Zavarivanje sivog liva gusa

Uvod
U Srbiji, veoma su esti sluajevi polomljenih delova od sivog liva koje treba zavariti i vratiti u funkciju. Znanje
za tu vrstu posla je ranije itekako postojalo, mnogi zavarivai i firme su potpuno uspeno vrili reparacije sivog
liva, ukljuujui i zavarivanje na toplo.
Danas ve sa odlivom starih majstora, reparacija delova od sivog liva opet postaje aktuelna u smislu zahteva za
znanjem i procedurama od strane mlaih.
Inae re gus u smislu sivog liva tj livenog gvoa potie od nemake rei gusseisen to znai liveno gvoe a
sama re guss oznaava svaki odlivak, bilo od sivog liva, bilo od aluminijuma ili neeg drugog, meutim kod
nas u argonu se odnosi na sivi liv.

Uproeno o metalurgiji
Grupa legura gvoa sa sadrajem ugljenika preko 2.1% (i jo nekim drugim elementima) se naziva livenim
gvoima (poznato je da se nekih 1.7 % ugljenika rastvara u Fe matrici, a preko toga se izluuje u nekoj drugoj
formi, npr kod sivog liva, posle sporog hlaenja, u obliku grafita a brzim hlaenjem u obliku cementita tj karbida).
Livena gvoa imaju niu taku topljenja od elika (oko 1200C u odnosu na elik gde je oko 1500C), dobru
teljivost tj livkost u tenom stanju, a tokom ovravanja i hlaenja umereno skupljanje. Ova svojstva
omoguavaju odlivke sloenih geometrija i oblika. Jednostavan je za proizvodnju, zbog manje temperature
topljenja dovoljne su gasne pei. Postoji maltene bezbroj formula, a najee se dobija iz otpada. Lako se
obrauje, mogui su vei reimi rezanja u odnosu na elik.
Meutim delovi od ovih legura su osetljvi na koncentraciju napona, a ilavost im je vrlo mala to ograniava
njihovu primenu. Elongacija/izduenje tokom kidanja je praktino nula. Ima mali koeficijent irenja na povienim
temperaturama.
Mehanika svojstva zavise od mikrostrukture kao i izluenog grafita kao oblika ugljenika. U stvari, sadraj, oblik i
veliina grafitnih estica odreuju vrstou i ilavost livenih gvoa.
Kako se izluuje grafit u livenom gvou, tako se mogu dobiti razne vrste livenih gvoa a nas zanima najvie sivi
liv.
U zavisnosti od brzine hlaenja, ugljenik se izluuje/vezuje na razne naine, i dobijaju se razne vrste livenih
gvoa.
Brzim hlaenjem, dobijaju se strukture u kojima ugljenik nije uspeo da se odvoji od drugih elemenata pa se
dobijaju razne vrste krtih livova...
U sluaju sporih hlaenja ima vremena da se izlui ugljenik u slobodnoj formi, u obliku grafita. U ovu grupu
grafitiziranih livenih gvoa spadaju sivi liv, nodularni liv, temper liv, vermikularni liv...
Sivi liv nastaje sporijim hlaenjem. Od temperature ovravanja tj od 1200C do nekih 725C, struktura je
austenitna, a onda u zavisnosti od sadraja ugljenika dolazi do rekristalizacije tj promene strukture, pa se dobija
struktura ferit+grafit ili perlit (ferit + cementit) + grafit, odnosno ferit+perlit+grafit.
Grafit se izluuje u obliku listia tj u obliku lamela kod sivog liva (a u obliku kuglica kod nodularnog liva (dobija
se uglavnom dodavanjem magnezijuma) tj u obliku crvia kod vermikularnog liva (dobija se dodavanjem
cerijuma, magnezijuma, titanijuma...)...).
Izlueni grafit u obliku listia tj velikih lamela kod sivog liva slabi metalnu osnovu, bukvalno je strano telo koje se
smestilo u upljinu. Zbog toga je vrstoa metalne osnove oslabljena za recimo 50% i time je izuzetno osetljiv tj

sklon lomovima jer su mu vrstoa na zatezanje, na savijanje, ilavost, kovnost gotovo ravne nuli. Sa druge strane,
upravo zbog grafita, dobro podnosi pritisak i vibracije pa je est izbor recimo za kuita maina i blokove motora.
Kod livenih gvoa gde je grafit izluen u obliku kuglica ili crvia, a koji su po dimenzijama manji od lamela a
pogotovu imaju manji odnos povrine ka zapremini vrednosti vrstoe su vee tj ukupna mehanika svojstva kao i
svojstvo zavarljivosti su bolja od onih kod sivog liva.
Poznavanjem procedure zavarivanja sivog liva, lako je zavarivati ove druge bolje zavarljive forme grafitiziranih
livenih gvoa.

Mikrostruktura sivog liva, ove tamne pruge su lamele grafita Lamela grafita koja izuzetno napree metalnu
osnovi i slabi je, i koja zato postaje osetljiva na koncentraciju napona i koja gubi osobine plastinosti.
Mikrostruktura nodularnog liva, ugljenik je izluen u obliku kuglica grafita Kuglice grafita su manje, imaju
manji odnos povrine prema zapremini, manje napreu metalnu osnovu, pa su mehanika svojstva vee nego ona
kod sivog liva a zavarljivost je bolja u odnosu na sivi liv.

Zavarljivost sivog liva

Potreba za zavarivanjem se moe grupisati:
- u proizvodnji novih delova, ali ee nodularnog liva nego sivog liva (procena oko 10% svih zavarivanja sivog
liva),
- popravak greaka u livnicama (procena oko 50% svih zavarivanja sivog liva),
- reparaturno zavarivanje polomljenog, prsnutog, pohabanog sivog liva (procena oko 40% svih zavarivanja sivog
liva). Najee nauljenog, zagorelog, promenjene strukture posle godina ili decenija eksploatacije. Delova ili nema
ili se dugo eka na njih, pa se onda eli zavarivanjem vraanje u radno stanje.
Zavarljivost sivog liva je uslovljena njegovom strukturom i hemijskim sastavom, pa se moe rei da je lake ili

tee zavarljiv, uvek tee od elika, a ponekad se mora odustati jer ga je nemogue zavariti. U svakom sluaju ga
treba svrstati u uslovno zavarljive materijale zbog niske plastinosti i sklonosti formiranju krtih struktura zbog
brzog hlaenja usled zavarivanja.
Nekoliko faktora uslovljava zavarljivost sivog liva:
- procenat ugljenika i oblik i veliina lamela kao i vrsta i veliina zrna metalne osnove,
- Izuzetno niska ilavost i otpornost na istezanje i savijanje,
- esto veliki sadraj fosfora i sumpora,
- impregnacija uljem i drugim materijama,
- promenjena struktura usled izlaganju plamenu...
Veliki procenat ugljenika izaziva promenu strukture pri zavarivanju. Zavarivanje se moe smatrati procesom
izuzetno brzog hlaenja rastopljenog metala, pa se tipino mogu oekivati sledee strukture (a mogu se pravilnim
procedurama zavarivanja izbei ili smanjiti):

Zona neposredno ispod metala zavara trpi najvei termo ok, tj zagrevanje i naglo hlaenje pa se deava metalurki
proces da ugljenik ne stigne da se izlui u grafit ve se izlui u obliku karbida gvoa, to je izuzetno tvrda i krta
struktura (poznata kao belo liveno gvoe, tj odbel), koja esto puca bilo tokom zavarivanja bilo odmah posle u
radu. A takoe stopa skupljanja je relativno velika u odnosu na osnovni materijal to takoe doprinosi pojavi
unutranjih napona i vodi do pojave prslina.
Zona ispod odbela je uglavnom neka forma martenzitne strukture (ugljenik je zarobljen u matrici gvoa), takoe
krta, tvrda struktura, osetljiva na koncentraciju napona...
Veliina ovih zona, nivo krtosti i sklonost ka prslinama i zaostalim naponima zavisi osim od vrste materijala, tako
od primenjene procedure zavarivanja, to e rei, pravilnom procedurom se opasnost od ovih struktura moe
smanjiti i izbei.
Treba dodati da ponekad deo ugljenika moe oksidirati i postati CO2 gas koji poinje da kuva metal zavara, i
koji nekad prouzrokuje poroznost u metalu ava.
Zavarivanjem tj lokalnim unosom toplote se stvara zagrevanje pa hlaenje i time se stvaraju termiki naponi u
Zoni Uticaja Toplote (ZUT) uslovljeni irenjem pri zagrevanju a i skupljanjem pri hlaenju. Ve je reeno da je
zbog izluenog grafita ilavost sivog liva vrlo mala pa se teko nosi sa ovim naponima. Ponekad ovi naponi
postanu toliko veliki da izazivaju pucanje dela.
Zato je reenje ovog problema u zavarivanju kompletno predgrejanog dela (toplo zavarivanje) ili vrlo malo
zagrevanje (kontrolisano hladno zavarivanje).
Veliki sadraj fosfora izaziva stvaranje tvrdih metalnih jedinjenja sa gvoem i ugljenikom stvarajui tvrde i krte
strukture tipa belog liva. U sluaju ulaska u metal ava, mogu izazvati pojavu toplih prslina. Jedan od primera za
ovakvu strukturu su ploe poreta smederevaca.
esto su delovi motora i kuita popili ulje i/ili upili razne neistoe. Pri livenju su moda zaostali pesak od
kalupa, ili zaostali defekti koji spreavaju vezivanje metala zavara sa osnovnim materijalom a primetno i samo

razlivanje metala ava. Pri zavarivanju delova impregniranih uljem i neistoama treba preduzeti mere da se
izvue deo njih na povrinu ili da se sagore grejanjem (uz recimo prethodnim premazivanjem parafinom) ili
najee korieno, tehnikom zavarivanja, tako da se prihvati kao sasvim normalno poroznost u prvom sloju, pa
onda obrusiti recimo 70-80 tog prvog sloja, pa ponoviti proceduru nekoliko puta, dok prvi sloj ne postane
besporozan.
Treba istai da nijedan standard koji klasifikuje elektrode za sivi liv ne uzima u obzir prisustvo topitelja i agenasa
u oblozi elektroda namenjenih za borbu protiv ovih kontaminacija. Zato je i nemogue priati o ekvivalentnosti
svih elektroda u okviru jedne klase nekog standarda. Prosto postoje odline elektrode, sa razvijenom oblogom za
reparaturno zavarivanje prljavih livenih gvoa i postoje one koje samo zadovoljavaju uslove standarde koji se
odnose na metal ali ne i na sastav obloge. Sastav obloge kod dobrih elektroda je tajna proizvoaa i pri izboru
uvek treba koristiti one najbolje a nikada najjeftinije.
U sluaju da je deo bio izloen plamenu, vreloj pari itd tj velikim temperaturama, struktura mu je sigurno
promenjena a mehanizam te promene se karikirano moe opisati:
Prvo, dolazi do oksidacije grafita i metalne osnove, slabljenja materijala i ak pucanje.
Drugo, ugljenik iz perlitne osnove, usled temperature migrira ka grafitu, taloi se i pravi velika, ogromna grafitna
zrna koja dodatno slabe osnovu, a sa odlaskom ugljenika iz perlita (mehanika smea ferita tj gvoa i cementita tj
karbida gvoa), ostaju feritna zrna koja se pod dejstvom toplote takoe ukrupnjavaju, pa dolazi do totalne
promene strukture, od perlitno grafitne u feritno grafitnu sa ogromnim lamelama grafita i ogromnim feritnim
zrnima i jo sva podlona oksidaciji. Mehanika svojstva ovog materijala su izuzetno loa a zbog ogromnih lamela
grafita, gotovo je nemogue vezivanje metala zavara za osnovni materijal. U nekim sluajevima, zavarivanje je
nemogue. Posebnu panju treba posvetiti zavarivanju ovakvih delova, kako pri izboru dodatnog materijala, tako i
kompletne procedure zavarivanja, uz napomenu da tako saniran deo takoe oekuje vraanje u surove uslove rada,
tj pod dejstvo velike temperature.

Zavarivanje sivog liva obloenim elektrodama

Zavarivanje sivog liva se danas uglavnom vri obloenim elektrodama a gotovo uvek u sluajevima reparaturnog
zavarivanja. Prosto obloge elektroda (dobrih, ne svih) sadre elemente koji dovode npr:
- do manjeg unosa toplota, tako to se prenos metala vri finim sprejom, i/ili se moe raditi bre...
- izvlaenje dela prljavtine, ulja iz materijala itd u ljaku,
- legiranje metala zavara za borbu protiv toplih prslina i napona skupljanja pri hlaenju...
Ugljenik je udan element, a u sivom livu ga ima na pretek. Vezuje se za skoro sve elemente. Zato su za
zavarivanje sivog liva razvijene elektrode koje sa jedne strane prave manje meanje sa osnovnim materijalom, sa
druge ne vezuju ugljenik ve ga eventualno samo taloe u sebi...
U sluaju zavarivanja sivog liva elinim elektrodama metal ava koji se sastoji od meavine metala elektrode i
metala sivog liva, prima mnogo ugljenika, a zbog brzog hlaenja struktura postaje zakaljena tj to je neka krta
martenzitna koja ili puca, ili ima u sebi toliko zaostalih napona da puca u eksploataciji, ili je toliko tvrda da je
mainski neobradiva.
Zato se najee za uspeno zavarivanje sivog liva koriste elektrode na bazi nikla ili bakra jer oni ne vezuju
ugljenik (Deava se da se pokupljeni ugljenik prosto nataloi, npr ba u formi grafita u osnovi nikla (nikl ne
pravi karbide) a u bakru se uopte ne rastvara. O ovome e jo biti rei...).
Postojanjem ovih elektroda i primenom posebnih tehnika zavarivanja koje se baziraju na poznavanju mehanizama
pojave tj izbegavanja tj umanjenja tetnih struktura, mogua su potpuno uspena zavarivanja sivog liva.
Ukratko:
- metal elektrode daje zavar koji ne rastvara ili delimino rastvara ugljenik iz osnovnog materijala,
- unos toplote je manji jer su obloge elektroda uglavnom bazino-grafitne, tj grafit koji odlino provodi struju
omoguava zavarivanje niskim amperaama,
- elektrode su ranije uglavnom bile namenjene za rad na minus polu a kao to je opte poznato, tada je uvarivanje,

tj meanje sa osnovnim materijalom manje (za razliku od TIG-a gde je uvarivanje najvece na minus polu) to je
praeno malim unosom toplote.
- u zadnje vreme, mnogi proizvoai su osvojili proizvodnju elektroda koje rade na plus polu. Unos toplote je tada
vei ali naplavljivost ovih elektroda omoguava bre voenje, a time i manji unos toplote.
- obloga elektrode igra kljunu ulogu u uspenom zavarivanju sivog liva!
O elekrodama e kasnije biti jo pisano.

Zavarivanje sivog liva TIG-om

Bez obzira na pokuaje, nekad i uspene TIG majstora, TIG je uglavnom postupak koji se ne primenjuje kada je
reparatura u pitanju. Prvo, argon za razliku od obloge elektrode ne vri nikakvo ienje kontaminiranog liva.
Unos toplote je veliki zbog sporog voenja. Nema dezoksidatora, pa postoji problem pri vieslojnom zavarivanju.
Teko je nai odgovarajue ice, a i kada se nau nisu nita jeftinije od elektroda. Potronja argona dodatno
poskupljuje proces. TIG-om mogu raditi samo veti (skupi) majstori a REL-om moe raditi skoro svaki bravar ili
priueni varioc.
Kada je u pitanju popravka gasnih pora, sitnih defekata u proizvodnji, TIG pronalazi svoje mesto.
Najee su u upotrebi dve ice:
- ER Ni-1 (nisko ugljenini nikl, sa recimo 3-4% Ti). Problem sa ovom icom moe biti u malom sadraju
ugljenika, kasnije e biti pisano zato ga treba biti vie u dodatnom materijalu, a prisustvo Ti, vrlo snanog
karbidotvorca znai stvaranje neto karbida tj krtih struktura, to moe dovesti do slabljenja materijala ili pslina. U
praksi, na istom livu, pre svega nodularnom, nije bilo problema.
- ica na bazi NiFe. Ovaj Fe vezuje C prilikom hlaenja i pretvara se u neku od zakaljivih tvrdih i krtih struktura.
Ako se pretera sa unosom toplote moe doi do prslina ili stvaranja vrlo tvrdih zona koje su teko mainski
obradive.
- ice na bazi Fe, tipa ER 70S-6 i sline. Metal vara ovih ica upija ugljenik iz sivog liva i postaje zakaljiv, to e
rei tvrd, krt i sklon prslinama, pa nije pokazao kao dobar izbor.
- ice tipa ER 307 tj legura zvana 18/8/6. Ponekad moe biti uspena, naroito pri manjem meanju sa osnovnim
materijalom i kod nodularnog liva.
- Mogue je ponekad koristiti ice na bazi Cu kao dodatni materijal, mada se ovo pre moe nazvati lemljenjem.
Materijal mora biti ist.

MIG/MAG zavarivanje sivog liva

Uglavnom se primenjuje za zavarivanja po odobrenim kvalifikacijama zavarivanja i to u proizvodnji tj na istom
materijalu, a pre svega na nodularnom livu ili na zavarivanju livenog gvoa za drugi materijal (npr elik) ili i za
navarivanja. Mogua je primena i punjenih ica. I ice punog preseka i punjene ice su uglavnom na bazi
feronikla.

Zavarivanje sivog liva prema unosu toplote

Razlikujemo:
- Zavarivanje na toplo,
- Zavarivanje na polutoplo,
- Hladno zavarivanje...

Toplo zavarivanje sivog liva, istorodnim dodatnim materijalom

Najee se koristilo u livnicama, kao i za reparaturu pojedinih skupih delova (npr glava motora lokomotiva,
graevinskih maina, ...). Kod onih koji su ovladali ovim postupkom, rezultat je bio potpuno uspena sanacija. Bila
je to uobiajena tehnika dok se nije razvilo tzv hladno zavarivanje.
Prvo bi se radilo ienje dela (runo, bruenjem, ljebljenje elektrodom, zagrevanjem, hemijski...) i eventualno
ukopavanje ljebova. ljebovi su bili iroki, sa zaobljenim dnom. Ako je bilo zazora u prostoru koje je trebalo
popuniti koristile su se grafitne podloke.
Sledilo je predgrevanje na temperaturu oko 600C. Mogli su se nai razni podaci o ovoj temperaturi (od strane
uspenih firmi):
- 550C +/- 100C,
- 580-600C,
- 400-650C,
- 595-650C
- ...
Ne preporuuje se predgrevanje preko 650C jer preko toga sivi liv naglo gubi vrstou i postojala bi opasnost da se
ceo ili delimino urui pod sopstvenom teinom.
Uspeh cele operacije je zavisio od pei za jednoliko predgrevanje i hlaenje. Kao gorivo se koristilo: prirodan gas,
drveni ugalj, struja... Dodatni materijal je bio na bazi nodularnog liva sa velikim procentom silicijima (radi
pospeivanja procesa grafitizacije).
Zagrevanje je bilo sporo, da bi se izbegli naponi zbog nejednakih debljina zidova i to to je predmet bio sloenije
geometrije to se sporije grejalo. Usluaju grejanja brenerima, bolje je bilo grejanje propan-butanom zbog sporijeg
dizanja temperature.
Pominjale su se preporuke za brzinu grejanja:
- 100 C/1 h,
- 120 150 C/1h,
- za skupe delove sloene geometrije do 40C/1h,

- za delove sa extremnim prelazima debelih na tanke zidove ak 10-15 C/1h to je stvarno trajalo dok se ne
dostigne pomenutih 600C.
Deo se onda vadio iz pei i odmah pokrivao izolacijom osim samog mesta zavarivanja ali i dogrevao. Izolacija je
spreavala odvoenje toplote ali i isijavanje toplote. U svakom sluaju nije lako bilo zavarivaima na ovim
poslovima.

Zastraujui izgled jednog dela predgrejanog na 600C, spremnog za zavarivanje. Ovo se mora pokriti, ostaviti
samo mesto zavarivanja pristupano a zavariva je morao nositi azbestno ili slino odelo... inae... bi ostali samo
dugmii.
Radna temperatura je morala da bude vea od 450C i pazilo se da oscilacije temperature tokom rada ne budu vee
od +/-50C, pa se eventualno deo dogrevao najee brenerima.
Postupak je najee bio oksi-acetilenski gasno plameni, a ica koja se dodavala, ve reeno, na bazi nodularnog
liva sa velikim procentom silicijima (radi pospeivanja procesa grafitizacije. Kao to svi znate ferit ima povrinski
centriranu kubnu reetku (zamislite jednu praznu kutiju u koju neto moe da se smesti), to znai da ima mesta za
neke atome da se smeste unutar nje. Silicijum je bri od ugljenika, on se smeta unutar feritne reetke a ugljenik
onda nema gde da se smesti u matrici gvoa pa se onda izluuje kao grafit...). ice su bile obloene topiteljom ili
neobloene uz dodatak topitelja. Topitelj bi se ili naneo na zonu zavarivanja ili bi se brenerom zagrejala ica,
umoila u topitelj i tako se nanosila na mesto zavarivanja. Topitelj (najee sa natrijum karbonatom) je imao
zadatak da rastvara teko topive okside silicijuma koji je onda onemoguavao ugljeniku vezivanje sa atomima
gvoa kao i prevoenje neistoa u trosku. Osim toga je imao za zadatak da poveava kvaenje osnovnog
materijala tj razlivanje dodatnog po osnovnom, poveavao teljivost metalnog kupatila i titio od oksidacije.
Ovakav topitelj je pravila i jedna firma u Srbiji.
Inae postojale su i elektrode sa jezgrom od nodularnog liva, sa oblogom od ovakvog topitelja ali je uglavnom
svima bilo lake da rade gasnim plamenom. Homogenost ava i mehanika svojstva su bila esto nekonzistentna,
a operativna zavarljivost je bila loa pa je prednost najee davana gasno plamenom postupku.
Povrina ljeba bi se plamenom dovela do malog topljenja tj do znojenja, vrh ipke bi se istopio, uglavnom sa
neutralnim plamenom i rastopljenja kap bi se nanela na mesto zavarivanja. Metalno kupatilo se mealo krunim
pokretima plamena da bi se izvrila degasifikacija i bolje uvarivanje u osnovni materijal. Voenje je bilo udesno,
sa njihanjem brenera od jedne do druge ivice ljeba (po putanji obrnuto C). Brener bi se vodio pod 75-80 stepeni
u odnosu na povrinu koja tek treba da se pree, tj usmeren ka stvorenom kupatilu, a ipka se drala pod 60-75
stepeni u odnosu na brener, a vrh brenera na nekih 10-tak mm od rastopa...
Zbog velike temperature predgrevanja, i jo unoenja toplote pri zavarivanju, metalno kupatilo bi bilo vrlo veliko i
teno. Zato su se esto stavljale podloke na mestima velikih zazora i ljebova.

Jedna od preporuka je bila da se izabere plamenik sa protokom od 80-90 l/h acetilena po 1 mm debljine materijala.

Grafitne podloke.
Kada bi se poelo sa zavarivanjem, ne bi se dozvolilo da se deo ava ohladi ve bi se jedna sekcija cela zavarila.
Posle zavarivanja bi sledilo hlaenje, i to vrlo sporo. Deo bi se vratio u pe i tamo bi se programirala brzina
hlaenja. Brzine hlaenja bi bile u sluaju delova sa kritinim segmentima isto onako sporo kao to se i zagrevalo
(10-15C/h) a inae se kod delova osetljivih na napone primenjivalo hlaenje max 40C/1h a za ostale 50-100C/h.
Tako bi ilo do 300C a onda bi se pe iskljuila, pa bi se deo (u pei) hladio zajedno sa pei.
Nije tu ponekad bio kraj jo!!!
Iskusni metalurzi su posle hlaenja na sobnu temperaturu (odmah ili kasnije) primenjivali termiku obradu
arenjem, negde na oko 550 C, za svaki sluaj, da se eliminiu zaostali naponi.
Ovakav pristup je davao zavare bez pora, bez prslina, bez ijedne zakaljene zone. Poto je struktura vara bila od
nodularnog liva, mehanika svojstva su bila bila bolja od osnovnog materijala.
Prednosti ovog postupka su bile jasne, a mane su bile skupa demontaa, skupa oprema i pei za grejanje i
dogrevanje, komplikovana manipulacija, isijavanje toplote pri zavarivanju, ponekad promena dimenzija pa
ponovna mainska obrada, danonono angaovanje inenjera i zavarivaa... Svima je jasno da se radilo o poslu
koji je trajao nekoliko dana, i bio izuzetno skup. Zato je polako nestao.
Danas u Srbiji ovo gotovo niko vie ne radi i nikome i ne pada na pamet. Koliko znam, zadnji koji se upustio u
ovu avanturu, Sloba P. iz Velikog Oraja je pre 3-4 godine bio napravio pe i poeo sa reparaturom traktorskih
glava, bio osvojio potpuno uspeno tehnologiju, ali je odustao zbog visoke cene i velikog angaovanja oko takvog
zavarivanja.
A evo i razotkrivenog jednog mita na temu gasnog zavarivanja prsnutih glava karikama:
U opisu mog posla spada i konstantan obilazak firmi koje se bave zavarivanjem, pri emu dolazim u kontakt sa
svim moguim ljudima koji imaju veze sa zavarivanjem. Nekada su ti susreti i udni, mogu se uti svakojake prie
iz sfere baronisanja... Izmeu ostalog se mogu uti prie kako je neko negde neto uradio-zavario i napravio udo

nevieno, a to nema na prvi pogled logike i objanjenja. Najee su te prie prosto besmislene, ali ulazak u
sukob sa "glavnim junakom" bi znaio tetu za posao, pa je bolje samo klimati glavom, treptati i beiti se, mrmljati
hvalospeve majstoru...
Ipak neke od tih pria imaju smisla iako zvue neuobiajeno na prvi pogled...
2004 sam bio u jednoj firmi vezano za reparaturno zavarivanje "gusanih" traktorskih glava, i glavni majstor
Vidoje je tvrdio kako je nekada sve bolje bilo, kako su tada (1970-tih) pravili elektrode/ice kako treba, kako sada
nema tog kvaliteta elektroda/ica itd, ... i kako on ima sopstvenu tajnu kako se najbolje zavaruju puknute gusane
glave, i otkrie mi, jer mu se dopadam... a to je gasnim postupkom, pri emu je dodatni materijal, istroene
karike od istog motora, pa prvo brenerom zagreje glavu, zavari je gasnotopei kariku, a posle zavarivanja umota
zavarenu glavu u neko platno, stavi u pesak i posle toga glava kao nova, sve koje je uradio traju jo uvek a
odradile ko zna koliko vremena i kilometara i ako hou moe da me odvede kod komije jer mi se na licu videlo da
mu ne verujem...
Kasnije sam na jo par mesta uo istu tajnu...
Ima li ova pria smisla?
OK, gore je iscprno opisano reparaturno zavarivanje sivog liva na toplo istorodnim dodatnim materijalom po
procedurama koje potuju metalurgiju livenog gvoa...
...Ukratko jo jednom, ice za gasno zavarivanje su napravljene od legure iji je sastav jednak livenom gvou, tj
recimo 3.5% ugljenika + jo neki elementi, sa mnogo Si koji ubrzava izluivanje C u obliku grafita i dobijena
struktura je tipa nodularnog liva, tj moda najpoeljnije forme livenog gvoa jer je manje osetljiva na prsline,
lake zavarljiva od sivog liva, jaa je... itd. Osim ice, dodaje se i topitelj... A najbitniji deo procedure je vrlo
sporo hlaenje najee u samoj pei ili u pesku ili u pepelu, recimo brzinom od 50C/h, to e rei da se sa nekih
500C na 20C hlaenje odvija za 24h... Inae topli postupak je superioran u odnosu na hladni, pogotovo kada
postoje termika optereenja delova u radu, kao kod glava motora (tada nema bimetalnih naprezanja, vrstoa
vara je ista ili jaa od osnovnog materijala, nema zona degradiranog materijala...).
E zato, ovaj mit sa karikama je mogu, a u ovome je "tajna". Karike su u stvari napravljene od nodularnog liva,
obino vrlo kvalitetnog, kontrolisanog hemijskog sastava... Drugim reima, materijal karike je skoro jednak
pomenutim icama koje se potpuno uspeno koriste uz topitelj za sanaciju puknutih glava. Jedino nemaju povean
sadraj Si koji se kod ica namenski dodaje radi bolje i to vee grafitizacije. Zavarivai koji su koristili karike,
nisu predgrevali i progrevali glave "ba po proceduri", nisu ni koristili topitelj... Ali ako su glave bile oiene
dobro, ako su ipak brenerom zagrejali glavu "kolko tolko otprilike dovoljno", ovaj mit je mogu, jer su karike vrlo
sline namenski pravljenim icama a "kolko tolko" su ispotovali najbitniji deo procedure a to je predgrevanje i
sporo hlaenje...
Danas gotovo niko ne radi gasno zavarivanje ni obinog elika, osim moda ovi to uvode grejanje po zgradama,
radnici toplana i vodovoda ... a kamoli da se bave gasnim zavarivanjem puknutih glava, pa jo i karikama
"tajnom... koja se prenosila onima koji su se dopali majstoru ili meu odabranim pripadnicima bratstva
zavarivaa"...

Zavarivanje sivog liva na hladno, raznorodnim dodatnim

materijalom
U sluaju zavarivanja sivog liva elinim elektrodama, metal ava e primiti veliku koliinu ugljenika, dobijena
struktura e biti zakaljiva na vazduhu, i dobie se metal ava koji je vrlo sklon prslinama, bilo tokom zavarivanja
bilo u radu, a sa druge strane vrlo velike tvrdoe.
Da bi se to izbeglo, koriste se elektrode ija osnova nije Fe i ne stupa ili delimino stupa reakciju sa osnovnim
materijalom.
Ve je reeno da je nekada davno jedini nain sanacije sivog liva bilo toplo zavarivanje i zahtevalo danonono
angaovanje pei, ljudi, znanja... Obinom oveku je tada reparaturno zavarivanje sivog liva bilo strah i trepet. Ali

pojavom elektroda na bazi nikla i feronikla sa specijalnim oblogama, i sa potovanjem prilagoenih tehnologija
zavarivanja, mogue je da maltene svako, po gruboj proceni, uspeno odradi 90% reparatura.
Najee se koriste obloene elektrodama na bazi nikla i feronikla a ponekad i na bazi bakra ili nikl+bakar. Obloge
su takve da daju mali unos toplote, bore se sa neistoama, zaptivaju pore u sivom livu a daju blag prelaz tj malo
meanje sa osnovnim materijalom i relativno mekanu ZUT.
Prednosti zavarivanja ovim elektrodama su, osim izostanka reakcije sa ugljenikom, jo i mehanike osobine koje
su iste ili vee od onih kod sivog liva, a sigurno mnogo vee plastinosti.
Zavarivanje se vri na hladno, bez predgrevanja, ili sa predgrevanjem do 200-300C.
O samom izboru elektroda, i o vrstama elektroda e kasnije biti nadugako i nairoko pisano.

Priprema za zavarivanje
Kao i uvek, za poetak je potrebno oistiti deo, i identifikovati prsline i mesta loma, kao i ustanovljavanje da li
postoji neko pare koje nedostaje pa kasnije tu treba postaviti zakrpu. Prostiranje prsline se moe utvrditi recimo
penetrantima. Ako postoji snop prslina (paukova mrea) potrebno je odstraniti celu zonu i kasnije privariti zakrpu
najee od elika.
Ako je deo polomljen, pripremiti neku vrstu alata za fixiranje i potujui proceduru zavarivanja dovesti ga u
sklop pripojima duine 10-15 mm na svakih 75-150 mm.
Pre ljebljenja se koriste mere za spreavanje irenja prsline i to ili buenjem otvora na krajevim svih prslina ili
navarivanjem mostova ili i jedno i drugo.
(Otvor, znai da se bui sve dok burgija ne probije zid).

Krajevi prsline se bue burgijom 3-4 mm.

Nekad se moe desiti, kod otvrdnutog liva, maltretiranog u eksploataciji, da unos toplote buenjem razvije nove
prsline ili mikroprsline. Zato se nekad radije prave tj navaruju mostovi na krajevima prslina. Zakopa se roto
glodalom plitko, ili dletom, par milimetara u dubinu, ili direktno na oien materijal, i onda se navare mostovi
recimo 20-40 mm u duinu tako da kraj prsline bude na pola te duine. Smisao mostova je da se iskoristi napon
skupljanja metala vara, koji sada privlai prsnute delove jedne ka drugim i tako ponitava napone koji su bili
suprotni i doveli do prsline.

Navarivanje mostova
Navarivanje mostova
Neki ne ele da mnogo misle, pa urade i zabuivanje paljivim unosom toplote ali i navare mostove. Neki dodatno,
posle popunjavanja prsline odrade jo jedan popreni most po sredini prsline.
Sama prslina se moe izvaditi na nekoliko naina: roto glodalom, brusilicom, builicom zabuivanjem rupa tako
da jedna rupa zajeda drugu pa sve tako du prsline, elektrodom za ljebljenje... Kako god se radi, pratiti porast
temperature tokom ove operacije jer unos toplote moe biti takav da dovede do novih prslina to treba izbei.
Elektroda za ljebljenje je dobra kod zauljenog liva jer sagoreva ulje i neistoe. Takoe se mora pratiti porast
temperature. Radi lakeg praena prsline, oznaiti je pre ljebljenja elektrodom, npr kredom. Posle ljebljenja
elektrodom potrebno je oksidiranu pokoricu odstraniti brusilicom ili roto glodalom ili turpijom i fino doterati ivice
ljeba. Pravac ljebljenja je ka otvorenom kraju prsline. Koristiti je pre svega kod debelozidnih delova.
Neki majstori koriste i turpiju posle ljebljenja brusilicom. Neki koriste i eki i dleto za odvajanje defektnog
materijala.
ljebovi ne smeju imati otre ivice i prelaze, ve ih uvek jako zaobliti zbog osetljivosti sivog liva na koncentraciju
napona.
ljebljenje elektrodom Neposredno posle ljebljenja elektrodom
elektrodom potujui zaobljene prelaze

Obrusiti pokoricu nastalu ljebljenjem

ljeb za sanaciju prsline ne mora biti du dubine celog preseka. Preporuka je sledea:

Ako je deo debljine do 15 mm, uraditi ljeb prema donjoj slici tj da dubina bude 2/3 debljine. Ako je debljina zida
vea, uraditi prema prvoj slici, tj dubina ljeba da bude oko 1/2 debljine zida.
Ova preporuka je svoju korektnost dokazala nebrojeno puta u praksi. Naroito se ovaj pristup preporuuje kod
hladnog zavarivanja jer zatvaranje korena poveava sklonost ka pojavi prslina tokom zavarivanja.
Uoiti i irok ljeb i veliki radijus u njegovom dnu i pri izlasku ljeba na povrinu dela.
Razlog za ovu preporuku je sledei:
Zatezna vrstoa i ostala mehanika svojstva su vea kod metala ava a pogotovu ilavost i elongacija. Zato e
popreni presek iako je tanji biti jai od punog preseka da je od sivog liva. A sa druge strane, tokom zavarivanja se
ostavlja mogunost malog disanja usled irenja i skupljanja pri zavarivanju. Takoe ovako se moe lepo centrirati
dva polomljena dela.
Posle ljebljenja treba razmisliti o predgrevanju. Postoji dva pristupa. Jedan je ne predgrevati uopte, a drugi je
bas predgrevanje na neku od preporuenih temperatura (200C-350C).
Argumenti za izbor su sledei:
Zavarivanje na hladno, bez predgrevanja:
Razlog zato se deavaju strukturni i termiki naponi koji dovode na kraju do pucanja jeste upravo temperaturni
ciklus. Unosom temperature, zbog brzog hlaenja, u ZUT-u se izdvajaju krte faze osetljive na pojavu prslina. Dalje
odlivci su najee sa komplikovanim geometrijama, sa i debelim i sa tankim zidovima, i bilo kakvo grejanje, a
pogotovo improvizovano bi dovelo do breg dostizanja temperature predgrevanja u tankim zidovima ali i tokom
hlaenja ti tanki zidovi bi se mnogo bre hladili i potpuno bi promenili strukturu.
Zato je razvijeno zavarivanje sa izuzetno niskim unosom toplote (uz naravno ostale mere). Koristi se elektroda
manjeg prenika, polae se gusenica od recimo 10-15-20 mm, u svakom sluaju kratka, njihanje je ogranieno na
2-2.5 prenika elektrode tj samo toliko da se obezbedi lepo uvarivanje elektrode u ivice ava. A onda se eka da se
mesto na kome je poloen var ohladi dok se ne ohladi na nekih 50-60C a merni instrument je goli dlan. Stavi se
dlan na mesto zavarivanja, pa ako moe ruka da se dri, dovoljno je ohlaeno. Temperatura u iroj zoni vara ne bi
trebalo da pree 100C (u jednoj ozbiljnoj knjizi se pominje max 95C).
Hladno zavarivanje se pre svega odnosi na zavarivanje elektodama na bazi nikla. Ne preporuuje se ako se koriste
eline elektrode, jer se elektrode na bazi nikla plastino deformiu i tako se oslobaaju naponi u avu.
Luk treba da je kratak da bi se dobio prenos sitnim kapima bez prtanja i da se najbolje iskoristi energija plazme,
elektroda se vodi vertikalno. Osim prve gusenice, luk svih ostalih se pale na ve poloenim po onoj emi gore. Za
svaki sluaj, ukloniti zavrni krater roto glodalom.

Zavarivanje sa predgrevanjem (neki ga zovu polutoplo):

Predgrevanje ima za cilj, pre svega smanjenje stope hlaenja, tj usporavanje hlaenja i na taj nain se izbegava ili
smanjuje koliina loih struktura u ZUT-u kao i naponi izmeu debelih i tankih zidova. Takoe se smanjuje
tvrdoa ZUT-a. Meuprolazna temperatura bi trebalo da bude max 300C a poeljno max 50C preko temperature
predgrevanja.
Ako se koristi elektroda na bazi istog nikla, predgrevanje moe biti nie, ako se koristi elektroda od feronikla,
neto vee, a ako se koriste (a gotovo nikada se ne koriste) eline elektrode, onda predgrevanje moe biti i preko
300C.
Predgrevanje bi trebalo da rade samo oni koji imaju dobre ureaje ili pei i koji razumeju metalurgiju sivog liva a
pogotovo ako postoji sloena geometrija sa otrim prelazima i tankim zidovima. Grejanje brenerima tek tako
napamet ili kopirati kako je neko negde radio nije dobar pristup. Iskustvo je pokazalo da se uglavnom napravi
velika teta.
Posle polaganja svake gusenice, a posle skidanja ljake, pri zavarivanju raznorodnim elektrodama treba obavezno
raditi iskivanje. Iskivanje se radi ekiem sa zaobljenim vrhom a nikad sa picastim. Iskivanje daje najbolji efekat
dok je metal vara vru, pa se ponekad pravi ekipa, zavariva plus uka ljake i iskiva da bi se iskivanje to
bre uradilo posle nanesene gusenice. Jer ako sve radi zavariva, onda postoji malo kanjenje. On mora da odloi
kljeta sa elektrodom, pa onda da podigne masku pa da nae eki, koji mu se u meuvremenu esto zagubi ili
padne a on ne moe u momentu da ga nae, pa da stavi naoare da mu ljaka ne ide u oi (dok on krene da uka,
proe vreme kada iskivanje ima efekta)...
Iskivanje je najbolje pneumatskim alatom.
Iskivanjem se znaajno uklanjaju zaostali naponi, tako to se deava plastina deformacija gusenice i to i u
podunom i u poprenom smeru kao i po dubini-na strani provara. Zaostali naponi se ovim uklanjaju i do 50%. Na
ovaj nain se otputaju naponi, spreava krivljenje i deformacije... Sila iskivanja treba biti takva da se udarima
deformiu tj sabiju nabori tj ripne od zavarivanja, ne vie. Udariti po centru ava. Zbog poznatih razloga,
izbegavati iskivanje prvog i poslednjeg sloja ili njih iskivati paljivo znatno laganijim udarcima.
Neke od dodatnih tehnolokih mera koje doprinose uspenoj reparaturi su:
- puterovanje, naroito za dobijanje nepropusnih avova,
- primena tehnike zavarivanja poznate pod imenom pola-pola,
- sidrenje,
- spreavanje disanja ako je prslina dugaka ...
Ne bih se trenutno zadravao na ovim naprednim tehnikama. Ko se bude u praksi bavio zavarivanjem sivog liva
lako e doi do detaljnog opisa i njihovog smisla.
- tretiranje lemom za prodiranje u mikropore (nekad mekim lemom, nekad tvrdim ali sa niom takom topljenja),
- tretiranje zaptivnim fluidom,
Ve reeno dodatni materijali su najee obloene elektrode, i sigurno su prvi izbor u reparaturi u odnosu recimo
na TIG ili MIG/MAG ice.
Odmah da napomenem, jeste da su elektrode za zavarivanje sivog liva klasifikovane po standardima, ali ta
klasifikacije se odnosi na ist metal ava (navari se na eliku 6 slojeva elektrodom i onda se posmatra ist metal
ava... Nema ba veze sa konkretnim zavarivanjem prljavog, nauljenog, zagorelog, ostarelog... sivog liva).
Apsolutno ne postoji mogunost poreenja elektroda recimo od istog nikla i donoenje zakljuka tipa sve je to
jedno isto, pripadaju istom standardu, daj da kupim najjeftiniju. Ve reeno, obloge tih elektroda ine njihovu
sutinu, a ona se nigde ne pominje u standardu. Zato je izbor dobre elektrode jedna od kljunih stvari u uspenom
zavarivanju sivog liva.
Obloene elektrode koje su razvijene za zavarivanje sivog liva su:
- Elektrode na bazi istog nikla (namerno ne pominjem standard E Ni-CI, da ne bi neko pomslio da su sve
elektrode iz ove klase iste ili barem da su tu negde).
Prosto nisu iste, neke su odline i sa njima ete odraditi uspeno neku reparaturu, lepo e se razlivati, pokupie

prljavtinu i izneti je u ljaku... a neke iz ove iste klase nee. Prosto jedne su zamiljene, projektovane i
napravljane i poboljavane decenijama da bi dale najbolji mogui rezultat a druge su napravljene da bi zadovoljile
standard a tree naravno da budu najjeftinije... I da bude jasno ...-CI je skraenica od Cast Iron = liveno gvoe
na engleskom. Bar 50-tak puta sam sreo da neki piu ili itaju ce-el tj CL i kada ih pitam to tu pie CL, objasne
mi da je obloga na bazi hlora...
To su oni to kupuju ...najjeftinije..., ne razumeju mehanizme uspenog zavarivanja sivog liva i koliko je kritino
izabrati dobru elektrodu, niti da hloru ovde nema mesta.
Ove elektrode se gotovo ne meaju sa osnovnim materijalom, tj zona meanje vrlo mala. Obloge su bazino
grafitne i dobri proizvoai ovu elektrodu prave tako da bude sa visokim stepenom bazinosti (poenta je da su
takve pri malim temperaturama) da bi mogla da iznese prljavtinu iz materijala u ljaku. Ovim se vezuju fosfor i
sumpor itd i izbegavaju tople prsline. Grafit slui za to bolje provoenje struje, jer je od kljunog znaaja to
manji unos toplote (elektroda radi na maloj amperai). U zavisnosi kakav je grafit stavljen (ne stavljaju svi isti
grafit), omoguava se bolji prenos rastopljenih kapi. U oblogu se stavljaju agensi i topitelji za to bolju borbu
protiv prlavtine i potpomaganje njenog sagorevanja u luku. Takoe se u oblogu stavljaju aditivi za prenos
materijala u izuzetno sitnim kapljicama. Ovo je bio jedan od kljunih koraka u razvoju uspenog zavarivanja na
hladno, a to se tada u struci prozvalo mekotena elektroda (ni dan danas neki ne umeju da naprave mekotenu
elektrodu). Sitne kapljice ne bombarduju materijal ve se neno slivaju i fuzioniu sa materijalom. Snaga luka je
takva da rastura oksidne slojeve i sagoreva zaostatke ulja u mikroporama.
Ima jo jedna tajna kod elektroda ovog tipa a koje su dobre. Suprotno onoj pomenutoj ici za TIG ER Ni-1 (koja
se ponekad koristi za TIG zavarivanje sivog liva) ove elektrode sadre dosta ugljenika (oko 1%). Kod najboljih
elektroda ovo je projektovano i izvedeno sa smislom. Radi se o tome da se ugljenik ne vezuje sa niklom ali se
rastvara u njemu. Na taj nain, se kod izgorelog liva unekoliko nadoknauje nestali ugljenik, ali pre svega se
deava da metal ava od nikla pokupi i taj ugljenik od elektrode i jo eventualno od osnovnog materijala i poto se
ne vezuje sa njim on se u njemu onda izluuje kao grafit. Izluivanjem grafita, metal ava od nikla bubri tj iri se
dok se sa druge strane skuplja usled hlaenja tj na ovaj nain se ova dva dejstva unekoliko potiru. Ako dodamo da
metal ava od nikla ima veliku elongaciju i platinost, pa jo ako se iskivaju, ostae vrlo mali procenat zaostalih
napona. A ako se preduzmu jo par tehnolokih mera, opasnost od zaostalih napona e biti potpuno uklonjena.
Nadam se da sam barem malo razjasnio zato je dobra elektroda, a pre svega njena obloga, od kljunog znaaja za
uspenu reparaturu sivog liva
Ove elektrode daju najmanju tvrdou posle zavarivanja, pa su uvek prvi izbor ako se deo na tom mestu mainski
obrauje. Moe se oekivati max 280 HB u ZUT-u ako se ne vodi mnogo rauna i ne preduzimaju tehnoloke mere
za smanjenje tvrdoe i zaostalih napona. Naroito su pogodne za zavarivanje u jednom prolazu...
Vezuju se na minus pol, to znai uvarivanje je malo tj meanje je malo (a plus rade na maloj amperai i plus je
prenos mekotean tj sitnim kapljicama...), i polau se tanji slojevi. Iskivanje je gotovo obavezno za metal ava od
ove elektrode. ljeb obavezno sa velikim radijusom.
Stari majstori kada filozofiraju kau: ...zavarivanje sivog liva dobrom elektrodom na bazi istog nikla je kao
lemljenje, toliko je mala zona meanja, a vezivanje je odlino, a primenom tehnolokih mera se mogu smanjiti
zaostali naponi kao i tvrdoa a i dobiti povoljna struktura u ZUT-u....
U sluaju vieslojnog zavarivanja, ova se koristi za puterovanje, i ako se koristi u kombinaciji sa feronikl
elektrodom, ova na bazi nikla daje avu ilavost a feronikl daje veu vrstou.
Obloga je osetljiva na vlagu, pa elektrode treba paljivo uvati da svi oni fini aditivi, topitelji i agensi ne bi
kristalisali i nestali.
Ako elektroda ovlai, pratiti uputstvo proizvoaa za suenje, tj ne suiti na 300-400C. Jer zbog svih onih aditiva,
topitelja i agensa itd, kod ozbiljnih proizvoaa namerno je obloga napravljena poroznom to je suprotno od
guste i nabijene. Na taj nain pri suenju se moe pri niim temperaturama odstraniti vlaga jer kroz poroznu
oblogu vlaga lako izlazi a ne ugroavaju se pomenuti aditivi, topitelji i agensi koji u stvari ine elektrodu.
Primenom tehnolokih mera mogue je dobiti vrlo nisku tvrdou i laku obradljivost. Stari majstori kau: ...moe
se obraivati noktom.... U stvari morao bi metal ava ove elektrode vrlo lako da se obradi turpijom.

Ova elektroda ima i mana:

Zatezna vrstoa joj je mala pa nije pogodna za vieslojna zavarivanja debelih preseka gde se mogu oekivati
naponi usled ukruenja. Nije dobra ni za sivi liv vee vrstoe a zbog toga ni za nodularni liv jer joj je zatezna
vrstoa relativno mala. Nije pogodna za livove sa veim sadrajem fosfora. Koeficijent linearnog irenja je vei
od onog kod sivog liva pa izbegavati njenu primenu tamo gde postoji rad na veoj temperaturi. U sluaju da se
zbog vezivanja sa osnovnim materijalom ili neeg drugog treba ba ona primeniti preporuuje se primena u
kombinaciji sa feronikl elektrodama koje imaju veu vrstou a termiko irenje je manje nego kod istog nikla.
Boja (srebrenasta) je razliita od boje sivog liva.
- Elektrode na bazi feronikla (namerno ne pominjem standard E NiFe-CI, da ne bi neko pomslio da su sve
elektrode iz ove klase iste ili barem da su tu negde. Jo jednom, standard koji klasifikuje ove elektrode nema ama
ba nikakve veze sa ukupnim kvalitetom ovih elektroda).
ist metal ava ovih elektroda je otprilike 53-55%Ni i 45%Fe. to je naravno apsolutno nebitno, jer nije ova
elektroda projektovana za navarivanje u 10 slojeva i dobijanje istog metala ava, ve je namenjena za vezivanje
sa sivim livom i u stvari koliko je nebitan ist metal od ove elektrode toliko je bitna meavina metala ove elektrode
sa sivim livom. A kakva meavina e se dobiti zavisi kako je elektroda projektovana, tj kakvo joj je razlivanje na
nekoj amperai pri nekoj brzini voenja pri nekoj amperai.
Npr. nekim proizvoaima najboljih elektroda u ovoj klasi je bio cilj da se pri meanju od 20-30% dobije metal
ava koji je po koeficijentu toplotnog irenja to je mogue blii koeficijentu irenja sivog liva (a koji je izuzetno
mali a inae taj koeficijent kod nikla je veliki). Na taj nain se smanjuje opasnost od prslina usled razliitih
koeficijenata irenja tj skupljanja pri ovravanju.
Metal ava ima veliku zateznu vrstou, pa se njome po tom svojstvu mogu zavarivati livovi velike vrstoe (npr
nodularni liv), ukrueni delovi, spojevi elika i sivog liva itd
Plastinost je takoe vea kod ove elektrode nego kod one od istog nikla.
Zbog ove dve osobine, esto se kod vieslojnog zavarivanja koristi ova elektroda u kombinaciji sa onom od istog
nikla.
Boja metala ava nije tako sjajno srebrna kao kod elektrode od istog nikla.
Metal ava ove elektrode iskivati blaim udarcima nego kod istog nikla.
Najnovije generacije ove elektrode takoe imaju u oblozi bogat sadraj elemenata za borbu sa prljavtinom u
sivom livu i bolje vezivanje sa njim.
Po svojoj metalurkoj prirodi, bolje su za vezivanje sa sivim livom sa puno fosfora od onih sa istim niklom.
Mane ove elektrode potiu pre svega od iskustva sa loim elektrodama ovog tipa:
Za starije modele ovih elektroda je obavezno predgrevanje radi boljeg vezivanja sa osnovnim materijalom, i
smanjenjem koliine tetnih struktura i tvrdoe ZUT-a.
A takoe loe elektrode iz ove klase ponekad imaju oajno razlivanje, pa korisnici sve elektrode ovog tipa cene
prema ovim oajnim starijim tipovima.
Imale su veliku elektrinu otpornost i unos toplote je bio veliki, samim tim i meanje je veliko a i ZUT je veliki sa
loom strukturom i velike je tvrdoe i teko obradiv. Takoe zbog toga se i obloga lako pregreva tj uari se brzo i
time ispare svi bitni elementi iz obloge.
Ako je meanje sa sivim livom veliko, moe se desiti pojava prslina usled stvaranja zakaljenih struktura.
Meutim postoje noviji tipovi ovih elektroda koje poseduju sutinska poboljanja u odnosu na ove stare. A inae
nigde u standardu se ova sutinska razlika ne vidi.
Prvo, jedan deo njih trai struju na + polu. Neko e pomisliti da e uvarivanje biti vee kao npr kod klasine
bazine elektrode u odnosu na rutilnu ali nije to ovde toliko izraeno. Obloga je takoe bazino grafitna, radi se sa
relativno malim strujama a zbog vee naplavljivosti na + polu mogue je elektrodu voditi brzo. Tj vreme voenja
elektrode je bre od vremena potrebnog za inkubaciju martenzita i drugih tvrdih i krtih struktura usled unosa
toplote. Naravno opte poznatim tehnolokim merama mogue je dodatno smanjiti tvrdou i zaostale napone i
izbei loe strukture metala ava i ZUT-a.
Drugo, smanjena je elektrina otpornost elektrode, pa nema usijavanja obloge i njenog pregrevanja i isparavanja
bitnih elemenata iz obloge.

Zbog ovoga je mogue izabrati veliki opseg struje tj i malu struju za male delove, ivice itd ali i veliku struju za
bolju produktivnost. Nije neobino da se luk na elektrodi od 2.5 mm moe upaliti na 20A (naravno time nema
penetracije u materijal ali paljenje luka je savreno kod nekih od ovih elektroda).
Razlivanje i kontrola rastopljenog metala je odlina, pa majstori koji prvi put rade sa ovim elektrodama kau
...kontrolie se kao bazina elektroda na eliku.... (Za one koji ne znaju, mnogo je lake kontrolisati bazinu
elektrodu nego rutilnu na eliku, zbog loe osobine rutilne da joj se ljaka podliva pod luk ili preliva preko luka
kao i zbog male penetracije i loeg vezivanja sa debelim presecima.).
Neke od njih imaju dodatke nekih elemenata u tragovima, recimo itrijuma i sl za dobijanje vee vrstoe.
Zbog Fe sadraja u metalu ava i potencijalne pojave zakaljivih struktura u njemu, esto se ove elektrode
projektuju i proizvode da daju deblju ljaku, to doprinosi sporijem ovravanju metala ava i manjoj brzini
hlaenja tj smanjenju opasnosti od loih tvrdih i krtih struktura.
Jo bih jednom napomenuo:
- postoji velika razlika izmeu starih tipova feronikl elektroda i novih (dobrih naravno). Ako je neko imao loe
iskustvo sa starim tipovima, treba da ga zaboravi, ove nove nemaju nikakve veze sa starim.
- Obloga elektrode, i konstrukcija jezgra i legirajui elementi u tragovima kod novih elektrode novih elektroda su
takve da esto omoguavaju perfektna zavarivanja,
- Standard ne prepoznaje niti daje naznake o konstrukciji jezgra elektrode, niti o legirajuim elementima niti o
ljaci (debeloj) niti o savrenom paljenju luka, niti o lakoj kontroli rastopljenog metala tako da zahtevati ovu
elektrodu po standardu E-NiFe-CI znai esto kupiti najjeftiniju i lou elektrodu.
- vrstoa, plastinost, termiki koeficijent metala koji je meavina sivog liva i metala elektrode nigde se ne
pominje u standardu.
Jedna napomena, vai i za elektrode na bazi istog nikla i feronikla. Pri zavarivanju sa onim loim se moe uoiti
rascvetavanje njihove obloge i nepravilan transfer metala sa elektrode u osnovni materijal kao i nestabilan luk.

Rascetavanje obloge loe elektrode. Luk je nestabilan, ima prtanja, a u jednom momentu krupan deo obloge
otpadne u kupatilo, napravi malu exploziju, i esto poroznost ili ukljuak ljake kao rezultat.
Kod dobrih se obloga troi ravnomerno. Topljenje je prano zvukom sa manje praskanja, a nekad se uje samo
milozvuno utanje... Prosto, milina raditi sa takvim elektrodama.
Druga napomena, takoe za Ni i NiFe tipove. Neke od njih su legirane bakrom i to moda sa par procenata. Iz
metalurgije su poznate take topljenja tj jo bitnije ovravanja ovih legura (sivi liv na oko 1200 C, bakar na oko
1080C, nikl na oko 1450C, feronikl na oko 1500C...). Gledano od rastopljenog stanja metala zavara, prvo znai
ovrava nikl/feronikl na 1450-1500C dok je sivi liv jo tean, pa tek onda ovrava sivi liv na oko 1200C. U
takvoj situaciji, lako se deava da ostaju vee pore u zoni meanja na strani sivog liva. Zato se taj problem
unekoliko reava bakrom. Kada ovrsne i sivi liv na 1200C, postoji jo ta tena faza bakra koja ima vremena da u
opsegu 1200-1080C popuni pukotine i pore i plus da se uklini/usidri izmeu kristala sivog liva i na taj nain
povea vezivanje. Obino su to debelo obloene elektrode, i namenjene za rad u jednom prolazu, jer pri
vieslojnom zavarivanju temperatura narednog sloja u stvari moe lako da rastopi bakar u prethodnom i tako
izazove pojavu prslina (zvanih likvifikacione...) ili veih unutranjih napona.
I jedna zanimljivost. Na tritu su se pojavile NiFe elektrode (iz onog spektra novije konstrukcije) ije je jezgro
prevueno bakrom. Veina tih elektroda je dobra ali sama prevlaka bakra je toliko tanka da nema nikakav smisao
osim vizuelnog i zatite jezgra od oksidacije. Nekome se moe uiniti da je elektroda odlina samozbog te
bakarne prevlake ali u stvari radi se o marketinkom triku, takva elektroda je jednaka onim NiFe elektrodama bez
bakarne prevlake jezgra. Naravno i kod nekih takvih, prevuenih bakrom, postoji par %Cu u oblozi koji ima gore
pomenuti efekat popunjavanja pora poto sivi liv ovrsne i bolje vezivanje izmeu metala elektrode i sivog liva
usled interkristalne penetracije bakra u sivi liv.
Dobre elektrode, i Ni tip i nova generacija NiFe tip se lako razlivaju i vode pri minimalnim amperaama, mogu se
koristiti u svim poloajima i apsolutno ne zahtevaju neku vetinu zavarivaa, i poetnik moe lako kontrolisati
razlivanje i zavarivanje.
Jo neki tipovi elektroda:
- NiCu tip:
Daje slinu boju sivom livu a ve reeno ne vezuje ugljenik pa se ne metal zavara ne zakaljuje. Zato se esto
koristi u livnicama za popravke odlivaka za popunu lunkera tj rupa ili kao pokrivni sloj. Preporuuje se za ovu
elektrodu predgrevanje, iskivanje, tanki i kratki zavari.
Ima i jedna anegdota iz Skoplja, vezano za ovaj NiCu:
Bili smo u njihovoj elezari i to delu prodatoj ruskoj (ili ukrajinskoj?) firmi. I potegosmo pitanje reparature sivog
liva ali kolega nam objasni da sa time nemaju problema. Ima, ree, kod njih jedan Rus/Ukrajinac koji sve
popravlja na sledei nain: Uzme elektrodu od nikla, skine svu oblogu, obmota spiralno oko te ice bakarnu icu iz
nekog kabla za struju (samo on zna kolika je razmera bakarne ice prema niklovom jezgru), sve premae nekom
super-tajnom ruskom mau (verovatno iz neke peine iz Sibira gde je kroilo svega par ljudi do sada) i zavari sve
ivo od sivog liva. No comment.
- E St tip:
Elektroda sa elinim jezgrom ali sa bazino-grafitnom oblogom. Namenjena za zavarivanje liva koji u sebi ima
ljake od livenja, za debele delove, kao i za popravku novog liva jer av ra. Zbog grafitne obloge unos toplote je
manji ali svejedno metal ava e vezati dosta ugljenika i zakalie se tj dobie se tvrda struktura, ponekad teko
obradiva-najee samo bruenjem. Tvrdoa e zbog manjeg unosa toplote i manjeg meanja biti manja od one sa
obinom bazinom elektrodom. Ako se ba eli bolja obradivost, mogue je pokrivni sloj uraditi elektrodom na
bazi istog nikla. Takoe ako se nanosi vie od 3 sloja ove elektrode, preporuka je naneti jedan elastini meusloj
sa elektrodom od istog nikla.
Poto je visoko bazina, izdvaja neistoe iz sivog liva i transferie ih u ljaku. Dobro se razliva i brzo ovrava.
Ali zbog veeg koeficijenta skupljanja elika u odnosu na sivi liv treba oekivati i termike napone.
- Cu tipovi elektroda:
Ovo su u stvari elektrode na bazi bakra za zavarivanje raznih bronzi. Ali kada je sivi liv ist, mogue je ponekad
uspeno koristiti ove elektrode. Smisao je u tome to prvo ovrava sivi liv a onda metal ovih elektroda pa se on

vee sa ovrslom povrinom, popunjava povrinsku poroznost i ve reeno jo ini efekat interkristalne
penetracije. U principu nema meanja metala elektrode sa sivim livom pa se ovo moe smatrati nekom vrstom
lemljenja. Ali ove elektrode ne sadre u oblozi agense za borbu sa kontaminacijom pa se retko koriste.
Oekivane tvrdoe ZUT-a i metala ava u zoni meanja (bez posebnih mera za smanjenje tvrdoe):

REL aparati za zavarivanje sivog liva

Gore pomenute elektrode na bazi Ni i NiFe mogu raditi na svim aparatima pa i AC aparatima (tzv trafoima tj hobi
aparatima). Tako da svako ko za da vari a razume metalurgiju sivog liva, a ima dobre elektrode a pridrava se
pravilnog tehnolokog postupka moe dobiti perfektne rezultate.
Naravno, najbolje je imati aparate sa jednosmernom strujom i potovati preporuku proizvoaa o polaritetu.
Neka konkretna uputstva za zavarivanje sivog liva
Identifikacija livenog gvoa:
Ponekad je teko proceniti od ega je deo. Postoje razne preporuke, prema varnici, prema ostatku grafita na
rukama posle turpijanja... Ili recimo TIG om prineti luk na malu ivicu ili oak, pa potom probati turpijom. Ako se
teko turpija, verovatno je liveno gvoe. Ili to isto, naneti kratku gusenicu bazinom elektrodom ili CO2 icom.
Izbor postupka zavarivanja:
Preporueni postupak je REL. Ve je objanjeno da su sutinski sastojci za uspeno zavarivanje sivog liva u oblozi.
Svi metali (elik, nikl, feronikl, bakar...) su gui tj daju strukturu koja je neporozna i kompaktnija od sivog liva
koji je po prirodi mikroporozan i u sebi sadri razne neistoe koje pogoravaju zavarljivost, tako da se u
oblogama elektroda nalaze sastojci za uspeno zavarivanje. Elektrode su tako konstruisane da daju minimalni unos
toplote a time se smanjuju ili izbegavaju tetne strukture u ZUT-u. Elektrode mogu raditi na bilo kom REL aparatu
ukljuujui AC trafoe.
Jeste da zavarivanje na toplo daje najbolje rezultate ali zahteva velika ulaganja i znanje i vreme tako da je danas
zastarelo.
Oko 80% svih zavarivanja sivog liva danas je REL postupkom.
Priprema ljeba:
ljeb pripremiti sa to manjim unosom toplote. Mogue je koristiti i dleto. Ve je reeno da se moe koristiti i
obloena elektroda za ljebljenje, koja moe i sagoreti deo neistoa u sivom livu. Mogue je prslinu juriti

zabuivanjem rupa, ovo se esto radi poto se prslina locira penetrantima. Kada se ljeb radi bruenjem raditi
neno, sa to manjim unosom toplote. To isto vai za esto korien biaks sa roto glodalima.
Preporuka je posle bruenja lepo isturpijati ljeb za odstranjivanje ostataka brusnog materijala.
ljeb napraviti iroko, sa velikim radijusom, da ivice budu glatke, bez zareza, ve reeno zbog izbegavanja
koncentracije napona usled zavarivanja. Potovati preporuku da se ne vadi cela prslina ve da ostane 0.3-0.5
debljine zida sivog liva.

Tretiranje krajeva prsline:

Ve reeno, zabuivanjem otvora (neno, sa malim unosom toplote za izbegavanje stvaranja novih mikroprslina),
blokiranje prsline mostovima (20-40 mm ukupne duine)... Ako se desi da jedan most pukne, proveriti kuda se
prslina dalje iri i gde joj je kraj, pa napraviti novi most. Neki rade obe stvari, i mostove i zabuivanje otvora.
Grejanje:
Ako se odlui za hladno zavarivanje, sa meuprolazima od oko 60C, na samom poetku je poeljno grejanjem na
100C odstraniti vlagu, a po potrebi i vie da se spali ulje iz povrinskih pora sivog liva.
Izbor elektrode:
Koristiti samo proverene dobre elektrode, u skladu sa konkretnim problemom i tehnolokim postupkom. Ne
koristiti elektrode ...molim, dajte mi za gus, najjeftinije....
Ne voditi se standardima, oni opisuju samo ist metal ava a ne uspenost zavarivanja.
Najee se zbog malog unosa toplote, kao prvi sloj koristi prenik 2.5 mm sa to je mogue manjom strujom.
Preporuka je poeti sa 60A na srednje debelim zidovima. Polaritet prema preporuci proizvoaa (ve reeno neke
elektrode novijih generacija su napravljene za plus pol. Ne treba se pozivati na iskustvo od 30-40-50 godina, da su
sve elektrode za gus namenjene za rad na polu, prosto danas neke od ovih novijih najbolje rade na + polu, tako
su projektovane i gore je objanjeno zato).

Pripoji i fixiranje u stegama i alatima:

Poto ljeb nije napravljen celim presekom ve je ostalo malo za naleganje, lako je sklopiti u celinu deo od
nekoliko paria (ako je sluaj takav). Raznim stegama se moe fixirati ceo komad. Pripoje odraditi na svakih
recimo 120 mm, duine 10 mm, jedan sloj elektrodom 2.5 mm. U sluaju pucanja pripoja tokom zavarivanja moe
se uoiti da postoje jaki naponi i dilataciji i shodno tome primeniti bolje tehnoloke mere.
Pripoje je najbolje odstraniti kada se doe do njih, bolje ih je odstraniti nego ostaviti ili pretopiti.

Izvoenje zavarivanja:
Poto je prslina locirana, oiena, ljeb napravljen, zabueni otvori i/ili napravljeni mostovi, izvreno fixiranje i
pripajanje, moe se pristupiti zavarivanju.
Jedno od reenja, koje je decenijama opteprihvaeni u praksi je tzv UTP preporuka (UTP = Universal Tief
Punkt, je proizvoa elektroda iz Nemake).
Radi se na sledei nain, kada u pitanju hladno zavarivanje (i kada je prslina u pitanju):
Prvi zavar se polae na sredinu prsline, obino elektrodom 2.5 mm sa najniom a zadovoljavajuom amperaom
(zbog to manjeg unosa toplote). Elektroda se vodi vertikalno ili sa malim uglom u odnosu na vertikalu. Duina
gusenice max 10 x jezgro elektrode, u praksi najee oko 15 mm. Polae se tanak sloj, maximalne irine 2 x
jezgro elektrode (ako je elektroda 2.5 mm, znai teiti da irina gusenice bude oko 5-6 mm). Luk to krai.
Pravilno ugasiti luk, npr popuniti zavrni krater pa vratiti prema nazad.
Skinuti ljaku i iskovati paljivo.
Staviti goli dlan na komad, i narednu gusenicu naneti tek kada dlan moe da dodiruje mesto zavarivanja.
Temperatura dlana je oko 36C i recimo da je temperatura na kojoj dlan moe da dira metal bez problema oko 60C.
Znai, saekati da se mesto zavarivanja ohladi na 60C (ovo ekanje je ponekad frustrirajue i mnogi podlegnu
iskuenju i nastave zavarivanje pre hlaenja na 60C. I esto se desi zvuk pucanja. Zato se pomiriti sa ovim
unapred, unapred se naoruati strpljenjem.). Onda nastaviti.

Redosled polaganja zavara, poevi od sredine ka krajevima.

Ostale gusenice, naneti isto tako kratke (max 10 x jezgro elektrode), ali ih polagati od sredine tj od ve poloene
prve gusenice ka krajevima, kao prema slici, naizmenino, na jednu pa na drugu stranu.
Luk sada uvek paliti na prethodno poloenom zavaru.
Ako je ljeb dubok, ostale slojeve je mogue, potujui ista pravila (kratki zavari, iskivanje, hlaenje da moe dlan
da se dri), uraditi elektrodom 3.2 mm, jer e onaj sloj napravljen elektrodom 2.5 mm sluiti unekoliko kao
termalna barijera (nikl je lo provodnik toplote).
U sluaju otvorene prsline, tj prsline koja izlazi na kraj dela, zabuiti otvor i/ili uraditi most a zavarivanje izvesti
od mosta/zabuenog otvora ka kraju, poeljno kaskadno. Potovati sve preporuke (kratki zavari, paliti luk na

prethodnom, iskivanje, hlaenje do mogunosti dodira rukom...). Ako je takva prslina duga, odraditi pripoj ili vie
njih od kojih jedan da bude obavezno blizu kraja dela.
U sluaju da se jedna prslina uliva u drugu, smer zavarivanja je opet od zabuenog otvora/mosta ka glavnoj prslini.
est je sluaj loeg vezivanja sa sivim livom. Uraditi sledee: dletom ukloniti porozan var, ili brusilicom / roto
glodalom / turpijom odstraniti 75%-80% tog poroznog vara. Saekati da se ohladi, pa prevariti novi sloj... Ako
treba nekoliko puta ponoviti. Na taj nain se izvlai ulje i sl iz sivog liva, i povrina postaje sve bolja za vezivanje.
Ako postoji velika mrea prslina na jednom mestu (recimo kod bloka motora...), odstraniti ceo komad i staviti
elinu zakrpu (uvek bolju elinu nego od sivog liva. I bolje je i ne gubi se vreme da se nae slian komad sivog
liva).
Najbolja elina zakrpa je od materijala .0361 ili slian (jeftin, ima ga svuda a odline zavarljivosti). Poto je
vrstoa elika vea od one od sivog liva, preporuka je da se uzme debljina eline zakrpe 60-70% od debljine
zida sivog liva (zbog razliitih fiziko-mehanikih svojstava...). Teiti da zakrpa ima kruni, elipsasti oblik ili ako
mora etvrtasti sa velikim radijusima na okovima.
okove uvek zavarivati na kraju.

elina zakrpa bi trebalo da je tanja od sivog liva.

Gledati da ukrajanje bude sa to je manjim zazorom (uzeti pare papira, kartona, staviti ga preko rupe u sivom
livu, i prema njemu to je preciznije ukrojiti elinu zakrpu). Mogue je ovde primeniti dobar trik, dokazan u
praksi.
Kada se izvadi komad sa prslinama, odraditi pripremu otvora na sivom livu (oboriti ivice itd...). A onda puterovati
ivice sivog liva elektrodom tipa Ni. Pa onda obraditi ljeb tako da bude poravnat.
To isto uraditi sa elinom zakrpom. (Znai, kasnije se u stvari spaja zavarivanjem nikl sa niklom a ne elik sa
sivim livom, a naravno samo spajanje sa elektrodom Ni ili NiFe).
Geometriju ljebova napraviti kako je gore opisano (veliki obuhvatni ugao, sa zaobljenjem u dnu...).
Staviti zakrpu na deo (teiti da zazor u korenu bude to manji) i pripoje uraditi u etiri suprotne take i postupiti sa
njima kako je gore opisano.
Zavarivanje uraditi kao to je opisano, kratkim gusenicama, od ravnih stranica zakrpe ka okovima, iz 4 poetne
take, pa naizmenino... Koristiti sve preporuke (iskivanje, duina i irina gusenice, hlaenje do 60C...).

Mesta pripoja i redosled zavarivanja.

Za nepropusne spojeve, je od sutinske vanosti uraditi iroke ljebove, i obezbediti perfektno vezivanje sa sivim
livom. Dalje koristiti elektrode dokazane za ovu namenu. Voenje elektrode je ponekad spiralno ili sa vraanjem,
radi boljeg vezivanja. Po potrebi preliti bilo posebnim mekim lemom ili tvrdim lemom ili zaptivnim fluidom. Biti
oprezan, ova metoda je kontoverzna jer naknadno se ne moe zavarivati, mora se sve vaditi dokle god je lem
prodro.
Atestacija i nivo vetine zavarivaa
Nekada davno su sivi liv zavarivali najdisciplinovaniji zavarivai i moda treba dodati oni bistriji koji su hteli da
razumeju zato se neto radi na taj nain a ne kako njima padne na pamet...
I danas je uspeno zavarivanje sivog liva rezervisano za takve (ako su samostalni, u boljim kuama postoje
inenjeri koji propisuju tehnoloki postupak), ali postoji mogunost i da se dobije i artija tj atest za zavarivanje
sivog liva.
Kvalifikacija tj atestacija se sprovodi po EN 287-6:2010 barem je to danas zadnja verzija.
Mogue je na atestaciji zavarivati (popuniti) otvor u obliku kupe prenika gornjeg otvora 40 mm i prenika donjeg
otvora 30 mm (CPH), simuliranu prslinu (CPC), sueoni av (BW) i ugaoni av (FW).
Opseg pokrivanja je:

to e rei da za npr potpuno pokrivanje po vrsti zavara trebaju dva atesta. Jedan na prslini i drugi za sueoni spoj.
Dalja atestacija se svodi na grupu materijala, na poziciju zavarivanja, na tip procesa (elektroda, ica...), na
raznorodnost materijala, jednostrano sa provarom ili obostrano, sa ili bez podloke... Ko eli vie da zna o ovome
neka pogleda gore pomenuti standard.
Ve je reeno da i manje veti zavarivai mogu potpuno uspeno reparaturno zavarivati sivi liv i to sa amaterskim

aparatima. Jedino je bitno da poznaju i sprovedu pravila tehnoloki postupak i koriste dobre elektrode.
Sa druge strane, ne treba normirati vreme reparature sivog liva. Ako se postavi norma, zavariva moe raditi bre i
time ugroziti mali unos toplote.
Raznorodni spojevi
Ve reeno, veoma je lako zavarivati sivi liv sa drugim metalima jer je lake zavariti sivi liv i neki drugi metal
nego sivi liv sa sivim livom jer je taj drugi gotovo sigurno lake zavarljiv nego sivi liv.
Uglavnom se potuje pravilo da se sivi liv puteruje niklom a onda se nikl zavari za taj drugi metal ili se ak i taj
drugi metal puteruje sa niklom ili slinim metalom.
Ubacivanje pojaanja i uvrtanje vijaka
Pre puno, puno... godina, est je bio sluaj da se pri vanijim reparaturama polomljenog sivog liva ubacuju
ojaanja od elika, pa jo pritegnuta vijcima i plus zavarena...
Ta tehnika moe da zbuni dananjeg poetnika u smislu da poeli da je primeni. Nema uglavnom potrebe za tim,
ako se koriste pravilne tehnike, tehnoloke mere i dobre elektrode. Vibracionim simulacijama za ispitivanje
dinamike vrstoe zavarenog spoja je dokazano da ako se koriste dobre elektrode i dobar tehnoloki postupak
dobija se integritet i vrstoa spoja koji su jai od osnovnog materijala. Zato se ta tehnika danas smatra zastarelom
i nepotrebnom.
Neto slino vai i za ubacivanje vijaka du stranica ljeba. Ali ako neko ubacuje vijke... preporuka je da dubina
rupa ne bude ista, da se ne bi stvorila jedna slaba ravan, vec da se bue naizmenino dublje i plie rupe.
Ipak ako neko eli evo par primera ojaavanja metalnim delovima kao i uvrtanja vijaka i njihovog prevarivanja.

Ubacivanje ojaanja, zakrpa, rebara...

Ojaavanje vijcima
Bezbednost
Zavarivanje je tehnologija koja zahteva zatitu i zavarivaa i okoline. I u ovom sluaju treba preduzeti sve mere za
izbegavanja udisanja gasova, dimova, para, jer se naroito istiu kao nepoeljni dimovi sa barijumom kao i niklove
pare.
Lemljenje
Izluene lamele grafita na stranicama ljeba spreavaju vezivanje lema sa sivim livom.
Inae ranije je esto raeno umesto toplog zavarivanja takozvano zavarivako lemljenje. ljeb je bio napravljen
kao za zavarivanje, koristila bi se ipka od Cu60% / Zn 40% sa malo kalaja ili silicijuma (taka topljenja oko
900C) i onda bi se vrilo predgrevanje, pa bi se plamenom dovela povrina sivog liva do znojenja a onda se
natapao ovaj mesingani lem i njime bi se napunio ceo ljeb. esto su ovakve reparature bile uspene.
Danas se primenjuje i tvrdo lemljenje sa srebrnim kapilarnim lemovima. Najeee su to lemovi tipa L-Ag40Cd ili
njegov pandan bez Cd-a a to je L-Ag55Sn.
Potrebno je obezbediti to sporije hlaenje.

Drugi postupci sanacije sivog liva

Pre svega treba pomenuti metalizaciju na toplo i Metalock postupak.
Zavarivanjem elektrodama na bazi nikla se dobija metal ava iji je termiki koeficijent drugaiji id onog kod
sivog liva, tako da postoji problem sa tim bimetalnim spojem izloenim termodinamikim naprezanjima (klasian
primer su glave motora). Najee to spoj ne moe da izdri. Zato je reenje u tim sluajevima (npr kod gusanih
glava motora) koristiti druge postupke, npr Metalock tzv ivenje gde nema unosa toplote niti zaostalih napona nit
problema sa dilatacijima i naponima na povienoj temperaturi. Vie o Metalock postupku na drugom mestu.
Sluaj iz prakse
Reparatura pulvis spojnice 2006 godine.
U termoelektranama se kao gorivo koristi smrvljeni ugalj kojeg melju mlinovi. Ogromni mlinovi se pokreu
ogromnim elektromotorima ogromnih obrtnih momenata. Ako bi veza izmeu elektromotora i mlina bila direktna,
ogromni moment bi pokidao tu vezu. Zato se koriste spojnice koje proklizavaju tj dozirano se od mirovanja
poveava broj obrtaja mlinskog kola na radni broj obrtaja. Spojnice su uglavnom sa obloenim kuglicama i

poznate kao tip pulvis spojnice. U jednoj termoelektrani, na poklopcu jedne takve pulvis spojnice se pojavila
prslina na mestu otvora za dodavanje maziva do leaja. Pokuana je sanacija, ali bezuspeno. Posle je data jednom
podizvoau pa drugom pa treem. Svi bez uspeha. Na kraju je dola kod nas. Starost pulvis spojnice je bila oko
25-30 tak godina.
U poetku je prslina bila kao dlaka, ali svaki naredni koji je radio je odstranjivao ono to je radio prethodni
ukljuujui i ZUT, pa je na kraju pomenuta prslina u obliku dlake postala prostor od 40 mm.
(Posle nae uspene sanacije, probijena je rupa za dovod masti do leaja).

Odstranjeni stari zavari i ZUT od prethodnih neuspenih sanacija. Napravljen X ljeb.

Borba protiv vodonika... Predgrevanje radi odstranjivanja vlage.

Priprema za zavarivanje. Nema urbe, samo polako kod hladnog zavarivanja.

Redosled polaganja zavara i unos toplote pod kontrolom. Kaskadno zavarivanje uz iskivanje, od korena prsline ka
slobodnom kraju.

Ovaj izvetaj o metalografiji spoja od strane nezavisne akreditovane kontrolne institucije je potvrda pravilnog
pristupa. Primenom korektnih tehnolokih mera i procedura i pravilnim izborom dobrih elektroda (koriena 2
tipa) je dobijena sledea struktura:
Base material = osnovni materijal star 25-30-tak godina = feritno-perlitni liv. One linije/pruge su lamele grafita.
HAZ = ZUT (zona uticaja toplote) = moe se videti da se grafit i u ovoj zoni izluio u obliku lamela tj nije otiao u
karbid ili ostao zarobljen u matrici gvoa, tako da nema nepoeljinih struktura cementita, ledeburita, martenzita...
Dilution zone = zona meanja elektrode na bazi nikla i osnovnog materijala. Vide se listii grafita, kako su se lepo
razgmilele.
Weld metal (pure nickel) = metal istog zavara. Kiselina za nagrizanje nije mogla da nagrize metal nikla ali i ono
to se vidi je dovoljno. Vidi se da se ak i ovde ugljenik rastvorio u obliku listia grafita i uao u ist metal tj ist
nikl.
Na kraju:
U sluaju da imate potrebu za reparaturom sivog liva, elite da je perfektno odradite, ovde imate dovoljno pisano o
tehnolokim merama. A ako elite najbolje mogue elektrode, moete ih kupiti od nas!