VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

AAK

Predmet: Berzansko I vanberzansko poslovanje

Tema seminarskog rada:

NASTANAK I RAZVOJ BERZI

profesor:
prof dr Vid Ristanovi

student:
Mirosla Ili
br. indeksa: 762/03
agubica, mart, 2015. godIne

SADRAJ

1.
2.
3.
4.
5.

Istorija i razvoj Evropske Unije...........................................2

Prosirenje Evropske Unije...................................................6
Evropske institucije.............................................................8
Buducnost Evropske Unije.................................................10
Literatura...........................................................................12

UVOD

Jo u srednjem veku nastale su ideje ujedinjenja evropskih drava. Drave, koje su ule
u EEZ su za vreme Karla Velikog, Napoleona, a zatim i Hitlera nasilno objedinjene
Evropska unija , kao oblik ujedinjenja evropskih drava se prvi put pominje u jednom
zvanicnom dokumentu iz 1930. godine - memorandumu, koga je francuski ministar
spoljnih poslova Aristid Brijan uputio Drutvu naroda. U memorandumu je bilo
predloeno osnivanje Evropske unije, kao federalnog saveza naroda Evrope. To je
podrao i ministar spoljnih poslova Gustav Stresman, ali se te ideje nisu ostvarile zbog
promena u Nemackoj.
Odredeni oblici udruivanja drava stvarali su povoljnu klimu koja je, malo po malo,
uticala na stvarenje vecih asocijacija drava u Evropi.
Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji pocinje 1952. godine
osnivanjem prve evropske nadnacionalne ekonomske zajednice Evropske zajednice
za ugalj i celik. U Evropi su 1958. godine osnovane jo dve nadnacionalne zajednice
Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se
1967. zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i celik ujedinile u Evropsku zajednicu.
Kao samostalna nadnacionalna zajednica, Evropska zajednica je prestala da postoji
1993. godine kada je, postavi jedan od tri stuba Evropske unije, ula u njen sastav.
Od svog nastanka, pa do dananjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono to
je pocelo kao estoclana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama,
razvilo se u jedinstvenu uniju unutar cijih 27 clanica je omoguceno slobodno kretanje
ljudi, roba, usluga i kapitala. Njeni gradani se slue zajednickom valutom, a clanice
ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i spoljnopolitickim
pitanjima. Od zajednice koja je izgradila Evropu iz pepela nakon Drugog svetskog rata,
prerasla je u uniju sa preko 494 miliona stanovnika, sa najviim bruto drutvenim
proizvodom na svetu.
Evropska unija stvara jedinstveno trite putem sistema zakona koji se primenjuje u
svim dravama clanica, to garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona
zadrava zajednicku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti
ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajednicku valutu evro,
koju je do sada usvojilo 13 drava clanica.
Evropska zajednica je zadrala postojanje i pravni kontinuitet. Ugovor iz Amsterdama je
ukinuo odredbe Fuzionog ugovora od 8. aprila 1965. kojim su objedinjena reenja triju
zajednica i najbolja reenja preuzeo za sebe. Kljucne organe EZ preuzima Evropska
unija ili ih EU samo "posuduje", koristeci se subjektivitetom organa EZ. Ovi organi,
ponovo definisani ugovorom iz Amsterdama, zadravaju puni kontinuitet prava, obaveza
i nadlenosti kao organi Evropske unije.

ISTORIJA I RAZVOJ EVROPSKE UNIJE

Ideja evropskog ujedinjenja je stara,svoje korene vuce jos iz vremena daleko pre II
Svetskog rata. Ozbiljne, realne ideje o tenjoj saradnji evropskih zemalja, osloboene
hegemonistickih elja, nastale su nakon bolnih i stravinih Francusko-Pruskih ratova
1870 god. i I Svetskog rata (1914-1918). Vekovima razjedinjen stari kontinent, poprite
velikih svetskih sukoba i ratova, bio je pogodno tle za istinske akcije i napore za
Evropsko ujedinjenje. Nakon zavrenog II Svetskog rata, na zgaritima i ruevinama
Evrope javila se ideja politikog i ekonomskog povezivanja evropskih demokratija. U
okviru brojnih zalaganja za stvaranje ujedinjene Evrope, znaajan je govor tadanjeg
britanskog premijera Vinstona erila odranog 19. IX 1946. U Cirihu gde poziva drave
kontinetalne Evrope na stvaranje ujedinjenih evropskih drava. Po erilovom miljenju
osnovna predpostavka ujedinjene Evrope je bila Francusko-Nemaka saradnja.
Evropska Unija je rezultat procesa saradnje i integracije koja je poela 1951 izmeju
est drava. Posle skoro 50 godina sa etiri talasa pripajanja EU danas ima 15 zemalja
lanica i pretenduje svome petom pripajanju, ovog puta prema Istocnoj i Juznoj Evropi.
Misija evropske unije je da organizuje odnose izmedju zemalja clanica i njihovih naroda
na osnovama solidarnosti.
Glavni ciljevi su:
1. promocija ekonomskog i socijalnog progresa (jedinstveno trite je osnovano
1993. god., jedinstvena moneta 1999. god.)
2. predstavljanje identiteta EU na meunarodnoj sceni( kroz EU pomo ne - EU
zemljama, zajednike meunarodne i sigurnosne rezolucije, akcije u
meunarodnim krizama, zajednika pozicija meu meunarodnim
organizacijama)
3. predstavljanje evropskog garanstva (koji ne menja nacionalno graanstvo)
4. razvijanje polja sloboda, bezbednosti i pravde
5. odravanje i graenje zakona EU
Primarne brige EU su postavljanje pojedinaca i njihovih interesa postavljanje u srce
evropskih integracija. Evropske institucije smatraju potovanje fundamentalnih prava kao
osnovnog principa evropskog zakona i razvile su zakonodavstvo o slobodi kratanja u
okviru EU. Sa rezolucijom Mastrihta veza izmeu graana u zemljama lanicama i EU je
postala direktnija, krairanjem koncepta evropskog dravljanstva koje je predstavljalo
serije garanskih i politikih prava. Ova su prava dalje razvijana kroz Amsterdamsku
rezoluciju koja takoe precizira vezu meu nacionalnih dravljanstava i Evropskog
dravljanstva.
Zemlje lanice EU: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grka, Holandija, Irska,
Italija, Luksemburg, Nemaka, Portugalija, panija, vedska, Britanija, eka, Estonija,
Kipar, Letonija, Maarska, Malta, Poljska, Slovaka, Slovenija, Bugarska, Rumunija
Nove lanice: Hrvatska
Kandidati su: BiH, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Turska.
PROSIRENJE EU
Za razliku od pojma produbljivanje integracije (deepening), koji postaje osnovno obeleje
EZ od usvajanja jedinstvenog evropskog akta i projekta jedinstvenog trita, stvaranja

EU, jaanja uloge evropskog parlamenta i uveanja znaaja kvalifikovanog veinskog

odluivanja, drugi kljuni pojam integracija je uveavanje lanstva (enlargement). Re je
zapravo o irenju unije na istok Evrope i ukljuivanje u lanstvo velikog broja razliitih
drava, ime ovaj proces dobija prevagu na poetku 21. veka. Istovremeno, meutim,
nije mogue govoriti o uveanju lanstva, a nemati na umu pitanje zadravanja
uspenosti postignutog nivoa integracije, kao i zanemariti budui broj lanica unije kada
se govori o projektima dalje integrisanosti. Ovo medjutim ne znaci da e redosledom
postajanja kandidata za lanicu drave to i postati ve se prihvata regata pristup koji
znai da drave koje uspeno zadovolje kriterijume postaju lanice bez obzira kada su
sa njima zapoeti pregovori.
UGOVOR O PRIDRUZIVANJU
Zajednika odlika svih sadanjih zemalja kandidata jeste da je re o dravama sa kojima
je EU zakljuila sporazume o pridruivanju koji e utvrditi meusobna prava i obaveze,
zajednike akcije i posebne procedure. Osnovni cilj sporazuma je stvaranje zone
slobodne trgovine izmeu unije i ovih zemalja na bazi reciprociteta ali asimetricno i
postupno. Re je naime o ekonomskom, socijalnom, politikom i kuturnom pribliavanju
koji obuhvata oblasti kao to su politicka saradnja, pogodne trgovinske odnose,
ekonomske aktivnosti i kulturnu saradnju, uz neophodnu harmonizaciju nacionalnih
prava pridruenih drava sa komunitarnim pravom (posebno oblasti vezane za
unutranje trite).
Evropskim sporazumima se pridruenim zemljama omoguavaju trgovinski ustupci i
beneficije koje inae imaju samo lanice EU, predvia se slobodna trgovina
industrujskim proizvodima (osim za poljoprivredne proizvode, elik i tekstil), slobodno
kretanje usluga kapitala i ljudi, ukidanje carina i svih kvantitativnih ogranienja.
Unija je kreirala i novu generaciju sporazuma o pridruzivanju koji su dobili naziv
Sporazumi o stabilizaciji i pridruivanju. Ova forma sporazuma je otvorena za drave
koje pripadaju regionu Zapadni Balkan. Njihova osnova i ciljevi su isti kao i kod
evropskih sporazuma ali se razlikuju u osnovnom cilju - stabilizovanje regiona kroz
ekonomske i politike reforme. Stabilizacija se ostvaruje preko bezbedonosnog
stabilizovanja (ukljuivanje u program NATO-a partnerstvo za mir) i subregionalne
saradnje ije uspeno ostvarivanje predstavlja test za lanstvo u EU.
USLOVI ZA LANSTVO
Osnivaki akti unije su izriiti da je osnovni uslov da bi drava postala lanica je da se
nalazi na evropskom kontinentu. Pridruene drave e postati lanice EU im budu u
stanju da prihvate obaveze iz lanstva u odnosu na ekonomske, pravne i politike
uslove. Ovi uslovi su: stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavina prava,
ljudska i manjinska prava, uspostavljanje trine ekonomije, prihvatanje komunitarnog
privrednog prava- Bela knjiga.

EVROPSKE INSTITUCIJE
EU je napravljena na institucionalnom sistemu koji je jedinstven u svetu. Zemlje lanice
imaju nezavisnost za odreena pitanja u nezavisnim institucijama koje predstavljaju
interese unije kao celine, same zemlje lanice i njihove graane. Komisija tradicionalno
podupire interese unije kao celine, dok je svaka nacionalna vlada predstavljena u

savetu, a Evropski Parlament direktno biraju graani. Demoktratija i vladavina zakona su

zbog toga temelj te strukture. Ovaj institucionalni trougao je ogradjen dvema
institucijama: Sud Pravde i Sud Slualaca. Ostalih pet tela ine sistem potpun.
Evropski Parlament
Biran svakih 5 godina direktnim glasanjem, evropski parlament je odraz demokratske volje svih
unijinih graana. Zajedno sa pan-evropskim politikim grupacijama, predstavljene su najvaznije
politike partije zemalja clanica. On ima 3 osnovne funkcije:
1. deli sa savetom mo ozakonjenja tj usvaja evropske zakone
2. zajedno sa savetom rukovodi budetom - utie na trokove EU
3. ima demokratski nadzor nad komisijom
Sediste- Strasbur

Evropski Savet
Glavno telo za donoenje odluka u EU. Savet se sastaje u razliitom sastavu: inostrani poslovi,
finansije, obrazovanje, telekomunikacije... on ima izvestan broj obaveza:
1. on je zakonodavno telo unije i praktikuje zakonodavnu mo zajedno sa evropskim
parlamentom
2. koordinira ekonomskim smerovima zemalja lanica
3. zakljuuje meunarodne dogovore u ime EU
4. rukovodi budetom sa parlamentom
5. donosi odluke za zajedniku meunarodnuu i bezbednosnu politiku
6. koordinira aktivnostima lanica
Evropska komisija
Dri i podupire opti interes unije. Upravitelj i lanovi komisije se biraju od strane zemalja lanica
poto su prethodno odobreni od strane evropskog parlamenta. Komisija je upraviteljska snaga
unijinog institucionalnog sistema:
1. ima pravo da daje nacrte zakona, a potom ih predstavi parlamentu i savetu
2. kao izvrno telo, odgovorno je za implementiranje evropskog zakonodavstva, budet i
programe usvojene od strane parlamenta i saveta
3. ponaa se kao uvar postupaka i zajedno sa sudom pravde uverava se da se zakon
zajednice pravilno primenjuje
4. predstavlja uniju na meunarodnoj sceni i pregovara uglavnom na polju meunarodne
razmene i saradnje
Sud Slualaca
proverava da li su porezi unije prikupljeni i svi njeni trokovi utroeni po zakonu i da li je
finansijski menadment EU u redu.
Evropska Centralna Banka
uokviruje i implementira evropsku monetarnu politiku, upravlja operacijama meunarodne
razmene i omoguuje gladak rad platnih sistema.

Ekonomski i socijalni komitet

zastupa stavove i interese civilnog drutva u Komisiji, Savetu i evropskom parlamentu. Komitet
mora biti konsultovan po pitanjima ekonomske i socijalne politike i moe davati miljenja na
samostalnu inicijativu o drugim pitanjima.
Komitet Regiona
vodi rauna da se postuje regionalni i lokalni identiteti, mora se konsultovati po pitanjima
regionalne politike i obrazovanja. Sastavljen je od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti.
Evropska investiciona banka
je finansijska institucija EU. Finansira investicione projekte koji doprinose balansiranom razvoju
unije
Evropski Ombudsman
svi pojedini ili entiteti koji ive u uniji mu se mogu aliti ukoliko smatraju da su podreeni aktom
maladministracije od strane institucije EU ili nekog njenog tela

ZAKLJUAK

Samit u Kopenhagenu je bio poslednja stepenica pred poveanje EU. Sve je manje-vie jasno
sa stanovita promena koje e lanstvo u EU doneti kandidatima, sadanjim lanicama i
susedima na novim granicama EU. U SAD se osea sve vea nelagodnost pri pomisli da raste
jedna snana Evropa koja e uskoro postaviti svoja nova politika pravila donoenjem ustava.
EU je politiki entitet koji e moi da ugrozi sadanju politiku dominaciju SAD u svetu. Sve
ukazuje na taj smer- evropska istorija, njena geografska veliina, ekonomska snaga i ljudski
potencijali. Amerika privreda, iako je usporila svoj rast uspenija je od evropske. Na trokove
odbrane troi vie nego sve ostale velike privrede sveta zajedno.
EURO, po miljenju mnogih amerikanaca, lako moe ugroziti globalnu dominaciju dolara.
Evropa jaa svoju kolektivnu svest i samosvojnost, istie jasne interese i vrednosti koje su
potpuno razliiti od amerikih. EU korak po korak stvara zajednicki odbrambeni sistem iako su
sve njene clanice u NATO paktu. Amerikanci smatraju da e evropske odbrambene snage
delovati nezavisno od njih tako da su prinueni da se na diplomatskom planu ogoreno bore za
ouvanje jedinstva. Jaanje upravnih institucija EU i prihvatanje novih lanica takoe postaje
ozbiljna protivtea Americi na svetskoj sceni.
Misljenje mnogih je da je sukob SAD i EU neizbean ali se za sada, u ovim mracnim vizijama,
ne spominje mogunost vojnih pretnji mada e borba prevazilaziti okvire trgovinskih sporova i
sukoba. Vaington i Brisel su ve ukrstili maeve nad blisko istonom krizom i Irakom. Evropa
e radije pruiti otpor nego ameriko liderstvo, pa moda i paralisati svetsku banku i UN, i druge
institucije na kojima je poivala tranatlantska saradnja posle II Svetskog rata. Evropa u usponu
e sigurno odmeriti snagu sa Amerikom, narocito ako SAD nastave sa unilateralistickom
spoljnom politikom, ali da se EU i SAD mogu razici i na granici neverovatnog.
Opte je miljenje da se Evropa nalazi pred mnotvom tekih reformi. Optereena agenda
nema nikakve anse da se realizuje u klimi razoarenja, zatvaranju u sebe, uskih preokupacija
kratkoronog karaktera. Da bi se izvrila neophodna mobilizacija javnosti i omoguila
rukovodiocima da donesu teke odluke, potrebno je odrediti minimum perspektiva i dugorone
vizije. Trebalo bi omoguiti usaglaenje jednog internog cilja - stvaranje evropskog ekonomskog
i drutvenog modela, kao i jedan spoljnji cilj- uee Evrope u svetskoj debati. Ovaj zadatak se
pre svega odnosi na evropske politiare. Ali s takoe radi i o problemu drutva, koji ce
odreivati budunost. On je isto tako vaan za privredne subjekte, za intelektualce svih vrsta i,
posebno, za mlade generacije.
Sve u svemu Evropa e biti ono to evropljani ele da ona postane. Ako oni ne ele nita ona
nee nita ni biti! Ako oni neto ele, onda ne mogu ostaviti drugima zadatak da se to uradi !