Castaneda - Price o Moci

Carlos Castaneda - Prie o moi
______________________________________________________________________________
Naslov originala
Carlos Castaneda
TALES OF POWER
Copyright 1974 by Carlos Castaneda
Ali Rights Reserved
ETVRTA KNJIGA sabranih djela
Carlos Castaneda
PRIE O MOI
______________________________________________________________________________
Ovo je pet stanja usamljene ptice:

Prvo, da ona leti ka najvioj taki;
drugo, da ne pati za drutvom,
ak ni za onim od iste vrste;
tree, da svoj kljun ka nebesima prua;
etvrto, da nema odreenu boju;
peto, da peva veoma umilno.
San Juan de la Cruz, Dichos de Luz y Amor
______________________________________________________________________________
DEO PRVI
SVEDOK DELA MOI
JEDAN SASTANAK SA ZNANJEM
Don Huana nisam video nekoliko meseci. Bila je jesen 1971. Bio sam
ubeen da je kod don Henara, u srednjem Meksiku, pa sam obavio neophodne
pripreme za vonju od 6-7 dana da ga posetim. Meutim, drugog dana svog
putovanja, kao po nekom nagonu, zaustavio sam se u podne pred don
Huanovom kuom u Sonori. Parkirao sam kola i peice preao kratko pare do
kue. Na moje iznenaenje, naoh ga tu.
Don Huane! Nisam oekivao da u te ovde zatei, rekoh.
On se nasmeja; kao da ga je moje iznenaenje ushitilo. Sedeo je na
praznom sanduku za mleko pored ulaznih vrata. Kao da me oekivao. Bilo je
neega otmenog u lakoi s kojom me pozdravio. Skinuo je eir i teatralno
mahnuo njime kominim gestom. Onda ga je opet stavio na glavu i vojniki
pozdravio. Bio je naslonjen na zid, sedei na sanduku kao da je to sedlo.
Sedi, sedi, ree mi razdraganim glasom. Drago mi je to te opet vidim.
A ja sam nameravao da nepotrebno prevalim sav taj put do srednjeg
Meksika, rekoh. A zatim bih morao da vozim natrag u Los Aneles. To to
sam te ovde zatekao, utedelo mi je dane vonje.
Nekako bi me ve naao, ree on zagonetnim glasom; no, recimo da mi
sad duguje tih 6 dana koliko bi ti bilo potrebno da se vrati 6 dana koje bi
trebalo da iskoristi za obavljanje neega mnogo interesantnijeg nego to
je pritiskanje papuice za gas tvog auta.
Bilo je neega to je plenilo u don Huanovom osmehu. Njegova toplina bila
je zarazna.
Gde ti je pisai pribor? zapitao je.
Odgovorih da sam ga ostavio u kolima; on ree da bez njega izgledam
neprirodno i natera me da odem da ga uzmem.
Zavrio sam s pisanjem knjige, rekoh.
On upravi dug, neobian pogled u mene, koji mi izazva nekakav svrab u
stomaku. Imao sam oseaj kao da mi pritiska trbuh nekim mekim predmetom.
Osetio sam da e mi pozliti, ali on tad okrenu glavu i meni se povrati oseanje
lagodnosti.
eleo sam da priam o svojoj knjizi, ali mi on jednim pokretom stavi do
znanja da o tome ne eli nita da uje. Smekao se. Bio je veseo i vrlo dobro
3
______________________________________________________________________________
raspoloen i odmah me uvukao u lak razgovor o ljudima i tekuim dogaajima.
Na kraju mi je polo za rukom da skrenem razgovor na predmet svog
interesovanja. Poeo sam time to sam napomenuo da sam prepravio svoje
ranije beleke i da sam uvideo da mi je od poetka naeg druenja davao
podroban opis sveta vraeva. S obzirom na ono to mi je tad govorio, poeo sam
da postavljam niz pitanja o halucinogenim biljkama.
Zato si me terao da tako esto uzimam one mone biljke? upitah.
On se nasmeja i tiho promrmlja: Zato to si glup.
Odmah sam ga razumeo, ali sam hteo da budem siguran, pa se napravih
kao da sam preuo. Molim? upitah. Zna ta sam rekao, odvrati on i ustade.
U prolazu me potapa po glavi. Prilino si spor, ree. Nije bilo drugog naina
da te razdrmam. Dakle, nita od toga nije bilo apsolutno neophodno? U
tvom sluaju, jeste. Meutim, ima drugih tipova ljudi kojima one, izgleda, nisu
potrebne. Stajao je pored mene zurei u vrhove bunja na levoj strani kue;
zatim je ponovo seo i poeo da pria o Elihiju, svom drugom ueniku. Rekao je
da je Elihio uzeo psihotropne biljke samo jedanput otkako je postao njegov
uenik, ali da je, uprkos tome, vie napredovao od mene.
Senzibilnost je prirodno stanje nekih ljudi, ree. Ti nisi od tih. Ali nisam
ni ja. U krajnjim analizama, senzibilnost nije mnogo vana.
ta je onda vano? upitah.
On kao da je traio pravi odgovor.
Od vanosti je da ratnik bude besprekoran, ree napokon. Ali to se samo
tako kae, na taj nain se samo izbegava pravi odgovor. Ti si ve ispunio neke
zadatke magije i verujem da je ovo pravi trenutak da ti navedem izvor svega
onoga to je vano. Dakle, rei u da je za ratnika vano da doe do svoje
sveukupnosti. ta je to ratnikova sveukupnost, don Huane?
Rekao sam da u to samo pomenuti. U tvom ivotu ima jo uvek mnogo
nepovezanih krajeva koje e morati vrsto da pritegne pre nego to budemo
mogli da govorimo o sveukupnosti ratnika.
Tu se zavrio na razgovor. Rukom mi je dao znak da uutim. Po svemu
sudei, neko ili neto bilo je u blizini. Nagnuo je glavu na levu stranu, kao da
oslukuje. Mogao sam videti beonjae njegovih oiju upravljenih ka bunju to
se nalazilo s leve strane kue. Nekoliko asaka je paljivo oslukivao i onda
ustao, priao mi i proaputao mi na uvo kako treba da izaemo iz kue i
proetamo.
Da li neto nije u redu? upitah, takoe apatom. Ne. Sve je u redu, ree
on. Sve je u najboljem redu.
Odveo me je u pustinjsko bunje. Ili smo otprilike pola sata i potom doli
do malog okruglog prostora bez vegetacije, istine sa nekih 3 i po metra
savreno ravne i nabijene crvenkaste zemlje u preniku. Meutim, nije bilo
znakova da su taj prostor raistile i poravnale maine. Don Huan je seo u
4
______________________________________________________________________________
njegovo sredite, licem prema jugoistoku. Pokazao mi je mesto udaljeno
korak-dva od njega i zamolio me da tu sednem, licem prema njemu.
ta emo ovde raditi? upitah.
Ovde noas imamo jedan sastanak, uzvratio je.
Brzim pogledom je do tanina ispitao okolinu, okreui se u mestu, sve
dok licem nije bio ponovo okrenut prema jugoistoku.
Njegovi pokreti me uznemirie. Upitah ga s kim imamo taj sastanak. Sa
znanjem, ree on. Recimo da se znanje unja ovuda.
Nije mi dozvolio da se uhvatim za taj tajnoviti odgovor. Brzo je promenio
temu razgovora i veselim glasom me zamolio da budem prirodan, to znai, da
hvatam beleke i priam, kao to bismo to inili kod njega.
Ono to me u to vreme najvie zaokupljalo bio je ivopisan dogaaj koji se
desio pre 6 meseci, kada sam priao s kojotom. Taj dogaaj bio je znaajan
zato to sam tad prvi put bio kadar da zamislim ili pojmim, putem svojih ula i
pri istoj svesti, opis sveta kakav daju vraevi; opis u kome je veza sa ivotinjama putem govora bila prirodna stvar.
Neemo se baviti razmatranjem bilo kog iskustva te vrste, ree don Huan
sasluavi me. Za tebe nije preporuljivo da se preputa usredsreivanju
panje na prole dogaaje. Moemo ih se dotai, ali samo uzgred.
Zato je to tako, don Huane?
Jo uvek nema dovoljno line snage da trai objanjenje vraeva.
Dakle, postoji objanjenje vraeva! Naravno. Vraevi su ljudi. Mi smo
misaona bia.
Traimo razjanjenja. Imao sam utisak da jako greim to traim objanjenja. Ne. Tvoja greka je u tome to trai pogodna objanjenja, objanjenja
koja odgovaraju tebi i tvome svetu. Ono na emu ti ja zameram je tvoja
razboritost. I vra, takoe, objanjava stvari u svome svetu, ali on nije tako
krut kao ti. Kako bih mogao da doem do objanjenja vraeva?
Akumuliranjem line snage. Lina snaga e te veoma lako dovesti do
objanjenja vraeva. To objanjenje nije ono to bi ti nazvao objanjenjem;
ipak, ono ini da ovaj svet i njegove tajne budu ako ne jasni, ono bar manje
zastraujui. To treba da je sutina jednog objanjenja, ali to nije ono to ti
trai. Ti trai odraz svojih ideja.
Propustio sam pogodan trenutak za pitanja. No njegov osmeh me podstae
da nastavim s razgovorom. Sledee pitanje od velikog znaaja za mene odnosilo
se na njegovog prijatelja don Henara i neobino dejstvo koje su na mene imale
njegove radnje. Svaki put kad bih doao u kontakt s njim, doivljavao sam
najudnije ulne deformacije.
Don Huan se nasmeja kad mu to rekoh.
Henaro je velianstven, ree on. Ali u ovom trenutku nema smisla da
priamo o njemu, ili o onome ta ti on ini. Ponovo ti kaem da nema dovoljno
5
______________________________________________________________________________
line snage da razmrsi tu stvar. Saekaj dok je bude imao, i tad emo
priati.
A ta ako je nikad ne budem imao? Ako je nikad ne bude imao, neemo
nikad ni priati. Hou li je ikad dovoljno imati, s obzirom na brzinu kojom
napredujem? upitah.
To zavisi od tebe, odvrati on. Dao sam ti sva potrebna obavetenja. Sada
na tebi lei odgovornost da prikupi dovoljno line snage i pretegne tas vage.
Govori u metaforama, rekoh. Reci mi to direktno. Reci mi tano ta
treba da inim. A ako si mi to ve rekao, uzmimo kao da sam zaboravio.
Don Huan se zakikotao i legao na zemlju stavivi ruke pod glavu.
Ti tano zna ta ti treba, ree on.
Rekoh da katkad mislim da znam, ali da uglavnom nemam
samopouzdanja.
Bojim se da brka pitanja, ree. Ratnikovo samopouzdanje nije
samopouzdanje prosenog oveka. Prosean ovek trai sigurnost u oima
posmatraa i to naziva samopouzdanjem. Ratnik trai da bude besprekoran u
sopstvenim oima i to naziva skromnou. Prosean ovek je vezan za svoje
prijatelje, dok je ratnik vezan samo za sebe. Ti moda juri nedostino. Nalazi
se na nivou samopouzdanja prosenog oveka sada kada bi trebalo da bude
na nivou skromnosti ratnika. Razlika izmeu ove dvojice je oita.
Samopouzdanje podrazumeva da se neto sigurno zna; skromnost ukljuuje
besprekornost u delima i oseanjima pojedinca.
Pokuavao sam da ivim prema tvojim preporukama, rekoh. Moda i
nisam najbolji, ali za sebe jesam. Je li to besprekornost?
Nije. Mora initi bolje od toga. Neprekidno mora prevazilaziti svoje
mogunosti. Ali, bila bi to ludost, don Huane. Niko to ne moe uiniti.
Ima mnogo stvari koje danas ini, a koje bi ti pre 10 godina izgledale kao
ludost. Te stvari se same po sebi nisu promenile, ve se tvoja ideja o tebi
samom promenila; ono to je ranije bilo nemogue, sada je savreno mogue, i
moda je tvoj konani uspeh u tome da promeni samog sebe samo pitanje
vremena. U toj stvari jedini mogui pravac za ratnika je da dela dosledno i bez
rezerve. O ratnikovom putu ti dovoljno zna da bi se prema njemu i ravnao, ali
ti na putu stoje tvoje stare navike i uobiajene radnje.
Razumeo sam ta je hteo da kae.
Misli li da je i pisanje jedna od tih starih navika koje bih morao da
promenim? upitah. Treba li da unitim svoj novi rukopis?
Nije odgovorio. Ustao je i osvrnuo se da pogleda ivicu bunja.
Rekoh mu kako sam od raznih ljudi dobijao pisma u kojima mi govore da
je pogreno to piem o svom uenju. Kao primer iz dosadanje prakse naveli
su to kako su uitelji istonih ezoternih doktrina zahtevali da se njihovo uenje
uva u apsolutnoj tajnosti.
6
______________________________________________________________________________
Moda se ti uitelji samo preputaju tome da budu uitelji, ree don
Huan i ne pogledavi me. Ja nisam uitelj, ja sam jedino ratnik. Prema tome,
zaista ne znam kako se uitelj osea.
Ali moda otkrivam stvari koje ne bih smeo, don Huane. Nije vano ta
neko otkriva, a ta zadrava za sebe, ree on. Sve to radimo, sve to jesmo,
poiva u naoj linoj snazi. Ako je imamo dovoljno, jedna re je dovoljna da
promeni tok naeg ivota. Ali, ako nemamo dovoljno line snage, i
najvelianstveniji deo mudrosti moe nam biti otkriven, a da nam to otkrie ba
nita ne znai.
Tad utia glas kao da mi otkriva neku poverljivu stvar.
Rei u ti sad moda najveu mudrost koju je iko ikad mogao izrei, ree
on. Hajde da vidim ta moe da uini s njom.
Da li zna da si ba ovog asa okruen venou? I zna li da tu venost
moe da iskoristi ako to eli?
Posle duge pauze, tokom koje me je istananim pogledom podsticao da
neto izjavim, ja rekoh da ne razumem o emu govori.
Tamo! Venost je tamo! ree on pokazujui ka horizontu.
Onda je pokazao ka zenitu. Ili tamo, ili moda moemo rei da je venost
poput njih. Rairio je ruke da oznai istok i zapad.
Gledali smo se. U oima mu je bilo pitanje.
ta ti na to kae? upitao je podstiui me da se udubim u ono to je
govorio. Nisam znao ta da kaem. Zna li da se moe zauvek rasprostreti u
bilo kom od pravaca koje sam ti pokazao? nastavi on. Zna li da i jedan tren
moe biti venost? To nije zagonetka; to je injenica, ali samo onda ako se vine
do tog trenutka i iskoristi ga da zauvek ponese tvoju sveukupnost u bilo kom
pravcu.
Gledao me je netremice.
To ranije nisi znao, ree smeei se. Sad zna. Otkrio sam ti to, to tebi
ama ba nita ne znai, jer nema dovoljno line snage da korisno upotrebi
moje otkrie. Ali, kad bi je imao, same moje rei bi ti posluile kao sredstvo da
prikupi svoju sveukupnost i njen presudan deo iznese van granica u kojima
je ona sadrana.
Priao mi je i prstima me bocnuo u grudi; bio je to lak dodir.
To su te granice o kojima govorim, ree. Van njihovih okvira moe se
izai. Mi smo oseanje, svest koja je njima ovde zatvorena.
Snano spusti obe ruke na moja ramena. Belenica i olovka mi padoe na
zemlju. Don Huan zgazi belenicu, zagleda se u mene, a zatim se nasmeja.
Upitah ga da li mu smeta to hvatam beleke. On mi ubedljivim glasom
ree da mu ne smeta i skloni nogu.
______________________________________________________________________________
Mi smo svetlosna bia, ree ritmino klimajui glavom. A za jedno
svetlosno bie vana je samo lina snaga. Ali, ako me pita ta je to lina
snaga, moram ti rei da je moje objanjenje nee rastumaiti.
Don Huan pogleda put zapadnog horizonta i ree da je preostalo jo
nekoliko sati dnevne svetlosti.
Ovde treba da ostanemo due vreme, objasni on. Prema tome, ili sedimo
u tiini ili priajmo. Za tebe nije prirodno da uti, pa zato hajde da nastavimo
razgovor. Ovo ovde je mesto moi i moramo se pre mraka privii na njega.
Treba ovde da sedi, to prirodnije moe, bez straha ili nestrpljenja. Izgleda da
se najlake oputa kada hvata beleke, prema tome, pii do mile volje.
A sad, pretpostavimo da mi pria o svom sanjanju.
Nisam bio spreman za ovu iznenadnu promenu teme. On ponovi svoj
zahtev. O tome se moglo mnogo priati. Sanjanje je nalagalo negovanje
jedinstvene kontrole nad sopstvenim snovima do te mere da su se iskustva
doivljena u njima i ona doivljena u asovima buenja sjedinjavala i dobijala
istu praktinu vrednost. Vraevi su tvrdili da pod uticajem sanjanja uobiajeni kriteriji razlikovanja sna od jave postaju neprimenljivi.
Don Huanovu tehniku sanjanja inila je jedna veba koja se sastojala u
pronalaenju svojih ruku u snu. Drugim reima, trebalo je da ovek namerno
sanja da trai i da moe da nae svoje ruke u snu tako to bi jednostavno
sanjao da ih je podigao do visine svojih oiju.
Posle nekoliko godina, tokom kojih sam to bez uspeha pokuavao, ispunio
sam konano i taj zadatak. Gledajui unazad postalo mi je jasno da sam uspeo
tek poto sam uspostavio izvesnu kontrolu nad svetom svoga svakodnevnog
ivota.
Don Huan je eleo da mu ispriam bit stvari. Poeo sam time to sam mu
rekao da mi je vrlo esto izgledala nepremostivom tekoa da naredim sebi da
gledam u svoje ruke. On me upozorio na to da se rana faza pripreme, koju je on
nazvao zapoinjanje sanjanja, sastoji iz smrtonosne igre koju neiji razum
igra sam sa sobom, kao i na to da e neki deo mene uiniti sve to bude mogao
da sprei ispunjenje mog zadatka. To bi moglo da obuhvati, rekao je don Huan,
utapanje u besmisao, melanholiju, ili ak u samoubilaku depresiju. Ja,
meutim, nisam tako daleko otiao. Moje iskustvo bilo je vie lake, komine
prirode; uprkos tome, rezultat je bio jednako frustrirajui. Svaki put kad je trebalo da u snu pogledam svoje ruke, desilo bi se neto neobino; poeo bih da
letim, san bi mi se pretvorio u komar, ili bi jednostavno postao prijatan
doivljaj telesnog uzbuenja; sve u tom snu prelazilo bi granice normalnog u
smislu ivopisnosti i zbog toga bi strano zaokupljalo. Pod utiskom te nove
situacije, uvek sam zaboravljao svoju prvobitnu nameru da posmatram svoje
ruke.
Jedne noi, sasvim iznenada, pronaao sam svoje ruke u snu. Sanjao sam
kako etam nekom nepoznatom ulicom u nekom stranom gradu i kako
8
______________________________________________________________________________
iznenada podiem ruke i stavljam ih ispred lica. Imao sam utisak kao da je u
meni neto popustilo i dozvolilo mi da posmatram svoje nadlanice.
Don Huan je nalagao da tad prebacim pogled sa svojih ruku na bilo koji
drugi elemenat u okolini svoga sna im njihova slika pone da se rasipa ili
pretapa u neto drugo. Upravo u tom snu prebacio sam pogled na neku zgradu
koja je bila na kraju one ulice. Kada se slika zgradi poela rasipati, usresredio
sam panju na druge elemente u okolini svoga sna. Krajnji rezultat bila je
neverovatno jasna sloena slika naputene ulice u nekom nepoznatom,
stranom gradu.
Don Huan me terao da nastavim sa opisivanjem drugih iskustava u
sanjanju. Dugo smo razgovarali.
Poto sam zavrio sa svojim izvetajem, on ustade i ode do bunja. Ja
takoe ustadoh. Bio sam nervozan. Za to nisam imao razloga jer mi nita nije
izazivalo strah ili zabrinutost. Don Huan se ubrzo vratio. Primetio je moju
uznemirenost.
Smiri se, ree prihvatajui me paljivo za ruku.
Naterao me je da sednem i stavio mi svesku u krilo. Nagovarao me da
piem. Kao razlog je naveo da ne bi trebalo da uznemiravam ovo mesto moi
nepotrebnim oseanjem straha ili oklevanjem.
to li sam se tako unervozio? upitah.
To je prirodno, ree on. Neto u tebi je zastraeno tvojim aktivnostima u
sanjanju. Sve dok na njih nisi mislio, oseao si se dobro. Ali sada, poto si ih
otkrio, samo to se ne onesvesti.
Svaki ratnik ima svoj nain sanjanja. Svaki od tih naina je drukiji.
Jedina zajednika stvar nam je to se sluimo trikovima ne bismo li naterali
sebe da se okanimo traganja. Protivmera je da se ustraje uprkos svim tim
preprekama i razoaranjima.
Upitao me zatim jesam li sposoban da izaberem teme za sanjanje. Rekoh
da pojma nemam kako to da uinim.
Objanjenje vraeva kako izabrati temu za sanjanje, ree on, jeste da
ratnik bira tu temu tako to u glavi promiljeno zadrava jednu predstavu dok
prekida svoj unutranji dijalog. Drugim reima, ako je sposoban da jedan
trenutak ne razgovara sa samim sobom i da tad zadri predstavu ili misao o
tome ta eli u sanjanju, makar to bilo samo za asak, eljena tema e mu doi.
Siguran sam da si to uinio, premda toga nisi bio svestan.
Nastade duga pauza i don Huan tad poe da mirie vazduh. inio je to kao
da proiava nos; izdahnuo je nekoliko puta veoma snano kroz nozdrve.
Trbuni miii mu se skupie u grevima, koje je kontrolisao kratkim
udisajima vazduha.
______________________________________________________________________________
Neemo vie priati o sanjanju, ree. Moglo bi da te opsedne. Ako neko
hoe da u bilo emu uspe, taj uspeh mora doi postepeno, uz veliki napor, ali
bez stresa ili opsesije.
Ustao je i uputio se do ivice bunja. Nagnuo se i zagledao u lie.
Posmatrao ga je kao da neto ispituje u njemu, ne prilazei suvie blizu.
ta to radi? upitah ne mogavi da suzdrim znatielju. On se okrete
prema meni, osmehnu se i podie obrvu.
bunje je puno udnih stvari, ree i ponovo sede.
U glasu kojim je to rekao bilo je toliko nemarnosti da me je uplaio vie
nego da je iznenada vrisnuo. Sveska i olovka mi ispadoe iz ruku. On se smejao
i oponaao me govorei da su moje preterane reakcije jedan od onih
nepovezanih krajeva koji jo uvek postoje u mom ivotu.
Hteo sam neto da kaem, ali mi on to ne dopusti.
Preostalo je jo samo malo od dana, ree on. Ima drugih stvari kojih se
moramo dotai pre no to se smrai.
Zatim dodade da sam, sudei po plodovima mog sanjanja, morao nauiti
kako da prekinem svoj unutranji dijalog kad to hou. Rekoh mu da sam to nauio.
Na poetku naeg druenja, don Huan je opisao jo jedan postupak: dugu
etnju tokom koje je pogled potpuno neusredsreen. Preporuivao je da se ni u
ta direktno ne gleda, ve da se, sa blago ukrtenim oima, zadri periferna
slika svega to im se predstavlja. Tvrdio je da bi ovek, ako bi zadrao svoj
neusredsreen pogled na nekoj taki iznad samog horizonta, mogao opaziti
skoro sve ispred sebe u opsegu od 180 stepeni. Uveravao me je da je ta veba
jedini nain da se prekine unutranji dijalog. Ranije je traio da ga izvetavam
o svom napredovanju, a zatim je prestao da pita o tome.
Rekoh don Huanu da sam tu tehniku godinama vebao i da nisam opazio
bilo kakvu promenu, koju, uostalom, nisam ni oekivao. Meutim, jednog dana
sam sa zaprepaenjem shvatio da sam upravo hodao oko 10 minuta a da sebi
nisam rekao ni jednu jedinu re.
Pomenuh don Huanu da mi je tom prilikom takoe postalo jasno da
prekidanje unutranjeg dijaloga sadri vie nego samo odstranjivanje rei koje
sebi govorim. Celokupni moj misaoni proces se zaustavljao, i tad bih oseao da
bukvalno lebdim, da plutam. To stanje preraslo bi u oseanje panike, tako da
sam kao protivlek morao da zapoinjem svoj unutranji dijalog.
Rekao sam ti ve da je unutranji dijalog ono to nas prizemljuje, ree
don Huan. Svet je ovakav ili onakav, ovo ili ono, jedino zato to ga mi sebi
takvim predstavljamo.
Don Huan je objasnio da se ratniku prolaz u svet vraeva otvara tek onda
kad naui da prekine svoj unutranji dijalog.
10
______________________________________________________________________________
Sutina magije je u tome da promeni nae shvatanje sveta, ree on. A da
se to postigne, jedini nain je da se prekine unutranji dijalog. Ostalo je zaista
nepotrebno. Sada si u situaciji da zna kako nita od onoga to si video ili
uradio, izuzimajui zaustavljanje unutranjeg dijaloga, ne moe samo po sebi
da izmeni bilo ta u tebi, ili u tvome shvatanju sveta. Uslov je, naravno, taj da
ta promena ne sme da bude zbrkana. Sada moe da razume zato uitelj ne
vri pritisak na svog uenika. To bi samo prouzrokovalo opsesiju i morbidnost.
Zamolio me je da izloim pojedinosti drugih iskustava koja sam doiveo
prekidanjem unutranjeg dijaloga. Nabrojao sam sva kojih sam mogao da se
setim.
Razgovarali smo dok se nije smrklo, kada vie nisam mogao s lakoom da
hvatam beleke; morao sam da obratim panju na pisanje, to mi je naruavalo
koncentraciju. Don Huan to opazi i poe da se smeje. Ukazao je na to da sam
ispunio jo jedan magijski zadatak pisanje bez koncentracije. Istog trenutka
kad je to rekao, ja shvatih da zaista nisam obraao panju na svoje beleenje.
Kao da je to bila neka odvojena aktivnost s kojom nisam imao nikakve veze.
Oseao sam se neobino. Don Huan me zamoli da sednem do njega, u sredite
kruga. Ree da je isuvie mrano i da vie nije bezbedno da sedim tako blizu
ivice bunja. Osetih kako mi se marci penju uz kimu, pa skoih do njega.
Posadio me tako da sedim licem okrenut prema jugoistoku i zatraio da
naredim sebi da utim i ne mislim. U prvi mah nisam mogao to da uinim i
zato sam trenutak-dva bio nestrpljiv. Don Huan mi okrenu lea i kaza da se
naslonim na njegovo rame. Ree mi da, poto budem smirio misli, moram
drati oi otvorene i gledati bunje na jugoistoku. Tajanstvenim glasom dodade
da mi postavlja problem, i da u, ako ga budem reio, biti spreman za sledei
pogled na svet vraeva.
Maloduno sam mu postavio pitanje o prirodi tog problema. On se tiho
zakikotao. ekao sam da mi odgovori, a onda se neto u meni iskljuilo. Osetih
kao da lebdim. Ui kao da mi se otpuie i tad zauh bezbroj umova u bunju.
Bilo ili je tako mnogo da ih nisam mogao razlikovati. Osetih kako tonem u san i
tad mi, odjednom, neto privue panju. Nije to bilo neto to je ukljuilo moj
misaoni proces; nije to bila vizija, niti uticaj okoline, pa ipak, svest mi je bila
neim zaokupljena. Bio sam potpuno budan. Pogled mi je bio usredsreen na
jednu taku na ivici bunja, ali nisam ni gledao ni mislio, niti, pak, govorio sam
sa sobom. Moja oseanja bila su jasni telesni oseti; rei im nisu bile potrebne.
Osetih kako jurim kroz neto beskrajno. Moe biti da je jurilo ono to su obino
bile moje misli; u svakom sluaju, imao sam oseaj da sam zahvaen odronom
zemlje koji me je nosio sa sobom kao to talas nosi svoju krestu. Osetih navalu
u stomaku. Neto me je vuklo u bunje. Mogao sam ispred sebe da razaznam
njegovu tamnu masu. Ali to nije bilo neko neodreeno crnilo kao obino. Mogao
sam da vidim svaki bun kao da sam svaki zasebno gledao u tami sutona.
bunje kao da se kretalo; mnoina njegovog lia bila je poput crnih skutova
11
______________________________________________________________________________
koji su leprali prema meni kao da su noeni vetrom, ali vetra nije bilo. Njihovo
hipnotizirajue lepranje me apsorbovalo; bilo je to mrekanje to je pulsiralo i
koje kao da ih je sve blie i blie vuklo k meni. Onda opazih neku svetliju
siluetu koja kao da se isticala na crnim obrisima bunova. Usredsredih pogled
na jednu taku U pravcu te svetlije siluete na kojoj sam mogao da razaberem
ukastozelen sjaj. Zatim je pogledah neusredsreeno i tad sa sigurnou
zakljuili da je svetlija silueta neki ovek koji se krio u bunju.
U tom asu, moja svest bila je u najudnijem stanju. Bio sam svestan
okoline i misaonog procesa koji je ta okolina pokrenula u meni, pa ipak nisam
mislio onako kako to obino inim. Na primer, kad sam shvatio da je ta silueta
u bunju bila ovek, prisetio sam se jednog drugog doivljaja u pustinji; tom
prilikom sam opazio, dok smo don Henaro i ja nou ili kroz bunje, da se u
njemu, iza nas, skriva neki ovek, ali onog asa kad sam pokuao racionalno
da objasnim taj fenomen, onaj ovek mi se izgubio iz vida. Meutim, ovog puta
se osetih nadmonijim, tako da sam odbio da uopte bilo ta objanjavam ili
mislim. Za trenutak sam imao utisak da mogu da zadrim tog oveka i prisilim
ga da ostane tu gde jeste. Tad osetih neki neobian bol u trbunoj duplji. Neto
kao da se pocepalo u meni i vie nisam mogao da trbune miie drim
zategnute. Istog asa kad sam popustio, crni obris neke ogromne ptice, ili neto
slino tome, sunu iz bunja na mene. Kao da se silueta onog oveka preobratila
u obris ptice. Svesno i jasno osetih strah. Ostadoh bez daha, a onda prodorno
vrisnuh i padoh na lea.
Don Huan mi pomoe da se uspravim. Lice mu je bilo vrlo blizu moga.
Smejao se. ta je to bilo? uzviknuh.
On me uutka stavivi mi ruku na usta. Priblii svoje usne mom uvu i
proapta da treba da odemo odavde hladnokrvno i pribrano, kao da se nita
nije dogodilo.
Ili smo jedan pored drugog. Njegov korak je bio oputen i ravnomeran.
Nekoliko puta se brzo osvrnuo. Ja uinih isto, i dvaput ugledah crnu masu,
koja kao da nas je pratila. Zauh iza sebe neki jeziv vrisak. Proiveh trenutke
krajnjeg uasa; trbuni miii su mi podrhtavali u talasima; oni su navirali u
grevima, koji su postajali tako jaki da su me jednostavno naterali da potrim.
O mojoj reakciji moe se govoriti jedino don Huanovim renikom; njime
mogu rei da mi je telo, zbog straha koji sam preivljavao, bilo sposobno da
izvri ono to je on nazivao hodom moi, a to je tehnika kojoj me je bio nauio
pre nekoliko godina, i koja se sastojala u tome da se tri kroz no a da se pri
tom ne pogrei ili ozledi.
Nisam bio u potpunosti svestan ta sam uinio ni na koji nain. Iznenada
sam se opet naao kod don Huana. Po svemu sudei, i on je trao, tako da smo
stigli istovremeno. Upalio je svoju petrolejku, okaio je o tavansku gredu i
usput me zamolio da sednem i da se opustim.
12
______________________________________________________________________________
Cupkao sam u mestu neko vreme, dok mi nervoza nije postala
podnoljivija. Onda sam seo. On mi krepko naredi da se ponaam tako kao da
se nita nije desilo i prui mi moju svesku. Nisam primetio da sam je u silnoj
urbi da odem iz bnnja bio ispustio.
ta se to dogodilo, don Huane? upitah napokon.
Imao si sastanak sa znanjem, ree on pokazujui glavom prema crnom
rubu pustinjskog bunja. Odveo sam te tamo jer sam jo ranije u jednom
trenutku spazio znanje kako se unja oko kue. Ti bi mogao rei da je znanje
znalo da dolazi i da te je ekalo. Osetio sam da ga je bolje sresti na istini
moi nego ovde. Zatim sam izvrio proveru da vidim ima li dovoljno line
snage da ga izdvoji od ostalih stvari oko nas. Ti si to dobro uinio.
ekaj! usprotivih se. Video sam siluetu oveka koji se krio iza jednog
buna, a potom sam video neku ogromnu pticu.
Nisi ti video oveka! ree on znaajno. Niti si video pticu. Ta silueta u
bunju i ono to je poletelo k nama bio je noni leptir. Ako bi eleo da se
pravilno izrazi renikom vraeva, a to bi, inae, tvojim renikom reeno, bilo
vrlo smeno, onda bi mogao rei da si se noas sastao s nonim leptirom.
Znanje je noni leptir.
Pogledao me prodorno. Svetlost petrolejke mu je udno senila lice.
Skrenuh pogled u stranu.
Moda e imati dovoljno line snage da noas razrei tu tajnu, ree on.
Ako ne noas, moda sutra; seti se, jo uvek mi duguje 6 dana.
Don Huan ustade i ode u kuhinju, koja se nalazila u zadnjem delu kue.
Uzeo je petrolejku i postavio je do zida, na okrugli kratak panj koji mu je sluio
kao klupa. Seli smo jedan naspram drugog i posluili se sa malo pasulja i mesa
iz lonca koji je bio stavio pred nas. Jeli smo utei.
S vremena na vreme bi me pogledao ispod oka, i kao da se s mukom
uzdravao da se ne nasmeje. Oi su mu bile kao dve pukotine. Kad bi me
pogledao, malo bi ih rairio i tada bi mu vlane ronjae odbijale svetlost
petrolejke. Kao da ih je koristio da njima, kao ogledalom, stvara odblesak. Igrao
se svetlou i skoro neprimetno tresao glavom svaki put kad bi usredsredio pogled na mene. Usledio bi zadivljujui treptaj svetlosti. Postao sam svestan
njegovih pokreta tek kad ih je ponovio nekoliko puta. Bio sam ubeen da je,
dok je to inio, imao na umu neki odreen cilj. Bio sam prisiljen da ga to
pitam.
Imam za to odreen razlog, ree on uverljivo. Svojim oima te smirujem.
Ne ini mi se da postaje nervozniji, zar ne?
Morao sam da priznam kako se oseam sasvim oputenim. To neprestano
svetlucanje u njegovim oima nije bilo pretee niti me je na bilo koji nain
plailo ili uznemiravalo.
13
______________________________________________________________________________
Kako me to smiruje svojim oima? upitah. On ponovo neprimetno
zatrese glavom. Ronjae su mu zaista odsijavale svetlost petrolejke. Pokuaj
da to sam uradi, ree mi usput dok je ponovo punio tanjir jelom. Moe se
tako i sam smiriti. Pokuao sam da tresem glavom; pokreti su mi bili uasni.
Takvim trzanjem se nee smiriti, ree on i nasmeja se. Umesto toga e te
zaboleti glava. Tajna nije u tome kako trese glavom, ve u oseanju koje dolazi
do oiju iz ovog dela ispod trbuha. On te i podstie da to ini. Pogladio se oko
pupka. Poto sam zavrio s jelom, mlitavo se naslonih na gomilu drva i nekih
vrea od debelog platna. Pokuao sam da podraavam njegove kretnje glavom.
Don Huan kao da je beskrajno uivao. Kikotao se i udarao po butinama.
Tad neka iznenadna buka prekide njegov smeh. Zauh udan dubok zvuk,
poput onog kad se lupka po drvetu, koji je dolazio iz bunja. Don Huan mi
bradom dade znak da budem na oprezu.
To zove mali noni leptir, ree suvo.
Skoih na noge. Istog trenutka onaj zvuk zamuknu. Pogledah don Huana
ne bi li mi objasnio. On uini komian pokret bespomonosti i slee ramenima.
Jo nisi odrao svoj sastanak, dodao je.
Rekoh mu da se oseam bezvrednim i da moda treba da odem kui i
vratim se onda kad se budem oseao jaim.
Pria besmislice, ree on odseno. Ratnik prima svoju sudbinu, ma
kakva ona bila, i prihvata je s krajnjom skromnou. On sa skromnou
prihvata to to jeste ne kao osnovu za aljenje ve, kao ivotni izazov.
Svakome od nas treba vremena da razume tu stvar i da se s njom
potpuno saivi. Ja sam, na primer, mrzeo i sam pomen rei "skromnost". Ja
sam Indijanac, a mi Indijanci smo uvek bili skromni i nismo inili nita drugo
osim to smo saginjali glavu. Mislio sam da skromnost nije na ratnikovom
putu. Prevario sam se! Sada znam da skromnost jednog ratnika nije skromnost
nekog prosjaka. Ratnik ni pred kim ne saginje glavu, ali, istovremeno, on
nikome ne dozvoljava ni da to ini pred njim. Prosjak, s druge strane, pada na
kolena za jedan jedini novi i ulizuje se svakom koga smatra viim od sebe;
ali, u isto vreme, zahteva da mu se ulizuje neko ko je nii od njega.
To je razlog zbog kojeg sam ti danas rekao da ne razumem kako se
oseaju uitelji. Ja znam jedino za skromnost ratnika, i to mi nikad nee
dopustiti da budem ma iji uitelj.
utali smo neko vreme. Njegove rei izazvae u meni dubok nemir. Bio
sam potaknut njima i u isto vreme obuzet onim to sam video u pustinji. Moja
svesna procena bila je da me don Huan dri u aci i da svakako mora znati ta
se zapravo odigrava.
Predao sam se takvim razmiljanjima, kad me iz njih tre ono isto udno
lupkanje. Don Huan se osmehnuo i zakikotao.
14
______________________________________________________________________________
Tebi se svia skromnost prosjaka, ree on tiho. Klanja se razumu.
Uvek mislim da me varaju, rekoh. To je sutina mog problema.
U pravu si. Varaju te, uzvrati on s osmehom koji je razoruavao. Nego,
nee to biti tvoj problem. Prava njegova sutina je u tome to misli da te ja
namerno laem, zar ne?
Jeste. Postoji neto u meni to mi ne doputa da verujem da je ono to se
odigrava stvarno. Ponovo si u pravu. Nita od tog to se odigrava nije
stvarno.
ta time misli da kae, don Huane?
Stvari su realne tek poto neko naui da se slae s njihovom realnou.
To to se desilo ove veeri, na primer, za tebe ne moe biti realno, jer se niko s
tobom ne bi mogao sloiti oko toga.
Hoe da kae da nisi video ta se dogodilo? Naravno da sam video. Ali
ja se ne raunam. Ja sam jedan od onih koji te lau, sea se?
Don Huan se smejao dok nije poeo da kalje i da se gui. Smeh mu je bio
prijateljski, ak i kad mi se podsmevao.
Ne obraaj panju na sve moje nerazumljive rei, ree on uverljivo.
Zaista pokuavam da te smirim i znam da se osea kao kod kue jedino kad
si pomuen.
Njegov izraz bio je hotimino smean, te se obojica nasmejasmo. Rekoh da
me ono to mi je maloas kazao uplailo vie nego ita.
Mene se boji? upita on.
Ne tebe, ve onog to ti predstavlja.
Ja predstavljam ratnikovu slobodu. Boji li se nje?
Ne. Ali se plaim ogromnosti tvog znanja. Tu za mene nema ni utehe ni
sklonita. Opet brka stvari. Uteha, sklonite, strah - sve su to raspoloenja
na koja si navikao a da nikad nisi ispitao njihovu vrednost. Kao to se da
videti, crni vraevi su ve zadobili svu tvoju privrenost.
Ko su to crni vraevi, don Huane?
To su nai prijatelji. A budui da si s njima, i ti si crni vra. Razmisli
trenutak. Moe li skrenuti sa staze koju su ti oni obeleili? Ne moe. Misli i
postupci su ti zauvek vezani za njihove termine. To je ropstvo. Ja sam ti, s
druge strane, doneo slobodu. Sloboda je skupa, ali cena nije nemogua. Dakle,
plai se svojih zavojevaa, svojih uitelja. Ne trai vreme i snagu plaei se
mene.
Znao sam da je u pravu, ali sam, uprkos svom iskrenom slaganju s njim,
takoe znao da e me moje dosadanje ivotne navike neizbeno naterati da se
drim svoga starog puta. Zaista sam se oseao kao rob.
Posle duge utnje, don Huan me upita da li imam dovoljno snage da se jo
jedanput uhvatim ukotac sa znanjem.
15
______________________________________________________________________________
Hoe da kae, s nonim leptirom? upitah pola u ali. Telo mu se zgri
od smeha. Kao da sam mu odista ispriao najsmeniji vic na svetu. ta
stvarno misli kad kae da je znanje noni leptir? upitah.
Ba to to kaem, odgovori on. Noni leptir je noni leptir. Mislio sam da
si do sada, sa svim svojim postignuima, stekao dovoljno snage da vidi.
Umesto toga, ti si ugledao oveka, a to nije bilo istinsko vienje.
Na poetku mog uenja, don Huan je opisao pojam vienja kao posebnu
sposobnost koju bi neko mogao da razvije i koja bi mu tad omoguila da shvati
krajnju sutinu stvari.
Tokom godina naeg druenja razvio sam ideju da je to to on
podrazumeva pod vienjem neko intuitivno poimanje stvari, odnosno
sposobnost da se neto odmah razume, ili, pak, da se pronikne u ljudska
sadejstva i da se u njima otkriju skrivena znaenja i motivi.
Rekao bih da si noas, kad si se suoio s nonim leptirom, pola gledao a
pola video, nastavi don Huan. U tom stanju, iako nisi u potpunosti bio
onakav kakav si obino, bio si jo uvek sposoban da bude potpuno svestan da
raspolae svojim poznavanjem sveta.
Don Huan zauta i pogleda me. U prvom trenutku nisam znao ta da
kaem. Kako sam ja to raspolagao svojim poznavanjem sveta?
Tvoje poznavanje sveta reklo ti je da se u bunju jedino mogu nai
ivotinje koje se unjaju ili ljudi koji se kriju iza lia. Zadrao si tu misao, i
sasvim je prirodno to si morao nai i naina kako da njoj prilagodi svet.
Ali ja uopte nisam mislio, don Huane.
Hajde da to onda ne zovemo miljenjem. Pre je to navika da svet uvek
usaglaavamo s naim mislima. Kad nije usaglaen, mi ga jednostavno
nateramo da to bude. Noni leptiri tako krupni kao ovek ne mogu biti ak ni
misao, i zato je za tebe ono to je bilo u bunju morao biti neki ovek.
Ta ista stvar se dogodila i s kojotom. Tvoje stare navike su takoe odredile
prirodu tog susreta. Neto se odigralo izmeu tebe i njega, ali to nije bio
razgovor. I sam sam bio u istom kripcu. Rekao sam ti da sam jednom priao s
jelenom; ti si priao s kojotom, ali ni ti ni ja neemo nikad saznati ta se
zapravo u to vreme odigravalo.
ta mi to govori, don Huane? Kad sam shvatio objanjenje vraeva, bilo
je suvie kasno da saznam ta mi je jelen uinio. Rekao sam da smo priali, ali
nije bilo tako. Rei da smo razgovarali samo je nain koji mi omoguava da o
tome govorim. Taj jelen i ja smo neto uinili, ali ti vreme kad se sve to
odigravalo, bilo mi je potrebno da prilagodim svet svojim idejama, ba onako
kako si i ti uinio. Celog svog ivota sam priao, ba kao i ti, i zato su
prevagnule moje navike koje su se protegle i na jelena. Kad mi je jelen priao i
uinio to to je uinio, bio sam prinuen da to shvatim kao razgovor. Da li je
to objanjenje vraeva? Nije. To ja tebi objanjavam. Ali ovo to govorim nije u
suprotnosti s njim. Njegova tvrdnja me bacila u stanje velikog intelektualnog
16
______________________________________________________________________________
uzbuenja. Neko vreme sam zaboravio na unjanje nonog leptira, pa ak i da
hvatam beleke. Trudio sam se da rastumaim njegove izjave, i to nas uplete u
dugu raspravu o odraajnoj prirodi naeg sveta. Svet je, prema don Huanu,
morao da odgovara svom opisu; to jest, taj opis je sam sebe odraavao.
Sledee to je objasnio bilo je da smo navikli da se odnosimo prema naem
opisu sveta preko onoga to je on nazvao navikama. Ja sam naveo re
nameravanje,1 mislei da je to mnogo obuhvatniji izraz kojim se odreuje
svojstvo ljudske svesti pomou kojeg ona prosuuje o nekoj nameri ili
namerava to da uini.
Naa diskusija podstaknu krajnje zanimljivo umovanje. Preispitan u
svetlosti don Huanovog objanjenja, moj razgovor s kojotom dobio je nov
karakter. Bio sam zaista nameravao da povedem taj dijalog, budui da nikada
nisam saznao za drukiji nain uspostavljanja kontakta. Isto tako sam bio
uspeo u tome da se prilagodim opisu da se openje odigrava kroz dijalog, pa
sam tako postigao da opis odraava sam sebe.
Jedan trenutak bio sam vrlo ushien. Don Huan se nasmeja i ree da to
to na mene toliko deluju rei predstavlja jo jedan vid moje ludosti. Uinio je
komian pokret kao da govori bez glasa.
Svi mi prolazimo kroz iste smicalice, ree on posle dueg utanja. Jedini
nain da se one savladaju je taj da ustraje u tome da se ponaa kao ratnik.
Ostalo dolazi samo od sebe i po sebi.
ta je to ostalo, don Huane? Znanje i mo. Ljudi od znanja imaju oboje.
Pa ipak, nijedan od njih ti ne bi mogao rei kako ih je stekao, sem da je
produio da dela kao ratnik i da se U datom trenutku sve promenilo. Pogledao
me je. Kao da je bio neodluan, no onda ustade i ree da mi nema druge nego
da odrim svoj sastanak sa znanjem. Osetih drhtaj; srce mi poe ubrzano da
lupa. Ustao sam. Don Huan je obiao oko mene kao da me ispituje sa svih
strana. Onda mi je dao znak da sednem i nastavim s pisanjem. Ako bude
suvie uplaen, nee biti u stanju da odri svoj sastanak, ree on. Ratnik
mora da bude hladnokrvan i sabran i nikada ne sme gubiti prisustvo duha.
Stvarno se bojim, rekoh. Noni leptir ili ne, ali tamo u bunju se neto
unja.
Naravno da se unja! uzviknuo je. Zameram ti to ne odustaje od
miljenja da je to neki ovek, upravo kao to ne odustaje ni od toga da si
priao s kojotom.
Jedan moj deo je potpuno razumeo o emu je re; meutim, moje drugo
lice nije poputalo uprkos tom dokazu, i bilo se vrsto priljubilo uz razum.
_______
1 Intentionality - Prim. prev.
17
______________________________________________________________________________
Rekoh don Huanu da njegovo objanjenje ne zadovoljava moja ula, iako
se u dui potpuno slaem s njim.
Eto, to nedostaje reima, ree uverljivim glasom. One nas uvek
prisiljavaju da se oseamo prosveeno, ali, kad god se okrenemo da pogledamo
svet, uvek nas ostave na cedilu, tako da se na kraju suoimo sa svetom isto
onako kao i ranije - neprosveeno. Zbog toga vra radije dela nego to pria, i u
tu svrhu prihvata nov opis sveta - opis u kojem prianje nije toliko vano i gde
nova dela imaju nove odraze.
On sede do mene i, gledajui me netremice, zamoli me da mu kaem ta
sam stvarno video u bunju.
U tom trenutku suoio sam se sa vrlo zanimljivom protivrenou. Bio
sam video taman obris nekog oveka, ali sam takode video da se ta kontura
preobrazila u pticu. Uverio sam se, dakle, u neto to mi razum ne bi dopustio
da smatram moguim.
Ali radije nego da odbacim sav svoj razum, neto u meni je odredilo i kao
prihvatljive mogunosti zadralo delove mog doivljaja, kao, na primer, veliinu
i glavne oznake onoga crnog obrisa, dok je odbacilo njegove druge delove, kao,
recimo, preobraanje tog obrisa u pticu. Tako sam postao ubeen da sam video
oveka.
Don Huan je zaurlao od smeha kad sam mu izneo svoju nepriliku. Ree da
e mi, ranije ili kasnije, objanjenje vraeva priskoiti u pomo, i da e mi tad
sve biti savreno jasno, a da nee morati da bude razumno ili nerazumno.
U meuvremenu, mogu ti pomoi samo tako to u ti garantovati da ono
nije bio ovek, ree on.
Don Huanov uporni pogled sasvim me pokoleba. Telo mi zadrhta samo od
sebe. Naterao me da se osetim uznemirenim i nervoznim.
Traim oiljke na tvome telu, objasni on. Moe biti da to ne zna, ali
veeras si se na onom mestu propisno porvao.
Kakvu to vrstu oiljaka trai?
Ne traim, zapravo, oiljke, ve znake, oznake u tvojim svetleim
vlaknima, oblastima svetlosti. Mi smo svetlosna bia, i zato se sve to jesmo i
sve to oseamo pokazuje u naim vlaknima. Ljudska bia imaju samo njima
svojstvenu svetlost. To je jedini nain da ih izdvojimo od drugih svetlosnih ivih
bia.
Da si veeras video, primetio bi da onaj obris u bunju nije bilo svetlosno
ivo bie.
Hteo sam da nastavim s pitanjima, ali mi on stavi ruku na usta i uutka
me. Onda se priblii i proapta mi na samo uvo da treba da sluam i pokuam
da ujem tiho pucketanje, nene, priguene korake nonog leptira po suvom
liu i granicama.
18
______________________________________________________________________________
Nisam mogao nita da ujem. Don Huan iznenada ustade, usput dohvati
petrolejku i ree da idemo da sednemo pod trem kod ulaznih vrata. Proveo me
je kroz zadnji deo kue i oko nje, pored ivice bunja, a jednostavno smo mogli
da proemo kroz sobu i izaemo na ulazna vrata. On to objasni time da je bitno
ukazati jasno na nae prisustvo. Kuu smo zaobili s leve strane. Don Huan je
iao veoma sporo. Koraci su mu bili slabi i neodluni. U ruci mu je podrhtavala
petrolejka.
Upitah da li je s njim sve u redu. On mi namignu i proapta kako taj veliki
noni leptir koji se unja okolo ima sastanak s mladiem, i kako je najbolje da
mu sporim korakom klonulog starca pokae da to nije on.
Kad smo napokon doli pred kuu, don Huan okai petrolejku o gredu i
posadi me leima prema zidu. On sede desno od mene.
Sedeemo ovde, ree on, a ti e pisati i razgovarati sa mnom sasvim
prirodno. Noni leptir koji je danas onako sunuo na tebe tu je negde, u bunju.
Uskoro e doi da te izbliza pogleda. To je razlog to sam okaio petrolejku
ba iznad tebe. Svetlost e pomoi nonom leptiru da te nae. Kad bude doao
do ivice bunja, on e te pozvati. To je poseban zov. On ti sam po sebi moe
pomoi.
Kakav je to zov, don Huane? To je pesma. Uvreujui zov koji isputaju
noni leptiri. Obino se ne moe uti, ali onaj noni leptir u bunju je redak
primerak; ue jasno njegov zov koji e te, pod uslovom da si besprekoran,
pratiti do kraja ivota.
Kako e mi on to pomoi?
Noas e pokuati da dovri ono to si ranije zapoeo. Ratnik vidi samo
onda kada je sposoban da prekine svoj unutranji dijalog.
Danas si, tamo u bunju, svojevoljno prekinuo svoju priu. Tad si video.
To to si video nije bilo jasno. Mislio si da je to ovek. Ja kaem da je to bio
noni leptir. No nijedan od nas dvojice nije u pravu, ali to je zbog toga to
moramo da govorimo. Ja sam jo uvek u prednosti zato to vidim bolje od tebe i
to mi je objanjenje vraeva dobro poznato; stoga znam, mada ni to nije
potpuno tano, da je taj obris koji si veeras video bio noni leptir.
A sad, budi tih, odagnaj misli i dopusti malom nonom leptiru da ti opet
doe.
Jedva da sam mogao da hvatam beleke. Don Huan se smejao i terao me
da nastavim s pisanjem kao da me nita nije uznemiravalo. Dotae mi ruku i
ree da je pisanje najbolji tit koji imam.
Nikad nismo razgovarali o nonim leptirima, nastavi on. Sve dosad nije
bilo pravo vreme za to. Kao to ve zna, duh ti je bio neuravnoteen. Da bi se
suprotstavio tome, nauio sam te da ivi kao ratnik. Istina je da ratnik
zapravo poinje sa ubeenjem da mu je duh neuravnoteen; dakle, ivei s
19
______________________________________________________________________________
mnogo kontrole i svesti, ali bez urbe ili prinude, on daje sve od sebe da
postigne tu uravnoteenost.
U tvome sluaju, kao i u sluaju svakog oveka, tvoju neuravnoteenost
je prouzrokovao zbir svih tvo
jih postupaka. Ali sad kao da si u pravom raspoloenju da se razgovara o
nonim leptirima.
Kako si saznao da je ba sad pravi trenutak da se govori o njima?
U jednom trenutku sam, kad si stigao, spazio onoga nonog leptira kako
se unja ovuda. Prvi put je bio prijateljski raspoloen i otvoren. Video sam
garanije u planinama oko Henarove kue, ali je tada bio samo pretea pojava
koja je odraavala tvoju nesreenost.
U tom trenutku zauh neobian zvuk. Podseao je na prigueno krckanje
granica koje se taru jedna o drugu, ili na brektanje malog motora negde u
daljini. Menjao je opseg tonova kao po muzikoj lestvici, stvarajui nekakav
sablastan ritam. Onda je nestao.
Bio je to noni leptir, ree don Huan. Moda si ve primetio da nema ba
nijednog da leti oko petrolejke, iako je njena svetlost dovoljno jaka da ih privue.
Nisam na nju obraao panju, ali im me je don Huan upozorio, osetio
sam i sam neku udnu tiinu u pustinji oko kue.
Ne uzbuuj se, ree on hladnokrvno. Nema toga na ovom svetu to
ratnik ne moe da razjasni. Vidi, ratnik sebe smatra ve mrtvim, dakle, nema
ta da izgubi. To najgore mu se ve dogodilo i zato je nepomuen i
hladnokrvan; sudei o njemu po njegovim postupcima ili reima, niko ne bi
nikada posumnjao u to da se on u sve uverio.
Don Huanove rei, a iznad svega njegovo raspoloenje veoma su me
smirivali. Rekoh mu da u svakodnevnom ivotu nikad nisam preivljavao takav
strah i da mi se telo gri od uasa pri samoj pomisli na ono tamo u mraku.
Tamo, tamo je jedino znanje, ree uverljivo. Istina, znanje je
zastraujue; ali, ako ratnik prihvati njegovu zastraujuu prirodu, on brie
njegovu ogromnost.
Ponovo se zau ono udno brektanje. Kao da se pribliilo i pojaalo
Paljivo sam oslukivao. to sam mu vie poklanjao panju, to mi je bilo tee
da odredim njegovu prirodu. Nije bilo poput glasa neke ptice ili kopnene
ivotinje. Ton svakog brektaja bio je bogat i dubok; neki od tonova su bili niski,
a drugi visoki. Imali su ritam i specifino trajanje; neki su bili dugi, i uo sam
ih kao jedan jedinstven zvuk; drugi su bili kratki i tekli su u nizu, kao kratko
tektanje mainske puke.
Noni leptiri su glasnici ili, bolje reeno, zatitnici venosti, rekao je don
Huan poto je onaj zvuk prestao. Iz nekog razloga, ili bez ikakvog razloga,
njima je na uvanje poverena zlatna praina venosti.
20
______________________________________________________________________________
Ta mi metafora nije bila poznata. Zamolih ga da mi je objasni. Noni
leptiri nose prah na svojim krilima, ree on. Taman, zlatan prah. To je prah
znanja.
Njegovo objanjenje uinilo je tu metaforu jo nejasnijom. Oklevao sam
jedan trenutak pokuavajui da naem najbolji nain kako da formuliem
svoje pitanje. Tad on ponovo poe da pria.
Znanje je najudnija stvar, ree, naroito za ratnika. Znanje je za njega
neto to dolazi odjednom, to ga obuzme, i odlazi dalje.
Kakve veze ima znanje s prahom na krilima nonih leptira? upitah ga
posle dueg utanja.
Znanje dolazi plutajui poput estica zlatnog praha, istog onog koji
prekriva krila nonih leptira. Dakle, znanje je za ratnika poput tuiranja
zlatnom prainom ili kupanja u njenoj kii.
Stavio sam mu, to sam utivije mogao, do znanja da me je njegovo
objanjenje jo vie pomelo. On se nasmeja i uveri me da govori savreno
smisleno, samo to moj razum ne doputa da se opustim i to shvatim.
Noni leptiri su od pamtiveka bili bliski prijatelji i pomagai vraeva, ree
on. Nisam se ovog predmeta ranije dotakao jer jo nisi bio spreman.
Ali, kako moe prah na njihovim krilima da bude znanje?
Videe.
Stavi ruku preko moje sveske i ree da zatvorim oi, da se umirim i ne
mislim. Ree da e mi pomoi zov nonog leptira iz bunja. Budem li obratio
panju na njega, on e mi rei sve o neminovnim dogaajima.
Naglasio je da ne zna kako e se uspostaviti veza izmeu nonog leptira i
mene, niti zna kojim emo se terminima sporazumevati. Terao me je da se
ponaam prirodno, da se uzdam u sebe i verujem u svoju linu snagu.
Posle nestrpljenja i nervoze u poetku, uspeo sam da se smirim. Misli su
mi polako nestajale iz glave, sve dok mi um nije ostao potpuno prazan. Zvui
koji su dopirali iz bunja kao da se pojaae im sam se smirio.
Zau se ponovo onaj udni zvuk za koji je don Huan rekao da ga stvara
noni leptir. Registrovao se kao neko oseanje u meni, a ne kao misao mog
uma. Nije mi delovao pretee ni zlonamerno. Bio je prijatan i jednostavan.
Podseao je na detinje tepanje. Vratio mi je uspomenu na deaia koga sam
nekada poznavao. Dugi zvui podseali su me na njegovu bucmastu plavokosu
glavu, a oni kratki, odseni, na njegov smeh. Pritislo me je najteskobnije
oseanje, pa ipak nisam mislio; osetih da me titi bol. Nisam vie mogao da
sedim i srozah se na pod. Bio sam toliko tuan da poeh da mislim. Nametnuo
sam sebi bol i tugu i iznenada se naao usred nekog unutranjeg razgovora o
onom deaku. Brektanje bese prestalo. Oi su mi bile zatvorene. uo sam don
Huana kako ustaje, a onda osetio kako mi pomae da sednem. Nisam eleo da
govorim. On je utao. uo sam ga pored sebe. Otvorih oi; on bese kleknuo
21
______________________________________________________________________________
ispred mene i paljivo mi ispitivao lice osvetljavajui ga petrolejkom. Naredio mi
je da stavim ruke na stomak. Ustao je, otiao u kuhinju i doneo mi vode.
Poprskao me malo po licu a ostatak mi dao da popijem.
Seo je do mene i dodao mi moje beleke. Rekoh mu da me onaj zvuk
zapleo u najbolnija matanja. Preputa se preko svake mere, ree on suvo.
Onda se zadubio u misli kao da trai neku odgovarajuu primedbu koju bi mi
uputio.
Zadatak za noas je vienje ljudi, ree konano. Prvo mora da
zaustavi svoj unutranji dijalog, a zatim da stvori sebi sliku osobe koju eli
da vidi; svaka misao koju neko zadri u pameti dok uti, zapravo je nareenje,
budui da nema drugih misli koje bi se s njom nadmetale. Veeras, onaj noni
leptir u bunju eli da ti pomogne, i zato e ti pevati. Njegova pesma e doneti
zlatne estice i tad e videti osobu koju si izabrao.
eleo sam da mi kae vie pojedinosti, ali mi on odsenim pokretom dade
znak da nastavim zapoeto.
Borio sam se malo da zaustavim svoj unutranji dijalog, posle ega sam se
potpuno smirio. Tad sam smiljeno zadrao kratku misao o jednom svom prijatelju. Verovao sam da sam sklopio oi samo za tren, a onda postadoh svestan
da me neko drma za ramena. To sam lagano spoznavao. Otvorih oi i naoh se
gde leim na levom boku. Bio sam, po svemu sudei, zaspao tako dubokim
snom da se nisam ni seao kad sam tresnuo na zemlju. Don Huan mi opet
pomoe da sednem. Smejao se. Imitirao je moje hrkanje, govorei da ne bi
verovao da neko moe tako brzo da zaspi da se u to nije uverio vlastitim oima.
Ree da bi mu bilo zadovoljstvo da bude u mojoj blizini uvek kad treba da
uinim neto to moj razum ne shvata. Odgurnuo je od mene moju svesku i
rekao da moramo poeti sve iz poetka.
Postupio sam ponovo onako kako je trebalo. Opet se zaulo ono udno
brektanje. Ovog puta, meutim, nije dolazilo iz bunja; pre bih rekao da se sve
deavalo u meni, kao da su ga proizvodile moje usne, ruke ili noge. Zvuk me je
ubrzo celog obuzeo. Oseao sam kao da su mekane lopte prsle iz mene ili kao
da udaraju u mene; to je smirivalo, naroito oseaj da sam zasut tekim
pamunim pahuljama. Iznenada uh kako je nalet vetra otvorio neka vrata i
tad ponovo poeh da mislim. Pomislih kako sam upropastio jo jednu priliku.
Otvorih oi i naoh se u svojoj sobi. Stvari na mom pisaem stolu bile su tamo
gde sam ih ostavio. Vrata su bila otvorena; napolju je duvao jak vetar. Kroz
glavu mi prolete misao da bi trebalo proveriti bojler. Tad zauh kloparanje
klizeih prozora koje sam sam postavio i koji se nisu dobro uklopili u prozorski
okvir. To kloparanje bilo je puno besa, kao da je neko hteo da ue. Zadrhtah od
straha. Ustadoh sa stolice. Osetih kako me neto vue. Vrisnuh.
Don Huan me je drmusao za ramena. Uzbueno mu opisah svoju viziju.
Bila je toliko iva da sam drhtao. Osetio sam da sam maloas u svoj svojoj
telesnosti sedeo za svojim pisaim stolom.
22
______________________________________________________________________________
Don Huan u neverici odmahnu glavom i ree da sam genije u tome da
prevarim samog sebe. Nije se inilo da ga je impresioniralo to to sam uinio.
Glatko je sve odbacio i naredio mi da ponem iz poetka.
Tad opet zauh onaj tajanstveni zvuk. Doao mi je, kao to to don Huan
bee govorio, u obliku kie zlatnih estica. Nisam ih oseao kao glatke mrljice
ili listie, kako ih on bese opisao, ve vie kao okrugle mehure. Plovili su ka
meni. Jedan od njih se rasprsnuo i otkrio mi jedan prizor. Kao da se bio
zaustavio pred mojim oima i otvorio razotkrivi neobian predmet. Liio je na
neku peurku. Nesumnjivo sam sve gledao, jer to to sam doivljavao nije bio
san. Peurkasti predmet ostao je nepromenjen u polju moje vizije i onda se
rasprsnuo, kao da se ugasila svetlost kojom je bio obasjan. Zatim je usledila
neopisiva tama. Osetih neki drhtaj, nekakav vrlo uznemirujui trzaj, i tad,
odjednom, shvatih da me neko drmusa. U isti mah mi se ukljuie sva ula.
Don Huan me je silovito drmusao, a ja sam ga gledao. Mora da sam ba u tom
trenutku otvorio oi.
On mi poprska lice vodom. Njena hladnoa mi je veoma prijala. Posle
kratke pauze hteo je da zna ta se dogodilo.
U pojedinostima mu ispriah svaki detalj svoje vizije.
Ali ta sam to video? upitah.
Svog prijatelja, odvrati on.
Nasmejah se i strpljivo mu objasnili da sam video peurkastu figuru.
Mislio sam da je bila dugaka oko 30 centimetara, premda nisam imao merila
za procenu takvih dimenzija.
Don Huan istae da je tu jedino vano oseanje. Ree da su moja oseanja
merila za procenjivanje stanja postojanja tog predmeta koji vidim.
Iz tvog opisa i tvojih oseanja moram zakljuiti da je tvoj prijatelj vrlo fin
ovek, ree on.
Njegove rei me zbunie.
Ree da je taj peurkasti oblik nuno pojavno oblije ljudskih bia onda
kad ih vra vidi sa udaljenosti, ali da se, kada je ta osoba koju vra vidi u
neposrednoj blizini, to ljudsko svojstvo prikazuje kao jajolika skupina svetleih
vlakana.
Nisi neposredno pred sobom gledao svog prijatelja, ree on. Zbog toga se
i pojavio kao peurka.
To niko ne zna. To je prosto nain na koji se ljudi pojavljuju u ovoj
osobenoj vrsti vienja.
Dodao je da svaka karakteristika peurkastog oblika ima posebno
znaenje, ali da je poetniku nemogue da ih ispravno protumai.
Tad se setih jedne zagonetne uspomene. Pre nekoliko godina, u stanju
neobine stvarnosti izazvane uzimanjem psihotropnih biljki, doiveo sam ili
23
______________________________________________________________________________
opazio da je, dok sam gledao u vodenu struju, do mene doplutala skupina
mehura koji su me progutali. Zlatni mehuri to sam ih maloas doiveo u viziji
doplutali su do mene i progutali me na potpuno isti nain. U stvari, mogao bih
rei da su ove dve skupine imale istu strukturu, isti sastav.
Don Huan je nezainteresovano sluao moje komentare. Ne troi snagu na
sitnice, ree on. Ima posla s onom beskrajnou tamo.
Pokretom ruke pokaza prema pustinjskom bunju.
Nita ne bi koristilo ako bi tu velianstvenost preobratio u neto
shvatljivo. Ovde, oko nas, je venost. Upustiti se u njeno uproavanje do neke
prihvatljive besmislice triavo je i upravo kobno.
Zatim je uporno zahtevao da se potrudim da vidim jo jednu osobu iz
kruga svojih poznanika. Dodade da bih morao nastojati, im se vizija okona,
da sam izronim do pune svesti o svojoj neposrednoj okolini.
Uspeo sam da zadrim sliku jo jednog peurkastog oblika, ali dok je onaj
prvi bio ukast i mali, ovaj drugi je bio beliast, krupniji i izoblien.
Kad smo zavrili razgovor o dva oblika koje sam video, bio sam zaboravio
nonog leptira u bunju
to me je neto pre toga tako nadmono opsedao. Rekoh don Huanu da
me zapanjuje to to imam takvu sposobnost da odbacim neto to je toliko
sablasno. Kao da sam bio neka druga osoba, a ne ja.
Ne vidim zato od svega toga pravi toliku zbrku, ree don Huan. Kad se
dijalog prekine, ovaj svet se rui, a na povrinu izranjaju udne strane nas
samih, kao da su dotad bile strogo uvane naim reima. Ti si takav kakav jesi
zato to sam sebi govori da si takav.
Poto je malo poutao, don Huan me podstae da nastavim sa
dozivanjem prijatelja. Ree da je stvar u tome da se pokua videti to je
mogue vie puta, da bi se oseanjima odredio pravac njihovog toka.
Pozvao sam uzastopno 32 osobe. Posle svakog pokuaja, zahtevao je od
mene da paljivo i podrobno protumaim sve ono to sam u viziji opazio.
Promenio je, meutim, taj postupak kad sam se izvetio u izvoenju toga to
sam inio, to je procenio po mom trenutnom prekidanju unutranjeg dijaloga,
po sposobnosti da sam otvorim oi na kraju svakog doivljaja, i po mom
vraanju uobiajenim aktivnostima bez ikakvog prelaza. Zapazio sam tu
promenu dok smo razgovarali o boji peurkastih oblika. On je ve bio zakljuio
da to to sam nazivao koloritom nije bila nijansa boje, ve sjaj razliitog
intenziteta. Ba sam se spremao da opiem neki ukast sjaj koji sam doiveo
u viziji, kad me on prekide i tano opisa to to sam video. Od tada, sadraj
svake vizije nije razmatrao tako kao da je razumeo ono to sam mu govorio, ve
kao da je i sam to video. Kad ga zamolih da mi to protumai, on odluno odbi
da o tome govori.
24
______________________________________________________________________________
Poto sam dozvao trideset drugu osobu, shvatih da sam video raznovrsne
peurkaste oblike, i plamsanja, i da su u meni izazvali razliita oseanja, od
blagog uzbuenja do krajnjeg gaenja.
Don Huan objasni da su ljudi ispunjeni konfiguracijama koje mogu bili
elje, problemi, alost, brige, i tako dalje. Zastupao je miljenje da samo neki
izuzetno moan vra moe razmrsiti znaenje tih konfiguracija, i da zato treba
da se zadovoljim posmatranjem samo opteg oblika ljudi.
Bio sam veoma umoran. Oni udni oblici neim su zaista zamarali. Sve
uzevi, imao sam oseaj munine. Nisu mi se svideli. Nagnali su me da se
oseam zarobljenim i osuenim.
Don Huan mi naredi da beleim da bih odagano turobnost. Posle dugog
utanja, u toku kojeg nisam mogao nita da piem, on zatrai od mene da
pozovem ljude koje e mi on sam izabrati.
Izronie nizovi novih oblika. Oni nisu bili peurkasti, ve su vie liili na
prevrnute japanske olje za sake 2. Neki su bili glavoliki, ba kao i stopa olja
za sake; drugi su bili okruglastiji. Oblici su bili privlani i mirni. Osetih da u
njima ima nekog njima svojstvenog oseanja sree. Odskakivali su za razliku
od prethodne skupine na koju je Zemljina tea delovala. Nekako, sama
injenica to su bili prisutni ublaila je moj zamor.
Meu osobama koje je izabrao bio je i njegov uenik Elihio. Kada prizvah
Elihiovu viziju, to izazva u meni jak trzaj koji me je izbacio iz vizionarskog
stanja. Elihio je imao neki dugaak beo oblik koji se trzao i koji kao da je
skakao na mene. Don Huan mi objasni da je Elihio vrlo talentovan uenik i da
je, bez sumnje, primetio da ga neko vidi.
Drugi don Huanov izabranik bio je Pablito, don Henarov uenik. Pablitova
vizija me je ak jae prodrmala no Elihiova.
Don Huan se toliko smejao da su inu se suze kotrljale niz obraze. Zato
su ti ljudi drukije uoblieni? upitah. Oni imaju vie line snage, odgovori
on. Kao to si, moda, primetio, oni nisu vezani za zemlju. ta im je dalo tu
lakou? Da li su se oni kao takvi i rodili?
Svi smo mi roeni tako laki i nevezani, ali postajemo teki i nepokretni.
Sami sebe takvima inimo. Dakle, zbog toga moda i moemo rei da su ti ljudi
drukije uoblieni jer ive kao ratnici. To, ipak, nije bitno. Od znaaja je da se
sad nalazi na ivici. Pozvao si 47 ljudi, i ostao ti je samo jo jedan da bi
upotpunio izvornih 48.
_______________
2 Sake - Napitak uobiajen u Japanu - Prim. prev.
25
______________________________________________________________________________
Setio sam se tog trenutka kako mi je pre nekoliko godina rekao, dok smo
razgovarali o kukuruznoj magiji i gatanju, da vra poseduje 48 zrna kukuruza.
Nikada mi nije objasnio zato. 3
Upitah ga opet: Zato 48? 48 je na broj, ree on. On nas ini ljudima.
Ne znam zato. Ne troi snagu na idiotska pitanja. Ustao je i protegao se. Ree
mi da i ja to uinim. Opazih da je obzorje postalo neto svetlije. Ponovo sedosmo. On se nagnu k meni i priblii usta mom uvu. Poslednja osoba koju e
pozvati nee biti vizija, ve "pravi" Henaro, proapta on. Osetih talas
uzbuenja i radoznalosti. Brzo obavih sve pripreme. Neobian zvuk sa ivice
bunja oive s novom snagom. Skoro da sam ga bio zaboravio. Progutae me
oni zlatni mehurovi i tad u jednom od njih ugledah lino don Henara. Stajao je
preda mnom drei svoj eir u ruci. Smekao se. Brzo otvorih oi i zaustih da
to kaem don Huanu, ali pre nego to sam mogao i re da prozborim, telo mi se
ukruti kao daska; kosa mi se nakostrei i zadugo nisam znao ta da inim ni
ta da kaem. Preda mnom je stajao don Henaro. Lino! Okrenuh se prema don
Huanu; on se smekao. Onda obojica prsnue u gromoglasan smeh. I ja
pokuah da se nasmejem. Nisam mogao. Ustadoh. Don Huan mi dodade solju
vode. Pio sam mehaniki. Mislio sam da e me poprskati po licu. Umesto toga,
on mi ponovo napuni solju.
Don Henaro se poea po glavi i sakri osmeh.
Zar nee da pozdravi Henara? upita don Huan.
S velikim naporom sam sredio misli i oseanja. Na kraju sam don Henaru
promrmljao nekakav pozdrav. On se nakloni.
Zvao si me, zar ne? upita on smeei se. Promucah da sam zapanjen to
ga vidim. Da, zvao te je, upade don Huan.
Pa, evo me, ree mi don Henaro. ta mogu da uinim za tebe?
Razum kao da mi se lagano pribrao i napokon iznenada spoznah. Misli su
mi bile kristalno jasneznao sam ta se zapravo odigralo. Doao sam do
zakljuka da je don Henaro bio u poseti kod don Huana, i da je, im su uli da
se pribliavaju moja kola, don Henaro kriom nestao u bunju gde je ostao
skriven do mraka. Verovao sam da je taj zakljuak uverljiv. Don Huan, budui
da je, bez sumnje, on rukovodio svim tim, davao je s vremena na vreme reenja
zagonetki, i tako upravljao razvojem stvari.
_______
3 Kastaneda prvi put pominje 48 zrna kukuruza u svojoj prvoj knjizi Uenje don Huana. On u
uvodu te knjige navodi da mu je don Huan pomenuo i delimino rastumaio maiz-pinto,
arobnjatvo kukuruznih zrna. Don Huan ie ispriao da svako od 48 zrna moe da ubije
ovcka, ako bi mu dospelo u telo. Zaposednutog niko ne moe osloboditi, osim najmonijih
bruho-a (vraeva), koji time i sami rizikuju da budu zaposednuti i da umru za tri meseca (K.
Kastaneda, Uenje don Huana, str. 22). - Prim. prev.
26
______________________________________________________________________________
U podesnim trenucima, don Henaro je inio primetnim svoje prisustvo, a
kad smo don Huan i ja krenuli kui, on nas je upadljivo pratio da bi poveao
moj strah. Potom je ekao u bunju i stvarao onaj udni zvuk kad god bi mu
don Huan za to dao znak. Don Huan mu je morao dati znak da se pojavi iz
bunja onda kad su mi oi bile zatvorene i poto me je bio zamolio da
pozovem don Henara. Zatim je don Henaro svakako dotrao na trem, priekao
da otvorim oi, i tad me na smrt preplaio.
Jedine protivrenosti u shemi moga loginog objanjenja bile su da sam
zapravo video kako se ovek koji se skrivao u bunju preobraa u pticu, i da
sam najpre vizualizovao don Henara kao jednu predstavu u zlatnom mehuru. U
mojoj viziji on je bio obuen isto onako kako se posle toga i pojavio. Budui da
nije bilo loginog naina da objasnim te protivrenosti, pretpostavio sam, to
sam u slinim situacijama uvek inio, da je emocionalna napetost morala
odigrati vanu ulogu u odreivanju onoga to sam verovao da sam video.
Poeo sam prilino bezvoljno da se smejem pri pomisli na taj njihov jeftin
trik. Izneh im svoje zakljuke. Oni se gromoglasno nasmejae. Iskreno
poverovah da njihov smeh znai poputanje.
Zar nije istina da si se skrivao u bunju? upitah don Henara. Don Huan
sede na zemlju i uhvati se obema rukama za glavu.
Ne. Nisam se skrivao, ree don Henaro mirno. Bio sam daleko odavde
kad si me pozvao, pa sam doao da te vidim.
Gde si to bio, don Henaro?
Daleko.
Koliko daleko?
Don Huan me prekide i ree da se don Henaro pojavio da bi mu udovoljio,
a ne da bih ga ispitivao gde je bio, jer nije bio nigde. Don Henaro mi priskoi u
pomo i ree da mogu da ga pitam to god hou. Ako se nisi skrivao oko kue,
gde si onda bio, don Henaro? upitah. Bio sam kod svoje kue, ree mi on
krajnje iskreno.
U srednjem Meksiku?
Da! To je jedina kua koju imam.
Pogledali su se i ponovo prsnuli u smeh. Znao sam da teraju egu sa
mnom, ali odluih da se dalje ne raspravljam. Smatrao sam da su morali imati
razloga da se upuste u jednu ovako paljivo razraenu igru. Seo sam.
Oseao sam se doslovce kao prepolovljen; jedan deo mene nije uopte bio
okiran i mogao je zdravo za gotovo da prihvati bilo koji od don Huanovih ili
don Henarovih postupaka. Ali drugi deo mene je to odluno odbijao; bio je to
moj najjai deo. Svesno sam procenio da sam prihvatio don Huanov magijski
opis sveta jedino na intelektualnoj osnovi, dok ga je moje telo, kao jedan entitet
odbacivalo, otuda moja nedoumica. Tokom godina druenja sa don Huanom i
don Henarom, doiveo sam neobine pojave kao telesna, a ne kao intelektualna
27
______________________________________________________________________________
iskustva. Neto ranije te noi, izvrio sam hod moi koji je, s gledita mog
razuma, bio neshvatljivo postignue; a povrh svega, imao sam i neverovatne
vizije jedino posredstvom svoje sopstvene volje.
Objasnih im prirodu svoje bolne, a istovremeno i iskrene nedoumice. Ovaj
momak je genije, ree don Huan don Henaru odmahujui glavom u neverici.
Ti si veliki genije, Karlitos, ree don Henaro kao da prenosi poruku.
Seli su pored mene - don Huan s desne a don Henaro s leve strane. Don
Huan primeti da e uskoro jutro. U tom asu ponovo zauh zov nonog leptira.
Bio se premestio. Zvuk je sad dolazio iz suprotnog pravca. Pogledah u obojicu;
izdrah njihove netremine poglede. Moja logika shema poe se rasipati. Zvuk
je bio hipnotiki pun i dubok. Tad zauh priguene korake, mek hod kako kri
suvo ipraje. Ono brektanje se priblii i ja se sklupah uz don Huana. On mi
suvo naredi da ga vidim. Uinih ogroman napor, ne toliko da zadovoljim njega
koliko sebe. Bio sam siguran da je don Henaro bio noni leptir. Ali don Henaro
je sedeo sa mnom; ta je, onda, bilo u bunju? Noni leptir?
Brektanje je odjekivalo u mojim uima. Nisam mogao sasvim da prekinem
svoj unutranji dijalog. uo sam zvuk, ali ga vie nisam mogao kao ranije
osetiti u svome telu. uo sam istinske korake. Neto je puzilo u mraku. Zau
se glasno lomljenje kao da se skrila grana, a onda me iznenada obuze uasno
seanje. Pre nekoliko godina proveo sam stravinu no u divljini, kad me je
neto Izmuilo svojim napadima, neto vrlo lako i meko to mi bee stalo na
vrat i pritiskalo me dok se nisam srozao na zemlju. Don Huan je objasnio taj
dogaaj kao susret sa saveznikom, 4 tajanstvenom silom koju vra ui da
opazi kao entitet.
Nagnuh se blie ka don Huanu i proaptah to ega sam se setio. Don
Henaro nam se puzei priblii.
ta je rekao? upita on don Huana apatom.
Kazao je da je ono tamo saveznik, uzvrati don Huan tihim glasom. Don
Henaro otpuza natrag i sede. Onda se okrete meni i ree glasnim apatom: Ti
si genije. Tiho su se smejali. Don Henaro pokaza glavom prema bunju. Idi
tamo i epaj ga, ree on. Skini gae i prepadni vraga u njemu. Tresli su se
od smeha. Zvuk je u meuvremenu prestao. Don Huan mi naredi da zaustavim
misli, ali da oi drim otvorene i pogled usredsredim na ivicu bunja ispred
sebe. Ree da je noni leptir menjao poloaj zato to je don Henaro tu i da e,
ako mi se bude pokazao, izabrati da se pojavi spreda.
_______
4 Donhuanovsko znaenje rei saveznik (ally) tanije se moe shvatiti i protumaiti iz
Kastanedine doktorske disertacije Strukturalna analiza i poto se proui dodatak B, na strani
249, u knjizi Uenje don Huana. Prim. Prev.
28
______________________________________________________________________________
Posle kratke borbe da stiam svoje misli, opet zapazih onaj zvuk. Bio je
puniji no ikad. Zauh najpre priguene korake po suvarcima, a onda ih osetih
na telu. U tom asu razaznah crnu masu ispred sebe, na ivici bunja.
Tad osetih da me neto drma. Otvorih oi. Don Huan i don Henaro stajali
su iznad mene a ja sam kleao, kao da sam bio zaspao u ueem poloaju.
Don Huan mi dade malo vode i ja ponovo sedoh naslonivi se leima na zid.
Ubrzo je svanulo. bunje kao da se budilo. Jutarnja hladnoa bila je sveza
i okrepljujua.
Don Henaro nije bio noni leptir. Moja racionalna konstrukcija se
raspadala. Nisam vie nita eleo da pitam, ali nisam hteo ni da utim. Najzad
sam morao da progovorim.
Ali, ako si bio u srednjem Meksiku, don Henaro, kako si onda doao
ovamo? upitah. Don Henaro napravi ustima neke smene i krajnje razdragane
grimase. Zao mi je, ree on, ali moja usta ne ele da govore. Onda se okrete
ka don Huanu i ree osmehujui se: Zato mu ti ne kae?
Don Huan je oklevao. Onda ree da je don Henaro, kao savren umetnik
magije, kadar da uini udesna dela.
Don Henarove grudi se napumpae kao da su to uinile don Huanovc rei.
inilo se da je udahnuo toliko mnogo vazduha da su mu grudi izgledale dvaput
vee nego inae. Izgledalo je da e svakog asa poleteti. Podskoio je. Imao sam
utisak da ga je taj vazduh u pluima naterao da skoi. Koraao je tamo-amo po
prljavom podu sve dok oito nije povratio kontrolu nad grudima; potapao se
po njima i vrlo snano poeo dlanovima da trlja grudne i trbune miie kao da
isputa vazduh iz unutranje automobilske gume. Napokon je seo. Don Huan
se osmehivao. Oi su mu sijale od ushienja. Pii svoje beleke, naredio mi je
tiho. Pii, pii, ili e umreti! Onda je primetio da ak ni don Henaro vie ne
smatra moje beleenje neim tako neobinim. Tano! uzvrati don Henaro.
Ba sam neto razmiljao da se i sam latim pisanja.
Henaro je ovek od znanja, ree suvo don Huan. A kao ovek od znanja,
savreno je sposoban da se prebacuje preko velikih razdaljina.
Podsetio me da smo jednom, pre nekoliko godina, sva trojica bili u
planinama, i da je tad don Henaro, u nastojanju da mi pomogne da prevaziem
svoj glupi razum, izveo zapanjujui skok od 10 milja na vrhove Sijere. Zapamtio
sam taj dogaaj, ali i injenicu da ak nisam mogao ni pojmiti da je skoio.
Don Huan dodade kako je don Henaro sposoban da u izvesnim trenucima
izvodi neobina dela. U izvesnim trenucima Henaro nije Henaro, ve njegov
dvojnik, ree on . Ponovio je to nekoliko puta. Tad me obojica pogledae kao da
oekuju moju predstojeu reakciju.
Nisam razumco ta je mislio pod tim njegov dvojnik. To nikad ranije ne
bee pomenuo. Zamolih ga da mi objasni.
Ima jo jedan Henaro, ree on.
29
______________________________________________________________________________
Pogledasmo se meusobno. Poeh s lakoom da shvatam. Don Huan mi
dade znak oima da nastavim da govorim.
Ima li brata blizanca? upitah okrenuvi se ka don Henaru.
Naravno, ree on. Imam blizanca.
Nisam mogao da odredim da li me magare ili ne. Obojica su se kikotali
preputajui se tome poput dece kad zbijaju obesnu alu.
Moe rei, nastavi don Huan, da je u ovom trenutku Henaro njegov
blizanac.
Ova izjava ih natera da ponu da se valjaju od smeha. Ali ja nisam mogao
da uestvujem u njihovom veselju. Telo mi je i nehotice podrhtavalo.
Don Huan mi strogim glasom ree da sam suvie teak i uobraen.
Shvati ve jednom! naredi mi on suvo. Zna da je Henaro vra i
besprekoran ratnik. Samim tim je sposoban da izvede takva dela koja bi
prosenom oveku bila nezamisliva. Njegov dvojnik, taj drugi Henaro, jedno je
od tih dela.
Ostadoh bez rei. Nisam mogao da shvatim da me tek samo podbadaju.
Za ratnika poput Henara, nastavi on, stvoriti toga drugog nije tako
nedostian poduhvat.
Poto sam dugo razbijao glavu oko toga ta dalje da kaem, upitah: Da li
je taj drugi poput tog pojedinca?
Taj drugi je sam pojedinac, odvrati don Huan. Njegovo objanjenje
poprimilo je neverovatan obrt, mada zaista nije bilo vie neverovatno no ostalo
to su uinili. Od ega je taj drugi napravljen? upitah don Huana posle
izvesnog oklevanja. Nema naina da se to sazna, ree on. Da li on postoji, ili
je samo iluzija? Postoji, naravno. Da li bi se onda moglo rei da je napravljen
od krvi i mesa? upitah. Ne. Tako se ne bi moglo rei, odgovori don Henaro.
Ali, ako on isto tako postoji kao ja... Postoji kao ti? rekoe don Huan i don
Henaro uglas. Gledali su se i smejali sve dok nisam pomislio da e im pripasti
muka. Don Henaro je bacio svoj eir na zemlju i poeo da igra oko njega. Igrao
je ustro i skladno i, iz nekog neobjanjivog razloga, krajnje smeno. Moda je
taj humor proisticao iz njegovih izuzetno profesionalnih pokreta. Taj nesklad
bio je tako suptilan i u isto vreme tako oit da sam se presamitio od smeha.
Nevolja je s tobom, Karlitos, u tome, ree poto je opet seo, to si genije.
Moram da saznam o dvojniku, rekoh.
Nema naina da se sazna da li je od krvi i mesa, ree don Huan. Nema,
jer ne postoji tako kao ti. Henarov dvojnik je isto tako stvaran kao i Henaro.
Shvata li ta mislim?
Ali mora se sloiti, don Huane, da mora postojati nain da se to sazna.
Dvojnik je sam pojedinac; to objanjenje treba da je dovoljno. Meutim,
kad bi video, znao bi da izmeu Henara i njegovog dvojnika postoji velika
razlika. Za vraa koji vidi dvojnik je sjajniji.
30
______________________________________________________________________________
Osetih se isuvie slabim da bilo ta jo pitam. Spustili svoju belenicu i za
trenutak pomislih da u se onesvestiti. Pred oima mi se crnelo kao u tunelu;
oko mene je svud bio mrak, izuzev svetle okrugline jasnog pejzaa koji sam
video pred sobom.
Don Huan ree da treba neto da pojedem. Nisam bio gladan. Don Henaro
izjavi da umire od gladi, pa ustade i uputi se u zadnji deo kue. Don Huan isto
tako ustade i dade mi znak da ga sledim. U kuhinji, don Henaro nasu sebi
porciju jela i na najsmeniji nain poe da oponaa nekoga ko hoe da jede, ali
ne moe da guta. Mislio sam da e don Huan nmreti; urlao je, zagrcavao se,
jeao, kaljao i guio se od smeha. I sam sam mislio da u cri. Don Henarova
egaenja bila su nenadmana.
Napokon je prestao i najpre pogledao don Huana pa zatim mene; oi su
mu blistale i iroko se osmehi vale.
Ne ide, ree on sleui ramenima.
Pojeo sam dosta, kao i don Huan; zatim smo se svi vratili pred kuu.
Suneva svetlost bila je blistava, nebo isto, a jutarnji povetarac je osveavao
vazduh. Osetih se srenim i jakim.
Sedosmo u trougao, licem okrenuti jedan prema drugom. Posle utive
utnje odluih da ih zamolim da mi razjasne nedoumicu. Osetio sam da sam
ponovo u najboljoj formi i hteo sam to da iskoristim.
Ispriaj mi neto vie o dvojniku, don Huane, rekoh. Don Huan pokaza
prema don Henaru, a on mi se pokloni. Eto ga, ree don Huan. Nema ta da
se pria. Ovde je da bi ga ti sopstvenim oima video. Ali to je don Henaro,
rekoh u traljavom nastojanju da odrim razgovor. Sigurno da sam Henaro,
ree on i nadmeno slee ramenima.
ta je onda dvojnik, don Henaro? upitah.
Pitaj njega, ree on odseno, pokazujui don Huana. On je taj koji pria.
Ja sam glup.
Sam vra je dvojnik razvijen kroz njegova sanjaja, objasnio je don Huan.
Dvojnik je za vraa delo moi, ali za tebe je on samo pria o moi. U Henaro
vom sluaju, njegov dvojnik je nerazluiv od njega samog. To dolazi otud to je
njegova ratnika besprekornost nadmona; zbog toga tu razliku nikad nisi
zapazio. Ali za ovih nekoliko godina koliko ga poznaje, s pravim Henarom si
bio samo dvaput; sve ostalo vreme bio si s njegovim dvojnikom.
Ali to je apsurdno! uzviknuh.
Osetih kako mi teskoba narasta u grudima. Toliko se uzrujah da ispustih
svoju belenicu i olovku, koja se otkotrlja nekud bestraga. Don Huan i don
Henaro bukvalno zaronie u zemlju i poee krajnje lakrdijaku potragu za
njom. Nikad do tada nisam prisustvovao nekoj predstavi teatralne magije i
maioniarskih trikova koja je vie zaprepaivala. Pored toga to nije bilo
31
______________________________________________________________________________
pozornice, njenih konstrukcija, ni bilo kakvih scenskih rekvizita, najverovatnije
da se ni vraevi nisu koristili maioniarskim trikovima.
Don Henaro, glavni arobnjak, i njegov pomonik don Huan stvorili su za
nekoliko trenutaka zapanjujuu, najneobiniju i najudniju zbirku stvari koje
su nali ispod svakog predmeta oko trema, ili pored i iznad njih.
U stilu pozorinc arolije, pomonik je podigao binu, koju je u ovom
sluaju predstavljalo nekoliko stvari na prljavom podu - kamenje, vree od
debelog platna, komadi drveta, sanduk za mleko, petrolejka i moja jakna - a
zatim je arobnjak, don Henaro, nastavio da trai neki predmet, koji bi odbacio
im bi ustanovio da to nije moja olovka. Ta zbirka naenih stvari sastojala se
od komada odee, perika, naoara, igraaka, posua, delova mainerije,
enskog donjeg rublja, ljudskih zuba, sendvia i religijskih predmeta.
Najodvratnija bila je jedna od njih. Bio je to komad ljudskog izmeta koji je don
Henaro izvukao ispod moje jakne. Na kraju, don Henaro pronae moju olovku i
dade mi je, poto je prethodno krajem svoje koulje obrisao prainu s nje.
Svoje lakrdijaenje proslavili su poklicima i kikotanjem. Uhvatih sebe kako
ih gledam, nesposoban da im se pridruim.
Ne uzimaj stvari toliko ozbiljno, Karlitos, ree mi don Henaro brinim
glasom. Upropastie inae ... Napravio je smean pokret koji je mogao mnogo
tota da znai. Kad se njihov smeh utiao, upitah don Henara ta ini dvojnik,
odnosno ta vra ini sa dvojnikom.
Odgovorio je don Huan. Ree da dvojnik ima mo, i da se njome slui za
izvravanje takvih dela koja bi bila nezamisliva pod obinim okolnostima.
Uvek sam ti govorio da je svet nedokuiv, ree on. I sami smo takvi, a
takvo je i svako bie koje postoji na ovom svetu. Zato je razumom nemogue
pojmiti dvojnika. Pa ipak, tebi je bilo doputeno da ga lino vidi, i to treba da
bude vie nego dovoljno.
Ali mora postojati nain da se o njemu govori, rekoh. Sam si mi rekao
da si objasnio svoj razgovor s jelenom da bi o tome govorio. Zar ne moe isto
uiniti i s dvojnikom?
utao je jedan trenutak. Ja sam ga molio. Teskoba koju sam oseao
premaila je sve to sam dotad doiveo.
Pa dobro, vra moe da se udvaja, ree don Huan. To je sve to neko
moe da kae.
Ali, da li je on svestan toga da je udvojen?
Naravno da je svestan.
Da li zna da se u isti mah nalazi na 2 mesta?
Obojica me pogledae, a zatim izmenjae brze poglede.
Gde je onaj drugi don Henaro?
Don Henaro se nae k meni i zagleda mi se u oi.
Ne znam, ree on tiho. Nijedan vra ne zna gde
32
______________________________________________________________________________
je njegov dvojnik.
Henaro je u pravu, ree don Huan. Vra nema pojma da se u isti mah
nalazi na 2 mesta. Biti toga svestan, znailo bi isto to i suoiti se sa svojim
dvojnikom, a vra koji se nae licem u lice sa samim sobom je mrtav. To je
pravilo. Tako je mo uredila stvari. Niko ne zna zato.
Don Huan je objasnio da kad ratnik ovlada sanjanjem i vienjem i kad
razvije dvojnika, mora takoe uspeti i u tome da izbrie linu istoriju, samovanost i svoje uobiajene navike. Ree da su sve te tehnike kojima me je bio
nauio i koje sam ja smatrao praznom priom, u sutini, sredstva da se otkloni
nepraktinost toga da se ima dvojnik u svetu svakodnevice, inei oveka i
njegov svet fluidnim, i postavljajui ih van granica proroanstva.
Fluidni ratnik vie ne moe zamiljati svet hronoloki, objasni don Huan.
Za njega, svet i on sam vie nemaju svrhe. On je svetlosno bie koje ivi u
svetlosnom svetu. Dvojnik je za vraa prosta stvar jer on zna ta ini. Za tebe je
jednostavno da hvata beleke, ali svojom olovkom jo plai Henara.
Moe li neko sa strane, gledajui vraa, primetiti da je on bio u isti mah
na dva mesta? upitah don Huana.
Svakako. To bi bio i jedini nain da se o tome zna. Ali, zar se ne moe
logino pretpostaviti da bi vra takoe mogao zapaziti da je bio na 2 mesta?
A-ha! uzviknu don Huan. Konano da i ti ukopa. Vra tek posle toga
moe pouzdano da primeti da je u isti mah bio na 2 mesta. Ali, to je samo
prosto svoenje podataka koje nema veze sa injenicom da on dok dela pojma
nema o svojoj dvojnosti.
Razum mi se pokoleba. Mislio sam da u eksplodirati ako ne nastavim da
piem.
Razmisli o tome, nastavi on. Svet nam se ne otvara direktno, izmeu
nas stoji opis tog sveta. Dakle, pravo govorei, mi smo uvek udaljeni za jedan
korak i na doivljaj sveta je uvek seanje na taj doivljaj. Mi se neprestano
seamo tog trenutka koji je upravo trajao, upravo proao. Mi se seamo,
seamo, seamo.
Sve vie je okretao ruku ne bi li mi doarao to to misli.
Ukoliko je na celokupni doivljaj sveta seanje, onda nije tako udno ako
se zakljui da vra istovremeno moe biti na 2 mesta. S gledita njegove line
percepcije, to nije tako jer, da bi doiveo svet, vra se, kao i svaki drugi ovek,
mora setiti dela koje je upravo uinio, dogaaja u koji se upravo uverio,
iskustva koje je upravo stekao. U njegovoj svesti nalazi se samo jedno jedino
seanje. Ali se nekome sa strane dok ga gleda moe initi da on istovremeno
igra dve razliite uloge. Vra se, meutim, sea 2 odvojena pojedinana trenutka, jer ga vie ne vezuje opis vremena.
33
______________________________________________________________________________
Kad je don Huan prestao da pria, bio sam siguran da sam dobio
temperaturu. Don Henaro se znatieljno zagleda u mene. U pravu je, ree on.
Mi smo uvek jedan skok iza.. .
Iskretao je aku kao to to bese inio don Huan; telo poe da mu se trza i
on poskoi u mestu. Kao da je imao tucavicu koja ga je na to primorala. Zatim
poe da podskakuje na stranjici, i tako pree do kraja trema i natrag.
Umesto da mi bude smeno, kao to je trebalo da bude, don Henarovo
podskakivanje izazva u meni strah koji je bio tako jak da me je don Huan
morao nekoliko puta lupnuti zglobovima prstiju po potiljku.
Zaista ne mogu da shvatim sve to, don Huane, rekoh. Ne mogu ni ja,
odvrati don Huan i slee ramenima. A ni ja, dragi Karlitos, dodade don
Henaro.
Moj umor, sva ta bezbrojna ulna iskustva, oputeno, aljivo raspoloenje
koje je prevladavalo, i don Henarovo lakrdijatvo, sve je to bilo previe za moje
ivce. Nisam mogao da zaustavim drhtanje trbunih miia.
Don Huan me naterao da se valjam po zemlji sve dok se nisam ponovo
pribrao, posle ega im opet sedoh suelice.
Da li je dvojnik telesan? upitah don Huana posle duge pauze.
Oni me pogledae.
Da li je dvojnik otelotvoren? upitah.
Naravno, ree don Huan. Telesnost i otelotvorenost su seanja. Zato su
ta seanja, kao i sve drugo to oseamo o ovom svetu, seanja koja
akumuliramo. Seanja na opis. Ti se sea moje telcsnosti, kao to se sea i
sporazume van ja putem rei. Otuda, priao si s kojotom, a mene osea kao
telesnog.
Don Huan prisloni svoje rame uz moje i blago me unu.
Dodirni me, ree on.
Potapah ga, a onda zagrlih. Samo to nisam zaplakao.
Don Henaro ustade i prie mi. Liio je na malo dete sa sjajnim oima
punim obesti. Napuio je usne i dugo me gledao.
A mene? upitao je pokuavajui da sakrije osmeh. Zar nee i imene da
zagrli?
Ustadoh i ispruih ruke da ga dodirnem; telo kao da mi se u mestu zaledi.
Nisam imao snage da se pokrenem. Pokuah da nateram svoje ruke da ga
dosegnu, ali, napor mi je bio uzaludan.
Don Huan i don Henaro su stajali kraj mene i gledali me. Osetih kako mi
se telo gri od nekog nepoznatog pritiska.
Don Henaro sede na zemlju kao da ga je ozlojedilo to ga nisam zagrlio;
nadurio se i lupio petama o zemlju, a onda obojica prsnue u gromoglasan
smeh.
34
______________________________________________________________________________
Miii na trbuhu su mi poigravali, od ega mi je drhtalo telo. Don Huan mi
skrenu panju da kreem glavom onako kako mi je to ranije preporuio, jer je
ovo prilika da se smirim tako to u reflektovati neki zrak svetlosti na ronjai
svoga oka. Snano me zatim izvukao ispod nadstrenice trema na istinu i
postavio me u takav poloaj da oima mogu da uhvatim sunevu svetlost s
istoka; onog trenutka kad mi se telo nalo u tom poloaju, ja prestadoh da
drhtim. Primetio sam da vrsto steem svesku samo zato to mi je don Henaro
kazao da moje drhtanje izaziva teina njenih listova.
Rekoh don Huanu da me neto vue da odem. Mahnuh don Henaru.
Nisam hteo da im dam vremena da me nateraju da se predomislim.
Do vienja, don Henaro, viknuh. Sad moram da idem. On mi uzvrati
mahanjem. Don Huan me otprati nekoliko koraka prema kolima. Da li i ti
ima dvojnika, don Huane? upitah. Naravno! uzviknu on. Kroz glavu mi tog
asa prohuja luda pomisao. eleo sam da je odbacim i bre-bolje odem, ali me
je neto iznutra i dalje podbadalo. Tokom proteklih godina naeg druenja,
postao mi je obiaj da svaki put kad bih poeleo da vidim don Huana,
jednostavno odem u Sonoru ili srednji Meksiko, gde bih ga uvek zaticao kako
me eka. Navikao sam da je to tako i dotad mi se nikad nije dogodilo da o tome
bilo la mislim.
Reci mi neto, don Huane, rekoh pola u ali. Je
si li to ti ili tvoj dvojnik? On se nae prema meni. Cerio se. Moj dvojnik,
proapta on. Podskoih kao iz topa. Pojurih ka kolima. Samo sam se alio,
doviknu za mnom don Huan.
Jo ne moe da ode. Jo uvek mi duguje 5 dana. Obojica potrae za
kolima dok sam ja odmicao. Smejali su se i trali poskakujui. Karlitos, zovi
me kad god hoe! doviknu don Henaro.
35
______________________________________________________________________________
SANJAR I SANJANO
Krenuo sam kolima don Huanovoj kui i stigao rano ujutru. No sam
proveo u nekom usputnom motelu da bih kod njega prispeo do podne.
Don Huan je bio iza kue i, tek kad sam ga pozvao, pojavio se pred njom.
Toplo me je pozdravio, to mi je ostavilo utisak da je zadovoljan to me vidi.
Napravio je neku primedbu kojom je, mislio sam, imao nameru da me opusti,
ali ona je imala suprotno dejstvo.
uo sam da dolazi, ree smeei se. Zato sam otrao iza kue. Bojao
sam se da bi se uplaio da sam ostao pred njom.
Nemarno je primetio da sam mrk i sumoran. Ree da ga podseam na
Elihija, koji je bio dovoljno morbidan da bi bio dobar vra, ali isuvie morbidan
da bi postao ovek od znanja. Dodade da se pustoeem dejstvu sveta vraeva
moe suprotstaviti jedino na taj nain ako mu se podsmeva.
Bio je u pravu u proceni mog raspoloenja. Zaista sam bio zabrinut i
uplaen. Krenusmo u dugu etnju. Trebalo je da proe dosta vremena da mi se
oseanja smire. etnja mi je vie godila nego da je razgovorom pokuao da me
izvede iz moga tmurnog raspoloenja. Vratili smo se njegovoj kui kasno po
podne. Bio sam ogladneo. Poto smo jeli, seli smo pod trem.
Nebo je bilo isto. Popodnevna svetlost je uinila da se opustimo. Hteo
sam da priam.
Mesecima sam ve uznemiren, rekoh. Bilo je neega zaista stranog u
tome to ste ti i don Henaro rekli i uinili kad sam poslednji put bio ovde.
Don Huan ne ree nita. Ustao je i promuvao se po tremu. Moram o tome
da govorim, rekoh. Proganja me i ne mogu da prestanem da razbijam glavu
oko toga. Boji li se? upita on.
Nisam se bojao, ve bio zbunjen i poraen onim to sam bio uo i doiveo.
Rupe u mom razumu bile su tako ogromne da sam ih ili morao popuniti ili
zajedno s razumom sve odbaciti.
Moji komentari naterae ga na smeh. Nemoj jo da odbacuje svoj
razum, ree. Nije vreme za to. To e se ve dogoditi, ali smatram da sad nije
trenutak za to. Treba li, ipak, da pokuam da pronaem neko objanjenje za
ono to se desilo? upitah. Naravno! odvrati on. Dunost ti je da opusti
mozak. Ratnici ne pobeuju idui glavom kroz zid, ve tako to ga savlauju.
Ratnici preskau te zidove; oni ih ne rue. Kako bih mogao ovaj da
preskoim? upitah. Pre svega, smatram da je smrtonosno pogreno to na sve
to gleda suvie ozbiljno, ree on i sede do mene. Ima 3 vrste loih navika
kojima se stalno vraamo kada smo suoeni s neobinim ivotnim situacijama.
Prva je ta da se ne obaziremo na ono io se dogaa, ili to se dogodilo, i da
smatramo da se nikad nije ni desilo. Tako neto prilii zatucanom oveku.
36
______________________________________________________________________________
Druga je da sve prihvatamo zdravo za gotovo i mislimo da, navodno, znamo ta
se deava. To prilii pobonom oveku. Trea je da postajemo opsednuti nekim
dogaajem, jer ga ne moemo odbaciti, ili ni svim srcem prihvatiti. To prilii
budali. Tebi? Ima i etvrti, ispravan, ratnikov nain. Ratnik postupa tako kao
da se nikad nita nije dogodilo, jer ni u ta ne veruje, Da ipak sve prima zdravo
za gotovo. On se nikad ne osea tako kao da zna, niti tako kao da se nikad
nita nije dogodilo. On dela kao da potpuno vlada sobom, pa makar mu se u
tom asu tresla kolena. Postupajui na taj nain, on se reava opsesije. Dugo
smo utali. Don Huanove reni delovale su poput melema. Mogu li da govorim
o don Henaru i njegovom dvojniku? upitah. Zavisi ta hoe da kae o
njemu, odvrati on. Namerava li da se prepusti opsesiji?
Hou da se prepustim objanjenjima, rekoh. Opsednut sam zato to se
nisam usudio da doem da te vidim, a ni s kim nisam bio kadar da razgovaram
o svojim strepnjama i sumnjama.
Zar ne razgovara sa svojim prijateljima? Razgovaram, ali kako bi oni
mogli da mi pomognu?
Nikad nisam mislio da ti je potrebna pomo. Mora negovati oseanje da
ratniku nije nita potrebno. Kae da ti je pomo potrebna. Zato pomo? Ima
sve to ti treba za to skupo putovanje kakvo je tvoj ivot. Pokuao sam da te
nauim da je pravo iskustvo biti ovek, da je bitno to to si iv; ivot je mali,
sporedan put kojim sad idemo. On je sam po sebi dovoljan, sam sobom
objanjiv i potpun.
Ratnik to razume i prema tome se ravna; stoga se moe rei, a da to ne
bude drskost, da biti ratnik znai biti iskustvo iskustva.
Kao da je oekivao da mu neto kaem. Oklevao sam jedan trenutak. Hteo
sam da paljivo odaberem rei.
Ako je ratniku potrebna uteha, produi on, on tada jednostavno izabere
bilo koga i toj osobi do sitnica govori o svojoj pometnji. Napokon, ratnik i ne
trai da bude shvaen i da mu se pomogne; razgovorom se on samo oslobaa
pritiska. To se deava pod uslovom da je ratnik sklon razgovoru; a ako nije, on
to nikom ne govori. Ali, sve u svemu, ti ne ivi kao ratnik. Zasad, svakako jo
ne. I te zamke koje susree moraju biti stvarno goleme. Saoseam u punoj
meri s tobom.
Nije se alio. Sudei po zabrinutosti u njegovim oima, izgledao je kao
neko ko je i sam u njima bio. Ustao je i potapao me po glavi. etkao je
gore-dole po tremu i povremeno bacao pogled na pustinjsko bunje oko kue.
Njegove kretnje me uznemirie.
U elji da se opustim, poeh da priam o svojoj nedoumici. Oseao sam da
je, u sutini, suvie kasno da se pretvaram kako sam neki naivan usputni
posmatra. Pod njegovim vodstvom bio sam se izvebao da postiem neobine
percepcije, kao to su prekidanje unutranjeg dijaloga i kontrolisanje svojih
snova. Bile su to situacije u kojima se nisam mogao pretvarati. Sledio sam
37
______________________________________________________________________________
njegova uputstva, mada nikad doslovno, i delimino uspeo da preuzmem
odgovornost za svoje postupke i izbriem linu istoriju, tako da sam konano
doao do take koje sam se godinama uasavao; bio sam sposoban da budem
sam a da time ne poremetim svoju fiziku ili emocionalnu ravnoteu. Bio je to,
moda, moj jedini krajnje zapanjujui trijumf. Posmatrano sa stanovita mojih
ranijih oekivanja i raspoloenja, biti sam a ne sii s uma bilo je nepojmljivo
stanje. Bio sam otro svestan svih tih promena koje su se odigrale u mome
ivotu i mom pogledu na svet, kao to sam bio svestan da je nekako
nepotrebno to to je na mene tako duboko delovalo don Huanovo i don
Henarovo otkrie dvojnika.
ta je to sa mnom, don Huane? upitah. Preputa se, ree on odseno.
Smatra da je preputanje sumnjama i jadanjima odlika oseajnog oveka. Ali
prava istina je da si ti vrlo daleko od toga da bude oseajan. emu onda
pretvaranje? Nedavno sam ti rekao da ratnik sa skromnou u prihvata ono to
jeste. Ti to kae tako da ispada kao da sam se ja namerno zbunjivao, rekoh.
Mi se namerno i zbunjujemo, ree. Svi smo mi svesni svojih postupaka. Na
slabani razum se hotimino pretvara u udovite kakvo zamilja da jeste.
Suvie je, ipak, mali za jednu tako iroku stvar. Objasnih da je moja
nedoumica verovatno sloenija nego ta koju on zamilja. Rekoh da e ih, sve
dotle dok on i don Henaro budu ljudi kao i ja sam, njihova nadmona kontrola
initi uzorima moga sopstvenog ponaanja. Ali, ukoliko bi se oni u sutini
drastino razlikovali od mene, ja ih vie ne bih mogao zamiljati kao uzore, ve
kao uda, koja nikako ne bih teio da oponaam.
Henaro je ovek, ree don Huan ubedljivo. On, istina, vie nije ovek kao
to si ti. Ali to je njegovo postignue, i ono ne bi trebalo da ti poveava strah.
Ako je drukiji, to je samo razlog vie da mu se divi.
Ali to to je drukiji nije neka ljudska razlika, rekoh. A kakvom je ti
smatra? Razlikom izmeu oveka
konja?
Ne znam. Ali on nije kao ja.
Ipak, jednom je bio.
Ali mogu li da shvatim njegovu promenu?
Naravno. I sam se menja.
Hoe da kae da u razviti dvojnika?
Niko ne razvija dvojnika. To se samo tako kae. Ti si, i pored toga to
toliko pria, glup za rei. U zamku te hvataju njihova znaenja. Pretpostavljam
da sad misli kako neko razvija dvojnika sluei se opakim sredstvima. Svi mi,
svetlosna bia, imamo dvojnika. Svi! Ratnik ui da ga bude svestan, i to je sve.
Tu svest tite prividno nepremostive prepreke. Ali, to se moe oekivati; upravo
te prepreke i ine dolaenje do te svesti jednim tako jedinstvenim izazovom.
Zato se ja njega toliko bojim, don Huane?
38
______________________________________________________________________________
Zato to misli da je dvojnik ono to sama re kae dvojnik, odnosno
drugi ti. Izabrao sam te rei da bih ga opisao. Dvojnik je sam pojedinac i ne
moe se posmatrati ni na jedan drugi nain.
A ta ako ne elim da ga imam? Dvojnik nije stvar linog izbora. Niti je
stvar linog izbora ko e biti izabran da ui znanje vraeva koje vodi ka svesti o
njemu. Da li si se ikad upitao zato si to ba ti? Pitam se to neprekidno. I tebe
sam to vrlo esto pitao, ali mi nikad nisi odgovorio. Nisam mislio da kaem da
to treba da pita tako kako se postavljaju pitanja koja zahtevaju odgovor, ve u
smislu ratnikovog dubokog razmiljanja o svojoj velikoj srei o srei to je
pronaao izazov.
Pretvoriti to u neko obino pitanje, izum je tatog, obinog oveka koji
trai da mu se zbog toga ili dive ili da ga saaljavaju. Mene ta vrsta pitanja ne
zanima zato to nema naina da se na njih odgovori. To to si ba ti izabran,
namera je moi; nju niko ne moe pojmiti. A sad, poto si izabran, ne moe
vie nita uiniti to bi zaustavilo ispunjenje te namere.
Ali sam si mi rekao, don Huane, da pojedinac moe uvek da pogrei.
To je tano. On i moe uvek da pogrei. Ali mislim da se to to govori
odnosi na neto drugo. Ti hoe da nae neki izlaz. eli da ima slobodu da
grei i da odustane na svoju ruku. Suvie je kasno za to. Ratnik je u rukama
moi i slobodan je jedino da izabere besprekoran ivot. Nema naina da se
trijumf i poraz krivotvore. Tvoj razum moe zahtevati od tebe da grei ne bi li
izbrisao svoju sveukupnost. Ali ima jedna protivmera koja ti nee dozvoliti da
proglasi lanu pobedu ili poraz. Ako misli da moe da potrai utoite u
neuspehu, onda si potpuno lud. Telo e ti se usprotiviti i nee ti dopustiti da
poe ijednim putem.
Poeo je da se tiho kikoe.
Zalo se smeje? upitah.
Nalazi se velikom kripcu, ree. Suvie je kasno da se povue, a
prerano da dela. Preostaje ti da se samo lino osvedoi. Nalazi se u bednom
poloaju nekog deteta koje ne moe da se vrati u majinu utrobu, ali ni da
trkara i dela. Jedino to moe je da se osvedoava i da slua velianstvene
prie o delima. Ti si upravo u tom poloaju. Ne moe da se vrati u krilo svoga
starog sveta niti moe mono da dela. Moe jedino da se uverava u dela
moi i da slua prie - prie o moi.
Dvojnik je jedna od tih pria. To zna, i zato ti je razum njime toliko
obuzet. Ako nastoji da razume, udara glavom o zid. Jedino to o njemu
mogu rei, u smislu objanenja, jeste to da je dvojnik toliko stvaran koliko se to
moe biti, iako se do njega dolazi sanjanjem.
Po tome to si mi rekao, don Huane, dvojnik moe vriti razna dela. Moe
li onda taj dvojnik . . .?
39
______________________________________________________________________________
Nije mi dopustio da zavrim misao. Podsetio me je da je neumesno rei da
mi je on ispriao o dvojniku kad mogu da kaem da sam se u njegovo
postojanje lino uverio.
Oito, dvojnik moe izvravati dela, rekoh.
Oitio! odvratio je.
Ali moe li dvojnik da dela u ime tog pojedinca?
Pa on je taj pojedinac, do avola!
Videh da mi je vrlo teko da se izrazim. Mislio sam, ako bi vra mogao
obavljati dve radnje odjednom, onda bi se i njegova sposobnost za praktino
delovanje morala udvostruiti. On bi tad mogao obavljati 2 posla, biti na 2
mesta, videti dve osobe, i tako dalje - sve u isti mah.
Don Huan je strpljivo sluao.
Dozvoli mi da to, recimo, ovako formuliem, rekoh. Moe li don Henaro,
pretpostavimo, da ubije nekoga ko je stotine milja daleko od njega tako to e
pustiti da to uini njegov dvojnik?
Don Huan me pogleda. Odmahnuo je glavom i skrenuo pogled.
Pun si pria o nasilju, ree on. Henaro uopte ne moe nikog da ubije,
jednostavno zato to ga vie ne zanimaju njegovi prijatelji. Kada je ratnik
sposoban da osvoji vienje i sanjanje, a budui svestan svoje svetlosti, njega
tako neto vie ne zanima.
Istakao sam da je na poetku mog uenja tvrdio da se vra, potpomognut
svojim saveznikom, moe prebacivati stotine milja da bi zadao udarac svojim
neprijateljima.
Ja sam odgovoran za tvoju pometnju, rekao je. Ali mora se setiti da
sam ti jednom drugom prilikom rekao da, s tobom, ja ne sledim pravila koja je
propisao moj uitelj. On je bio vra i trebalo je valjano da te uvedem u taj svet.
Nisam unio to jer me vie ne zanimaju ivotne peripetije mojih prijatelja. Pa
ipak, rei mog uitelja zalepile su se za mene. Mnogo puta sam ti govorio onako
kako bi to on sam inio.
Henaro je ovek od znanja. Najistiji meu njima. Njegova dela su
besprekorna. On je iznad obinih ljudi i iznad vraeva. Njegov dvojnik je jedan
od izraza njegove veselosti i humora. Dakle, on ga nikako ne moe koristiti za
stvaranje ili razreavanje obinih situacija. Koliko znam, dvojnik je svest o
tome da smo svetlosna bia. On moe uiniti to mu je volja, no ipak bira da
bude nenametljiv i blag.
Moja greka bila je u tome to sam te doveo u zabludu tuim reima. Moj
uitelj nije bio u stanju da ostvari takva dela kakva moe Henaro. Za njega su,
na alost, izvesne stvari, kao i za tebe, ostale samo prie o moi.
Bio sam prinuen da branim svoje gledite. Rekao sam da sam ono
govorio u hipotetikom smislu.
40
______________________________________________________________________________
Nema hipotetikog kada govori o svetu ljudi od znanja, ree on. ovek
od znanja se nikako ne moe odnositi prema svojim prijateljima na nain koji
povreuje, bilo to u hipotetikom smislu ili nekako drugaije.
A ta bi bilo ako bi se njegovi prijatelji zaverili protiv njegove sigurnosti i
blagostanja? Da li bi tad mogao upotrebiti svog dvojnika da se zatiti?
On s neodobravanjem coknu jezikom.
Kakvo neverovatno nasilje u tvojim mislima, ree. Nema tog ko bi mogao
da se zaveri protiv sigurnosti i blagostanja oveka od znanja. On vidi, i zato e
preduzeti mere da to sprei. Hcnaro je, na primer, sraunato rizikovao time to
ti se pridruio. Ali ti ne moe uiniti nita to bi ugrozilo njegovu sigurnost. A i
kad bi mogao, njegovo vienje bi mu to stavilo do znanja. Ako, pak, u tebi
postoji neto to je predodreeno pogubno po njega i to on ne moe da dokui
svojim vienjem, onda je to njegova sudbina koju ne moe izbei ni Henaro niti
iko drugi. Kao to vidi, ovek od znanja zadrava kontrolu ne kontroliui
nita.
utali smo. Sunce samo to ne bee dodirnulo vrhove gustih visokih
bunova na zapadnoj strani kue. Bilo je jo nekih 2 sata do mraka.
to ne zovne Henara? upita don Huan kao usput.
Podskoih. Moja prva reakcija bila je da odustanem od svega i odjurim do
kola. Don Huan prsnu u zvonak smeh. Rekoh da nemam ta sebi da
dokazujem i da
mi je sasvim dovoljno to to razgovaram s njim. Don Huan nije mogao da
prestane da se smeje. Na kraju ree da je sramota to don Henaro nije ovde da
uiva u velikoj predstavi.
Sluaj, ree on odlunim glasom, ako ti nisi zainteresovan da zovne
Henara, ja jesam. Ja volim njegovo drutvo.
Na nepcima sam oseao uasno kiseo ukus. Kapi znoja su mi se slivale s
ela i sa gornje usne. Htedoh neto da kaem, ali zaista nije bilo ta da se kae.
Don Huan me je dugo ispitivaki gledao.
Hajde, hajde, ree. Ratnik je uvek spreman. Biti ratnik nije samo prosto
stvar elje da se to bude. To je pre beskrajna borba koja se nastavlja sve dok
nam ne kucne poslednji as. Niko se ne raa kao ratnik, kao to se niko ne
raa ni kao razborito bie. Sami sebe inimo ili jednim ili drugim. Priberi se.
Neu da te Henaro vidi kako se trese.
Ustade i poe odmerenim korakom da koraa tamo-amo po istom podu
trema. Nisam mogao da ostanem ravnoduan. Bio sam tako nervozan da vie
nisam mogao da piem, te skoih na noge.
Don Huan me natera da lagano trim u mestu, okrenut ka zapadu. I
ranije me je terao da u raznim prilikama izvodim sline pokrete. Ideja je bila da
se iz sumraka koji dolazi izvue mo podizanjem ruku prema nebu sa
41
______________________________________________________________________________
rairenim prstima, poput lepeze, i njihovim snanim sklapanjem u trenutku
kad se nau na sredini izmeu horizonta i zenita.
Veba je delovala tako da sam se gotovo istog trenutka smirio i sabrao.
Meutim, nisam mogao a da se u udu ne pitam ta se to dogodilo s mojim
starim ja koje se nikad dotad nije moglo sasvim da opusti dok je izvodilo te
proste i idiotske pokrete.
eleo sam da usredsredim svu panju na postupak koji je don Huan, bez
sumnje, nameravao da primeni da bi dozvao don Henara. Unapred sam se bio
pripravio za neke silne radnje. Don Huan stade na ivicu trema, licem prema
jugoistoku, skupi ake oko usta, i kliknu: Henaro! Doi ovamo!
Trenutak kasnije don Henaro izroni iz bunja. Obojica su se iroko
osmehivali. Bukvalno su igrali preda mnom.
Don Henaro me srdano pozdravi, i zatim sede na sanduk za mleko.
Sa mnom neto nikako nije bilo u redu. Bio sam miran, hladnokrvan. Celo
bie obuzele su mi neka neverovatna ravnodunost i uzdranost. Skoro kao da
sam samog sebe posmatrao s nekog mesta na kojem sam bio skriven. Onda se
vrlo nemarno obratih don Henaru rekavi da me je tokom moje poslednje
posete bezmalo smrtno preplaio, i da ak ni prilikom svojih doivljaja pod
dejstvom psihotropnih biljaka nisam bio u takvom haotinom stanju. Njih
dvojica veselou propratie moje izjave kao da su ove bile smene. Smejao sam
se s njima.
Oni su, oito, bili svesni stanja emocionalne otupelosti u kojem sam bio.
Gledali su me i terali egu sa mnom kao da sam pijan.
U meni se neto oajniki borilo da preokrene tu situaciju u neto dobro
poznato. Hteo sam da budem zabrinut i uplaen.
Don Huan me je na kraju poprskao po licu s malo vode i zatraio od mene
da sednem i hvatam beleke. Ree kao i ranije da u ili pisali ili umreti. Ve
samo ispisivanje nekih rei povrati mi poznato raspoloenje. Kao da mi je opet
neto postalo kristalno jasno, neto to mi je as pre toga Izgledao nejasno i
nerazumljivo.
Prevlast moga uobiajenog ja znaila je isto tako i pojavu mojih
uobiajenih strahovanja. Manje sam se, zaudo, bojao toga da budem uplaen
nego da se ne bojim. Prisnost mojih starih navika, bez obzira na to koliko one
bile neprijatne, predstavljala je ugodno olakanje.
Tek sad shvatih da je don Henaro maloas izronio iz bunja. Moji
uobiajeni procesi poee da funkcioniu. Poeli su tako to sam odbio da
mislim ili mozgam o tom dogaaju. Doneh odluku da ni o emu nita ne pitam.
Nameravao sam da ovog puta budem nemi svedok.
Henaro je ponovo doao samo radi tebe, ree don Huan.
42
______________________________________________________________________________
Don Henaro se bio naslonio na zid kue i odmarao lea sedei na
iskoenom sanduku za mleko. Izgledao je kao da jae na konju. Drao je ruke
ispred sebe kao da dri uzde.
Tako je, Karlitos, ree on spustivi sanduk na zemlju.
Sjahao je, prebacivi desnu nogu preko nepostojeeg konjskog vrata, i
onda skoio na zemlju. Njegovi pokreti bili su tako savreno izvedeni da su
ostavili nedvosmislen utisak da je tek dojahao. Priao mi je i seo levo od mene.
Henaro je doao zato to hoe da ti ispria o onom drugom, ree don
Huan.
Uini pokret kao da Henaru nudi mesto na podu. Don Henaro se nakloni.
Ovla se osvrnuo da me pogleda. ta bi hteo da zna, Karlitos? upita on
visokim glasom.
Pa, eto, ako e mi priati o dvojniku, onda mi reci sve, odgovorih
glumei leernost. Njih dvojica odmahnue glavom i izmenjae brze poglede.
Henaro e ti priati o sanjaru i sanjanom, ree don Huan.
Kao to zna, Karlitos, ree don Henaro glasom nekog govornika koji se
sprema da pone, dvojnik se zainje u sanjanju.
Zagleda se u mene i nasmeja. Pogled mu je skliznuo s mog lica na moju
svesku i olovku.
Dvojnik je san, ree on, protegnu ruke i ustade.
Otiao je do kraja trema i zakoraio u bunje. Zastao je pored jednog
buna otkrivajui nam tri etvrtine svog profila; po svemu sudei, mokrio je.
Trenutak kasnije opazih da se s njim neto dogaa. inilo se da oajniki
pokuava da mokri, ali da ne moe. Don Huanov smeh ukazivao je na to da se
don Henaro ponovo egai. Napinjao se na tako smean nain da je i don
Huana i mene naterao da maltene crknemo od smeha.
Don Henaro se vrati na trem i sede. Osmeh mu je bio retko topao.
Kad ne moe, onda ba ne moe, ree on i stee ramenima.
Posle kratkog utanja dodade uzdiui: Da, Karlitos, dvojnik je san.
Hoe da kae da nije stvaran? upitah.
Ne. Hou da kaem da je san, odvrati on.
Don Huan se umea i objasni da se don Henarove rei odnose na prvo
izranjanje svesti o tome da smo svetlosna bia.
Svi smo mi razliiti, pa su otud i detalji nae borbe razliiti, ree don
Huan. Ipak, koraci koje preduzimamo da bismo doli do dvojnika su isti.
Naroito u poetku, kad su smueni i nesigurni.
Don Henaro se sloi s tim i stavi opasku povodom nesigurnosti koju vra
pokazuje u toj fazi.
Kad mi se to prvi put dogodilo, nisam ni znao da se desilo, objasni on.
Jednog dana brao sam bilje u planinama. Otiao sam u polje koje su
43
______________________________________________________________________________
obraivali drugi skupljai bilja. Sa sobom sam imao dve velike vree. Bio sam
spreman da krenem kui, ali sam odluio da se pre toga malo odmorim.
Prilegao sam u hlad pored jednog umskog puteljka i zaspao. Tad zauh
glasove ljudi koji su silazili s brda i probudih se. Uurbano potraili zaklon i
sakrih se preko puta, nedaleko od mesta na kojem sam bio zaspao. Dok sam se
tamo krio, stalno sam imao utisak da sam neto zaboravio. Osvrnuh se da
pogledam jesam li poneo svoje dve vree s biljem. Nije ih bilo. Pogledah preko
puta, ka mestu gde sam maloas spavao, i tad samo to mi ne spadoe
pantalone od straha. Bio sam jo uvek tamo i spavao! Bio sam to ja! Opipao
sam se. I ovo sam bio ja! Za to vreme oni ljudi to su silazili s brda dooe do
onog mene koji je spavao, dok sam ja koji sam bio potpuno budan bespomono
gledao iz svog skrovita. Do avola! Nai e me tamo i odneti moje vree. Ali oni
prooe pokraj mene kao da me tamo uopte nije ni bilo.
Moja vizija bee toliko iva da sam podivljao. Vrisnuo sam i onda se
ponovo probudio. K vragu! Bio je to san!
Don Henaro prekide svoje opisivanje i pogleda me kao da oekuje moje
pitanje ili primedbu.
Reci mu gde si se probudio po drugi put, ree don Huan.
Probudio sam se kraj puta, ree don Henaro, naonom mestu gde sam
bio zaspao. Ali, trenutak-dva uopte nisam stvarno znao gde se nalazim. Skoro
da bih mogao rei da sam jo uvek gledao sebe kako se budim, i da me je tad
neto povuklo na tu stranu puta, gde sam naao sebe kako trljam oi.
Nastade duga pauza. Nisam znao ta da kaem.
A ta si zatim uradio? upita don Huan.
Shvatio sam da me podbada tek kad su obojica poeli da se smeju.
Oponaao je moja pitanja.
Don Henaro nastavi da pria. Ree kako je jedan trenutak bio zapanjen i
da je potom otiao da sve proveri.
Ono mesto na kojem sam se krio bilo je tano onde gde sam ga i video,
ree on. A oni ljudi koji su proli kraj mene bili su odmakli kratko pare puta.
To znam jer sam strao s brda za njima. Bili su to oni isti koje sam i video.
Pratio sam ih sve dok nisu stigli u grad. Mora da su mislili da sam aav. Pitao
sam ih da li su videli mog druga kako spava pored puta. Oni mi svi odgovorie
da nisu.
Vidi, ree don Huan, svi mi prolazimo kroz iste sumnje. Plaimo se da
smo ludi; na nau nesreu, svi mi to ve i jesmo.
Ipak, ti si za nijansu lui od nas, ree mi don Henaro i namignu. I
sumnjiaviji. Podbadali su me zbog moje sumnjiavosti. Onda don Henaro
ponovo poe da pria.
Svi smo mi tupoglava stvorenja, ree. Nisi samo ti, Karlitos. Bio sam
nekoliko dana malo potresen tim svojim snom, ali sam onda morao da
44
______________________________________________________________________________
nastavim da zaraujem za ivot i da vodim rauna o bezbroj drugih stvari, tako
da zaista nisam imao kad da razbijam glavu oko svojih tajanstvenih snova.
Tako sam to vremenom sasvim zaboravio. Bio sam vrlo slian tebi.
No, jednog dana, nekoliko meseci kasnije, posle strano zamornog rada,
zaspah u podne kao klada. Bila je upravo poela da pada kia i mene probudi
kapljanje kroz rupu na krovu. Skoih iz kreveta i popeh se na krov da je
zapuim pre nego to sasvim procuri. Oseao sam se tako bodrim i snanim da
sam zaas zavrio a da pri tom nisam pokisao. Mislio sam kako mi je to to
sam malo odremao dobro inilo.
Poto sam zavrio, vratio sam se u kuu da spremim neto za jelo i tad
primetih kako ne mogu da gutam. Pomislih da sam bolestan. Izgnjeio sam
neto korenja i lia u kau i to obavio oko vrata i vratio se u krevet. I tad opet,
kad stigoh do kreveta, samo to mi ne spadoe pantalone. Leao sam na njemu
i spavao! Htedoh da sebe prodrmam i probudim, ali sam znao da tako neto
niko ne sme da uini. I ja izjurih iz kue. Bila me uhvatila panika. Lutao sam
besciljno po brdima. Nisam imao pojma kud idem i zalutao sam, mada sam tu
proveo ceo ivot. Hodao sam po kii, koju ak nisam ni oseao. inilo mi se da
ne mogu da mislim. Onda poe tako uestano da seva i grmi da sam se ponovo
probudio.
Zastao je za trenutak.
eli li da ti kaem gde sam se probudio? upita on.
Naravno, odgovori don Huan.
Probudio sam se u brdima, na kii, ree on.
Ali, kako si znao da si se probudio? upitah.
Znalo je to moje telo, odgovori on.
To je bilo glupo pitanje, upade don Huan. Sam
zna da je neto u ratniku uvek svesno svake promene. Svrha ratnikovog
naina upravo i jeste da neguje i odrava tu svest. Ratnik je isti, prosvetljava i
odrava njen tok.
Bio je u pravu. Morao sam priznati da znam kako u meni ima neega to
registruje i to je svesno svega to inim. Pa ipak, to nije imalo nikakve veze s
mojom obinom sveu. Bilo je to neto drugo to nisam mogao prizemljiti.
Rekoh im da bi moda don Henaro znao to da objasni bolje od mene.
I sam to vrlo dobro ini, ree don Henaro. To je neki unutranji glas
koji ti govori ta je ta. On mi je onda i rekao da sam se probudio po drugi put.
Naravno, im sam se probudio, postao sam ubeen da sam sigurno sanjao.
Oito, to nije bio neki obian san, ali nije bilo ni pravo sanjanje. Tako sam se
prihvatio neega drugog: etnje u snu, u kojoj sam, pretpostavljam, bio
polubudan. Ne bih to mogao nikako drukije da shvatim.
45
______________________________________________________________________________
Don Henaro ree kako mu je njegov dobroinitelj objasnio da to to je
doiveo nije uopte bio san, i da ne bi trebalo da to uporno smatra etnjom u
snu.
ta ti je rekao da je to bilo? upitah.
Oni izmenjae brze poglede.
Rekao mi je da je to bio avo, odgovori don Henaro oponaajui glas
malog deteta.
Objasnih im da elim da znam da li je don Henarov dobroinitelj tumaio
stvari na nain kako su to oni sami inili.
Naravno da jeste, ree don Huan.
Moj dobroinitelj je objasnio da je san u kome neko sanja samog sebe
kako spava, nastavi don Henaro, as dvojnika. Rekao mi je da bi bilo bolje da
ne troim snagu na uenje i postavljanje pitanja sebi, ve da bi trebalo da
iskoristim priliku da delam, i da u samo tako biti spreman kad mi se bude
ukazala sledea prilika.
Sledea prilika ukazala mi se kod mog dobroinitelja. Pomogao sam mu u
nekom kunom poslu. Prilegao sam da se odmorim i, kao obino, zaspao kao
klada. Njegov dom bio je za mene odista mesto moi koje mi je pomoglo. Iz sna
me je iznenada trgla neka buka. Kua mog dobroinitelja bila je velika. On je
bio bogat i imao je mnogo radnika. Onu buku stvarala je neka lopata koja je
kopala po ljunku. Seo sam da oslunem, a zatim ustao. Buka me je
uznemiravala, ali nisam mogao da odredim zbog ega. Razbijao sam glavu oko
toga dvoumei se da li da odem tamo da to istraim, kad spazih sebe kako
spavam na podu. Ovog puta sam znao ta da oekujem i ta da radim, te
krenuh za bukom. Otiao sam iza kue. Nastavio sam da je sledim. to sam je
vie pratio, to sam se bre mogao kretati. Na kraju sam doao na neko udaljeno
mesto, gde sam se uverio u neverovatne stvari.
Objasnio je kako je u vreme tih dogaaja bio jo uvek u poetnim fazama
svog uenja i da je bio vrlo malo uinio u oblasti sanjanja, ali je s
neverovatnom lakoom sanjao da gleda samog sebe.
Kud si to otiao, don Henaro? upitah.
Bilo je to prvi put da sam se zaista kretao u sanjanju, ree on. Ipak,
znao sam dovoljno o njemu da bih se ponaao kako treba. Nisam ni u ta
direktno gledao, i tako sam doao do sure gudure u kojoj je moj dobroinitelj
imao neke od svojih monih biljaka.
Misli da je bolje ako neko zna veoma malo o sanjanju? upitah.
Ne! uzviknu don Huan. Svako od nas ima sposobnost za neto
odreeno. Henaro je vet u sanjanju.
ta si video u onoj guduri, don Henaro? upitah.
Video sam kako moj dobroinitelj sa svojim ljudima obavlja neke opasne
radnje. Pomislih da sam tu da bih mu pomogao, pa se sakrih iza nekog drvea.
46
______________________________________________________________________________
Ali, nisam znao kako da mu pomognem. Meutim, nisam bio glup, i shvatio
sam da je taj prizor tu da ga gledam, a ne da u njemu uestvujem.
Kad, kako i gde si se probudio?
Ne znam kad sam se probudio. Mora da je bilo prolo dosta vremena.
Jedino to znam je to da sam pratio svog dobroinitelja i te druge ljude, i da me
je, kad su ve bili nadomak njegove kue, probudila njihova graja, jer su se
raspravljali. Bio sam na onom mestu gde sam video sebe kako spavam.
Poto sam se probudio, shvatih da to, bez obzira ta sam video i uradio,
nije bio san. Bio sam zaista prevalio neku razdaljinu, voen onim zvukom.
Da li je tvoj dobroinitelj bio svestan onoga to si inio?
Naravno. On je stvarao onaj zvuk lopatom da bi mi pomogao da izvrim
svoj zadatak. Kad je uao u kuu, pretvarao se da me grdi to sam zaspao. Ja
sam znao da me je video. Kasnije, poto su njegovi prijatelji otili, rekao mi je
da je primetio moj sjaj kako se skriva iza drvea.
Don Henaro ree da su ga ta 3 sluaja podstakla da krene putem
sanjanja, i da je od tada do trenutka kad mu se ukazala sledea prilika prolo
petnaest godina.
etvrti put, vizija je bila neobinija i potpunija, ree on. Zatekao sam
sebe kako spavam nasred nekog obraenog polja. Leao sam na boku i spavao
kao zaklan. Znao sam da je to sanjanje jer sam u to vreme sanjao svake noi.
Kad sam sebe zaticao kako spavam, bio sam obino na istom mestu gde sam i
zaspao. Ovog puta nisam bio u krevetu, a znao sam da sam te noi legao u
krevet. U ovom sanjanju bio je dan. Da kle, poeh da istraujem. Odmakao
sam se od mesta na kome sam leao i orijentisao se. Znao sam gde se nalazim.
Nisam, zapravo, bio daleko od svoje kue, moda svega nekoliko milja. Proetah
okolo, zagledajui svaku sitnicu oko sebe. Zastao sam u senci velikog drveta
nedaleko od mesta gde sam spavao i zagledao se preko ravnog pojasa zemlje u
pravcu nekog kukuruzita na padini jednog brda. Tad mi se desi neto sasvim
neobino; detalji okoline nisu se menjali niti iezavali, bez obzira na to koliko
sam ih dugo gledao. Uplaih se i odjurih do mesta gde sam leao. Bio sam jo
uvek tamo, tano kao i ranije. Poeh da se posmatram. Proimalo me neko
jezivo oseanje ravnodunosti prema tom telu koje sam gledao.
Tad zauh glasove ljudi koji su mi se pribliavali. Ljudi kao da su uvek
bili oko mene. Uztrah uz neko malo brdo i odatle paljivo osmotrih. U polje
gde sam bio, dolazilo je desetoro ljudi. Svi su bili mladi. Odjurih natrag do
mesta na kom sam leao i tu doiveh jedan od najveih komara u svom ivotu
kad se suoili sa samim sobom koji je tu leao i hrkao kao svinja. Znao sam da
se moram probuditi, ali nisam imao pojma kako. Znao sam, takoe, da bi bilo
smrtonosno po mene ako bih se probudio. Ali, ako me oni mladii budu ovde
zatekli, mnogo e se naljutiti. Sve te misli koje su mi prolazile kroz glavu nisu
zapravo bile misli. Tanije reeno, bili su to prizori koji su proticali pred mojim
oima. Recimo, moja zabrinutost bila je prizor u kome sam gledao samog sebe
47
______________________________________________________________________________
sa oseajem pritenjenosti. Nazivam to zabrinutou. To mi se posle toga
dogodilo bezbroj puta.
Dakle, budui da nisam znao ta da radim, stajao sam tako i gledao sebe
oekujui najgore. Mnotvo brzih slika migalo mi je pred oima. Naroito se
uhvatih za jednu od njih, za sliku svoje kue i svog kreveta. Ta vizija postade
vrlo jasna. Eh, kako sam samo poeleo da se vratim u svoj krevet! Tad me je
neto prodrmalo; osetio sam kao da me neko udara i na to se probudio. Bio
sam u svom krevetu! Oito sam sanjao. Skoih iz kreveta i odjurih na ono
mesto gde sam sanjao. Bilo je potpuno isto onakvo kakvo sam ga i video. Oni
mladii su radili. Dugo sam ih gledao. Bili su to ba oni koje sam ve video.
Vratio sam se na isto mesto u sumrak poto su svi otili, i zadrao se
onde gde sam gledao sebe kako spavam. Neko je tu leao. Trava je bila
zgnjeena.
Don Huan i don Henaro su me posmatrali. Liili su na dve udne zverke.
Osetih marce po leima. Bio sam na ivici da se prepustim racionalnom strahu
da oni nisu stvarno ljudi poput mene, kad se don Henaro nasmeja.
U to vreme, ree on, bio sam ba kao i ti, Karlitos. Hteo sam sve da
proverim. Bio sam isto tako sumnjiav kao ti.
Zautao je, podigao prst i uperio ga u mene. Onda pogleda don Huana.
Zar nisi i sam bio tako sumnjiav kao ovaj momak? upita on. Nikako,
odgovori don Iluan. On je apsolutni ampion. Don Henaro se tad okrete k
meni i napravi gest izvinjenja. Mislim da sam se prevario, ree on. Ni ja
nisam bio tako sumnjiav kao ti. Zakikotali su se tiho kao da ne ele da
stvaraju buku. Don Huanovo telo se grilo od priguenog smeha.
Ovo je za tebe mesto moi, ree don Henaro apatom. Prste si polomio
beleei ovde. No, da li si ovde ikad obavio neko tee sanjanje?
Ne, nije, ree don Huan tihim glasom. Ali je zato obavio teko
pisarenje.
Presamitie se. Kao da nisu hteli da se glasno smeju. Tela su im se tresla.
Njihov prigueni smeh podseao je na ritmino kokodakanje.
Don Henaro se ispravi i kliznu do mene. Nekoliko puta me potapa po
ramenu, govorei mi da sam lupe, i tad me snano povue za levu ruku prema
sebi. Ja izgubih ravnoteu i padoh. Skoro da sam licem udario o tvrdu zemlju.
Nehotice ispruih ruku da ublaim pad. Jedan od njih me je pritiskao nadole
drei me za vrat. Nisam bio siguran koji. Po ruci koja me je drala sudio sam
da je to don Henaro. Za trenutak me uhvati pustoea panika. Osetih kako
padam u nesvest, moda i jesam. Pritisak u stomaku bio je tako snaan da sam
povratio. Ono to sam potom jasno pojmio bilo je to da mi neko pomae da
sednem. Don Henaro je uao ispred mene. Okrenuh se da potraim don
Huana. Nigde ga nije bilo. Don Henaro se iroko osmehivao. Oi su mu se
sijale. Bile su nepomino upravljene u moje. Zapitah ga ta mi je to uradio, a
on ree da sam bio u komadima. Glas mu je bio prekoran, i kao da je bio
48
______________________________________________________________________________
ozlojeen ili nezadovoljan mnome. Vie puta je ponovio da se nalazim u
komadima i da treba da se ponovo sastavim. Pokuao je da odglumi strogost u
glasu, ali se zasmejao usred svoje govorancije. Rekao mi je da sam, onako
prosut svud naokolo, zbilja bio grozan, i da je trebalo da uzme metlu da me
poisti na jednu gomilu. Zatim dodade da se moglo desiti da mi se komadi pogreno sastave i da mi se na kraju penis nae na onom mestu gde treba da mi
je palac. Istog asa se potpuno izgubi od smeha. Htedoh da se i sam nasmejem,
kad me obuze najneobiniji oseaj. Telo mi se raspade! Kao da sam bio
nekakva mehanika igraka koja se prosto rasturila u komade. Nisam uopte
imao nikakav fiziki oseaj, niti sam oseao strah ili zabrinutost. Raspadanje u
komade doiveo sam kao neko ko to vidi, a ne kao da to sam fiziki oseam.
Ono ega sam zatim postao svestan bilo je to da don Henaro manipulie
mojim telom. Od toga osetih tako snano podrhtavanje da mi nestade sve pred
oima.
Ponovo osetih kako mi neko pomae da sednem. Opet ugledah don Henara
gde ui ispred mene. Povukao me da ustanem uhvativi me ispod pazuha i pomogao mi da proetam. Nisam mogao da odredim gde se nalazim. Oseao sam
se kao u snu, no uprkos tome, imao sam celovit pojam proticanja vremena. Bio
sam otro svestan da sam maloas bio s don Henarom i don Huanom na
njegovom tremu.
Don Henaro je etao sa mnom pridravajui me ispod pazuha. Prizor koji
sam gledao neprekidno se menjao. Meutim, nisam mogao da odredim prirodu
toga to sam posmatrao. Ono to mi je bilo pred oima, pre je liilo na neko
oseanje ili raspoloenje; centar iz kojeg su se te promene irile bio je,
nesumnjivo, u mom trbuhu. To sam bio povezao ne kao neku misao ili spoznaju, ve kao telesni oseaj koji je iznenada postao stalan i nadmoan. Ta
kolebanja oko mene dolazila su iz mog trbuha. Stvarao sam svet, nekakav
beskonaan tok oseanja i predstava. Sve to sam znao, bilo je tu. Bilo je to
neko oseanje po sebi, a ne neka misao ili svesna procena.
Pokuao sam da se kontroliem, zbog svoje nesavladive navike da sve
procenjujem, ali, u odreenom trenutku, proces mog registrovanja se prekide i
obuze me neto bezimeno, oseanja i predstave svih vrsta.
U jednom trenutku neto u meni poe ponovo da sve pregledno predstavi
ja i tad primetih da mi se neprestano ponavlja jedna predstava: don Huan i don
Henaro koji pokuavaju da me doepaju. Ta vizija bila je nepostojana, i brzo je
promicala. Mogla bi se uporediti s tim kao da sam ili gledao kroz. prozor nekog
brzog vozila u pokretu. Oni kao da su pokuavali da me uhvate dok sam pored
njih prolazio. Predstava postade jasnija i, kako se ponavljala, trajala je sve
due. Svesno sam u jednom trenutku shvatio da sam je hotimino izdvojio iz
mnotva drugih. Kroz te druge sam nekako brzo prohujao da bih doao ba do
tog prizora. Na kraju sam bio u stanju da ga zadrim tako to sam mislio o
njemu. im sam poeo da mislim, prevladali su moji uobiajeni postupci. Nisu
bili tako odreeni kao u mojim svakodnevnim aktivnostima, ali su bili jo uvek
49
______________________________________________________________________________
dovoljno jasni da znam da taj prizor, ili oseanje koje sam bio izdvojio,
predstavlja don Huana i don Henara koji su bili na don Huanovom tremu i
drali me ispod pazuha. Htedoh da nastavim da brzo proleem kroz druge
predstave i oseanja, ali mi oni to ne dopustie. Borio sam se trenutak-dva.
Oseao sam se razreenim i srenim. Znao sam da ih obojicu volim, a takoe i
to da ih se ne bojim. Hteo sam da se alim s njima; nisam znao kako, pa sam
nastavio da se smejem i tapem ih po ramenima. Bio sam udno svestan jo
neega. Bio sam siguran da sam sanjao. Kad bih usredsredio svoj pogled na
bilo ta, istog asa bi to postalo nejasno.
Don Huan i don Henaro su mi priali. Nisam mogao dobro da razumem
njihove rei i nisam bio kadar da razaberem koji od njih dvojice govori. Tad me
don Huan okrete i pokaza mi neku hrpu na zemlji. Don Henaro me povue
blie k njoj i natera me da idem oko nje. Ta hrpa bila je ovek koji je leao na
zemlji. Leao je na stomaku, licem okrenut nadesno. Dok su mi govorili,
neprestano su pokazivali tog oveka. Povukoe me i ukrug savie oko njega.
Nisam uopte mogao da usredsredim pogled na njega, ali na kraju osetih neki
mir i trezvenost, pa ga ipak pogledah. Do svesti poe polako da mi dopire
spoznaja da sam ja taj ovek koji lei tu. Moja spoznaja nije donela nikakav
strah niti nelagodnost. Prihvatio sam to jednostavno i bez emocija. U tom
trenutku nisam bio u potpunom snu, ali ni sasvim budan i pri punoj svesti.
Jedino sam postao svesniji don Huana i don Henara, koje sam, kad bi mi
govorili, mogao da razlikujem. Don Huan ree da emo ii na ono okruglo
mesto moi u pustinjskom bunju. im je to rekao, pred oima mi pue slika
tog mesta. Ugledah crne gomile okolnog bunja. Okrenuh se nadesno; don
Huan i don Henaro su takoe bili tu. Proee me drhtaj i oseanje da ih se
plaim. Moda zato to su mi izgledali kao dve pretee senke. Pribliili su mi se.
im ugledah crte njihovih lica, mog strahovanja nestade. Ponovo sam ih voleo.
Kao da sam bio pijan, pa nisam bio kadar da sve jasno pojmim. Oni me
zgrabie za ramena i zajedniki prodrmae. Naredie mi da se probudim.
Mogao sam uti njihove glasove jasnoodvojeno. Tad doiveh neto jedinstveno.
Zadrah u glavi dve predstave, dva sna. Osetih da neto duboko spava u meni i
da poinje da se budi, a onda se naoh na podu trema, dok su me don Huan i
don Henaro drmali. Ali, bio sam takoe i na onom mestu moi, a don Huan i
don Henaro su me jo uvek drmali. U jednom trenutku nisam bio ni na jednom
od ta 2 mesta, ve bi se pre moglo rei da sam kao neki posmatra bio na oba u
isti mah. Imao sam udno oseanje da sam u tom trenutku mogao poi i
jednim i drugim putem. Jedino to je trebalo da uinim u tom asu bilo je da
promenim perspektivu i da, pre nego da ih gledam spolja, oba prizora doivim
tako kao da sam sam u njima.
Don Huanova kua zraila je nekom velikom toplinom. Vie mi se sviao
taj prizor.
50
______________________________________________________________________________
Ono to sam potom osetio bila je jeziva spoznaja, tako okantna da mi se
istog asa povratila sva moja uobiajena svest. Don Huan i don Henaro izlivali
su vedra vode na mene. Bio sam pod don Huanovim tremom.
Nekoliko sati docnije sedeli smo u kuhinji. Don Huan je uporno traio da
nastavim da se ponaam tako kao da se nita nije dogodilo. Dade mi neto da
pojedeni i ree kako moram da budem sit da bih nadoknadio utroak energije.
Bilo je prolo 9 uvee kada sam, poto smo seli da jedemo, bacio pogled na
sat. Moj doivljaj je trajao nekoliko asova. Ali s gledita mog seanja, inilo mi
se da sam kratko spavao.
Jo sam oseao omamljenost, premda sam bio pribran. Svoju uobiajenu
svest nisam povratio sve dok nisam poeo da beleim. Bio sam iznenaen to
me je hvatanje beleaka skoro trenutno otreznilo. Istog asa kad sam doao
sebi, naoh se pod pravom unakrsnom vatrom svojih razumnih misli koje mi
se odmah stvorie u glavi; cilj im je bio da objasne fenomen koji sam doiveo.
Znao sam odmah da me je don Henaro hipnotisao istog onog trenutka kad me
je pribio uz zemlju, ali nisam ni pokuavao da dokuim kako je to uinio.
Njih dvojica su hteli da puknu od smeha kad sam im rekao ta mislim.
Don Henaro ispita moju olovku i zakljui da je ona za sve kriva. Oseao sam se
vrlo ratoborno. Bio sam umoran i razdraljiv. Primetih da viem na njih, dok su
se oni tresli od smeha.
Don Huan ree da je dopustivo propustiti povoljnu priliku, ali ne na takav
nain, i da je don Henaro doao specijalno zato da mi pomogne i pokae tajnu
sanjara i sanjanog.
Moja razdraljivost dostignu vrhunac. Don Huan dade znak don Henaru.
Na to obojica ustadoe i povedoe me iza kue. Tamo mi don Henaro predstavi
svoj veliki repertoar ivotinjskih krikova. Traio je da izaberem jedan od njih da
bi me nauio kako da ga reprodukujem.
Posle nekoliko sati vebanja izvetio sam se tako da sam ga mogao sasvim
dobro imitirati. Oni su uivali u mojim nespretnim pokuajima i smejali se do
suza, a ja sam se, reprodukujui krik, rasteretio napetosti. Rekoh da u mom
podraavanju ima neega zaista jezivog. Moja oputenost nije se dala ni sa im
porediti. Don Huan ree da bi se krik, ako bih ga usavrio, mogao preobratiti u
jedno delo moi, i da bih ga jednostavno mogao koristiti za oputanje kad god
mi to bude potrebno. Preporuio mi je da spavam. No ja sam se bojao da
zaspim. Sedeo sam jo neko vreme s njima pored kuhinjskog ognjita, a onda,
sasvim iznenada, utonuh u dubok san.
Probudio sam se u zoru. Don Henaro je spavao kraj vrata. Probudio se
naoko istog asa kad i ja. Bili su me pokrili, a pod glavu mi umesto jastuka
smotali moju jaknu. Oseao sam se vrlo mirno i odmorno. Rekoh don Henaru
kako sam prole noi bio sasvim iscrpen. On odvrati da je i s njim bilo isto.
aptao je, kao da mi poverava tajnu, govorei da je don Huan bio ak iscrpeniji
zato to je stariji.
51
______________________________________________________________________________
Nas dvojica smo mladi, ree on sa sjajem u oima. Ali, on je star. Mora
biti da sad ima nekih 300 godina.
Ja se u strahu pridigoh. Don Henaro prekri lice ebetom i zaurla od
smeha. U tom trenutku u sobu ue don Huan.
Oseao sam se pribranim i mirnim. Ovoga puta mi zaista nije bilo nita
vano. Bio sam tako oputen da sam hteo da plaem.
Don Huan ree da sam prole noi poeo da postajem svestan svoje
svetlosti. Posavetova me da se ne prepustim da me ponese zadovoljstvo koje
oseam, jer bi se moglo izvri u samozadovoljstvo.
U ovom trenutku, rekoh, ne elim nita da objanjavam. Nije vano ta
mi je don Henaro uinio prole noi.
Nisam ti nita uinio, odvrati don Henaro. Vidi, to sam ja, Henaro. Tvoj
Henaro! Dodirni me!
Zagrlih ga i obojica se nasrnejasmo kao dva deteta.
Upitao me je ne mislim li da je udno to ga sad mogu zagrliti dok ga, kad
sam ga proli put video, nisam mogao ni dotai. Uverih ga da takve stvari vie
nemaju veze sa mnom.
Don Huan to obrazloi kao moje preputanje da budem irokogrud i
dobar.
Pazi! ree on. Ratnik je uvek na oprezu. Ako bude i dalje tako srean,
iscrpe i to malo snage to je jo ima.
ta treba da radim? upitah.
Budi to to jesi, ree on. Sumnjaj u sve. Budi podozriv. Ali ja neu da
budem takav, don Huane. Nije vano da li hoe ili nee. Vano je ta moe
da iskoristi kao tit. Ratnik mora koristiti sve to mu je pri ruci da bi zatvorio
svoj smrtni otvor im se on pojavi. Dakle, nevano je to ti stvarno ne voli da
bude sumnjiav ili da zapitkuje. To je sad tvoj jedini tit.
Pii, pii. Ili e umreti. Sa zanosom je posrano mreti. Kako onda ratnik
treba da umre? upita don Henaro potpuno mojim glasom.
Ratnik umire ilavo, odgovori don Huan. Njegova smrt se mora boriti da
bi ga uzela. Ratnik joj se ne preputa.
Don Henaro razrogai oi i poe da trepe. Ono to ti je Henaro jue
pokazao od veoma velike je vanosti, nastavi don Huan. Toga se ne moe
reiti pobonou. Jue si mi rekao da te je ideja o postojanju dvojnika
razbesnela. A pogledaj se sad. Vie ti do toga uopte nije stalo. To je nevolja
ljudi koji besne, besne i ovako i onako. Jue si o svemu zapitkivao, danas sve
prihvata.
Istakoh da on uvek nalazi neku greku u onome to inim, bez obzira na
to kako sam to uinio.
To nije istina! uzviknu on. Nema greaka u ratnikovom nainu. Dri se
njega, pa ti niko nee moi nita da zameri. Uzmi kao primer jueranji dan.
52
______________________________________________________________________________
Prvo, ratnik bi postupio tako to bi postavljao pitanja bez straha i podozrenja i,
drugo, dopustio bi da mu Henaro pokae tajnu sanjara ne borei se protiv
njega i ne iscrpljujui sebe. Uini tako, pa niko nee moi da nae pogreku u
tome.
Po tonu njegova glasa sudio sam da je don Huan strano ozlojeen zbog
nepromiljenosti. Ali on mi se osmehnu, a onda se zakikota kao da su ga na to
naterale njegove sopstvene rei.
Rekoh da sam se samo uzdravao, ne elei da ih optereujem svojim
zapitkivanjem. Zaista me je bilo porazilo to to je don Henaro uinio. Bio sam
uveren - premda to sad vie nije bilo vano - da je don Henaro u bunju ekao
da ga don Huan pozove. Zatim je iskoristio moj strah da me iznenadi. Poto
sam bio snano pritisnut o zemlju, bez sumnje sam se onesvestio, i tad me je
don Henaro sigurno hipnotisao.
Don Huan se usprotivi rekavi da sam isuvie jak da bih bio tako lako
savladan. ta se onda odigralo? upitah.
Henaro je doao da ti kae neto sasvim posebno, ree. Kad je izaao iz
bunja, bio je Henaro dvojnik. Ima jo naina da se to objasni, ali ih sad ne
mogu iskoristiti.
Zato ne moe, don Huane?
Zato to jo nisi spreman da govorimo o sveukupnosti pojedinca. Zasad ti
mogu rei samo to da ovaj Henaro nije vie njegov dvojnik.
Pokaza glavom ka don Henaru. Don Henaro zatrepta.
Taj Henaro je prole noi bio dvojnik. A ve sam ti rekao da dvojnik ima
nepojmljivu mo. Pokazao ti je najvaniju stvar. Da bi to uinio, morao je da te
dotakne. Jednostavno te je potapao po vratu, po istom mestu gde te je
saveznik pre nekoliko godina zgazio. Naravno, ugasio si se poput svetlosti. I
naravno, prepustio si se kao poslednja nitarija. Sati su nam bili potrebni da te
saberemo. Tako si straio snagu, a kad je dolo vreme da ispuni ratniki
zadatak, ponestalo ti je daha.
ta je bio taj ratniki zadatak, don Huane?
Rekao sam da je Henaro doao da ti pokae tajnu svetlosnih bia kao
sanjara. Hteo si da zna o dvojniku. On se zainje u snovima. Ali, tad si upitao:
"ta je dvojnik?" I ja sam ti odgovorio da je dvojnik sam pojedinac. On sanja
dvojnika. Trebalo bi da to bude jednostavno, mada mi sami to nismo. Moda su
svakodnevni snovi tog pojedinca jednostavni, ali to ne znai da je i on sam
takav. Kad jednom naui da sanja dvojnika, pojedinac stie na udnu
raskrsnicu i tad nailazi trenutak kad shvata da je dvojnik taj koji sanja njega
samog.
Zapisao sam sve to je rekao. Paljivo sam pratio to to mi je govorio, ali
ga nisam razumeo.
Don Huan mi jo jednom sve ponovi.
53
______________________________________________________________________________
Lekciji prole noi, kao to sam ti rekao, bila je o sanjaru i sanjanom,
odnosno o tome ko koga sanja. Molim? upitah. Obojica prsnue u smeh.
Prole noi, nastavi don Huan, zamalo to nisi izabrao da se probudi na
mestu moi.
ta hoe time da kae, don Huane?
Trebalo je da ti to bude zadatak. Da se nisi prepustio na svoj glupi nain,
imao bi dovoljno snage da pretegne tas vage u svoju korist, i tad bi se, bez
sumnje, na smrt preplaio. Na tvoju sreu ili, pak, nesreu, pokazalo se da nisi
imao dovoljno snage. U stvari, rasipao si je u bezvrednoj zbrci do te mere da ti
je jedva preostalo da preivi.
Dakle, kao to ve sam zakljuuje, prepustiti se smicalicama ne samo da
je glupo i beskorisno ve je i tetno. Ratnik koji sam sebe iscrpljuje ne moe da
ivi.
Telo nije neto neunitivo. Mogao si se ozbiljno razboleti. Nisi, prosto zato
to smo Henaro i ja spreili neke tvoje budalatine.
Njegove rei tek sad poee stvarno da deluju na mene.
Prole noi Henaro te je provodio kroz zamrenosti dvojnika, nastavi don
Huan. Jedino je on to mogao uiniti. Nije bila vizija ni halucinacija kad si
ugledao sebe kako lei na zemlji. Mogao si to potpuno jasno opaziti da se nisi
izgubio u svom preputanju, i mogao si saznati da si ti sam san, da te tvoj
dvojnik sanja isto onako kao to si ti njega sanjao prole noi.
Ali, kako je to mogue, don Huane?
Niko ne zna kako se to dogaa. Jedino to znamo je to da se dogaa. To je
tajna nas kao svetlosnih bia. Prole noi sanjao si 2 sna i mogao si se
probuditi u bilo kom od njih, ali nisi imao dovoljno snage ak ni to da shvati.
Jedan trenutak su me netremice gledali.
Mislim da sad shvata, ree don Henaro.
54
______________________________________________________________________________
TAJNA SVETLOSNIH BIA
Don Henaro me je satima razveseljavao nekakvim besmislenim
uputstvima kako da se sluim svojim svakodnevnim svetom. Don Huan ree da
treba da budem vrlo oprezan i ozbiljan u pogledu don Henarovih preporuka,
jer, iako su smene, one nisu ala.
Oko podne don Henaro ustade i bez rei ode u bunje. I sam sam
nameravao da ustanem, ali me don Huan blago zadra i ozbiljnim glasom
napomenu da e don Henaro pokuati sa mnom jo jednu stvar.
ta to sprema? upitah. ta e mi uiniti? Don Huan me uveri da
nemam ta da brinem. Pribliava se raskrsnici, ree on. Izvesnoj raskrsnici
na koju stie svaki ratnik.
Mislio sam da govori o mojoj smrti. On kao da je unapred pretpostavio ta
u upitati, pa mi dade znak da nita ne govorim.
Neemo razgovarati o tome, ree on. Dovoljno je rei da je ta raskrsnica
o kojoj govorim objanjenje vraeva. Henaro veruje da si spreman za to.
Kad e mi ga kazati? Ne znam kad. To treba tebi rei, zato to zavisi
od tebe. Sam e morati da odlui kada. to mi to ne kae ba sad?
Odluiti ne znai proizvoljno izabrati neko vreme, ree on. Odluiti bi znailo
da si besprekorno pripremio svoj duh, i da si uinio sve to moe da postane
vredan znanja i moi.
Danas, meutim, mora reiti jednu malu Henarovu zagonetku. On je
otiao pre nas i ekae nas negde u bunju. Niko ne zna mesto na kom e biti,
ni odreeno vreme kad da se poe. Ako bude sposoban da odredi kad je pravi
trenutak da krene odavde, moi e da nae i mesto gde se on nalazi.
Rekoh don Huanu da ne mogu da zamislim da bi bilo ko bio kadar da rei
jednu takvu zagonetku. Kako me to to u odavde otii u nekom odreenom
trenutku moe odvesti do don Henara? upitah. Don Huan se osmehnu i poe
da pevui kroz nos. Kao da je uivao u mojoj uzbuenosti.
To je ba problem koji ti je Henaro zadao, ree on. Ako bude imao
dovoljno line snage, izabrae sa apsolutnom sigurnou taj pravi trenutak da
poe odavde. Kako e te to to si u pravom trenutku otiao voditi, neto je to
niko ne zna. Uprkos tome, ako bude imao dovoljno snage, sam e se uveriti
da je to tako.
Ali, kako u to biti voen, don Huane?
Ni to niko ne zna.
Mislim da me ovog asa don Henaro vue za nogu.
Onda bolje da pripazi, ree on. Ako te Henaro vue za nogu, on e ti je,
jamano, i otkinuti.
55
______________________________________________________________________________
Don Han se nasmeja svojoj sopstvenoj ali. Nisam mogao da mu se
pridruim. Suvie sam se stvarno bojao don Henarovih priroeno opasnih
postupaka.
Moe li mi ukazati na neki trag? upitah.
Nema tragova! odgovori on odseno.
Zbog ega je don Henaru to potrebno?
Hoe da te proveri, odvrati on. Recimo da mu je mnogo stalo do toga da
zna da li moe da shvati objanjenje vraeva. Ako bude reio ovu zagonetku,
to e znaiti da si sakupio dovoljno snage i da si spreman.
Ali, ako bude uprskao, bie to zato to jo nema dovoljno snage, pa u
tom sluaju ni objanjenje vraeva nee za tebe imati nikakvog smisla. Ja
mislim da treba da ti damo to objanjenje, bez obzira na to da li e ga
razumeti ili ne; tako mislim. Henaro je konzervativniji ratnik; on eli da stvari
teku svojim utvrenim redom i nee popustiti sve dok ne bude smatrao da si
spreman. Zbilja, zato mi ti sam ne kae objanjenje vraeva?
Zato to Henaro mora biti taj koji ti pomae.
Henaro ne eli da ti to kaem, ree on. Ne jo.
Da li bi mi naudilo ako bih saznao objanjenje vraeva? upitah. Mislim
da ne bi. Reci mi onda, don Huane, molim te. Mora biti da se ali. Henaro o
ovoj stvari ima odreene ideje koje mi moramo uvaavati i potovati.
Zapovednikim pokretom naloi mi da utim.
Posle duge neprijatne pauze usudih se da upitam: Ali kako mogu da
reim tu zagonetku, don Huane?
To zaista ne znam, pa otud ne mogu ni da ti savetujem ta da radi,
odgovori on. Za to je najpozvaniji Henaro. On je tu zagonetku sainio samo za
tebe. Budui da on to ini u tvoju korist, to se prema tebi i prilagoava, i zato
jedino ti moe odrediti kad je pravi trenutak da krene odavde. On e te
pozvati i vodie te pomou svog zova.
Kako e izgledati taj njegov zov?
Ne znam. Zvae tebe, a ne mene. Dotai e direktno tvoju volju. Drugim
reima, mora da upotrebi svoju volju da bi prepoznao taj zov.
Henaro smatra da se u ovom asu mora uveriti u to da li si prikupio
dovoljno snage da preobrati svoju volju u jednu funkcionalnu jedinicu.
_______
5 Gap. Prim. Prev.
56
______________________________________________________________________________
Volja je bila jo jedan pojam koji je don Huan s velikom panjom opisao a
da ga pri tom nije razjasnio. Iz njegovih objanjenja uspeo sam da shvatim da
je volja neka sila koja isijava iz stomaka kroz neki nevidljivi otvor ispod pupka
koji je on zvao ponor. 5 Volju su, navodno, negovali samo vraevi. Ona je do
onih koji su je vebali dospevala obvijena velom tajne i navodno im davala
sposobnost da izvode neobina dela.
Napomenuh don Huanu da nema izgleda da neto tako nejasno ikad
postane funkcionalna jedinica u mom ivotu.
Tu se vara, ree on. Volja se razvija u ratniku uprkos svakom
suprotstavljanju razuma. Moe li don Henaro, poto je vra, znati da li sam
spreman ili ne, a da me ne proverava? upitah.
Naravno da moe, odgovori on. Ali to znanje nee imati nikakvu
vrednost ili vanost, jer nije tvoje. Ti si taj koji ui, i zato ti mora da potrai
znanje kao mo, a ne Henaro. Henaro nije toliko mnogo zainteresovan za svoje
znanje koliko ga interesuje tvoje. Ti mora dokuiti da li tvoja volja funkcionie.
To je vrlo teko zakljuiti. Bez obzira na to ta Henaro ili ja znamo o tebi, ti sam
mora sebi dokazati da si u mogunosti da potrai znanje kao mo. Drugim
reima, sam mora biti uveren da moe upotrebljavati svoju volju. A ako
sumnja, onda se u to mora jo danas uveriti. Ako ne moe da izvri taj
zadatak, Henarov zakljuak e biti da jo nisi spreman, bez obzira na to ta bi
on mogao videti u tebi.
Osetih veliki strah.
Da li je sve to potrebno? upitah.
To je Henarov zahtev i on se mora potovati, odgovori on odlunim ali
prijateljskim glasom. Ali ta to don Henaro treba da uini sa mnom? To e
moda danas saznati, odgovori on osmehnuvi se.
Molio sam don Huana da me izvue iz nesnosne situacije i da mi objasni
sav ovaj tajanstveni razgovor. On se nasmeja, potapa me po grudima i ispria
mi jedan vic o nekom meksikom dizau tegova koji je imao neobino jake
grudne miie, ali nije mogao da obavlja teak fiziki posao jer su mu lea bila
slaba.
Pogledaj svoje miie, ree on. Ne bi smeli da budu samo za
pokazivanje. Moji miii nemaju nikakve veze s tim o emu govori, rekoh
ratoborno. Imaju, odgovori on. Telo mora da bude savreno da bi volja bila
funkcionalna jedinica. Don Huan je ponovo skrenuo pravac mog zapitkivanja.
Oscao sam se uznemirenim i frustriranim. Ustao sam i otiao u kuhinju da
pijem vode. Don Huan je iao za mnom i nalagao mi da vebam onaj ivotinjski
krik koji sam bio nauio od don Henara. Zaosmo za ugao kue; ja sedoh na
neku gomilu drva i poeh da ga reprodukujem. Don Huan me je nekoliko puta
ispravljao i uputio kako treba da diem; na kraju sam se fiziki potpuno
opustio.
57
______________________________________________________________________________
Vratili smo se i opet seli na trem. Rekoh da katkad oseam kako sam sam
sebi dodijao zbog svoje bespomonosti.
Nema niega loeg u tom oseanju bespomonosti, ree on. Ono nam je
svima vrlo dobro poznato. Seti se da smo itavu jednu venost proveli kao
bespomona deca. Ve sam ti rekao da si u ovom asu poput nekog deteta koje
ne moe samo da izae iz svog kreveca, a jo manje da samostalno dela.
Henaro te iz njega izvlai, hajde da kaemo, tako to te je izabrao. Ali dete hoe
da dela, a budui da to ne moe, ono se ali. Nema tu niega pogrenog, ali
prepustiti se protestovanju i aljenju, to je ve neto drugo.
Traio je od mene da budem oputen; savetovao je da mu jo neko vreme
postavljam pitanja, sve dok se psihiki ne budem bolje oseao.
Jedan trenutak sam bio u neprilici i nisam mogao da odluim ta da
pitam.
Don Huan razvi neku asuru i ree mi da tu sednem.
Zatim napuni veliku tikvu vodom i stavi je u mreu za noenje. Kao da se
pripremao za put. Tad opet sede i pokretom obrva me pozva da zaponem s
pitanjima.
Zamolih ga da mi kae neto vie o nonom leptiru.
On me je dugo i ispitivaki gledao pa se zakikota.
Bio je to saveznik, ree on. To zna.
Ali ta je, zapravo, saveznik, don Huane?
Nema naina da se tano kae ta je on, kao to nema naina da se kae
ta je drvo.
Drvo je ivi organizam, rekoh.
To mi mnogo ne govori, ree on. I ja mogu kazati da je saveznik neka
sila, napetost. To sam ti ve rekao, ali to o savezniku ne govori mnogo.
Kao to je to sluaj s drvetom, jedini nain da se sazna ta je to saveznik
je taj da se on doivi. Tokom ovih godina nastojao sam da te pripremim za taj
vani susret s njim. Moda to nisi primetio, ali bile su ti potrebne godine da se
pripremi da sretne drvo. Ni susret sa saveznikom nije drukiji. Uitelj mora
svog uenika upoznavati s njim malo-pomalo, deo po deo. Ti si, tokom
proteklih godina, o njemu sakupio dosta znanja i sad si sposoban da ga
objedini i doivi saveznika onako kako doivljava drvo.
Nemam pojma da to inim, don Huane.
Tvoj razum toga nije svestan, jer ne moe da prihvati mogunost da
saveznik postoji i da odatle poe. Na sreu, razum ne sklapa saveznika. To ini
telo. Ti si mnogostupno i u raznim prilikama opaao saveznika. Svaka od tih
percepcija pohranjena je u tvom telu. Zbir svih tih percepcija ini saveznika. Ne
znam nijedan drugi nain da ti to opiem.
Rekoh kako ne mogu da pojmim da moje telo samo od sebe obavlja radnje
kao da je nekakav entitet odvojen od mog razuma.
58
______________________________________________________________________________
On to i nije, ve smo ga mi takvim uinili, ree on. Na razum je sitniav
i uvek je u sukobu s telom. Ovo je, naravno, samo nain da se to kae, no
trijumf oveka od znanja lei u tome to ih je objedinio. Budui da nisi ovek
od znanja, tvoje telo sad ini takve stvari koje tvoj razum ne moe da shvati.
Saveznik je jedna od njih. Nisi bio lud, niti si sanjao, kad si one noi, ba ovde,
opazio saveznika.
Upitah ga da mi objasni tu zastraujuu ideju, koju su mi on i don Henaro
bili usadili u glavu, da je saveznik nekakav entitet koji me oekuje na ivici male
doline u planinama severnog Meksika. Rekli su mi da u, ranije ili kasnije,
morati s njim da se sastanem i ponesem.
To su naini da se govori o tajnama za koje nema objanjenja, ree on.
Henaro i ja smo zaista rekli da te na ivici te ravnice oekuje saveznik. Ta izjava
bila je tona, ali nema to znaenje koje ti eli da joj prida. Saveznik te
oekuje, i to sigurno, ali ne na ivici bilo koje ravnice. On je upravo ovde, ili
tamo, ili na bilo kom drugom mestu. Saveznik te oekuje, ba kao i smrt,
svuda i nigde.
Zato me saveznik oekuje?
Iz istog razloga iz kojeg i smrt, ree on, zato to si se rodio. Nema
mogunosti da se u ovom trenutku objasni ta se pod tim podrazumeva. Prvo
mora doiveti saveznika. Mora ga opaziti u njegovoj punoj snazi, i tad ga
objanjenje vraeva moe rasvetliti. Dosad si imao dovoljno snage da razjasni
barem jednu stvar, to da je tvoj saveznik noni leptir.
Pre nekoliko godina, kad smo otili u planine, ti si se s neim uhvatio
ukotac. Tad nisam imao naina da ti kaem ta se odigralo; video si neku
udnu senku koja je letela tamo-amo pored vatre. Sam si rekao da je liila na
nonog leptira; premda nisi znao o emu govori, bio si potpuno u pravu, jer ta
senka je bio noni leptir. Zatim, jednom drugom prilikom, poto si i tad zaspao
kraj vatre, neto te je smrtno preplailo. Opomenuo sam te da ne zaspi, ali se
ti nisi na to obazirao; postupivi tako, bio si preputen na milost i nemilost
saveznika i noni leptir ti je stao na vrat. Za mene e uvek ostati tajna kako si
preiveo. Ti tad nisi znao da sam smatrao da si gotov. Tako je ozbiljna bila tvoja
glupa greka.
Od tada nas je svaki put kad smo bili u planinama ili pustinji, ak i onda
kad to nisi opaao, noni leptir stalno pratio. Sve u svemu, moemo rei da je
tvoj saveznik noni leptir. Zapravo, ne mogu rei da je on stvarno ba to, da je
on to to mi pod njim podrazumevamo. To to sam saveznika nazvao nonim
leptirom, opet je samo nain da se to kae, nain da se ona beskrajnost tamo
uini shvatljivom.
Da li je i tvoj saveznik noni leptir? upitah. Nije. Nain na koji neko
shvata svog saveznika je njegova lina stvar, ree on. Napomenuh da smo se
vratili tamo odakle smo i poeli; ne bee mi rekao ta je to, u stvari, saveznik.
59
______________________________________________________________________________
Nema potrebe da bude smuen, ree on. Smuenost je raspoloenje u
koje ovek zapada, ali iz kojeg moe i da izae. U ovom asu nema naina da se
bilo ta razjasni. Moda emo neto kasnije biti danas kadri podrobno da
razmotrimo te stvari; sve zavisi od tebe. Bolje reeno, sve zavisi od tvoje line
snage.
Nije hteo vie ni re da kae. Uznemiravao me je strah da u pasti na
proveri. Don Huan me odvede iza kue i posadi me na asuru koju je rairio uz
ivicu kanala za navodnjavanje. Voda je tako sporo proticala da se inilo kao da
stoji. On mi naredi da mirno sedim, da prekinem svoj unutranji dijalog i
gledam u vodu. Ree kako je pre nekoliko godina otkrio da imam odreenu
naklonost prema vodenim telima, to je bilo jedno oseanje koje je upravo
odgovaralo trudu koji sam tad ulagao. Ja primetih da ih neto posebno ne
volim, ali da ih i ne mrzim. On ree da mi je voda korisna ba zato to sam
prema njoj ravnoduan. U napetim okolnostima ne bi me mogla zarobiti, ali ni
odbaciti.
Polako je seo iza mene, s desne strane, i podsetio me da treba da se
opustim i ne bojim, jer je on tu da mi pomogne ako to iole bude potrebno.
Za trenutak se uplaih. Gledao sam u njega oekujui dalja uputstva. On
mi snano okrete glavu prema vodi i naredi da nastavim to to sam poeo.
Poto uopte nisam znao ta hoe od mene, jednostavno se opustih. Kad sam
pogledao u vodu, ugledao sam trak na suprotnoj strani. Nesvesno zadrah
svoj neusredsreen pogled na njemu. Zbog sporog toka, inilo mi se da voda
podrhtava. Imala je boju pustinjske zemlje. Opazih da mrekanje oko trske
izgleda poput brazdi ili pukotina na njenoj glatkoj povrini. U jednom trenutku,
trska poprimi dinovske razmere a glatka, ravna, vodena povrina nijansu
okera, i ja za tili as zaspah kao zaklan; ili sam se, moda, naao u nekom
perceptivnom stanju za koje nemam poreenja. Najpriblinije bih to opisao ako
bih rekao da sam zaspao i da sam potom usnio strano udan san.
Oseao sam da ga mogu unedogled oduiti ako to hou, ali sam ga
svojevoljno prekinuo tako to sam se upustio u svestan razgovor sa samim
sobom. Otvorih oi.
Leao sam na asuri. Don Huan je bio nedaleko od mene.
Moj je san bio tako velianstven da sam odmah poeo da ga priam. On mi
dade znak da utim. Dugakim prutom pokaza dve izduene senke koje su na
zemlju bacale neke suve grane pustinjskog bunja. Vrhom pruta preao je po
rubu jedne od njih kao da je crta, a zatim se prebacio na drugu uinivi to isto;
senke su bile duge oko 30 a iroke nekoliko centimetara; nalazile su se
nedaleko jedna od druge. Pokret pruta mi istera oi iz fokusa i ja se naoh
kako ukrtenih oiju gledam u etiri dugake senke; iznenada se dve srednje
stopie u jednu i stvorie neobian utisak dubine. Ta novostvorena senka bila
je nekako neobjanjivo okrugla i velika. Skoro da je liila na neku providnu cev,
neku ipku napravljenu od nekakvog nepoznatog materijala. Znao sam da su
60
______________________________________________________________________________
mi oi ukrtene, ali, uprkos tome, kao da mi je pogled bio upravljen u jednu
taku; prizor je bio kristalno jasan. Mogao sam kretati oima a da ne rasprim
tu predstavu.
Nastavio sam da posmatram ne dozvoljavajui da mi panja popusti.
Padoh u neobino iskuenje da se prepustim i zaronim u taj prizor. Kao da me
je u njemu neto privlailo; ali tad u meni neto izroni i ja zapoeh polusvestan
dijalog; gotovo istog asa postadoh svestan svoje okoline u svetu svakodnevice.
Don Huan me posmatrao. Naoko, bio je zbunjen. Upitah ga da li je sve u
redu. On ne odgovori. Pomoe mi da ustanem. Tek tad shvatih da sam sve
vreme leao na leima, gledajui u nebo, i da je don Huan bio nagnut nad
mojim licem.
Nehotice hteoh da mu kaem kako sam zapravo video senke na zemlji
dok sam gledao u nebo, ali mi on stavi ruku na usta. Provedosmo neko vreme
u utanju. Bio sam bez misli. Proze me tad neko savreno oseanje mira; onda
sasvim iznenada dobih neodoljivu elju da ustanem i krenem u bunje da
potraim don Henara.
Pokuah da se obratim don Huanu; on isturi bradu i iskrivi usne u nemu
komandu da utim. Pokuao sam na racionalan nain da procenim svoj
neugodan poloaj; meutim, toliko sam uivao u svom spokojstvu da nisam
hteo da se zamaram logikim razmiljanjem.
Posle kratke pauze, ponovo osetih neodoljivu potrebu da zakoraim u
bunje. Ustao sam i krenuo jednom stazom. Don Huan me je u stopu pratio
kao da sam ja bio voa.
Ili smo otprilike 1 sat. Polo mi je za rukom da za to vreme ne mislim.
Tad prispesmo do obronka jednog brda. Don Henaro nas je tu ekao, sedei
blizu vrha nekog stenovitog bedema. Ushieno me je pozdravio, pri emu je
morao da vie; nalazio se nekih petnaest metara iznad zemlje. Don Huan me
natera da sednem, a zatim se i sam spusti do mene.
Don Henaro objasni da sam naao to mesto gde me je ekao zato to me je
on vodio zvukom koji je stvarao. Kako je to rekao, ja shvatih da sam zaista neprekidno uo nekakav udan zvuk za koji sam mislio da je zujanje u mojim
uima; ono kao da je bilo vie neka unutranja stvar, neko telesno stanje, neko
tako neodreeno oseanje zvuka da je izlazilo iz domena svesnog procenjivanja
i tumaenja.
Verovao sam da don Henaro u svojoj levoj ruci ima neki mali instrument.
Odande gde sam sedeo nisam ga mogao jasno videti. Liio je na drombulje;
njima je proizvodio nekakav tih, sablastan, u stvari, nezametljiv zvuk. Nastavio
je jo trenutak da udara u njih kao da mi daje vremena da potpuno shvatim to
to mi je upravo rekao. Onda mi pokaza svoju levu ruku. U njoj nije imao nita;
nije drao nikakav instrument. To mi se bilo uinilo zbog naina na koji je
stavio aku na usta; u stvari, zvuk je proizvodio pomou usana i koice izmeu
palca i kaiprsta.
61
______________________________________________________________________________
Osvrnuh se da kaem don Huanu kako me je don Henaro nasamario
svojim kretnjama. On mi brzim pokretom stavi do znanja da utim i da se
koncentriem na ono to don Henaro radi. Okrenuh se da pogledam don
Henara, ali njega vie nije bilo tamo. Pomislih da je morao sii. Priekao sam
nekoliko trenutaka da se pojavi iz bunja. Ona stena na kojoj je stajao imala je
udan oblik; liila je pre na neku veliku izboinu na visokom stenovitom
bedemu. Mora da sam svratio pogled s njega samo za nekoliko trenutaka. Da
se uspeo prema vrhu bedema, ugledao bih ga pre nego to bi tamo stigao, a da
se spustio, bio bi takoe vidljiv s mesta na kom sam sedeo.
Upitah don Huana gde bi otprilike don Henaro mo gao biti. On odgovori da
don Henaro jo stoji na onom ispupenju. Koliko sam mogao proceniti, tamo
nije bilo nikog, ali don Huan vie puta ponovi da don Henaro jo uvek stoji na
onoj steni.
Nije mi izgledao tako kao da se ali. Pogled mu je bio nepokolebljiv i ljutit.
Odsenini glasom ree da me moja ula ne obavetavaju dobro o tome ta don
Henaro ini. Naredio mi je da prekinem svoj unutranji dijalog. Borio sam se
trenutak-dva, a onda poeh da zatvaram oi. Don Huan se naglo nadvi nad
mene i protrese me za ramena. Proapta da moram da zadrim svoj pogled na
stenovitom ispupenju.
Oseao sam pospanost i don Huanove rei sam uo kao iz daljine.
Nehotice pogledah prema onoj izboini. Don Henaro je ponovo bio tamo. To me
vie nije zanimalo. Polusvesno primetih da teko diem, i tek to to pomislih,
don Henaro skoi na zemlju. Ni to mi nije privuklo panju. On mi prie i
pomoe mi da ustanem, pridravajui me za ruku; don Huan me prihvati za
drugu ruku. Podigli su me poduprevi me jedan s jedne, drugi s druge strane.
Zatim mi je samo don Henaro pomogao da idem. Proaptao mi je neto na uvo
to nisam mogao da razumem, a onda sam iznenada osetio kako me vue na
neki udan nain; dograbio me je, doslovno reeno, za kou na stomaku i
odvukao na ono Ispupenje, ili moda na neku drugu stenu. Znao sam da sam
jedan trenutak bio na nekoj steni. Mogao bih se zakleti da je to bila ona
izboina; ta predstava je, meutim, tako Brzo proletela da je nisam mogao
detaljno proceniti. Tad osetih da se u meni neto koleba, i na to se izvrnuh na
lea. Oseao sam nesvesticu od munine, ili moda fiziku neprijatnost. Ono
to sam potom znao bilo je da mi don Huan govori. Nisam mogao da ga
razumem. Usredsredih panju na njegove usne. Oseaj koji sam imao bio je
poput sna; pokuavao sam da s unutranje strane razderem nekakav
celuloidni omota koji me obavijao, dok je don Huan pokuavao to isto da uini
spolja. Na kraju, omota se rasprsnuo i tad zauh don Huanove rei ije mi
znaenje postade kristalno jasno. Nareivao mi je da sam izronim iz omotaa.
Oajniki sam se borio da povratim trezvenost; to mi nije polo za rukom.
Potpuno svesno se zapitah
zbog ega se toliko grim. Borio sam se da priam sa sobom.
62
______________________________________________________________________________
Don Huan kao da je bio svestan mojih tekoa. Terao me je da upornije
pokuam. Neto spolja spreavalo me je da se upustim u svoj dobro poznati
unutranji dijalog. Kao da me je neka udna sila uinila sanjivim i
ravnodunim.
Opirao sam joj se sve dok nisam poeo da gubim dah. Tad zauh kako mi
don Huan govori. Telo mi se nehotice zgri od napetosti. Oseao sam kao da
sam se uhvatio i stegao u smrtonosni kotac s neim to mi nije dalo da diem.
Nisam se bojao, ve me je pre bio obuzeo nekakav nesavladiv bes. Toliko sam
se raestio da zareah i kriknuh kao ivotinja. Tad dobih napad; neto me
protrese i istog asa zaustavi. Opet sam mogao normalno da diem, i tad
shvatih da mi je don Huan sruio tikvu vode na stomak i za vrat i sveg me pokvasio.
Pomogao mi je da sednem. Don Henaro je stajao na onoj izboini. Zovnu
me i zatim skoi na zemlju. Videh gde se sunovrauje s visine od nekih 15
metara, to mi u stomaku izazva nepodnoljiv oseaj; isti takav oseaj imao
sam u snovima u kojima sam sanjao da propadam.
Don Henaro mi prie i upita kako mi se dopao njegov skok. Pokuah
bezuspeno da neto kaem. Don Henaro me ponovo zovnu.
Karlitos! Gledaj me! ree on. Nekoliko puta je zamahnuo rairenim
rukama kao da hvata zalet i onda skoio nekud netragom, ili sam ja tako
mislio. Ili je, moda, uinio neto drugo za ta nema rei. Nalazio se na nekih
metar-dva od mene i potom iezao kao da ga je usisala neka nesavladiva sila.
Bio sam uzdran i umoran. Oseao sam neku ravnodunost i nisam eleo da
mislim ili priam sa sobom. Nisam bio uplaen, ve neobjanjivo tuan. Htedoh
da zaplaem. Don Huan me nekoliko puta udari lancima prstiju po potiljku i
nasmeja se kao da je sve to to se dogodilo bila ala. Zahtevao je da govorim sa
sobom, jer je to bio trenutak kad mi je unutranji dijalog bio neophodan. uo
sam gde mi nareuje: Govori! Govori.
Usta mi se nehotice zgrie. Usne su mi se micale bezglasno. Setih se don
Henara koji je na slian nain micao usnama kad se egaio i poeleh da i ja
mogu rei, kao on, Moja usta ne ele da govore. Pokuah da to glasno kaem i
usta mi se bolno zgrie. Don Huanu kao da je malo trebalo da se onesvesti od
smeha. Njegova veselost bila je zarazna, tako da se i sam nasmejah. Na kraju,
pomogao mi je da ustanem. Upitah ga da li se don Henaro vraa. On odgovori
da me je don Henaro sit za danas.
Zamalo pa da uspe, ree don Huan.
Sedeli smo pored vatre u zemljanoj pei. Traio je od mene da jedem.
Nisam bio ni gladan ni umoran. Obuzela me neka neobina melanholija; oseao
sam se daleko od svega to se tog dana dogodilo. Don Huan mi prui moj blok
za pisanje. Uloih veliki napor da se vratim u svoje uobiajeno stanje. Ukratko
pribeleih neke komentare. Malo-pomalo, ponovo sam bio onaj stari. Izgledalo
63
______________________________________________________________________________
mi je kao da se podigao neki veo; iznenada se opet upetljao U svoju poznatu
znatielju i zbunjenost.
Dobro je, sad je dobro, ree don Huan tapui me po glavi. Rekao sam li
da je ratnikova prava vetina u tome da dri u ravnotei strah i zabrinutost.
Don Huanovo raspoloenje bilo je neobino. Kao da je bio nekako
nervozan, zabrinut. inilo mi se da je rad da govori od svoje volje. Smatrao sam
da me priprema za objanjenje vraeva, te se i sam zabrinuh. Oi su mu imale
neki neobian sjaj koji sam samo nekoliko puta pre toga video. Kad mu rekoh
ta mislim o njegovom neobinom dranju, on odvrati da je srean to zbog
mene moe da se raduje trijumfima svojih prijatelja kao trijumfima duha.
Dodade da, na alost, jo nisam spreman za objanjenje vraeva, uprkos injenici to sam uspeno reio don Henarovu zagonetku. Tome u prilog naveo je
da sam, u trenutku kad je izlio vodu na mene, zapravo umirao i da je moje
postignue bilo poniteno mojom nesposobnou da odbijem don Henarov
poslednji nalet.
Henarova mo te je progutala poput plime, ree on.
Da li je don Henaro hteo da me povredi? upitah.
Nije, ree on. Henaro eli da ti pomogne. Ali, moi se samo mo moe
suprotstaviti. On te je proveravao, a ti si pao na proveri.
Zar nisam reio njegovu zagonetku?
Jesi, i to dobro, ree on. Tako dobro da je Henaro morao poverovati da si
sposoban za celokupni ratniki poduhvat. Skoro da si u tome uspeo. Ipak, to
to te je ovog puta pobedilo nije bilo preputanje.
A ta je onda bilo?
Isuvie si nestrpljiv i naprasit; umesto da se opusti i poe sa Henarom,
poeo si da mu se suprotstavlja. Njega ne moe pobediti; jai je od tebe.
Don Huan mi zatim dade neke savete i uputstva koji su se ticali moga
linog odnosa prema ljudima. Njegove opaske bile su ozbiljan nastavak onoga
to mi je don Henaro ranije u ali rekao. Bio je raspoloen za razgovor i poeo je
da mi bez ikakvog ubeivanja objanjava ta se odigralo tokom moje dve
poslednje posete.
Kao to zna, ree on, bit magije je unutranji dijalog; on je reenje
svega. Kad ratnik naui da ga prekine, sve postaje mogue; tad i
najnedostinije postaje dostino. Ono to ti je omoguilo da proe kroz sve one
udne i jezive doivljaje koje si nedavno imao bilo je to to si mogao da prekine
razgovor sa samim sobom. Potpuno trezveno si se uverio u saveznika, Henarovog dvojnika, u sanjara i sanjano, a danas umalo to nisi saznao o svojoj
sveukupnosti; to je bio taj ratniki poduhvat koji je Henaro oekivao da
izvede. Sve je to bilo mogue samo zato to si sakupio dovoljno snage.
Dogaaji su zapoeli onda kad si poslednji put bio ovde i kad sam zapazio vrlo
povoljan predznak. im si stigao, uo sam kako se saveznik unja okolo; prvo
sam uo njegove tihe korake, a zatim video nonog leptira kako te gleda dok si
64
______________________________________________________________________________
izlazio iz kola. Saveznik je bio nepomian dok te je posmatrao. To je za mene
bio najbolji predznak. Da je saveznik bio uznemiren, da se kretao tako kao da
je nezadovoljan tvojim prisustvom, kao to je to uvek bio, sam tok dogaaja bio
bi drukiji. Mnogo puta sam opazio saveznika neprijateljski raspoloenog
prema tebi, no ovog puta predznak je bio dobar, tako da sam znao da se
saveznik spremio da ti prenese malo znanja. Zato sam ti rekao da ima
sastanak sa znanjem, sastanak s nonim leptirom, koji se dugo odlagao.
Saveznik je iz nama nepojmljivih razloga izabrao da ti se predstavi u vidu
nonog leptira.
Ali rekao si da je saveznik bez oblika, i da se moe suditi samo o njegovim
dejstvima, rekoh.
Tako je, ree on. Ali taj saveznik je noni leptir za posmatrae koji su u
vezi s tobom - za Henara i mene. Za tebe, saveznik je samo jedan efekat, jedan
oseaj u tvom telu, neki zvuk, ili zlatna estica znanja. Uprkos tome, ostaje
injenica da kroz formu nonog leptira taj saveznik saoptava Henaru i meni
neto to ima veliku vanost. Noni leptiri su darivaoci znanja, prijatelji i
pomagai vraeva. Henaro mnogo dri do tebe zato to je tvoj saveznik izabrao
da bude noni leptir.
Ona no kad si sreo nonog leptira, kao to sam i predvideo, bila je za
tebe pravi sastanak sa znanjem. Nauio si njegov zov, osetio zlatni prah s
njegovih krila, ali, iznad svega, te noi si prvi put bio svestan da si video i telo ti
je nauilo da smo mi svetlosna bia. Jo uvek nisi dobio procenio taj
velianstveni dogaaj u tvom ivotu. Henaro ti je s velikom snagom i jasnoom
pokazao da smo mi oseanje i da je to to zovemo naim telom skupina
svetleih vlakana koja imaju svest.
Prole noi si se ponovo vratio pod sigurno okrilje svoga saveznika. Kad si
stigao, priao sam da te pogledam znajui da treba da pozovem Henara da ti
objasni tajnu sanjara i sanjanog. Tad si, kao i uvek, verovao da sam te varao;
ali Henaro se nije skrivao u bunju, kako si mislio. Doao je da te vidi, pa
makar tvoj razum odbijao da u to veruje.
Ovaj deo don Huanovog razjanjenja bilo je zaista najtee primiti zdravo za
gotovo. Nisam ga mogao prihvatiti. Rekoh da je don Henaro bio stvaran i
ovozemaljski.
Sve to si do sada doiveo bilo je stvarno i ovozemaljsko, ree on. Nema
drugog sveta. Tvoj kamen spoticanja je tvoja udna upornost, a ta osobina se
ne moe izleiti objanjenjima. Zato se Henaro danas posvetio neposredno tvom
telu. Paljivo ispitivanje onoga to si danas uinio otkrie ti da je tvoje telo
objedinilo stvari na najpovoljniji nain. Nekako, uzdrao si se da se prepusti
svojim vizijama kod onog jarka za navodnjavanje. Sauvao si dragocenu
kontrolu i uzdranost, to ratnici i treba da ine; nisi ni u ta verovao, ali si,
ipak, efikasno delao i otud si bio kadar da sledi Henarov zov. U stvari, naao
si ga bez moje pomoi.
65
______________________________________________________________________________
Kad smo stigli pod onu stenovitu izboinu, bio si proet snagom i ugledao
si Henara kako stoji tamo gde su i drugi vraevi stajali iz slinih razloga. Priao
ti je poto je skoio sa izboine. Bio je sav mo. Da si kao ranije produio pored
onog jarka za navodnjavanje, video bi ga onakvog kakav stvarno jeste svetlosno bie. Umesto toga, preplaio si se, naroito kad te je Henaro naterao
da skoi. Taj skok bi sam po sebi mogao biti dovoljan da te iznese van tvojih
granica. Ali ti nisi imao snage za to i ponovo si pao u svet svog razuma. Potom
si se, naravno, uhvatio u smrtonosni kotac sa samim sobom. Neto u tebi je,
tvoja volja, elelo da poe sa Henarom, dok se tvoj razum tome suprotstavljao.
Da ti nisam pomogao, sad bi leao mrtav i sahranjen na onom mestu moi.
tavie, i uz moju pomo posledice su za trenutak bile neizvesne.
utali smo nekoliko minuta. ekao sam da progovori. Na kraju upitah:
Da li me je don Henaro naterao da skoim na stenovitu izboinu?
Nemoj taj skok da razume onako kako skok obino shvata, ree on.
Ponavljam ti da je to samo nain da se to kae. Sve dok bude mislio da si
vrsta telesnost, nee moi da shvati o emu govorim.
Posuo je zatim malo pepela po zemlji ispod petrolejke, prekrivi njime
povrinu od oko ezdeset kvadratnih santimetara, i prstom nacrtao u njemu
jedan dijagram koji je imao osam taaka povezanih meusobno linijama. Bila je
to geometrijska figura.
Slinu mi je bio nacrtao pre nekoliko godina, kad je pokuao da mi objasni
da to nije bila neka iluzija to sam posmatrao kako jedan isti list etiri puta
opada s istog drveta.
Taj dijagram u pepelu imao je dva sredita; jedno je nazvao razumom, a
drugo, voljom. Razum je neposredno bio povezan s takom koju je nazvao
prianjem. Kroz prianje razum je indirektno bio povezan s 3 druge take,
oseanjem, sanjanjem i vienjem. Drugo sredite, volja, bilo je
neposredno povezano sa oseanjem, sanjanjem i vienjem; ali samo
posredno s razumom i prianjem.
Primetih da je ovaj dijagram drukiji od onog koji je nacrtao pre nekoliko
godina.
Nije vana forma, ree on. Te take predstavljaju jedno ljudsko bie i
mogu biti nacrtane na bilo koji nain.
Predstavljaju li one telo ljudskog bia? upitah. Ne zovi to telom,
odgovori on. To je osam taaka na vlaknima svetlosnih bia. Vra kae, kao
to iz dijagrama moe videti, da je ljudsko bie, pre svega, volja, jer je volja
neposredno povezana sa 3 take, oseanjem, sanjanjem, i vienjem; zatim,
ljudsko bie je razum. On je zapravo centar koji je manji od volje; povezan je
jedino s prianjem. A koje su preostale dve take, don Huane? On me
pogleda i nasmeja se. Sad si mnogo jai nego kad smo prvi put razgovarali o
ovom dijagramu, ree on. Ali ipak, nisi jo dovoljno jak da zna svih 8 taaka.
Henaro e ti jednog dana pokazati preostale dve. Da li svako ima tih 8 taaka,
66
______________________________________________________________________________
ili ih imaju jedino vraevi? Moemo rei da svako od nas donosi na ovaj svet 8
taaka. Dve od njih, razum i prianje, svako zna. Oseanje je uvek nejasno, ali
na neki nain poznato. No jedino se u svetu vraeva pojedinac potpuno
upoznaje sa sanjanjem, vienjem i voljom. Na kraju, na spoljnoj ivici tog sveta
pojedinac se susree sa preostale 2 take. Tih 8 taaka ine njegovu
sveukupnost.
Pokazao mi je na dijagramu da, u sutini, sve take mogu biti meusobno
posredno povezane.
Zapitah ga ponovo o onim dvema tajanstveniom takama. On pokaza da
su one povezane jedino s voljom, a da su udaljene od oseanja, sanjanja i
vienja, i jo vie od prianja i razuma. Prstom mi pokaza da su odvojene
od drugih, ali i meusobno.
Te dve take nikad nee ustupiti pred prianjem ili razumom, ree on.
Jedino ih volja moe domaiti. Razum je od njih tako udaljen da mu je
potpuno beskorisno da pokua da ih dokui. To je jedna od onih stvari koje je
najtee shvatiti; na koncu, jaa strana razuma je to to sve podvrgava
rasuivanju.
Upitah da li tih 8 taaka imaju svoje odgovarajue take u nekim delovima
ili odreenim organima ljudskog bia.
Imaju, odvrati on suvo i izbrisa dijagram.
Dotae mi glavu i ree da je to centar razuma i prianja. Vrh moje
grudne kosti bio je centar oseanja. Deo ispod pupka bio je volja. Sanjanje
se nalazilo s desne strane, uz rebra. Vienje s leve strane. Ree da se kod
nekih ratnika vienje i sanjanje katkad nalaze na desnoj strani.
A gde se nalaze dve preostale take? upitah. On mi odgovori neto vrlo
nepristojno i prsnu u zvonak smeh. Ba si podao, ree on. Zar misli da sam
izlapeo matori jarac?
Objasnih mu da sam ga pitao po nekoj inerciji.
Ne pokuavaj da uri, ree on. Sve e saznati u pravom trenutku i tad
e biti nezavisan i sam. Misli li time da kae da te vie nikad neu videti,
don Huane? Nikad vie, ree on. Henaro i ja emo tad biti ono to i uvek praina na putu.
Osetih trzaj u stomaku.
ta to govori, don Huane?
Govorim to da smo svi mi nedokuiva bia, svetlosna i neograniena. Ti,
Henaro i ja povezani smo svrhom koju nismo mi odredili. O kakvoj to svrsi
govori?
O izuavanju ratnikovog naina. Vie ne moe odstupiti, niti to moemo
mi. Sve dok tvoje poduavanje traje, nalazie ili mene ili Henara, ali kad se
zavri, vinue se slobodno i niko ne zna kud e te sila tvoga ivota odneti.
Kakve veze s tim ima don Henaro?
67
______________________________________________________________________________
Jo nisi dosegao taj stepen da to sazna, ree on. Danas do kraja
moram zabiti klin koji je Henaro samo postavio - moram ti utuviti injenicu da
smo svetlosna bia. Mi smo oni koji opaaju. Mi smo svesni; nismo predmetni;
nismo telesni. Mi smo neogranieni. Ovaj predmetni i telesni svet je samo nain
da se na zemaljski put uini podesnijim. On je samo jedan opis stvoren zato
da nam pomogne. Mi, tanije na razum, zaboravljamo da taj opis nije nita
drugo nego samo opis, i tako zapliemo nau sveukupnost u vrzino kolo iz
kojeg se tokom ivota retko ispetljamo.
U ovom trenutku, recimo, ti nastoji da se iskobelja iz petljavina svog
razuma. Besmisleno ti je i nezamislivo da je Henaro zaista izronio iz bunja, no
ipak ne moe osporiti da si se u to lino uverio. Sam si video da je tako.
Don Huan se zakikota. Paljivo je u pepelu nacrtao jo jedan dijagram i
prekrio ga eirom pre nego to sam ga mogao pogledati.
Mi smo oni koji opaaju, nastavio je. Taj svet koji opaamo, ipak, samo
je iluzija. Nju je stvorio opis koji su nam pruili od trenutka kad smo se rodili.
Mi, svetlosna bia, roeni smo sa 2 prstena moi, ali se koristimo samo
jednim da njime stvaramo svet. Taj prsten, koji nam se namie ubrzo po naem
roenju, jeste razum, a njegov saputnik je prianje. To dvoje zasniva i odrava
svet.
Dakle, u sutini, taj svet koji tvoj razum eli da podri jeste svet stvoren
opisom i njegovim dogmatskim i neprikosnovenim pravilima koja razum ui da
prihvata i brani.
Tajna svetlosnih bia je u tome to ona imaju drugi prsten moi 6 koji se
nikad ne istroi - volju. Vra i obian ovek slue se istim trikom. Obojica
imaju neki opis; obian ovek podrava taj opis svojim razumom; vra to ini
svojom voljom. Oba opisa imaju svoja pravila i ta pravila su uoljiva, ali
prednost vraa je u tome to je volja obuhvatnija od razuma.
Savetovao bih ti da odsad dopusti sebi da utvrdi da li taj opis podrava
tvoj razum ili tvoja volja. Mislim da je to jedini nain da iskoristi svoj
svakodnevni svet kao izazov i sredstvo da sakupi dovoljno snage da bi doao
do svoje sveukupnosti.
Moda e je, kad bude idui put doao, dovoljno imati. U svakom
sluaju, ekaj dok ne oseti, kao to si to danas osetio kod onog jarka za
navodnjavanje, da ti neki unutranji glas govori da tako ini. Ako bi doao bilo
kako drukije nadahnut, bilo bi to gubljenje vremena i opasno po tebe.
_______
6 Drugi prsten moi (The Second Ring of Power) naslov je Kastanedine pete knjige (izd.
Simon & Schuster, New Yourk, 1977). Prim. Prev.
68
______________________________________________________________________________
Primetih da ih nikad vie neu videti ako budem morao da ekam taj
unutranji glas. Bie iznenaen kako se to moe dobro izvriti ka da se nae
pred preprekom, ree on.
Ustao je i nakupio sveanj drva za potpalu. Stavio je neto suva prua u
zemljanu pe. Plamen je bacao ukast odsjaj po podu. On tad prigasi
petrolejku i unu pored svoga eira kojim je prekrio crte to ga je maloas
nacrtao u pepelu.
Zapovedio mi je da spokojno sedim, da prekinem svoj unutranji dijalog i
zadrim pogled na njegovom eiru. Borio sam se nekoliko trenutaka, a onda
osetih da plutam, da se sunovraujem s neke hridine. Kao da poda mnom nije
bilo niega, kao da nisam sedeo ili imao telo.
Don Huan podie svoj eir. Pod njim su bile spirale pepela. Gledao sam ih
ne razmiljajui. Oseao sam kako se obru. Osetio sam to u svom stomaku.
Pepeo kao da se nagomilavao. Zatim kao da se uzvitlao i podigao u prainu i
tad, iznenada, don Henaro se stvori preda mnom.
Taj prizor me istog asa natera na unutranji dijalog. Pomislih da sam
verovatno zaspao. Poeh da dahem i pokuah da otvorim oi, ali oi su mi bile
otvorene.
Zauh kako mi don Huan govori da ustanem i proetam. Skoih i pojurih
na trem. Don Huan i don Henaro pojurie za mnom. Don Huan usput zgrabi
svoju petrolejku. Nisam mogao da doem do daha. Pokuah da se smirim
onako kako sam to ranije inio - tranjem u mestu, okrenut ka zapadu.
Podigao sam ruke i poeo da udiem i izdiem. Don Huan mi prie i ree da se
te radnje ine jedino u sumrak.
Don Henaro dreknu da je za mene ovo ve mrkli mrak, na ta obojica
poee da se smeju. Don Henaro pojuri ka ivici bunja i u podskocima se vrati
na trem kao da je bio privezan dinovskom elastinom gumom koja ga je
primorala da to naglo uini. Ponovio je to jo nekoliko puta i onda mi priao.
Don Huan me je netremice gledao i kikotao se kao neko dete.
Kriom izmenjae poglede. Don Huan se obrati don Henaru uzviknuvi da
je moj razum opasan, i da bi me sigurno ubio da nije smekan.
Zaboga! grmnu don Henaro. Ko bi smekao njegov razum!
Skakali su tamo-amo i smejali se poput dva deteta.
Don Huan me natera da sednem ispod petrolejke i prui mi moju svesku.
Noas te zaista cimamo za nogu, ree on pomirljivim glasom. Ne boj se.
Henaro se krio pod mojim eirom.
69
______________________________________________________________________________
DEO DRUGI
TONAL i NAGUAL
MORA SE VEROVATI
Iao sam ka centru grada, na Paseo de la Reforma. Bio sam umoran; bez
sumnje je na to uticala visina Meksiko Sitija. Mogao sam sesti u autobus ili
uzeti taksi, ali sam nekako, uprkos umoru, hteo da idem peke. Bila je nedelja
po podne. Saobraaj nije bio veliki ali su ipak izduvni gasovi autobusa i
kamiona sa dizel-mainama inili da uske ulice gradskog centra izgledaju
poput kanjona smoga.
Doao sam na Zokalo i opazio da je katedrala Meksiko Sitija nekako vie
nakrivljena nego kad sam je proli put video. Zakoraio sam u unutranjost
njenih ogromnih dvorana. Kroz glavu mi je proletela cinina pomisao.
Odatle sam krenuo ka Lagunilja pijaci. U glavi nisam imao neku odreenu
nameru. Iao sam bez cilja vrstim korakom, ne gledajui ni u ta posebno. Na
kraju sam stao pored tezgi sa starim novcem i korienim knjigama.
Zdravo, zdravo! Vidi ko nam je doao! ree neko, tapui me lagano po
ramenu.
Taj glas i dodir me naterae da podskoim. Brzo se okretoh nadesno. Usta
mi se nehotice otvorie od iznenaenja. Osoba koja mi se obratila bio je don
Huan.
Boe, zar si to ti, don Huane? uzviknuh dok mi neka jeza proe kroz telo.
ta ti radi ovde? A ta ti ovde radi? odvrati on kao eho.
Odgovorih mu da sam se zadrao u gradu nekoliko dana pre nego to se
odvaim da ga traim u planinama srednjeg Meksika.
No, dobro. Uzmimo to onda tako kao da sam ja doao da tebe pronaem,
ree on smekajui se.
Potapao me je nekoliko puta po ramenu. Kao da mu je bilo drago to me
vidi. Stavio je ruke na kukove, isprsio se i zapitao me kako mi se svia njegova
pojava. Tek tad primetih da je u odelu. Ta protivrenost je na mene delovala
poraavajue. Bio sam zabezeknut.
Kako ti se dopada moj tacuche? zapita me on vedro se smeei.
Upotrebio je za odelo re u argonu tacuche umesto uobiajene panske rei
traje.
Danas nosim odelo, ree on kao da je to trebalo objasniti; zatim,
pokazujui prstom moja usta, dodade: Zatvori, zatvori usta!
70
______________________________________________________________________________
Nasmejah se odsutno. On uoi moju smetenost. Tresao se od smeha pri
emu se okretao da bih ga mogao osmotriti sa svih strana. Odea mu je bila
neverovatna. Na sebi je imao lako, smee odelo na tanke pruge, smee cipele i
bolu koulju. I kravatu! To me natera da se upitam ima li uoptr arape ili je
cipele obuo na bose noge.
Mojoj zbinijenosti doprineo je izluujui oseaj koji me obuzeo kad me je
don Huan potapao po ramenu i ja se okrenuo. Pomislio sam tad da sam ga
video u njegovim kaki pantalouama i koulji, sa sandalama i slamnim eirom,
a da mi je prava slika njegove pojave u odelu doprla do svesti tek kad mi je
obratio panju na svaki njen detalj, pa mi se otud inilo kao da sam do toga
doao sam svojim mislima. Kao da su od svih delova moga tela moja usta bila
najvie pogoena iznenaenjem. Otvorila su se bez moje volje. Don Huan mi
paljivo dotae bradu kao da je hteo da mi pomogne da ih zatvorim.
Zaista razvija podbradak, ree on i grevito se nasmeja. Tek tada
postadoh svestan da ne nosi eir i da mu je kratka seda kosa podeljena
razdeljkom na desnoj strani. Liio je na nekog starog meksikog gospodina, na
nekog besprekorno odevenog graanina.
Rekoh mu da me je to to sam ga ovde naao toliko uznemirilo da moram
negde da sednem. On mi s puno razumevanja predloi da odemo u oblinji
park.
Preli smo nekoliko ulica u potpunoj tiini i onda doli na Trg Garibaldi,
mesto na kojem su muziari nudili svoje usluge, i koje je bilo neka vrsta
sastajalita za njihovo zapoljavanje.
Don Huan i ja umeasmo se u gomile posmatraa i turista i krenusmo
kroz park. Malo potom on zastade, nasloni se na neki zid i ovla zadie
pantalone; na nogam je imao tanke smee arape. Zapitah ga da mi objasni
zbog ega je tako tajanstveno odeven. On se nasmeja i odgovori da danas
jednostavno mora biti u odelu iz razloga koji e mi kasnije postati jasni.
To to sam naao don Huana tako odevenog bilo je toliko nestvarno da
sam jedva savlaivao uzbuenost. Nisam ga video nekoliko meseci i eleo sam,
vie od svega na svetu, da priamo, ali me je nekako razdraivao taj ambijent i
panja mi je lutala. Mora biti da je don Huan zapazio moju nervozu jer mi
predloi da odemo do La Almede, mirnijeg parka koji se nalazio nekoliko ulica
dalje.
U tom parku nije bilo mnogo ljudi i nismo imali tekoe da pronaemo
praznu klupu. Sedosmo. Moja nervoza je ustupila mesto oseanju
nelagodnosti. Nisam se usuivao da pogledam don Huana.
Nastade duga, razdraujua pauza; jo uvek ne gledajui u njega, rekoh
da me je onaj unutranji glas napokon naveo da ga potraim, jer su oni
dogaaji to su me zapanjili, a u koje sam se lino uverio, ostavili vrlo dubokog
traga u mom ivotu i da sam zato zaista morao doi da o tome popriam s njim.
71
______________________________________________________________________________
On nestrpljivo odmahnu rukom i ree da je njegovo naelo da se nikad ne
zadrava na prolim dogaajima.
U ovom trenutku bitno je da si ispunio ono to sam ti savetovao, ree on.
Prihvatio si svoj svakodnevni svet kao izazov, a dokaz da si skupio dovoljno
line snage je nepobitna injenica da si me naao bez ikakve tekoe
upravo ovde gde je i trebalo. Prosto sumnjam da to sebi mogu pripisati, rekoh.
ekao sam te i ti si se pojavio, ree on. To je sve to znam; a to je sve to
bi svaki ratnik i hteo da zna.
ta e se dogoditi sad poto sam te naao? upitah. Pre svega, odgovori
on, neemo raspravljati o nedoumicama tvoga razuma; ta iskustva su za druge
prilike i drukija raspoloenja. To su, tanije reeno, samo preke nekih
beskrajnih merdevina; isticati ih znailo bi oduzimati vanost onome to se sad
deava. Ratnik sebi ne moe nikako dopustiti da to ini. Imao sam gotovo
nesavladivu elju da se jadam. To nije proisticalo otud to sam bio uvreen
zbog svega onoga to mi se dogodilo, ve iz enje za utehom i saoseanjem.
Kao da je bio svestan mog raspoloenja, don Huan poe da govori tako kao da
sam mu zaista iskazao svoje misli. Pojedinac moe jedino kao ratnik da odoli
na putu znanja, ree on. Ratnik se ne moe jadati niti sme aliti bilo ta.
Njegov ivot je beskrajan izazov, a izazovi nikako ne mogu bili dobri ili loi.
Izazovi su, jednostavno, izazovi. Glas mu je zvuao suvo i strogo, ali mu je
osmeh bio topao i razoruavajui. A sad, poto si ovde, ekaemo na jedan
predznak, ree on.
Kakav to predznak? upitah.
Treba da saznamo da li ti je mo nezavisna, ree on. Proli put se bedno
iscrpla; ovog puta, okolnosti tvog privatnog ivota kao da su ti pruile, bar na
izgled, sve to ti je potrebno da izae nakraj sa objanjenjem vraeva.
Ima li izgleda da mi ga kae? upitah. To zavisi od tvoje line snage,
ree on. Kaouvek kad su u pitanju dela i nedela ratnika, lina snaga je ono to
je bitno. Zasad bih mogao rei da si na dobrom putu.
Poto je malo poutao, kao da hoe da promeni temu, ustao je i pokazao
svoje odelo.
Zbog tebe sam obukao ovo odelo, ree tajanstvenim glasom. Ovo odelo je
moj izazov. Vidi samo kako dobro u njemu izgledam! Vrlo komotno! Hm? Nita
za to!
Don Huan je zaista neobino dobro izgledao u odelu. Jedino to mi je kao
podesna mera poreenja padalo na um bilo je to kako je moj deda izgledao u
svom engleskom odelu od grubog flanela. Uvek sam imao utisak da se u njemu
neprirodno i nelagodno osea. Don Huan se, naprotiv, u svom oseao vrlo
komotno.
Misli da je meni lako da se prirodno oseam u odelu? upita don Huan.
72
______________________________________________________________________________
Nisam znao ta da mu odgovorim. Ali za sebe zakljuih da je to za njega
najlaka stvar na svetu, sudei po njegovom izgledu i njegovom dranju.
Za mene je izazov da nosim odelo, re on. Izazov tako teak kao to bi za
tebe bilo noenje pona i sandala. Ipak, ti nikad nisi imao prilike da to prihvati kao izazov. Sa mnom je drukije; ja sam Indijanac.
Pogledasmo se. Upitno podie obrve, kao da oekuje moje primedbe.
Osnovna razlika izmeu obinog oveka i ratnika je u tome to ratnik sve
uzima kao izazov, nastavi on, dok obian ovek sve prima ili kao neki
blagoslov ili kao prokletstvo. injenica to si danas ovde ukazuje na to da si
pretegao tas vage u korist ratnikovog naina.
Njegov uporni pogled uini me nervoznim. Pokuah da ustanem i
proetam, ali me on zadra na mestu.
Sedee ovde bez uzbuenja dok ne budemo gotovi, ree on
zapovedniki. ekamo na jedan predznak; bez njega ne moemo nastaviti, jer
nije dovoljno to to si me naao, kao to nije bilo dovoljno ni kad si onomad
naao Henara u pustinji. Tvoja mo se mora sabrati na jednom mestu i dati
neki znak.
Ne mogu nikako da shvatim ta hoe, rekoh. Video sam kako se neto
unja u ovom parku, ree on. Je li to bio saveznik? upitah.
Ne. Nije bio on. Dakle, moramo sedeti ovde i otkriti koju vrstu predznaka
tvoja mo sad zaokruuje.
Zatim je zatraio da mu potanko ispriam kako sam ostvario one
preporuke koje su mi don Henaro i on dali u pogledu moga uobiajenog sveta i
moga odnosa prema ljudima. Tu sam se malo zbunio. On mi pomoe
obrazloenjem da to vie nisu moje line stvari jer su ukljuivale magijski
zadatak koji su on i don Henaro negovali u meni. U ali primetih kako mi je
ivot razoren tim magijskim zadatkom i ukratko navedoh tekoe koje sam
imao u ouvanju svoga svakodnevnog sveta.
Dugo sam govorio. Don Huan se toliko smejao mom opisivanju da su mu
suze tekle niz obraze. Pljesnuo se nekoliko puta po butinama; taj pokret, koji
sam stotinu puta pre toga video da ini, bio je, nesumnjivo, u neskladu sa
odeom koju je imao na sebi. Bio sam ispunjen strahom, i to sam bio prinuen
da kaem.
Tvoje odelo me plai vie od svega to si mi dosad uinio, rekoh.
Navii e se na njega, ree on. Ratnik mora biti fluidan i mora se
harmonino prilagoavati svetu oko sebe, bez obzira na to da li je to svet
razuma ili svet volje.
Najopasniji vid toga prilagoavanja ispoljava se svaki put kad ratnik
utvrdi da svet nije ni jedno ni drugo. Meni je bilo reeno da se u tom
sutinskom prilagoavanju moe uspeti jedino na taj nain ako se nastavi s
delanjem tako kao da se veruje. Drugim reima, ratnikova tajna je da veruje ne
73
______________________________________________________________________________
verujui. Ali, oito, ratnik ne moe samo rei da veruje i na tome ostati. Bilo bi
to isuvie lako. Puko verovanje oslobodilo bi ga ispitivanja sopstvene situacije.
Ratnik, kad god mora da se prepusti verovanju, ini to po nekom izboru, kao
izraz neke svoje najintimnije sklonosti. Ratnik ne veruje, on mora da veruje.
Buljio je u mene nekoliko trenutaka dok sam ja zapisivao u svoju svesku.
utao sam. Nisam mogao rei da sam razumeo tu razliku, ali nisam eleo da se
prepirem ili zapitkujem. Hteo sam da promislim o tome to je rekao, ali mi
panja odluta im sam pogledao oko sebe. Na ulici iza nas nalazio se dug red
automobila i autobusa, koji su trubili. Na poetku parka, udaljena moda
nekih 20-ak metara od nas, u liniji s klupom na kojoj smo sedeli, stajala je nad
jednim ovekom, koji je nepomino leao na travi, grupa od nekih 7 ljudi,
ukljuujui i 3 policajca u svetlosivim uniformama. ovek kao da je bio pijan ili
moda ozbiljno bolestan.
Osmotrih don Huana. On je, takoe, gledao onog oveka. Rekoh da iz
nekog razloga nisam u stanju da razjasnim to to mi je maloas rekao.
Ne elim vie da zapitkujem, rekoh. Ali, ako te ne pitam da mi objasni,
tad ne razumom. Abnormalno mi je da te nita ne pitam.
Molim te, budi svakako normalan, ree on glumei ozbiljnost.
Rekoh da nisam razumeo razliku izmeu verovanja i moranja da se veruje.
Za mene je to bilo isto. Shvatiti ova dva iskaza kao razliita znailo bi
cepidlaenje.
Da li se sea prie koju si mi jednom ispriao o tvojoj prijateljici i njene
dve make? upita on nemarno.
Pogledao je u nebo, naslonio se na klupu i protegao noge. Stavio je ruke
iza glave i zategao miie na telu. Kao i uvek, njegove kosti glasno zapucketae.
To to je rekao odnosilo se na priu koju sam mu jednom prilikom ispriao
o svojoj prijateljici to je nala 2 maeta, skoro mrtva, u suioniku maine za
ve. Ona ih je povratila u ivot, i paljivim negovanjem i brigom odgajila u dve
ogromne make, od kojih je jedna bila crna a druga ria.
Dve godine kasnije prodala je svoju kuu. Budui da nije mogla da ih
ponese sa sobom, a ni da im pronae novi dom, jedino to je pod takvim
okolnostima mogla da uini bilo je da ih odnese u bolnicu za ivotinje da im
oduzmu ivot.
Ja sam joj pomogao da ih odnese. Make nikad dotad nisu bile u kolima;
ona je pokuala da ih smiri. One su je greble i ujedale, posebno ria maka,
koju je ona zvala Maks. Kad smo napokon stigli do bolnice,
ona prvo uze crnu maku; drei je u naruju i ne govorei nita, izae iz
kola. Maka se igrala s njom; neno ju je udarala apama kad je gurnula
staklena vrata i ula u bolnicu.
74
______________________________________________________________________________
Osmotrih Maksa; sedeo je pozadi. Mora da ga je pokret moje glave uplaio,
jer je skoio pod vozako sedite. Kliznuh sedite unazad. Nisam hteo da ga rukom izvlaim odande jer sam se bojao da bi me mogao ugristi ili ogrebati.
Maor je leao u udubljenju na patosu kola. Kao da je bio vrlo uznemiren;
disao je ubrzano. Gledao me je; pogledi nam se susretoe i mene tad obuze
nekakvo poraavajue oseanje. Neto se u meni uvrei, neto kao strah,
oajanje, ili moda nelagodnost to sam bio sauesnik u tome to se odigravalo.
Osetih potrebu da Maksu objasnim kako je to bila odluka moje prijateljice,
i da joj ja samo pomaem. Maor me je uporno gledao kao da razume ta mu
govorim.
Pogledah da vidim da li se ona vraa. Mogao sam je videti kroz staklena
vrata. Govorila je s nekim od osoblja. Kroz telo mi proe neka udna jeza i tad
automatski otvorih vrata automobila.
Bei, Maks, bei! rekoh maoru.
On iskoi iz kola i pojuri preko ulice drei telo nisko pri zemlji, kao prava
maka. Suprotna strana ulice bila je prazna; nije bilo parkiranih kola, tako da
sam mogao videti Maksa kako tri niz ulicu du leba za odvod vode. Stigao je
do ugla velikog bulevara i tad skoio u otvor kanalizacionog odvoda.
Moja prijateljica se vrati. Rekoh joj da je Maks otiao. Ona ue u kola, i
zatim se odvezosmo ne govorei ni rei.
Sledeih meseci, taj dogaaj postade nekakav simbol za mene. Zamiljao
sam ili sam moda video neki udan sjaj u Maksovim oima kad me je pogledao
pre nego to e iskoiti iz kola. Poverovao sam da je u tom asu taj kastrirani,
predebeli i nekorisni kuni mezimac postao maor.
Rekoh don Huanu kako sam bio uveren da je, kad je Maks pretrao ulicu i
skoio u kanalizacioni otvor, njegova maea dua bila besprekorna, i da
moda nikad ranije u njegovom ivotu njegov maiji instinkt nije bio tako oit.
Utisak koji je taj dogaaj na mene ostavio bio je neizbrisiv.
Ispriao sam tu priu svim svojim prijateljima; prilikom kasnijeg prianja i
prepriavanja, moje poistoveivanje s tom makom postade sasvim prijatno.
Zamiljao sam sebe kao Maksa, kao suvie preputenog, pripitomljenog na
razne naine, no, uprkos tome, nisam mogao a da ne mislim da uvek postoji
mogunosti da u jednom trenutku svim mojim biem ovlada oveji duh, ba
kao to je maiji duh ovladao Maksovim odebljalim i beskorisnim telom.
Don Huanu se dopadala ta pria i zato je stavljao usputne opaske. Rekao
je da nije tako teko dopustiti oveijem duhu da se vine i ovlada; meutim,
takvim ga odrati, neto je to moe uiniti jedino ratnik.
Da, i ta u vezi s tom priom? upitah.
Rekao si da veruje u to da koristi svoje anse kao Maks, ree on.
Verujem. To to pokuavam da kaem je da ti kao ratnik
75
______________________________________________________________________________
ne moe u to tek samo verovati i na tome se zadrati. U Maksovom
primeru moranje da se veruje znai da si prihvatio injenicu da je njegov beg
mogao biti i beskorisna provala besa. Mogao je skoiti u kanal i na mestu cri.
Mogao se udaviti ili cri od gladi, ili su ga, pak, mogli pojesti pacovi. Ratnik
razmatra sve te mogunosti i onda izabere da veruje u skladu sa svojom
najintimnijom sklonou.
Kao ratnik, ti mora da veruje da je to Maks uinio, da nije samo
pobegao, ve da je odrao svoju mo. To mora verovati. Hajde da kaemo da
bez te vere nema nita.
Razlika mi postade vrlo jasna. Mislio sam da sam zaista izabrao da
verujem da je Maks preiveo, iako sam znao da je ivot proveo u udobnosti i
maenju.
Lako je samo verovati, nastavi don Huan. Morati verovati je neto drugo.
U ovom sluaju, na primer, mo ti je odrala odlinu lekciju, ali si ti izabrao da
iskoristi samo jedan njen deo. Meutim, ako mora da veruje, onda treba da
iskoristi ceo dogaaj.
Vidim ta hoe da kae, rekoh.
Misli su mi bile jasne i smatrao sam da shvatam njegove ideje bez ikakvog
napora. Plaim se da jo ne razume, ree on skoro apatom. Netremice me je
gledao. Za trenutak zadrah njegov pogled.
A ta emo s drugom makom? upita on.
ta? S drugom makom? ponovih nehotice.
Na nju sam bio zaboravio. Moj simbol se okretao oko Maksa. Druga maka
mi nije bila vana.
Ali, vana je! uzviknu don Huan kad mu rekoh ta mislim. Moranje da
se veruje podrazumeva da se u obzir uzme i druga maka. Ona to je igrajui
se lizala ruke koje su je nosile ka njenoj sudbini. To je bila maka to je s
poverenjem otila u smrt, ispunjena svojim majim prosuivanjima.
Ti misli da si kao Maks, i zbog toga si zaboravio onu drugu maku. ak
joj se ni imena ne sea. Moranje da se veruje podrazumeva da sve mora uzeti
u obzir, i pre nego to odredi da si kao Maks, mora razmotriti i to da moe
biti i kao ona druga maka; umesto da spaava svoj ivot i rizikuje, moe se
desiti da poe u susret svojoj sudbini sretan, ispunjen svojim rasuivanjima.
Njegove rei su imale neku zagonetnu setu, ili je moda ta seta bila moja.
Dugo smo utali. Nikad mi nije palo na um da bih mogao biti poput te druge
make. Ta misao me je vrlo uznemirila.
Blago komeanje i prigueni glasovi iznenada me trgoe iz dubokog
razmiljanja. Policajci su terali neke od ljudi koji su se okupili oko onog oveka
koji je leao na travi. Neko je pod ovekovu glavu bio podmetnuo smotanu
jaknu. ovek je leao paralelno sa ulicom. Bio je okrenut ka istoku. Sa mesta
gde sam sedeo mogao sam skoro videti da su mu oi otvorene.
76
______________________________________________________________________________
Don Huan uzdahnu. Kakvo predivno poslepodne, ree on gledajui u
nebo.
Ne dopada mi se Meksiko Siti, rekoh.
Zato?
Mrzim ovaj smog.
Ritmino zaklima glavom kao da se slae sa mnom.
Radije bih bio s tobom u pustinji, ili u planinama, rekoh. Kad bih bio na
tvom mestu, ja to nikad ne bih rekao, ree on. Nisam mislio nita loe, don
Huane.
To obojica znamo. Ipak, nije vano to to misli. Ratnik, ili ak bilo ko
drugi, nikako ne moe eleti da bude na drugom mestu; ratnik zato to ivi
prema izazovu, a obian ovek zato to ne zna gde e ga zadesiti smrt.
Pogledaj onog oveka koji lei na travi. ta misli ta mu je? Ili je pijan
ili bolestan, rekoh.
On umire! ree don Huan krajnje ubedljivo. Kad smo seli ovde, za
trenutak sam ugledao njegovu smrt kako krui oko njega. Zato sam ti i rekao
da ne ustaje; bila kia ili sunano, s ove klupe se ne moe mrdnuti sve do
kraja. To je taj predznak koji smo oekivali. Kasno je popodne. Sunce samo to
nije zalo. Ovo je tvoj as moi. Pogledaj! Prizor s onim ovekom je samo za
nas.
Istakao je da odavde gde sedimo imamo nesmetan pogled na njega. Grupa
radoznalih posmatraa stajala je okupljena u polukrugu s druge strane,
naspram nas.
Slika tog oveka koji je leao na travi mnogo me je uznemirila. Bio je
mrav i crnomanjast, jo mlad. Kosa mu je bila kratka i kovrdasta. Koulja
mu je bila razdrljena i grudi gole. Na sebi je imao neki narandast demper
rasparan na laktovima i neke stare, podrpane, sive pantalone. Na njegovim
cipelama, neodreene izbledele boje, pertle su bile odvezane. Bio je nepomian.
Nisam mogao da odredim da li jo die. Pitao sam se da li ba umire, kako je to
don Huan rekao. Ili se ovim dogaajem don Huan samo koristi da bi mi istakao
neku stvar? Moja prethodna iskustva s njim uverila su me u to da mu je
nekako uvek polazilo za rukom da sve uklopi u neke svoje tajanstvene sheme.
Posle duge utnje okrenuh se da ga pogledam. Oi su mu bile zatvorene.
Poeo je da govori ne otvarajui ih.
Onaj ovek upravo sad umire, ree on. Ti to, ipak, ne veruje, zar ne?
Otvorio je oi i trenutak me je netremice gledao. Pogled mu je bio tako
prodoran da me je zapanjio.
Ne. Ne verujem, odgovorih.
Zaista sam smatrao da je ta stvar isuvie jeftina. Doli smo u park da
sednemo, kad tamo, kao da je sve bilo izreirano, naiosmo na oveka koji
umire.
77
______________________________________________________________________________
Svet prilagoava sebe samom sebi, ree don Huan poto je sasluao moje
sumnje. Ovo nije nameteno. Ovo je predznak, jedno od dela moi.
Svet podran razumom ini od svega ovog jedan dogaaj koji moemo
posmatrati kratko, dok smo na putu ka mnogo vanijim stvarima. Jedino to o
tome moemo rei je da to na travi u parku lei neki ovek, moda pijan.
Svet podran voljom preobraa ga u jedno delo moi, koje moemo videti.
Moemo videti kako se smrt kovitla oko tog oveka, i kako zariva svoje kande
sve dublje i dublje u njegova svetlea vlakna. Moemo videti kako te svetlee
tetive gube svoju zategnutost i kako jedna za dingom nestaju.
To su te dve mogunosti koje nam se pruaju kao svetlosnim biima. Ti se
nalazi negde na sredini, jer jo uvek hoe da sve bude pod peatom razuma.
Pa ipak, kako moe porei injenicu da je tvoja mo zaokruila jedan
predznak? Doli smo u ovaj park poto si me naao tamo gde sam te oekivao a naao si me tako to si upravo natrao na mene a da nisi mislio ni to
planirao, niti pak namerno koristio svoj razum - i tek kada smo seli ovde da
priekamo da se javi predznak, postali smo svesni onog oveka, koga smo nas
dvojica opazili svaki na svoj nain, ti svojim razumom, a ja svojom voljom.
Taj samrtnik je jedna od minimalnih ansi koje mo prua ratniku.
Ratnikova vetina je u tome da neprestano bude fluidan da bi je iskoristio. Ja
jesam, a da li si ti?
Nisam mogao da mu odgovorim. Postadoh svestan nekog bezdanog ponora
u samom sebi i u jednom trenutku nekako potpuno postadoh svestan i ta dva
sveta o kojima je govorio. Kako je to samo savren predznak! nastavi on. I to
sve za tebe. Mo ti sad pokazuje da je smrt neophodan inilac moranja da se
veruje. Bez te svesti o smrti, sve je obino, isuvie poznato. Jedino je zbog smrti
koja nas uporno prati, ovaj svet nedokuiva tajna. Mo ti je to pokazala. Ja
sam samo sabrao detalje tog predznaka, da ti ne bi lutao; ali sabirajui te
detalje, pokazao sam takoe da u sve to to sam ti danas rekao moram i sam
da verujem, jer je to posebna sklonost mog duha. Gledali smo se jedan
trenutak. Seam se pesme koju si obiavao da mi ita, ree on skrenuvi
pogled u stranu. O nekom oveku koji se zavetovao da e umreti u Parizu.
Kako ono ide?
Pesma Sesara Valea zvala se Crni kamen na belom kamenu. Mnogo puta
sam na don Huanov zahtev itao i recitovao njene prve dve strofe.
Umreu u Parizu, dok pada kia,
jednog dana koga se ve seam.
Umreu u Parizu - i ne beim moda u jesen, u etvrtak, kao danas.
78
______________________________________________________________________________
Bie to u etvrtak, jer danas,

u etvrtak kad ove retke piem,
moje kosti oseaju promenu,
i nikad tako kao danas, na elom svom putu,
ne videh sebe toliko usamljenog. 7
Ova pesma je za mene odisala neopisivom melanholijom.
Don Huan proapta da je on morao da veruje da je onaj samrtnik imao
dovoljno snage da omogui sebi da izabere ulice Meksiko Sitija kao mesto svoje
smrti.
Ponovo se vraamo na priu o dve make, ree on. Mi moramo verovati
da je Maks postao svestan toga ta ga eka i da je, kao i onaj ovek tamo, imao
dovoljno snage da barem izabere mesto na kom e skonati. Ali ona druga
maka je upravo poput ljudi koje e njihova smrt opkoliti kad budu sami,
nesvesni, dok budu zurili u zidove i tavanicu neke odvratne prazne sobe.
Onaj ovek, s druge strane, umire tu gde je uvek i iveo, na ulicama. Tri
policajca su njegova poasna straa. I dok bude nestajao, njegove e oi
poslednji put opaziti svetla u radnjama prekoputa ulice - automobile, drvee,
uskomeanu vrevu ljudi - a ui e mu se poslednji put ispuniti hukom
saobraaja i glasovima ljudi i ena u prolazu.
Dakle, vidi, bez neke svesti o prisutnosti nae smrti nema moi, nema
tajne.
Zurio sam dugo u onog oveka. Leao je beivotno. Moda je bio mrtav. Ali
moje neverovanje vie nije bilo bitno. Don Huan je bio u pravu. Moranje da se
veruje da je ovaj svet tajanstven i nedokuiv bio je izraz ratnikove najintimnije
sklonosti. Bez nje on ne bi imao nita.
_______
7
I will die in Paris, while it rains,
on a day which I alreadv remember.
I will-die in Paris - and I do not nm away perhaps in the Autumn, on a Thursday, as it is today.
It will be a Thursday because today,
the Thursday that I write these lines,
my bones feel the turn,
and never so much as today, in ali my road,
have I seen myself alone.
79
______________________________________________________________________________
OSTRVO TONALA 8
Sutradan, oko podne, don Huan i ja smo se sreli u istom parku. On je jo
bio u svome smeem odelu. Seli smo na klupu; skinuo je sako i paljivo, ali
ipak krajnje leerno ga savio i poloio na klupu. Premda potpuno prirodna,
njegova leernost bila je veoma smiljena. Uhvatih sebe kako zurim u njega.
Kao da je bio svestan paradoksa koji mi predoava, on se nasmei. Popravi
svoju kravatu. Imao je drap koulju s dugim rukavima. Koulja mu je dobro
stajala.
Na sebi jo imam odelo jer elim da ti kaem neto vrlo vano, ree on
tapui me po ramenu. Jue si prisustvovao dobroj predstavi. Sada je vreme
da se konano sporazumemo.
Nainio je dugu pauzu. Kao da je pripremao izjavu. Imao sam neki udan
oseaj u stomaku. Odmah sam pretpostavio da e mi rei objanjenje vraeva.
Dva-tri put je ustajao i proetao gore-dole ispred mene, kao da mu je teko
da iskae ono to je imao na umu. Hajde da neto prezalogajimo u restoranu
preko puta, ree napokon.
Ispravio je sako i pre nego to ga je obukao, pokazao mi da je skroz
postavljen.
iven je po meri, ree i nasmeja se, kao da se time ponosi, kao da je to
bitno.
Moram da ti obratim panju na to, inae ne bi primetio, a veoma je vano
da si toga svestan. Ti vidi sve samo onda kad smatra da treba da vidi;
meutim, pravi ratnik mora uvek da vidi.
Moje odelo i svi ukrasi na njemu vani su zato to predstavljaju moje
stanje u ivotu. Ili, tanije, jer predstavljaju stanje jednog od 2 dela moje
sveukupnosti. Ovaj razgovor jo nije okonan. Oseam da je tek sad vreme da
se povede. Moramo ga valjano obaviti, inae nee imati smisla. eleo sam da ti
moje odelo bude od pomoi u daljem traganju. Mislim da je i bilo. Sad je as da
se razgovara, jer kad je u pitanju ovakva tema, nema pravog razumevanja bez
razgovora.
_______
8 Ova re neposredno vezana za ritualno-religijske obrede Srednjoamerikih Indijanaca,
razliito se tumai u literaturi. Najpriblinije znaenje rei TONAL (TOH-NA-HL) poistoveuje se
u antropolokim studijama s pojmom NAGUAL (NAH-U-AL); po njima TONAL je:
a) lini duh zatitnik, ili zatitni alter-ego; po predanju, on prebiva u ivotinji, ili, ree, u nekom
drugom obliju (up. NAGUAL);
b) sam duh zatitnik, ili ivotinja dvojnik;
c) vra koji ima mo da se transformie u neki ivotinjski oblik (up. feti Manitua; up. sa Huaca
ili Guaca verovanjima; up. Nagual, Zemi...). - Prim. prev.
80
______________________________________________________________________________
A koja je to tema, don Huane?

Sveukupnost pojedinca, odgovorio je.
Naglo je ustao i odveo me preko puta u restoran velikog hotela. Vlasnica
hotela nam vrlo negostoljubivo dodeli stol u jednom od zabaenih uglova.
Oigledno su najbolja mesta bila blizu prozora.
Rekao sam don Huanu da me ova ena podsea na jednu drugu vlasnicu
restorana, u Arizoni, u koji smo jednom prilikom don Huan i ja uli da jedemo,
i koja nas je tad pitala, pre nego to nam je donela jelovnik, da li imamo
dovoljno novca da platimo.
Ne krivim ovu sirotu enu, ree don Huan kao da saosea s njom. Ova
se, uostalom, kao i ona tamo, plai Meksikanaca.
Nasmeja se tiho. Nekoliko ljudi za susednim stolovima se osvrnulo i
pogledalo nas.
Don Huan ree da nam je ona nesvesno, ili akuprkos samoj sebi, dodelila
najbolji stol u sali - stol za kojim smo mogli da priamo i ja da hvatam beleke
do mile volje,
Upravo sam iz depa bio izvadio blok za beleenje i stavio ga na stol, kad
se odjednom iznad nas stvori kelner. I on kao da je bio ravo raspoloen. Stajao
je nad nama u izazovnoj pozi.
Don Huan stade sebi da naruuje vrlo komplikovana jela. Naruivao je ne
gledajui u jelovnik, kao da ga zna napamet. Ja sam bio u nedoumici; kelner se
neoekivano pojavio, tako da nisam stigao da prouim jelovnik i zato rekoh da
elim isto.
Don Huan mi apnu na uvo: Kladim se da nemaju ono to sam poruio.
Protegao se i naloio mi da se udobno smestim i opustim, jer e im biti
potrebna venost da pripreme jelo.
Nalazi se na velikoj raskrsnici, ree on. To je, verovatno, poslednja, ali
moda jedna od onih koje je najtee shvatiti. Neke stvari koje danas
nameravam da iznesem moda ti nikada nee biti jasne. Neke, svakako, i ne
moraju da budu jasne. Zato, neka te to ne zbunjuje, niti obeshrabruje. Svi smo
mi tupoglava stvorenja kad se prikljuimo svetu magije, a kad mu se ve
prikljuimo, to nam ni u kom pogledu ne jemi da emo se promeniti. Neki od
nas ostaju do smrti tupoglavi.
Svidelo mi se to to je i sebe ubrojao u budale. Znao sam da to nije uinio
iz ljubaznosti, ve da je to bio didaktiki potez.
Ne uzbuuj se ako ne uspe da shvati ono to u ti rei, nastavio je.
Uzimajui u obzir tvoj temperament, plaim se da e se polomiti pokuavajui
da to razume. Nemoj! Ono to upravo nameravam da ti kaem, treba da bude
putokaz.
81
______________________________________________________________________________
Iznenada me proze oseanje zabrinutosti. Don Huanova upozorenja me
naterae na duboko razmiljanje. Na veoma slian nain upozoravao me je i u
nekim drugim prilikama, pri emu je to na ta me je upozoravao, i kad god je to
inio, imalo poraavajui ishod.
Kad mi tako govori, postajem nervozan, rekoh. Znam, odvrati on
mirno. Namerno pokuavam da te pripremim. Potrebna mi je tvoja panja,
tvoja potpuna panja.
Zastade i pogleda me. Nasmejah se nervozno i nevoljno. Znao sam da
rastee dramatine mogunosti situacije to vie moe.
Sve ovo ti ne govorim radi efekta, ree kao da mi je proitao misli.
Jednostavno ti dajem vremena da se estito prilagodi.
Istoga asa vrati se kelner da nam kae da nemaju ono to smo poruili.
Don Huan se glasno nasmejao i zatraio tortilje 9 sa pasuljem. Kelner se
prezrivo zacereka i odvrati da oni ne slue tortilje; preporuio je odrezak ili
piletinu. Mi na kraju izabrasmo supu.
Jeli smo utei. Meni se supa nije dopadala i nisam mogao da je svu
pojedem, za razliku od don Huana koji je svoju pokuao.
Obukao sam odelo, ree iznenada, u nameri da ti neto kaem - neto
to ti ve zna, ali to zahteva da se razjasni da bi imalo dejstva. ekao sam
sve dosad jer Henaro osea da mora biti ne samo voljan da krene putem
znanja ve da tvoji napori sami po sebi moraju biti dovoljno besprekorni da bi
te uinili vrednim tog znanja. Ti si dobro radio. Sada u ti rei objanjenje
vraeva.
Ponovo zastade, protrlja obraze i poe da vrti jezikom po ustima, kao da
njime opipava zube.
lspriau ti o tonalu i nagualu, ree i pogleda me prodorno.
Prvi put je u toku naeg druenja upotrebio ta 2 izraza. Ja sam s njima
bio samo nejasno upoznat preko antropoloke literature iz oblasti kultura
srednjeg Meksika. Znao sam da se smatra da je tonal (izgovara se: toh-na-hl)
neka vrsta duha zatitnika - obino je to neka ivotinja - koga dete dobija na
roenju i s kojim ono ima prisne veze do kraja ivota. Nagual (izgovara se:
nah-u-al) jeste ime koje se daje ivotinji u koju se vraevi, navodno, mogu da
preobrate, ili samom vrau koji izaziva takvo preobraanje.
Ovo je moj tonal, ree don Huan trljajui prsa.
Tvoje odelo?
Ne. Moje telo.
Busnuo se u grudi, pa se pljesnuo po butinama i stranama grudnog koa.
Sve je to moj tonal.
_______
9 Tortilja je panski I meksiki hleb-kola. Prim. Prev.
82
______________________________________________________________________________
Objasnio je da svako ljudsko bie ima dve strane, dve odvojene sutine,
dva jednaka dela koji postaju funkcionalni u trenutku roenja; jedan se naziva
tonal drugi nagual.
Naveo sam mu ta antropolozi znaju o ta 2 pojma. Dopustio mi je da
govorim i nije me prekidao. Pa, nastavio je on, sve ono to misli da zna o
njima ista je besmislica. Kad to tvrdim, polazim od injenice da ono to ja
govorim o tonalu i nagualu nije mogao niko pre mene da ti kae. Svaka budala
bi videla da ti ba nita o njima ne zna, jer da bi ih upoznao, morao bi da
bude vra, a ti to nisi. Ili je trebalo da pria s nekim vraem o njima, to ti
nisi uinio. Prema tome, sve to si dosad uo, zanemari jer je neprimenljivo.
Bila je to samo opaska, rekoh.
On izvi obrve u smenu grimasu.
Takve opaske nisu na mestu, ree on. Ovog puta mi je potrebna tvoja
potpuna panja, budui da nameravam da te upoznam s tonalom i nagualom.
Vraevi na tom planu imaju posebno i jedinstveno interesovanje. Rekao bih da
tonal i nagual iskljuivo spadaju u domen ljudi od znanja. U tvom sluaju, to
predstavlja poklopac koji poklapa sve ono emu sam te uio. I zato sam sve
dosad ekao da ti o njima priam.
Tonal nije ivotinja koja titi nekoga. Pre bih rekao da je to zatitnik koji
se moe predstaviti kao ivotinja. Ali to nije toliko bitno.
Nasmeja se i namignu mi.
Sad upotrebljavam tvoje sopstvene rei, ree. Tonal je drutveno bie.
Nasmejao se, pretpostavih, mojoj zbunjenosti. Ba tako, tonal je onaj koji titi,
uvar - zatitnik koji se preteno preobraa u straara.
Petljao sam sa sveskom. Pokuavao sam da se usredsredim na ono to
govori On se smejao i grimasama podraavao moje nervozne pokrete.
Tonal je organizator sveta, nastavio je. Moda se na najbolji nain moe
opisati njegova delatnost ako se kae da na njegovim ramenima poiva zadatak
uspostavljanja reda u haosu sveta. Nije preterano ako se tvrdi, kao to to ine
vraevi, da je sve to mi kao ljudi znamo i radimo - plod tonala.
U ovom trenutku, na primer, tvoj tonal je ono ime pokuava da
razume na razgovor; bez njega bi postojali samo udni glasovi i grimase, a ti
ne bi razumeo ni rei od onoga to ti govorim.
Rekao bih, dakle, da je tonal zatitnik koji uva neto neprocenjivo - nae
postojanje.10 Zato je odlika tonala da je prepreden i ljubomoran na svoja dela.
A kako su njegova dela daleko najvaniji deo naih ivota, onda nije udno to
se on na koncu menja, i od zatitnika postaje straar, i to u svakome od nas.
_______
10 our very being ovde je pojmljeno kao ontoloka, dakle optija kategorija od, recimo,
bia kao ontikog. I smisleno u Yaqui filozoviji postojanje je neto neprocenjivije I daleko
vrednije I vanije od samog bia, kao ontikog. Prim. Prev.
83
______________________________________________________________________________
Zastao je i upitao me da li sam ga razumeo. Mehaniki potvrdno klimnuh

glavom, a on se na to nasmeja s nevericom.
Zatitnik je irokogrud i pun razumevanja objasnio je. S druge strane,
straar je uvek na oprezu, uskogrud i, u veini sluajeva, despot. Prema tome,
kaem da je u svima nama tonal pretvoren u triavog i despotskog straara,
mada bi morao da bude irokogrudi zatitnik.
Nisam uopte vie pratio tok njegovog objanjavanja. uo sam i zapisao
svaku re, pa ipak, kao da sam bio obuzet nekakvim sopstvenim unutranjim
dijalogom.
Jako mi je teko da pratim tvoje izlaganje, rekoh. Ne bih negodovao da
se nisi navikao na prianje sa samim sobom, odvrati on odseno.
Njegova primedba me gonila da mu opirno izloim svoje miljenje.
Napokon sam odustao i izvinio mu se zbog upornosti s kojom sam se branio.
On se nasmejao i odmahnuo rukom kao da je hteo rei da ga moj stav
zapravo i nije ozlovoljio.
Tonal je sve ono to jesmo, nastavio je. Odredi mu ime! Tonal je sve to
se reju da iskazati. A kako tonal i jesu njegova sopstvena dela, onda, zapravo,
sve mora potpasti pod njegov domen.
Podsetio sam ga kako je rekao da je tonal drutveno bie - izraz koji sam
i sam upotrebio da njime oznaim ljudsko bie kao krajnji rezultat procesa
socijalizacije. Istakao sam da kad bi tonal bio rezultat tog procesa, onda on ne
bi mogao biti sve, kao to je to on rekao, jer svet koji nas okruuje nije proizvod
socijalizacije.
Don Huan me je podsetio da moje tvrdnje za njega nemaju osnova, jer je
ranije jednom ve istakao da ne postoji svet u celosti, nego samo opis sveta koji
smo nauili da zamiljamo i prihvatamo zdravo za gotovo.
Tonal je sve ono to mi znamo, rekao je. Mislim da je to ve po sebi
dovoljan razlog da tonal bude jedna tako nadmona stvar.
Zastao je za trenutak. Kao da je ekao da mu posle svega stavim neku
primedbu, ili da mu postavim pitanje; nisam ga imao. Ali ovog puta se osetih
dunim da ga upitam i napregnuh se da formuliem pitanje koje bi odgovaralo.
Nisam uspeo. Oseao sam da su ona upozorenja kojima je zapoeo na
razgovor moda sluila tome da me spree da postavljam pitanja. Osetih neku
udnu otupelost. Nikako nisam mogao da se koncentriem i sredim misli. U
stvari, oseao sam i znao bez trunke sumnje da nisam kadar da mislim, a to
sam znao i bez razmiljanja - ako je to uopte mogue.
Pogledao sam don Huana. On je zurio u moj stomak. Podigao je oi i istog
asa mi se povrati bistrina uma.
84
______________________________________________________________________________
Tonal je sve to mi znamo, ponovio je polako. A to ne ukljuuje samo
nas kao pojedince, ve i sve ostalo u naem svetu. Tonal je, moe se rei, sve
ono to oko vidi.
im se rodimo, poinjemo da ga negujemo. Kad prvi put udahnemo
vazduh, istog asa udiemo i mo za tonal. Prema tome, ispravno je rei da je
tonal ljudskog bia tesno vezan za njegovo roenje.
Mora da upamti ovaj detalj. On ima veliki znaaj za razumevanje svega
ovog. Tonal poinje s roenjem, a okonava se sa smru.
Hteo sam ukratko da ponovim sebi sve zakljuke koje je istakao. Stigao
sam samo da otvorim usta da bih ga zamolio da mi jo jednom ponovi kljuna
mesta naeg razgovora, ali nisam mogao, na svoje veliko zaprepatenje, ni re
da prozborim. Oseao sam neku udnu nesposobnost, rei su mi bile teke, a
nad ulom govora nisam imao kontrolu.
Pogledah don Huana, jer sam hteo da mu stavim do znanja da ne mogu da
govorim. On je opet upadljivo posmatrao moj stomak. Podigao je oi i upitao me
kako se oseam. Reci pojurie iz mene kao bujica, kao da mi je neko izvadio
ep iz usta. Rekoh mu kako sam maloas imao udno oseanje da nisam u
stanju da govorim, niti da mislim, mada su mi misli bile kristalno jasne.
Misli su ti bile kristalno jasne? upita on. Odmah sam shvatio da se ta
jasnoa ne odnosi na moje misli, ve na moje opaanje sveta. Da li mi ti to
neto radi, don Huane? upitah. Pokuavam da te uverim da tvoji komentari
nisu potrebni, ree on i nasmeja se. Misli li time da kae kako ne eli da ti
postavljam pitanja? Ne. Pitaj ti samo sve to hoe, ali ne dopusti da ti panja
odluta. Morao sam da priznam kako me je beskrajnost ove teme dovela do
ludila. Jo ne mogu da pojmim, don Huane, ta si mislio da kae kad si
tvrdio da je tonal sve, rekao sam posle krae pauze. Tonal je ono to ini
svet. Da li je tonal tvorac sveta? Don Huan se poea po slepoonicama.
Tonal ini svet, ali se to samo tako kae da bi se o njemu moglo na neki
nain govoriti. On ne moe nita da stvara, niti da menja, pa ipak, on ini svet,
jer mu je funkcija da prosuuje i procenjuje i da se osvedoava. Kaem da
tonal ini svet zato to ga potvruje i procenjuje prema svojim pravilima. Na
veoma udan nain tonal je tvorac koji ne tvori nijednu stvar. Drugim reima,
tonal sam kroji pravila pomou kojih shvata svet. Na neki nain, dakle, on tvori
svet.
Pevuio je neku popularnu melodiju i po taktu dobovao po stolici. Oi su
mu sijale; kao da su se caklile. Kikotao se i klimao glavom.
Ti me ne prati, ree osmehujui se. Pratim te. Nema problema, rekao
sam, mada mi rei nisu ubedljivo zvuale. Tonal je jedno ostrvo, objasnio je.
Najbolje emo opisati tonal ako kaemo da je to. Prevukao je rukom preko
stola.
Moemo rei da je tonal poput povrine ovog stola. Ostrvo. Na tom ostrvu
moemo ba sve nai. U sutini, to ostrvo je svet.
85
______________________________________________________________________________
Svako od nas ima svoj lini tonal, ali za sve nas postoji i kolektivni tonal,
dat u bilo kom vremenu, i koji moemo zvati tonal vremena.
Pokazao je prstom redove stolova u restoranu. Pogledaj! Svi stolovi imaju
isti oblik. Na svakom od njih su iste stvari. Meutim, oni se razlikuju; za nekim
stolovima sedi vie ljudi nego za drugim; na svakom se nalaze drugo jelo,
drukiji tanjiri, za svakim vlada drugaija atmosfera, pa ipak se moramo sloiti
s tvrdnjom da su stolovi u restoranu veoma slini. Ista stvar se deava s
tonalom. Moemo rei da je tonal vremena ono to nas ini slinima na isti
nain na koji ini slinima i sve stolove u restoranu. Ipak, svaki stol je poseban
sluaj, kao to je to i lini tonal svakog od nas. Ali na umu treba imati vanu
injenicu, a to je da se sve to mi znamo o sebi i svome svetu nalazi na ostrvu
tonala. Shvata li ta hou da kaem? Ako je tonal sve ono to mi znamo o
sebi i svome svetu, ta bi onda bio nagual? Nagual je deo nas s kojim mi
nemamo ama ba nikakve veze.
Molim?
Nagual je deo nas koji se ne moe opisati - nema takvih rei, ni imena, ni
oseanja, niti znanja. E, to je protivreno, don Huane. Ako se ne moe osetiti,
opisati ili imenovati, onda on, po mom miljenju, ne moe ni postojati.
To je protivrenost samo po tvom miljenju. Koliko maloas sam te
upozorio da se ne "lomi" oko toga da to shvati.
Da li bi rekao da je nagual duh? Ne bih. Duh je jedan elemenat na stolu.
Duh je deo tonala. Recimo, neka duh bude ovaj ili-sos.
Uzeo je boicu sa sosom i stavio je ispred mene. Da li je nagual dua?
Nije. Dua je takoe na stolu. Recimo da je dua ova pepeljara. Da li su to
ljudske misli? Nisu. Misli su, takoe, na stolu. Misli su poput pribora za jelo.
Uzeo je viljuku i poloio je pored ili-sosa i pepeljare. Je li to stanje
blaenstva? Raj? Ni to. Ma ta to bilo - to je, takoe, deo tonala. Neka raj
bude, recimo, salveta. Nastavio sam da iznalazim mogue naine kako bi se
moglo predstaviti ono to je imao na umu: ist intelekt, psiha, energija, sila
ivota, besmrtnost, ivotni princip . . . Za svaku stvar koju sam naveo, on je
naao neki odgovarajui predmet na stolu, i to bi gurao pred mene, dok sve
predmete na stolu nije skupio na jednu gomilu Don Huan kao da je beskrajno
uivao. Svaki put kad bih pomenuo drugu mogunost, on se kikotao i trljao
ruke. Da li je nagual Svevinji, Svemoni... Bog? pitao sam. Ne. Bog je isto
tako na stolu. Neka Bog, recimo, bude stolnjak. Uini smean pokret kao da
hoe da svue stolnjak i prikljui ga ostalim stvarima koje je nagomilao ispred
mene. Da li ti to hoe da kae da Bog ne postoji? Ne. To ja nisam rekao.
Rekao sam samo da nagual nije Bog, jer je Bog jedan od elemenata naeg
linog tonala i tonala vremena. Tonal je, kao to ti rekoh, sve ono iz ega se,
kako mi smatramo, sastoji svet, ukljuujui, naravno, i Boga. Vee vanosti
Bog nema, sem to je deo tonala naeg vremena.
86
______________________________________________________________________________
Po mom poimanju, don Huane, Bog je sve. Ne govorimo li mi o istoj
stvari?
Nikako. Bog je samo sve ono to ti moe da zamisli i zato je on, istini za
volju, samo jo jedan elemenat na tom ostrvu. Boga ne moemo videti kad se
nama prohte, o njemu moemo jedino priati. S druge strane, nagual ratniku
stoji na usluzi. U njegovo postojanje se moemo uveriti, ali o njemu ne moemo
govoriti.
Poto nagual nije nijedna od stvari koje sam pomenuo, rekoh, verovatno
moe da mi kae gde se on nalazi. Gde je on?
Pokretom ruke kao da isti po vazduhu, don Huan mi prstom pokaza
prostor van ivice stola. Mahao je rukom kao da nadlanicom isti neku
zamiljenu povrinu u tom prostoru.
Nagual je tamo, ree on. Tamo, oko ostrva. Nagual je tamo gde mo
lebdi.
Od trenutka kad se rodimo, oseamo da u nama postoje 2 dela. U asu
roenja i kratko vreme nakon toga, svi smo mi nagual. Potom, da bismo
funkcionisali, oseamo da nam je potreban drugi deo to odgovara onom koji
imamo. Nedostaje tonal, a to nas od samog poetka ispunjava oseanjem
nepotpunosti. Tonal zatim poinje da se razvija i postaje krajnje bitan za nae
funkcionisanje - toliko bitan da pomrauje sjaj naguala - on ga savladava. Od
tog trenutka mi postajemo svekoliki tonal i ne inimo nita drugo sem to sve
vie razvijamo ono staro oseanje nepotpunosti koje nas prati od samog
roenja i koje nam neprestano govori da nas onaj drugi deo ini celovitima.
Od trenutka kad postanemo svekoliki tonal, mi poinjemo da sparujemo.
Oseamo nae dve strane, koje uvek predstavljamo elementima tonala.
Govorimo da su dua i telo 2 naa dela. Ili da su to duh i materija. Ili dobro i
zlo. Bog i avo. Meutim, mi uopte ne shvatamo da samo sparujemo stvari na
ostrvu, to veoma podsea na sparivanje kafe i aja, ili hleba i tortilja, ili
ili-sosa i senfa. Kaem ti ja - udne smo mi zverke. Zanosimo se i u svojoj
ludosti verujemo da savreno shvatamo stvari.
Don Huan ustade i obrati mi se kao da je govornik na nekom skupu. Uperi
kaiprst u mene i znaajno zaklima glavom.
ovek se ne kree izmeu dobra i zla, ree on vatrenim besednikim
glasom, zgrabivi slanik u jednu a biber u drugu ruku. Njegovo pravo kretanje
je izmeu pozitivnosti i negativnosti.
Spusti so i biber, pa zgrabi so i viljuku. Ti grei! Kretanja nema,
nastavi on kao da odgovara samom sebi. ovek je samo duh! Dohvati boicu
sa sosom i podie je uvis. Onda je ponovo spusti.
Kao to vidi, ree tiho, lako moemo zameniti ili-sos sa duhom i rei
na kraju "ovek je samo ili-sos!". Postupajui tako, neemo postati lui nego
to jesmo.
87
______________________________________________________________________________
Plaim se da nisam postavio pravo pitanje, rekoh. Moda bismo se bolje
razumeli da sam te pitao ta to ovek moe posebno nai u tom podruju van
ostrva?
Nema naina da se na to odgovori. Kad bih rekao - Nita, samo bih
nagual uinio delom tonala. Jedino to ti mogu rei je to da se tamo, izvan
ostrva, nalazi nagual.
Ali, kad to naziva nagualom, zar ga ti ve samim tim ne postavlja na
ostrvo?
Ne. Imenovao sam ga jedino zato to sam hteo da ga i ti postane
svestan.
U redu! Ali postajui ga svestan, ja ve samim tim inim korak koji
preobraa nagual u nov elemenat mog tonala.
Bojim se da ne razume. Nazvao sam tonal i nagual pravim parom. To je
sve to sam uinio.
Podsetio me da sam jednom, kad sam pokuao da mu objasnim zato
insistiram na znaenju11, razmatrao ideju po kojoj deca nisu sposobna da
shvate razliku izmeu oca i majke sve dok se potpuno ne razviju da mogu
da barataju znaenjima, i da stoga verovatno veruju da otac moebiti nosi
pantalone a majka suknje, ili da veruju u druge razlike koje su vezane za
oblik frizure, ili za dimenzije tela, ili, pak, za delove odee.
Sigurno i mi tako gledamo na naa 2 dela, rekao je. Mi oseamo da
imamo onu drugu stranu. Ali im tu drugu stranu pokuamo da pritegnemo,
tonal zgrabi batinu pa postane sitniav i veoma ljubomoran, kao neki gazda.
Zaslepljuje nas svojom lukavou i prisiljava da uguimo svaki nagovetaj
onoga drugog dela pravog para - naguala.
_______
11 Kastaneda misli na znaenje u hermeneutikom smislu. Prim. Prev.
88
______________________________________________________________________________
DAN TONALA
Kad smo izali iz restorana, rekoh don Huanu da je bio u pravu to me je
upozoravao na teinu teme naeg razgovora, i da je moja intelektualna hrabrost
nedovoljna da pojmi njegove ideje i objanjenja. Rekao sam da bih, kad bih
otiao u hotel da proitam svoje beleke, moda bolje razumeo sve to. On
pokua da me smiri; ree da se brinem oko rei. Dok je to govorio, osetih neki
drhtaj, i za trenutak imadoh utisak da u meni postoji jo jedna oblast.
Kazah don Huanu da me proimaju neka neobjanjiva oseanja. Moja
izjava, sudei po svemu, podstae njegovu radoznalost. Rekoh mu kako sam i
ranije imao ista takva oseanja, i da su ona izgledala kao trenutno rastrojstvo,
prekidi u toku svesti. Oni su se uvek ispoljavali kao izvestan trzaj u meni, za
kojim je sledio oseaj da lebdim u neemu.
Krenuli smo bez urbe prema centru. Don Huan zatrai da mu ispriam
sve detalje tih mojih prekida. Namuio sam se opisujui ih van konteksta u
kojem bih mogao da ih nazovem trenucima zaboravnosti, ili duhovne
odsutnosti, ili, pak, nepanje ta inim.
On me je strpljivo pobijao. Istakao je da sam osoba koja zahteva, ima
odlino pamenje, i koja je vrlo paljiva u svojim radnjama. Prvo to mi je palo
na pamet bilo je to da su li neobini prekidi bili u vezi sa zaustavljanjem
unutranjeg dijaloga, ali sam ih, takoe, imao i onda kad sam sa sobom
opirno priao. Kao da su poticali iz neke oblasti nezavisne od svega to sam
znao.
Don Huan me potapa po leima. Osmehnuo se s oitim zadovoljstvom.
Konano poinje da povezuje stvari, ree on.
Zamolih ga da mi objasni svoju zavijenu izjavu, ali on naglo prekide na
razgovor i dade mi znak da poem s njim u jedan mali park ispred crkve.
Ovde se zavrava na put prema centru grada, ree on i sede na klupu.
Upravo smo ovde na idealnom mestu za posmatranjc ljudi. Neki prolaze
ulicom a drugi dolaze u crkvu. Odavde moemo svakog videti.
Pokazao je iroku poslovnu ulicu i poljunenu stazu koja je vodila do
crkvenih stepenica. Naa klupa se nalazila na sredini izmu crkve i ulice.
Ovo je moja najomiljenija klupa, ree on i pomilova je.
Namignu mi i dodnde sa smekom: Ja joj se dopadam. To je razlog to na
njoj niko nije sedeo. Znala je da dolazim.
Ova klupa je to znala?
Ne! Ne klupa. Moj nagual.
Ima li nagual svest? Da li je svestan stvari?
Naravno. On je svega svestan. Zbog toga sam i zainteresovan za tvoje
opisivanje. To to ti naziva prekidima i oseanjima, to je nagual. Da bi se o
89
______________________________________________________________________________
njemu moglo govoriti, morali bismo zajmiti s ostrva tonala, i zbog toga je
podesnije da se ne razjanjava ve da se jednostavno potanko iznesu njegova
dejstva.
Hteo sam da kaem neto o onim udnovatim oseanjima, ali me on
uutka.
Dosta o tome. Danas nije dan nagnala, ve dan tonala, ree on. Obukao
sam odelo, jer sam danas sav tonal.
Gledao me je netremice. Htedoh da mu kaem kako se ova stvar pokazuje
teom od svega to mi je dosad objasnio; on kao da je unapred znao ta u rei.
Teka je, nastavio je. To znam. Ali, uzimajui u obzir da je to kraj svega,
poslednja faza onoga to sam te uio, nije neuverljivo ako se kae da obuhvata
sve sam ti pomenuo od prvog dana kad smo se sreli.
Dugo smo utili. Mislio sam da treba da saekam da saeto ponovi svoje
objanjenje, ali me iznenada spopade oseanje da sam ga razumeo, te urno
upitah: Da li su nagual i tonal u nama samima?
On me prodorno pogleda.
Vrlo teko pitanje, ree on. Ti bi to sigurno tako rekao. Ja bih kazao da
nisu, ali nijedan od nas dvojice ne bi bio u pravu. Tonal tvog vremena zahteva
od tebe da tvrdi kako se sve to ima veze s tvojim oseanjima i mislima
odigrava u tebi samom. Tonal vraeva tvrdi suprotno, da je sve spolja. Ko je u
pravu? Niko. Unutra, spolja, to zaista nije vano.
Povedoh raspravu o tome. Rekoh da je, kad je govorio o tonalu i
nagualu, to zvualo kao da postoji i neki trei deo. Govorio je da nas tonal
prisiljava na delanje. Zamolih ga da mi kae na koga se odnosilo to
prisiljavanje.
Nije mi odgovorio direktno.
Objasniti sve to, nije tako jednostavno, ree on. Ma kako vete bile
kontrole tonala, sutina stvari je u tome to nagual izranja. Ipak, njegovo
izranjanje je uvek nehotino. Veliko umee tonala je u tome da ugui svako
ispoljnvanie naguala tako da ovaj bude neprimetan ak i onda kad bi njegovo
prisustvo trebalo da bude najoiglednija stvar na svetu.
Za koga je on neprimetan? On se zakikota vrtei glavom. Ja ga saleteh
da mi odgovori. Za tonal, ree on. Sad samo o njemu govorim. Mogu
okoliati, ali to ne treba da te iznenauje ili mui. Upozorio sam te na tekou
da se razume ovo to ti moram rei. Proao sam kroz sve to nevezano opisivanje
jer je moj tonal svestan da govori o samom sebi. Drugim reima, moj tonal sad
koristi samog sebe da bi razumeo to obavetenje s kojim elim da tvoj tonal bude naisto. Hajde da kaemo da je tonal, budui da je otro svestan koliko je
teko govoriti o samom sebi, stvorio termine "Ja", "Ja sam", i tako dalje, kao
balans, zahvaljujui kojima moe govoriti s drugim tonalima, ili sa samim
sobom, o sebi.
90
______________________________________________________________________________
Kad kaem da nas tonal prisiljava da neto inimo, tad ne mislim da
kaem kako se tu nalazi i neto tree. Oito je da on sam sebe prisiljava da
sledi svoja sopstvena rasuivanja.
Meutim, u izvesnim prilikama, ili pod izvesnim posebnim okolnostima,
neto u samom tonalu postaje svesno da nismo celoviti. To je poput nekog
glasa koji dolazi iz dubina, glasa naguala. Vidi, dakle, naa sveukupnost je
prirodno stanje koje tonal ne moe u celini da objedini, a ima trenutaka,
naroito u ratnikovom ivotu, kada ta sveukupnost postaje oita. U tim trenucima pojedinac moe da nasluti i proceni ono to stvarno jesmo.
Interesovao sam se za one trzaje koje si imao, jer je to nain na koji
nagual izranja. U tim trenucima tonal postaje svestan svoje sveukupnosti. To je
uvek neki trzaj, jer ta svest prekida zatije. Nazivam je sveukupnou bia koje
e umreti. Ideja je da u trenutku smrti drugi lan pravog para, nagual, postaje
potpuno funkcionalan i da tad svest, seanja i percepcije sakupljeni u naim
listovima i butinama, u naim leima, ramenima i vratu, poinju da se troe i
razjedinjuju. Poput perli neke beskrajne, prekinute ogrlice, razleu se na sve
strane lieni sile ivota koja sjedinjuje.
Pogleda me. Oi su mu bile mirne. Oseao sam se bolesno oputenim,
tupim.
Ta naa sveukupnost je neto vrlo prijemivo, ree on. Potreban nam je
samo jedan njen mali deo da bismo ispunili i najsloenije zadatke ivota. Pa
ipak, kad umiremo, umiremo s naom sveukupnou. Vra sad postavlja
pitanje: "Ako emo ve umreti s naom sveukupnou, to onda s njom ne
bismo i iveli?"
Dade mi glavom znak da osmotrim mnotvo ljudi koje je tuda prolazilo.
Svi su oni tonal, ree on. Izdvojiu ti neke od njih, tako da e ih tvoj
tonal proceniti, a procenjujui njih, procenie sam sebe.
Obatio mi je panju na dve stare gospoe koje su izale iz crkve. Zastale
su za trenutak na vrhu stepenica od krenjaka i onda poele beskrajno paljivo
da silaze odmarajui se na svakom stepeniku.
Pogledaj dobro te dve ene, ree on. Ali ne gledaj ili kao osobe, ili
fizionomije koje imaju zajednikih crta s nama; posmatraj ih kao tonale.
ene su sile do kraja stepenica. Ile su po grubom ljunku kao po
klikerima, kao da e se svakog asa okliznuti i izgubiti ravnoteu. Ile su ruku
pod ruku, pridravajui se meusobno teinom svojih tela.
Pogledaj ih! ree don Huan tihim glasom. Te ene su najbolji primer
najbednijeg tonala koji se moe videti.
Opazih da su te dve ene sitnih kostiju, ali debele. Imale, su, moda, neto
vie od 50 godina. Lica su im imala izmuen izraz, kao da je silazak niz crkvene
stepenice prevazilazio njihove snage.
91
______________________________________________________________________________
Dole su do nas; jedan trenutak su oklevale, a onda zastale da se odmore.
Pred njima je bio jo samo jedan korak poljunene staze.
Pazite na taj deo, gospoe, doviknu don Huan i dramatino ustade. ene
ga pogledale, po svemu sudei zbunjene njegovim povikom. Moja mama je
slomila kuk ba na tom mestu pre neki dan, dodade on i polete da im
pomogne.
One mu se duboko zahvalie, a on ih posavetova da, ako se ikad desi da
izgube ravnoteu i padnu, ostanu nepomino na istom mostu sve dok ne dou
ambulantna kola. Glas mu je bio srdaan i uverljiv. ene se prekrstie.
Don Huan ponovo sede na svoje mesto. Oi su mu sijale. Progovorio je
tihim glasom.
Te ene nisu tako stare, niti su im tela tako slaba, pa ipak su iscrpljene.
Sve u vezi s njima je oajno - njihova odea, miris, dranje. ta misli, zato je
to tako?
Moda su se takve rodile, rekoh.
Niko se takav ne raa. Mi sami to od sebe inimo.
Tonal tih ena je slab i plaljiv.
Rekao sam da e danas biti dan tonala; hteo sam da kaem da danas
jedino s njim elim da imam posla. Takoe sam rekao da sam obukao svoje
odelo naroito u tu svrhu. Njime sam eleo da ti pokaem da ratnik postupa
prema svom tonalu na sasvim poseban nain. Istakao sam da mi je odelo
iveno po meri i da mi sve to danas imam na sebi savreno odgovara. Time ne
elim da pokaem svoju tatinu, ve svoj ratniki duh, svoj ratniki tonal.
Te dve ene bile su danas tvoj prvi pogled na tonal. ivot moe prema tebi
biti nemilosrdan kao prema njima ako ne vodi rauna o svom tonalu.
Nasuprot njih postavio sam sebe. Ako me dobro razume, ne treba da ti to
posebno naglaavam.
Iznenada me obuze neka nesigurnost, te ga zamolili da mi tano odredi to
to bi trebalo da razumem. Mora da mi je glas zvuao oajniki. On se na to
glasno nasmeja.
Pogledaj ovog mladia u zelenim pantalonama i ruiastoj koulji, ree
don Huan apatom pokazujui vrlo mravog, crnomanjastog mladia otrih
crta koji je stajao skoro ispred nas. Kao da je bio neodluan da li da krene
prema crkvi ili prema ulici. Dvaput je podigao ruku u pravcu crkve, kao da
pria sam sa sobom, i skoro poao prema njoj. Onda se prazno zablenuo u
mene.
Pogledaj kako je obuen, ree don Huan apatom. Pogledaj mu cipele!
Mladieva odea bila je dronjava i izguvana, a cipele su mu se raspadale.
Oito je vrlo siromaan, rekoh.
Da li je to sve to moe rei o njemu? upita on.
92
______________________________________________________________________________
Ja nabrojah itav niz razloga zbog kojih je taj mladi mogao biti tako
otrcan: boleljivost, loa srea, nehatnost, nezainteresovanost za sopstveni
izgled, pa ak i tu mogunost da je upravo puten iz zatvora.
Don Huan ree da je to samo puko nagaanje, i da ga ne zanima
opravdavanje bilo ega izjavom da je laj ovek rtva nekakvih nepobedivih sila.
Moda je tajni agent preruen u skitnicu, rekoh u ali.
Mladi se rasklimatanim korakom odgega prema ulici.
Nije se on preruio da bi izgledao poput skitnice; on jeste skitnica, ree
don Huan. Vidi kako mu je slabo telo. Jedva moe da ide. Niko se ne moe
pretvarati da tako izgleda. S njim, nesumnjivo, neto nije u redu, pa ipak, to
nije posledica sticaja okolnosti. Ponovo ti naglaavam da od tebe traim da tog
oveka vidi kao tonal.
ta znai videti jednog oveka kao tonal?
To znai da tad prestajemo da prosuujemo o njemu u moralnom smislu,
ili da ga opravdavamo polazei od toga da je poput nekog lista preputenog na
milost i nemilost vetra. Drugim reima, to znai da se ovek ne posmatra kao
beznadeno ili bespomono bie.
Ti tano zna o emu je re. Moe proceniti tog mladia a da ne osuuje
ili oprata.
On pije previe, rekoh.
Moja izjava bila je nehotina. Rekao sam to ne znajui stvarno zbog ega.
Za trenutak sam ak osetio da je te rei rekao neko ko je stajao iza mene. Bio
sam podstaknut da objasnim kako je moja izjava jedna od mnogih mojih
spekulacija.
U ovom sluaju nije, ree don Huan. Glas ti je imao sigurnost koja mu
je ranije nedostajala. Nisi rekao: "On je, moda, pijanica."
Osetih zbunjenost, mada nisam mogao tano da odredim zato. Don Huan
se nasmeja.
Video si kroz tog oveka, ree on. Bilo je to vienje. Vienje je poput
toga. Izjave se daju s velikom sigurnou, i pojedinac ne zna kako se to dogaa.
Ti zna da je mladiev tonal ubijen, ali ne zna kako to zna. Morao sam
priznati da sam nekako stekao takav utisak.
U pravu si, ree don Huan. Nije, stvarno, bitno to je mlad, iscrpljen je
kao i one dve ene. Mladost nikako nije prepreka obezvreivanju tonala.
Mislio si da mora postojati mnogo vie razloga za takvo stanje onog
oveka. Ja smatram da ima samo jedan - njegov tonal. Njegov tonal nije slab
zato to pije; upravo je obratno - pije jer mu je tonal slab. Ta slabost ga
prisiljava da bude to to jeste. To isto se svima nama deava, u toj ili nekoj
drugoj formi.
93
______________________________________________________________________________
Ali, zar ti takoe ne prosuuje o njegovom ponaanju time to kae da
je to njegov tonal?
Ja ti dajem objanjenje kakvo ranije nikad nisi sreo. Pa ipak, to nije
opravdavanje ili osuda. Tonal onog mladia je slab i plaljiv. Ali ipak, nije jedinstven. Svi mi, manje-vie, delimo istu sudbinu.
U tom trenutku pored nas proe vrlo krupan ovek idui prema crkvi. Na
sebi je imao skupo, tamnosivo poslovno odelo, a u ruci je nosio aktn-tanu.
Okovratnik koulje bio mu je otkopan a kravata poputena. Bio je sav
oznojen. Put mu je bila bela, tako da se znoj na njoj jo vie isticao.
Gledaj ga! naredi don Huan.
ovekovi koraci bili su kratki ali teki. Bili su nekako kolebljivi. Nije se
popeo u crkvu; zaobiao je i iezao iza nje.
Nema potrebe da se prema telu postupa na tako grozan nain, ree don
Huan s primesom prezira. Ali je tuna injenica da smo svi do savrenstva
nauili kako da uinimo slabim svoj tonal. Nazvao sam to preputanjem.
Poloi mi ruku preko sveske ne dozvoljavajui mi vie da piem. Njegovo
obrazloenje bilo je da, sve dok beleim, nisam u stanju da se koncentriem.
Posavetova me da se opustim, prekinem unutranji dijalog i da se bez
ustezanja stopim s tom osobom koju posmatram.
Zamolih ga da mi objasni ta misli pod tim stopim. On odgovori da nema
naina da se to objasni, da je to neto to nae telo osea ili ini kad doe u posmatraki kontakt s drugim telima. Zatim razjasni to rekavi da je nekad taj
proces nazivao vienjem, i da se on sastojao od pravog unutranjeg
stiavanja, praenog spoljanjim produenjem neega u samom sebi, nekim
produenjem koje se susree i stapa s tim drugim telom, ili bilo s im to se
nalazi u polju neije svesti.
Na ovom mestu htedoh da se vratim svojoj svesci, ali me on zadra i poe
da izdvaja razliite ljude iz gomile koja je tuda prolazila.
Pokazao je mnoge ljude pokrivajui njima iroku oblast ljudskih tipova
meu mukarcima, enama i decom svih uzrasta. Don Huan ree da je izdvojio
osobe iji se slab tonal moe uklopiti u kategorijsku shemu, ime me je
upoznao sa apriornom raznolikou preputanja.
Nisam upamtio sve te ljude koje je izdvojio i o kojima je raspravljao.
Negodovao sam to ne hvatam beleke kojima bih mogao barem skicirati te
zapetljanosti njegovih shema preputanja. On ionako nije hteo da ih ponovi, ili
ih se, moda, ni sam nije seao.
On se nasmeja i ree da ih nije upamtio zato to je u vraevom ivotu za
kreativnost odgovoran nagual.
Pogleda u nebo i ree da je ve kasno, i da emo sada promeniti smer.
Umesto slabih tonala, oekivaemo da se pojavi pravi tonal. Dodade da
94
______________________________________________________________________________
jedino ratnik ima pravi tonal, a da prosean ovek, u najboljem sluaju, moe
imati dobar tonal.
Poto je proteklo nekoliko minuta u oekivanju, on se pljesnu po butini i
zakikota. Vidi ko sad stie, ree on pokazavi glavom prema ulici. Kao po
narudbi.
Videh gde nam se pribliavaju trojica Indijanaca. Imali su na sebi neke
kratke, smee, vunene pone, bele pantalone koje su im dosezale do pola
listova, bele koulje s dugim rukavima, prljave iznoene sandale i stare slamne
eire. Svaki je na lea bio uprtio po jedan zaveljaj.
Don Huan ustade i poe im u susret. Oslovio ih je. Oni kao da se
iznenadie i okruie ga. Osmehivali su mu se. On im je, oigledno, govorio
neto o meni; njih trojica se okrenue i osmehnue mi se. Stajali su na 3-4
metra od mene; paljivo sam oslukivao ali nisam mogao da ujem ta govore.
Don Huan zavue ruku u dep i prui im nekoliko novanica. inilo mi se
da su bili zadovoljni; nervozno su se premetali s noge na nogu. Mnogo su mi
se dopali. Izgledali su poput dece. Sva trojica su imala male bele zube i vrlo
prijatne blage crte lica. Jedan od njih, po pojavi sudei najstariji, imao je
zaliske. Njegove oi bile su umorne, ali veoma tople. Skinuo je eirpriao mojoj
klupi. Ostali su sledili njegov primer. Sva trojica me uglas pozdravie.
Rukovasmo se. Don Huan mi ree da im dam malo para. Oni mi zahvalie i, poto su utivo poutali, oprostie se s nama. Don Huan sede na svoje mesto i
obojica smo gledali kako se gube u gomili.
Rekoh don Huanu da su mi se iz nekog neobjanjivog razloga neobino
dopali.
Nije to nita udno, ree on. Morao si osetiti da je njihov tonal zaista
dobar. Dobar je, ali ne pripada naem vremenu.
Moda si osetio da su kao deca. I jesu. To je veoma teko. Ja ih razumem
bolje no ti, zato ne mogu a da se malo ne rastuim. Indijanci su kao psi, nita
nemaju. Ali, to je sutina njihove sree i stoga ne treba da budem tuan. Moja
tuga je, naravno, moj sopstveni nain preputanja.
Odakle su, don Huane? Sa Sijera. Doli su da u gradu potrae sreu.
ele da postanu trgovci. Braa su. Rekao sam im da sam i sam sa Sijera i da
sam trgovac. Kazao sam da si mi ti ortak. Taj novac to smo im dali predstavlja
znamenje; ratnik treba neprestano da daje takva znamenja. Njima je, bez
sumnje, taj novac potreban, ali potreba ne sme da bude bitna kad je znamenje
u pitanju. Bitna su oseanja. Mene su ta trojica dirnula. Indijanci su ti koji
gube u naem vremenu njihov pad poeo je dolaskom panaca, a sad su pod
vladavinom njihovih potomaka sve izgubili, nije preterano ako se kae da su
Indijanci izgubili svoj tonal.
Da li je to metafora, don Huane?
Nije. To je injenica. Tonal je veoma ranjiv. On ne moe da podnese
zlostavljanje. Beli ovek je od prvog dana kada je kroio na ovo tlo, sistematski
95
______________________________________________________________________________
razarao ne samo Indijanev tonal vremena ve i lini tonal svakog Indijanca.
Lako se da naslutiti da je vladavina belog oveka za siromanog, prosenog
Indijanca bila pravi pakao. Pa ipak, ironija je to je za jednog drugog Indijanca
ona bila prava blagodat.
O kome to govori? Kakav je to Indijanac?
Vra. Za njega je panska konkista bila ivotni izazov. Jedino vraevi nisu
bili njome uniteni, ve su joj se prilagodili i posle svega okrenuli u svoju
korist. Kako je to bilo mogue, don Huane? Imao sam utisak da panci nisu
ostavili ni kamen na kamenu. Hajde da kaemo da su premetnuli svaki
kamen koji je bio u domenu njihovog sopstvenog tonala. U ivotu Indijanaca,
meutim, bilo je stvari koje su nezamislive belom oveku; te stvari on ak nije
ni primeivao. Moda je to bila puka srea vraeva, ili ih je, moda, njihovo
znanje spasio. Poto su tonal vremena i lini tonal svakog Indijanca bili
zbrisani, vraevi su se pribliili neemu to je jedino ostalo nepobeeno,
nagualu. Drugim reima, njihov tonal naao je pribeite u njihovom nagualu.
To se ne bi moglo dogoditi da nije bilo tih tegobnih prilika u kojima je iveo
pobeeni narod. Dananji ljudi od znanja potekli su iz takvih prilika i vrhunski
su poznavaoci naguala, budui da su u njemu sami. U njega se beli ovek
nikad nije usudio da kroi. U stvari, on ak pojma nema ni da on postoji. Bio
sam prisiljen da mu u tom trenutku iznesem jedan dokaz. Iskreno sam se
suprotstavio rekavi da je evropska misao razjasnila to to on naziva
nagualom. Kao dokaz sam izneo koncept transcendentalnog Ega, odnosno
neposmatranog posmatraa prisutnog u svim naim mislima, percepcijama i
oseanjima. Objasnio sam don Huanu da linost moe opaziti ili intuirati sama
sebe, kao sebe, kroz transcendentalni Ego, jer je to neto to je jedino sposobno
da prosuuje, sposobno da razotkrije stvarnost unutar svoje svesti. Don Huan
se nije uzbuivao. Nasmejao se.
Razotkrivanje stvarnosti, ree on oponaajui me. To je tonal.
Pobunih se rekavi da se tonal moe nazvati empirijski Ego koji se nalazi
u neijem toku svesti ili iskustvu, dok se transcendentalni Ego nalazi iza tog
toka.
Posmatranje, pretpostavljam, ree on podrugljivo.
Tano. Ba to, rekoh.
ujem da govori, ree on. Ali nita ne kae. Nagual nije iskustvo,
intuicija ili svest. Ti termini i sve drugo to bi mogao rei predstavljaju samo
pojedinane stvari na ostrvu tonala. Nasuprot tome, nagual je samo efekat.
Tonal poinje s roenjem a okonava se sa smru, no nagual se ne zavrava
nikad. Nagual nema granica. Rekao sam da je nagual tamo gde mo lebdi; bio
je to samo nain da se to kae. S obzirom na njegov efekat, nagual bismo,
moda, bolje mogli shvatiti ako bismo o njemu govorili kao o moi. Na primer,
kad si se ono danas oseao omamljenim i nisi mogao da govori, tad sam te
zapravo smirivao; odnosno, tad je moj nagual delovao na tebe.
96
______________________________________________________________________________
Kako je to bilo mogue, don Huane? Nee verovati, ali niko to ne zna.
Jedino to znam je to da sam od tebe zahtevao potpunu panju, i onda je moj
nagual poeo da deluje na tebe. Toliko znam jer se mogu uveriti u njegovo
dejstvo, ali ne znam kako deluje. utio je neko vreme. Hteo sam da se zadrim
na istoj temi. Pokuah da postavim pitanje; on me uutka. Moe se rei da je
nagual odgovoran za kreativnost, ree on napokon i pogleda me prodorno.
Nagual je jedini deo nas koji moe da stvara. Gledao me je utei. Osetih da
me tono vodi u oblast koju sam eleo da mi razjasni. Bee rekao da tonal
nita ne stvara, ve da se jedino osvedoavaprocenjuje. Zapitah ga da mi
objasni injenicu da mi konstruiemo velelepne graevine i maine. To nije
kreativnost, ree on. To je samo oblikovanje. Mi moemo oblikovati bilo ta
svojim rukama, lino ili u saranji s drugim tonalima. Grupa tonala moe bilo
ta oblikovati, velelepne graevine, kako si rekao. Ali ta je onda kreativnost,
don Huane?
Zurio je u mene kiljei. Tiho se zakikotao, podigao desnu aku iznad
glave i kratkim trzajem je uvrnuo u zglobu, kao da okree okruglu kvaku na
vratima.
Kreativnost je ovo, ree i prinese stegnutu aku do mojih oiju.
Trebalo mi je neverovatno mnogo vremena da usredsredim pogled na
njegovu ruku. Oseao sam kako mi neka prozirna membrana zadrava telo u
nepominom poloaju i da treba da je probijem da bih pogledao u njegov dlan.
Naprezao sam se sve dok kapi znoja nisu poele da mi ulaze u oi.
Napokon zauh ili osetih slab prasak i oi i glava mi se uz trzaj oslobodie.
Na njegovom desnom dlanu bio je najudniji glodar kojeg sam ikad video.
Liio je na vevericu kitnjastog repa. Meutim, rep mu je pre bio kao u bodljikavog praseta. Imao je krute bodlje.
Dodirni ga! ree don Huan tiho.
Ja ga i nehotice posluah i prevukoh prstom po njegovim leima. Don
Huan prinese svoju aku blie mojim oima i tad spazih neto to mi izazva
gr. Veverica je imala naoale i krupne zube.
Izgleda kao Japanac, rekoh i poeh histerino da se smejem.
Glodar na don Hnanovom dlanu stade se tad poveavati. I dok su mi oi
jo uvek bile pune suza od smeha, glodar postade tako ogroman da je iezao.
Bukvalno je prerastao okvir moje vizije. To se desilo veoma brzo, tako da sam
jo bio usred svoga grevitog smeha. Kad ponovo pogledah, ili kad otreh oi i
valjano usredsredih pogled, gledao sam u don Huana. Sedeo je na klupi, a ja
sam stajao pred njim, mada se nisam seao da sam ustao.
Za trenutak sam osetio neizdrljivu nervozu. Don Huan hladnokrvno
ustade, natera me da sednem i stavi mi bradu u prevoj izmeu bicepsa i
podlaktice, pa je podie i nekoliko puta me lancima prstiju desne ruke udari
po samom potiljku. To je delovalo tako kao da me je drmnula elektrina struja.
Odmah sam se smirio.
97
______________________________________________________________________________
Bilo je tako mnogo toga to sam hteo da ga pitam. Ali rei mi se nisu
mogle probiti kroz mnotvo misli. Tad postadoh otro svestan da sam izgubio
kontrolu nad glasnim icama. Meutim, nisam se borio da progovorim, i
naslonih se na naslon klupe. Don Huan mi strogo ree da treba da se priberem
i prestanem da se preputam. Oseao sam se malo omamljenim. On mi bespogovorno naloi da piem svoje beleke i prui mi moj blok i olovku poto ih je
podigao ispod klupe.
Pokuah s krajnjim naporom da neto kaem, i tad ponovo jasno osetih da
me obavija neku membrana. Dahtao sam i stenjao jedan trenutak, dok se don
Huan smejao, a onda zauh ili osetih ponovo onaj slabi prasak.
Odmah sam poeo da piem. Don Huan stade da govori kao da mi diktira.
Jedan od ratnikovih postupaka je taj da nikad niemu ne dozvoli da ga
pogodi, ree. Dakle, ratnik moe videti i samog avola, ali nee dopustiti da
iko to primeti. Ratnikova kontrola mora biti besprekorna.
Saekao je da zavrim s pisanjem, a onda me kroz smeh upitao: Da li si
sve ukapirao?
Ja predloih da odemo u restoran na veru. Bio sam ogladneo. On ree
kako treba da ostanemo ovde sve dok se ne pojavi pravi tonal. Ozbiljnim
glasom dodade da emo morati, u sluaju da pravi tonal danas ne doe, da
ostanemo na klupi sve dok on ne bude reio da se pojavi.
ta je to pravi tonal? upitah. Tonal koji je ba to, onaj koji je
uravnoteenskladan. Od tebe se danas oekuje da pronae jedan, ili, bolje
reeno, od tvoje moi se trai da jednog od njih dovede ovamo. Ali, kako ga
mogu izdvojiti od drugih tonala?
To nije vano. Ja u ti ga pokazati.
Kako on izgleda, don Huane?
Na to je teko odgovoriti. To zavisi od tebe. Prizor je za tebe, i zato e ti
sam postaviti uslove. Kako?
To ve neznam. Uinie to tvoja mo, tvoj nagual.
Svaki tonal, uopteno govorei, ima dve strane. Jedna je spoljanji deo,
granina oblast, povrina ostrva. To je deo koji je povezan s radom i
delovanjem, to je njegova vrsta strana. Drugi njegov deo je odluka i prosuivanje, to je unutranji tonal, meki, delikatniji i sloeniji.
Pravi tonal je tonal kod kojeg su ta dva dela u savrenoj harmoniji i
skladu.
Don Huan zauta. U meuvremenu, bilo se prilino smrailo, pa sam
jedva video da beleim. On mi ree da se protegnem i opustim. Smatrao je da je
dananji dan bio vrlo zamoran, ali i veoma plodonosan, i da je siguran da e se
pravi tonal pojaviti.
Prolo je mnogo ljudi pored nas. Sedeli smo petnaestak minuta u tiini
koja je smirivala. Onda je don Huan naglo ustao.
98
______________________________________________________________________________
Uspeo si! Pogledaj ko dolazi. Devojka!
Pokaza glavom prema mladoj eni koja je prolazila parkom pribliavajui
se naoj klupi. Don Huan ree da je ona pravi tonal i da e, ako bi se obratila
bilo kojem od nas, to biti zaista jedinstven predznak zbog kojeg bismo morali
uiniti sve to bude elela.
Nisam mogao jasno da razaznam crte lica te mlade ene, mada je jo uvek
bio dan. Pribliila nam se na nekoliko metara, ali je prola ne pogledavi nas.
Don Huan mi apatom naredi da ustanem i odem da popriam s njom.
Potrah za njom i upitah je za neku ulicu. Sasvim sam joj se pribliio. Bila
je mlada, moda, oko 25 godina, srednjeg rasta, vrlo privlana i doterana. Oi
su joj bile bistre i mirne. Osmehnula se kad sam je oslovio. U njenoj pojavi bilo
je neega to je plenilo. Svidela mi se isto kao i ona 3 Indijanca.
Vratio sam se do klupe i seo.
Da li je ona ratnik? upitah.
Ne ba, ree don Huan. Tvoja mo nije jo tako britka da bi dovela
nekog ratnika. Ali, ona je ba dobar tonal. Takav koji bi mogao da se preobrati
u pravi tonal. Ratnici potiu od takve vrste ljudi.
Njegova izjava potae moju radoznalost. Zapitah ga da li ene mogu biti
ratnici. On me pogleda, oito zbunjen mojim pitanjem.
Naravno da mogu, ree, i ak su bolje opremljene za put znanja nego
mukarci. No mukarci su neto elastiniji. Ali rekao bih da, sve u svemu, ene
imaju malu prednost.
Rekoh da me udi to nikad nismo priali o enama U vezi s njegovim
znanjem. Ti si mukarac, ree on i zato upotrebljavam muki rod kad ti se
obraam. To je sve. Ostalo je isto.
Htedoh dalje da ga pitam, ali mi on jednim pokretom stavi do znanja da o
tome nee vie da govori. Pogleda uvis. Nebo je bilo skoro crno. Gomile oblaka
bile su sasvim tamne. Na nekim mestima bile su jo neznatno narandaste.
Kraj dana je tvoje najbolje vreme, ree don Huan. Pojava one mlade ene
na samom kraju dana predstavlja predznak. Govorili smo o tonalu, i zbog toga
je ovaj predznak povezan s tvojim tonalom.
ta znai taj predznak, don Huane?
Znai da ti je ostalo jo vrlo malo vremena da izvri pripreme. Sve
pripreme koje bi izvrio morale bi biti delotvorne, jer vie nema vremena da
obavi nove. Ako ne budu delotvorne, ne mogu se smatrati pripremama.
Savetujem ti da proveri, kad se vrati kui, da li ima petlju i utvrdi da
li je jaka. Bie ti potrebna.
ta e mi se dogoditi, don Huane?
Pre nekoliko godina nastojao si da zadobije mo. Verno si sledio tegobni
put uenja, ne gubei strpljenje i ne urei. Sad si na kraju dana.
to to znai?
99
______________________________________________________________________________
Za pravi tonal, na ostrvu tonala sve predstavlja izazov. Drugim reima, za
ratnika je sve na ovom svetu izazov. Najvei od svih izazova je, naravno,
njegovo nastojanje da zadobije mo. Ali, mo dolazi od naguala,kad se ratnik
nae na kraju dana, to znai da se primie as naguala, ratnikov as moi.
Jo uvek ne shvatam znaenje svega toga, don Huane. Znai li to da u
uskoro umreti?
Ako si glup, hoe, odvrati on odseno. Ali, blae reeno, to znai da si
se bezmalo utronjao od straha. Kad jednom krene da zadobije mo, to
nastojanje je neopozivo. Neu rei da si na putu da ostvari svoju sudbinu, jer
ona ne postoji. Jedino to se sad moe rei je to da si na putu da ostvari svoju
mo. Predznak je bio jasan. Ona mlada ena ti je dola pri kraju dana. Ima jo
malo vremena, i vie ni sekunde za budalatine. Lep poloaj. Rekao bih da
najbolje od sebe dajemo onda kad smo pred zidom, kad oseamo da nam ma
visi nad glavom. Lino, ne bih to nikako drukije rekao.
100
______________________________________________________________________________
SUAVANJE TONALA
U sredu ujutru, oko 9 i 45 , izaao sam iz hotela. Iao sam polako dajui
sebi 15 minuta da doem do mesta gde sam se dogovorio da se sretnem s don
Huanom. On je izabrao ugao na Paseo de la Reforma, nekoliko ulica dalje,
ispred poslovnice jedne avionske kompanije.
Upravo sam zavrio doruak sa svojim prijateljem. On je eleo da poe sa
mnom, ali sam ja odglumio da treba da se vidim s jednom devojkom. Namerno
sam preao na drugu stranu ulice iako je avionska poslovnica bila na toj
strani. Neprestano me je muila sumnja da moj prijatelj, koji je eleo da ga
upoznam s don Huanom, zna da sam poao da se s njim sretnem i da me sad
moda prati. Plaio sam se da u ga, ako se budem okrenuo, opaziti iza sebe.
Ugledan don Huana kod novinskog kioska, preko puta. Poeh da prelazim
ulicu, ali sam morao zastati na bankini koja je odvajala dvosmerni kolovoz i
saekati dok budem mogao bezbedno da preem irok bulevar. Neupadljivo se
osvrnuh da pogledam da li me moj pri jatelj prati. Stajao je na uglu iza mene.
Blentavo se osmehnuo i mahnuo mi, kao da je time hteo da kae kako mu je
bilo nemogue da se uzdri. Pojurih preko ulice ne dajui mu vremena da me
sustigne.
Don Huan kao da je bio svestan moga neugodnog poloaja. Kad mu
prioh, on kriom pogleda preko mog ramena.
Dolazi, ree on. Bolje da krenemo ovom sporednom ulicom.
Pokaza mi ulicu koja je dijagonalno izbijala na Paseo de la Reforma na
mestu gde smo mi stajali. Brzo se orijentisah. Nikad nisam bio u toj ulici, ali
sam 2 dana ranije bio u avionskoj poslovnici. Uoio sam tad njen neobian
poloaj. Poslovnica se nalazila na isturenom uglu koji su inile te dve ulice.
Imala je izlaz na obe, a udaljenost izmeu njih iznosila je oko 3 -4 metra. Kroz
poslovnicu je od vrata do vrata vodio prolaz, tako da se lako moglo proi iz
jedne u drugu ulicu. S jedne strane nalazili su se stolovi, a s druge veliki
okrugao pult za kojim su stajali inovnici i blagajnici. Onog dana kad sam bio
tu, na tom mestu bilo je puno ljudi.
Hteo sam da pourim, moda ak i da potrim, ali je don Huan iao
oputenim korakom. Kako smo doli do ulaznih vrata poslovnice u onoj
dijagonalnoj ulici, znao sam, a da nisam morao ni da se okreem, da je moj
prijatelj isto tako pretrao bulevar i da se svakog asa moe pojaviti u ovoj
ulici. Pogledah don Huana nadajui se da on ima reenje. On samo slee
ramenima. Bio sam ozlojeen, tako da nisam mogao smisliti nita drugo nego
da svog prijatelja tresnem u nos. Mora biti da sam u tom trenutku uzdahnuo ili
izdahnuo, jer ono to sam potom osetio bio je iznenadan gubitak vazduha usled
toga to me je don Huan tako snano gurnuo da sam vrtoglavom brzinom
proleteo kroz vrata poslovnice.
101
______________________________________________________________________________
Tako snano odgurnut, bukvalno sam uleteo u prostoriju. Don Huan me
ju uhvatio tako nespremnog da mu moje telo nije pruilo nikakav otpor; moj
strah se pomeao s trzajem koje je izazvao njegov napad. Nesvesno sam
ispruio ruke da zatitim lice. Don Huan me je s takvom silinom gurnuo da mi
je pljuvaka izletela iz usta, a u glavi sam osetio blagu vrtoglavicu im sam se
uglavinjao u prostoriju. Skoro da sam izgubio ravnoteu i morao sam uloiti
krajnji napor da ne padnem. Obrnuo sam se nekoliko puta oko sebe; kao da je
brzina mog kretanja uinila da ceo prizor bude nejasan. Kroz maglu spazih
gomilu ljudi koji su obavljali svoj posao. Bio sam potpuno zbunjen. Znao sam
da me svi gledaju kako se teturam kroz prostoriju. Pomisao da pravim budalu
od sebe bila je vie nego neprijatna. Mnotvo misli prolete mi kroz glavu. Bio
sam siguran da u pasti na lice. Ili da u, moda, tresnuti u nekoga, moda u
neku stariju gospou, koju u povrediti u tom sudaru. Ili jo gore, da e
staklena vrata na drugom izlazu biti zatvorena i da u tresnuti u njih.
U oamuenom stanju dokopah se vrata prema Paseo de la Reforma. Bila
su otvorena i ja izaoh. Jedino to sam u tom trenutku mislio bilo je da
ostanem hladnokrvan, da se okrenem nadesno i poem niz bulevar prema
centru grada kao da se nita nije dogodilo. Bio sam siguran da e mi se don
Huan prikljuiti, a da e moj prijatelj moda nastaviti da ide onom
dijagonalnom ulicom.
Otvorih oi, ili, bolje reeno, usredsredih pogled na ono to je bilo ispred
mene. Dugo sam tako omamljen stajao pre nego to sam potpuno shvatio ta
se dogodilo. Nisam bio na Paseo de la Reforma, gde je trebalo da budem, ve na
Lagunilja pijaci, nekih 2 i po kilometra odande.
U trenutku kad sam to shvatio, obuze me takvo zaprepaenje da sam
jedino mogao skamenjeno da buljim.
Osvrnuh se oko sebe da se orijentiem. Opazih da stojim zapravo vrlo
blizu onog mesta gde sam sreo don Huana prvog dana svog boravka u Meksiko
Sitiju. Moda sam ba na tom mestu i bio. Tezge na kojima se prodavao stari
novac stajale su na nekih metar-dva od mene. Uinih veliki napor da se
priberem. Oito sam doivljavao halucinaciju. To se nikako drukije nije moglo
shvatiti. Brzo se okrenuh da se vratim u poslovnicu, ali iza mene se nalazio
samo red tezgi polovnim knjigama i asopisima. Don Huan je stajao pored
mene, s desne strane. Lice mu je bilo razvueno u irok osmeh.
U glavi sam oseao neki pritisak, neto me je golicalo kao da mi je
gazirana soda prolazila kroz nos. Bio sam bez rei. Pokuao sam da neto
prozborim, ali bez uspeha.
Jasno uh don Huana kako me upozorava da ne pokuavam da govorim ili
mislim, ali ja sam hteo ne
to da kaem, bilo ta. U grudima poe da mi narasta nekakva uasna
nervoza. Osetih kako mi se suze kotrljaju niz obraze.
102
______________________________________________________________________________
Don Huan me nije prodrmao, to je obino inio kad bih postao rtva
nekontrolisanog straha. Umesto toga, samo me blago potapa po glavi.
Hajde, hajde, mali Karlose, ne plai za klikerima koje jo nisi izgubio.
Zadra mi glavu u svojim rukama.
Ne pokuavaj da govori, ree. To nije za prianje. Ve samo za
posmatranje. Gledaj! Sve gledaj!
Zaista sam plakao. Meutim, na to plakanje sam reagovao vrlo udno;
nastavio sam da plaem ne obazirui se. U tom trenutku nije mi bilo vano da
li pravim budalu od sebe.
Pogledah okolo. Neposredno ispred mene stajao je sredoveni mukarac u
ruiastoj koulji s kratkim rukavima i u sivim panlalonama. Bio je, izgleda,
Amerikanac. Pod ruku ga je drala neka debeljuna ena, oito njegova
supruga. Amerikanac je u ruci drao neke stare novie, dok ga je deak od
svojih 13-14 godina, verovatno sin vlasnika te tezge, posmatrao. Deak je
pratio svaki Amrikanev pokret. On napokon vrati novac na tezgu i deaku
istog asa laknu.
Sve gledaj naloi mi ponovo don Huan.
Nije bilo nieg neobinog da se gleda. Ljudi su prolazili i odlazili na razne
strane. Okrenuh se. ovek koji je, ini se, bio vlasnik tezge sa asopisima zurio
je u mene. Treptao je kao da e svakog asa zaspati. Izgledao je umorno,
bolesno i izmodeno.
Mislio sam da nema niega to bi se moglo posmatrati, barem niega zaliti
vanog. Netremice sam gledao ceo prizor. Uvideh da mi je nemogue da se na
bilo ta koncentriem. Don Huan napravi krug oko mene. Ponaao se kao da
procenjuje neto u meni. Zavrte glavom skupi usta. Hajde, hajde, ree on
blago me uzimajui pod ruku. Vreme je za etnju.
im smo poeli da idemo, osetih da mi je telo vrlo lako. U stvari, imao sam
oseaj kao da su mi tabani od sunera. Imali su neku neobinu gumastu
elastinost.
Mora biti da je don Huan bio svestan oseaja koji sam imao; vrsto me je
drao kao da mi ne dozvoljava da pobegnem; pritiskao me je nadole, kao da se
bojao da bih poput balona mogao odleteti van njegovog domaaja.
etnja mi je pomogla da se bolje oseam. Moju nervozu zamenila je
ugodna oputenost.
Don Huan je ponovo zahlevao da sve posmatram. Rekoh da nema niega
io elim da gledam, jer mi je svejedno ta ljudi rade na pijaci, i da ne elim da
se oseam kao idiot koji po dunosti gleda nekakvu blesavu radnju, nekog ko
kupuje stare novie i stare knjige, dok mi za to vreme prava stvar izmie iz
ruku.
103
______________________________________________________________________________
Koja prava stvar? upita on. Ja zastadoh i uno rekoh da je od vanosti
ono to je on uinio, pa ma ta to bilo, io me je nagnalo da uoim da sam u
roku od nekoliko sekundi prevalio razdaljinu izmeu poslovnice i pijace.
U tom trenutku poeh da drhtim i osetihi da e mi pozliti. Don Huan me
natera da stavim ruke na stomak. Pokaza sve oko nas i ponovo izjavi,
trezvenim glasom, da je ta ovozemaljska aktivnost oko nas jedina bitna stvar.
Osetih da me je ozlovoljio. Vrtelo mi se u glavi. Duboko uzdahnuh. ta si to
uinio, don Huane? upitali glumei nemarnost. Ubedljivim glasom on odgovori
da mi to moe uvek rei, ali da se ovo to se sad oko mene deava nikad vie
nee ponoviti. Tome nisam imao ta da prigovorim. Aktivnost koju sam u tom
asu posmatrao oito se ne bi mogla jo jednom ponoviti u svoj svojoj
sloenosti. Negodovao sam govorei da bih slino zbivanje mogao bilo kad
posmatrati. S druge strane, to to sam prevalio onu razdaljinu, bez obzira u
kom obliku, bilo je od neizmerne vanosti. Kad izrekoh ta mislim, don Huan
poe kratkim pokretima da odmahuje glavom kao da ga je to to sam rekao
zaista uvredilo.
Trenutak smo ili utei. Telo mi je bilo grozniavo. Primetih da mi dlanovi
i tabani gore. Kao da sam istu toplotu oseao i u nozdrvama i na onim
kapcima.
ta si mi to uinio, don Huane? upitah ga movo.
On ne odgovori, ve me potapa po grudima i nasmeje se. Rekao je da su
ljudi krhka stvorenja koja svojim preputanjem ine sebe jo krhkijim. Vrlo
ozbiljnim glasom upozorio me da se ne oseam tako kao da u svakog asa
propasti, ve da gurnem sebe van svojih granica i jednostavno usredsredim svu
panju na svet oko sebe.
Nastavili smo da idemo vrlo sporim korakom. Bio sam krajnje rasejan.
Nisam mogao ni na ta da se usredsredim. Don Huan zastade kao da se
dvoumi da li da progovori. Zaustio je da neto kae, ali se, izgleda, predomislio i
mi nastavismo utei.
Dogodilo se to da si doao ovamo, ree on iznenada, okreui se prema
meni i gledajui me netremice.
Kako se to dogodilo?
On odgovori da ne zna, i da jedino zna da sam sam izabrao ovo mesto.
Kako nastavismo s razgovorom, naosmo se u jo beznadnijem orsokaku.
Ja sam hteo da znam kako sam to postigao, a on je insistirao na tome da se
jedino moe razgovarati o izboru ovog mesta, a budui da nisam znao kako sam
ga izabrao, nije u sutini imalo o emu da se razgovara. Kritikovao je, bez
ljutnje, kao nepotrebno preputanje moju opsednutost da sve razumom dokuim. Ree da je jednostavnije i efikasnije samo delati bez ikakvih objanjenja,
jer prianjem i razmiljanjem samo rasipam svoj doivljaj.
Malo zatim ree da treba da odemo s ovog mesta, jer sam ga pokvario, a i
da ne bi postalo krajnje tetno po mene.
104
______________________________________________________________________________
S pijace smo otili u Alameda park. Bio sam iscrpljen. Sruih se na klupu.
Tek tad prvi put pogledah u sat. Bilo je 10 i 20 pre podne. Trebalo mi je mnogo
napora da usredsredim panju. Nisam se tano seao kad sam se sreo s don
Huanom. Raunao sam da je to moralo biti oko 10. Nije nam trebalo vie od 10
minuta da doemo od pijace do ovog parka, to znai da je preostalo jo 10
minuta.
Rekoh don Huanu svoju raunicu. On se osmehnu. Bio sam ubeen da
osmehom skriva svoj prezir prema meni, pa ipak, na njegovom licu nije bilo
niega to bi odavalo to oseanje.
Misli da sam nepopravljiva budala, zar ne, don Huane?
Aha! uzviknu on i skoi na noge.
Njegova reakcija bila je tako neoekivana da sam i sam u istom trenutku
skoio. Reci mi tano ta misli da oseam, ree on znaajno.
Smatrao sam da to znam. Kao da sam i sam isto oseao. Ali, kad to
pokuah da izrazim, shvatih da ne mogu o tome da govorim. To je iziskivalo
ogroman napor.
Don Huan ree da jo nemam dovoljno moi da ga vidim. Ali da mogu
svakako dovoljno videti da sam naem odgovarajue objanjenje za to to se
dogaalo.
Ne budi stidljiv, ree. Kai mi tano ta vidi.
Obuze me iznenadna i udna misao, vrlo slina mislima koje su mi obino
dolazile neposredno pred san. Bila je vie no misao; bolje bismo je opisali ako
bismo rekli da je to bila celovita zamisao. Video sam ivopisan prizor s
razliitim oblijima. Jedno, koje je bilo neposredno ispred mene, bio je ovek
to je sedeo iza nekog prozorskog okvira. Pozadina iza rama bila je nejasna, ali
su okvir i taj ovek bili kristalno jasni. On me je gledao; glavu je bio okrenuo
malo nalevo, tako da me je, zapravo, gledao iskosa. Video sam njegove oi koje
su se pomicale da bi me zadralie u fokusu. Desnim laktom bio je naslonjen o
prozorsku dasku. aka mu je bila skupljena u pesnicu, a miii zategnuti.
Levo od tog oveka nalazila se jo jedna predstava u tom prizoru. Bio je to
letei lav. Glava i griva bile su mu lavlje, ali mu je zadnji deo tela bio kao u
neke kovrdave, bele, francuske pudlice.
Bio sam usredsredio gotovo svu panju na nju, kad onaj ovek puknu
usnama i proturi glavu i telo kroz prozor. Izroni mu telo kao da ga je neko
gurnuo.
Stajao je tako nagnut jedan trenutak, zgrabivi vrsto prozorsku dasku
vrhovima prstiju; njihao se poput nekog klatna. Onda se pustio.
U telu sam imao oseaj kao da sam padam. Nije to bilo naglo
sunovraivanje, ve blago poniranje, a zatim prijatno plutanje. Onaj ovek nije
imao telesnu teinu. Ostao je nepomian jedan trenutak, a zatim je nestao netragom kao da ga je usisala nekakva nesavladiva sila kroz neku pukotinu u
105
______________________________________________________________________________
tom prizoru. Trenutak kasnije vratio se na prozor gledajui me iskosa. Njegova
desna podlaktica poivala je na prozorskoj dasci, ali mi je ovog puta mahao
akom pozdravljajui me.
Don Huan je na to primetio da je moje vienje bilo isuvie komplikovano.
Moe uiniti bolje od toga, ree on. Traio si od mene da ti objasnim ta
se dogodilo. No, dobro, ja hou da za to iskoristi svoje vienje. Istina, video si,
ali je to bilo sranje. Takva vrsta informacija beskorisna je za ratnika. Previe bi
dugo trajalo da se odredi ta je ta. Vienje mora biti neposredno, jer ratnik ne
moe traiti vreme na razreavanju onoga to vidi. Vienje je vienje zato to
prodire kroz sve te besmislice.
Zapitali ga da li misli da je ova moja vizija bila samo halucinacija, a ne
pravo vienje. Zbog zamrenosti detalja, on je bio uveren da je to bilo
vienje, ali da nije bilo odgovarajue za ovu priliku.
Misli li da moje vizije bilo ta objanjavaju? upitah.
Naravno da objanjavaju. Ali, kad bih bio ti, ne bih pokuavao da ih
razreavam. Vienje je u poetku zbrkano i lako se ovek u njemu izgubi.
Meutim, kako ratnik jaa, tako i njegovo vienje postaje ono to bi trebalo da
bude, neposredno znanje.
im to don Huan ree, zadesi me jedan od onih neobinih prekida
oseanja i tad jasno osetih da sam bezmalo skinuo veo sa neega to ve znam,
sa neke stvari koja mi je izmicala preobraajui se u neto veoma nejasno.
Postadoh svestan da sam upleten u neku borbu. to sam vie pokuavao da
odredim ili dosegnem taj deo znanja koji je izmicao, tim je on dublje tonuo.
To vienje bilo je isuvie .. . isuvie vizionarsko, ree don Huan.
Trgoh se na zvuk njegova glasa.
Ratnik postavlja pitanje, i kroz svoje vienje dolazi do nekog odgovora, ali
je on jednostavan, i nikad nije nakien kao tvoje letee francuske pudlice.
Nasmejali smo se ovakvom njegovom komentaru. Pola u ali rekoh da je
prestrog, i da svaki onaj ko proe kroz ono kroz ta sam ja jutros proao
zasluuje makar malo obzira.
To je lak izlaz, ree on. To je to preputanje. Uinio si da svet zavisi od
oseanja kako sve prevazilazi tvoje snage. Ne ivi kao ratnik.
Rekoh da ima toliko mnogo vidova tog to on naziva ratnikovim nainom
da ih je nemogue sve ostvariti, i da mi njihov smisao postaje jasan jedino kad
se susretnem s novim primerima u kojima se oni daju primeniti.
Za ratnika je iskustveno pravilo, ree on, da donosi odluke tako paljivo
da ga nikakve posledice ne mogu iznenaditi, a jo manje iscrpsti njegovu mo.
Biti ratnik znai biti skroman i pripravan. Danas se od tebe oekivalo da
posmatra onaj prizor koji se odigravao pred tvojim oima, a ne da razbija
glavu oko toga kako je sve to mogue. Usredsredio si panju na pogreno
106
______________________________________________________________________________
mesto. Da sam hteo da imam obzira prema tebi, mogao sam ti lako rei da nisi
bio spreman, uz obrazloenje da ti se to prvi put dogodilo. Ali, to je
nedopustivo, jer si doao ovamo kao ratnik, spreman da umre; zato, to to ti
se danas dogodilo nije smelo da te zatekne na spavanju.
Priznao sam kako sam sklon da se preputam strahu i zbunjenosti.
Hajde da kaemo da bi iz iskustva morao znati da, kad mi doe u
posetu, mora biti spreman da umre, ree on. Ako bi ovamo doao spreman
da umre, tad ne bi smelo biti nikakvih nenasluenih opasnosti, ni bilo kakvih
nepoeljenih iznenaenja, niti bilo kakvih nepotrebnih postupaka. Sve bi tad
trebalo da se glatko uklapa jer ne bi nita oekivao.
To je lako rei, don Huane. Ipak, ja sam taj kome se to sve deava. Ja
sam taj koji treba da ivi sa svim tim.
Ne treba da ivi sa svim tim. To si sve ti. Ne podnosi ti to tek zasad.
Tvoja odluka da se prikljui ovom opakom svetu magije trebalo je da spali svu
preostalu smetenost i da te odvai da sve to prihvati kao svoj svet.
Osetih zbunjenost i tugu. Don Huanovi postupci, uvek kad bih s njim bio
u kontaktu, prisiljavali su me da delam i da se oseam poput neke polusvesne,
svadljive osobe. Spopade me neki bes i vie nisam hteo da piem. U tom
trenutku hteo sam da pocepam svoje beleke i bacim ih u kantu za otpatke. To
bih i uinio da nije bilo don Huana, koji se nasmejao i zadrao mi ruku da to
ne uinim.
Podrugljivim glasom ree da je moj tonal opet bezmalo nasamario sam
sebe. Preporuio mi je da odem do fontane i pokvasim vrat i ui.
Voda me smirila. Dugo smo utali.
Pii, pii, nagovarao me je don Huan prijateljski. Hajde da kaemo da je
tvoja sveska jedina magija koju ima. Pocepati je, znailo bi otvoriti se na jo
jedan nain prema smrti. Bit e to jo jedan napad gneva, u najboljem sluaju
kratkotrajan, a ne promena. Ratnik nikad ne naputa ostrvo tonala. On ga
koristi.
Brzim pokretom ruke pokaza sve oko mene, a zatim dotae moju svesku.
To je tvoj svet. Njega se ne moe odrei. Beskorisno je ljutiti se i biti
razoaran u sebe. To jedino dokazuje da je neiji tonal upleten u neku
unutranju borbu; borba u neijem tonalu je jedna od najpraznijih stvari koju
mogu da zamislim. vrst ivot ratnika zamiljen je tako da on okona tu borbu.
Od poetka sam te uio da se uva ozleda. Sad vie ne vodi rat u sebi, barem
ne onakav kao ranije, jer ratnikov put je harmonija - harmonija radnji i odluka,
kao prvo, a kao drugo, harmonija tonala i naguala.
Sve ovo vreme Otkad te znam, obraao sam se i tvom tonalu i tvom
nagualu. To je nain na koji se mora poduavati.
U poetku, mora se obraati tonalu. Tonal je taj koji mora prepustiti
kontrolu. Ali, mora se privoleti da to rado uini. Na primer, tvoj tonal je bez
107
______________________________________________________________________________
mnogo opiranja prepustio neke od kontrola jer mu je postalo jasno da bi, ako bi
ostao takav kakav jeste, tvoja sveukupnost dosad bila mrtva. Drugim reima,
tonal se privoljava na to da se odrekne svega nepotrebnog, kao to su to
samovanost i preputanje, to ga jedino uranja u dosadu. Sva nevolja je u
tome to tonal prianja uz njih onda kad bi trebalo da bude srean da se rei tog
sranja. Zatim, zadatak je da se tonal ubedi da treba da postane slobodan i
fluidan. To je ono to je vrau pre svega potrebno - snaan, slobodan tonal. to
jaim postaje, to manje prianja uz svoja dela, i lake ga je suziti. Dakle, ono to
se jutros dogodilo bilo je upravo to da sam ugledao priliku da suzim tvoj tonal.
Jedan trenutak bio si odsutan, urio si, nisi razmiljao, i tad sam ugrabio
priliku da te gurnem.
Tonal se suava u odreenim trenucima, naroito onda kad je zbunjen. U
stvari, jedna od osobina tonala jeste njegova stidljivost. Ona stvarno nije toliko
bitna. No, u odreenim trenucima, kad je tonal pogoen iznenaenjem, ona ga
neizbeno prisiljava da se suzi.
Jutros sam iskoristio svoju minimalnu ansu. Primetio sam otvorena vrata
one poslovnice i tad te gurnuo. Prema tome, to je tehnika za suavanje tonala.
Neko mora znati pravi trenutak za to; da bi to uinio, naravno, pojedinac mora
umeti da vidi.
Kad je neko gurnut i kad se njegov tonal suzio, njegov e nagual, ako je
ve u pokretu, makar taj pokret bio i neznatan, prevladati i izvriti neobina
dela. Tvoj nagual je jutros prvladao i tako si se naao na onoj pijaci.
Za trenutak je uutao. Kao da je oekivao pitanje. Pogledasmo se.
Zaista ne znam kako, ree on kao da mi ita misli. Jedino to znam to je
da je nagual sposoban za nepojmljive poduhvate.
Jutros sam traio od tebe da posmatra. Onaj prizor pred tobom, bez
obzira na to ta je bio, imao je za tebe neprocenjivu vrednost. Ali, umesto da
poslua moj savet, prepustio si se samosaaljenju i pometnji i nisi posmatrao.
Neko vreme si sav bio nagual i nisi mogao da govori. To je bio trenutak
za posmatranje. Zatim je, malo-pomalo, ponovo preovladao tvoj tonal; i ja sam
te radije doveo ovamo nego da te uronim u smrtonosnu borbu izmeu tvog
tonala i tvog naguala.
ta je bilo u onom prizoru, don Huane? ta je bilo tako vano? Ne znam.
To se nije meni dogaalo. ta hoe time da kae? Bio je to tvoj doivljaj, a
ne moj. Ali, bio si sa mnom. Zar ne? Ne. Nisam. Bio si sam. Nekoliko puta
sam ti ponovio da sve posmatra, jer je taj prizor bio jedino za tebe. Ali, stajao
si pored mene, don Huane. Ne. Nisam. Ali nema nikakve koristi da o tome priamo. Bilo ta da ti kaem, ne bi imalo smisla, jer smo u tim trenucima bili u
vremenu naguala. U dela naguala moemo se uveriti samo telom, ne
razumom.
108
______________________________________________________________________________
Ako ono nisi bio ti, don Huane, ko je ili ta je bila ta osoba koju sam video
kao tebe? Bio sam to ja, no, uprkos tome, nisam bio tamo. Gde si, onda,
bio? Bio sam s tobom, ali ne tamo. Hajde da kaemo da sam bio u tvojoj
blizini, ali ne ba na onom mestu gde te je doveo tvoj nagual. Hoe da kae
da nisi znao da se nalazimo na pijaci? Ne, nisam znao. Samo sam iao za
tobom da te ne bih izgubio. To je zaista jezivo, don Huane. Bili smo u
vremenu naguala, i u tome nema nieg jezivog. Mi smo sposobni da uinimo i
vie od toga. To je priroda nas kao svetlosnih bia. Greka je to nastojimo da
ostanemo na naem jednolinom, zamornom, ali pogodnom ostrvu. Tonal je
obeenjak, a to ne treba da bude.
Ja opisah ono malo ega sam se seao. Hteo je da mu ispriam da li sam
uoio neku osobenost neba, kao, recimo, dnevnu svetlost, oblake, sunce. Da li
sam uo bilo kakvu vrstu buke. Jesam li video neobine ljude ili zbivanja.
Zanimalo ga je da zna da li je bilo kakve svae. Ili, da li su ljudi vikali, a ako
jesu, ta su govorili.
Nisam mogao da odgovorim ni na jedno njegovo pitanje. Sva istina bila je
u tome da sam taj dogaaj oito bio uzeo zdravo za gotovo, prihvatajui kao
nekakvu staru i otrcanu injenicu to da sam preleteo znatnu razdaljinu za
nekoliko sekundi, i da sam se zahvaljujui don Huanovom znanju, bez obzira
na to kakvo ono bilo, u svoj svojoj materijalnoj telesnosti spustio na pijacu.
Moje reakcije bile su neposredna posledica jednog takvog tumaenja. eleo
sam da saznam postupak kako on to sam ini, njegove tajne, odnosno kako
sve to sam da izmajstoriem. Zato nisam mario da posmatram ono za ta sam
bio uveren da su samo puka ovozemaljska zbivanja.
Da li misli da su me ljudi videli na pijaci? upitah. Don Huan mi ne
odgovori. Nasmejao se i blago me potapao.
Pokuah da se setim da li sam zapravo imao nekakav neposredan kontakt
s ljudima. Pamenje me izdade. ta su videli ljudi u avionskoj poslovnici kad
sam teturajui uao? upitah. Verovatno su videli nekog oveka koji se teturao
od jednih do drugih vrata. Ali, da li su videli kako se rasplinjavam u vazduhu? O tome se brine nagual. Ne znam kako. Jedino to ti mogu rei je to da
smo fluidni, da smo svetlosna bia sastavljena iz vlakana. Konvencija da smo
vrsto telesni predstavlja delo tonala. Kada se nagual suava, mogue su
neobine stvari. Ali one su neobine samo za tonal.
Za nagual ne predstavlja nita posebno kretati se tako kako si ti to jutros
uinio. Naroito za tvoj nagual, koji je ve sposoban za teke poduhvate. U
stvari, uronio je u neto strano udno. Moe li da oseti ta je to?
Odjednom mi navree bezbrojna pitanja i oseanja. Kao da je udar vetra
oduvao sav moj prividni mir. Zadrhtah. Oseao sam kao da mi je telo na rubu
neke provalije. Nosio sam se s nekakvim tajanstvenim ali odleenim delom
znanja. Kao da sam se nalazio pred otkriem neega to je neki tvrdoglavi deo
mene uporno nastojao da sakrije. Ta borba uini da postepeno otupim, tako da
109
______________________________________________________________________________
na kraju nisam vie oseao svoje telo. Usta su mi bila otvorena, a oi napola
sklopljene. Imao sam oseaj da mogu videti kako mi lice postaje sve tvre i
tvre, dok ne postade kao lice osuene leine ukaste koe vrsto prilepljene
za lobanju.
Potom sam osetio trzaj. Don Huan je stajao kraj mene drei nekakvu
praznu posudu za vodu. Bio me je sveg polio. Zakaljah se, obrisah vodu s lica
i tad osetih neto hladno po leima. Skoih s klupe. Don Huan mi je sasuo
malo vode za vrat.
Okolo je stajala grupa dece koja su me gledala i smejala se. Don Huan mi
se osmehnu. Drao je moju svesku i rekao da je bolje da poemo do hotela da
se piesvuem. Izveo me je iz parka. ekali smo trenutak na ivici plonika dok
nije naiao taksi.
Nekoliko sali docnije, posle ruka i odmora, don Huan i ja se ponovo
naosmo na njegovoj omiljenoj klupi u parku pored crkve. Na okolian nain
doosmo do razgovora o onoj mojoj udnoj reakciji. On kao da je bio vrlo
oprezan. Nije me s tim direktno suoio.
Poznato je da se te stvari dogaaju, ree on. Kad jednom naui da
izranja, svojim nekontrolisanim pojavljivanjem nagual moe naneti veliku tetu
tonalu. Ipak, tvoj sluaj je poseban. Do te mere si podloan preputanju da bi
umio a da se ne usprotivi, ili jo gore, ne bi ak ni bio svestan da umire.
Rekoh mu da je moja reakcija poela onda kad me je upitao da li oseam
to to je moj nagual uinio. Mislio sam da tano znam na ta cilja, ali kada sam
pokuao da to opiem, uvideh da ne mogu jasno da mislim. Oseao sam neku
omamljenost, skoro nekakvu ravnodunost, kao da mi zaista nije bilo ni do
ega stalo. Onda je to oseanje preraslo u neku hipnotiku koncentraciju. Kao
da sam ceo bivao polako usisavan. Ono to je privuklo i obuzelo moju panju
bio je jasan oseaj da je neka kobna tajna bila na putu da mi se otkrije, tako da
nisam eleo da mi se bilo ta umea u jedno takvo otkrie.
Ono to ti se otkrivalo bila je tvoja smrt, ree don Huan. To je opasnost
preputanja. Naroito za tebe, budui da si po prirodi vrlo neumeren. Tvoj
tonal je tako podloan preputanju da to preti tvojoj sveukupnosti i takvo
stanje je uasno.
ta da radim? Tvoj tonal mora biti uveravan razlozima, tvoj nagual
delima, sve dok jedan drugom ne postanu potpora. Kao to ti rekoh, tonal
vlada, no, uprkos tome, on je veoma ranjiv. Nagual se, s druge strane, nikad, ili
skoro nikad, ne ispoljava; ali, kad to uini, onda preplai tonal. Jutros se tvoj
tonal uplaio i poeo da se sam od sebe suava, i tad je tvoj nagual poeo da
prevladava.
Morao sam da pozajmim neku posudu od jednog fotografa iz parka da bih
tvoj nagual oinuo poput neposlunog psa da se vrati na svoje mesto. Tonal
mora biti zatien po svaku cenu. Kruna mu se mora skinuti, ali zato mora da
ostane zatieni nadglednik.
110
______________________________________________________________________________
Svaka pretnja tonalu uvek ima za posledicu njegovu smrt. A ako tonal
umre, umire i ceo ovek. Zbog njegove priroene slabosti, tonal je lako unititi,
i otud je jedno od ratnikovih usklaujuih umea da natera nagual da izroni da
bi podrao tonal. Kaem da je to umee jer vraevi znaju da jedino ojaavanjem
tonala, nagual moe da izroni. Shvata ta mislim? To ojaavanje zove se lina
snaga.
Don Huan ustade i protegnu se. I sam poeh da ustajem, ali me on blago
gurnu dole.
Mora ostati na ovoj klupi do sumraka, ree on. Ja moram odmah da
krenem. Henaro me oekuje u planinama. Dakle, doi kod njega za 3 dana, pa
emo se tamo sresti.
ta emo raditi kod don Henara? upitah.
Ako bude imao dovoljno line snage, ree, Henaro e moi da ti pokae
nagual.
U tom trenutku hteo sam da ga pitam jo neto. Bilo mi je stalo da znam
da li se odelom posluio samo kao nekim okantnim sredstvom ili je ono zaista
bilo deo njegovog ivota. Nijedan od njegovih postupaka nikad nije izazvao
takvu pometnju u meni kao to njegovo oblaenje odela. Zapravo, to mi samo po
sebi nije bilo toliko jezivo koliko injenica da je don Huan bio elegantan. Noge
su mu imale mladalaku ivahnost. Kao da mu je to to je obuo cipele pomerilo
taku ravnotee, pa su mu koraci bili dui i vri nego obino.
Da li stalno nosi odelo? upitah. Da, odgovori on uz armantan osmeh.
Imam i druga, ali danas nisam hteo da obuem neko drugo jer bi te to jo vie
uplailo. Nisam znao ta da mislim. inilo mi se da sam stigao na kraj svog
puta. Ako je don Huan ve mogao da nosi odelo i u njemu bude elegantan, sve
je bilo mogue.
On kao da je uivao u mojoj pometnji i nasmeja se.
Ja sam taj koji dri sve u rukama, ree on tajanstvenim ali iskrenim
glasom, i ode.
Sutradan ujutru, u etvrtak, zamolih jednoga svog prijatelja da pode sa
mnom do onih vrata odakle me je don Huan gurnuo do Lagunilja pijace. Poli
smo najkraim putem. Do tamo nam je trebalo 35 minuta. Kad smo stigli,
pokuah da se orijentiem. Nisam uspeo. Uao sam u konfekcijsku radnju na
samom uglu one iroke avenije na kojoj smo bili.
Oprostite, obratili se mladoj eni koja je pajalicom istila prainu sa
eira. Gde su tezge sa starim novcem i polovnim knjigama?
To ne drimo, odgovori ona drskim glasom.
Ali jue sam ih video negde na ovoj pijaci.
Stvarno? odvrati ona i ode iza tezge.
Krenuo sam za njom molei je da mi kae gde su. Ona me odmeri.
111
______________________________________________________________________________
Jue ih niste mogli videti, ree ona. Te tezge se postavljaju samo
nedeljom ba tu kraj ovoga zida. Preko nedelje ih nema.
Samo nedeljom? ponovih mehaniki. Da. Samo nedeljom. Ba tako.
Ostalim danima bi smetale saobraaju. Pokaza ka irokoj aveniji punoj
automobila.
112
______________________________________________________________________________
U VREMENU NAGUALA
Ustrao sam uz brdo do don Henarove kue i ugledao don Huana i don
Henara kako sede na istini ispred vrata. Osmehnue mi se. Tolika toplina i
nevinost u njihovom osmehu izazvae uzbunu u mom telu. Nehotice usporih
korak. Pozdravih ih.
Kako si? upita me don Henaro tako izvetaenim glasom da se sva trojica
nasmejasmo. U dobrom je stanju, dobaci don Huan pre nego to sam uspeo
da odgovorim. To vidim, odvrati don Henaro. Pogledaj taj podbradak! I vidi te
naslage sala na obrazima! Don Huan se toliko smejao da se drao za stomak.
Lice ti se zaokruglilo, nastavi don Henaro. ta si to radio? Jeo? Don Huan
ga ubedi da moj ivotni stil zahteva da mnogo jedem. Vrlo prijateljski su me
zadirkivali zbog moga ivota, a onda me je don Huan pozvao da sednem izmeu
njih. Sunce je ve zalo za ogroman planinski lanac na zapadu. Gde je tvoja
uvena sveska? upita me don Henaro, a kad je izvadih iz depa, on vrisnu;
Jipii! i uze je. Oito me je s velikom panjom posmatrao i sve moje manire do
tanina znao. Drao je svesku obema rukama i nervozno se igrao njome, kao da
ne zna kud da je dene. Dvaput samo to je nije bacio, ali se, izgleda, uzdrao.
Onda je poloio na kolena i odglumio da grozniavo pie u nju, onako kako ja
to inim. Don Huan se toliko smejao da se skoro uguio. ta si radio poto
sam otiao? upita me don Huan kad su se smirili. Otiao sam u etvrtak na
onu pijacu, rekoh. ta si traio tamo? Obnavljao uspomene? odvrati on.
Don Henaro pade na lea i usnama napravi tup zvuk kao da je pao na
glavu. Pogleda me iskosa i namignu.
Morao sam, rekoh. I saznao sam da radnim danom nema tezgi na
kojima se prodaju stari novac i polovne knjige.
Njih dvojica se nasmejae. Zatim don Huan ree
da mi postavljanje pitanja nee otkriti nita novo. ta se, u stvari, desilo,
don Huane? upitah. Veruj, nema naina da se to sazna, odgovori on suvo. U
tim stvarima smo ti i ja jednaki. U ovom trenutku moja prednost je to umem
da dospem u nagual, a ti ne ume. Ali, kad dospem tamo, tad vie nemam
nikakvu prednost niti znam vie od tebe.
Da li sam zaista sleteo na pijacu, don Huane? upitah. Naravno. Rekoh
ti, nagual je pod ratnikovom komandom. Nije li tako, Henaro?
Ba tako! uzviknu don Henaro dubokim glasom i ustade u jednom
pokretu. Kao da ga je njegov sopstveni glas povukao iz leeeg u sasvim
uspravan poloaj. Don Huan se bukvalno valjao po zemlji od smeha. Don
Henaro se lako i komino nakloni i pozdravi nas. Henara e videti sutra
ujutru, ree don Huan.
Sad mora sedeti ovde u potpunoj tiini. Nismo rekli vie ni rei. Posle
nekoliko sati utanja ja zaspah.
113
______________________________________________________________________________
Pogledao sam u sat. Bilo je skoro 6 ujutru. Don Huan je ispitivao gustu
gomilu tekih belih oblaka na istoku i zakljuio da e biti oblaan dan. Don
Henaro omirisa vazduh i dodade da e biti omorine bez vetra.
Koliko daleko idemo? upitah.
Do onih eukaliptusa tamo, odgovori don Henaro pokazujui rukom ka
neemu to je liilo na umarak na nekih kilometar i po od nas.
Kad stigosmo do tog drvea, shvatih da to nije umarak; eukaliptusi su
bili zasaeni u pravim redovima da bi omeili polja zasejana razliitim
kulturama. Ili smo meom jednog polja, pod kukuruzom, du reda ogromnih
drveta, tankih i pravih, visokih preko trideset metara, i stigli na jedno prazno
polje. Pretpostavio sam da je nedavno ponjeveno. Po njemu su leale samo
suve stabljike i lie nekih biljki koje nisam raspoznao. Sagnuh se da uzmem
jedan list, ali me don Henaro zadra. Uhvatio me snano za ruku. Ustuknuo
sam od bola i tek tad opazio da me je samo blago dotakao prstima po ruci.
On je, svakako, bio svestan toga to je uinio i to sam ja doivljavao.
Hitro podie prste s moje ruke i zatim ih ponovo lagano vrati. Ponovio je to jo
jednom i, kad sam se trgao od bola, nasmejao se kao neko ushieno dete. Onda
se okrenu iz profila. Zbog orlovskog nosa liio mi je na pticu, na neku pticu
neobino dugih, belih zuba.
Blagim glasom don Huan mi ree da se niega ne dotiem. Upitah ga da li
zna koja je kultura ovde bila zasejana. On kao da zausti da mi odgovori, ali se
tad umea don Henaro i ree da je to polje crva.
Don Huan me je nepomino, bez osmeha gledao. Don Henarov besmisleni
odgovor delovao je kao ala. ekao sam da oni prvi ponu pa da se i sam
nasmejem, ali su oni samo buljili u mene.
Polje predivnih crva, ree don Henaro. Da, ono to je raslo ovde bili su
najdivniji crvi kakve ti jo nisi video.
Okrenu se ka don Huanu. Zgledae se.
Zar nije tako? upita on.
Tano tako, ree don Huan i, okrenuvi se prema meni, dodade blagim
glasom: Danas Henaro komanduje; jedino on moe rei ta je ta, zato ini
onako kako ti kae.
Ta ideja da je danas sve u don Henarovim rukama ispuni me strahom.
Okrenuh se da to kaem don Huanu; ali pre nego to sam stigao i re da
izustim, don Henaro ispusti zastraujui vrisak; taj krik je bio tako stravian
da osetih kako mi vrat otpozadi otie i kako mi kosa leti kao da duva vetar. Za
trenutak sam bio potpuno rastresen i ostao bih ukoen na tom mestu da nije
bilo don Huana, koji me s neverovatnom brzinom i kontrolom okrete tako da
sam se lino mogao uveriti u jedan neshvatljiv poduhvat. Don Henaro je stajao
horizontalno, nekih 30 metara iznad zemlje, na stablu eukaliptusa koje se
nalazilo na 50-ak metara od nas. U stvari, stajao je oko metar raskoraen
114
______________________________________________________________________________
upravno na drvo. Kao da je imao kuke na stopalima kojima je prkosio
gravitaciji. Skrstivi ruke na grudima, leima je bio okrenut prema meni.
Buljio sam u njega. Nisam hteo ni da trepnem bojei se da ga ne izgubim
iz vida. Brzo prosudih i zakljuili da bih, ako bi mi polo za rukom da ga
zadrim u polju svoje vizije, mogao otkriti neki znak, pokret, ili gest, ili bilo ta
to bi mi moglo pomoi da razumem to to se odigravalo.
Osetih don Huanovu glavu kraj svoga desnog uva i uh gde proaputa da
je svaki pokuaj objanjenja beskoristan i glup. uo sam kako ponavlja:
Pritisni stomak, pritisni stomak.
Bila je to tehnika koju me je pre nekoliko godina nauio da koristim u
trenucima velike opasnosti, straha ili stresa. Sastojala se iz pritiskanja
dijafragme uz etiri otra udisaja vazduha na usta, za kojima slede po etiri
duboka udisaja i izdisaja kroz nos. Objasnio je da se ti udisaji moraju osetiti
kao trzaji u trbuhu, a da ruke vrsto poloene preko stomaka daju snagu tom
delu tela i pomau da se kontroliu to disanje i duboki udisaji, koji se moraju
zadrati dok se izbroji do osam, pri emu se pritiska dijafragma. Izdisaji su se
vrili dvaput kroz nos a dvaput kroz usta, polako ili brzo, zavisno od elje.
Nesvesno sam posluao don Huana. Nisam se, meutim, usuivao da
skinem pogled sa don Henara. Kako sam nastavio s disanjem, telo mi se
opustilo i postao sam svestan da mi don Huan otplie noge. Po svemu sudei,
desnom nogom sam, kad me okrenuo, zapeo za nekakav busen zemlje i ona se
neprijatno uvinula. Kad me ispravio, shvatih da je ok to vidim don Henara
kako stoji na onom stablu uinio da budem nesvestan svoga neudobnog
poloaja.
Don Huan mi proapta na uvo da ne zurim u don Henara. Zauh gde mi
kae: Trepi, trepi.
Jedan trenutak bio sam neodluan. Don Huan mi to ponovo naredi. Bio
sam uveren da je ceo ovaj dogaaj nekako povezan sa mnom kao posmatraem,
i da bi, ako bih kao jedini svedok don Henarovog dela prestao da ga gledam, on
pao na zemlju i ceo prizor bi, moda, tad nestao.
Poto je muno dugo ostao nepomian, don Henaro se na petama okrenuo
za 45 stepeni nadesno, i poeo da ide uz drvo. Telo mu je drhtalo. Video sam
kako, jedan za drugim, ini osam kratkih koraka. Obiao je ak i jednu granu.
Onda je, ruku jo uvek prekrtenih na grudima, seo na stablo, leima okrenut
prema meni. Klatio je nogama kao da sedi na stolici, kao da gravitacija nema
uticaja na njega. Onda se nekako na stranjici spusti nie. Doao je do grane
koja je bila paralelna s telom i za trenutak se levom rukom i glavom oslonio na
nju; kao da se oslonio vie radi dramatinog efekta nego iz potrebe za
osloncem. Zatim je nastavio da se pomera na stranjici, prelazei centimetar po
centimetar sa stabla na granu, sve dok nije promenio svoj poloaj i seo na nju
onako kako bi to svako normalno uinio.
115
______________________________________________________________________________
Don Huan se zakikota. Imao sam uasan ukus u ustima. Hteo sam da se
okrenem da pogledam don Huana, koji je bio neposredno iza mene, s desne
strane, ali se nisam usuivao da propustim nijednu od don Henarovih radnji.
On je jo neko vreme klatio nogama, a onda ih prekrstio, blago zanjihao, i
na kraju ponovo kliznuo natrag na stablo.
Don Huan mi paljivo prihvati glavu i poe da je okree ulevo, do poloaja
u kome je moj pogled bio pre paralelan s drvetom nego upravan na njega.
Gledajui don Henara iz tog ugla, nije mi se inilo da prkosi gravitaciji.
Jednostavno je sedeo na stablu drveta. Onda opazih da pozadina postaje
nejasna i mutna ako netremice gledam i ne trepem, a da don Henarovo telo
postaje sve jasnije; njegova figura isticala se tako kao da nita drugo nije
postojalo.
Don Henaro ponovo brzo kliznu dole prema onoj grani. Sedeo je na njoj,
klatei nogama, kao na trapezu. Posmatranje iz iskoene perspektive inilo je
da oba poloaja, naroito onaj kad je sedeo na stablu, deluju izvodljivo.
Don Huan mi promeni poloaj glave udesno, tako da mi je sad bila
naslonjena na rame. Don Henarov poloaj na grani izgledao je savreno
normalan, ali kad se ponovo premestio na stablo, nisam se vie mogao perceptivno prilagoditi i video sam ga kao da je okrenut glavom prema zemlji.
Don Henaro je nekoliko puta promenio svoj poloaj, i kad god bi to uinio,
don Huan bi mi pomerio glavu s jedne na drugu stranu. Usled njihovog
manipulisanja, potpuno sam izgubio pojam svoje normalne perspektive, bez
koje mi don Henarove radnje nisu bile tako jezive.
Don Henaro je ostao na grani due vreme. Don Huan mi je ispravio glavu i
proaptao da se don Henaro sprema da sie. uo sam kako mi zapovedniki
apue: Pritisni, pritisni stomak.
Usred jednog od mojih brzih izdisaja, don Henarovo telo kao da se ukoilo
od neke napetosti; zasvetlelo je, omlitavelo, zanjihalo se unazad i ostalo
okaeno za zglobove kolena. Noge kao da su mu bile tako mlitave da nisu mogle
ostati savijene i on se srui na zemlju.
U trenutku kad je poeo da pada, i sam sam imao oseaj da propadam
kroz beskrajan prostor. Telo mi je obuzela neka bolna, ali u isto vreme krajnje
prijatna munina; bila je tako jaka i toliko je trajala da mi noge nisu mogle vie
izdrati teinu tela i ja se sruih na mekanu zemlju. Jedva sam uspeo da pokrenem ruke da bih ublaio pad. Disao sam tako teko da mi je praina uletala
u nozdrve i golicala ih. Pokuah da ustanem; miii kao da su mi izgubili
snagu.
Don Huan i don Henaro prioe i stadoe iznad mene. uo sam ih kao da
govore s priline udaljenosti, pa ipak sam osetio kako me vuku. Verovatno su
me podigli, drei me za ruke i noge, i odneli malo dalje. Bio sam savreno
svestan neudobnog poloaja svoga vrata i glave, koja je mlohavo visila. Oi su
mi bile otvorene. Video sam zemlju i busenje trave koji su promicali ispod
116
______________________________________________________________________________
mene. Na kraju, osetih neto hladno. Voda mi ue u usta i nos i natera me da
se zakaljem. Tad mi se ruke i noge panino pokrenue. Poeh da plivam, ali
voda nije bila dovoljno duboka i ja se naoh gde stojim u pliaku reke u koju
su me pljusnuli.
Don Huan i don Henaro su se besomuno smejali. Don Huan zavrnu
pantalone i dogaca do mene; pogleda me u oi i ree da jo nisam itav, pa me
blago ponovo gurnu u vodu. Moje telo mu nije pruilo nikakav otpor. Nisam
hteo da se ponovo smoim, ali nije bilo naina da se moja volja i miii poveu
pa sam se sruio u vodu. inilo mi se da je sad jo hladnija. Skoih i u
paninom begu nasumice pojurih prema suprotnoj obali. Don Huan i don
Henaro povikae i zazvidae, i poee da bacaju kamenje u bunje ispred
mene kao da stadu vraaju neko zalutalo june. Ja se vratih i spustih se pored
njih na neki kamen. Don Henaro mi dodade moju odeu i ja tek tad primetih
da sam go, premda se nisam mogao setiti kad sam je i kako skinuo sa sebe. S
mene se jo cedila voda, te ne htedoh da se odmah obuem. Don Huan se
okrete prema don Henaru i obrati mu se dubokim glasom: Zaboga, daj oveku
neki pekir! Bilo mi je potrebno nekoliko trenutaka da shvatim tu besmislicu.
Oseao sam se veoma dobro. U stvari, bio sam tako srean da nisam hteo
da govorim. Meutim, bio sam siguran da bi me, kad bih pred njima ispoljio
svoju euforiju, ponovo pljusnuli u vodu.
Don Henaro me gledao. Oi su mu se sjajile kao u neke divlje ivotinje.
Prodirale su kroz mene.
Sad ti je dobro, ree don Huan iznenada. Sad si sabran, ali si se dole
kod eukaliptusa prepustio poput poslednje nitarije.
Htedoh da se histerino nasmejem. Don Huanove reci kao da su bile tako
smene da sam morao uloiti krajnji napor da se obuzdam. Tad neki deo mene
izdade kratku zapovest. Nekakav nepodnoljiv svrab u stomaku natera me da
skinem odeu i ponovo zaronim u vodu. Ostao sam u vodi oko 5 minuta. Njena
hladnoa mi povrati trezvenost. Kad sam izaao, bio sam pribran.
Dobra predstava, ree don Huan tapui me po ramenu.
Povedoe me natrag do eukaliptusa. Dok smo ili, don Huan je
objanjavao da je moj tonal bio opasno nezatien i da je neloginost don
Henarovih postupaka, izgleda, prevazilazila njegove snage. Ree kako su bili
odluili da se s njim vie ne petljaju i da krenu don Henaru, ali je injenica to
sam znao da treba ponovo da se bacim u vodu sve promenila. Meutim, nije mi
rekao ta nameravaju da rade.
Zastali smo nasred onoga polja, na istom mestu gde i ranije. Don Huan mi
je bio s desne a don Henaro s leve strane. Obojica su stajali zategnutih miia,
u stanju pripravnosti. Stajali su tako napeti nekih 10 minuta. Gledao sam as
u jednog as u drugog. Mislio sam da e me don Huan uputiti ta treba da
inim. Bio sam u pravu. U jednom trenutku on se opusti i utnu neko tvrdo
grumenje zemlje. Ne pogledavi me, ree: Mislim da je bolje da poemo.
117
______________________________________________________________________________
Automatski zakljuili da je don Henaro sigurno nameravao da mi jo jednom
demonstrira nagual, ali da se u meuvremenu predomislio. Osetih olakanje.
Saekah jedan trenutak da mi se to konano potvrdi. Don Henaro se, takoe,
opusti i onda obojica zakoraie napred. Tad sam znao da je sve gotovo. Ali
istog trenutka kad sam se opustio, don Henaro ponovo ispusti svoj neverovatni
vrisak.
Poeh usplahireno da diem. Pogledah oko sebe. Don Henaro bee nestao.
Don Huan je stajao preda mnom. Telo mu se grilo od smeha. Obratio mi se.
ao mi je, ree apatom. Nema drugog naina.
Htedoh da upitam gde je don Henaro, ali osetih da u umreti ako ne
nastavim s disanjem i pritiskanjem dijafragme. Don Huan pokaza bradom ka
nekom mestu iza mene. Stojei nepomino, poeh da se osvrem preko levog
ramena. Ali pre nego to sam mogao da vidim ono to je pokazivao, don Huan
priskoi i zaustavi me. Silina njegovog skoka i brzina s kojom me zgrabio
uinie da izgubim ravnoteu. Kako sam pao na lea, imao sam oseaj da sam
u strahu hteo da se uhvatim za don Huana i da sam ga, shodno tome, povukao
za sobom. Ali, kad pogledah gore, ta slika koju su mi prenela moja taktilna i
vizuelna ula nije bila jedinstvena. Ugledah don Huana gde stoji iznad mene
smejui se, dok mi je telo nepogreivo osealo teinu i pritisak nekog drugog
tela, koje me je skoro sabilo u zemlju.
Don Huan mi prui ruku i pomoe da ustanem. Imao sam oseaj da podie
dva tela. On se osmehnu kao da to zna i proapta da se niko ne sme okretati
nalevo dok posmatra nagual. Ree da je nagual smrtonosan i da nema
potrebe da se rizik ini jo veim nego to jeste. Zatim me blago okrete i natera
da posmatram jedan ogroman eukaliptus. Bilo je to, moda, najstarije drvo u
blizini. Njegovo stablo bilo je skoro dvaput deblje od ostalih. On oima pokaza
prema njegovom vrhu. Don Henaro je sedeo na grani. Gledao je prema meni.
Video sam mu oi, koje su poput dva ogromna ogledala odbleskivale svetlost.
Nisam hteo da gledam, ali je don Huan uporno traio da ne skreem pogled.
Vrlo umilnim apatom naredi mi da trepem i ne podleem strahu ili
preputanju.
Primetih da don Henarove oi ne izgledaju tako jezivo kad uestano
trepem. Njihov sjaj dovodio je do ludila jedino kad bih zurio u njih.
uao je na onoj grani due vreme. Onda, potpuno nepominog tela, skoi
na zemlju i u onom istom ueem poloaju doeka se na noge nekoliko metara
od mene. Pratio sam ceo tok njegovog skoka i znao da sam opazio vie nego to
su mi oi doputale. Don Henaro nije stvarno skoio. Kao da ga je neto s lea
gurnulo i nateralo da zalebdi po parabolinoj putanji. Grana na kojoj je sedeo
bila je nekih 30 metara iznad zemlje, a drvo oko 50 metara udaljeno od mesta
na kom sam stajao; otud mu je telo i moralo da opie parabolu da bi se
spustilo tu gde sam ga video.
118
______________________________________________________________________________
Ali snaga potrebna da se prevali ta razdaljina nije leala u don Henarovim
miiima; telo mu je bilo oduvano s grane na zemlju. U jednom trenutku, dok
je opisivao tu parabolu, mogao sam videti onove njegovih cipela i njegovu
stranjicu. Zatim se meko spustio, mada je teinom tela izmrvio neko busenje
suve zemlje i podigao malo praine.
Don Huan se zakikota odnekud iza mene. Don Henaro se uspravi kao da
se nita nije dogodilo i povue me za rukav koulje da bi mi dao znak da
odlazimo.
Nismo prozborili ni re sve do don Henarove kue. Oseao sam se
lucidnim i smirenim. Don Huan je nekoliko puta zastajao i ispitivaki mi se
zagledao u oi. Kao da je bio zadovoljan. im smo stigli, don Henaro ode iza
kue. Bilo je jo rano jutro. Don Huan se spusti na pod kraj vrata i pokaza mi
gde da sednem. Bio sam iscrpljen. Legao sam i ugasnuo poput svetlosti.
Probudio sam se kad me don Huan prodrmao. Pokuah da vidim koliko je
sati. Sat mi je bio nestao. Don Huan ga izvadi iz depa na koulji i prui mi ga.
Bilo je oko 1 po podne. Podigoh pogled i oi mi se sretoe s njegovim.
Ne. Nema objanjenja, ree on skreui pogled u stranu. U postojanje
naguala se jedino uveravamo.
Otidoh iza kue da potraim don Henara; tamo ga nije bilo. Vratih se. Don
Huan mi bee zgotovio neto za jelo. Poto se zaloih, on poe da govori.
Kad ovek ima posla s nagualom, onda ne sme da ga gleda direktno, ree
on. Ti si jutros u njega zurio, i zato si se iscrpao. Jedini nain je da se nagual
gleda tako kao da je neka obina stvar. Mora se treptati da bi se razbila
usredsreenost. Nae oi su oi tonala, ili bi, moda, bolje bilo rei da je nae
oi izvebao tonal, i zato on na njih polae pravo. Jedan od izvora tvoje zablude
i nelagodnosti je to to tvoj tonal ne puta tvoje oi. Onog dana kad to uini,
tvoj nagual e dobiti veliku bitku. Ti si opsednut ili, jo bolje, svako je opsednut
time da ureuje svet prema pravilima tonala; dakle, svaki put kad smo
suprotstavljeni nagualu, zastranjujemo inei da nam oi budu ukoene i
nepomirljive. Moram se obratiti onom delu tvog tonala koji shvata ovu
nedoumicu, a ti se mora potruditi da oslobodi svoje oi. Stvar je u tome da se
tonal uveri da i drugi svetovi mogu prolaziti ispred istih prozora. Nagual ti je
jutros to i pokazao. Dakle, dopusti da ti oi budu slobodne; dopusti im da budu
pravi prozori. Te oi mogu biti prozori kroz koje se zuri u dosadu ili zaviruje u
ovaj beskraj.
Kao da isti, don Huan u luku pokaza levom rukom sve oko nas. Oi su
mu bile sjajne, a njegov osmeh je u isto vreme i zastraivao i razoruavao.
Kako to da uinim? upitah.
Ja tvrdim da je to vrlo jednostavno. Moda kaem da je jednostavno zato
to to inim ve dugo vremena. Jedino to treba da uini je to da u sebi donese vrstu odluku. Kad god si u svetu tonala, tad treba da bude
besprekoran tonal; tad nema vremena za iracionalno truanje. Ali, kad si u
119
______________________________________________________________________________
svetu naguala, tad isto tako treba da bude besprekoran; tad nema vremena za
racionalno baljezganje. Za ratnika, njegova odluka predstavlja kapiju izmeu ta
2 sveta. Ona se iza njega potpuno zatvara kad poe bilo kojim od ta 2 puta.
Sledea stvar koju neko treba da uini kad se suoi s nagualom je da, s
vremena na vreme, menja perspektivu posmatranja, da bi savladao opinjenost
nagualom. Menjanjem poloaja oiju, olakava se breme tonala. Jutros sam
primetio da si krajnje nezatien, pa sam promenio poloaj tvoje glave. Ako se
nae u takvom sosu, mora biti sposoban da to sam uini. Pa ipak, to
menjanje poloaja treba koristiti samo kao olakicu, da se zatiti red tonala, a
ne kao jedan od naina samoograivanja. Mogao bih se kladiti da e nastojati
da tu tehniku iskoristi da iza nje sakrije racionalnost svoga tonala, i da e
verovati da je na taj nain spaava od odumiranja. Nedostatak tvog rasuivanja je u tome to niko ne eli niti trai odumiranje racionalnosti tonala. Strah
od toga je neosnovan.
Nemam nita drugo da ti kaem osim to da mora pratiti svaki Henarov
pokret ne iscrpljujui se. Sad proverava da li je tvoj tonal pretrpan
besmislicama. Ako na tvom ostrvu bude isuvie nepotrebnih stvari, ti nee
moi da ustraje u borbi s nagualom.
ta bi mi se u tom sluaju dogodilo?
Mogao bi umreti. Bez duge pripreme, niko nije sposoban da preivi
namerni susret s nagualom. Godine su potrebne da bi se tonal pripremio za
jedan takav susret. Obino, ako bi se nekom prosenom oveku desilo da se
nae licem u lice s nagualom, taj ok bi za njega bio tako veliki da bi umro.
Otud cilj ratnikovog vebanja nije u tome da naui kako da opinjava ili
zaarava, ve da pripremi svoj tonal da ne uprska. Krajnje teak zadatak.
Ratnik mora biti nauen da bude besprekoran i sasvim ist pre nego to moe i
da pomisli da se uverava u postojanje nagnala.
Ti, na primer, treba da prekine sa svojim proraunavanjem. To to si
jutros inio, bilo je besmisleno. Ti to zove objanjavanjem. Ja to nazivam
jalovim i zamarajuim nastojanjem tonala da sve dri pod svojom kontrolom.
Kad u tome ne uspe, nastupa trenutak zbunjenosti i tad se tonal otvara prema
smrti. Budala! Pre bi se ubio nego to bi se odrekao kontrole. Pa ipak, malo
moemo uiniti da se takvo stanje izmeni.
Kako si ga ti izmenio, don Huane?
Ostrvo tonala se mora oistiti i odravati. To je za ratnika jedina
alternativa. isto ostrvo ne prua otpor; kao da na njemu nema nieg.
Otiao je iza kue i seo na jedan velik, gladak kamen. Odatle se pruao
pogled na duboku guduru. On mi dade znak da sednem do njega.
Moe li mi rei, don Huane, ta emo danas jo raditi? upitah. Neemo
nita raditi. To znai da emo ti i ja biti samo svedoci. Tvoj dobroinitelj je
Henaro.
120
______________________________________________________________________________
Pomislih da sam u svom revnosnom beleenju preuo njegove rei. Na
poecima mog uenja don Huan me lino bese upoznao s izrazom
dobroinitelj. Oduvek sam smatrao da je to bio on.
Don Huan je prekinuo s prianjem i netremice me gledao. Brzo procenih
njegove rei i zakljuih da je, verovatno, hteo da kae kako je ovom prilikom
don Henaro neto slino glavnoj zvezdi. Don Huan se zakikotao kao da mi ita
misli.
Tvoj dobroinitelj je Henaro, ponovi on. Ipak si to ti, zar ne? upitah
usplahireno. Ja sam taj koji ti je pomogao da oisti ostrvo tonala, ree on.
Henaro ima 2 uenika, PablitaNestora. On njima pomae da oiste ostrvo; ali
u im ja pokazati nagual. Ja u im biti dobroinitelj. Henaro je samo njihov
uitelj. U ovim stvarima neko ili pria ili dela; ovek ne moe da ini obe stvari
s istom osobom. On uzima ili ostrvo tonala ili uzima nagual. U tvom sluaju,
dunost mi je bila da se bavim tvojim tonalom.
Kako to don Huan ree, mene spopade takav strah da je malo trebalo pa
da mi pozli. Imao sam oseanje da e me ostaviti samog s don Henarom, to je
za mene bila najstranija mogunost.
Don Huan se smejao, i nastavio da se smeje kad sam mu izrekao svoja
strahovanja.
Isto se to deava i Pablitu, ree on. Onog trenutka kad me pogleda,
njemu pozli. Onomad je uao u kuu kad Henaro nije bio tu. Bio sam sam i
ostavio svoj sombrero kraj vrata. Pablito ga je spazio i njegov tonal se tako
preplaio da se zaista usrao.
Lako sam mogao to da razumem i projektujem sebe u Pablitova oseanja.
Kad sam stvar paljivo razmotrio, morao sam priznati da je don Huan zastraujui. Ja sam, meutim, bio nauio da se s njim prijatno oseam. Prema
njemu sam oseao prisnost, koja je bila plod naeg dugog poznanstva.
Neu te ostaviti samog s Henarom, ree on, jo uvek se smejui. Ja sam
taj koji se brine o tvom tonalu. Bez njega si mrtav.
Ima li svaki uenik uitelja i dobroinitelja? upitah da se smirim. Ne,
nema svaki. Ali neki imaju. Zato neki od njih imaju i uitelja i dobroinitelja?
Kad je neki obian ovek spreman, mo mu pribavlja uitelja, i tad
postaje uenik. Kad je uenik spreman, mo mu pribavlja dobroinitelja, i tad
postaje vra.
ta to nekog oveka ini spremnim da mu mo pribavi uitelja?
To niko ne zna. Mi smo samo ljudi. Neki od nas nauili su da vide i
koriste nagual, ali nam nita od onoga to smo u toku ivota stekli ne otkriva
dela moi. Otuda svaki uenik nema dobroinitelja. O tome odluuje mo.
Zamolih ga da mi kae da li je i on imao uitelja i dobroinitelja, i tad mi je
prvi put za ovih 13 godina o njima otvoreno priao. Ree da su i njegov uitelj i
121
______________________________________________________________________________
dobroinitelj bili iz srednjeg Meksika. Uvek sam smatrao da je ova informacija
znaajna za moje antropoloko istraivanje, ali mi u trenutku kad sam to otkrio
nekako nije bila bitna.
Don Huan me letimino pogleda. Pomislih da mu je pogled zabrinut. On
onda naglo promeni temu i zamoli me da mu potanko ispriam svaki detalj
onoga to sam doiveo.
Iznenadni strah uvek suava tonal, ree on komentariui moje
opisivanje toga kako sam se oseao kad je don Henaro vrisnuo. Problem je ne
dozvoliti tonalu da se suzi toliko da nestane. Veoma vana stvar za ratnika je
da tano zna kad da dozvoli svom tonalu da se suzi a kad to da prekine. To je
veliko umee. Ratnik se avolski mora boriti da suzi svoj tonal; pa ipak, upravo
u trenutku kada se tonal suava, ratnik mora svu svoju borbu okrenuti u tom
pravcu da istog asa zaustavi to suavanje.
Ali, postupajui tako, zar se on ne vraa tamo gde
je i bio? upitah.
Ne. Poto se tonal suzi, ratnik zatvara kapiju s druge strane. Sve dok
njegov tonal ne bude izazvan a njegove oi budu otvorene samo za svet tonala,
ratnik e se nalaziti sa bezbedne strane ograde. Tu je na dobro znanom tlu i tu
poznaje sva pravila. Ali, kad mu se tonal suava, tad je na vetrometini, s koje
se mora odmah skloniti da ne bi bio zbrisan. Ovo sada nije samo nain da se to
kae. Van kapije oiju tonala besni vetar.
Mislim, pravi vetar. To nije metafora. Taj vetar moe oduvati neiji ivot. U
stvari, to je vetar koji oduvava sve ivo na svetu. Pre nekoliko godina upoznao
sam te s njim. Ipak, ti si to primio kao alu.
Njegove rei odnosile su se na ono kad me je jednom prilikom odveo u
planine i objasnio mi neka svojstva tog vetra. Meutim, nikad nisam mislio da
je to bila ala.
Nije vano da li si to ozbiljno uzeo ili ne, ree on poto je sasluao moje
proteste. Po pravilu, tonal mora sam sebe da brani, po svaku cenu, svaki put
kad mu neto zapreti; dakle, nije stvarno vano kako tonal reaguje da bi se
odbranio. Jedino je vano da se ratnikov tonal mora upoznati s drugim
alternativama. Ono na ta uitelj cilja, u ovom sluaju, jeste sveukupan uticaj
tih mogunosti. Ba uticaj tih novih mogunosti pomae suavanje tonala. Na
istovetan nain taj uticaj pomae da se sprei da se tonal suzi do nestajanja.
Dade mi znak da nastavim s prepriavanjem jutronjih dogaaja, i prekide
me kad dooh do onog mesta kad je don Henaro klizio s grane na stablo.
Nagual moe izvesti neobine stvari, ree on. Stvari koje izgledaju
nemogue, koje su nezamislive za tonal. Ali neobino je to to uesnik nema
naina da sazna kako se sve to deava. Drugim reima, Henaro ne zna kako
sve to ini; jedino zna da to ini. Vraeva tajna je u tome to zna kako da dospe
u nagual, ali, kad se jednom tamo nae, tvoje nagaanje ta se odigrava vredi
koliko i njegovo.
122
______________________________________________________________________________
Ali kako se ovek osea kad ini te stvari?
Osea se tako kao da neto ini.
Da li se don Henaro osea kao da ide uz stablo drveta? Don Huan me
pogleda, a onda skrenu pogled u stranu. Ne, ree on snanim apatom. Ne
tako kako ti to misli.
Ne ree vie ni rei. Ja bukvalno prestadoh da diem iekujui njegovo
objanjenje. Na kraju sam morao da upitam: Ali ta osea?
Ne mogu da ti to objasnim, ne zato to je to lina stvar, ve zato to nema
naina da se to opie.
Ma hajde, saleteh ga. Nema toga to ovek ne moe reima da objasni ili
rastumai. Smatram da ak onda kad neto nije mogue direktno opisati,
ovek moe to bar nekako nagovestiti, objasniti to okolino.
Don Huan se nasmeja. Smeh mu je bio prijateljski i ljubazan. Pa ipak,
imao je u sebi primesu podrugljivosti i istog inata.
Treba da promenim temu, ree on. Dovoljno je rei da je nagual bio
jutros uperen u tebe. Bez obzira na to to je Henaro uinio, to se desilo izmeu
vas. Njegov nagual se prilagodio udi tvog tonala.
Nisam odustajao od toga da i dalje zapitkujem pa stoga nastavih: Kad
pokazuje Pablitu nagual, ta tad osea?
Ne mogu to da objasnim, ree on tihim glasom. Ne zato to neu, ve
jednostavno zato to ne mogu. Tu se moj tonal zaustavlja.
Nisam hteo vie da ga gnjavim. utali smo neko vreme, a onda on poe da
pria.
Hajde da kaemo da ratnik ui da uskladi svoju volju, da je usmeri ka
sutini stvari, da je usredsredi kad god to zaeli. To znai da je njegova volja,
koja dolazi iz njegovog trbuha, jedno jedino svetlee vlakno, vlakno koje on
moe usmeriti ka bilo kom mestu koje se da zamisliti. To vlakno je put u
nagual. Ili bih mogao takoe kazati da ratnik uranja u nagual pomou tog jednog jedinog vlakna.
Kad jednom uroni, izraz nagnala je stvar njegovog linog temperamenta.
Ako je ratnik smean, i nagual je smean. Ako je ratnik morbidan, i nagual je
morbidan. Ako je ratnik zao, tad je i nagual zao.
Henaro me uvek tera da pucam od smeha jer je jedan od najzabavnijih
ljudi na svetu. Nikad neznam s im e se pojaviti. To za mene predstavlja
krajnju sutinu magije. Henaro je tako fluidan ratnik da i najmanje
usredsreenje njegove volje ini da njegov nagual dela na neverovatne naine.
Da li si i ti posmatrao ono to je don Henaro inio na drvetu? upitah.
Nisam, samo sam znao da je nagual tamo jer sam to video. Ostatak te
predstave bio je samo za tebe.
Misli li da kae, don Huane, da nisi bio sa mnom, kao kad si me
onomad gurnuo i ja se obreo na onoj pijaci?
123
______________________________________________________________________________
Tako neto. Kad se ovek suoava s nagualom, mora biti sam. Ja sam bio
u blizini samo da bih zatitio tvoj tonal. To je moj posao.
Don Huan ree da mi se tonal skoro razleteo u komade kada je don
Henaro siao s drveta; ne toliko zbog nekakve nagualu priroene opasnosti,
koliko zato to se moj tonal prepustio svojoj zbunjenosti. Ree da je jedan od
ciljeva ratnikovog vebanja da presee zbunjenost tonala, dok ratnik ne
postane tako fluidan da moe prihvatiti sve ne prihvatajui nita.
Kad opisah don Henarov skok na drvo i njegov skok dole, don Huan ree
da je ratnikov pokli jedna od najvanijih stvari magije, i da je don Henaro bio
kadar da se usredsredi na njega koristei se njime kao pokretaem.
U pravu si, ree on. Henara je delimino povukao njegov vrisak, a
delimino samo drvo. Bilo je to pravo vienje s tvoje strane. Bila je to prava
slika naguala. Henarova volja bila je usredsreena na vrisak, a njegov dodir
naterao je drvo da povue nagual. Veze su ile u dva pravca, od Henara ka
drvetu i od drveta ka Henaru.
Ono to si morao videti kad je Henaro skoio s drveta, bilo je njegovo
usredsreivanje na neko mesto ispred tebe, a onda ga je drvo gurnulo. No, to je
samo tako izgledalo; u stvari, drvo ga je pre otpustilo. Otpustilo je njegov
nagual i on se vratio u svet tonala, na ono mesto na koje se usredsredio.
Kad je Henaro drugi put skoio, tvoj tonal nije bio tako zbunjen; nisi se
toliko preputao i zato se nisi toliko iscrpio kao prvi put.
Oko 4 po podne, don Huan prekide na razgovor. Hajdemo ponovo do
onih eukaliptusa, ree on.
Tamo nas oekuje nagual.
Ne rizikujemo li da nas vide ljudi? zapitah.
Ne. Za to e se ve pobrinuti nagual, odgovori on.
124
______________________________________________________________________________
APUTANJE NAGUALA
Kako se pribliismo eukaliptusima, ugledah don Henara gde sedi na
nekom panju. Mahnuo nam je osmehnuvi se. Priosmo mu.
Na drveu je bilo jato vrana. Graktale su kao da ih je neto plailo. Don
Henaro ree kako treba da ostanemo nepomini i mirni sve dok se vrane ne
smire.
Don Huan se nasloni na jedno drvo i dade mi znak da se i ja naslonim na
drvo koje je raslo na nekoliko koraka od njegovog, s leve strane. Obojica smo
gledali don Henara, koji je stajao nekoliko koraaja ispred nas.
Istananom kretnjom oiju don Huan mi dade znak da treba drukije da
stanem. On je stajao stabilno, u malom raskoraku, dodirujui stablo drveta
samo gornjim delom pleke i vrhom potiljka. Ruke su mu visile niz telo.
Stajali smo tako otprilike 1 sat. Obojicu sam budno posmatrao, a naroito
don Huana. U odreenom trenutku on blago kliznu niz stablo i sede, jo uvek
prislonjen uz njega istim delovima tela. Sedeo je savijenih kolena, ruku
prebaenih preko njih. Ja sam sledio njegov primer. Noge su mi se zamorile i ta
promena poloaja uini da se osetim sasvim ugodno.
Malo-pomalo, vrane prestadoe da graku, i u polju se nije uo ni jedan
jedini zvuk. Ta tiina uznemiravala me je vie nego graktanje vrana.
Don Huan mi se obrati tihim glasom. Ree da je sumrak moj najbolji as.
Pogledao je u nebo. Mora da je bilo prolo 6. Bio je oblaan dan, pa nisam bio u
mogunosti da proverim poloaj sunca. Iz daljine sam uo gakanje gusaka ili
moda urlik urki. Ali u polju sa eukaliptusima vladala je tiina. Dugo se nije
uo ni cvrkut ptica niti zujanje krupnih insekata.
Koliko sam mogao da procenim, don Huan i don Henaro su bili savreno
nepomini, osim trenutak-dva, koliko im je bilo potrebno da s noge na nogu
prebace teinu tela da bi se odmorili.
Kad smo don Huan i ja seli na zemlju, don Henaro se iznenada pomakao.
Podigao se i unuo na panj. Zatim se okrenuo za 45 stepeni, tako da sam mu
video levu stranu lica. Buljio sam u don Huana oekujui neki znak. On isturi
bradu; bila je to komanda da gledam u don Henara.
Poe da me obuzima grozno uzbuenje. Bilo mi je nemogue da se
obuzdam. Teralo me na proliv. Oseao sam apsolutno isto ono to i Pablito kad
je ugledao don Huanov sombrero. U crevima sam oseao takvu tegobu da sam
morao da ustanem i odjurim u bunje. uo sam ih kako urlaju od smeha.
Nisam se usuivao da se vratim. Oklevao sam neko vreme; shvatih da sam
tom svojom iznenadnom provalom sigurno skinuo ini. Nisam morao previe da
razbijam glavu oko toga; don Huan i don Henaro prioe mestu gde sam bio.
125
______________________________________________________________________________
Uzee me izmeu sebe i odvedoe na drugo polje. Zaustavismo se tano na
sredini polja i ja prepoznah da smo tu jutros ve bili.
Don Huan mi se obrati. Ree da se moram prilagoditi i smiriti, i da treba
da prekinem svoj unutranji dijalog. Sluao sam ga paljivo. Don Henaro je
morao biti svestan da sam usredsredio panju na don Huanova upozorenja, te
je iskoristo taj trenutak da uini isto to i tog jutra; opet se uo njegov jezivi
pokli. Uhvatio me nesvesnog, ali ne i nespremnog. Skoro istog asa poeo sam
ponovo ujednaeno da diem. Taj trzaj bio je zastraujui, ali ipak nije imao
produeno dejstvo, pa sam bio kadar da pogledom pratim don Henara. Videh
kako je skoio na nisku granu jednog drveta. Kako sam to to je radio gledao
udaljen vie od 25 metara, ulo vida mi je prenosilo preterano iskrivljenu sliku.
Nije skoio koristei se snagom svojih miia; pre bi se reklo da je zaplovio kroz
vazduh, odbaen delimino svojim zastraujuim vriskom, i bio povuen nekakvim nejasnim vezama koje su isijavale iz drveta. Kao da ga je drvo usisalo
kroz te veze.
Don Henaro za trenutak ostade posaen na niskoj grani. Bio mi je okrenut
levim profilom. Poeo da izvodi itav niz udnih pokreta. Glava mu se klimala a
telo podrhtavalo. Vie puta zagnjurio je glavu meu kolena. to se vie micao i
uvijao, to mi je bilo tee da usredsredim pogled na njega. Kao da se
rasplinjavao. Zatreptah u oajanju, a onda promenih perspektivu svog pogleda
naginjui glavu desno i levo, onako kako me to don Huan bese nauio. Iz svoje
leve perspektive videh da don Henaro izgleda kao nikad dotad. Kao da je bio
obukao nekakav kostim. Na sebi je imao neko krzneno odelo; krzno je bilo
svetle utosmee boje, kao u sijamske make, sa malo okoladno smee
nijanse po nogama i leima; imalo je i dug debeo rep. U tom kostimu don
Henaro je izgledao kao neki krzneni, smei, dugonogi krokodil koji sedi na
grani. Nisam mogao da mu vidim ni glavu ni crte lica.
Vratih glavu u normalan poloaj. Vizija kostimiranog don Henara se ne
promeni.
Don Henarove ruke zadrhtae. Stao je na granu, nekako poguren, i skoio.
Grana se nalazila nekoliko metara iznad zemlje. Koliko sam mogao sa svog
mesta da procenim, bio je to obian skok nekog kostimiranog oveka. Ugledah
don Henarovo telo kako skoro dodiruje zemlju, ali debeli rep njegovog kostima
tad zavibrira i, umesto da se spusti na zemlju, on uzlete kao da ga je pokrenula
snaga nekog beumnog mlaznog motora. Podigao se iznad vrhova drvea i
odatle dolebdeo skoro do zemlje. Uinio je to vie puta. Katkad bi se zadrao na
nekoj grani i obiao oko stabla, ili se poput jegulje migoljio izmeu grana.
Zatim bi lebdeo i kruio iznad nas, ili bi zamahao rukama kao krilima kad bi
mu stomak dodirnuo najvie vrhove drvea.
Don Henarovo lebdenje ispuni me jezom. Pratio sam ga pogledom i
dva-triput jasno opazio da koristi neke blistave niti, kao da su koturae, da bi
lebdeo od mesta do mesta. Onda je uzleteo iznad vrhova drvea prema jugu i
126
______________________________________________________________________________
iezao iza njih. Pokuah da unapred odredim mesto na kojem e se ponovo
ukazati, ali se on uopte vie ne pojavi.
Primetih tad da leim na leima, pa ipak, nisam bio svestan promene
perspektive. Mislio sam da sve vreme posmatram don Henara iz stojeeg
poloaja.
Don Huan mi pomoe da sednem i ja tad ugledah don Henara koji nam je
bezbrino prilazio. Umilno se osmehnuo i zapitao me kako mi se dopalo njegovo
letenje. Pokuah neto da kaem, ali su mi rei nedostajale.
Don Henaro i don Huan izmenjae udne poglede i don Henaro ponovo
unu. Nagnu se prema meni i proapta mi neto na levo uvo. uh gde mi
kae: Zato i ti ne bi poleteo sa mnom? Ponovio je to vie puta.
Tad prie don Huan i proapta mi na desno uvo: Ne govori. Samo sledi
Henara.
Don Henaro me natera da unem i opet poe da mi ape. uo sam ga
kristalno jasno. Ponovio je tu izjavu 10-ak puta. Rekao je: Veruj u nagual.
Nagual e te uzeti.
Tad don Huan proapta na moje desno uvo sledeu izjavu. Ree: Promeni
svoja oseanja.
uo sam kako mi obojica u ili mah govore, ali sam ih mogao uti i
pojedinano. Svaka od don Henarovih izjava bila je u vezi sa optim
kontekstom lebdenja. Te izjave koje je mnogo puta ponovio kao da su mi se
urezale u pamenje. S druge strane, don Huanove rei bile su u vezi s
posebnim nareenjima, koja mi je ponovio bezbroj puta. Dejstvo toga
dvostrukog aputanja bilo je krajnje udnovato. Kao da me zvuk rei jednog i
drugog cepao napola. Na kraju je ponor izmeu moja 2 uva postao tako irok
da sam izgubio svaki oseaj jedinstva. Neto sam nesumnjivo bio, ali to nije
bilo telesno. Pre bi se moglo rei da je bilo poput usijane magle, neke
tamnoute magle koja je imala oseanja.
Don Huan ree da e me oblikovati za letenje. Imao sam oseaj da su te
rei poput kleta koja uvru i oblikuju moja oseanja.
Don Henarove rei bile su nekakav poziv da ga pratim. Osetih da to elim,
ali da ne mogu. Rascep u meni bio je tako veliki da me onesposobio. Onda
zauh iste kratke izjave koje su mi obojica neprestano ponavljali; neto poput
Pogledaj onu velianstvenu leteu figuru, Skoi, skoi, Noge e ti dohvatiti
vrhove drvea, Eukaliptusi su poput zelenih taki, Crvi su svetiljke.
Mora biti da se u odreenom trenutku neto u meni prekinulo; moda
moja svest o tome da su mi govorili. Osetih da je don Henaro jo uvek sa
mnom, pa ipak, s gledita svoje percepcije, mogao sam jedino razabrati
ogromnu skupinu najudnijih svetiljki. Sjaj im je as slabio, a as postajao
intenzivan. Oseao sam, takoe, i kretanje. To je delovalo tako kao da me
usisava neki vakuum koji mi nikako nije davao da se zaustavim. Kad god je
127
______________________________________________________________________________
izgledalo da e mi se kretanje usporiti i da u moi da usredsredim svoju svest
na one svetiljke, onaj vakuum bi poinjao ponovo da me usisava.
U jednom trenutku, izmeu 2 nestajanja u vakuumu, naoh se u
potpunoj pometnji. Svet oko mene, ma ta da je bio, dolazio je i odlazio u isti
as, otud taj utisak vakuuma. Mogao sam videti 2 odvojena sveta; jedan koji se
udaljavao od mene i drugi koji mi se pribliavao. Nisam to shvatao onako kako
se obino shvata; hou rei, nisam postao svestan toga kao neega to je dotad
bilo neotkriveno. Pre bi se moglo rei da sam imao dve spoznaje bez zakljuka
koji bi ih sjedinio.
Nakon toga, percepcije mi otupee. Ili im je nedostajala preciznost ili ih je
bilo suvie mnogo pa nisam imao naina da ih razvrstam. Sledea gomila
razaberivih predstava behu zvuci u nizu koji su se oformljavali na kraju neke
dugake cevolike tvorevine. Ta cev bio sam ja sam, a oni zvuci bili su don Huan
i don Henaro, koji su mi ponovo govorili jedan na jedno, drugi na drugo uvo.
to su vie govorili, to se ona cev sve vie skraivala, dok se zvui najzad ne
naoe u domenu u kojem sam ih prepoznao. Odnosno, zvuk don Huanovih i
don Henarovih rei dospeo je u normalan domen moje percepcije; ti su se zvui
najpre razaznavali kao buka, zatim kao povici, i na kraju kao rei proaptane
na jedno i drugo uvo.
Zatim opazih stvari iz dobro poznatog sveta. Sudei po svemu, leao sam
licem na zemlji. Raspoznavao sam grumenje zemlje, sitno kamenje, suvo lie.
A potom postadoh svestan polja sa eukaliptusima.
Don Huan i don Henaro stajali su kraj mene. Bio je jo uvek dan. Osetih
da moram da uem u vodu da bih se pribrao. Otiao sam do one reke, skinuo
se i ostao u hladnoj vodi dovoljno dugo da bih mogao uspostaviti svoju
perceptivnu ravnoteu.
Don Henaro je otiao im smo stigli kod njega. Usput me potapao po
ramenu. Refleksno sam odskoio. Mislio sam da e me njegov dodir zaboleti; na
moje iznenaenje, bilo je to samo blago tapanje po ramenu.
Don Huan i don Henaro smejali su se poput 2 deteta koja proslavljaju
obesnu alu. Ne skai toliko, ree don Henaro. Nagual ti nije neprestano za
petama.
Puknuo je usnama kao da ne odobrava moju preteranu reakciju, i iskreno
i prijateljski rairio ruke. Zagrlio sam ga. On ine potapa po leima s najveom
prijateljskom toplinom.
Nagual te mora zanimati samo u odreenim trenucima, ree on. Ostalo
vreme ti i ja smo kao i svi drugi ljudi na ovom svetu.
Pogleda don Huana i osmehnu mu se. Zar nije tako, Huanko? upita on
naglaavajui to Huanko, smeni nadimak od Huan. Tako je, Henarko,
odgovori don Huan izmiljajui nadimak Henarko.
Obojica eksplodirae od smeha.
128
______________________________________________________________________________
Moram te upozoriti, ree mi don Huan, da treba da bude krajnje
oprezan da bi sigurno znao kad je ovek nagual, a kad samo obian ovek.
Mogao bi umreti ako bi doao u direktan fiziki kontakt s nagualom.
Don Huan se okrenu ka don Henaru i sa irokim osmehom upita: Zar nije
tako, Henarko?
Tako je, potpuno tako, Huanko, odvrati don Henaro, i obojica se
nasmejae.
Njihova detinja radost veoma me dirnula. Dogaaji toga dana bili su
iscrpljujui i zbog toga sam bio vrlo osetljiv. Progutala me je plima
samosaaljenja. Samo to nisam zaplakao kako sam nastavljao sebi da ponavljam da je to, bez obzira ta, to su mi uinili bilo neopozivo i bez sumnje
opasno. Kao da mi ita misli, don Huan odmahnu glavom u neverici. Zakikota
se. Ja se potrudih da prekinem unutranji dijalog, i mog samosaaljenja
nestade.
Henaro je vrlo srdaan, primeti don Huan poto je don Henaro otiao.
Mo je htela da nae blagog dobroinitelja.
Nisam znao ta da kaem. Ta ideja da je don Henaro moj dobroinitelj
beskrajno je poticala moju radoznalost. Traio sam od don Huana da mi ispria
neto vie o tome. On kao da nije bio raspoloen za priu. Pogledao je u nebo i
u vrh tamne senke koju je bacalo drvee pored kue. Seo je i leima se oslonio
na debelu ravastu motku, pobodenu skoro ispred ulaznih vrata, i naloio mi
da sednem levo od njega.
Sedoh do njega. On me uhvati za ruku i privue k sebi. Ree da je ovo
doba noi opasno za mene, naroito u ovoj prilici. Vrlo mirnim glasom dade mi
nekoliko uputstava: neemo se pomerati s ovog mesta sve dok on ne bude
video da je to pogodno; nastaviemo da priamo, mirno, bez dugih prekida; a ja
treba da diem i trepem kao da gledam nagual.
Da li je nagual u blizini? upitali.
Naravno, ree on i zakikota se.
Ja se sklupah do don Huana. On zapoe da pria, ime me je zapravo
spreavao da ga bilo ta pitam. ak mi je dodao moju svesku i olovku kao da
sam mogao da piem u mraku. Tvrdio je da treba da budem to je mogue
hladnokrvniji i prirodniji i da od hvatanja beleaka nema boljeg naina da se
zatiti moj tonal. Svu tu stvar postavio je na vrlo zanimljivu osnovu; ree da
ako je hvatanje beleaka moja posebna sklonost, onda moram biti sposoban da
to inim i u potpunom mraku. Glas mu je zvuao izazovno kad je rekao da bih
hvatanje beleaka mogao pretvoriti u ratniki zadatak, i da u tom sluaju mrak
ne bi predstavljao smetnju.
Mora da me je nekako u to uverio jer sam uspeo da zabeleim delove
naeg razgovora. Njegova glavna tema bila je don Henaro kao moj dobroinitelj.
Zanimalo me kad je don Henaro postao moj dobroinitelj, a don Huan me je
nagovarao da se setim nekog navodno neobinog dogaaja koji se desio onog
129
______________________________________________________________________________
dana kad sam sreo don Henara, i koji je posluio kao pravi predznak. Nisam se
mogao setiti niega slinog. Poeh potanko da izlaem svoje doivljaje; koliko
sam se mogao prisetiti, bio je to krajnje nevaan i sluajan susret, koji se desio
u prolee 1968. Don Huan me prekide.
Ako si toliko glup da se ne sea, ree on, onda bolje neka ostane tako
kako kae. Ratnik se dri izreka moi. Setie se kad to bude potrebno.
Don Huan ree da je najtee od svega imati dobroinitelja. Za primer je
uzeo sluaj svoga uenika Elihija, koji je s njim proveo mnogo godina. Ree da
Elihio nije bio kadar da sebi pronae dobroinitelja. Upitah da li e ga Elihio na
kraju ipak nai; on odgovori da nema naina da se predvide hirovi moi.
Podsetio me je kako smo jednom, pre nekoliko godina, sreli grupu mladih
Indijanaca koji su lutali pustinjom u severnom Meksiku. Ree da je video da
nijedan od njih nema dobroinitelja, i da su mu sva okolina i raspoloenje u
tom trenutku ba pogodovali da im pomogne pokazujui im nagual. Govorio je
o jednoj noi kad sam sa jo trojicom mladia sedeo pored vatre dok je don
Huan izvodio jedan, po mom miljenju spektakularan show u kojem se, po
svemu sudei, svakome od nas pojavio u drukijem obliju.
Oni momci znali su mnogo toga, ree on. Meu njima si jedino ti bio
utokljunac.
ta se posle toga dogodilo s njima? upitah.
Neki od njih pronali su dobroinitelja, odgovori on.
Don Huan ree kako je dunost dobroinitelja da se stavi u slubu moi, i
da poetniku posveti isto onoliko panje, ako ne i vie, koliko i uitelj.
Za vreme kratke pauze u naem razgovoru zauh neko udno struganje
iza kue. Don Huan me zadra; bio sam skoro ustao od straha. Pre nego to se
zaula ta buka, na razgovor je za mene bio neto sasvim prirodno. Ali, kad je
nastala pauza, i za trenutak nastupila tiina, ono udno struganje je postalo
iznenada prisutno. U tom trenutku bio sam ubeen da je na razgovor bio
nekakav neobian dogaaj. Imao sam oseaj da su don Huanove i moje rei
zvuale kao kad se cepa papir, i da se ono struganje smiljeno unjalo ekajui
priliku da nasrne.
Don Huan mi naredi da mirno sedim i ne obraam panju ni na ta oko
sebe. Struganje me je podsealo na mrmotovo grebanje po vrstoj, suhoj zemlji.
U trenutku kad sam to pomislio, imao sam takoe i vizuelnu predstavu nekog
glodara, poput onog kojeg mi je don Huan bio pokazao na svom dlanu. Kao da
sam padao u san i moje misli se preobraale u vizije ili snove.
Poeh da izvodim onu vebu disanja i da, stisnuvi ake, drim stomak.
Don Huan je nastavio da govori, ali ga ja nisam sluao. Panja mi je bila
usmerena na tiho utanje nekog zmijolikog tela koje je klizilo preko sitnog
suvog lia. Za trenutak me uhvati panika i osetih gaenje pri pomisli da to
neka zmija puzi po meni. Nehotice gurnuh stopala pod don Huanove noge i
poeh divlje da diem i trepem.
130
______________________________________________________________________________
Tad ono utanje uh tako blizu kao da je bilo na 2-3 koraka od mene.
Obuze me jo vea panika. Don Huan hladnokrvno ree da nagual mogu
odbiti jedino tako ako ostanem pribran. Naredio mi je da ispruim noge i ne
obraam panju na utanje. Bespogovorno je zahtevao da piem ili da mu
postavljam pitanja i da se trudim da ne podlegnem.
Posle velike borbe, upitao sam ga da li don Henaro pravi tu buku. On
odvrati da je to nagual i da ne bi trebalo da ih meam; ree da je Henaro ime
tonala. Zatim dodade jo neto, ali ga ja nisam razumeo. Neto je kruilo oko
kue, tako da nisam mogao da se usredsredim na na razgovor. On mi naredi
da uloim najvei napor. U jednom trenutku uhvatih sebe kako lupetam
gluposti o tome da sam bezvredan. Tre me strah i ja naglo preoh u stanje
potpune bistrine. Don Huan mi tad ree da je dobro to to oslukujem. Ali nisu
se uli nikakvi zvuci.
Nagual je otiao, ree don Huan, ustade i ue u kuu.
Upalio je don Henarovu petrolejku i zgotovio malo hrane. Jeli smo u tiini.
Zapitah ga da li e se nagual vratiti.
Nee, ree on ozbiljno. Samo te je proveravao. U ovo doba noi,
neposredno posle sumraka, trebalo bi da se uvek u neto uputa. U bilo ta.
Samo nakratko, moda na 1 sat koji je za tebe najsmrtonosniji.
Noas je nagual pokuao da te natera da poklekne, ali si bio dovoljno jak
da odbije njegov nalet. Jednom si mu podlegao i tad sam morao da te polijem
vodom, ali ovog puta si dobro inio.
Ja primetih da re nalet daje dogaaju prizvuk neega vrlo opasnog.
Prizvuk neega opasnog? udno ti gleda na to, ree on. Ne pokuavam
da te uplaim. Radnje naguala su smrtonosne. To sam ti ve rekao, i nije tano
da Henaro pokuava da te povredi; naprotiv, on se o tebi besprekomo brine, ali,
ako nema dovoljno line snage da odgovori na nalet naguala, gotov si, bez
obzira na moju pomo ili Henarovu brigu .
Polo smo zavrili sa jelom, don Huan sede do mene i zirnu mi preko
ramena u beleke. Ja primetih da e mi, moda, biti potrebno nekoliko godina
da sredim sve to to mi se dogodilo u toku ovog dana. Znao sam da sam bio
preplavljen opaanjima za koja se nisam mogao nadati da u ih ikada shvatiti.
Ako ne moe da ih shvati, ti si onda u velikoj formi, ree on. U zbrci si
kad razume. Naravno, ovo ti kaem s gledita jednog vraa. S gledita nekog
prosenog oveka, ti tone ako ne uspe da razume. U tvom sluaju, rekao bih
da bi neki prosean ovek mislio da si asocijalan, ili da to postaje.
Nasmejah se njegovom izboru rei. Znao sam da mi pojmom asocijalno
uzvraa; tu re sam mu pomenuo pre izvesnog vremena u vezi sa svojim
strahovanjima.
Uveravao sam ga da ga ovog puta neu pitati nita o onom to sam
proiveo.
131
______________________________________________________________________________
Nikad nisam stavljao zabranu na razgovor, ree on. Moemo priati o
nagualu koliko ti volja, ali sve dok ne pokua da ga objasni. Ako se tano
sea, rekao sam da se u postojanje naguala moe samo uveriti. Dakle,
moemo priati o onome u ta smo se uverili i kako smo se uverili. Ali ti hoe
da objasni kako je sve to mogue, a to je gnusno. eli da nagual objasni
tonalom. To je glupo, naroito kad si ti u pitanju, jer se vie ne moe kriti iza
svog neznanja. Ti vrlo dobro zna da govorom osmiljavamo samo zato to se
zadravamo u odreenim granicama, kojima ne moemo ograniiti nagual.
Potrudio sam se da razjasnim tu stvar. Ne samo da sam hteo da sve
objasnim s racionalne take gledita ve je i sama moja potreba za
objanjavanjem poticala iz nude da ouvam red u svim tim snanim naletima
haotinih pobuda i percepcija.
Don Huan ove moje rei prokomentarisa tako kao da pomou njih
pokuavam da odbranim stav s kojim se ne slaem.
Zna ti vrlo dobro da se preputa, ree on. Ouvati red znai biti
savren tonal, a to biti znai postati svestan svga to se odigrava na ostrvu
tonala. Ali ti to nisi. Samim tim ni tvoj argumenat o ouvanju reda nije taan.
Koristi ga samo zato da bi sve bilo po tvom.
Nisam znao ta da kaem. Don Huan me na izvestan nain teio govorei
mi kako je potreban ogroman napor da se oisti ostrvo tonala. Zatim je
zatraio da mu ispriam sve to sam opazio prilikom svoga drugog susreta s
nagualom. Kad sam zavrio, on ree da je to to sam video kao krznenog
krokodila bio samo jedan mali deo don Henarovog smisla za humor.
teta to si jo uvek tako teak, ree on. Uvek te spetlja zbunjenost, pa
ti izmakne Henarovo pravo umee.
Da li si i ti bio svestan njegove pojave, don Huane? Nisam. Ta predstava
bila je samo za tebe.
A ta si video?
Danas sam jedino mogao da vidim kretanje naguala, njegovo lebdenje
kroz kronje drvea i kovitlanje oko nas. Svako ko vidi moe se u to uveriti.
A neko ko ne vidi?
Taj ne bi nita opazio, moda jedino to kako se drvee povija pod naletom
divljeg vetra. Svaki nepoznat izraz naguala mi tumaimo kao neto to znamo;
u ovom sluaju, nagual bi mogao biti protumaen kao neki povetarac od kojeg
lie treperi, ili moda kao neka udna svetlost, kao neki dinovski svitac. Ako
bi pritisnuo nekog oveka koji ne vidi, on bi rekao da misli da je video,
najverovatnije, neto neobino; budui da njegove oi pripadaju tonalu, one
moraju biti ograniene na svet tonala, a u njemu nema niega zapanjujue
novog, niega to oi ne bi mogle prihvatiti a tonal objasniti.
Zamolih ga da mi kae neto o onim nepoznatim percepcijama do kojih je
dolazilo kad su mi njih dvojica aputali na uho.
132
______________________________________________________________________________
Bio je to najvaniji deo celog dogaaja, ree on. I ostali mu se mogu
prikljuiti, ali je taj bio kruna svih. Pravilo poziva dobroinitelja i uitelja da
pristupe toj konanoj pripremi. Ona je najtea. I uitelj i dobroinitelj moraju
biti besprekorni ratnici da bi preduzeli taj poduhvat cepanja oveka. Ti to jo
uvek ne zna, jer je jo van tvog domaaja, ali je mo opet imala obzira prema
tebi. Henaro je najbesprekorniji ratnik koji postoji.
Zato je cepanje oveka neki veliki poduhvat?
Zato to je opasan. Mogao si umreti kao siuna buba. ak i gore, moglo
se desiti da ne budemo u stanju da te ponovo sastavimo, te bi ostao na tom
nivou oseanja.
Zato je bilo potrebno da mi to uinite, don Huane? U odreenom
trenutku nagual mora da apne ueniku na uvo i da ga rascepi.
ta to znai, don Huane?
Da bi bio prosean tonal, ovek mora biti celovit. Svo njegovo bie mora
pripadati ostrvu tonala. Bez te celovitosti ovek bi poludeo; vra, meutim,
mora da rascepi tu celovitost, ali ne ugroavajui svoje postojanje. Vraev cilj je
da ustraje; on ne prihvata nepotrebne rizike, i zato godinama isti svoje ostrvo,
sve do trenutka kada moe, tako rei, da ispuzi sa njega. Cepanje oveka je
kapija za jedan takav beg.
To cepanje, mada je bilo jedna od najopasnijih stvari koju si ikad doiveo,
prolo je glatko i jednostavno. Nagual te je majstorski vodio. Veruj, jedino
besprekoran ratnik moe to uiniti. Zadovoljan sam tobom.
Don Huan mi stavi ruku na rame i ja tad osetih ogromnu potrebu da
zaplaem. Da li se pribliavam trenutku kad te vie nikad neu videti upitah.
On se nasmeja i odmahnu glavom.
Preputa se kao pravi mokljan, ree on. Ipak, svi mi to inimo. Jedina
razlika je u tome to to inimo na razliite naine. Katkad se i sam preputam.
Moj nain je to oseam kako sam te previe tetoio i uinio te slabim. Znam
da se i Henaro isto tako osea kad je u pitanju Pablito. Tetoi ga kao dete. Ali,
mo je to tako uredila. Henaro daje Pablitu sve to moe, tako da niko ne bi
mogao poeleti neto vie. Niko ne moe kritikovati ratnika ako besprekorno
daje sve od sebe.
Jedan trenutak je utio. Ja sam bio isuvie nervozan da bih sedeo u tiini.
ta misli da se deavalo kad sam oseao kao da me usisava vakuum?
upitah.
Tad si plovio, ree on odseno.
Kroz vazduh?
Ne. Za nagual ne postoje zemlja, vazduh ili voda. U ovom asu se i sam
moe sloiti s tim. Dvaput si bio u predvorju, pred vratima naguala. Rekao si
mi da je sve ono to si susreo bilo nepoznato. Dakle, nagual plovi, ili leti, ili ini
133
______________________________________________________________________________
bilo ta drugo, u svom vremenu, a ono nema nikakve veze s vremenom tonala.
Te dve stvari se ne rimuju.
Kako to don Huan ree, ja osetih neku jezu u telu.
Vilica mi pade i usta mi se nehotice otvorie. Ui mi se otepie i tad
zauh neko jedva osetno zujanje ili treperenje. Dok sam te svoje oseaje
opisivao don Huanu, primetih da to, dok govorim, zvui tako kao da pria neko
drugi. Bio je to jedan sloen oseaj da mi vlastite rei dolaze do uiju pre nego
to sam ih izgovorio.
Moje levo uvo bilo je izvor neobinih oseaja. Osetio sam da snanije i
bolje ujem na njega nego na desno. Bilo je u njemu neega ega ranije nije
bilo. Kad se okrenuh da pogledam don Huana, koji je bio desno od mene,
postadoh svestan niza jasnih slunih percepcija oko tog uva. Bio je to neki
prostor, neki opseg, unutar kojeg sam mogao sve uti neverovatno verno.
Okreui glavu, mogao sam svojim uvom podrobno ispitati sve oko sebe.
Uinilo je to aputanje naguala, ree Don Huan kad mu opisah svoj ulni
doivljaj. Dolazie ti pokatkad, a zatim nestajati. Nemoj ga se plaiti, niti bilo
kog drugog neobinog oseaja koji bi odsad mogao imati. Ali, iznad svega,
nemoj se prepustiti i postati opsednut njima. Znam da e uspeti u tome. Ono
je bio pravi trenutak za tvoje cepanje. Za sve to pobrinula se mo. Sad sve
zavisi od tebe. Ako si dovoljno jak, podnee ok da si rascepljen. Ali, ako si
nesposoban da ustraje, poee polako da propada. Poee da vene, gubi
teinu, bledi, postae duhovno odsutan, nervozan, tih.
Da ste mi moda pre nekoliko godina kazali, rekoh, ta ti i don Henaro
radite, sad bih imao dovoljno . ..
On podie ruku i ne dade mi da zavrim.
To je besmislena izjava, ree on. Jednom si mi rekao da bi dosad ve bio
vra da nije injenice da si tvrdoglav i sklon racionalnim objanjenjima, koja ti
stoje na putu. Naprotiv, ti nedostaci su tvoj put ka moi. Nee valjda da kae
da bi ti mo doletela kad bi ti ivot bio drukiji.
Henaro i ja moramo delati na isti nain kao ti, u okviru odreenih
granica. Mo je ta koja postavlja te granice, a ratnik je, recimo to tako,
zatoenik moi; zatoenik kome se daje da slobodno bira: da dela ili kao
besprekoran ratnik ili kao budala. U konanim razmatranjima, moda ratnik
nije zatoenik ve rob moi, jer taj izbor za njega vie nije izbor. Henaro ne
moe da dela ni na jedan drugi inain sem besprekorno. Kad bi delao kao
budala, to bi ga iscrpio i prouzrokovalo njegovu smrt.
Razlog to se plai Henara lei u tome to on koristi put straha da bi
suzio tvoj tonal. To tvoje telo zna, premda ne i tvoj razum, i zato hoe da
pobegne kad god je Henaro u blizini.
Ja napomenuh da me vrlo zanima da iznam da li me don Henaro namerno
plai. On ree da nagual ini udne stvari, stvari koje se ne mogu predvideti.
Kao primer mi je naveo ono to se tog jutra dogodilo, kad me je spreio da se
134
______________________________________________________________________________
okrenem nalevo i pogledam don Henara koji je bio na drvetu. Ree da je bio
svestan onoga to je njegov nagual uinio, mada nije bilo naina da to
unapred sazna. Njegovo objanjenje cele stvari bilo je da je moj iznenadni
pokret ulevo bio korak ka mojoj smrti koji je moj tonal hotimice inio kao
samoubilaki pokuaj. Taj pokret uznemirio je njegov nagual, to je imalo za
posledicu da neki njegov deo padne na mene.
Nehotice uinih neki zbunjen pokret.
Tvoj razum ti opet govori da si besmrtan, ree on. ta time misli da
kae, don Huane? Besmrtno bie ima na raspolaganju sve vreme
ovog sveta za sumnje, zbunjenost i strahovanja. Ratnik, s druge strane, ne
moe pristati uz znaenja stvorena po nareenju tonala, jer pouzdano zna da
njegova sveukupnost nema vie osim trunke vremena na ovom svetu.
Hteo sam ozbiljno da istaknem jednu stvar. Moja strahovanja, sumnje i
zbunjenost nisu bili na svesnom nivou i, ma koliko sam pokuavao da ih
kontroliem, svaki put kad bih se suoio s don Huanom i don Henarom, osetio
bih se bespomonim.
Ratnik ne moe biti bespomoan, ree on. Niti zbunjen ili uplaen, bez
obzira na uslove. Ratnik ima vremena samo za svoju besprekornost; sve drugo
iscrpljuje mu mo kojom ga ta besprekornost ispunjava.
Vratili smo se ponovo na moje staro pitanje, don Huanu. ta je to
besprekornost?
Da, vratili smo se na tvoje staro pitanje, a dosledno tome, i na moj stari
odgovor: "Besprekornost je da da sve od sebe ma ta inio."
Ali, don Huane, ja hou da kaem da neprekidno imam utisak da dajem
sve od sebe, a oito nije tako.
Nije to tako komplikovano kao to ti se ini. Odgovor na sva ta pitanja
koja se tiu besprekornosti jeste oseanje ima li se ili nema vremena. Iskustvo
kae da nisi besprekoran kada osea ili dela poput bia koje ima na
raspolaganju sve vreme ovoga sveta; u tim trenucima treba da se okrene i
pogleda oko sebe i onda e shvatiti da je tvoje oseanje da ima toliko
vremena najobinija budalatina. Na ovom svetu nema spaenih!
135
______________________________________________________________________________
KRILA PERCEPCIJE
Don Huan i ja proveli smo ceo dan u planinama. Otili smo u zoru. Odveo
me je na 4 mesta moi i na svakom od njih mi dao posebna uputstva kako da
se pribliim ispunjenju onoga izuzetnog zadatka koji mi je pre nekoliko godina
oznaio kao moju ivotnu situaciju. Vratili smo se kasno po podne. Poto smo
jeli, don Huan napusti don Henarovu kuu. Ree mi da moram da saekam
Pablita, koji e doneti petrolej za lampu, i da treba da popriam s njim.
Uskoro sam bio sasvim zanet radom na svojim belekama i nisam uo da
je Pablito doao, sve dok se nije stvorio pored mene. Pablitovo objanjenje bilo
je da je iao hodom moi i da ga stoga nisam mogao uti, osim ako nisam
sposoban da vidim.
Pablito mi se uvek dopadao. Nisam, meutim, esto imao prilike da budem
nasamo s njim, iako smo bili dobri prijatelji. Pablita sam oduvek smatrao
izvanredno armantnom osobom. Zvao se, naravno, Pablo, ali deminutiv,
Pablito, vie mu je odgovarao. Bio je sitan, ali ilav. I on je, kao don Henaro, bio
vitak, iznenaujue miiav, i jak. Imao je, moda, blizu 30 godina, ali je
izgledao kao da mu je 18. Bio je tamnoput i srednjeg rasta. Njegove smee oi
bile su bistre i sjajne, a kao i don Henaro, imao je oaravajui osmeh u kojem
je bilo neeg avolskog.
Zapitah ga za njegovog prijatelja Nestora, don Henarovog drugog uenika.
Ranije sam ih uvek viao zajedno, i svaki put sam imao utisak da su savreno
bliski; bili su, meutim, razliito graeni i imali razliite karaktere. Dok je
Pablito bio veseo i otvoren, Nestor je bio sumoran i povuen. Bio je takoe vii
rastom, tei, tamnije puti, i mnogo stariji.
Pablito mi ree da se Nestor najzad ukljuio u rad s don Henarom, i da je
postao sasvim druga linost otkako sam ga poslednji put video. Nije hteo dalje
da govori o Nestorovom radu ni o njegovoj promeni, pa naglo promeni temu
razgovora.
ujem da te nagual neto mui, ree.
Bio sam iznenaen to to zna, pa ga zapitah kako je to doznao.
Henaro mi sve govori, ree on.
Zapazih da on o don Henaru ne govori na tako formalan nain kao ja.
Jednostavno ga je zvao, prisnim tonom, Henaro. Ree da mu je Henaro kao
brat i da su slobodni jedan prema drugom kao da su roaci. Otvoreno izjavi da
veoma voli Henara. Bio sam duboko dirnut njegovom jednostavnou i
iskrenou. Razgovarajui s njim, shvatih koliko smo don Huan i ja bliski po
temperamentu; zato je na odnos bio tako formalan i strog u poreenju sa
odnosom Henara i Pablita.
136
______________________________________________________________________________
Upitah Pablita zbog ega se boji don Huana. On zatrepta. Kao da od same
pomisli na don Huana ustuknu. Nije odgovorio. Izgledalo je kao da me procenjuje na neki tajanstven nain.
Ti ga se ne boji? upita on. Ja mu rekoh da se plaim don Henara, a on
se nasmeja kao da je to poslednja stvar koju je oekivao da e uti. Ree da se
don Huan i don Henaro razlikuju kao dan od noi. Don Henaro je dan, a don
Huan no, i kao takav, najstranije bie na svetu. Opisujui strah od don
Huana, Pablito mi poveri u kakvoj se situaciji nalazi kao uenik. U krajnje
jadnom sam stanju, ree on. Kad bi video ta mi je u kui, shvatio bi da znam
suvie za obinog oveka, pa ipak, kad bi me video s nagualom, shvatio bi da
ne znam dovoljno.
Brzo je promenio temu i poeo da se smeje to stalno beleim. Ree da ga
je don Henaro satima zabavljao imitirajui me. Dodade da me don Henaro veoma voli, uprkos nekim mojim udnim osobinama, i da je izrazio zadovoljstvo
to sam njegov protegido.
Prvi put sam tad uo tu re. Ona je odgovarala jednom drugom izrazu koji
sam uo od don Huana na poetku naeg druenja. Rekao mi je tad da sam ja
njegov escogido, izabranik. Re protegido znaila je tienik.
Zamolih Pablita da mi pria o svojim susretima s nagualom i on mi
ispria svoj prvi okraj s njim. Ree mi kako mu je don Huan jednom dao neku
korpu, to je smatrao poklonom dobre volje. Okaio je o iviluk iznad vrata u
svojoj sobi, i poto nije mogao da smisli za ta bi je u tom trenutku upotrebio,
zaboravio je na nju ceo taj dan. Ree kako je mislio da je korpa dar moi i kako
treba da bude upotrebljena za neto sasvim posebno.
U ranim veernjim satima, za koje Pablito ree da su i njegovo smrtonosno
doba dana, Uao je u sobu da uzme svoju jaknu. Bio je sam u kui i spremao
se da poe u posetu jednom prijatelju. U sobi je bio mrak. Dohvatio je jaknu i,
kad je hteo da izae, ona korpa je pala ispred njega i dokotrljala mu se do
nogu. Pablito ree da je smehom odagnao strah im je video da je to samo
korpa koja se otkaila s kuke. Kad se sagnuo da je podigne, doiveo je najvei
ok u ivotu. Korpa je odskoila van njegovog domaaja i poela da se trese i
cvili kao da je neko uvre ili pritiska. Pablito ree da je bilo dovoljno svetlosti
koja je dolazila iz kuhinje da se jasno razazna sve u sobi. Zurio je u korpu neko
vreme, mada je oseao da ne bi trebalo to da ini. Korpa je poela da se gri
usled nekog tekog, hripavog i napornog disanja. Pablito je tvrdio, prepriavajui svoj doivljaj, da je zaista video i uo kako korpa die, da je ona bila
iva i da ga je nemilice jurila po sobi, spreavajui ga da izae. Ree da je korpa
onda poela da raste, tako da se bambusova trska olabavila i zaokruglila u
ogromnu loptu, koja se poput spleta suvog loptastog pustinjskog korova
kotrljala prema njemu. Tresnuo je leima na pod i lopta je poela da mu se
pue uz noge. Pablito ree da je tad ve bio van sebe, i da je histerino vritao.
Lopta ga je zarobila i kotrljala mu se po nogama izazivajui mu marke po telu.
137
______________________________________________________________________________
Pokuao je da je odgurne i tad je primetio da je ta lopta don Huanovo lice
otvorenih usta spremnih da ga proderu. U tom trenutku nije mogao vie da
podnese uas, te je izgubio svest.
Veoma iskreno i otvoreno, Pablito mi je ispriao niz zastraujuih susreta
koje su on i njegovi ukuani imali s nagualom. Proveli smo sate priajui. On
je, po svemu sudei, bio u istoj neprilici kao i ja, ali je, bez sumnje, imao vie
smisla za snalaenje u svetu vraeva.
U jednom trenutku ustade i ree kako osea da don Huan dolazi i da ne
eli da bude ovde zateen. Zbrisao je neverovatno brzo. Kao da ga je neto
izvuklo iz sobe. Nestao je pre nego to sam uspeo da se pozdravim s njim.
Don Huan i don Henaro se ubrzo pojavie. Smejali su se. Pablito je jurio
putem kao da mu je za petama sam avo, ree don Huan. Pitam se zato?
Mislim da se uplaio kad je video kako se Karlitos lomi piui, ree don
Henaro, rugajui se mom beleenju.
Priblii mi se.
Hej! Imam ideju, ree skoro apatom. Poto toliko voli da pie, to
onda ne naui da to ini prstom umesto olovkom. To bi bilo neto.
Don Huan i don Henaro su seli pored mene i, smejui se, razmatrali
mogunost pisanja prstom. Ozbiljnim glasom don Huan stavi jednu udnu
opasku. Ree: Nema sumnje da bi mogao da pie prstom, ali, da li bi to mogao
da proita?
Don Henaro se presamiti od smeha i dodade: Ubeen sam da on moe sve
da proita. Zatim poe da pripoveda veoma zbunjujuu priu o nekom
seoskom ilkou koji je postao vana javna linost za vreme nekakvog
politikog prevrata. Don Henaro ree kako je junak njegove prie bio
naimenovan za ministra, ili guvernera, a moda ak i za predsednika, to govori
da je prosto neverovatno ta sve ljudi mogu da uine u svojoj ludosti.
Zahvaljujui ovom naimenovanju, poverovao je da je zaista znaajan i stoga
nauio da zauzme pozu.
Don Henaro zastade i ispitivaki me odmeri poput loeg glumca koji
ipokuava da nadigra samog sebe. Namignu mi i nekoliko puta izvi i spusti
obrve. Ree da je junak ove prie bio vrlo uspean u javnim nastupima i da je
bez ikakve tekoe mogao da izdeklamuje govor, ali se od oveka njegovog
poloaja zahtevalo da ita te govore, a on je bio nepismen. I tako se on dosetio
kako sve da nadmudri. Imao je nekakav ispisani list papira kojim je mahao kad
god je drao neki govor. Tako su njegova sposobnost i, uopte, svi kvaliteti
izgledali nesumnjivi svim seoskim ilkoima. Ali jednoga dana naie neki
pismeni stranac i primeti da na junak ita svoj govor drei list naopako. On
poe da se smeje i svima otkri prevaru.
Don Henaro ponovo za trenutak zastade, pogleda me mirkajui i upita:
Da li misli da se time na junak dao zbuniti? Ni govora. Pogledao je mirno sve
138
______________________________________________________________________________
okupljene i rekao: "Naopake? Kakve to veze ima kad zna da ita?" I ilkoi
su se sloili s njim.
Don Huan i don Henaro prsnue u smeh. Don Henaro me blago potapa
po leima. Kao da sam ja bio junak te prie. Osetih se neprijatno i nervozno se
nasmejah. Pomislio sam da pria ima neko skriveno znaenje, ali se ne usudih
to da pitam.
Don Huan mi se priblii. Sagnu se i proapta mi na desno uvo: Ne misli
li da je smeno? Don Henaro se, takoe, nae prema meni i apnu mi na levo
uvo: ta je rekao? Mahinalno sam reagovao na oba pitanja napravivi
nehotinu sintezu.
Da. Mislio sam pitao je smeno, rekoh.
Bili su, oevidno, svesni dejstva svojih manipulisanja; smejali su se dok
im suze nisu potekle niz lice. Don Henaro je, po obiaju, bio neobuzdaniji od
don Huana; pao je na lea i otkotrljao se nekoliko metara od mene. Legao je na
stomak, ispruio ruke i noge, i zavrteo se kao na vrteci. Obrtao se tako dok
nije doao do mene i dodirnuo me nogom. Onda se naglo podigao i bleskasto se
osmehnuo. Don Huan se drao za slabine. Tako se smejao da se inilo da ga je
od toga zaboleo stomak.
Malo potom, obojica se nagnue k meni i nastavie da mi apuu na ui.
Pokuao sam da zapamtim sled njihovih izjava, ali sam posle uzaludnog napora
odustao. Bilo ih je previe.
aputali su mi dok ponovo nisam osetio da sam rascepljen. Postao sam
magla, kao prethodnog dana, uti sjaj koji je sve neposredno oseao. U stvari,
jednostavno sam znao. U to se nisu umeale misli; bile su to samo izvesnosti.
A kad dooh u dodir s nekim mekim, sunerastim i gumastim oseajem, koji je
bio van mene, a ipak deo mene, znao sam da je to drvo. Osetio sam da je to
neko drvo po njegovom mirisu. Nije mirisalo ni na jedno odreeno drvo kojeg
sam se mogao setiti, ali, bez obzira na to, u meni je neto znalo da je taj
neobini miris esencija drveta. Nije to bilo ba oseanje da znam, ni
rasuivanje o tom znanju, niti, pak, zbrkano traenje odgovora na sve.
Jednostavno sam znao da sam u dodiru s neim, s neim svud oko sebe s
nekim blagonaklonim, toplim, izuzetno jakim mirisom koji je dolazio od neega
to nije bilo ni vrsto ni teno, ve neto nedefinisano drugo, a za ta sam
znao da je drvo. Oseao sam da, znajui ga na taj nain, pogaam njegovu
sutinu. Nije me odbijalo. Pre me je pozivalo da se stopim s njim. Obujmljivalo
me ili sam to ja inio s njim. Izmeu nas je postojala veza koja nije bila ni
istanana niti neugodna.
Sledei oseaj kojeg sam se mogao jasno prisetiti bio je nekakav talas
uenja i ushienja. Sav sam podrhtavao. Bio je prijatan, ali na tako neodreen
nain da ga nisam mogao nigde svrstati. U svakom sluaju, znao sam da je to s
ime sam u dodiru - zemlja. Neki deo mene utvrdio je s potpunom sigurnou
139
______________________________________________________________________________
da je to zemlja. Ali onog trenutka kad sam pokuao da razaberem beskraj tih
neposrednih opaaja, izgubio sam svaku sposobnost da ih odredim.
Zatim sam se iznenada ponovo pribrao. Mislio sam. Bio je to tako nagao
prelaz da sam pomislio da sam se probudio. Pa ipak, bilo je neega u tom
nainu na koji sam oseao da to nisam potpuno ja. Znao sam da neto zaista
nedostaje pre nego to sam potpuno otvorio oi. Obazreo sam se oko sebe. Bio
sam jo uvek u snu, ili imao nekakvu viziju. Proces miljenja, meutim, ne
samo da mi nije bio oslabljen ve je bio neobino tean. Brzo procenih
situaciju. Bio sam siguran da su don Huan i don Henaro izazvali to moje
snovienje u naroite svrhe. Upravo kad mi je izgledalo da mogu shvatiti tu
njihovu nameru, neto to mi je bilo potpuno strano prisili me da obratim
panju na sve oko sebe. Dugo mi je trebalo da se orijentiem. Leao sam
zapravo na stomaku, a to na emu sam leao bio je nekakav vrlo neobian pod.
Ispitujui ga, nisam mogao da se oduprem oseanju straha i uenja. Nije mi
bilo jasno od ega je napravljen. Nepravilne tanke ploe od nekog nepoznatog
materijala bile su poredane na neki sasvim zamren pa ipak jednostavan
nain. Bile su postavljene jedna uz drugu, ali nisu bile privrene za zemlju ni
meusobno. Bile su elastine i popustile su kad sam pokuao da ih razdvojim,
ali kad sam prestao da ih pritiskam, vratile su se na staro mesto.
Pokuah da ustanem, i tad me obuze dokraja neobina ulna deformacija.
Nisam imao kontrolu nad telom; u stvari, moje telo kao da nije bilo moje. Bilo
je nepomino; izgubio sam vezu sa svakim njegovim delom i, kad pokuah da
ustanem, ruke mi otkazae i ja se bespomono zaklatih na stomaku i izvrnuh
na stranu. Zamah klaenja umalo me ponovo potpuno ne vrati na stomak. Ali,
kako su mi ruke i noge bile ispruene, one to ne dozvolie i ja ostadoh tla leim
na leima. U tom poloaju za trenutak ugledah dve udnovato graene noge sa
najiskrivljenijim stopalima koja sam ikad video. Bio sam to ja! Kao da sam bio
zavijen u neku tuniku. Pade mi na pamet da, u stvari, upravo posmatram
samog sebe kao nekog bogalja ili invalida. Pokuah da se izvijem da bih
pogledao u svoje noge, ali sam jedino mogao da napravim trzaj. Gledao sam
pravo u neko uto nebo, duboko i potpuno uto kao limun. Bilo je proarano
tamnoutim prugama i bezbrojnim ispupenjima nalik na kapi vode. To
neverovatno nebo delovalo je zaprepaujue. Nisam mogao da odredim da li su
ona ispupenja oblaci. Bilo je i delova prekrivenih senkama i delova razliitih
nijansi ute boje, to sam otkrio pomerajui glavu levo-desno.
Tad mi panju privue neto drugo: sunce u samom zenitu utog neba,
upravo iznad moje glave, blago sunce sudei po tome to sam mogao da gledam
u njega koje je zrailo neku umirujuu, jednolinu beliastu svetlost.
Pre nego to sam stigao da se udubim u
silovito prodrma; glava mi odskoi i zaklati
podignut. Zauh neki prodoran glas i kikot
prizorom: divovskom bosonogom enom. Lice
te vanzemaljske prizore, neto me

se napred-nazad. Osetih da sam
i tad se suoih sa zapanjujuim
joj je bilo ovalno i ogromno. Imala
140
______________________________________________________________________________
je crnu kosu i pa-frizuru. Ruke i noge bile su joj dinovske. Podigla me je i
stavila na ramena kao da sam lutka. Telo mi je mlitavo visilo. Gledao sam niz
njena snana lea. Po ramenima i du kime imala je fine maljice. Gledajui s
njenih ramena, ponovo ugledah onaj divni pod. Mogao sam uti kako se ugiba
pod njenom ogromnom teinom i videti otiske njenih stopala na njemu.
Spustila me je na stomak ispred nekog zdanja, nekakve zgrade. Prirnetih
tad da neto nije u redu s mojim opaanjem dubine. Nisam mogao da
posmatrajui odredim veliinu one zgrade. Na mahove mi je izgledala smeno
malena, ali potom, poto sam prividno prilagodio svoju percepciju, iskreno me
zadivie njene monumentalne dimenzije.
Divovska devojka sede pored mene, to uini da pod zakripi. Dodirivao
sam njeno ogromno koleno. Mirisala je na slatki ili jagode. Priala mi je, a ja
sam razumeo sve to bi rekla; pokazujui rukom ono zdanje, ree mi da u
tamo iveti.
Mo opaanja kao da mi se povea kada sam savladao prvobitnu
zaprepaenost injenicom da se nalazim na tom mestu. Tad prirnetih da
zgrada ima 4 izvanredna, ali nefunkcionalna stuba. Nisu nita podupirali; bili
su na vrhu zgrade. Oblikom su bili suta jednostavnost; bili su dugi i elegantno
projektovani, tako da se inilo da streme prema onom zastraujuem, neopisivo
utom nebu. Ti izokrenuti stubovi izazvae u meni utisak iste lepote. Preplavi
me estetsko ushienje.
Stubovi kao da su bili nainjeni iz jednog komada; nisam mogao shvatiti
kako. Dva prednja stuba bila su meusobno povezana tankom traverzom,
nekom neobinom dugom ipkom za koju sam mislio da bi mogla biti deo
ograde neke verande na proelju zgrade.
Divovska devojka me natera da na leima skliznem u zgradu. Krov zgrade
bio je crn i ravan, prekriven simetrinim otvorima to su proputali ukasti
sjaj neba koji je stvarao najneobinije are. Bio sam uistinu zapanjen tom
krajnjom jednostavnou i lepotom postignutom takama utog neba koje je
provirivalo kroz one pravilne otvore na krovu, i arama senki to su ih ti otvori
stvarali po onom divnom i neobinom podu. Graevina je bila etvorougaona i,
izuzimajui njenu uzbuujuu lepotu, bila mi je sva neshvatljiva.
Bio sam toliko uzbuen da sam u tom trenutku poeleo da zaplaem, ili
da ostanem tu zauvek. Ali tad poe da me vue neka sila, ili pritisak, ili, pak,
neto to se ne da odrediti. Odjednom se naoh van graevine, jo uvek leei
na leima. Divovska devojka bila je tu, ali ne sama, ve s nekom velikom
enom koja je dosezala do neba i zaklanjala sunce. U poreenju s njom, divovska devojka izgledala je kao neka devojica. Velika ena bee ljuta; dograbila je
onu zgradu za jedan od njenih stubova, podigla je, obrnula i postavila na pod.
Bila je to stolica!
Ta spoznaja delovala je poput katalizatora; on podstae neke poraavajue
percepcije. Prikazivale su mi se meusobno nepovezane slike koje su se mogle
141
______________________________________________________________________________
stopiti u jedinstven tok. U slikama koje su se brzo smenjivale, prepoznah onaj
divni i neshvatljivi pod kao asuru; uto nebo bilo je reljefna tukatura na
tavanici sobe; sunce je bilo sijalica; graevina koja je probudila onakvo ushienje u meni bila je stolica koju je neko dete u igri prevrnulo da mu slui kao
kua.
Imao sam jo jednu celovitu i povezanu predstavu jedne druge zagonetne
arhitektonske konstrukcije monumentalnih razmera. Stajala je za sebe.
Izgledala je skoro kao iljata koljka nekog pua iji je stranji deo bio
uspravljen. Zidovi su bili nainjeni od udubljenih i izboenih ploa od nekog
udnog purpurnog materijala; svaka plota imala je lebove, pre funkcionalne
nego ukrasne.
Ispitao sam graevinu vrlo paljivo i podrobno i naao da je, kao to je bio
sluaj i s prvom, potpuno neshvatljiva. Oekivao sam da u odjednom podesiti
svoju percepciju i otkriti pravu prirodu graevine. Ali se nita slino nije
dogodilo. Imao sam zatim bezbroj nekih stranih i nerazmrsivih spoznaja, ili
otkria, o zgradi i njenoj funkciji, to je sve bilo besmisleno, jer ih nisam
mogao uklopiti ni u kakav poredbeni sistem.
Onda mi se odjednom povrati moja normalna svest. Don Huan i don
Henaro bili su pored mene. Bio sam umoran. Potraih svoj sat; nije ga bilo.
Don Huan i don Henaro se uglas zakikotae. Don Huan ree da ne bi trebalo
da brinem o vremenu ve o tome kako da se usredsredim na sleenje
odreenih preporuka koje mi je don Henaro dao.
Okrenuh se prema don Henaru, a on napravi vic. Ree da je najznaajnija
preporuka da nauim da piem prstom, da bih utedeo olovke i pravio se
vaan.
Zavitlavali su me zbog mojih beleaka jo neko vreme, a onda sam otiao
da spavam.
Don Huan i don Henaro sasluae detaljan opis mog doivljaja, koji sam
im sutradan, na don Huanov zahtev, izloio.
Henaro misli da ti je zasad dovoljno, ree don Huan kad sam zavrio
priu.
Don Henaro potvrdno klimnu glavom.
Kakvo je znaenje onog to sam doiveo prole noi? upitah.
Video si za trenutak najvaniju stvar magije, ree don Huan. Prole noi
zavirio si u svoju sveukupnost. Ali, za tebe je to, naravno, u ovom trenutku
besmislena izjava. Oevidno, dostizanje sveukupnosti pojedinca nije pitanje
njegovog htenja da na to pristane, ili njegove voljnosti da ui. Henaro misli da
je tvom telu potrebno vreme da bi u njega utonulo aputanje naguala.
Don Henaro opet potvrdno klimnu glavom. Mnogo vremena, ree
klimajui glavom. Dvadeset ili ak 30 godina. Nisam znao kako da reagujem.
Pogledah upitno don Huana. Obojica su bili ozbiljni.
142
______________________________________________________________________________
Zar stvarno ba toliko? upitah.
Naravno da ne treba, uzviknu don Henaro i obojica prsnue u smeh.
Don Huan ree da treba da se vratim onda kad mi to moj unutranji glas
bude naloio, a da u meuvremenu pokuam da priberem sva ona uputstva
koja su mi davali dok sam bio rascepljen.
Kako to da uinim? upitah.
Tako to e prekinuti svoj unutranji dijalog i pustiti da se neto u tebi
izlije i rasprostre, ree don Huan. To neto je tvoja percepcija, ali nemoj
pokuavati da shvati ta time mislim da kaem. Samo dopusti da te vodi
aputanje nagnala.
Onda mi ree da sam prethodne noi video 2 niza bitno razliitih prizora.
Jedan je bio neobjanjiv, a drugi savreno prirodan, a red kojim su tekli
ukazuje na stanje koje nam je svima svojstveno.
Jedan prizor bio je nagual, a drugi tonal, dodade don Henaro. Zatraih
da mi objasni to to je izjavio. On me pogleda i potapa po leima.
Don Huan se umea i ree da su 2 prva prizora bila nagual, i da je don
Henaro bio izabrao drvo i zemlju da bi ih njima istakao. Druga 2 su bili prizori
tonala koje je lino on izabrao; jedan od njih bila je moja percepcija sveta iz
perspektive deteta.
inilo se da je to za tebe bio stran svet, jer tvoja percepcija onda jo nije
bila izgraena tako da bi odgovarala eljenom kalupu.
Da li sam nekad zaista tako video svet? upitah.
Svakako, ree on. Bilo je to tvoje seanje.
Zapitah don Huana da li je i ono oseanje estetskog zadovoljstva, koje me
bee ushitilo, takoe bilo deo mog seanja.
U te prizore ulazimo ovakvi kakvi smo danas, ree on. Tu sliku video si
onako kako bi je video sada. Pa ipak, to vebanje bilo je vebanje percepcije.
Bio je hi prizor iz tvog detinjstva, kada je ovaj svet postao za tebe ovo to je
sada. Iz vremena kad je stolica poslala stolica.
O drugom prizoru nije hteo da razgovara.
To nije bilo seanje iz mog detinjstva, rekoh.
Tako je, ree on. Bilo je to neto drugo.
Da li je to bilo neto to u videti u budunosti? upitah.
Nema budunosti! uzviknu on odseno. Budunost, to se samo tako
kae. Za vraa postoji jedino sada i ovde.
Ree da se o tome u sutini nema ta kazati, jer je veba imala za cilj da
otvori krila moje percepcije, i da sam, iako nisam leteo na njima, ipak dotakao
4 toke koje bi mi bile nedostupne i nepojmljive sa gledita moje uobiajene
percepcije.
143
______________________________________________________________________________
Poeh da kupim svoje stvari pred polazak. Don Henaro mi pomoe da
spakujem svoju svesku; stavio je na dno moje aktn-tane.
Tu e joj biti toplo i udobno, ree i namignu. Ne mora se brinuti da e
nazepsti.
Znajui da elim da odem, don Huan kao da je tek sad hteo da pone da
govori o mom doivljaju. Nesvesno pokuali da zgrabim svoju tanu iz don
Henarovih ruku, ali je on ispusti na pod pre nego to sam je i dotakao. Don
Huan mi je govorio okrenut leima. Ja podigoh tanu i uurbano potraih
svoju svesku. Don Henaro je zbilja bio tako dobro spakovao da mi je dosta
vremena trebalo da je pronaem; napokon sam je izvadio i poeo da piem.
Don Huan i don Henaro su buljili u mene.
U groznom si stanju, ree don Huan smejui se. Posee za svojom
sveskom kao pijanac za bocom. Kao brina majka za svojim detetom, odsee
don Henaro.
Kao svetenik za raspelom, dodade don Huan.
Kao ena za gaicama, mijauknu don Henaro.
Nastavili su sa slinim poreenjima urlajui od smeha dok su me pratili
do kola.
144
______________________________________________________________________________
DEO TREI
OBJANJENJE VRAEVA
TRI SVEDOKA NAGUALA
Po povratku kui, ponovo sam se suoio sa zadatkom sreivanja svojih
osnovnih beleaka. Sva ona iskuenja kroz koja su me don Huan i don Henaro
naterali da proem postala su jo uzbudljivija kada sam ponovo razmotrio sve
dogaaje. Primetio sam da moje uobiajeno preputanje zbunjenosti i strahu
od onoga to sam preiveo vie nije tako jako kao nekada. Vie puta sam
nastojao da namerno upletem svoja oseanja u pekulacije, pa ak i u
samosaaljenje, to sam i ranije inio; ali neto je nedostajalo. Imao sam isto
tako nameru da zapiem bezbrojna pitanja koja sam eleo da postavim don
Huanu, don Henaru, pa ak i Pablitu. Taj plan je propao pre nego to sam i
poeo da ga ostvarujem. Bilo je u meni neega to me je spreavalo da
zapadnem u neko ispitivako stanje ili smeteno raspoloenje.
Nisam nastojao da se vratim don Huanu i don Henaru, ali nisam ni
odbacivao tu mogunost. Medu tim, jednog dana, bez ikakvog premiljanja,
jedno stavno osetih da je dolo vreme da ih vidim.
Ranije sam, kad god sam se spremao na put u Meksiko, odlazio sa
oseanjem da u sebi nosim bezbroj vanih pitanja koja sam eleo to pre da postavim don Huanu; ovog puta mi nita nije bilo na umu. Kao da sam se radei
na svojim belekama rasteretio prolosti i bio spreman za sad i ovde don
Huanovog i don Henarovog sveta.
Trebalo je da saekam svega nekoliko sati pa da me don Huan nae na
pijaci jednog planinskog gradia u srednjem Meksiku. Pozdravio me je veoma
srdano i usput dao predlog. Rekao je da bi voleo, pre nego to odemo don
Henaru, da poseti don Henarove uenike, Pablita i Nestora. Kako sam skrenuo
sa auto-puta, on mi ree da paljivo zagledam svaki neobian znak pored puta
ili na njemu. Zamolih ga da mi podrobnije objasni ta misli.
Ne mogu, ree on. Nagualu nisu potrebna precizna objanjenja.
Njegov odgovor delovao je tako da sam nehotice usporio vonju. On se na
to glasno nasmeja i dade mi rukom znak da nastavim da vozim.
Kad se pribliismo gradu u kome su iveli Pablito i Nestor, don Huan mi
ree da stanem. Uinio je neprimetnu kretnju glavom da ukae na gomilu
izvaenog kamenja srednje veliine na levoj strani puta.
Tamo je nagual, ree on apatom.
145
______________________________________________________________________________
Nije bilo nikog u blizini. Oekivao sam da vidim don Henara. Ponovo
pogledah u ono kamenje i onda brzim pogledom ispitah sve uokolo. Nisam
nita video. Napregoh oi da neto ipak razaberem, bar neku ivotinjicu, bubu,
senku, udan oblik tog kamenja, bilo ta neobino. Nakon jednog trenutka
odustadoh i okrenuh se da pogledam don Huana. On izdra moj uporan
ispitivaki pogled bez osmeha, a zatim mi nadlanicom blago gurnu ruku da
pogledam ponovo u ono kamenje. Zurio sam u njega, a onda don Huan izae iz
kola i pozva me da poem s njim da to ispitam.
Preli smo polako nekih 50 metara uz blagu kosinu do podnoja kamenja.
On tu stade i proapta mi na desno uvo da me nagual oekuje upravo na tom
mestu. Rekoh da, ma koliko se naprezao, jedino mogu da razaberem ono
kamenje, nekoliko busena trave i 2-3 kaktusa. On je, meutim, bio uporan u
tome da je nagual tu, i da me oekuje.
Zapovedio mi je da sednem, prekinem unutranji dijalog, i zadrim svoj
neusredsreeni pogled na vrhu gomile kamenja. On sede do mene i, pribliivi
se mom desnom uvu, apnu da me je nagual video, da je ovde iako ne mogu
da ga vizualizujem, i da je moj problem jedino u tome to nisam kadar da
potpuno prekinem svoj unutranji dijalog. uo sam svaku njegovu re u stanju
unutranjeg mira. Razumeo sam sve, pa ipak nisam mogao da odgovorim; bilo
mi je nemogue da uloim napor koji su iziskivali miljenje i govor. Moje
reakcije na njegove opaske nisu bile ba prave misli ve pre celoviti delovi
oseanja, koji su imali sve znaajke koje sam obino vezivao za miljenje.
On proaputa da je veoma teko samostalno zapoeti put u nagual, i da
zaista imam sree to su me na taj put izveli noni leptir i njegova pesma. Ree
da ga, pomou opseanja na njegov zov, mogu dovesti natrag da mi pomogne.
Njegove rei su bile ili nekakva nadmona sugestija, ili sam, moda,
prizvao taj perceptivni fenomen koji je on nazivao zovom nonog leptira, jer
istog asa kad mi je on proaptao te rei, uo sam onaj neobini brujei zvuk.
Njegovo bogatstvo u tonu uini da se osetim tako kao da sam u nekakvoj akustinoj dvorani. Kako se zvuk pojaavao ili pribliavao, otkrih, kao u
snovienju, da se neto pomie na vrhu one gomile kamenja. To pomicanje me
tako estoko preplai da mi se odmah povrati moja kristalno jasna svest.
Usredsredih pogled na kamenje. Na vrhu gomile sedeo je don Henaro! Klatio je
nogama; udarajui potpeticama cipela o kamen, proizvodio je neki ritmian
zvuk koji kao da je bio usaglaen sa zovom nonog leptira. Osmehnuo se i
mahnuo mi. Htedoh da racionalno mislim. Zaeleh da saznam kako je tamo
dospeo, ili kako sam ga tamo opazio, ali nikako nisam mogao da ukljuim svoj
razum. Jedino to sam mogao pod tim okolnostima uiniti bilo je da gledam u
njega, dok je on sedeo smeei se, i maui mi. Trenutak kasnije, kao da se
spremao da klizne niz oblu gomilu kamenja. Videh kako ukruuje noge,
pripremajui ih za skok na vrstu zemlju, i izvija lea sve dok nije dodirnuo
kamen iza sebe da bi postigao ubrzanje. Ali, usred sputanja, telo mu se
zaustavi. Imao sam utisak da se za neto zakaio. Kao da pliva, praaknuo je
146
______________________________________________________________________________
nekoliko puta nogama. Kao da je pokuavao da se oslobodi neega to ga je
zgrabilo za pantalone na stranjici. Trljao se usplahireno po njoj obema
akama. Imao sam zapravo utisak da mu taj poloaj nanosi bol. Htedoh da pritrim i pomognem mu, ali me don Huan uhvati za ruku. uh kako mi govori
guei se skoro od smeha: Gledaj ga! Gledaj ga!
Don Henaro se praakao, grio i uvijao levo-desno kao da se oslobaa
nekog eksera; onda zauh glasan prasak i on dolebdi, ili se ve nekako odbaci,
do mesta gde smo don Huan i ja stajali. Dodirnuo je nogama zemlju na
metar-dva ispred mene. Trljao je stranjicu i podskakivao tamo-amo, poigravao
od bola i sipao kletve.
Kamen nije hteo da me pusti i zgrabio me za dupe, ree on usplahireno.
Osetih da sam veseo kao nikad dotad. Smejao sam se glasno. Primetih da
je moja radost jednaka bistrini mog uma. Tog trenutka me obuze neka sveobuhvatna svesnost. Sve oko mene bilo je kristalno jasno. Pre toga sam bio
pospan ili odsutan usled svog unutarnjeg mira. Ali neto u don Henarovoj
iznenadnoj pojavi uini da se oseti m izuzetno bistrim.
Don Henaro nastavi jo neko vreme da trlja stranjicu i podskakuje
tamo-amo; onda othrama do mojih kola, otvori vrata i uspuza na zadnje
sedite.
Nehotice se okrenuh da se obratim don Huanu.
Od njega nije bilo ni traga. Poeh da ga glasno dozivam. Don Henaro izie
iz kola i poe da juri okolo, dozivajui takoe don Huana prodornim,
uspanienim glasom. Tek kad ga pogledah, opazih da me imitira.
Uhvati me tako straan strah to sam se naao sam s don Henarom da
optrah nekoliko puta oko kola potpuno nesvestan ta inim, vritei don
Huanovo ime.
Don Henaro ree kako treba da odemo i pokupimo Pablita i Nestora, a da
e nas don Huan ekati negde na putu.
Kad obuzdah prvi strah, rekoh mu da mi je drago to ga vidim. On poe da
me podbada zbog moga ponaanja. Ree da mi don Huan nije kao otac, ve pre
kao majka. Napravio je neke krajnje smene opaske, uz igru rei na temu
majki. Smejao sam se tako mnogo da nisam ni primetio da smo stigli kod
Pablita. Don Henaro mi ree da stanem i izae iz kola. Pablito je stajao kraj
vrata svoje kue. Dotra odande, ue u kola i sede napred do mene.
Idemo kod Nestora, ree on kao da mu se uri.
Osvrnuh se da pogledam don Henara. Nije ga bilo u blizini. Pablito me
moleivim glasom salete da pourim.
Odvezosmo se Nestoru. I on je takoe ekao kod vrata. Izaosmo iz kola.
Mislio sam da njih dvojica znaju ta se dogaa.
Kud smo se to zaputili? upitah. Zar ti Henaro nije rekao? upita Pablito
s nevericom. Uveravao sam ih da mi ni don Huan ni don Henaro nisu nita
147
______________________________________________________________________________
spomenuli. Krenuli smo na jedno mesto moi, ree Pablito. ta emo tamo
raditi? upitah. Njih dvojica mi uglas odgovorie da ne znaju.
Nestor dodade kako mu je don Henaro rekao da me
odvede do tog mesta. Dolazi li od Henara? upita Pablito. Ja navedoh
kako sam bio s don Huanom i da smo usput sreli don Henara i da me don
Huan s njim ostavio. Kud se izgubio don Henaro? upitah Pablita. Ali Pablito
nije razumeo o emu govorim. On nije video don Henara u mojim kolima.
Dovezao se sa mnom do tebe, rekoh. Mislim da ti je u kolima bio nagual,
ree Nestor uplaenim glasom. Nije hteo vie da sedi pozadi i pree napred do
Pablita, Vozili smo se u tiini, koju su prekidale jedino Nestorove kratke
komande dok je pokazivao put.
Hteo sam da promislim o jutronjim dogaajima, ali sam nekako oseao
da je svaki napor da ih objasnim samo moje besplodno preputanje. Hteo sam
da Uvuem Nestora i Pablita u razgovor; oni rekoe da su u kolima suvie
nervozni i da ne mogu da priaju. Zadovoljih se tim njihovim otvorenim
odgovorom i vie ih nisam gnjavio.
Nakon punog sata vonje, parkirasmo kola pored puta i poesmo da se
penjemo uz obronak neke strme planine. Ili smo utke otprilike 1 sat, s Nestorom na elu, dok se ne zaustavismo u podnoju jednog ogromnog grebena koji
je bio skoro vertikalan i visok preko 60 metara. Polusklopljenih oiju Nestor
brzo proceni tlo, traei odgovarajue mesto da sedne. Bio sam muno svestan
da to nespretno ini. Pablito, koji je bio do mene, kao da se vie puta jedva
uzdrao da se ne umea i ispravi ga, ali se, ipak, obuzdao i opustio. Onda je
Nestor izabrao mesto, poto je trenutak-dva oklevao. Pablito odahnu sa
olakanjem. Znao sam da je to mesto koje je Nestor izabrao pravo, ali nisam
mogao saznati kako sam to zakljuio. Tako se zapletoh u lani problem, u
zamiljanje koje bih mesto ja izabrao da sam bio voa. Nisam mogao, meutim,
ak ni da ponem da mislim o tom postupku koji bih sledio. Pablito je,
oigledno, bio svestan toga to inim. To ne moe da radi, ree od apatom.
Nasmijah se u neprilici kao da me zatekao da inim neto zabranjeno. Pablito
se nasmije i ree da je Henaro obiavao etati sa njima dvojicom po planinama
i da im obojici s vremena na vreme preputa vodstvo, pa otud zna da nema
naina da se zamisli ta bi bio neiji izbor. Henaro kae da je razlog to nema
naina da se to uini taj to jedino ima tanih i pogrenih izbora, ree on. Ako
uini pogrean izbor, to zna tvoje telo, kao i telo svakog drugog; ali, ako uini
taan izbor, tvoje telo i to zna, pa se oputa i istog trena zaboravlja da je bilo
izbora. Ponovo nabija svoje telo, shvata, kao puku, za sledei izbor. Ako
hoe ponovo da upotrebi svoje telo za isto biranje, tad ne ide.
Nestor me pogleda; po svemu sudei, zanimalo ga je moje hvatanje
biljeki. Klimnu glavom u znak da se slae s Pablitom i onda se prvi put
osmehnu. Dva prednja zuba bila su mu kriva. Pablito objasni da se Nestor ne
osmehuje zato to mu je to nezgodno zbog zuba, a ne stoga to je zao ili
morbidan. Nestor se nasmeja pokrivajui usta. Rekoh mu da ga mogu poslati
148
______________________________________________________________________________
zubaru da mu popravi zube. Oni su mislili da se alim i nasmejae se kao 2
deteta.
Henaro kae da on mora da prevazie to oseanje stida, ree Pablito.
Henaro jo kae da je i srean; dok svi grizu na isti nain, Nestor moe svojim
jakim iskrivljenim zubima po duini da presee kosku, i u stanju je da ti njima
kao iglom probui prst.
Nestor zinu i pokaza mi zube. Levi sekuti i onjak rasli su mu sa strane.
On kljucnu zubima i zarei kao pas. Nekoliko puta u ali napravi pokret
prema meni kao da e me ugristi. Pablito se smejao.
Nikada nisam video Nestora tako veselog. Prilikom nekoliko naih ranijih
susreta ostavio mi je utisak sredovenog oveka. A sad, dok je sedeo i smejao
se otkrivajui svoje krive zube, bio sam zadivljen njegovom mladolikou.
Izgledao je kao mladi od 20-ak godina.
Pablito mi opet savreno proita misli. Gubi svoju samovanost, ree on.
Zato je mlai. Nestor bez rei potvrdno kimnu glavom i ispali jak prdac. Ja se
prepadoh i ispustih olovku.
Pablito i Nestor su se skoro usral i od smeha.
Kad su se smirili, Nestor mi prie i pokaza neku udnu napravu vlastite
izrade koja je, kad bi se pritisnula, isputala neobian zvuk. On objasni da mu
je don Henaro pokazao kako da je napravi. Spravica je imala siune mehove, a
kao vibrator mogao je da poslui svaki list koji se postavljao u leb izmeu dva
komada drveta kojima se stezao. Nestor ree da vrsta proizvedenog zvuka zavisi
od vrste lista kao vibratora.
Htio je da pokuam i pokazao mi kako da stegnem ona dva komada drveta
da bih proizveo odreenu vrstu zvuka, ;i kako da ih popustim da bih proizveo
drugu vrstu. emu slui ta naprava? upitah. Njih dvojica se letimino
pogledae. To je njegov hvata duha, budalo, ree Pablito odseno.
Glas mu je odavao zlovolju, ali mu je osmeh bio prijateljski. Njih dvojica
bili su neka udna, uznemirujua meavina don Huana i don Henara.
Zaokupi me jeziva misao. Ne izvode li don Huan i don Henaro trikove sa
mnom? Za trenutak osetih veliki strah. Ali tad kao da se neto naglo prekide u
mom trbuhu i ja se istog asa ponovo smirih. Znao sam da don Huan i don
Henaro slue Nestoru i Pablitu kao uzori za njihovo ponaanje. I sam sam
shvatio da se sve vie ponaam kao oni.
Pablito ree da je Nestor srean to ima svog
hvataa duha, a da ga on sam nema. ta emo ovde da radimo? zapitah
Pablita. Odgovori mi Nestor kao da je pitanje bilo njemu upueno. Henaro je
rekao da ovde treba da ekamo i da se za to vreme smejemo i zabavljamo, ree
on. ta misli, koliko dugo emo morati da ekamo? upitah. On ne odgovori;
odmahnu glavom i pogleda Pablita kao da pita njega. Nemam pojma, ree
Pablito. Upustismo se zatim u iv razgovor o Pablitovim sestrama. Nestor ga je
podbadao govorei kako mu najstarija sestra ima tako opak pogled da bi njime
149
______________________________________________________________________________
mogla ubijati buhe. Ree da je se Pablito plai, jer je toliko jaka da mu je
jednom u nastupu besa iupala punu aku kose kao da je pilee perje.
Pablito priznade da mu je najstarija sestra bila prava zver, ali da ju je
nagual sredio i doterao u red. Poto mi je zavrio priu o tome kako je njegova
sestra bila prevaspitana, ja primetih da Pablito i Nestor nikad ne spominju don
Huanovo ime, ve da o njemu govore kao o nagualu. Oevidno se don Huan
umeao u Pablitov privatni ivot i prisilio sve njegove sestre da se bolje slau.
Pablito ree da su sad, poto je nagual obavio posao, kao svetice.
Nestora je zanimalo ta inim sa svojim belekama. Ja im objasnih ime
se bavim. Imao sam udno oseanje da ih iskreno interesuje to to sam
govorio, te sam na kraju poeo da priam o antropologiji i filozofiji. Osetio sam
se smenim i htedoh da uutim, ali sam se tako udubio u svoja razjanjavanja
da nisam mogao da prekinem. Imao sam neprijatno oseanje da me njih
dvojica, kao ekipa, na neki nain prisiljavaju na ta opirna objanjavanja. Oi
su im bile uprte u mene. Kao da ih nisam gnjavio ili zamarao.
Bio sam usred nekog od svojih objanjenja, kad zauh jedva ujni zov
nonog leptira. Ukoih se i ne dovrih svoju misao.
Nagual je ovde, rekoh automatski.
Nestor i Pablito izmenjae brze poglede, za koje sam pomislio da su izraz
velikog straha, skoie i pribie se uz mene. Usta su im bila otvorena. Izgledali
su kao neki preplaeni mulci.
Potom sam imao neshvatljiv ulni doivljaj. Levo uvo poelo je da mi se
mrda. Imao sam oseaj da se samo od sebe uvre. Praktino mi je obrnulo
glavu za pola kruga i ja se naoh okrenut verovatno prema istoku. Glava mi se
iskrivi malo udesno; u tom poloaju bio sam kadar da otkrijem onaj bogati
brujei zvuk zova nonog leptira. Kao da je dopirao iz daljine, iz pravca
severoistoka. im utvrdih taj pravac, uvo mi sakupi neverovatan broj zvukova.
Nisam, meutim, imao naina da saznam da li su to seanja na zvuke koje sam
ranije uo ili odreeni zvui proizvedeni u tom trenutku.
To mesto na kome smo se nalazili bio je krevit zapadni obronak jednog
planinskog lanca. Na severoistoku su rasli neki umarci proarani planinskim
grmljem. Moje uvo kao da je uhvatilo zvuk neega tekog to se kretalo po
kamenju, iz tog pravca.
Nestor i Pablito su ili reagovali na moje postupke ili su i sami uli onaj
zvuk. eleo sam da ih to pitam, ali se nisam usuivao; ili sam, moda, bio
nesposoban da prekinem svoju koncentraciju.
Nestor i Pablito se, jedan s jedne, drugi s druge strane stisoe uz mene
kad onaj zvuk postade glasniji i blii. inilo se da je Nestor njime bio najvie
pogoen; telo mu se nekontrolisano treslo. U jednom trenutku, moja leva ruka
poe da drhti; podigla se sama od sebe do mog lica, i onda uperila prst u jednu
od onih bunovitih oblasti. Zauh neki treperavi zvuk ili tutanj; zvuk mi je bio
dobro poznat. uo sam ga mnogo godina ranije pod uticajem neke psihotropne
150
______________________________________________________________________________
biljke. Otkrih u onom grmlju nekakav gigantski crni obris. Izgledalo je kao da
se grmlje samo od sebe postepeno zatamnjuje, dok se nije pretvorilo u neku
zlokobnu tminu. Ona nije imala neki odreeni oblik, ali se kretala. Kao da je
disala. Zauh jeziv vrisak, koji se pomea s Pablitovim i Nestorovim kricima
uasa; tad grmlje, ili onaj crni obris u koji se bilo preobratilo, uzlete prema
nama.
Nisam mogao da sauvam pribranost. Neto u meni se nekako pokoleba.
Obris zalebde nad nama, i onda nas proguta. Oko nas se sve smrai. Kao da je
zalo sunce. Kao da se odjednom navukao mrak. Osetih Nestorovu i Pablitovu
glavu ispod svojih pazuha; prekrih im glave nesvesnom zatitnikom kretnjom,
i sruih se unazad.
Nisam, meutim, pao na kamenito tle, jer sam se trenutak kasnije naao
gde stojim s Pablitom i Nestorom priljubljenim uz mene. Njih dvojica, mada vii
od mene, kao da su se smanjili; savijenih kolena i zgureni, kao da su mi zaista
dosezali do ispod pazuha.
Pred nama su stajali don Huan i don Henaro. Don Henarove oi sijale su u
tami kao maije. Don Huanove oi imale su isti takav sjaj. Nikad ranije nisam
video don Huana da tako izgleda. Bio je zaista jeziv. Vie ak nego don Henaro.
Izgledao je mlai i jai nego obino. Gledajui ih takve, imao sam izluujue
oseanje da oni nisu ljudi poput mene.
Pablito i Nestor su tiho cvileli. Onda don Henaro ree da izgledamo kao
sveto Trojstvo. Ja sam bio Otac, Pablito Sin, a Nestor sveti Duh. Na to se obojica gromoglasno nasmejae. Pablito i Nestor se krotko osmehnue.
Don Henaro ree da bi bilo poeljno da se razmrsimo, jer je grljenje
dozvoljeno jedino izmeu mukaraca i ena, ili izmeu oveka i njegovog
tovarnog magarca.
Tek tad shvatih da stojim na onom istom mestu gde sam i bio, i da se,
oito, nisam bio sruio na lea, kao to sam mislio. U stvari, i Nestor i Pablito
bili su takoe na istim mestima gde i ranije.
Don Henaro dade glavom znak Pablitu i Nestoru. Don Huan mi naznai da
ih sledim. Nestor preuze vodstvo i pokaza prvo meni pa Pablitu gde da sednemo. Seli smo u pravoj liniji, nekih 50 metara od mesta gde su don Huan i
don Henaro nepomino stajali u podnoju onoga grebena. Kako sam nastavio
da zurim u njih, pogled mi se nehotice ukrsti. Pouzdano sam znao da sam ga
ukrstio jer sam ih video dvostruko. Onda mi slika don Huana u levom oku
postade istaknutija od don Henarove u desnom; rezultat njihovog sjedinjenja
bio je da sam u svim duginim bojama ugledao neko bie koje je stajalo izmeu
njih. Nije to bio neki ovek kako oveka obino vidim. Bila je to pre lopta od
bele vatre; bila je prekrivena neim slinim vlaknima svetlosti. Zatresoh
glavom; dvostruka slika se raspri, pa ipak, prizor don Huana i don Henara
kao svetlosnih bia ostade. Opaao sam dva udna duguljasta svetlea
151
______________________________________________________________________________
predmeta. Liili su na dve bele arene ragbi-lopte s vlaknima, vlaknima koja su
posrdovala sopstvenu svetlost.
Dva svetlosna bia zadrhtae; video sam zapravo kako trepere njihova
vlakna, a potom munjevitom brzinom oba nestadoe iz vidokruga. Povukla ih je
uvis neka duga nit, neka pauinasta nit koja kao da je bila baena s vrha
hridine. Imao sam oseaj da je neki dug zrak svetlosti ili svetlee niti pao sa
stene i podigao ih. U takav tok dogaaja uverio sam se i oima i telom.
Mogao sam takoe da primetim ogromne razlike u nainu svog opaanja,
ali nisam bio sposoban da o njima mislim onako kako bih to obino inio.
Dakle, bio sam svestan da gledam pravo u podnoje hridine, ali, uprkos tome,
opaao sam don Huana i don Henara na njenom vrhu kao da sam iskrenuo
glavu za etrdeset pet stepeni.
Htio sam biti uplaen, moda da sakrijem lice i zaplaem, ili da uinim
bilo ta drugo to je spadalo u krug mojih normalnih reakcija. Ali, kao da sam
bio blokiran. Moje elje nisu bile misli, onakve kakve ih znam, i zbog toga nisu
mogle da izazovu tu emocionalnu reakciju koju sam bio navikao da pobuujem
u sebi.
Don Huan i don Henaro skoie na zemlju. Osetio sam da su to uinili po
munini koju mi je njihov pad izazvao u stomaku.
Don Henaro ostade na mestu gde se spustio, ali don Huan nam prie i
sede, iza mene, s desne strane. Nestor je bio u ueem poloaju; noge su mu
bile vrsto pribijene uz stomak; brada mu je poivala na skupljenim dlanovima;
podupirao je podlakticama oslonjenim na butine. Pablito je sedeo lako povijen,
drei ruke na stomaku. Zatim primetih da sam poloio ruke preko trbuha i
uhvatio se za kou sa strane. Tako sam se snano epao da me je zabolelo.
Don Huan suvo promrmlja obraajui se svoj trojici. Morate netremino
gledati u nagual, ree on. Sve misli i rei moraju biti izbrisane.
Ponovio je to vie puta. glas mu je bio udan i meni, kao takav, nepoznat;
podseao me je na utanje krljuti guterove koe. To poreenje bilo je
oseanje, ne svesna misao. Svaka re mu se ljutila, poput krljuti; u njima je
bilo nekog jezivog ritma; bile su priguene, suve, kao blag kaalj; ritmino
mrmljanje pretoeno u komandu.
Don Henaro je nepomino stajao. Kad se zabuljih u njega, ne mogo h da
zadrim njegovu sliku, i oi mi se nehotice ukrstie. U tom stanju primetih
ponovo neku udnu svetlost u don Henarovom telu. Oi poee da mi se
sklapaju, ili da suze. Don Huan mi priskoi u pomo. uh gde mi nareuje da
ne ukrtam oi. Osetih lak udarac u glavu. Oito me pogodio nekim oblutkom.
Videh ga kako odskae po stenju blizu mene.
Mora da je pogodio i Nestora i Pablita; zauh kako i ti drugi obluci
odskakuju po stenama.
Don Henaro zauze nekakvu udnovatu plesnu pozu. Kolena su mu bila
savijena, ruke ispruene, a prsti raireni. Izgledao je tako kao da e se svakog
152
______________________________________________________________________________
trenutka zavrteti; u stvari, on se okrete samo pola kruga i tad bi povuen
nagore. Jasno sam opazio da je sajlom nekog dinovskog guseniara bio
podignut na sam vrh hridine. Moja percepcija tog podizanja bila je najudnija
meavina vizuelnih i telesnih oseaja. Pola sam video a pola osetio njegov uzlet
na vrh. Bilo je neega to je izgledalo ili se osealo kao neka veza ili nekakva
skoro nevidljiva nit svetlosti koja ga je povukla uvis. Taj njegov let nisam video
onako kako bih pogledom pratio pticu u letu. Njegovo kretanje nije imalo
linijski tok. Nije mi trebalo da diem glavu da bih ga zadrao u polju svoje
vizije. Video sam onu nit kako ga povlai, zatim osetio kako se njegovo telo
pokree, ili sam to osetio telom, i sledeeg trenutka bio je na samom vrhu
hridine, vie desetina metara iznad zemlje.
Posle nekoliko trenutaka sunovratio se odozgo. Ja osetih njegov pad
inehotino zareah.
Don Henaro ponovi svoj poduhvat jo 3 puta. Svaki put, moja percepcija
bila je u skladu s tim. Prilikom njegovog poslednjeg skoka uvis, mogao sam jasno razabrati skupinu veza koje su isijavale iz njegovog stomaka, i sudei po
nainu na koji su se te veze njegovog tela kretale, znao sam kad se sprema da
uzleti ili spusti. Kad se spremao da skoi uvis, veze su se izvijale navie;
suprotno se deavalo kad se spremao da skoi dole; veze bi se tad povijale
nadole prema zemlji.
Posle svoga etvrtog skoka, don Henaro nam prie i sede pored Pablita i
Nestora. Tad istupi don Huan i stade na ono mesto gde je malo pre toga stajao
don Henaro. Neko vreme stajao je nepomino. Don Henaro dade Pablitu i
Nestoru neka kratka uputstva. Nisam mogao razumeti ta im je rekao. Letimice
ih pogledah i videh da je i jednog i drugog naterao da uzmu po kamen i stave
ga na pupak. Pitao sam se da li da i ja to uinim, kad mi on ree da se ta mera
predostronosli ne odnosi na mene, ali da bih, bez obzira na to, trebalo da
imam neki kamen nadohvat ruke u sluaju da mi pozli. Don Henaro glavom
pokaza da treba netremice da gledam don Huana, dodavi jo neto nerazumljivo; on ponovi svoje rei, i mada ih nisam razumeo, znao sam da je to,
manje-vie, ona ista formula koju je don Huan ve iskazao. Rei nisu zaista bile
vane; vaan je bio njihov ritam, ona suvoa glasa, suvoa kao kaalj. Bio sam
siguran da je tom odsenom ritmu, bez obzira na to kojim jezikom je don
Henaro govorio, taj jezik odgovarao vie nego panski.
Don Huan uini isto to i maloas don Henaro, ali umesto da skoi uvis,
on se stade brzo okretati, kao gimnastiar. Polusvesno sam oekivao da e
ponovo stati na noge. On to nije uinio. Nastavio je da se okree metar iznad
zemlje. Njegovi okreti su u poetku bili vrlo brzi, a zatim se usporie. S mesta
na kom sam bio, mogao sam videti da don Huanovo telo visi, kao maloas don
Henarovo, o kao konac tankoj niti svetlosti. Lagano se okretao kao da nam daje
vremena da ga dobro zagledamo. Onda poe da uzlee; postizao je visinu sve
dok nije dospeo na vrh hridine. Don Huan je, zapravo, plutao kao da nema
153
______________________________________________________________________________
telesne teine. Njegovo okretanje bilo je sporo i podsealo me na nekog astronauta u kosmosu koji lebdi u besteinskom stanju.
Dok sam ga posmatrao, poe da mi se vrti u glavi. Oseaj da e mi pozliti
kao da ga podstac da povea brzinu. Odmakao se od hridine i, kako dobi na
brzini, meni sasvim pozli. Zgrabih onaj kamen i stavih ga na stomak. Pritiskao
sam ga to sam jae mogao. Njegov dodir me malo umiri. Taj postupak omogui
mi kratak predah. Iako nisam isputao iz vida don Huana, ipak sam naruio
koncentraciju. Pre nego to sam posegnuo za kamenom, osetio sam da ta
brzina koju zadobija njegovo plutajue telo rasipa njegovu figuru; izgledalo je
poput baenog diska, a zatim kao neka svetlost koja se obre kao vreteno.
Poto sam stavio onaj kamen na stomak, njegova brzina se smanjila; liio je na
nekakav eir koji pluta kroz vazduh, na nekog deijeg zmaja koji je vijorio na
vetru.
Kretanje tog zmaja unese jo veu pometnju. Pripade mi nesavladiva
muka. uh lepet ptiijih krila i posle kratke nesigurnosti znao sam da je
dogaaj zavren.
Oseao sam takvu muninu i iscrpljenost da sam odmah legao da spavam.
Mora biti da sam samo dremnuo. Otvorio sam oi kad me je neko prodrmao za
ruku. Bio je to Pablito. Ree mi paninim glasom da ne smem da zaspim jer
emo u tom sluaju svi umreti. Traio je da krenemo iz istih stopa, pa makar se
morali vui na sve 4. On je, takoe, izgledao fiziki iscrpljen. Ja sam, u stvari,
smatrao da bi trebalo prespavati na tom mestu. Najstranija mi je bila pomisao
da sad po noi poemo do mojih kola. Pokuah da u to uverim Pablita, koga je
hvatala sve vea panika. Nestoru je bilo toliko zlo da mu je bilo potpuno svejedno.
U krajnjem oajanju, Pablito sede na zemlju. Ja sam se trudio da sredim
misli. U meuvremenu se spustio mrak, premda je bilo jo dovoljno svetlosti da
raspoznamo stenje oko nas. Tiina je bila savrena i smirujua. Potpuno
utonuh u nju, ali me odjednom neto natera da skoim; uo sam kako se u
daljini skrila grana. Nesvesno se okrenuh prema Pablitu. On kao da je znao
ta me spopalo. Zgrabismo Nestora ispod pazuha i gotovo ga digosmo. Vukli
smo ga i trali. On je, oevidno, jedini znao put. S vremena na vreme bi nam
kratko rekao kud da idemo.
Nisam se brinuo zbog onoga to smo uinili. Panja mi je bila
usredsreena na levo uvo, koje kao da je bilo nezavisan deo mog tela. Neko
oseanje u meni teralo me je da esto zastajkujem i oslukujem oko sebe. Znao
sam da nas neto prati. Bilo je to neto masivno; drobilo je u hodu sitno
kamenje.
Nestor se bio donekle pribrao i sam iao pridravajui se pokatkad za
Pablitovu ruku.
154
______________________________________________________________________________
Zaosmo u neki umarak. Ve se bilo potpuno smrklo. Tad zauli
iznenadan i vrlo glasan pucanj. Kao da je pucao neki dinovski bi koji je
kresao vrhove drvea. Nad glavom osetih talas nekakvog mrekanja.
Pablito i Nestor vrisnue i zagrebae svom snagom
odatle. Hteo sam da ih zaustavim. Nisam bio siguran da li mogu da trim
po mraku. Ali tad uh i osetih nekakvo teko disanje neposredno iza sebe.
Uhvati me neopisiv strah.
Sva trojica smo trali sve do kola. Nestor nas je vodio na neki nepoznat
nain.
Mislio sam da ih odvezem kui i zatim odem u grad u hotel. Ni za ta na
svetu nisam eleo da idem don Henaru; no Nestor nije hteo da izae iz kola, ali
to nismo hteli ni Pablito ni ja. Na kraju doosmo Pablitovoj kui. Poslao je
Nestora da kupi pivo i koka-kolu, dok su nam njegova majka i sestre
pripremale veeru. Nestor napravi vic i zapita da li bi najstarija sestra mogla
poi s njim da ga zatiti ako ga nekim sluajem napadnu psi ili pijanci. Pablito
se nasmije i ree da mu je Nestor poveren na uvanje.
Ko ti ga je poverio? zapitah.
Mo, naravno! odgovori on. Nestor je svojevremeno bio stariji do mene,
ali mu je Henaro neto uinio i sad je mnogo mlai. I sam si to video, zar ne?
ta mu je don Henaro uinio? upitah. Kapira, ponovo ga je uinio
detetom. Bio je previe uobraen i teak. Umro bi da se nije podmladio.
Bilo je neega zaista iskrenog i milog u Pablitu. Porazila me jednostavnost
njegovog objanjenja. Nestor je odista bio mladi; ne samo to je tako izgledao,
ve se i ponaao kao neduno dete. Nisam sumnjao u to da se on tako iskreno i
osea.
Ja se brinem o njemu, nastavi Pablito. Henaro kae da je ast voditi
rauna o jednom ratniku. Nestor je dobar ratnik.
Oi mu zasijae kao u don Henara. Snano me potapa po leima i
nasmeja se.
Poeli mu sreu, Karlitos, ree. Poeli mu sreu.
Bio sam vrlo umoran. U meni poe da raste neko udno oseanje srene
tuge. Rekoh mu da tamo gde ja ivim ljudi jedni drugima retko kad ele sreu.
Znam, ree on. To se i meni deavalo. Ali sad sam ratnik i sebi mogu da
dozvolim da mu poelim sreu.
155
______________________________________________________________________________
VRAEVA STRATEGIJA
Kad sam kasno ujutro doao don Henaru, don Huan je ve bio tamo.
Pozdravih ga. Hej, ta ti se dogodilo. Henaro i ja smo te ekali celu no, ree
on.
Znao sam da se ali. Oseao sam se rastereenim i srenim. Smiljeno
sam odbijao da se zadrim na bilo emu to sam jue doiveo. Meutim, u tom
trenutku moja radoznalost bila je nesavladiva i ja ga zapitah o tome.
O, bila je to samo prosta demonstracija svega onoga to bi trebalo da zna
pre nego to dobije objanjenje vraeva, ree on. Ono to si jue uinio
nagnalo je Henara da oseti da si sledio njegove preporuke. Jue si razvio krila
svoje percepcije. Bio si jo krut, ali si, ipak opazio sve dolaske i odlaske
nagnala; drugim reima, video si. Takoe si potvrdio neto to je u ovom
trenutku vanije od vienja, a to je injenica da sad moe svoju panju koja ne
luta da usredsredi na nagual. To je ono iz ega e proizii poslednja stvar,
objanjenje vraeva.
Pablito i ti dobiete ga u isto vreme. Dar je moi biti praen jednim tako
dobrim ratnikom. To je, izgleda, bilo sve to je hteo da kae. Malo zatim
zapitah za don Henara. U blizini je, ree on. Otiao je u bunje da natera
planine da zadrhte.
U tom trenutku uh neki udaljeni tutanj slian potmuloj grmljavini.
Don Huan me pogleda i nasmeja se.
Naterao me da sednem i zapitao da li sam jeo. Kad sam odgovorio da
jesam, on mi prui moju svesku i povede me na don Henarovo omiljeno mesto,
do jednog velikog kamena na zapadnoj strani kue, odakle se videla duboka
gudura.
Sad mi je potrebna sva tvoja panja, ree don Huan. Panja u onom
smislu kako je shvatanju ratnici: pravi zastanak, koji e omoguiti da te
objanjenje vraeva potpuno prome. Na kraju smo naeg zadatka; data su ti
sva neophodna uputstva i sad mora stati, osvrnuti se i preispitati korake koje
si dosad uinio. Vraevi kau da je to jedini nain da se sjedine neija
postignua. Sasvim je sigurno da bih vie voleo da ti sve ovo kaem na tvom
mestu moi, ali Henaro je tvoj dobroinitelj, pa ti njegovo mesto moe vie koristiti u jednoj takvoj stvari kakva je ova.
To to je podrazumevao pod mojim mestom moi bio je vrh jednog
breuljka u pustinji na severu Meksika, koji mi je pokazao pre nekoliko godina
i dodelio mi da bude osobno moj.
Treba li samo da sluam i da ne beleim? upitah.
Ovo je zaista varljiva stvar, ree on. S jedne strane, potrebna mi je_ tvoja
potpuna panja, a s druge, tebi je potrebno da bude miran i siguran u sebe. Ti
156
______________________________________________________________________________
nema drugog naina da bude prirodan sem da pie, i zato je ovo trenutak da
iskae svu svoju linu snagu da bi ispunio neispunjiv zadatak da bude ti a
da pri tom to nisi.
Pljesnu se po butini i nasmeja.
Rekao sam ti ve da sam ja zaduen za tvoj tonal a Henaro za tvoj
nagual, nastavi on. Dunost mi je bila da ti pomognem u svemu onome to se
ticalo tvog tonala, i sve to sam s tobom, ili tebi, uinio, uinio sam da bih
ispunio jedan jedini zadatak, zadatak ienja i preureivanja tvog ostrva
tonala. To je moj posao kao tvog uitelja. Henaro, kao tvoj dobroinitelj, ima
zadatak da ti neosporivo pokae nagual i put do njega.
ta podrazumeva pod ienjem i preureivanjem ostrva tonala?
upitah.
Podrazumevam temeljitu promenu o kojoj sam ti govorio od prvog dana
kad smo se sreli, ree on. Rekao sam ti mnogo puta da se iz osnova mora
promeniti ako eli da uspe na putu znanja. Ta promena nije promena
raspoloenja, stavova ili shvatanja; ona kao nunu posledicu ima preobraaj
ostrva tonala. Ti si taj zadatak izvrio.
Da li misli da sam se promenio? upitah.
On zastade, a onda se glasno nasmeja.
Glup si kao i uvek, odgovori. Pa ipak, nisi isti. Shvata ta mislim?
Podsmevao se mom beleenju i ree da mu nedostaje don Henaro koji bi
uivao u besmislenosti mog zapisivanja objanjenja vraeva.
Uitelj bi upravo na ovom mestu obino rekao svom ueniku da su doli
na poslednju raskrsnicu, nastavi on. Bila bi to, ipak, obmana ako bi se tako
reklo. Po mom miljenju, nema konane raskrsnice, nema konanog koraka ni
prema emu. A budui da je tako, ne bi trebalo da bude nikakve tajnovitosti ni
oko jednog dela nae sudbine kao svetlosnih bia. Lina snaga odluuje o tome
ko moe a ko ne moe imati koristi od nekog otkria; iz iskustva sa svojim drugovima znam da je samo njih nekoliko bilo voljno da slua; a od tih nekoliko,
jo manje bi ih bilo voljno da dela onako kako im se kae; a od tih koji su voljni
da delaju, tek nekolicina ima dovoljno line snage da izvue korist iz svojih
dela. Dakle, ta tajna oko objanjenja vraeva svodi se na rutinu, moda na
rutinu koja je isto tako prazna kao i svaka druga.
U svakom sluaju, zna o tonalu i nagualu, koji predstavljaju bit
objanjenja vraeva. Znati o njima, ini se da je potpuno bezopasno. Sedimo
sad ovde i bezbrino priamo kao da su nekakva obina tema za razgovor. Ti
hladnokrvno pie kao to si godinama inio. Pejza oko nas slika je spokoja.
Rano je popodne, dan je divan, a okolne planine nas zatitniki okruuju.
ovek ne treba da bude vra pa da shvati da je ovo mesto, koje govori o
Henarovoj moi i besprekornosti, najbolja zaleina za otvaranje vrata; jer ja
Upravo to danas inim - otvaram vrata za tebe. Ali pre nego to se usudimo da
uemo na njih, potrebno je poteno upozorenje; od uitelja se oekuje da iskre157
______________________________________________________________________________
no upozori svog uenika da su bezopasnost i spokoj ovog trenutka samo privid,
da se pred njim otvara ambis bez dna i da kad se ta vrata jednom otvore, nema
vie naina da se ponovo zatvore.
Za trenutak je zautao.
Oseao sam se rastereenim i srenim; sa don Henarovog mesta osobite
naklonosti pruao se pogled od kojeg zastaje dah. Don Huan je bio u pravu;
dan i pejza bili su vie nego divni. Hteo sam da budem zabrinut zbog njegovih
opomena i upozorenja, ali je ta tiina oko mene nekako suzbijala sve moje
napore, te uhvatih sebe kako se nadam da o opasnostima moda govori samo u
metaforikom smislu.
Don Huan iznenada poe opet da pria.
Godine napornog vebanja samo su priprema za ratnikov opasni sastanak
sa . .. Ponovo zastade, pogleda me kiljei, i zakikota se. .. . sa bilo im to
lei tamo, iza te granice, ree on.
Zamolih ga da ini objasni svoje zloslutne izjave.
Objanjenje vraeva, koje uopte ne izgleda kao neko objanjenje,
smrtonosno je, ree on. ini se bezopasnim i oaravajuim, ali im mu se
ratnik prepusti, ono zadaje udarac kojem niko ne moe izmai.
Prsnu u glasan smeh.
Dakle, budi spreman na najgore, ali ne uri i ne budi u panici, nastavi
on. Nema vie vremena, pa ipak, okruen si venou. Kakav paradoks za
tvoj razum!
Don Huan ustade. Skide kamenie i grudvice zemlje sa glatkog
tanjirastog udubljen ja i tu komotno sede, naslonjen na stenu, okrenut ka
severozapadu. Pokaza mi jedno drugo mesto na kome mogu udobno i sam da
se smestim. Seo sam levo od njega, okrenut takoe prema severozapadu.
Kamen je bio topao i smirivao me, titio. Bio je blag dan; duvao je neki povetarac koji je toplotu popodnevnog sunca inio vrlo prijatnom. Skidoh eir, ali
je don Huan uporno nastojao da ga zadrim.
Okrenut si sad u pravcu svog mesta moi, ree on. Ono predstavlja
potporu koja te moe zatititi. Danas su ti potrebne sve potpore koje moe da
iskoristi. I tvoj eir moe biti jedna od njih.
Zato me upozorava, don Huane? ta e se stvarno dogoditi? upitah.
To to e se danas dogoditi zavisi od toga ima li ili nema dovoljno line
snage da usredsredi svoju nepokolebljivu panju na krila svoje percepcije,
ree on.
Oi su mu se sijale. Kao da je bio uzbueniji nego ikad dotad. Mislio sam
kako u njegovom glasu ima neega neobinog, moda neke njemu neprimerene
nervoze.
Ree da ova prilika zahteva da mi upravo na mestu osobite naklonosti mog
dobroinitelja ukratko ponovi sve to je preduzeo u svome nastojanju da mi
158
______________________________________________________________________________
pomogne da oistim i preuredim svoje ostrvo tonala. Njegovo ponavljanje bilo
je do detalja precizno i trajalo je nekih 5 sati. Briljantno i jezgrovito izloio mi je
sve to je inio sa mnom od prvog dana kad smo se sreli. Iz njega je naviralo
kao kroz provaljenu branu. Nisam bio spreman za njegova otkria. Navikao
sam bio da budem agresivan ispitiva; dakle, gledati pred sobom don Huana
koji je uvek nerado govorio - kako sutinu svojih tehnika rasvetljava na jedan
tako akademski nain bilo je isto tako zapanjujue kao i njegovo noenje odela
u Meksiko Sitiju. Njegovo vladanje jezikom, teatralne pauze u govoru i izbor
rei bili su tako neobini da nisam imao nain da ih racionalno objasnim. Ree
da u ovom trenutku uitelj treba da se obraa ratniku biranim reima, da su
taj nain njegovog govora i jasnoa njegovog objanjenja samo delovi njegovog
poslednjeg trika, i da e sve to je inio tek na kraju imati za mene smisla. Govorio je bez prekida, sve dok nije zavrio svoje izlaganje. Ja bez ikakvog svesnog
napora zapisah sve to je rekao.
Hajde da ponem tako to u rei da uitelj nikad ne trai svoje uenike i
da niko ne moe izmoliti da bude poduavan, ree on. Na uenika uvek ukazu
je tuki predznak. Ratnik koji bi mogao postati Uitelj mora biti budan da bi
iskoristio svoju minimalnu ansu. Video sam te pre no to smo se sreli; Imao si
dobar tonal, kao i ona devojka u Meksiko Sitiju. Poto sam te video, ekao sam,
otprilike onako kako smo one noi ekali onu devojku u parku. Devojka je
prola ne obraajui panju na nas. Ali tebe je k meni doveo neki ovek koji je
pobegao im je istresao svoje brbljarije. Ti si ostao i, sueljen sa mnom, takoe
si lupetao gluposti. Znao sam da moram brzo delati da bih te ulovio; i ti bi
morao tako da postupi da ti se ona devojka obratila. Ono to sam tad uinio
bilo je to da sam te zgrabio svojom voljom.
Don Huan je imao na umu neobian nain na koji me je pogledao onog
dana kad me je sreo. Bio je upravio svoj netremian pogled u mene tako da
sam osetio neobjanjivu prazninu, ili otupelost. Nisam mogao nai nikakvo
logiko objanjenje za svoju reakciju, i uvek sam verovao da sam se posle
naeg prvog susreta vraao da ga vidim samo zato to sam bio opsednut tim
pogledom.
Tako sam mogao najbre da te ulovim, ree on. Bio je to direktan udarac
tvom tonalu. Umrtvio sam ga usredsredujui svoju volju na njega.
Kako si to uinio? upitali.
Ratnik upravlja svoj netremini pogled u desno oko one osobe koju
gleda, ree on. Time zaustavlja njen unutranji dijalog, i tad poinje da dela
nagual; otud je ta radnja opasna. Kad prevlada nagual, makar i za trenutak,
nema naina da se opie ta telo preivljava. Znam da si proveo sate i sate
pokuavajui da sazna ta si osetio, ali da ni do danas nisi u tome uspeo. Pa
ipak, ja sam postigao ono to sam hteo. Ulovio sam te.
Rekoh da se jo uvek seam kako zuri u mene.
159
______________________________________________________________________________
To zurenje u desno oko nije zurenje, ree on. Pre bi se moglo rei da je
to snano grabljenje kojim neko posee kroz oko te druge osobe. Drugim
reima, grabi se neto to je iza oka. Onaj ko to ini ima odreen fiziki oseaj
da dri neto svojom voljom.
Protegao se i navukao eir na elo.
Ovo je, naravno, samo nain da se to kae, nastavi on. Nain da se
objasne udni fiziki oseaji.
Naredio mi je da prestanem s pisanjem i da ga pogledam. Ree da e blago
zgrabiti moj tonal svojom voljom. Oseaj koji sam doiveo bio je ponavljanje onoga to sam osetio kada smo se prvi put sreli, i u drugim prilikama
kad me je don Huan primoravao da osetim kako me njegov pogled dodiruje u
fizikom smislu te rei.
Ali kako me to natera da osetim da me dodiruje, don Huane? ta
zapravo ini? upitah.
Nema naina da se to tano opie, ree on. Neto naglo izvire odnekud
oko pupka; to neto ima svoj pravac i moe se usredsrediti na bilo ta.
Tad ponovo osetih kako neto poput kleta blago stee neki neodreeni
deo mene.
To uspeva jedino onda kad ratnik naui da usredsredi svoju volju,
objasni don Huan poto skrenu pogled u stranu. Nema naina da se ona
veba, te stoga nisam preporuivao ili podsticao njeno korienje. U odreenom
trenutku u ratnikovom ivotu, to se jednostavno dogodi. Niko ne zna kako.
utao je neko vreme. Osetih se sasvim bistrim. Don Huan iznenada
ponovo poe da pria.
Tajna je u levom oku, ree on. Kad ratnik ide putem znanja, on svojim
levim okom moe sve da vidi. Ratnikovo levo oko obino udno izgleda; katkad
je stalno van fokusa, ili je manje od desnog, ili krupnije ili je ve na neki nain
drugaije.
Pogledao me i aljivo se pretvarao da mi ispituje levo oko. Odmahnuo je
glavom s podrugljivim neodobravanjem i zakikotao se.
Poto je uenik ulovljen, poinje uenje, nastavi on. Uitelj ga najpre
upoznaje s idejom da je ovaj svet koji mi vidimo samo slika, opis tog sveta.
Svaki uiteljev napor upravljen je na to da sve to ueniku i dokae. Ali, oveku
je, izgleda, najtee da prihvati tu stvar; spokojno smo zarobljeni naim
pogledom na svet koji nas prisiljava da oseamo i delamo tako kao da znamo
sve o njemu. Uitelj, od samog poetka svog delanja, tei da odstrani taj pogled.
Vraevi to nazivaju prekidanjem unutranjeg dijaloga, i uvereni su da je to
najvanija tehnika koju uenik moe da naui.
Da bi se odstranio pogled na svet koji ovek od roenja ima, nije dovoljno
samo odluiti ili to eleti. oveku je potreban praktian zadatak; praktinim zadatkom naziva se pravi nain hoda. To se ini bezopasnim ili besmislenim. Kao
160
______________________________________________________________________________
ni sve drugo to ima mo u sebi ili po sebi, tako ni pravi nain hoda ne privlai
panju. Ti si ga shvatio i gledao, najmanje nekoliko godina, kao poseban nain
ponaanja. Sve doskora ti nije palo na um da je to bio najefikasniji nain da
prekine svoj unutranji dijalog.
Kako to pravi nain hoda prekida unutranji dijalog? upitah.
Taj poseban nain hoda proima tonal, ree on. On ga preplavljuje.
Shvata, panja tonala mora biti okrenuta prema njegovim tvorevinama. U
stvari, panja je ta koja stvara red u svetu, na prvom mestu; dakle, tonal mora
biti obazriv prema elementima svoga sveta kako bi ih ouvao, i mora, povrh
svega, da podri pogled na svet kao unutranji dijalog.
Ree da je pravi nain hoda trik. Ratnik, kao prvo, preplitanjem svojih
prstiju skree panju na ruke; a zatim gledajui, neusredsredenog pogleda, u
bilo koju taku ispred sebe na luku koji poinje od vrha njegovih stopala a
zavrava se negde iznad horizonta, on doslovno preplavljuje svoj tonal
informacijama. Tonal je, bez svog jedan prema jedan odnosa sa elementima
svog opisa, nesposoban za prianje sa samim sobom, pa se tako ovek smiruje.
Don Huan je objasnio da poloaj prstiju nije uopte bitan, i da je jedina
svrha toga da se skrene panja na ruke njihovim neuobiajenim uplitanjem, ali
da je, meutim, vaan nain na koji pogled, namerno neusredsreen, otkriva
veliki broj osobina sveta a da mu one nisu jasne. Dodade da su oi u tom
stanju sposobne da izdvoje detalje koji prebrzo protiu kad se normalno gleda.
Uporedo sa pravim nainom hoda, nastavi don Huan, uitelj mora
nauiti svog uenika jo jednoj, ak suptilnijoj mogunosti: mogunosti delanja
lienog verovanja, lienog oekivanja nagrade - delanja tek efa radi. Ne bih
preterao ako bih rekao da uiteljev poduhvat zavisi od toga koliko dobro i
skladno vodi svog uenika u ovoj naroitoj vetini.
Rekoh don Huanu da se ne seam da je ikad govorio o delanju tek efa
radi kao o nekoj posebnoj tehnici; jedino ega sam se mogao setiti bili su
njegovi stalni ali nepovezani komentari o tome.
On se nasmeja i ree da je njegovo izvrdavanje bilo tako veto da to nisam
primetio sve do danas. Onda me podseti na sve one besmislene, aljive zadatke
koje mi je davao svaki put kad bih doao k njemu. Na nemogue poslove poput
redanja drva za potpalu po veliini, crtanja prstom po praini neprekidnog
lanca koncentrinih krugova oko cele kue, ienja praine s kraja na kraj, i
tako redom. U te zadatke spadali su i domai zadaci, kao, na primer, noenje
crne kape, vezivanje prvo leve cipele, ili stezanje opasaa zdesna nalevo.
Razlog to ih nikad drukije nisam uzimao sem kao ale bilo je to to mi je
redovno govorio da ih zaboravim onda kad sam ih ve bio prihvatio kao svoje
uobiajene radnje.
161
______________________________________________________________________________
Kad je ukratko izloio sve zadatke koje mi je davao, primetio sam da je,
terajui me da izvravam besmislene svakodnevne obaveze, u meni stvarno
usadio ideju da delam ne oekujui zaista nita zauzvrat.
Meutim, prekidanje unutranjeg dijaloga je okosnica sveta vraeva, ree
on. Ostale radnje su samo potpora; jedino to one ine je to da ubrzavaju prekidanje unutranjeg dijaloga.
Rekao je da se za to bre zaustavljanje unutranjeg dijaloga koriste dve
glavne radnje ili tehnike: brisanje line istorije i sanjanje.13 Podsetio me da mi
je na poetku mog uenja dao nekoliko posebnih metoda za menjanje moje
linosti.14 Ja sam ih zapisao u svojim belekama i tokom godina nisam mislio
na to, sve dok nisam shvatio njihov znaaj. Ti posebni metodi delovali su u
prvom trenutku kao neka idiosinkratika sredstva koja treba da me nateraju
da promenim svoje ponaanje.
Razjasnio je da je vetina uitelja u tome da svrati uenikovu panju sa
glavnih pitanja. Oit primer te vetine bila je injenica to sve do danas nisam
shvatio da me zapravo trikovima naveo na uenje onoga najbitnijeg: da delam
ne oekujui nagradu.
Ree da je, shodno logici stvari, usredsredio moje interesovanje na ideju
vienja koje se, ispravno shvaeno, bavi nagualom, neizbenim krajnjim rezultatom uenja; ali neostvarljivim zadatkom kao zadatkom po sebi.
ta je bila svrha takvog varanja? upitah.
Vraevi su uvereni da smo mi gomila bezveznjaka, ree on. Nikada se ne
moemo dobrovoljno okaniti nae bezvezne kontrole, i zato moramo biti
prevareni.
Tvrdio je kako je, nateravi me da obratim panju na laan zadatak,
zadatak uenja da vidim, uspeno postigao dve stvari. Prvo, da je naznaio
neposredan susret s nagualom, ne spominjui ga, i drugo, da me je prevario
tako da prave stvari u njegovom uenju smatram nevanim. Brisanje line
istorije i sanjanje nikad mi nisu bili tako vani kao vienje. Smatrao sam ih
vrlo zabavnim radnjama. ak sam mislio da su to vebe za koje imam najveu
sposobnost.
Najveu sposobnost, ree on podrugljivo poto je sasluao moje
primedbe. Uitelj nita ne sme da prepusti sluaju. Rekao sam ti da si bio u
pravu kad si mislio da te varam. Problem je u tome to si bio uveren da je to
varanje imalo za cilj da nasamari tvoj razum. Za mene, varanje je imalo za cilj
da ti odvrati panju, ili da je uhvati u klopku, ve kako je to sluaj zahtevao.
_______
13 O tehnici sanjarenja Kastaneda iscrpno govori u pretposlednjoj glavi, Vetina sanjarenja
(The Art of Dreaming), svoje pete knjige Drugi prsten moi. Prim. prev.
14 Kastaneda o ovim metodama, koje don Huan sada samo nabraja, pie u svojoj treoj knjizi
Put u Ixtlan. - Prim. prev.
162
______________________________________________________________________________
Pogledao me je kiljei i rukom, kao da isti, pokazao oko nas.

Tajna svega ovoga lei u neijoj panji, ree on.
ta hoe time da kae, don Huane?
Sve ovo postoji samo zbog nae panje. Eto ovaj kamen pored kojeg
sedimo predstavlja to - kamen, jer smo primorani da mu posvetimo panju kao
kamenu. Hteo sam da mi objasni tu ideju. On se nasmeja i, kao da me
optuuje, uperi prst u mene. Ovo je obnavljanje, ree on. Do toga emo doi
kasnije.
Izjavio je da sam se zbog njegovih izvrdavanja zainteresovao za brisanje
line istorije i sanjanje. Ree da bi uinak te dve tehnike bio krajnje opasan
ako bi se one primenile u celini, i da se on, kao i svaki uitelj, brine da svom
ueniku ne dozvoli da uini ma ta to bi ga odvelo u zastranjivanje i morbidnost.
Brisanje line istorije i sanjanje treba jedino da pripomognu, ree on.
Ono to je svakom ueniku potrebno da ga brani, jesu usmerenost i snaga.
Zato ga uitelj upoznaje s ratnikovim nainom, odnosno s ratnikim nainom
ivljenja. To je ta spona koja spaja sve u vraevom svetu. Malo-pomalo, uitelj
mu mora kriti put i razvijati ga. Bez krepkosti i trezvenosti ratnikovog naina
nema mogunosti da se izdri na putu znanja.
Don Huan ree da se u uenju ratnikovog naina uenikova panja mora
pre zarobiti nego skrenuti na neto, i da je on to postigao tako to me izbacivao
iz mojih uobiajenih ivotnih koloseka svaki put kad bih doao da ga posetim.
Nae lutanje po pustinji i planinama bilo je sredstvo da se to postigne.
Taj manevar kojim se posluio da preinai logiku moga svakodnevnog
sveta putem dugih pcaenja i lova bio je jo jedan primer njegovog sistema
koji tad nisam shvatio. Moja pometnja poticala je upravo otud to nisam znao
te njegove trikove, pa mi je panja morala biti usredsreena na sve to je don
Huan radio.
Kakav tos! ta kae? upita on i nasmeja se. Ja se nasmejah sa
strahopotovanjem. Nisam nikad primetio da je bio tako sraunat. On zatim
nabroja sve ono to je preduzimao da bi vodio i zarobljavao moju panju. Kad je
zavrio s tim, dodade da uitelj u obzir mora uzeti uenikovu linost, i da u
mom sluaju mora biti paljiv zato to sam naprasit i to mi malo treba pa da
se ubijem iz oajanja. Sto si ti neki apsurdan ovek, don Huane, rekoh
podrugljivo, a on prsnu u glasan smeh.
Objasni mi da se ue jo 3 tehnike da bi se lake izbrisala lina istorija. To
su: gubljenje samovanosti, preuzimanje odgovornosti i korienje smrti kao
savetnika. Te tehnike uile su se zato to bi, bez njihovog korisnog uinka,
brisanje line istorije za posledicu imalo uenikovu neuravnoteenost,
izbegavanje iskrenih odgovora i nepotrebnu sumnju u sebe i svoje postupke.
163
______________________________________________________________________________
Don Huan me zapita koja mi je reakcija bila najprimerenija u trenucima
stresa, frustracije i razoaranja pre nego to sam postao uenik. Ree da je njegova reakcija na to bila gnev. Ja navedoh da je moja bila samosaaljenje.
Iako toga nisi svestan, trebalo bi da ti glava otpadne pa da to oseanje
uini prirodnim, ree on. Zasad nema naina da se seti koliko ti je napora
trebalo da samosaaljenje uini osobinom svoga ostrva. Samosaaljenje kao
lanog svedoka svega to si uinio. Ono ti je bilo nadomak ruke, spremno da ti
pomogne. Ratnik smatra da je smrt mnogo posluniji savetnik, koji takoe
moe bili pozvan da svedoi o svemu to ovek ini, ba kao samosaaljenje ili
gnev. Po svemu sudei, ti si posle jedne neizmerne borbe nauio da sebe
saaljeva. Ali, ti takoe moe na isti nain nauiti da osea svoj predstojei
kraj, i tako moe nauiti i to da ti ideja sopstvene smrti bude uvek pri ruci.
Kao savetnik, samosaaljenje je nitavno u odnosu na smrt.
Don Huan je zatim istakao da u ideji promene postoji samo prividna
protivrenost; s jedne strane, svet vraeva pozivao je na drastian preobraaj, a
s druge, objanjenje vraeva govorilo je da je ostrvo tonala celovito i da se sa
njega ne moe ukloniti ni jedan jedini inilac. Promena, dakle, nije podrazumevala brisanje bilo ega, ve pre preinaavanje upotrebe tih inilaca.
Uzmimo, na primer, samosaaljenje, ree on. Nema naina da ga se
zauvek otresemo; ono ima odreeno mesto i karakter na tvom ostrvu, odreenu
prepoznatljivu fasadu. Otuda, svaki put kad se ukae prilika, samosaaljenje
postaje aktivno. Ono ima svoju istoriju. Ako bi promenio fasadu
samosaaljenja, uklonio bi ga s njegovog dominantnog poloaja.
Zapitah ga da mi objasni znaenje svojih metafora, naroito ideju
menjanja fasada. Ja sam to shvatio kao, verovatno, igranje vie istovremenih
uloga.
ovek menja fasadu preinaavanjem upotrebe inilaca ostrva, odgovori
on. Uzmi ponovo za primer samosaaljenje. Bilo ti je od koristi zato to si
oseao i sopstvenu vanost, a i to da zasluuje bolje uslove, bolje ophoenje
prema sebi, ili zato to nisi bio voljan da preuzme odgovornost za postupke
koji su te doveli u takvo stanje koje izaziva samosaaljenje, ili zato to si bio
nesposoban da podstakne ideju svoje predstojee smrti da ti doe i uveri se u
tvoja dela i posavetuje te.
Brisanje line istorije i 3 tehnike koje idu uz nju predstavljaju sredstva
vraeva kojima oni menjaju fasadu inilaca ostrva. Na primer, brisanjem line
istorije porekao si svrhovitost samosaaljenja; da bi samosaaljenje dejstvovalo,
morao bi da se osea vanim, neodgovornim, i besmrtnim. Kad bi se takva
oseanja na neki nain preinaila, ti vie ne bi mogao sam sebe da saaljeva.
Isto tako bilo je i sa svim drugim iniocima koje si promenio na svom
ostrvu. Bez upotrebe one 4 tehnike, nikad u tome ne bi uspeo. No, promena fasada znai jedino to da se neko manje vano mesto dodeljuje nekom prethodno
vanom iniocu. Tvoje samosaaljenje jo uvek je karakteristika tvog ostrva;
164
______________________________________________________________________________
ono e biti na njemu u pozadini na isti nain na koji su ranije bile ideja tvoje
predstojee smrti, tvoja skromnost, ili tvoja odgovornost za sopstvene
postupke.
Don Huan je rekao da, poto se jednom sve te tehnike prikau, uenik
stie na jednu raskrsnicu. Zavisno od svog senzibiliteta, on tad ini dve stvari.
Ili prihvata zdravo za gotovo preporuke i uputstva koje mu je dao uitelj, i dela
ne oekujui nagradu, ili sve uzima kao alu i zastranjivanje.
Ja primetih da sam bio zbunjen izrazom tehnike. Uvek sam oekivao da
u uti zbir jasnih uputstava, ali on mi je davao samo maglovite preporuke;
stoga nisam mogao da ih ozbiljno prihvatim ili da postupam u skladu s
njegovim uslovima.
Bila je to tvoja greka, ree on. Otud sam morao da odluim da li da
upotrebim mone biljke. Ove 4 tehnike mogao si iskoristiti da oisti i preuredi svoje ostrvo tonala. One bi te odvele u nagual. No, nismo svi sposobni
da prihvatimo te jednostavne preporuke. Tebi i meni je zbog toga bilo potrebno
neto drugo da nas prodrma; nama su bile potrebne mone biljke.
Zaista je trebalo da prou godine pa da shvatim znaaj tih don Huanovih
prvih uputstava. Neobino dejstvo koje su psihotropne biljke imale na mene
dovelo me je u zabludu da je njihovo korienje okosnica uenja. Bio sam u to
uveren sve do pred kraj svog uenja, kada sam shvatio da su znaajni preobraaji i otkria vraeva uvek bili injeni pri istoj svesti.
ta bi se dogodilo da sam tvoje preporuke ozbiljno prihvatio? upitah.
Dospeo bi u nagual, odgovori on.
Ali, zar bih u nagual dospeo bez dobroinitelja?
To odreuje mo u zavisnosti od tvoje besprekornosti, ree on. Da si
ozbiljno upotrebio one etiri tehnike, sakupio bi dovoljno line snage da nae
dobroinitelja. Bio bi bezgrean i mo bi ti otvorila sve neophodne puteve. To je
pravilo.
Zato mi nisi dao vie vremena? upitah.
Imao si ga dovoljno, ree on. Mo mi je to pokazala. Jedne noi dao sam
ti da rei jednu zagonetku; trebalo je da nae svoje korisno mesto ispred
vrata moje kue. Te noi si, pod mojim pritiskom, sjajno to izveo i ujutru si
zaspao na jednom posebnom kamenu koji sam tu stavio. Mo mi je pokazala da
te treba nemilosrdno gurati, inae ne bi nita postigao.
Da li su mi mone biljke pomogle? upitah.
Naravno, ree on. Otvorile su te i preinaile tvoj pogled na svet. Mone
biljke u tom pogledu imaju isto dejstvo na tonal kao i pravi nain hoda. I jedno
i drugo ga plave obavetenjima i tako prekidaju unutranji dijalog. Te biljke su
odline za to, ali ubiraju i danak. Neizrecivo unitavaju telo. To je njihov nedostatak, naroito avolje trave.
165
______________________________________________________________________________
Ako si znao da su tako opasne, zato si mi ih onda toliko davao, mislim,
onako esto? upitah.
On me uveravao da je detalje tog postupka odredila mo. Ree da je, iako
se trai da se sa svim uenicima u lekcijama obrauju iste stvari, njihov tok za
svakog drukiji, i da me je stalno upozoravao na to da mene treba goniti da bih
se bilo ega prihvatio.
Imao sam posla s drskim besmrtnim biem koje nije imalo potovanja
prema svom ivotu ni prema svojoj smrti, ree on smejui se.
Ja izneh injenicu da je opisao i objasnio te biljke antropomorfnim
izrazima. Prema njima se uvek odnosio kao da su linosti. On odgovori da je to
bilo propisano sredstvo da se uenikova panja odvrati sa prave stvari,
prekidanja unutranjeg dijaloga.
Ako se koriste jedino zato da zaustave unutranji dijalog, kakva je onda
njihova veza sa saveznikom? zapitah.
To se teko da objasniti, ree on. Te biljke vode uenika direktno u
nagual, a saveznik je jedan njegov vid. Mi funkcioniemo iskljuivo pod komandom razuma, bez obzira na to ko smo i odakle smo. Razum, naravno, moe na
ovaj ili onaj nain da razjasni sve to se nalazi u okviru njegovog pogleda na
svet. Saveznik je neto to je van tog pogleda, van domena razuma. Moe se
videti jedino pod komandom volje u trenucima kad je na uobiajeni pogled na
svet prekinut, i zato je on, istini za volju, nagual. Vraevi, meutim, ue da
opaze saveznika na najzamreniji nain, a inei tako, suvie duboko uranjaju
u neki nov pogled na svet. Dakle, da bih te zatitio od takve sudbine, nisam
istakao saveznika onako kako to vraevi obino ine. Vraevi su nauili, posle
niza generacija koje su koristile mone biljke, da svojim pogledom na svet
objanjavaju sve to se oko njih deava. Rekao bih da su vraevi, koristei
svoju volju, uspeli u proirivanju svoga pogleda na svet. Moj uitelj i
dobroinitelj su za to najbolji primer. Oni su bili ljudi od velike moi, no nisu
bili ljudi od znanja. Nikad nisu probili granice svojih irokih vidika i tako nikad
nisu doli do svoje sveukupnosti, uprkos tome to su znali za nju. To ne znai
da su iveli u zabludi traei stvari van svog domaaja; znali su da su propustili svoju ansu i da e im se sveukupnost te tajne tek na samrti otkriti.
Magija im je pruila samo letiminu sliku, ali nikad pravo sredstvo da bi
dospeli do njima nedostine sveukupnosti pojedinca.
Dovoljno sam ti objasnio poglede vraeva ne dozvoljavajui da te zarobe i
povuku za sobom. Rekao sam da jedino ako ovek suprotstavi 2 pogleda na sve
moe mugnuti izmeu njih i dospeti u pravi svet. Hteo sam time da kaem da
ovek moe dospeti do svoje sveukupnosti jedino ako shvati da je ovaj svet
samo opis, bez obzira na to da li kao takav pripada nekom obinom oveku ili
vrau.
Eto gde sam ja skrenuo s tradicionalnog puta. Posle dugotrajne ivotne
borbe, sad znam da to to je bitno ne lei u tome da se naui nov opis, ve da
166
______________________________________________________________________________
se dospe do sveukupnosti pojedinca. ovek do naguala treba da dospe ne
razarajui tonal i, povrh svega, ne ozleujui svoje telo. Uzimao si one biljke
sledei tana uputstva kojih sam se i sam pridravao. Jedina razlika bila je u
tome to, umesto da te zaronim u njihov svet, nisam to uinio, ve to prekinuo
kad sam procenio da si se dovoljno nagledao naguala. To je razlog zbog kojeg
nikad nisam hteo da razmatram tvoje susrete s monim biljkama, niti da ti
dopustim da o njima opsednuto pria; nije imalo smisla razglabati o
neizrecivom. Bili su to pravi odlasci u nagual, u nepoznato.
Napomenuh da je moja potreba da priam o svojim percepcijama pod
dejstvom psihotropnih biljki bila prouzrokovana mojom zainteresovanou da
rasvetlim svoje pretpostavke. Bio sam uveren da mi je on uz njihovu pomo
usadio u glavu seanja na nedokuive naine opaanja. Ti doivljaji, koji bi se u
ono vreme kad su se deavali mogli nazvati idiosinkratinim, a koji su bili
daleko od bilo ega smislenog, kasnije su se sabirali u znaenjske celine. Znao
sam da me je don Huan svaki put veto vodio, i da je svako osmiljavanje
znaenja bilo uinjeno pod njegovim vodstvom.
Ne elim da istiem niti da objanjavam te dogaaje, ree on suvo.
Ukoliko bismo se zadravali na objanjenjima, to bi nas vratilo pravo tamo gde
ne elimo da budemo; to jest, bili bismo ponovo baeni u neki od pogleda na
svet, ovog puta mnogo iri nego ranije.
Don Huan je rekao da se pred uenikom, poto mu dejstvo monih biljki
prekine unutranji dijalog, otvara neizbean orsokak. Uenik tad poinje da
zanemaruje celokupno svoje uenje. Po don Huanovom miljenju, ak i
najmarljiviji uenik u tom trenutku pati od ozbiljnog nedostatka interesovanja.
Mone biljke potresaju tonal i prete vrstini celog ostrva, ree on. Uenik
se tad povlai, i to je mudro; eli da izae iz cele te zbrke. Tad mu uitelj
postavlja jednu od najlukavijih zamki, dostojnog protivnika. Ta zamka ima 2
cilja. Prvo, ona uitelju omoguava da zadri uticaj nad svojim uenikom, a
drugo, omoguava ueniku da stekne jedno gledite na koje se sme osloniti. Ta
zamka je manevar kojim se u arenu izvodi dostojan protivnik. Bez njegove pomoi, iako on ueniku zapravo nije neprijatelj ve samo namenjen protivnik,
uenik ne bi mogao da nastavi da ide putem znanja. I najbolji ljudi odustali bi
u tom trenutku kad bi oni odluivali. Suprotstavio sam ti kao dostojnog
protivnika najboljeg ratnika koga ovek moe nai - la Katalinu.
Don Huan je mislio na dogaaj od pre desetak godina kad me uveo u
dugotrajnu bitku s jednom indijanskom vraarom.15
_______
15 O ovom dogaaju, koji se odigrao septembra 1965, kastaneda nas upoznaje u svojoj knjizi
Uenje don Huana, u jedanaestoj glavi, str. 190. Prim. Prev.
167
______________________________________________________________________________
Doveo sam te s njom u neposrednu vezu, nastavi on. Izabrao sam enu,
jer enama veruje.
Njoj je bilo vrlo teko da narui to tvoje poverenje. Tek mnogo godina
kasnije priznala mi je da je htela da odustane jer si joj se sviao. Ali ona je
veliki ratnik, pa te je, uprkos svojim oseanjima, skoro zbrisala sa zemlje.
Unela je takav haos u tvoj tonal da se od toga nikad nije povratio. Izmenila je,
zapravo, lini opis tvoga ostrva tako korenito da su te njeni postupci odveli u
drugu sferu. ovek bi mogao rei da je bilo mogunosti da ti postane
dobroiniteljka, ali ti nisi bio predodreen da bude vra kao ona.
Neto izmeu vas nije ilo kako treba. Nisi je se uopte bojao. Jedne noi,
kad ti je prila, samo to nisi otkaio od straha, ali te je, uprkos tome, privukla.
eleo si je uprkos tome to ti je ulivala strah. Ona je to znala. Uhvatio sam te
jednog dana u gradu kako je drhtei od straha ipak pohotljivo gleda.
Dakle, postupcima dostojnog protivnika uenik moe biti ili raznet u
komade ili korenito izmenjen. La Katalinini postupci, poto te nisu ubili - ne
zato to to nije dovoljno estoko pokuavala, ve zato to si bio istrajan - imali
su koristan uticaj na tebe, a isto tako su te podstakli da donese odluku.
Uitelj se koristi dostojnim protivnikom da bi naterao uenika da se
ivotno opredeli. Uenik mora izabrati ili ratnikov ili svoj svakodnevni svet. No
nikakva odluka nije mogua ako uenik ne shvata taj izbor; otud uitelj mora
imati savreno strpljenje i razumevanje, i mora sigurnom rukom voditi svoga
izabranika ka tom izboru, a povrh svega, mora biti siguran da njegov uenik
bira ratnikov svet i ivot. U tome sam uspeo zamolivi te da mi pomogne da
savladam la Katalinu. Rekao sam ti da me je gotovo ubila i da mi je potrebna
tvoja pomo da je se otresem. Blagovremeno sam te upozorio na posledice tvog
izbora i dao ti dosta vremena da se odlui da li da mi pomogne ili ne.
Dobro se seam da mi je don Huan tog dana dao odreene ruke. Rekao je
da mogu, ako ne elim da mu pomognem, da odem i nikad se ne vratim. Osetio
sam u tom trenutku da sam slobodan da sam biram svoj put i da vie nemam
nikakvih obaveza prema njemu.
Odvezao sam se od njega proet suprotnim oseanjima, tugom i sreom.
Bio sam tuan to ostavljam don Huana, a ipak srean to sam zavrio sa svim
tim neprijatnim poslovima. Mislio sam. na Los Aneles, svoje drugove i sve one
svakodnevne poslove koji su mi uvek priinjavali tako mnogo zadovoljstva.
Neko vreme sam bio zanesen takvim mislima. Cudatvo don Huana i njegovog
ivota ostali su iza mene i bio sam slobodan.
Meutim, moja srea je kratko trajala. elja da odem iz don Huanovog
sveta bila je neostvarljiva. Moji uobiajeni postupci izgubili su svoju mo. Pokuao sam da smislim neto to bih radio u Los Anelesu, ali tamo nije imalo
ta da se radi. Don Huan mi je jednom rekao da se plaim ljudi i da sam
nauio da se branim time to nita ne elim. Rekao je da je to ratnikovo
najsjajnije postignue. U svojoj gluposti sam ga, meutim, proirio, pa je za
168
______________________________________________________________________________
mene ne eleti nita preraslo u ne voleti nita. Otud, ivot mi je bio dosadan i
prazan.
Bio je u pravu, i dok sam jurio auto-putem ka severu, konano mi se otkri
moja nesumnjiva ludost. Poeo sam da shvatam domet svog izbora. Odlazio
sam, u stvari, iz jednog maginog sveta u kome se neprestano neto novo
dogaa da bih se priklonio svom lakom, jednolinom ivotu u Los Anelesu.
Poeh da se priseam svojih praznih dana. Naroito sam se seao jedne nedelje.
Ceo taj dan sam se vrpoljio besposlen. Nijedan prijatelj mi nije doao u posetu.
Niko me nije pozvao na ur. Ljudi koje sam hteo da posetim nisu bili kod kue,
a najgore od svega bilo je to to sam ve video sve filmove u gradu. Kasno po
podne, u krajnjem oajanju, ponovo sam pregledao filmski repertoar i pronaao
jedan film koji ranije nikako nisam hteo da gledam. Davao se u jednom gradu
udaljenom 50-ak kilometara. Otiao sam da ga vidim, i nije mi se dopao, ali je
ak i to bilo bolje nego da nita ne radim.
Pod uticajem don Huanovog sveta bio sam se promenio. Ako nita drugo,
ono barem, otkako sam ga upoznao, nisam imao vremena da se dosaujem. To
mi je samo po sebi bilo dovoljno; don Huan je stvarno bio siguran da u
izabrati ratnikov svet. Okrenuo sam kola i vratio se don Huanu.
ta bi se dogodilo da sam izabrao da se vratim u Los Aneles? zapitah.
To bi bilo nemogue, ree on. Taj izbor nije postojao. Sve to se od tebe
trailo bilo je da dozvoli svom tonalu da postane svestan da je odluio da se
prikljui svetu vraeva. Tonal ne zna da su odluke u domenu nagnala. Kad
mislimo da odluujemo, mi samo priznajemo da je neto to je van domaaja
naeg poimanja postavilo granice toj naoj takozvanoj odluci i ne preostaje nam
nita drugo nego da se s tim pomirimo.
U ratnikovom ivotu postoji samo jedna stvar, jedno jedino zaista
neodreeno pitanje: dokle se moe ii putem znanja i moi. To je otvoreno
pitanje na koje niko ne moe dati odreen odgovor. Ve sam ti rekao da je
ratnik slobodan da dela ili besprekorno ili kao glupak. Besprekornost je zaista
jedino slobodna, i otud je pravo merilo ratnikova duha.
Don Huan ree da ueniku, poto se odluio da se prikljui svetu vraeva,
uitelj daje neki praktini kuni posao, neki zadatak koji treba da ispunjava u
svom svakodnevnom ivotu. Objasnio je da je taj zadatak, koji je postavljen
tako da odgovara uenikovoj linosti, obino neka vrsta nametnute situacije, i
da se od uenika trai da u nju dospe da bi se njome posluio da neprestano
utie na svoj pogled na svet. to se mene tie, taj zadatak sam shvatio pre kao
neku duhovitu alu nego kao neku ozbiljnu ivotnu situaciju. Meutim, kako je
vreme prolazilo, konano mi je sinulo da se s tim ne smem aliti.
Poto je uenik dobio svoj magijski zadatak, spreman je za jo jedan vid
obuke, nastavi on. On je tad ratnik. Tebe sam, budui da vie nisi bio uenik,
nauio trima tehnikama koje pomau sanjanje: prekidanju svakodnevnih
ivotnih poslova, hodu moi i neradu. Ti si bio veoma dosledan, glup i kao
169
______________________________________________________________________________
uenik i kao ratnik. Marljivo si beleio sve to sam govorio i sve to ti se
dogaalo, ali nisi postupao onako kako sam ti govorio. Stoga sam morao da te
prodrmam monim biljkama.
Don Huan mi je zatim postepeno tumaio kako mi je svratio panju sa
sanjanja inei da poverujem da je bitan problem jedna veoma teka radnja
koju je nazvao neradom, a koja se sastojala iz perceptivne igre usredsreivanja
panje na osobenosti sveta koje se obino previaju, kao to su, recimo, senke
stvari. Don Huan ree kako mu je strategija bila da izdvoji nerad, obavijajui ga
velom najvee tajnovitosti.
Nerad je, kao i sve drugo, veoma vana tehnika, ali ona nije ono
najvanije, ree on. Naseo si na tajnovitost. Ti, brbljivac, da uva tajnu!
Nasmejao se i rekao da moe zamisliti kakve sam muke morao
preivljavati da bih jezik drao za zubima.
Objasnio je da su prekidanje svakodnevnih ivotnih poslova, hod moi i
nerad putevi uenja novih naina opaanja sveta koji ratniku pruaju
nagovetaj o neverovatnim mogunostima delanja. Don Huanova ideja je bila
da ove 3 tehnike omoguavaju da se sazna odvojeni i praktini svet
sanjarenja.
Sanjarenje je praktina pomo koju su izmislili vraevi, ree on. Oni
nisu bili budale; znali su ta rade i nastojali su da imaju koristi od naguala
vebajui svoj tonal da za trenutak popusti, a zatim ponovo ovlada. Ove rei su
za tebe besmislene. Ali to je ono to si sve vreme inio: vebao si da popusti a
da pri tom ne otkai. Sanjarenje je, naravno, vrhunac nastojanja vraeva,
krajnja korist naguala.
Nabrojao je sva vebanja nerada koja me je terao da izvodim, sve one
svakodnevne ivotne poslove koje je izdvojio za prekidanje, i sve prilike kad me
primoravao da idem hodom moi.
Pribliavamo se kraju ovoga mog kratkog ponavljanja, ree on. Sad je
trenutak da priamo o Henaru.
Don Huan ree da se onog dana kad sam sreo don Henara pojavio jedan
vrlo vaan predznak. Ja na to rekoh da se ne seam niega neobinog. On me
podseti da smo tog dana sedeli na klupi u jednom parku. Rekao je da mi je pre
toga spomenuo da e ekati jednog prijatelja koga jo nisam upoznao, i da sam
ga, kad se taj prijatelj pojavio, pokazao, bez asa oklevanja, usred ogromne
gomile. To je bio taj predznak koji ih je naterao da shvate da je don Henaro moj
dobroinitelj.
Setio sam se, im mi je to rekao, da sam se tad, dok smo sedeli i priali,
osvrnuo i ugledao jednog onieg, mravog oveka koji je zraio nekom neobinom vitalnou, nekom gracioznou, ili, naprosto, zadovoljstvom; upravo je
bio zavio iza ugla ulice u park. U ali sam don Huanu rekao da dolazi njegov
prijatelj koji je zasigurno vra sudei po tome kako izgleda.
170
______________________________________________________________________________
Henaro je preporuivao kako da se s tobom postupa od tog dana pa
ubudue, nastavi don Huan. Kao tvoj voa u nagual, on ti ga je besprekorno
pokazivao, i svaki put kad je vrio neko delo kao nagual, bivao si sueljavan sa
znanjem koje je prkosilo tvom razumu i zaobilazilo ga. On je razjedinio tvoj
pogled na svet, mada toga jo nisi svestan. I tom prilikom ponaao si se upravo
onako kao i onda kad su bile u pitanju mone biljke - trebalo ti je vie nego to
je potrebno. Nekoliko naleta naguala moralo bi biti dovoljno da se razbije neiji
pogled na svet; ali ak i do danas, i pored svih brana nagnala, tvoj pogled na
svet kao da je ostao neranjiv. Zvui udno, ali to je tvoja najbolja osobina.
Sve u svemu, Henarov posao bio je da te odvede u nagual. Ali ovde nam
se postavlja jedno udno pitanje. ta je to bilo voeno u nagual?
Podstaknu me oima da mu odgovorim na to pitanje.
Moj razum? zapitah.
Ne, razum je tamo besmislen, odgovori on. Razum se oneredi od straha
istog trenutka kad se nae van svojih sigurnih uskih granica.
Onda moj tonal, rekoh. Ne, tonal i nagual su naa dva priroena dela,
ree on suvo. Ne mogu se odvesti jedan u drugi. Moja percepcija?
upitah. Tako je, uzviknu on kao da sam dete koje je tano odgovorilo. Sad
dolazimo do objanjenja vraeva. Ve sam te upozorio da ti ono nee nita objasniti, pa ipak ...
Zastao je i pogledao me sjajnih oiju. To je jo jedan trik vraeva, ree
on. ta hoe da kae? U emu je trik? upitah pomalo uznemireno.
U objanjenju vraeva, naravno, odvrati on. I sam e videti. No hajde
da nastavimo. Vraevi kau da se nalazimo u jednom mehuru. To je mehur u
koji smo smeteni u trenutku roenja. U poetku je taj mehur otvoren, ali
zatim poinje da se zatvara sve dok nas ne zapeati. Taj mehur je naa
percepcija. U njemu proivimo ceo svoj ivot. A ono to vidimo na njegovim
oblim stranama predstavlja na sopstveni odraz.
Uvukao je glavu i pogledao me iskosa. Zakikotao se. Ludira se, ree on.
Oekujem od tebe da izvede zakljuak.
Nasmejao sam se. Njegova upozorenja povodom objanjenja vraeva, a uz
to i spoznaja zadivljujueg opsega njegove svesti konano su poeli da naplauju svoj dug.
Kakav to zakljuak oekuje da izvedem? upitah.
Ako bi ono to vidimo na njegovim stranama bio na sopstveni odraz,
onda bi ono to je odraeno moralo biti prava stvar, ree on smeei se.
Dobar zakljuak, rekoh aljivo. Razum mi je mogao lako slediti taj dokaz.
To to je odraeno predstavlja na pogled na svet, ree on. Taj pogled je
najpre opis koji nam je dat u trenutku roenja, i taj opis obuzima svu nau
panju, sve dok ne postane na pogled na svet.
171
______________________________________________________________________________
Uiteljev zadatak je da izmeni taj pogled, da pripremi svetlosno bie za
trenutak kada e mu njegov dobroinitelj otvoriti mehur sa spoljne strane.
Ponovo je sraunato zastao i opet mi prigovorio to sam odsutan, to je
zakljuio po mojoj nesposobnosti da na odgovarajui nain komentariem ili
pitam.
ta bi trebalo da te pitam? zapitah. Zato bi se taj mehur morao
otvoriti? odgovori on. Nasmejao se glasno i potapao me po leima kad rekoh:
To je dobro pitanje. Naravno! uzviknu on. Za tebe to mora biti dobro pitanje
jer je jedno od tvojih.
Mehur se otvara da bi dozvolio svetlosnom biu da uvidi svoju
sveukupnost, nastavi on. Prirodno, to to ga nazivamo mehurom samo je
nain da se to kae, ali, u ovom sluaju, taj nain je odgovarajui.
Delikatan zadatak voenja svetlosnog bia ka njegovoj sveukupnosti
zahteva od uitelja da dela sa unutranje a od dobroinitelja sa spoljanje
strane. Uitelj menja uenikov pogled na svet. Nazvao sam taj pogled ostrvom
tonula. Rekao sam da se sve to jesmo nalazi na tom ostrvu. Objanjenje
vraeva navodi da je ostrvo tonala stvoreno naom percepcijom, uvebanom da
se usredsredi na odreene inioce; svaki od tih inilaca i svi oni zajedno grade
na pogled na svet. Uiteljev posao, u onoj meri u kojoj se tie uenikove
percepcije, sastoji se u tome da preuredi sve inioce ostrva na jednoj polovini
mehura. Dosad si morao shvatiti da je ienje i preureivanje ostrva tonala
isto to i pregrupisavanje njegovih inilaca na stranu razuma. Moj zadatak je
bio da unesem pometnju u tvoj uobiajeni pogled na svet, ne da ga razorim ve
da ga primoram da se sabere na strani razuma. Ti si to uinio bolje od svih
koje znam.
Nacrtao je na kamenu jedan zamiljen krug i podelio ga vertikalnim
prenikom. Rekao je da je uiteljeva vetina da natera svog uenika da sabere
svoj pogled na svet na desnoj polovini mehura.
Zato na desnoj? upitah.
To je polovina tonala, ree on. Uitelj se uvek posveuje toj polovini i,
upoznajui s jedne strane uenika s ratnikovim nainom, primorava ga na razumnost, trezvenost, karakternost i telesnu izdrljivost; upoznajui ga, s druge
strane, sa nezamislivim, ali stvarnim situacijama kojima uenik nije dorastao,
uitelj ga primorava da shvati da njegov razum, iako zaista neto divno, moe
jedino da obuhvati jednu usku oblast. Kad se jednom suoi sa svojom nesposobnou da sve razumom dokui, ratnik e skrenuti sa svog puta da bi
potpomogao i zatitio svoj poraeni razum, i u tu svrhu e sve oko njega
okupiti. Uitelj e se za to pobrinuti tako to e mu to nemilosrdno utuvljivati u
glavu sve dok njegov pogled na svet ne bude na jednoj polovini mehura. Drugu
polovinu, onu koja je oiena, moe tad zauzeti neto to vraevi zovu volja.
Sve to moemo bolje objasniti ako kaemo da je uiteljev zadatak da oisti
jednu polovinu mehura i preuredi sve na drugoj. Dobroiniteljev zadatak je da
172
______________________________________________________________________________
otvori mehur sa one strane koja je oiena. Kad se mehur jednom otpeati,
ratnik vie nije isti. Tad moe da komanduje svojom sveukupnou. Polovina
mehura pripada potpuno centru razuma, tonalu. Druga, centru volje, nagualu.
To je poredak koji treba da prevlada; svaki drugi je besmislen i triav zato to je
protivan naoj prirodi; liava nas naeg maginog naslea i svodi na
nitavnost.
Don Huan je ustao, protegao se i proetao okolo da bi opustio miie. Ve
je bilo malo zahladnelo.
Upitah ga da li je zavrio.
ta, pa ou jo nije ni poeo! uzviknu on i nasmeja se. Ovo je tek
poetak. Pogledao je u nebo i lakim pokretom ruke pokazao ka zapadu. Za
jedan sat doi e nagual, ree on i osmehnu se.
Ponovo je seo.
Preostalo nam je jo samo jedno pitanje, nastavi on. Vraevi to nazivaju
tajnom svetlosnih bia, i to zato to smo mi oni koji opaaju. Mi ljudi, i sva
druga svetlosna bia na svetu, jesmo oni koji opaaju. To je na mehur, mehur
percepcije. Naa greka je u tome to verujemo da je jedina percepcija vredna
priznanja ona koja prolazi kroz na razum. Vraevi veruju da je razum samo
jedan centar koji ne bi trebalo uzimati tako ozbiljno.
Henaro i ja uili smo te o 8 taaka koje ine sveukupnost naeg mehura
percepcije. Ti zna za 6. Danas emo Henaro i ja dokraja oistiti tvoj mehur
percepcije, nakon ega e saznati te dve preostale take.
Naglo je promenio temu i zatraio da mu potanko ispriam o svojim
jueranjim percepcijama, poevi od onog trenutka kad sam spazio don
Henara kako sedi na vrhu onog kamenja pored puta. Nije stavljao nikakve
primedbe niti me je uopte prekidao. Kad sam zavrio, ja stavih jednu opasku.
Naime, sutradan sam razgovarao s Pablitom i Nestorom i oni su mi ispriali o
svojim opaanjima, koja su bila slina mojima. eleo sam da istaknem da mi je
on lino rekao da je nagual jedan individualan doivljaj koji proivljava jedino
sam posmatra. Jue su bila 3 posmatraa i svi smo se manje-vie uverili u
istu stvar. Razlike su se oitavale jedino u tome kako je ko od nas reagovao na
pojedine svojevrsne delove celog fenomena.
To to se jue dogodilo bilo je pokazivanje naguala tebi, Nestoru i Pablitu.
Ja sam njihov dobroinitelj. Henaro i ja smo svoj trojici izbrisali centar razuma.
Nas dvojica imali smo dovoljno snage da uinimo da to to ste gledali bude za
svu trojicu isto. Pre nekoliko godina, ti i ja smo jedne noi bili s nekolicinom
uenika, ali tada sam nisam imao dovoljno snage da vas nateram da svi vidite
istu stvar.
Rekao je da je, sudei po onome to sam mu kazao da sam jue video i
onome to je i sam video u meni, zakljuio da sam spreman za objanjenje
vraeva. Dodade da je to i Pablito, ali da za Nestora nije siguran.
173
______________________________________________________________________________
Biti spreman za objanjenje vraeva predstavlja jedno vrlo teko
postignue, ree on. Ne bi trebalo da je tako, ali mi ne odustajemo od toga da
se preputamo svome ivotnom pogledu na svet. U tome ste ti, Nestor i Pablito
slini. Nestor se skriva iza svoje stidljivosti i sumornosti. Pablito iza svoga
razoruavajueg arma; ti se krije iza svoje prepotencije i rei. Sve su to
pogledi koji se ine neospornima, i sve dok vas trojica budete ustrajni u njima,
vai mehuri percepcije nee biti oieni a objanjenje vraeva nee za vas
imati smisla.
S primesom podrugljivosti rekoh da sam ve dugo opsednut tim uvenim
objanjenjem vraeva, ali to mu se vie pribliavam, ono mi izgleda sve dalje.
Spremao sam se da u ali jo neto dodam, kad me on naglo prekide.
Zar ne bi bilo zgodno ako bi se to objanjenje vraeva pokazalo kao
"orak"? zapita on usred glasnog smeha.
Potapao me je po leima kao kad neko dete predoseti prijatan dogaaj.
Henaro se vrlo vrsto dri pravila, ree mi on poverljivim glasom. To
zbrkano objanjenje ne sadri nita. Da je zavisilo od mene, ja bih ti ga rekao
jo pre mnogo godina. Nemoj polagati mnogo na njega.
Pogledao je uvis i ispitao nebo. Sad si spreman, ree on dramatinim i
sveanim glasom. Vreme je da krenemo. Ali pre nego to odemo odavde,
moram ti jo neto rei: misterija, ili tajna objanjenja vraeva lei u tome to je
vezana za razvijanje krila percepcije. Stavi ruku na moju svesku i ree da
treba da odem u bunje i pobrinem se za svoje fizioloke potrebe, posle ega
treba da skinem odeu, smotam je u zaveljaj i ostavim na ovom mestu.
Pogledao sam ga upitno i on mi objasni da treba da budem go, ali da mogu da
zadrim cipele i eir na glavi. Uporno sam traio da mi kae zbog ega moram
da budem go. Don Huan se nasmeja pa ree da je to vie radi mene, da bih se
oseao komotno, kao i zato to sam i sam ranije rekao da je tako bolje. Njegovo
objanjen jo me zbunilo. Oseao sam da me zavitlava ili da, u skladu s onim
to mi je otkrio, jednostavno odvlai moju panju. Hteo sam da znam zato to
ini.
On poe da pria o jednom neoekivanom dogaaju koji se odigrao pre
mnogo godina, kad smo sa don Henarom bili u planinama severnog Meksika.
Tom prilikom su mi objanjavali kako razum nikako ne moe da razjasni sve
to se odigrava na svetu. Da bi mi to nepobitno i dokazao, don Henaro je kao
nagual izveo jedan velianstven skok, skoknuvi do vrhova nekih planina
udaljenih 20-ak kilometara odatle. Don Huan ree da sam pobrkao stvari, jer
je, to se ubeivanja mog razuma tie, don Henarova demonstracija bila
promaaj, ali da je, sudei po reakciji moga tela, izazvala pravu pometnju.
Ta telesna reakcija o kojoj je don Huan govorio bila je neto to mi je ivo
ostalo u seanju. Video sam kako je don Henaro na moje oi nestao kao da ga
je zbrisao vetar. Njegov skok, ili ono to je ve uinio, tako je delovao na mene
da sam osetio kao da mi je neko iupao deo utrobe. Dobio sam proliv i morao
174
______________________________________________________________________________
sam da skinem i bacim pantalone i koulju. Mojoj nelagodnosti i neprilici nije
bilo kraja; bio sam prinuen da idem potpuno go, samo sa eirom na glavi,
vrlo prometnim auto-putem sve do svojih kola. Don Huan me podsetio da sam
ga tad zamolio da mi ne dopusti da ikad vie unitim svoju odeu.
Poto sam skinuo odeu, otili smo stotinak metara dalje, do jedne vrlo
velike stene koja se nadnosila nad gudurom. On me naterao da pogledam s nje.
Bila je visoka preko 30 metara. Zatim mi je naredio da prekinem svoj
unutranji dijalog i oslunem zvuke oko nas.
Posle nekoliko trenutaka zauh kako neki oblutak odskae po kamenju i
kako se kotrlja prema dnu gudure. Svaki njegov odskok uo sam nepojmljivo
jasno. Onda zauh kako se kotrlja jo jedan oblutak, a za njim jo jedan.
Podigao sam glavu da bih poloaj svoga uva podesio prema izvoru toga zvuka i
tad ugledah don Henara gde sedi na vrhu one stene, na nekoliko metara od
mene. Nemarno je bacao oblutke u guduru.
Uzviknuo je i zakikotao se kad sam ga ugledao i rekao da se skrivao na
tom mestu ekajui da ga otkrijem. Jedan trenutak sam bio zbunjen. Don
Huan mi nekoliko puta proapta da moj razum nije pozvan da uestvuje u
ovom dogaaju, i da treba da se okanim mune elje da sve kontroliem. Ree
da je nagual percepcija samo za mene, i da je to razlog to ga Pablito nije
onomad video u mojim kolima. Dodao je, kao da mi ita misli, da je ovo, mada
je nagual vidljiv samo za mene, lino don Henaro.
Don Huan me uhvati pod ruku i na aljiv nain dovede do mesta gde je
sedeo don Henaro. On ustade i priblii mi se. Telo mu je zrailo neku toplotu
koju sam mogao videti, nekakav sjaj koji me pomeo. Priao mi je i, ne dotiui
me, pribliio usne mom levom uvu i poeo da apue. Don Huan poe da
apue na moje drugo uvo. Glasovi su im bili usaglaeni. Ponavljali su iste rei.
Govorili su da ne treba da se plaim jer imam duga mona vlakna, koja ne
postoje da bi me zatitila, poto nemaju ta niti od ega da tite, ve da su tu
da vode moju nagualovu percepciju otprilike onako kako su moje oi vodile
moju normalnu tonalovu percepciju. Rekoe da su moja vlakna svud oko
mene, da pomou njih mogu sve odjednom da opazim, i da je jedno jedino
vlakno dovoljno za skok sa stene u guduru, ili iz gudure natrag na stenu.
Sluao sam sve to su mi aputali. Svaka njihova re kao da je imala
jedinstvenu konotaciju; mogao sam da zapamtim sve to su govorili i da to
potom reprodukujem kao magnetofon. Obojica su zahtevali od mene da skoim
u guduru. Rekli su da najpre treba da osetim svoja vlakna, zatim da izdvojim
jedno koje se sputa sve do dna gudure i da ga sledim. im mi to rekoe, zaista
mi poe za rukom da uskladim njihove rei sa odgovarajuim oseajima. Osetio
sam nekakav svrab po telu, to je po sebi bio neki neodreen oseaj koji se,
ipak, dao priblino uporediti s oseajem dugotrajnog svraba. Telom sam
odista mogao osetiti dno gudure, a to sam oseao kao nekakav svrab u nekom
neodreenom delu svoga tela.
175
______________________________________________________________________________
Don Huan i don Henaro nastavili su da me saletaju da kliznem kroz taj
oseaj, no ja nisam znao kako da to uinim. Tad zauh jedino don Henarov
glas.
Ree mi da e skoiti zajedno sa mnom; doepao me je, ili gurnuo, ili pak
zagrlio, i sunovratio se sa mnom u ambis. Oseao sam jezivu muninu. Kao da
mi je neto vakalo i gutalo stomak. Bila je to neka neodreena meavina bola i
prijatnosti koja je bila tako jaka i tako dugo trajala da sam jedino mogao da
vritim iz sveg glasa. Kada je taj oseaj uminuo, ugledah jedan nerazmrsiv splet
varnica i tamnih masa, zraka svetlosti i oblaastih naslaga. Nisam mogao da
odredim da li su mi oi otvorene ili zatvorene, niti gde se nalaze, odnosno gde
mi se nalazi telo. Onda sam osetio istu onu muku, mada ne tako izraenu kao
prvi put, a potom sam imao utisak da sam se probudio i tad se naao gde
stojim na steni sa don Huanom i don Henarom.
Don Huan ree kako sam se opet izglupirao, da je beskorisno skoili ako
e percepcija tog skoka biti haotina. Obojica mi mnogo puta ponovie na jedno
i drugo uvo kako je nagual sam po sebi beskoristan, i da treba da ga uskladi
tonal. Rekli su da moram svojevoljno skoiti i pri tom biti svestan ta inim.
Oklevao sam, ne toliko to sam se plaio koliko zato to sam bio
neodluan. Svoje oklevanje osetio sam tako kao da mi se telo klati poput
klatna. Onda me obuze neko udno raspoloenje i ja skoih u svoj svojoj
telesnosti. Hteo sam da mislim pri skoku, ali to nisam mogao. Video sam, kao
kroz maglu, strane uske gudure i stene koje su strile sa njenog dna. Nisam
imao vremensku percepciju svog pada, ve sam namesto toga imao oseaj da se
nalazim na dnu gudure; uoio sam sve osobenosti stenja u uskom pojasu oko
sebe. Opazio sam da mi pogled nije indirektan i stereoskopski u nivou mojih
oiju, ve direktan i da obuhvata sve oko sebe. Trenutak kasnije me obuzela
panika i onda me je neto povuklo nagore kao jo-jo igraku.
Don Huan i don Henaro su me naterali da taj skok izvedem viie puta.
Posle svakog skoka, don Huan je zahtevao da se manje snebivam i da skaem s
vie volje. Neprekidno je ponavljao da tajna vraeva u njihovom korienju
naguala lei u naoj percepciji, da je skakanje, jednostavno, jedna veba
percepcije, i da e se zavriti tek poto budem uspeo da opazim, kao savren
tonal, ono to se nalazi na dnu gudure.
U jednom trenutku osetih neto nepojmljivo. Bio sam potpuno i trezveno
svestan toga da stojim na ivici stene sa don Huanom i don Henarom, koji su mi
aputali na ui, a zatim sam, u sledeem trenutku, gledao u dno gudure. Sve je
bilo savreno normalno. Bilo se ve gotovo smrailo, ali je jo uvek bilo dovoljno
svetlosti da se sve potpuno razazna kao u mom svakodnevnom svetu.
Posmatrao sam neko bunje, kad zauh nekakvu iznenadnu buku koju je
stvarao neki kamen to se kotrljao nadole. Istog asa ugledah jednu poveu
gromadu koja se niz stranu gudure uz tutanj kotrljala prema meni. U
magnovenju ugledah i don Henara kako je baca. Spopade me panika i ve
176
______________________________________________________________________________
sledeeg trenutka osetih kako me neto vue natrag do onog mesta na vrhu
stene. Pogledah oko sebe; don Henara nije bilo. Don Huan poe da se smeje i
ree da je don Henaro otiao jer vie nije mogao da podnese moj odvratni
smrad. Tek tad zbunjeno primetih da sam skroz posran. Don Huan je imao
pravo kad me naterao da skinem odeu. Odveo me do oblinjeg potoka i oprao
me kao konja, zahvatajui vodu mojim eirom i polivajui me dok je
razdragano priao o tome kako je spasao moje pantalone.
177
______________________________________________________________________________
MEHUR PERCEPCIJE
Bio sam ceo dan sam kod don Henara. Uglavnom sam spavao. Don Huan
se vratio kasno po podne pa smo otpeaili, u potpunoj tiini, do oblinjeg
planinskog lanca. Zaustavili smo se u sumrak i seli na ivici duboke gudure,
gde smo ostali sve dok se nije skoro smrklo. Onda me don Huan odveo do
jednog drugog mesta u blizini, neke ogromne hridine s potpuno okomitom
stranom. Ta hridina se nije mogla videti sa staze koja je vodila k njoj; don Huan
mi je, meutim, pokazao nekoliko puta pre toga. Naterao me da pogledam
preko njene ivice i rekao da je hridina mesto moi, naroito njeno podnoje,
koje se nalazilo u kanjonu dubokom preko stotinu metara. Svaki put kad bih
pogledao dole, podilazila me neka neprijatna jeza; kanjon je bio mraan i
pretei.
Pre nego to smo doli do tog mesta, don Huan mi je rekao da sad moram
sam da produim i sretnem se s Pablitom na ivici hridine. Preporuio mi je da
se opustim i izvedem hod moi da bih odagnao svoj nervni zamor.
Don Huan sie sa staze, i mrak ga jednostavno proguta. Hteo sam da
stanem i ispitam kud je otiao, ali me telo nije slualo. Poeo sam lagano da
trim, iako sam bio tako umoran da sam se jedva drao na nogama.
Kad sam stigao na hridinu, tamo nije bilo nikog, pa sam nastavio da
cupkam u mestu, teko diui. Posle nekog vremena, malo sam se opustio;
stajao sam nepomino, naslonjen leima na stenu, kad spazih obris nekog
oveka koji se nalazio nekoliko koraka od mene. Sedeo je lica zagnjurenog u
dlanove. Spopade me estok strah, te ustuknuh, ali onda objasnih sebi da to
mora biti Pablito, i bez ikakvog oklevanja zakoraili prema njemu. Zovnuh ga
glasno po imenu. Zakljuio sam da verovatno nije bio siguran da sam to ja, pa
se uplaio i lice prekrio rukama. Ali pre nego to mu prioh, obuze me neki
neobjanjiv strah. Zaledio sam se u mestu sa ve ispruenom desnom rukom u
nameri da ga dodirnem. ovek podie glavu. To nije bio Pablito! Oi su mu,
poput tigrovih, bile dva ogromna ogledala. Odskoio sam; miii mi se zategoe
a zatim opustie bez najmanjeg uticaja volje, i ja skoih unazad, tako brzo i
toliko daleko da bih pod normalnim okolnostima utonuo u dugo mozganje o
tome. Meutim, toliko sam se, zapravo, bio uplaio da se nisam priklonio
razmiljanju, i pobegao bih odatle da me neko nije snano zadrao uhvativi me
za ruku. Taj oseaj da me je neko epao doveo me je do izbezumljenja; vrisnuo
sam. Moj izliv straha, umesto da bude pokli, to je trebalo da bude, bio je
nekakav dug, leden vrisak.
Osvrnuh se da vidim svog napadaa. Bio je to Pablito, koji je drhtao vie
nego ja. Moja nervoza dostigla je vrhunac. Nisam mogao da govorim, zubi su mi
cvokotali a srsi se penjale uz kimu prisiljavajui me da nehotice drhtim.
Morao sam da diem na usta.
178
______________________________________________________________________________
Pablito, cvokoui, ree da ga je nagual oekivao, i da je, poto se jedva
iupao iz njegovih kandi, naleteo na mene, i da ga ja umalo nisam ubio
svojim vriskom. Hteo sam da se nasmejem, ali, umesto toga, ispustih samo
neke neartikulisane glasove. Kad sam se sabrao, rekoh Pablitu da se upravo
isto dogodilo i meni. Posle svega ovog, nestalo je mog umora; umesto toga,
osetih kako me nezadrivo plave neka snaga i dobro raspoloenje. Pablito kao
da je oseao isto to i ja; poeli smo da se nekako nervozno i blesavo cerekamo.
Zauh tad zvuk tihih i opreznih koraka u daljini. Otkrio sam ga pre
Pablita. inilo mi se da je on reagovao na moju ukoenost. Bio sam siguran da
se neko pribliava mestu gde smo bili. Okrenuli smo se u pravcu tog zvuka;
trenutak kasnije ugledasmo siluete don Huana i don Henara. Ili su mirno i
zaustavili se na nekoliko koraka od nas; don Huan je gledao u mene, a don
Henaro u Pablita. Htedoh da kaem don Huanu kako me je neto smrtno
preplailo, ali me Pablito stee za ruku. Znao sam ta to znai. Bilo je neega
udnog u don Huanovoj i don Henarovoj pojavi. Kako sam ih pogledao, oi
poee da mi se ukrtaju.
Don Henaro izdade otru naredbu. Nisam razumeo ta je rekao, ali sam
znao da je hteo da kae da ne ukrtamo oi.
No se spustila na svet, ree don Huan gledajui u nebo.
Don Henaro nacrta polumesec na tvrdoj zemlji. Uinilo mi se da se
posluio nekom raznobojnom kredom, ali sam potom shvatio da u rukama nije
imao nita; opaao sam taj zamiljeni polumesec koji je nacrtao svojim prstom.
Posadio je Pablita i mene s unutranje strane njegovog ispupenog dela, dok su
on i don Huan seli na njegove krajeve, na oko 2 metra od nas.
Prvi nam se obratio don Huan; rekao je da e nam njih dvojica pokazati
svoje saveznike; ree da emo, ako budemo netremice gledali u levu stranu
njihovih tela, izmeu kuka i rebara, moi da vidimo da im o opasau visi
neto poput komadia tkanine ili maramice. Don Henaro dodade da treba
netremice da gledamo u njihove opasae, na kojima se pored onih komadia
tkanine nalaze i 2 dugmeta, dotle dok to sve ne budemo videli.
Pre nego to je don Henaro zavrio, ve sam bio uoio neto glatko to je
podsealo na komad sukna, i po jedno okruglo dugme to su visila na njihovim
opasaima. Don Huanovi saveznici bili su tamniji i jeziviji od don Henarovih.
Moje reakcije bile su nekakva meavina radoznalosti i straha. Doivljavao sam
ih u svom stomaku i nisam ni o jednoj od tih stvari sudio na racionalan nain.
Don Huan i don Henaro posegoe za opasaima i kao da sa njih otkaie
one crne komade sukna. Drali su ih u levoj ruci; don Huan svoj komadi
sukna baci uvis, iznad glave, dok don Henaro pusti da njegov lagano padne na
zemlju. Komadi sukna se od toga ispravie, tako da su delovali kao savreno
ispeglane maramice; pali su na zemlju polako, vijorei se poput deijih
zmajeva. Kretanje don Huanovog saveznika bilo je isto kao ono njegovo
179
______________________________________________________________________________
vretenasto okretanje koje sam onomad opazio. Kad su se komadii sukna
pribliili zemlji, postali su vrsti, zaobljeni i masivni. Najpre su se savili kao da
su pali preko neke okrugle kvake na vratima, a zatim se rasprostrli. Don
Huanovo sukno se preobratilo u ogromnu senku. Ona prva krenu k nama,
drobei sitno kamenje i grumenje zemlje. Dola je na korak-dva od nas, do
najudubijenijeg dela polumeseca, izmeu don Huana i don Henara. U jednom
trenutku pomislih da e se prevaljati preko nas i zdrobiti nas u prah. U tom
asu strah me je pekao kao iva vatra. Ta senka preda mnom imala je
gigantske razmere, moda nekih 5 metara u visinu i oko 2 u irinu. Kretala se
kao da je lepa, opipavajui put oko sebe. Trzala se i gegala. Znao sam da mene
trai. Pablito je u tom trenutku privio glavu na moje grudi. Oseanje koje je u
meni izazvao taj njegov pokret rasprilo je deo moje panje, ispunjene uasom,
koju sam bio usredsredio na senku. Sudei po njenim nepostojanim trzajima,
ona kao da se tad razjedinila i iezla stopivi se s okolnom tamom.
Prodrmao sam Pablita. On podie glavu i prigueno kriknu. Pogledah kud i
on. Neki udan ovek zurio je u mene. Kao da je bio neposredno iza senke,
verovatno sakriven iza nje. Bio je vrlo visok i strano mrav, izduenog lica i
elav, a glavu mu je na levoj strani prekrivao nekakav osip ili ekcem. Oi su
mu bile divlje i sjajne; usta poluotvorena. Bio je u nekoj udnoj odei slinoj
pidami; pantalone su mu bile prekratke. Nisam mogao da vidim da li ima
cipele. Podue je, izgleda, tako stajao i gledao nas kao da je samo ekao priliku
da nasrne i iskida nas u komade. Oi su mu bile ispunjene estinom. Nije to
bila ni mrnja ni pretnja, ve neka vrsta ivotinjskog nepoverenja. Nisam mogao vie da podnesem tu napetost. Hteo sam da zauzmem borbeni poloaj koji
me don Huan nauio pre mnogo godina, to bih i uinio da nije bilo Pablita,
koji proapta da saveznik ne moe prei preko linije koju je don Henaro nacrtao
na zemlji. Tad zaista opazili jednu svetlu liniju koja je, reklo bi se, zaustavljala
sve to je bilo ispred nas.
Trenutak kasnije, onaj ovek se izgubi nekud levo, kao as ranije ona
senka. Imao sam oseanje da su ih don Huan i don Henaro pozvali da se vrate.
Nastade kratka, tiha pauza. Nisam vie video ni don Huana ni don
Henara; nisu vie sedeli na krajevima polumeseca. Iznenada zauh kako 2
mala oblutka pogaaju kamenito tle na kojem smo sedeli, i tad neki blesak
osvetli prostor pred nama kao da se upalilo blago, ukasto svetio. Pred nama
je stajala izgladnela zver, ogroman odvratni kojot ili vuk. elo telo bilo mu je
prekriveno nekom belom izluevinom, neim poput znojne pene ili pljuvake.
Krzno mu je bilo olinjalo i mokro. Oi su mu bile divlje. Njegovo besno rezanje
izazva mi marke po telu. eljusti su mu bile iskeene, tako da su loptice
pljuvake letele svud okolo. Grebao je zemlju kao neki ljut pas koji pokuava
da se oslobodi lanca. Zatim se podie na stranje noge i poe besno da grebe i
grize po vazduhu. Kao da je sav svoj bes bio usredsredio na to da probije neku
prepreku koja ga je delila od nas.
180
______________________________________________________________________________
Postadoh svestan toga da se te podivljale ivotinje bojim na drukiji nain
nego one prve prethodne prikaze. Moj strah od te zveri bio je neki fiziki oseaj
odvratnosti i uasa. Posmatrao sam njeno divljanje s krajnjom nemoi.
Iznenada, njena podivljalost kao da se stia i zveri nestade.
uh zatim kako nam se pribliava neto drugo, ili sam to moda osetio;
pred nas iznenada iskrsnu kontura divovske zveri iz porodice maaka. Prvo to
ugledah behu njene oi u mraku; bile su krupne, nepomine, i prelamale su
svetlost kao voda gorskih oiju. Njuila je i tiho reala. Dahtala je i etkala
tamo-amo ne skidajui pogled sa nas. Nije imala elektrini sjaj kao onaj kojot;
nisam mogao jasno razabrati njen obris, ali, uprkos tome, njeno prisustvo bilo
je daleko zlokobnije nego prisustvo prethodne zveri. inilo se da sakuplja
snagu; oseao sam da je tako drska da e prei preko svih granica. Pablito je,
verovatno, imao isto oseanje, jer mi je apnuo da treba da savijem glavu i
prignem se do zemlje. Trenutak kasnije, maka napade. Pojurila je prema
nama i skoila ispruenih kandi. Ja zatvorih oi i, prekrivi glavu rukama,
savih se do zemlje. Osetio sam da se zver probila preko zatitne linije kojom
nas je don Henaro bio okruio i da je zaista skoila na nas. Oseao sam kako
me pritie njena teina; krznom na stomaku trlja me po vratu. Izgledalo je kao
da su joj prednje ape neim uhvaene; koprcala se da ih oslobodi. Oseao sam
kako se trza i odupire o nas i uo kako pakleno dahe i iti. U tom trenutku
znao sam da sam izgubljen. Nejasno osetih kako mi razum nalae da se mirno
prepustim sudbini i skonam tu gde jesam, ali sam se plaio fizikog bola koji
bi mi nanelo umiranje pod tako jezivim okolnostima. Tad me preplavi neka
udna snaga; kao da je moje telo odbilo da umre i nagomilalo svu svoju snagu
u jednoj jedinoj taki, mojoj levoj ruci i aci. Osetih kako kroz nju navire
nekakav nesavladiv naboj. Neto neukrotivo obuzimalo mi je telo, neto to me
teralo da zbacim s nas tu preteku i pogubnu zver. Pablito je, izgleda, to isto
oseao, i obojica istovremeno ustadosmo; to smo uinili tako energino da smo
zver zbacili kao neku krpenu lutku.
Uinili smo to s krajnjim naporom. Sruio sam se na zemlju hvatajui
vazduh. Trbuni miii bili su mi tako zategnuti da nisam mogao da diem. Nisam uopte obraao panju na ono to je inio Pablito. Napokon primetih da mi
don Huan i don Henaro pomau da sednem. Ugledah Pablita, koji se prostro po
zemlji, licem nadole, rairenih ruku. Kao da se onesvestio. Poto su mi pomogli
da sednem, don Huan i don Henaro pomogoe Pablitu. Trljali su mu stomak i
lea.Naterali su ga da ustane, a malo potom mogao je ponovo sam da sedne.
Don Huan i don Honaro sedoe na krajeve polumeseca i poea da se
kreu kao po nekoj ini koja je povezivala te dve take, ini koja im je sluila da
na njoj menjaju svoj poloaj i zamenjuju svoja mesta. Njihovo kretanje me
omamilo. Na kraju, zaustavili su se kod Pablita i poeli da mu apuu na ui.
Trenutak kasnije su ustali, sva trojica odjednom, i krenuli prema Ivici hridine.
Don Henaro je podigao Pablita kao da je dete. Pablitovo telo bilo je ukrueno
kao daska; don Huan ga je prihvatio za glenjeve. Zavrteo ga je da zadobije
181
______________________________________________________________________________
ubrzanje i snagu, a zatim, pustivi njegove noge, snano ga odbacio preko ivice
hridine u ambis.
Ugledah kako se Pablitovo telo ocrtava na tamnom zapadnom horizontu.
Opisivalo je krugove, ba kao i don Huanovo pre nekoliko dana; kruilo je
lagano. Pablito kao da se dizao umesto da pada. Onda se njegovo kruenje
ubrza; telo mu se jedan trenutak obrtalo poput diska, a zatim se rastavilo.
Opazih kako se rasplinjava.
Don Huan i don Henaro mi prioe, unue kraj mene i poee da mi
apuu na ui. Govorili su razliite stvari, pa ipak mi nije bilo teko da sledim
njihove naredbe. Kao da sam se rascepio onog sekunda kad su prozborili prve
rei. Osetio sam da su sa mnom uinili isto to i s Pablitom. Don Henaro me
zavrteo i ja osetih kako se brzo obrem ili lebdim. Zatim sam jurnuo kroz
vazduh i sunovratio se ogromnom brzinom prema zemlji. Dok sam padao,
oseao sam kako mi se cepa odea, kako mi otpada meso, dok na kraju nije
ostala samo moja glava. Poto mi se telo ralanilo, imao sam jasan oseaj da
sam izgubio suvinu teinu, to je uticalo da se smanji brzina mog pada. Moje
sputanje vie nije bilo vrtoglavo. Poeo sam da se lelujam tamo-amo kao neki
list. Tad mi i glava izgubi teinu i jedino to je od mene ostalo bio je kvadratni
centimetar, grumeni, siuan ljunkoliki ostatak. U njemu je bilo
koncentrisano sve moje oseanje; onda taj grumeni kao da se raspade i ja se
nadoh u hiljadu komada. Znao sam, ili je neto negde znalo, da sam svestan
svih tih hiljadu komada odjednom. Bio sam sam ta svest.
Onda neki deo te svesti poe da se okuplja; da oivljava, raste. Sakupila se
na jednom mestu, i meni se, malo-pomalo, vrati oseaj za granice, svest ili ve
neto slino tome, tako da se onaj ja kakvog sam sam sebe navikao da
spoznajem iznenada raspue u najspektakularniji prizor svih iole zamislivih
kombinacija divnih prizora; kao da sam gledao hiljade i hiljade slika sveta,
ljudi, stvari.
Ti prizori zatim postadoe nejasni. Imao sam oseaj da mi sve veom
brzinom protiu pred oima, dok ta brzina nije postala tolika da vie nisam
mogao da izdvojim i ispitam nijedan od njih. Na kraju mi je izgledalo kao da
gledam ustrojstvo sveta koje protie pred mojim oima u jednom neprekidnom,
beskrajnom nizu.
Iznenada se naoh gde stojim na onoj hridini s don Huanom i don
Henarom. Proaptae da su me oni povukli natrag, i da sam se uverio u
postojanje tog nepoznatog o kojem se ne moe govoriti. Rekoe da e me vratiti
u njega jo jednom, i da tamo treba da razvijem krila svoje percepcije i njima
dotaknem tonal i nagual u isti mah a da pri tom ne budem svestan da
prelazim iz jednog u drugi.
Ponovo osetih da sam baen, da se obrem i padam ogromnom brzinom.
Zatim sam eksplodirao. Razjedinio se. Neto je u meni popustilo; oslobodilo je
neto to sam zadravao u sebi celog ivota. Bio sam potpuno svestan da se
182
______________________________________________________________________________
moj tajni rezervoar otvorio i da iz njega nesmetano otie. Nije bilo vie onoga
sladunjavog jedinstva koje sam nazivao ja. Nije bilo niega, pa ipak, to nita
bilo je ispunjeno. Nije bilo ni svetlost ni tama, ni toplo ni hladno, ni prijatno
niti neprijatno. Nisam se kretao, lebdeo ili stajao u mestu niti bio celovit, ja
sam, odnosno onakav kakav sam navikao da postojim. Bio sam bezbroj tih koji
su svi bili ja, itava kolonija nezavisnih jedinki to su bile na poseban nain
privrene jedna drugoj, i koje su se nezaustavljivo udruivale i uobliavale
jednu jedinu svest, moju ljudsku svest. Ne bi se moglo rei da sam to znao
bespogovorno jer nije bilo niega pomou ega bih to mogao znati, ali su sve
moje nezavisne svesti poimale da sam ja, ja sam, iz onog svog dobro
poznatog sveta bio kolonija, konglomerat zasebnih i nezavisnih oseanja koja
su meusobno u vrstoj slozi. Ta vrsta sloga mojih bezbrojnih svesti, ta
privrenost koju su njeni delovi pokazivali jedan prema drugom, bila je moja
ivotna snaga.
Da bi se opisao taj sjedinjujui oseaj, moglo bi se rei da je ono grumenje
svesti bilo ratrkano; svaki grumen bio je svestan samog sebe i nijedan nije bio
u nadreenom poloaju prema onom drugom. Neto ih je okupljalo i, tako
udrueni, izronili bi u nekoj oblasti gde bi se nagomilavali u jednu hrpu - u
mene kakvog sebe znam. Tad bih kao pravi ja video neki koherentan prizor
iz ovog sveta, ili neki prizor koji je pripadao drugim svetovima, to sam smatrao
za istu matu, ili, pak, neki prizor koji je pripadao istom miljenju, to e
rei da sam vizuelno doivljavao razumske sisteme, ili ideje meusobno povezine u iskaze. U nekim prizorima priao sam do mile volje sam sa sobom. Posle
svake takve koherentne slike onakav ja bih se razjedinio i ponovo postajao
nita.
Tokom jednog od tih svojih kratkih udaljavanja u neki od onih
jedinstvenih prizora, obreo sam se na onoj hridini sa don Huanom. Odmah
sam shvatio da sam tad bio celoviti ja, onakav kakav i obino. Oseao sam
svoju telesnost kao stvarnu. Pre bi se moglo rei da sam bio u tom svetu nego
da sam ga samo posmatrao.
Don Huan me zagrli kao neko dete. Posmatrao me. Lice mu je bilo sasvim
blizu mog. Mogao sam videti njegove oi u mraku. Bile su blage. Kao da su nosile u sebi neko pitanje. Znao sam i koje. To neizrecivo bilo je zaista neizrecivo.
Pa? zapita on tiho, kao da mu je bilo potrebno da to ponovo potvrdim.
utao sam. Reci otupeo, zbunjen, zbrkan i tako redom, nisu mogle nikako
u tom trenutku da na odgovarajui nain opiu moja oseanja. Nisam bio
telesan. Znao sam da me don Huan morao zgrabiti i snano zadrati na zemlji,
jer bih inae odlebdeo u vazduh i iezao. Nisam se bojao da nestanem. eznuo
sam za tim nepoznatim gde moja svest nije bila jedinstvena.
Don Huan me polako odvede, pritiui mi ramena nadole, do jednog
mesta u blizini don Henarove kue; naterao me da legnem i zatim prekrio
mekom zemljom s gomile koju je, izgleda, jo ranije bio pripremio. Zatrpao me
sve do vrata. Napravio mi je od lia neto kao uzglavlje koje mi je podmetnuo
183
______________________________________________________________________________
pod glavu i naloio mi da se ne miem i da nipoto ne zaspim. Rekao je da e
sedeti sa mnom i praviti mi drutvo sve dok zemlja ponovo ne uvrsti moj oblik.
Bilo mi je vrlo udobno i oseao sam skoro neodoljivu potrebu da zaspim,
ali mi don Huan to nije dozvolio. Zahtevao je da govorim o emu hou, samo ne
o onome to sam maloas doiveo. U prvom trenutku nisam znao o emu da
priam, a onda zapitah za don Henara. Don Huan odgovori kako je don Henaro
odveo Pablita da ga negde u blizini prekrije zemljom i kako sad ini upravo ovo
to on ini sa mnom.
Imao sam elju da odrim ovaj razgovor, ali neto u meni je bilo
nepotpuno; bio sam udno ravnoduan, i oseao sam umor koji je pre
podseao na dosadu. Don Huan kao da je znao kako se oseam. Poe da mi
pria o Pablitu i o tome kako su nam sudbine povezane. Ree da je postao
Pablitov dobroinitelj u isto vreme kad i don Henaro njegov uitelj, i da me je
mo s njim udruivala korak po korak. Znaajno je primetio da je jedina razlika
izmeu mene i Pablita u tome to su Pablitovim ratnikim svetom rukovodili
prinuda i strah, dok su mojim rukovodile privrenost i sloboda. Don Huan je
objasnio da ta razlika potie otud to se dobroinitelji bitno razlikuju. Don
Henaro je bio drag, srdaan i smean, dok je on sam bio opor, strog i otvoren.
Ree da sam ja linost koja zahteva da ima strogog uitelja, ali blagog
dobroinitelja, a da je s Pablitom suprotno: njemu je bio potreban ljubazan
uitelj, ali strog dobroinitelj.
Priali smo jo neko vreme, a zatim je svanulo. Kad se sunce pojavilo
iznad planina na istoku, don Huan mi pomoe da uklonim sa sebe onu zemlju i
ustanem.
Polo sam se probudio u ranim popodnevnim asovima, don Huan i ja
sedosmo kraj ulaznih vrata don Henarove kue. Don Huan ree da je don
Henaro jo uvek s Pablitom i da ga priprema za poslednji susret.
Sutra ete ti i Pablito krenuti u nepoznato, ree on. Za to te moram sad
pripremiti. Otii ete tamo potpuno sami. Prole noi bili ste kao dva jo-joa koje
smo mi povlaili gore-dole; sutra ete biti nezavisni od nas.
Spopade me neka radoznalost, i iz mene prosto navree pitanja o mojim
doivljajima prole noi. Don Huan se nije dao zbuniti tom paljbom.
Danas moram uspeti u jednom od najpresudnijih izvrdavanja, ree on.
Moram te prevariti poslednji put. I ti mora tome nasesti.
Nasmejao se i pljesnuo po butinama.
Ono to je Henaro hteo svojom prvom vebom sino da ti pokae bio je
nain na koji se vraevi koriste nagualom, ree on. Nema naina da se dopre
do objanjenja vraeva ukoliko se pojedinac nije svojevoljno koristio nagualom
ili, bolje reeno, ukoliko se nije svojevoljno koristio tonalom da bi osmislio svoje
radnje u nagualu. Drukije reeno, pogled tonala mora prevladati ako se
pojedinac koristi nagualom onako kako to ine vraevi.
184
______________________________________________________________________________
Primetih da sam u tome to je upravo rekao uoio oitu protivrenost. S
jedne strane, pre 2 dana, kroz svoje neverovatno prepriavanje, izloio mi je
svoje proraunate postupke tokom dugog niza godina, postupke koji su bili
smiljeni tako da utiu na moj pogled na svet; a s druge strane, sad je traio da
taj isti pogled na svet prevlada.
Te dve stvari nemaju veze jedna s drugom, ree on. Red u naoj
percepciji spada iskljuivo u domen tonala; jedino u njemu nae radnje imaju
neki pravilan tok; jedino su u njemu one nalik na stepenice ije stepenike
ovek moe brojati. Takvog neeg nema u nagualu. Zbog toga je pogled tonala
na svet samo orue koje kao takvo nije najbolje ve jedino koje imamo.
Prole noi otvorio se tvoj mehur percepcije i razvila su se njena krila. O
tome nema ta vie da se pria. To i ne pokuavam, a nemoj ni ti, jer je nemogue objasniti ono to ti se dogodilo. Dovoljno bi bilo rei da su krila tvoje
percepcije bila naterana da dodirnu tvoju sveukupnost. Prole noi si vie puta
prelazio iz naguala u tonal. Tamo si bio dvaput gurnut da ne bi bilo mogunosti
za greke. Drugi put si potpuno doiveo taj put u nepoznato. Tvoja percepcija
razvila je svoja krila kad je neto u tebi shvatilo tvoju pravu prirodu. Ti si
skupina vie inilaca.
To je objanjenje vraeva. Nagual je neizrecivo. Sva mogua oseanja,
bia, mi sami, sve to u njemu pluta poput barki, pluta mirno, nepromenljivo,
zauvek. Spona ivota vezuje neka od njih. To si i sam sino saznao, a takoe i
Pablito, uostalom, i Henaro i ja u ono vreme kad smo putovali u nepoznato.
Kad spona ivota povee ta oseanja, stvara se jedno bie, bie koje gubi svoju
pravu prirodu i postaje zaslepljeno sjajem i bukom oblasti u kojoj bia lebde,
tonalom. Tako sjedinjeno bie opstoji jedino u tonalu. Kad sila ivota jednom
povee sva potrebna oseanja, tad neko bie naglo dospeva u tonal. Ve sam ti
jednom rekao da tonal poinje s roenjem, a okonava se sa smru; rekao sam
to jer znam da se, im sila ivota napusti telo, sva ona nezavisna oseanja
razjedinjuju i vraaju onamo odakle su i dola, u nagual. To to ratnik ini
putujui u nepoznato vrlo je slino umiranju, s tom razlikom to se skupina
nezavisnih oseanja ne razjedinjuje, ve se samo malo rasprostire ne gubei
svoju povezanost. Ali u trenutku smrti ta oseanja duboko tonu i odlaze svako
za sebe kao da nikad nisu ni bila jedno.
Eitodoh da mu kaem koliko su njegove rei u potpunom skladu s mojim
iskustvom. No on mi ne dopusti da govorim.
Nema naina da se govori o nepoznatom, ree on. ovek se moe u to
samo lino uveriti. Objanjenje vraeva kae da svako od nas ima jedan centar
iz kojeg se moe uveriti u postojanje naguala - volju. Dakle, ratnik se moe
usuditi da kroi u nagual i dozvoli svojoj ukupnosti da se uredi i preuredi na
bilo koji od moguih naina. Rekao sam ti da je izraavanje naguala ovekova
lina stvar. Time sam hteo da kaem da sam ratnik mora da rukovodi ureivanjem i preureivanjem svoje ukupnosti. Ljudsko oblije ili ljudsko oseanje
185
______________________________________________________________________________
predstavlja njen originalan oblik, koji nam je moda najdrai meu svim drugima; ali ukupnost moe poprimiti bezbroj drugih formi. Rekao sam ti da vra
moe stei koji god hoe oblik. To je istina. Vra koji je doao do svoje
sveukupnosti moe da usmerava inioce svoje ukupnosti da se udruuju na
bilo koji nain. Svu ovu zbrku ini sila ivota. Kad sila ivota jednom presahne,
tad vie nema naina da se ta ukupnost nanovo sabere.
Tu ukupnost nazvao sam mehurom percepcije. Takoe sam rekao i to da
je taj mehur zapeaen, vrsto zatvoren, i da se ne otvara sve do nae smrti. No
on se, ipak, moe otvoriti. Vraevi su, oevidno, nauili tu tajnu i, premda svi
oni ne stiu do svoje sveukupnosti, znaju da takva mogunost postoji. Znaju da
se mehur percepcije otvara jedino onda kad ovek zaroni u nagual. Jue sam ti
ukratko ponovio sve ono to si inio da bi doao do ovog na emu si sad.
Ispitivaki me pogledao kao da oekuje neku primedbu ili pitanje. To to je
upravo rekao nije iziskivalo nikakav komentar. Tek tad shvatih da ne bi imalo
nikakvog znaaja da mi je sve to rekao pre 14 godina, ili u bilo kom drugom
trenutku mog uenja. Ono to je bilo vano bila je injenica da sam telom ili u
telu doiveo ono to ini pretpostavke njegovog objanjenja.
ekam da mi, kao obino, postavi neko pitanje, ree on polako. Koje
pitanje? upitah. Ono to kopka tvoj razum. Odustajem danas od svih
pitanja. Zaista nemam ta da te pitam, don Huane. To nije fer, ree on
smejui se. Ima jedno posebno pitanje koje treba da mi postavi.
Rekao je da bih, ako bih za trenutak prekinuo svoj unutranji dijalog,
mogao odrediti to pitanje. Kroz glavu mi iznenada prolete jedna misao, neki
trenutni uvid, i ja znadoh ta je hteo.
Gde je bilo moje telo dok se to sve sa mnom dogaalo, don Huane?
zapitah ga a on prsnu u zvonak smeh.
To je poslednji trik vraeva, ree on. Moglo bi se rei da je ono to u ti
otkriti poslednji deo objanjenja vraeva. Do ovog trenutka tvoj razum je
pukom sluajnou sledio moje radnje. Voljan je da prihvati da ovaj svet nije
onakav kakvim ga opis predstavlja, da je on mnogo vie nego to oko moe da
vidi. Razum ti je bezmalo voljan i spreman da se sloi s tim da je tvoja
percepcija otila do vrha one hridine i bila u njenom podnoju, i s tim da je
neto u tebi, ak i ti sam, skoilo na dno gudure, gde je oima tonala ispitalo
ta sve tamo ima, kao da si se tamo spustio na konopcu ili merdevinama. To
ispitivanje dna one gudure bilo je kruna svih ovih viegodinjih vebanja. Ti si
to dobro uinio. Henaro je iskoristio jedan kratak trenutak i tad kamenom
gaao onog tebe koji je bio na dnu gudure. Ti si sve to video.
Henaro i ja smo tad, bez sumnje, znali da si spreman da bude baen u
nepoznato. U tom trenutku ne samo da si video ve si i saznao sve o dvojniku,
o onom drugom.
Prekinuo sam ga i rekao da mi ukazuje nezaslueno poverenje u neemu
to prevazilazi moje poimanje. On na to odgovori da treba vremena da mi se
186
______________________________________________________________________________
slegnu svi utisci, i da e tad kad se oni budu sredili, odgovori pojuriti iz mene
onako kako su u prolosti iz mene navirala pitanja.
Tajna dvojnika je u mehuru percepcije, koji je u tvom sluaju prole noi
bio istovremeno i na vrhu stene i na dnu gudure, ree on. Onu skupinu oseanja moe naterati da se za tili as bilo gde okupi. Drugim reima, ovek
moe istovremeno opaziti i ovo ovde i ono tamo.
Zahtevao je da razmislim i setim se jednog sleda dogaaja za koje ree da
su bili tako obini da sam ih ve i zaboravio.
Nisam shvatao o emu govori. On me saletao da bolje razmislim. Seti se
svoga eira, ree on. I seti se ta je Henaro s njim uinio.
Tad zapanjen ukopah o emu je re. Bio sam zaboravio da je don Henaro
zapravo traio od mene da skinem eir jer mi ga je vetar stalno skidao s glave.
Ali ja nisam hteo da se od njega rastanem. Glupo sam se oseao to sam go.
eir, koji inae nikad ne nosim, inio je da se udno oseam; izgledalo mi je
da to nisam stvarno ja, i zato me to to sam bio bez odee nije toliko zbunjivalo.
Don Henaro je onda pokuao da razmenimo eire, ali je njegov bio isuvie
mali za moju glavu. Zavitlavao me zbog njene veliine i mojih telesnih
proporcija, i na kraju mi skinuo eir i oko glave mi, poput turbana, zavio neki
stari pono.
Rekao sam don Huanu da sam zaboravio ovaj deo dogaaja, za koji sam
bio siguran da se odigrao izmeu 2 moja takozvana skoka. Pa ipak, seanje na
te skokove ostalo je kao jedna nenaruena celina.
Naravno da su bili nenaruena celina, kao to je to bilo i Henarovo
burgijanje s tvojim eirom, ree on. Ta dva seanja na delove onog dogaaja
ne mogu se postaviti tako da slede jedno za drugim, jer su se delovi tog
dogaaja zbivali u isto vreme.
Pomicao je levom akom tako kao da rairene prste ne moe da uklopi u
prostor izmeu prstiju desne ake.
Ti skokovi su bili samo poetak, nastavi on. Za njima je usledio tvoj
pravi odlazak u nepoznato; prole noi si doiveo ono neizrecivo, nagual. Tvoj
razum se ne moe boriti protiv saznanja da si neizreciva skupina oseanja. On
se ovog trenutka moe sloiti s tim da ima jo jedno sredite okupljanja - volja,
kojom se mogu proceniti ili prosuditi i iskoristiti neobina dejstva naguala.
Tvom razumu je konano sinulo da se nagual moe odraziti kroz volju, premda
ga ovek ne moe nikad objasniti.
Ali sad dolazi tvoje pitanje: "Gde sam bio kad se sve to odigravalo? Gde je
bilo moje telo?" To uverenje da postoji pravi ti proizalo je iz injenice da si sve
to ima okupio oko svog razuma. U ovom trenutku tvoj razum prihvata da je
nagual neopisiv, ali ne zato to ga je u to uverio neki dokaz, ve zato to je tako
sigurno. Tvoj se razum nalazi na sigurnom tlu, svi inioci tonala su na njegovoj
strani.
187
______________________________________________________________________________
Don Huan je zautao i ispitivaki me pogledao. Ljubazno se smekao.
Hajdemo do Henarovog mesta osobite naklonosti, ree on iznenada.
Ustali smo i otili do onog kamena gde smo pre 2 dana priali; udobno
smo se smestili na ista mesta i leima se naslonili na kamen.
Uitelju uvek pada u zadatak da uini da se razum osea sigurnim, ree
on. Prevario sam tvoj razum i on je poverovao da se tonal moe razjasniti i
predvideti. Henaro i ja radili smo na tome da stekne utisak da je jedino nagual
van granica objanjenja; dokaz da nam je prevara uspela je to to tebi u ovom
trenutku izgleda da je bit stvari u tome to jo uvek moe da se pozove na
svoj razum, uprkos svemu to si prebrodio. To je privid. Tvoj dragoceni razum
je jedino centar sakupljanja, ogledalo koje odraava neto van sebe. Prole noi
osvedoio si se da postoji ne samo neopisivi nagual ve i neopisivi tonal.
Poslednji deo objanjenja vraeva kae da razum jedino odraava neki
spoljanji red, red o kojem nita ne zna; on ga ne moe objasniti, isto onako
kao to ne moe da objasni ni nagual. Razum se moe jedino uveravati u
dejstvo tonala, ali ga nikad nee moi da shvati ili odgonetne. Ve sama
injenica to mislimo i govorimo ukazuje na jedan red kojeg se pridravamo a
da neznamo kako to inimo, niti koji je to red.
Iznio sam tad ideju oveka zapadne civilizacije o istraivanju mozga kao
jedne mogunosti objanjenja ta je taj red. On na to istae da sva ta
istraivanja jedino potvruju da se neto dogaa.
To isto ine i vraevi sa svojom voljom, ree on. Govore da se putem
volje mogu lino uveriti u dejslva naguala. Sad mogu dodati da se razumom,
bez obzira na to ta i kako to inili, jedino moemo uveriti u dejstvo tonala. U
oba sluaja nema nade da ikad shvatimo ili objasnimo to u ta se uveravamo.
Prole noi si prvi put leteo na krilima svoje percepcije. Jo si bio vrlo
plaljiv. Usudio si se da to uini vezan jedino za ljudsku percepciju. Ta krila
vra moe iskoristiti da domai sposobnost percepiranja vrane, kojota, cvrka,
ili da bude sposoban da na krilima svoje percepcije dodirne druge svetove ovog
beskrajnog svemira.
Da li time hoe da kae druge planete, don Huane?
Naravno. Krila nae percepcije nas mogu odneti u najskrovitije delove
naguala ili u nepojmljive svetove tonala.
Moe li, na primer, vra otii na Mesec? Naravno da moe, odgovori on.
Premda otud ne bi bio u stanju da donese vreu kamenja. alili smo se i
smejali na raun toga, ali njegove rei bile su izgovorene s krajnjom
ozbiljnou. Doli smo do kraja objanjenja vraeva, ree on. Prole noi
Henaro i ja smo ti pokazali poslednje dve take koje ine ovekovu
sveukupnost - tonal i nagual. Jednom prilikom sam ti rekao da su te dve take
van nas, iako nisu. To je paradoks svetlosnih bia. Tonal svakog od nas nije
nita drugo doli odraz toga neopisivog nepoznatog ispunjenog redom; nagual
188
______________________________________________________________________________
svakog od nas nije nita drugo nego odraz te neopisive praznine u kojoj je sve
sadrano.
Sad bi trebalo da sedi na Henarovom mestu osobite naklonosti sve do
sumraka; dotad e zaokruiti objanjenje vraeva. Dok ovde sedi, nema
nieg drugog sem sile sopstvenog ivota koja vezuje skupinu tvojih oseanja.
Ustao je.
Sutranji zadatak bie da sam zaroni u nepoznato dok te Henaro i ja ne
meajui se budemo gledali, ree on. Sad sedi tu i prekini svoj unutranji
dijalog. Moe sakupiti mo koja ti je potrebna da bi razvio krila svoje
percepcije i vinuo se u beskraj.
189
______________________________________________________________________________
IZUZETNA LJUBAV DVOJICE RATNIKA
Don Huan me je probudio u samo svitanje. Dao mi je da ponesem tikvu s
vodom i zaveljaj suvog mesa. Ili smo utei nekoliko kilometara do mesta gde
sam pre 2 dana ostavio svoja kola.
Ovo e nam biti poslednje zajedniko putovanje, ree on tihim glasom
kad doosmo do auta. Neto me snano trecnu u stomaku. Znao sam ta je
time hteo da kae.
Naslonio se na zadnje krilo kola dok sam ja otkljuavao desna vrata i
gledao me s nekom ganutou koja nikad ranije nije bila prisutna. Uli smo u
auto, ali pre nego to sam upalio motor, on stavi neke nejasne primedbe koje
sam savreno razumeo; ree da imamo jo malo vremena da posedimo u
kolima i dotaknemo se nekih vrlo linih i delikatnih oseanja.
Sedeo sam mirno, ali s nemirom u dui. eleo sam da mu neto kaem,
neto to bi me sutinski smirilo. Uzalud sam traio odgovarajue rei, formulu
koja bi izrazila to da znam mada mi nije reeno.
Don Huan je govorio o jednom malom deaku koga sam negda poznavao, i
o tome kako se moja oseanja prema njemu nee promeniti zbog godina koje
prolaze i uticaja daljine. Ree da je siguran da bi mi srce, kad god bih pomislio
na njega, radosno zaigralo i poelelo mu bez trunke sebinosti i uskogrudosti
sve najbolje.
Podsetio me na ono to sam mu jednom ranije bio ispriao o tom malom
deaku, na priu koju je voleo i u kojoj je nalazio duboko znaenje. Prilikom
jednog od naih izleta u planine oko Los Anelesa, taj mali deko se umorio, pa
sam ga podigao na ramena. Tad nas je preplavio neki talas velike sree i deko
je uskliknuo svoju zahvalnost suncu i planinama.
To je bio njegov nain da se rastane od tebe, ree don Huan.
Osetih knedlu u grlu.
Postoje mnogi naini rastajanja, ree on. Moda je ponajbolje zadrati
neko odreeno seanje na radost. Na primer, ako bude iveo kao ratnik, ta
toplina koju si oseao kad ti je mali deak jahao na ramenima ostae ti sveza i
urezana za ceo ivot. Tako se ratnik rastaje.
Uurbano upalih motor i bre no obino krenuh nabijenim tucanikom dok
ne izbismo na neasfaltirani put.
Vozili smo se kratko pare puta, a preostali deo smo prepeaili. Posle
otprilike jednog sata hoda doli smo do nekog umarka. Don Henaro, Pablito i
Nestor su nas tu ekali. Pozdravio sam ih. inilo mi se da su sva trojica sreni i
veseli. Kako sam pogledao u njih pa u don Huana, tako me obuzelo neko
oseanje duboke bliskosti. Don Henaro me zagrli i s mnogo ljubavi potapa po
190
______________________________________________________________________________
leima. Ree Nestoru i Pablitu da sam izveo sjajnu predstavu skoivi na dno
gudure. Ne sputajui ruku s mog ramena, on mi se glasno obrati.
Da, ree on gledajui ih. Ja sam mu dobroinitelj, pa znam da je to bio
veliki podvig. Bila je to kruna dugogodinjeg ratnikog ivota.
Okrenuo se k meni i poloio mi drugu ruku na rame. Oi su mu bile sjajne
i spokojne.
Nemam ta vie da ti kaem, Karlitos, ree on polako. Osim da si u
crevima imao vanrednu koliinu izmeta.
Na to je s don Huanom poeo da urla od smeha da je izgledalo da e se
onesvestiti. Pablito i Nestor su se nervozno kikotali, ne znajui zapravo ta da
ine.
Kad su se don Huan i don Henaro smirili, Pablito mi ree da nije siguran
da li je sposoban da sam krene u nepoznato.
Zaista nemam pojma kako to da uinim, ree on. Henaro kae da
oveku nije potrebno nita sem besprekornosti. ta ti misli?
Ja sam mu odgovorio da znam jo manje no on. Nestor je uzdisao i
izgledao zaista zabrinut; nervozno je kretao rukama i micao usnama kao da je
svakog asa htio da izusti neto vano, ali kao da nije znao kako to da uini.
Henaro kae da ete vas dvojica uspeti, ree on napokon.
Don Henaro nam dade znak rukom da krenemo. On i don Huan ili su
neto malo ispred nas. Vijugali smo istom planinskom stazom skoro ceo dan.
Ili smo utei, bez odmora. Svi smo imali suvog mesa i po tikvu vode, te se
podrazumevalo da emo jesti u hodu. Na jednom mestu staza se proirila u
put. Zavijao je za obronak planine iza kog nam je iznenada pukao pogled na
jednu dolinu koja se pruala ispred nas. Od tog prizora zastao nam je dah pred nama je leala duga zelena dolina koja se presijavala na suncu; iznad nje
su se pruale dve velianstvene duge, dok su okolna brda bila zavijena kinom
zavesom.
Don Huan zastade i glavom pokaza don Henaru neto u dolini. Don
Henaro klimnu glavom. Nije to uinio ni potvrdno ni odreno; pre je to liilo na
neki trzaj. Obojica su nepomino stajali i dugo zurili u dolinu.
Na tom mestu smo skrenuli s puta i krenuli nekom preicom. Poeli smo
da se sputamo uim i opasnijim puteljkom koji je vodio ka severnom delu
doline.
Kad smo sili u ravnicu, bilo je podne. Zapahnuo me jak miris renih vrba
i vlane zemlje. Za trenutak je rominjanje kie bilo poput tihog, ilog dobovanja
po oblinjem drveu levo od mene, a zatim se ulo samo umljenje traka. uo
sam uborenje potoka. Zastah za trenutak da oslunem. Pogledah u vrhove
drvea; visoki cirusi na zapadu izgledali su kao komadii pamuka razbacani po
nebu. Stajao sam tako i gledao u oblake dok su za to vreme ostali prilino
poodmakli. Potrah za njima.
191
______________________________________________________________________________
Don Huan i don Henaro stadoe i okrenue se u isti mah; oi im zaigrae i
oni upravie pogled u mene s takvom usaglaenou i tanou da je izgledalo
kao da me je pogledala jedna osoba. Bio je to kratak, zapanjen, letimian
pogled koji mi je izazvao marke po leima. Onda se don Henaro nasmeja i ree
da tutnjim kao neki 150 kg teak Meksikanac dustabanlija.
to Meksikanac? upita don Huan. Zato to Indijanac dustabana od
150 kg ne tri, objasni don Henaro. A-ha, ree don Huan kao da mu je don
Henaro neto zaista objasnio.
Preli smo preko uske zelene, bujne doline i zali u planine prema istoku.
Kasno po podne doli smo do nekog odmorita na vrhu jednog golog
zaravnjenog brda koje se izdizalo nad jednom visoravni to se pruala prema
jugu. Vegetacija je bila potpuno drukija. Svud okolo bile su zaobljene planine
izjedene erozijom. Zemlja na visoravni i okolnim brdima bila je isparcelisana i
obraena, no, uprkos tome, ceo prizor odisao mi je nekom jalovou.
Sunce se ve bilo priklonilo jugozapadnom horizontu. Don Huan i don
Henaro nas pozvae da priemo do severne ivice zaravni. S tog mesta pucao je
velianstven pogled. Prema severu, dokle oko dopire, pruale su se doline i
planine, a prema zapadu, lanac visokih sijera. Suneva svetlost koja se odbijala
od udaljenih severnih planina inila je da poprime narandastu boju, kakvi su
bili i rubovi oblaka na zapadu. Pejza je, uprkos svojoj lepoti, bio tuan i
samotan.
Don Huan mi je dodao moju belenicu, ali ja nisam bio raspoloen da
piem. Seli smo u polukrug oko don Huana i don Henara.
Poeo si da koraa putem znanja piui, pa e ga tako i zavriti, ree
don Huan. Svi me saletee da piem, kao da je to bilo najvanije. Nalazi se na
samoj ivici, Karlitos, ree don Henaro iznenada. I ti i Pablito.
Glas mu je bio tih. Bez svog aljivog tona, don Henaro je bio ljubazan i
zabrinut.
1 drugi ratnici koji su kretali u nepoznato stajali su na ovom istom
mestu, nastavi on. Svi oni poeleli su vama dvojici sve najbolje.
Osetio sam oko sebe neko mrekanje, kao da je zrak bio napola zgusnut i
neto u njemu izazvalo talasanje.
Svi mi ovde elimo vam sreu, ree on. Nestor zagrli Pablita i mene i
onda sede dalje od nas.
Jo imamo malo vremena, ree don Henaro gledajui u nebo. A onda,
obraajui se Nestoru, zapita: ta emo u meuvremenu raditi?
aliemo se i zabavljati, odgovori Nestor ustro.
Rekao sam don Huanu da se bojim onoga to me eka, i da sam,
najverovatnije, na prevaru uvuen u sve ovo; nisam mogao ak ni sanjati da
postoje situacije kakva je bila ova u kojoj smo se nali Pablito i ja. Rekoh da me
192
______________________________________________________________________________
je obuzelo neto zaista jezivo to me malo-pomalo guralo dok se nisam naao
suoen s neim moda gorim od smrti.
Jadikuje, ree suvo don Huan. Saaljeva samog sebe do poslednjeg
asa.
Svi se nasmejae. Bio je u pravu. Kakav nesavladiv poriv! A ja sam mislio
da sam ga izbrisao iz svoga ivota. Zamolio sam ih da mi oproste tu glupost.
Ne izvinjavaj se, ree mi don Huan. Izvinjenja su besmislena. Od stvarne
vanosti je da se bude besprekoran ratnik na ovom jedinstvenom mestu moi.
Ovo mesto titilo je najbolje ratnike. Budi kao oni.
Zatim se obrati i meni i Pablitu.
Vi ve znate da je ovo poslednji zadatak u kome emo biti zajedno, ree
on. U nagual i tonal ete ui jedino pomou line snage. Henaro i ja smo ovde
samo zato da se s vama oprostimo. Mo je odluila da Nestor bude svedok. Pa
neka tako i bude.
Ovo je istovremeno i poslednja raskrsnica na kojoj emo Henaro i ja biti s
vama. Kad se jednom budete sami nali u nepoznatom, tad se vie neete moi
da oslonite na nas da vas vratimo, i zato je odluka obavezna; morate sami
odluiti da li ete se vratiti ili ne. Mi smo uvereni da ete vas dvojica imati
snage da se vratite ako to budete izabrali. One noi bili ste sasvim sposobni da
zbacite saveznika, zajedniki ili pojedinano, koji bi vas u protivnom smrvio.
Bila je to proba vae snage.
Moram takoe dodati da je samo nekolicina ratnika preivela ovaj susret
s nepoznatim koji vama sad predstoji, ne zbog toga to je teak, ve zato to je
nagual preko svake mere zavodljiv, tako da ratnici koji putuju njime nalaze da
je vratiti se u tonal, ili u svet reda, buke i bola, neto najrunije.
Tu odluku o ostanku ili povratku donosi neto u nama to nije ni na
razum ni naa elja, ve naa volja, pa se samim tim njene posledice ne mogu
predvideti.
Ako biste odluili da se ne vratite, nestaete kao da vas je zemlja
progutala. Ali, ako odluite da se vratite u ovaj svet, moraete da ekate sve
dok se vai pojedinani zadaci ne okonaju. Kad se jednom okonaju, bilo s
uspehom ili porazom, vi ete imati kontrolu nad svojom sveukupnou.
Don Huan naini kratku pauzu. Don Henaro me pogleda i namignu.
Karlitos eli da zna ta to znai imati kontrolu nad svojom sveukupnou,
ree on, i svi se nasmejae.
Bio je u pravu. U drugim okolnostima, sigurno bih to pitao; ali ova
situacija bila je isuvie sveana da bi se zapitkivalo.
To znai da je ratnik konano sreo mo, ree don Huan. Niko ne moe
odgovoriti na to ta e ratnik s njom uiniti; vas dvojica ete moda mirno i
nezapaeno lutati licem ove zemlje, moda ete mrzeti, ili biti omraeni, ili ete,
pak, biti ljubazni. Sve to zavisi od besprekornosti i slobode vaeg duha.
193
______________________________________________________________________________
Vana stvar je, meutim, va zadatak. Njega uitelj i dobroinitelj
zavetavaju svojim uenicima. Duboko sam uveren da e vama dvojici poi za
rukom da ga okonate.
ekanje na ispunjenje tog zadatka je posebno ekanje, ree don Henaro
iznenada. Sada u vam ispriati jednu priu o grupi ratnika koja je nekad
ivela u planinama to se nalaze negde u ovom pravcu.
Pokazao je rukom pokazao prema istoku, ali, poto je jedan trenutak
oklevao, kao da se predomislio, ustao je i pokazao ka udaljenim severnim
planinama.
Ne. iveli su u planinama u ovom pravcu, ree on gledajui u mene i
osmehujui mi se sa izrazom uenosti. Tano 135 kilometara odavde.
Don Henaro je, verovatno, mene oponaao. Usne su mu bile skupljene,
elo nabrano, a ruke vrsto stisnute na grudima kao da je drao neki predmet
koji je, moda, hteo da prikae kao moju svesku. Zauzeo je najsmeniju pozu.
Jednom prilikom sreo sam nekog nemakog naunika, sinologa, koji je ba
tako izgledao. Pomisao da sam moda sve vreme nesvesno imitirao grimase tog
naunika bila mi je krajnje smena. Nasmejao sam se. Kao da je ala bila
namenjena samo meni.
Don Henaro je ponovo seo i nastavio da pria.
Kad god bi neki lan te grupe ratnika bio optuen da je izvrio neko delo
koje se kosilo s njihovim pravilima, svi bi zajedno odluivali o njegovoj sudbini.
Krivac je morao da objasni razloge zbog kojih je to delo poinio. Njegovi drugovi
su morali da ga sasluaju; zatim bi se ili razili, jer bi zakljuili da su njegovi
razlozi uverljivi, ili bi se pod orujem svrstali na samoj ivici nekog zaravnjenog
planinskog vrha, slinog ovom na kojem sad sedimo, spremni da ga pogube,
poto bi prethodno doli do zakljuka da su njegovi razlozi neprihvatljivi. U tom
sluaju, osuenik se morao oprostiti sa svojim drugovima, i njegovo smaknue
bi zapoelo. Don Henaro pogleda u Pablita i mene kao da od nas oekuje neki
znak. Onda se okrenu prema Nestoru. Moda nam svedok moe rei kakve
veze ima ta pria s ovom dvojicom, ree on Nestoru. Nestor se stidljivo
osmehnu i kao da se za trenutak duboko zamisli. Svedok ne moe da se
doseti, ree on i prsnu u nervozan kikot. Don Henaro naloi da svi ustanemo i
poemo s njim da pogledamo sa zapadne ivice zaravni.
Odatle se prema podnoju brda sputao blag nagib, uzan i ravan pojas
zemlje koji se zavravao u pukotini koja je izgledala kao prirodan kanal za
oticanje kinice.
Ba onde gde je odvodni kanal, rastao je na planini, koju sam pomenuo u
svojoj prii, red stabala, ree on. Iza njih poinjala je gusta uma.
Poto bi se rastao s drugovima, od osuenika se zahtevalo da pone da se
sputa niz obronak prema onom drveu. Njegovi drugovi bi tad zatezali oroze
svojih puaka i nianili u njega. Ako nijedan od njih ne bi opalio, ili ako bi
ratnik preiveo ranjavanje i dokopao se onog drvea, bio bi slobodan.
194
______________________________________________________________________________
Vratili smo se na mesto gde smo sedeli. ta bi nam sad svedok mogao
rei? zapita on Nestora. Nestor je bio olienje nervoze. On skide eir i poea
se po glavi. Potom sakri lice akama. Kako bi to siroti svedok mogao da zna?
odvrati napokon izazivakim glasom i nasmeja se sa svima nama. Pria se da
je bilo ljudi koji su se provukli neozleeni, nastavi don Henaro. Recimo da je
lina snaga tih osuenika uticala na njihove drugove. Podilazila bi ih jeza dok
bi nianili i nijedan se ne bi usudio da povue obara. Ili su, moda, bili
zadivljeni osuenikovom hrabrou i nisu mogli da mu naude.
Don Henaro pogleda prvo mene a zatim Pablita.
Do ivice onog drvea moglo se stii pod unapred odreenim uslovom,
nastavi on. Ratnik je morao ii hladnokrvno, neusiljeno. Koraci su mu morali
biti sigurni i vrsti, a oi mirno upravljene pravo napred. Morao je silaziti bez
posrtanja i okretanja, a iznad svega, nije smeo trati.
Don Henaro zastade; Pablito potvrdno klimnu glavom.
Ako vas dvojica budete eleli da se vratite u ovaj svet, ree on, moraete
kao pravi ratnici saekati dok ne ispunite svoje zadatke. To ekanje je vrlo
slino hodu onoga ratnika u prii. Shvatate, onaj ratnik isplovio je iz ljudskog
vremena iz koga morate i vi. Jedina raz!lika je u tome ko u vas niani. Ti koji
su nianili u onog ratnika bili su njegovi drugovi. Ali u vas niani nepoznato.
Jedina ansa vam je vaa besprekornost. Morate ekati bez osvrtanja. Morate
ekati ne oekujui nagradu. I morate usmeriti svu svoju snagu na ispunjenje
svojih zadataka.
Ako ne budete besprekorno delali, ako budete poeli da se razdraujete,
ako postanete nestrpljivi i oajni, nemilosrdno e vas pokositi nevidljivi strelci
nepoznatog.
Ako su, s druge strane, vaa besprekornost, i lina snaga takve da ste
sposobni za ispunjenje svojih zadataka, vi ete izvriti obeanje moi. Koje
obeanje? - pitae se moda. To je obeanje koje mo daje ljudima kao
svetlosnim biima. Svaki ratnik ima drukiju sudbinu, pa stoga nema naina
da se kae koje e obeanje biti da to jednom a koje drugom.
Sunce je bilo na zalasku. Svetlonarandasta boja dalekih severnih planina
postala je tamnija. Taj pejza mi je ostavljao utisak nekog vetrom zbrisanog samotnog sveta.
Nauili ste da ratnik treba da bude skroman i delotvoran, ree don
Henaro i njegov glas me natera da podskoim. Nauili ste da delate ne
oekujui nita zauzvrat. Sad vam govorim da ete morati da budete krajnje
strpljivi da biste odoleli onome to vas eka posle dananjeg dana.
Neto me presee preko stomaka. Pablito je poeo lagano da drhti.
Ratnik mora biti uvek spreman, ree on. Sudbina svih nas ovde je da
smo zatoenici moi. Niko ne zna zato smo to ba mi, ali, kakve li velike
sree!
195
______________________________________________________________________________
Don Henaro je prestao da pria i pognuo glavu kao da je iscrpljen. Bilo je
to prvi put da sam ga uo da govori tim reima.
Obiaj je da se ratnik oprosti sa svima onima koji su prisutni i onima koje
ostavlja za sobom, ree iznenada don Huan. On to mora uiniti svojim reima i
glasno, tako da mu glas zauvek ostane na ovom mestu moi.
Don Huanove rei otkrie mi novu sliku stanja u kom sam bio u tom
trenutku. Na razgovor u kolima postade time jo dirljiviji. Koliko je samo bio u
pravu kad je rekao da je spokojstvo pejzaa oko nas samo privid i da
objanjenje vraeva zadaje takav udarac koji niko ne moe izbei. Objanjenje
vraeva bilo mi je saopteno, a njegove pretpostavke sam iskusio; i ja se, eto,
naoh razgolieniji i bespomoniji vie no ikad u svom ivotu. Nita od onoga
to sam ikad uinio, ikad zamislio, nije se moglo uporediti s teskobom i samoom tog trenutka. Objanjenje vraeva liilo me ak i razuma. Don Huan je
ponovo bio u pravu kad je rekao da ratnik ne moe pobei od bola i alosti, ve
jedino od preputanja njima. U tom trenutku bio sam neizdrljivo tuan. Nisam
mogao da se rastanem s onima koji su sa mnom delili moju ivotnu sudbinu.
Rekao sam don Huanu i don Henaru da sam se zarekao da u zauvek ostati s
jednom osobom i da mi dua ne bi podnela da sama ode.
Svi smo mi sami, Karlitos, ree tiho don Henaro. To je prirodno stanje.
Osetih kako mi se grlo stee od tuge i ljubavi prema ivotu i onima koji su
mi bliski; odbio sam da se rastanem s njima.
Mi smo sami, ree don Huan. Ali, umreti sam ne znai isto to i umreti
u samoi.
Glas mu je bio priguen i suv, poput kalja.
Pablito je tiho plakao. Onda je ustao i progovorio. Nije to bila govorancija
ili neko slovo. Jasnim glasom zahvalio je don Henaru i don Huanu na njihovoj
dobroti. Obratio se Nestoru i zahvalio mu to mu je bila data prilika da se brine
o njemu. Otro je oi rukavom. Bilo je divno iveti u ovom lepom svetu! U ovom
udesnom vremenu! uzviknuo je i uzdahnuo.
Bio je nadahnuto raspoloen.
Ako se ne budem vratio, molim te da pomogne onima koji su sa mnom
delili moju sudbinu, ree on don Henaru.
Potom se okrenuo prema zapadu, u pravcu svoje kue. Njegovo vitko telo
grilo se od plaa. Pojurio je prema ivici zaravni rairenih ruku kao da hrli da
nekog zagrli. Usne su mu se micale kao da je govorio tihim glasom. Odvratih
glavu u stranu. Nisam hteo da ujem to to je Pablito govorio. On se zatim vrati
na svoje mesto, srui se do mene, pognu glavu.
Nisam mogao ni re da prozborim. Ali tad kao da me svlada neka strana
sila koja me natera da ustanem i iskaem svoju zahvalnost i tugu.
Ponovo smo utihnuli. Severac je tiho zvidao duvajui mi u lice. Don Huan
me pogleda. Nikad dotad nisam video toliko ljubaznosti u njegovim oima. Ree
196
______________________________________________________________________________
mi da se ratnik oprata zahvaljujui svima onima koji su bili ljubazni i brini
prema njemu, i da svoju zahvalnost treba da iskaem ne samo njima ve i
onima koji su vodili brigu o meni i pomagali mi.
Okrenuo sam se ka severozapadu, prema Los Anelesu, i iz due izlio svu
svoju sentimentalnost. Kakvo mi je samo proienje donelo to moje
zahvaljivanje!
Ponovo sam seo. Niko me nije gledao.
Ratnik priznaje svoj bol, ali mu se ne preputa, ree don Huan. Otuda
ratnik koji kree u nepoznato nije tuan; naprotiv, on je radostan zato to ga je
njegova velika srea liila oholosti, zato to je pun pouzdanja u besprekornost
svog duha, a iznad svega, zato to je prihvatio svoju sudbinu i to je iskreno
procenio ono to ga eka.
Nastade duga pauza. Bio sam beskrajno tuan. Hteo sam da uinim neto
ne bih li izaao iz ovakvog raspoloenja.
Svedoe, molim te stisni hvataa svoje due, ree don Henaro Nestoru.
Zauh onaj glasni, strano smeni zvuk Nestorove sprave.
Pablito samo to nije umro od smeha, kao i don Huan i don Henaro.
Osetih svojevrstan smrad i tad shvatih da je Nestor pustio vetar. Najsmenije u
celoj stvari bio je krajnje ozbiljan izraz njegovog lica. On sve to ne bese uinio iz
vica, ve zato to pri sebi nije imao hvataa svoje due. Trudio se da nam
pomogne najbolje to je mogao.
Sva trojica su se od srca smejali. Neverovatno je bilo s kakvom su lakoom
prelazili iz uzvienih u smene situacije.
Pablito me iznenada oslovi. Zanimalo ga je da li sam pesnik, ali pre nego
to sam mu mogao odgovoriti, don Henaro sklepa stih.
Karlitos je ovek na mestu; u njemu ue muza, ludilo i guza, ree on.
Ponovo su prsnuli u smeh.
Ovako je ve bolje, ree don Huan. A sad, pre nego to se Henaro i ja
oprostimo s vama, moete rei sve to hoete. Moda e to biti poslednje to
ete izustiti.
Pablito odmahnu glavom, ali sam zato ja hteo da govorim. eleo sam da
izrazim svoje divljenje, svoje strahopotovanje prema izuzetnosti don Huanovog
i don Henarovog ratnikog duha. Ali sam se zapetljao u rei tako da na kraju
nisam nita rekao; ak i gore od toga, na kraju je zvualo kao da ponovo
kukumavim.
Don Huan odmahnu glavom i puknu usnama s podrugljivim
neodobravanjem. Ja se nehotice nasmejah; meutim, nije bilo vano to to sam
proigrao ansu da im iskaem svoje divljenje. Poelo je da me obuzima neko
zagonetno oseanje. Oseao sam nekakvu vedrinu i veselost, neku naroitu
slobodu koja me naterala da se smejem. Rekao sam don Huanu i don Henaru
da me uopte nije briga za posledice mog susreta s nepoznatim, da se oseam
197
______________________________________________________________________________
srenim i potpunim, i da me se u ovom trenutku vie ne tie da li u iveti ili
umreti.
Don Huan i don Henaro kao da su vie nego ja uivali u mojim izjavama.
Don Huan se pljesnuo po butinama i nasmejao. Don Henaro je bacio svoj eir
na zemlju i podvrisnuo kao da je uzjahao neukroenog konja.
Zabavljali smo se i smejali dok smo ekali, onako kako je to svedok i
preporuio, ree don Henaro iznenada. Ali prirodno je da svemu doe kraj.
Pogledao je u nebo. Uskoro emo morati da se raziemo kao i oni ratnici
u prii, ree on. Ali pre nego to krenemo svaki svojim putem, moram vam
rei jo samo jednu stvar. Otkriu vam ratnikovu tajnu. Moete je nazvati
ratnikovom izuzetnom ljubavlju.
Obrativi se meni, ree kako sam mu jednom kazao da je ratnikov ivot
hladan, usamljeniki i lien oseanja. Dodao je da sam u tom trenutku bio ak
i ubeen da je to tako.
ivot ratnika nikako ne moe biti hladan, usamljeniki i lien oseanja,
ree on, jer se zasniva na njegovoj ljubavi, odanosti i portvovanju prema
njemu najmilijem. A ko je to, zapitaete, njemu najmiliji? To u vam sad
pokazati.
Don Henaro je ustao i otiao do jednog sasvim ravnog dela zaravni, na
nekoliko metara od nas. Onde je napravio jedan udan pokret. Kretao je
rukama kao da otire prainu sa grudi i stomaka. Onda se dogodi neto udno.
Preko tela mu proe neki skoro neprimetan blesak; dolazio je od zemlje i kao
da je uinio da mu telo zasvetli. On napravi neto poput piruete, tanije reeno,
premet unazad, ali se nije doekao na noge ve na grudi i ruke. Kretnju je izveo
s toliko preciznosti i vetine da se inilo da nema telesne teine, da je neko
crvoliko stvorenje koje se premetnulo. Kad se naao na zemlji, poeo je da ini
niz nekakvih vanzemaljskih pokreta. Lebdeo je samo nekoliko santimetara
iznad zemlje, ili je klizio po njoj kao da lei na valjcima; plivao je ukrug,
migoljei se hitro i vesto kao jegulja u okeanu.
U jednom trenutku oi poee da mi se ukrtaju i tad, bez ikakvog naglog
prelaza, ugledah jednu loptu svetlosti kako klizi tamo-amo po neemu to mi se
inilo da je led na nekom klizalitu gde su se presijavale bezbrojne svetiljke.
Prizor je bio velianstven. Onda se vatrena lopta umiri i osta nepomina.
Trgao me neki glas koji mi raseja panju. Bio je to don Huan. U poetku nisam
mogao da razaberem ta govori. Ponovo sam bacio pogled na onu vatrenu
loptu; ali sam ugledao jedino don Henara, koji je leao na zemlji rairenih ruku
i nogu.
Don Huanov glas bio je vrlo jasan. Kao da je podstakao neto u meni i ja
poeh da piem.
Henarova ljubav, to je ovaj svet, ree on. Maloas je grlio ovu ogromnu
zemlju, ali budui da je tako mali, mogao je jedino da pliva po njoj. No zemlja
zna da je Henaro voli i zato mu posveuje panju. Zbog toga je Henarov ivot
198
______________________________________________________________________________
ispunjen do vrha i zato e, ma gde bio, on biti pun. Henaro luta stazama svoje
ljubavi i, ma gde bio, on je celovit.
Don Huan je unuo ispred nas. Neno je pomilovao zemlju. Ona je ta
izuzetna ljubav dvojice ratnika, ree on. Ova zemlja, ovaj svet. Za ratnika
nema vee ljubavi.
Don Henaro je ustao i unuo do don Huana, i tako su jedno vreme zurili
u nas, a zatim su seli prekrstivi noge.
Jedino ako voli ovu zemlju s nepokolebljivom ljubavlju, ovek se moe
reiti svoje tuge, ree don Huan. Ratnik je uvek radostan, zato to je njegova
ljubav nepromenljiva i to ga njegova najmilija, ova zemlja, grli i daruje mu
nepojmljive poklone. Tuga pripada samo onima to mrze nju koja prua
utoite njihovom biu.
Don Huan ponovo neno pomilova zemlju.
Ovo divno bie, koje je ivo u svim svojim i najskrivenijim kutima i koje
razume svako oseanje, umirilo me, izleilo moj bol, a kad sam konano
potpuno shvatio da ga volim, nauilo me da budem slobodan.
Zautao je. Tiina oko nas bila je zastraujua. Vetar je tiho zvidao i
odnekud iz daljine donosio lave usamljenog psa.
Osluni taj lave, nastavi don Huan. To je nain na koji mi moja voljena
zemlja pomae da ti sad iznesem poslednje to imam da ti kaem. To lajanje je
neto najtunije to ovek moe da uje.
Poutali smo jedan trenutak. Lave samotnog psa bio je tako tuan a
tiina oko nas toliko teka da osetih kako me svladava teskoba. To me natera
da se setim svoga ivota, svoje tuge, besciljnosti i dosade.
Taj psei lave je sneni glas nekog oveka, ree don Huan. Dolazi od
neke kue u onoj dolini prema jugu. To ovek kroz lave svoga psa, budui da
su zdrueni u robovanju za ceo ivot, urla svoju tugu, svoju dosadu. Moli smrt
da mu doe i oslobodi ga tekih i mukotrpnih okova ivota. Don Huanove rei
pogodie ono to me je najvie uznemiiavalo. Osetio sam da govori neposredno
meni.
Taj lave i samoa koju on stvara govore o oseanjima ljudi, nastavi on.
Ljudi iji je ivot bio kao jedno nedeljno popodne, popodne koje, sve u svemu,
nije bilo bedno, ali zato vrue, dosadno i neprijatno. Znojili su se i mnogo
nervirali oko sitnica. Nisu znali kuda da idu, ta da rade. Njih je to popodne
ostavilo jedino sa seanjem na triava uzrujavanja i jednolinost, i onda se
primaklo kraju; ve se spustila no.
Ponovio mi je priu koju sam mu jednom ispriao o nekom
sedamdesetogodinjaku to se alio da mu je ivot tako brzo proleteo da mu se
inilo da je koliko jue bio dete. Taj ovek mi je rekao: Seam se i pidame u
kojoj sam spavao kad mi je bilo 10 godina. ini mi se da je od tada proao
samo jedan dan. Kud se delo to vreme?
199
______________________________________________________________________________
Protivotrov tom otrovu jeste u njoj, ree don Huan milujui zemlju.
Objanjenje vraeva ne moe nikako osloboditi duu. Uzmimo vas dvojicu.
Dobili ste objanjenje vraeva, ali to to ga znate, uopte ne menja stvar.
Usamljeniji ste vie nego ikad, jer bez nepokolebljive ljubavi prema biu koje
vam prua svoje okrilje, samoa je usamljenost.
Jedino ljubav prema tom velianstvenom biu moe osloboditi ratnikov
duh; a sloboda je radost, sposobnost, i preputanje uprkos tome to joj se
ovek suprotstavlja. To je poslednja lekcija. Ona se uvek ostavlja za sam kraj,
za onaj trenutak krajnje usamljenosti kad je ovek suoen sa svojom smru i
svojom samoom. Jedino tad ona ima smisla.
Don Huan i don Henaro ustadoe i protegoe se kao da su se ukrutili od
sedenja. Srce poe ubrzano da mi lupa. Pozvae Pablita i mene da ustanemo.
Sumrak je pukotina izmeu dva sveta,16 ree don Huan. On predstavlja
vrata u nepoznato.
Pokretom kao da isti pokazao je zaravan na kojoj smo stajali.
Ovo je visoravan ispred tih vrata.
Zatim je pokazao prema njenoj severnoj ivici.
Vrata su tamo. Iza njih se otvara ambis, a iza njega je to nepoznato.
Don Huan i don Henaro se zatim okrenue ka Pablitu i oprostie se s
njim. Pablitove oi bile su raskolaene i nepomine; suze su mu se kotrljale niz
obraze.
uo sam da mi je don Henaro poeleo zbogom, ali nisam uo don Huana.
Don Huan i don Henaro prioe Pablitu i kratko mu zaaptae na ui.
Onda prioe meni. Ali pre nego to su ita proaptali, ja sam imao onaj udni
oseaj da sam rascepljen.
Mi emo sad biti poput praine na putu, ree don Henaro. Moda e ti
opet, jednom, upasti u oi.
Don Huan i don Henaro odstupie i kao da se stopie s tamom. Pablito me
uhvati za ruku i mi se pozdravismo. Tad me neki udan podsticaj, neka sila,
natera da zajedno s njim potrim ka severnoj ivici visoravni. Oseao sam da me
njegova ruka dri kad smo skoili, a potom sam bio sam.
________
16 O ovom pogledati na strani 200. u knjizi Uenje don Huana. Prim. Prev.
200
______________________________________________________________________________
Sadraj:
DEO PRVI
SVEDOK DELA MOI
Jedan sastanak sa znanjem .
Sanjar i sanjano .....................................................
Tajna svetlosnih bia ..............................................
3
36
55
DEO DRUGI
TONAL I NAGUAL
Mora se verovati
Ostrvo tonala .
Dan tonala .
Suavanje tonala .
U vremenu naguala ...
aputanje naguala .
Krila percepcije .
70
80
89
101
113
125
136
DEO TREI
OBJANJENJE VRAEVA
Tri svedoka naguala ..
Vraeva strategija ..
Mehur percepcije ...
Izuzetna ljubav dvojice ratnika ..
145
156
178
190
201
______________________________________________________________________________
Karlos Kastaneda
PRIE O MOI
Drago izdanje
Sengleskog preveo
Vladeta Proki
BIBLIOTEKA "DANANJI SVET"

Urednik Miodrag Pavlovi
Recenzent Miodrag Pavlovi
Tehniki urednik Mioljub Popovi
Korektor Olga Zarin
*
Izdava
IRO PROSVETA, OOUR Izdavaka delatnost
Beograd, ika Ljubina 1
tampa: GRO Novi dani, Beograd, Vojvode Brane 13
tampano u 8.000 pnmeraka 1981.
202

Castaneda - Price o Moci

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Castaneda - Price o Moci

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Ovo je pet stanja usamljene ptice:

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi

Carlos Castaneda - Prie o moi