NAVARIVANJE

1) UVOD 1
Navarivanjem se mogu nazvati sve tehnike nanoenja metala na metalnu osnovu uz njeno topljenje.
Samo navarivanje se izvodi ili radi popravke oteenog dela ili radi bolje zatite novog dela u
eksploataciji. esto navareni delovi imaju veu otpornost na habanje od fabriki novih i dui radni
vek.
Razlikuje se:
- navarivanje radi antikorozivne zatite. U nekim industrijama (hemijskoj najee...) jeftinije je
navariti koroziono otpornim materijalom osnovu od crnog metala nego koristiti deo od skupog
nerajueg elika ili legure nikla...
- navarivanje u smislu termalne barijere. Nanosi se sloj temperaturno otpornog materijala na
temperaturno slabiju osnovu.
- navarivanje u smislu dobijanja zahtevanih dimenzija. Najee se koristi istorodni materijal, a u
praksi je uzrok da strugar/gloda/brusa promai dimenzije, pa se deo navari i obradi istrodnim
metalom.
- sva ostala navarivanja u smislu borbe protiv habanja se nazivaju tvrda navarivanja (na engleskom
harfacing, hard surfacing...) bez obzira kolika je stvarna tvrdoa, to e rei, tvrdi navar moe
biti i mek (npr bronza).

UVOD 2
U strunoj literaturi i zbornicima sa raznih seminara se mogu nai razni podaci o potrebi tj
svrsishodnosti
navarivanja.
Npr:
- jedan izvor kae: ... habanje je neprijatelj profita br. 1 ... ". Posle serije istraivanja u Nemakoj
1970-tih godina, dolo se do zakljuka, da su u tom momentu gubici, zbog habanja delova i opreme
oko 4.5% bruto nacionalnog dohotka i da se korienjem tada poznatih znanja, proizvoda i tehnologija
moe
utedeti
5
milijardi
tadanjih
maraka.
- drugi izvor kae da je u ukupnom oteenju delova i opreme uee habanja oko 10%...
- trei izvor kae da su danas gubici usled habanja u svetskoj industriji oko 50-60 milijardi EUR...
- etvrti izvor kae da gubici usled habanja iznose oko 3% bruto nacionalnog dohotka u razvijenim
ekonomijama...
Habanje je prisutno u svim industrijama. Problem je to najee nema dovoljno kvalifikovanih
inenjera i tehnologa u tim industrijama koji bi mogli da umnogome spree pomenute gubitke
korienjem navarivanja. Pomenimo rudarstvo, poljoprivredu itd gde se naravno problemima habanja
bave rudarski i poljoprivredni inenjeri i eventualno bravari a ne mainci i metalurzi ili obueni

zavarivai...

2) Tvrdoa i otpornost na habanje

Da bi se razumelo navarivanje kao borba protiv habanja, na samom poetku je neophodno razbiti jednu
opteprihvaenu iluziju koja se odnosi na tvrdou (izraenu u Brinelima, Rokvelima...) kao meru
otpornosti
na
habanje.
Iz nekog nepoznatog razloga, u izvodima iz kataloga za elektrode i ice za tvrdo navarivanje se
najee sreu podaci o tvrdoi izraenoj u HRC (rokvelima) i u HB (Brinelima). Verovatno su ti manje
vani podaci, u nedostatku onih pravih vanih i doveli do totalne konfuzije tj do stvaranja utiska da je
vrednost
izraena
u
HRC
ili
HB
i
mera
za
habanje.
Potpuno pogreno, HRC i HB su mere za tzv makrotvrdou i nisu mera za otpornost na habanje. Ili
strunije reeno postoji relativno mala zavisnost izmeu tvrdoe u HRC ili HB i otpornosti na habanje.
Tj neka legura sa manjom makrotvrdoom u HRC moe biti nekoliko puta otpornija na habanje u
odnosu
na
neku
drugu
leguru
sa
veom
makrotvrdoom
u
HRC.
Za poetak... tvrdoa se definie kao mera otpornosti prodiranju jednog (tvreg) tela u drugo
(meke)...
i
izmeu
ostalog
se
izraava
Brinelima,
Rokvelima...
A habanje je, jasno, gubitak materijala tj mase... i jasno moe se izraziti recimo gramima ili
kilogramima u jednici vremena, npr g/sat ili kg/mesec dana ili kako je i u stvari i prihvaeno kao
index
gubitka
mase
u
procentima
od
prvobitne
mase...
Ve se uoava da tvrdoa (otpornost na prodiranje... izraeno u Rokvelima...) i ne moe da ima
mnogo veze sa gubitkom mase (izraene u g/sat ili slino) i da makrotvrdoa u Rokvelima i Brinelima
ne
moe
biti
mera
za
otpornost
na
habanje.
Ali

da

idemo

redom.

U struci se kae da je neko vrsto telo (ovde metal koji se haba) stvoren od atoma (a atom je izuzetno
malih dimenzija). Dalje, atomi jednih elemenata se vezuju sa drugima i prave molekule. Grupa
ravnomerno rasporeenih atoma i/ili molekula u prostoru se naziva kristalnom reetkom ili kristalnim
zrnom. Znai, neki metalni deo koji se haba se sastoji od kristalnih zrna, zamislimo ih kao lopte ili
kocke,
minijaturnih
dimenzija
spakovanih
u
konani
oblik
radnog
dela...
Metoda merenja po Brinelu se izvodi utiskivanjem kuglice od visokougljenjinog kaljenog elika
tvrdoe min 850 HB, a prenik kuglice je 1, 2, 2.5, 5 i 10 mm, tj dimenzije kuglice su veoma velike,
daleko vee od dimenzija grupe atoma/molekula tj kristalnog zrna, to e rei, pri utiskivanju ova
kuglica ima dodir/kontakt sa mali milion kristalnih zrna materijala kojem se meri tvrdoa. Zato se i
ovaj nain merenja zove merenje makrotvrdoe.

Brinelova metoda (HB)

Metoda merenja po Rokvelu recimo tip HRC je slina. Koristi se dijamantska kupa za utiskivanje.

Rokvelova metoda (HRC)

Takoe

se

pomenutom

kupom

utiskuje

preko

miliona

kristalnih

zrna.

Metoda kojom se moe meriti mikrotvrdoa (tvrdoa jednog kristalnog zrna) je Vikersova metoda.
Karikirano reeno, vrh utiskivaa je dovoljno mali, tj vrh je naotren tako da moe da pritisne jedno
jedino kristalno zrno.
Vikersova metoda (HV)
Ovde treba uoiti jo jednu zamku merenja tvrdoe. Uzmimo da je dijamant najtvri poznati predmet, i
stavimo jedno pare dijamanta na neku sunerastu podlogu. I sve to stavimo ispod Brinel, Rokvel,
Vikers utiskivaa. Neka tvrdoa e se izmeriti. Ali zbog ugibanja sunera kao podloge, ta tvrdoa e
biti apsolutno nebitna i netana. Isti sluaj se deava kada na meki elik od 250HB nanesete tvrdu
formaciju koja se sastoji od tvrdih zrnaca tvrdoe 2500HV umetnutih u vezivo od 300 HB. Merenje
makrotvrdoe tvrde formacije direktno na ovom vratilu je skoro potpuno nebitno.
Dalje, postoji jo jedan kuriozitet pri merenju tvrdoe, jako je bitna sila kojom se utiskiva utiskuje u
predmet kao i vreme. Da bi se neto sa neim uporeivalo, apsolutno je nephodno navesti kompletnu
oznaku o merenju npr 500 HV 300/15 pri emu je ovo 300 = sila u N kojom se pritiskao utiskiva a
15
je
vreme
u
sekundama
koliko
je
zadravan
utiskiva
u
predmetu.
Takoe, postoji neto to se zove statistika merenja, srednja vrednost, odstupanja rezultata (recimo da
jedno ima tvrdou 600 +/-5 HV a drugo tvrdou 650 +/- 150 HV, koje je sad tvre) broj
reprezentativnih
merenja,
greka
merenja...
U svakom sluaju, za poetak je jasno da treba biti obazriv sa tvrdoom i ne navoditi je tek tako i ne
koristiti je u raspravama tek tako.
ASTM G-65, Test otpornosti na abrazivno habanje

Jedan od najpriznatijih testova otpornosti na habanje (tj na gubitak mase) je test ASTM G-65.
Abrazivno sredstvo, npr upravo ono u kojem radi deo koji se ispituje (pesak, ljunak, glina...) ili neki
od usvojenih abraziva tipa Al2O3 ili SiC ili slicno se odreeno vreme nasipa na mesto kontakta uzorka
i gumenog toka koji su u kontaktu pod pritiskom. Gumeni toak se rotira recimo 3200 o/min...
Posle nekog vremena se zaustavi maina, uzme uzorak (ija je masa bila poznata pre poetka testa, gde
je bila poznata debljina sloja itd) pa se uzmu razne mere, npr koliko je grama izgubljeno za to vreme.
I/ili kolika je dubina pohabanog sloja. Ili, esto se uzima tzv index habanja kao dobra mera za
otpornost
na
habanje
tj
gubitak
mase.
Index habanja se izraava u procentima i predstavlja odnos teine izgubljene mase u odnosu na teinu
uzorka.
Evo rezultata jednog testa (ne ulazei koji je abrazivni pesak korien itd):
Habanje
obinog
elika
je
bilo
2.6
g/min,
- habanje termomehaniki tvrde ploe 400 HV (poznatije kao tip hardoks) je bilo 2.0 g/min,
- habanje kaljenog elika tvrdoe oko 600 HB je bilo oko 1.4 g/min
- a habanje tvrde kompozitne legure (tvrdi karbidi hroma u elinoj austenitnoj matrici) ija je
makrotvrdoa
oko
55-58
HRC
je
bilo
0.2
g/min.
Ili karikirano, ako je teina uzorka bila 100 grama, index habanja obinog elika je 2.6 % a index
habanja
ove
kompozitne
legure
je
0.2%.
Vidi se recimo da je otpornost na habanje ove kompozitne legure makrotvrdoe 55-58 HRC jedno 7
puta
vea
od
kaljenog
elika
tvrdoe
60
HRC.
U praksi je ova razlika manja, jer ovde je merena samo otpornost na abraziono habanje tj gubitak mase
pri abrazivnom habanju, a u praksi osim abrazije gotovo uvek u manjoj ili veoj meri postoji jo i
habanje (gubitak mase) usled trenja, udara, korozije, erozije, i jo nekih uticaja.

3) Objanjenje zato je (uslovno reeno) 55-58 HRC otpornije na

habanje od 60 HRC (imajui u vidu onaj gore primer)
Za
poetak
ta
su
to
karbidi.
Karbidi su jedinjenja nekog elementa (ili vie elemenata) sa ugljenikom (Npr Cr/C, W/C, Nb/C ili
(Fe+Cr)/C...). Karakteriu se time to su im kristalna zrna veoma tvrda. Dalje, neki elementi imaju jai
afinitet prema ugljeniku tj stvaranju karbida. Karikirano reeno neki su jai/bri karbidotvorci, tj ako se
nau u grupi, jedni elementi bre stvaraju karbide a ovima ostalima ako ostane ugljenika koje ovi jaki i
brzi ne veu za sebe, stvorie i oni svoje karbide a ako im ovi jaki i brzi ne ostave dovoljno ugljenika tj
sve
pokupe
za
sebe,
onda
nee.
Evo redosleda koji su elementi najjai/najbri karbidotvorci (od najjaeg ka najslabijem), (a spomenuti
su
samo
oni
koji
se
koriste
u
navarivanju):
Ti

Nb

Mo

Cr

Mn

(znai, najjai karbidotvorac je titanijum, pa niobijum, pa vanadijum, pa volfram, pa molibden, pa

hrom

pa

mangan...).

E sad zamislite jednu monofaznu leguru, ija su sva kristalna zrna ista, i neka je makrotvrdoa 60 HRC.
Znai ona Rokvelova kupa se nabija u taj materijal, utiskuje se preko hiljada istih kristalnih zrna i
izmerena
tvrdoa
je
60
HRC.
A sad pogledajte kako npr izgleda jedan tvrdi navar na osnovu od nekog mekog elika.

Utisnimo Rokvelovu kupu preko ovog tvrdog navara, koji je kompozitna legura, jer se sastoji od
osnove (matrice, veziva) od elika, nikla ili kobalta, i od tvrdih karbidnih estica ukljinjenih u osnovu.
(otprilike kao kod tocila gde su tvrda zrnca aluminijum-oksida ili silicijum-karbida ili dijamant
uklinjena u vezivo od neke smole, staklaste ili keramike smese). Opet e kupa da se utisne preko
hiljada kristalnih zrna, od kojih su neka meka a neka vrlo tvrda. Neka srednja vrednost e biti recimo
55 HRC, to je manje od malopre izmerenih 60 HRC onog kaljenog elika.
E sad izloimo abrazivnom habanju obe povrine, jednu od kaljenog elika jednolike tvrdoe svih
kristalnih zrna tj makrotvrdoe 60 HRC i drugu od ove kompozitne legure gde su jedna meka zrna
osnove (matrice, veziva...) a druga zrna vrlo tvrdi karbidi. Habanje ove druge legure e biti daleko
manje
iako
joj
je
makrotvrdoa
izraena
u
HRC
ili
HB
manja.
Evo jedne tablice mikrotvrdoa ovih vrlo tvrdih karbida i radi usporedbe mikrotvrdoe kvarcnog
peska
i
dijamanta:
* Tablica je orijentaciona, isto radi uvida u neke odnose a ne predstvlja merenja pod 100% istim
uslovima.
Uzmimo
Sad

i
je

da
stvar

je
jasna

orijentaciono
i

vie

60
ne

HRC
moe

=
da

600
bude

HV.
zabune!!!

Kada jedno abrazivno zrnce peska mikrotvrdoe recimo 900 HV zadere preko one prve kaljene eline
povrine, gde su sva kristalna zrna ista, gde je makrotvrdoa 60 HRC tj tvrdoa zrna oko 600 HV, ima
da ga lako zaree i pohaba, prosto jer je tvre (900 HV prema 600 HV).
A sada zamislite puno kubika peska da klizi ili se utiskuje preko te povrine, da milijarde zrnaca peska
tvrdoe 900 HV prelaze preko zrnaca 600V. Ima da obriju tu povrinu samo tako, da je nema, za kratko
vreme.
ema zadiranja abrazivnog zrnca preko povrine metala i habanja osnovnog materijala.
Meutm kada abrazivno zrnce od 900 HV, naie recimo na zrnce hrom karbida od 1800 HV, ne moe
mu nita. Ali ipak kada milijarde zrnaca peska od 900 HV pree preko jednog zrnca od 1800 HV, ipak
e ga unititi posle nekog dueg vremena. Znai, jeste da e ga pohabati ali e to biti sporo tj nekoliko
desetina
puta
sporije
nego
kada
pesak
prelazi
preko
600
HV.

Meutim ta kompozitna legura nije sastavljena samo od tvrdih karbida ve i od lepka tj veziva, koji je
recimo tvrdoe 250-300 HV, pa na kraju ipak nee ova kompozitna legura da se haba nekoliko desetina
puta sporije ve recimo 5-10 puta sporije ako je u pitanju samo abrazivno habanje, a u praksi kada osim
abrazije deluju i udari i trenje itd na kraju to ispadne recimo 3-5 puta, to je inae takoe jako dobar
rezultat. Ako se uzme neka skuplja legura, recimo ona sa volfram karbidom, onda e naravno umesto 35 puta biti karikirano reeno 10 i vie puta otpornije na preteno abrazivno realno habanje.

Sa slike se moe videti cela pria. Najbolju otpornost na habanje usled mineralne abrazije (tj peska)
ima ova trea legura sa najmanjom makrotvrdoom, prosto jer jer sadri veliki broj vrlo tvrdih zrnaca
karbida hroma uklinjenih u osnovu od mekog elika.
Sa druge stane, prve dve legure imaju istu mikrotvrdou, od kojih je jedna ista martenzitna legura gde
su sva zrnca ista i iste mikrotvrdoe, dok je druga legura proarana vrlo sitnim vrlo tvrdim karbidima
titanijuma. Rezultat je sporije habanje tj gubitak mase kod ove druge legure da Ti karbidima.
Znai, sada je potpuno jasno da makrotvrdoa u Brinelima i Rokvelima ima smisla samo kada se
uporeuju
monofazne
legure,
kod
kojih
su
sva
zrnca
ista.
Sa druge strane kada je u pitanju abrazivno habanje, sama makrotvrdoa nema velikog smisla. Tu je
bitno koji su karbidi u tvrdoj formaciji, kakva je osnova, kolika je koliina karbida, kolikih su
dimenzija, kakva je usmerenost karbida...

4. VRSTE HABANJA
Za struan pristup reenju habanja, potrebno je uvek prepoznati model habanja (najee
kombinacija
nekoliko
njih,
ali
tada
treba
prepoznati
koji
su
dominantni).
Osnovni
modeli
habanja
su:
Abrazija, mala sitna zrnca grebu, zadiru po metalnoj osnovi i odvajaju sitne delie sa nje. Inae,
smatra se da abrazija uestvuje sa oko 40-60% u problemu habanja (negde kau ak i do 80%).
Adhezija, odvajanje metala sa jednog dela i njegovo stapanje sa drugim tokom trenja tj klizanja
jednog dela preko drugog. Smatra se da uestvuje sa 10-15% u ukupnom habanju.
Udar, ponovljeni jaki udari alata u kamen, zemlju, drugi metal... Smatra se da uestvuje sa oko 25% u
ukupnom habanju.
Korozija, temperatura i ostalo uestvuju sa oko 15-20% u ukupnom problemu habanju.
U realnosti, najee se deava kombinacija nekoliko ovih osnovnih vrsta habanja. Zato je potrebno, za
reenje problema, uoiti koji se sve modeli habanja deavaju, i proceniti koliki je uticaj svakoga od
njih.

Sama
abrazija
se
klasifikuje
kao:
Abrazija male jaine, tzv grebajua abrazija, (ili tzv klizajua abrazija) usled klizanja
abrazivnog materijala:
Ovaj tip abrazivnog habanja se karakterie klizanjem sitnog abrazivnog materijala po metalnoj osnovi.
Abrazivna zrnca se ne lome na delie tokom klizanja. Habanje nastaje usled grebanja onih abrazivnih
delia koji su u dodiru sa metalnom osnovom.
Abrazija visokog intenziteta, tzv bruea abrazija, gde dolazi do loma abrazivnih zrnaca, tj od
jednog, tokom prolaska, nastaje nekoliko jo sitnijih abrazivnih zrnaca:

Mehanizam bruee abrazije:

Kopajua
abrazija:
Kada su abrazivni delii veliki, recimo kamenje dimenzija recimo preko 50 mm, i ako udaraju u
osnovu, deava se da zadiru i kopaju osnovu u koju udaraju i prave ljebove u njoj.

Atheziono habanje:
Pri klizanju jednog metalnog dela preko drugog (recimo nosai alati preko kliznih staza i slino),
deava se da se usled visokih pritisaka i toplote usled trenja sudaraju izboine neravnina jednog i
drugog dela i dolazi do loma vrha brega sa neravnine jednog dela i njegovog stapanja tj sa drugim
delom.

Habanje usled kotrljanja jednog dela preko drugog:

Erozija
Erozijom se definie habanje iji je uzrok struja vrstih estica u nekom fluidu. Recimo pumpe i
cevovodi koje vade ljunak ili pesak iz vode, ili sistemi za otpepeljavanje iz termoelektrana koji
potiskuju smeu pepela i vode.

Udar:
Udari su takoe veoma est uzrok habanja. Recimo kamenolomi, drobilice, kovaki alati ili postrojenja
za reciklau...

Kavitacija:
Usled vrtloenja tenosti oko metalnog dela dolazi na nekim mestima do potpritiska i na tom mestu se
deava da delii metala budu usisani od strane potpritiska. Tipian primer su mesta na turbinama u
hidroelektranama.

Habanje

reznih

ivica:

U ovom sluaju, habanje nastaje zato to otra ivica pritiska i see neki lim ili slino. Pri tome, osim
pritiska
postoji
i
trenje
izmeu
alata
i
dela
koji
se
see.
Ostali uzroci habanja su npr temperatura, korozija...

5) Neke najee koriene vrste legura u navarivanju kao

zatita od habanja
Neke najee koriene familije legura koje se koriste u navarivanju, kao zatita od habanja su:
- martenzitne legure,
- austenitno karbidne legure,
- martenzitno karbidne legure,
- austenitno manganske legure,
- kobaltne legure,
- nerajue martenzitne legure,
- legure na bazi alatnih elika,
- bronzane legure,
- legure na bazi nikla kao zatita od visokih temperatura...
- itd

Martenzitne

legure:

Ugljenik je vrlo udan i udljiv element. Dajte mu vremena i temperaturu i sjedinie se sa skoro svakim
metalnim elementom. Nekada se jedan jedini atom ugljenika sjedinjuje sa mnogo metalnih atoma. Vrlo
poligaman element. Ali ako mu se oduzme mogunost da se sjedinjuje sa drugim metalnim atomima,
ve ga zarobimo (naglim tj brzim hlaenjem) u metalnu matricu, on uzrokuje naprezanje te matrice tj
dovodi do njene velike tvrdoe (strunije, presien rastvor ugljenika u reetki gvoa se zove
martenzit). Upravo se to deava pri kaljenju elika koji sadri dovoljno ugljenika.
U rastopu, ugljenik pluta izmeu atoma gvoa. Ako se material polako hladi do sobne temperature on
e nai atom gvoa za koji e se venati tj vezati i stvoriti karbid gvoa. Ali ako se naglo ohladi, kao
pri kaljenju u vodi, ostaje zarobljen u matrici atoma gvoa koja e biti zbog njega jako napregnuta
(zamislite jedan kofer napunjen taman do vrha. Ubacite jo jednu poveu loptu unutra i zatvorite na
miie kofer. Sad e kofer biti vrlo napregnut). Ovo napregnuto stanje je poznato kao MARTENZIT.
U principu, vei sadraj ugljenika, vea napregnutost matrice, tj vea tvrdoa martenzitne strukture.
Martenzit je vrlo zahvalna legura elika u oblasti borbe protiv habanja. On se u oblasti navarivanja
smatra i dovoljno tj prihvatljivo ilavim, osim to je tvrd. Kao takav se koristi za reenje problema
habanja usled trenja metala po metalu ili uopte habanja usled frikcije kao i donekle za udare.
Ove martenzitne legure imaju dovoljno ugljenika (i eventualno drugih legirajuih elemenata) tako da
se pri hlaenju (na vazduhu) deava transformacija metala navara u martenzitnu strukturu. Uglavnom
imaju manje od 1% C i neto drugih legirajuih elemenata a zakaljuju se na vazduhu (znai odmah
posle navarivanja gusenice). Kao takav ima veliku makrotvrdou (u HB ili HRC) i otporan je na
pritisak
kao
i
na
trenje
ako
preko
njega
klizi
meki
materijal.
Nije dobra za ekstremni udar jer ima ogranienu plastinost i ilavost. Zato se i koriste uglavnom za
aplikacije metal-metal (trenje klizanja, pritisak...). Otpornost na abraziju i udar je mala do umerena.
vrstoa je vrlo mala, prosto ova legura slui za navarivanje a ne za zavarivanje tj spajanje dva dela.
Zato, kada se spajaju dve tvrde ploe (recimo od tzv. Mn2 materijala tj .3134 ili Hardox-a) nije dobro
spajati ih elektrodama namenjim za navarivanje, ve ih treba spojiti odgovarajuim elektrodama za
zavarivanje, a onda u zadnja 2-3 sloja naneti npr ove tvrde elektrode kao prekrivku.
esto se delovi, navareni ovim legurama, moraju mainski obraivati. Svi znamo da je bruenje vrlo
skupa obrada a u odnosu na nju strugarska/glodaka je znatno jeftinija. U tom smislu, navar od 500 ili
600 HB jeste tvri i bolji od od onog sa 350-400 HB ali sa stanovita obrade, razmisliti da li je ukupno
bolje tj jeftinije deo navariti mekom legurom a onda je obraditi jeftinijom obradom (struganjem /
glodanjem)
umesto
bruenjem...
U ove legure spadaju i one ija su zrna ojaana borom, kao i one sa neto zaostalog austenita koje
martenzitnoj leguru daju dovoljnu plastinost i ilavost tako da se ipak moe koristiti za primenu gde
postoje
srednje
jaki
udari
udari.
Legure koje daju navar preko 55HRC (550 HB) se smatraju obradivim samo bruenjem i obino se ne
nanose u veem broju slojeva (max 2-3) jer pucaju zbog unutranjih napona. Ako je potrebno vie
slojeva,
onda
za
slojeve
ispod
ova
2-3
koristiti
meku
leguru.
Uglavnom
mogu
da
izdre
temperature
do
300C
a
poneke
i
do
550C.
Poseban tip ovih legura su 12-15% Cr legure (martenzitni nerajui elik), otporne na trenje metalmetal,
poviene
temperature
kao
i
na
umerenu
koroziju.
U sluaju da se eli neto meki navar ili da se kod onih sa preko 550 HB smanji opasnost od prslina,

koristiti predgrevanje (imajuu u vidu naravno i osnovni materijal).

Legure sa manjim sadrajem legirajuih elemenata i manjim sadrajem ugljenika se koriste za tzv
build-up tj za popunjavanje nedostajue zapremine a zadnjih nekoliko slojeva se navari
odgovarajuom tvrdom legurom. Ove legure su prilino i ilave a zadravaju umerenu tvrdou, lako su
mainski
obradive.
Zato su i najpopularnije legure sa makrotvrdoom oko 300-350 HB zbog podesnosti za mainsku
obradu, i one od 550-600 HB koje mogu biti u raznim formama, npr sa vrlo malo izluenih karbida
(znai manje otporne na abraziju), ili sa neto vie istih (znai vie otporne na abraziju). Na taj nain se
dovodi u optimum otpornost na istovremeno dejstvo frikcije, pritiska, udara, abrazije...
Austenitno

manganske

legure

Kao prvo se mora skrenuti panja na fenomen zvani manganski elici (po svom pronalazau se zovu
jo i Hadfildovi elici). Oni sadre oko 12-14% Mn, ali i veliki sadraj ugljenika (u principu, sadraj
mangana je najmanje 10 puta vei od sadraja ugljenika). Po starom JUS-u takav materijal je .3160.
Poznato je da obini elici sa velikim sadrajem C, kada se zagreju (ili se izloe zavarivanju) i onda
stave u vodu/ulje ili na vazduhu, zbog brzog hlaenja se zakaljuju tj struktura im postaje martenzitna, i
postaju vrlo tvrdi esto i krti itd. Toliko tvrdi da se esto moraju otpustiti tj naknadno zagrejati da bi
im se vratila ilavost i plastinost a zadrala pristojna tvrdoa i vrstoa (otputanje).
Kod manganskih elika je situacija sasvim suprotna. Sadre mnogo ugljenika (preko 1%) ali zbog
velikog procenta Mn oni imaju ilavu austenitnu strukturu. A fenomeni su zato to se posle livenja
moraju vrlo brzo hladiti da bi postali austenitni. Za razliku od obinih zakaljivih elika koji se
potapanjem u vodu zakaljuju i postaju tvrdi i krti, ovi visoko manganski brzim hlaenjem dobijaju
austenitnu ilavu strukturu (tvrde faze su fino rasprene u rastvoru, izuzetno su male pa ne mogu da
izazovu unutranja naprezanja, ali su dovoljne bitne i jake da poveaju tvrdou). A za razliku od
obinih elika sa veim sadrajem C koji polaganim hlaenjem dobijaju meku strukturu, ovi
manganski elici sporim hlaenjem dobijaju izuzetno krtu martenzitnu strukturu (karbidi iz rastvora se
izdvajaju po granicama zrna a zrna rastu nekontrolisano dok se ne izgubi svaka veza meu njima i dok
se
bukvalno
ne
raspadnu).
Zato se posle livenja ovi manganski elici, da bi se dobila ilava austenitna struktura, izlau to je
mogue brem hlaenju a sam proces se zove gaenje. Na ovaj nain, ovi elici mogu rastvoriti npr i
vie od 1%C a ostati austenitni i ilavi. Kao takvi imaju extremno visoku otpornost na udar i na pojavu
prslina. Ovaj metalurki zahtev za brzim hlaenjem se mora slediti i tokom navarivanja, da bi se dobio
navar koji je ilav i otporan na cikline extremne udare a ne navar koji je krt i koji e se raspasti i pri
malom
udaru.
Dalje ovi elici imaju memoriju to se tie izlaganja temperaturi u smislu vremena.
Evo jedne slike koja ilustruje memoriju Mn elika.
Dijagram koliko tipian manganski elik sa 13% Mn / 1% C moe izdrati izlaganje nekoj
temperaturi u toku svog ivotnog veka. Ako e se neki deo nekoliko puta izlagati navarivanju tj unosu
toplote, imati u vidu ovaj dijagram. Kao dobra preporuka se usvaja da se nikada ne izlae
temperaturama preko 250C.
(Na dijagramu je temperatura u Farenhajtima, pretvorite je sami u Celzijuse).

Ako se deo od 12-14% Mn elika izloi tokom svog celog radnog veka temperaturama preko neke
vremenske granine vrednosti, ona e postati krta i verovatno e brzo pod optereenjem pui (Npr vidi
se sa dijagrama da mogu izdrati izlaganje temperaturi od 400C samo jedan sat i to ukupno u toku
celog svog radnog veka, tj sabrati sva vremena izlaganja temperaturi tj sva vremena navarivanja tokom
radnog
veka).
Ovo naravno znai da se pri navarivanju mora primeniti posebna tehnika protiv ovog pamenja
vremena izloenosti temperaturi, naroito ako e se navarivanje raditi nekoliko puta tokom radnog
veka. U praksi se pominje kao maksimalna meuprolazna temperatura 250C mada ima jo trikova
zanata
kako
doskoiti
ovom
problemu.
Ono po emu su ove legure naroito poznate (jo jedan fenomen) je njihova sposobnost ogromnog
otvrdnjavanja u radu pod optereenjem tj deava se ojaavanje tj porast i tvrdoe i vrstoe po povrini
a jezgro i dalje ostaje ilavo. Toliko su ilave i plastine da recimo navar od ovog elika ima oko 250
HB po zavarivanju, a u radu, pod udarima tvrdoa ode na ak 550 HB, a bez degradacije materijala.
Razlog je prelazak austenitne strukture u martenzitnu pri ovom otvrdnjavanju/ojaavanju. Pri udarima,
dolazi do dislokacija kristalnih reetki i drugaijeg vezivanja elemenata pa pod udarima materijal
otvrdnjava
i
od
austenitne
strukture
postaje
i
martenzitni
i
magnetian.
Ovo svojstvo ih ini prvim izborom u mnogim aplikacijama gde postoje ponovljeni jaki udari (recimo
drobilice i slino). Naravno ovo ih ini neobradivim ili teko obradivim struganjem ili glodanjem ili
buenjem, pa ih ljudi iz sveta mainske obrade uopte ne vole. Prosto pod noem ili glodalom, rapidno
otvrdnjavaju.
U toku rada dolazi do brzog i drastinog otvrdnjavanja usled izlaganja udarima. Navar ili legura na
poetku imaju oko 200-250 HV, ali posle 10 min eksploatacije ve dostignu 450 HV, a posle 45-60
minuta i svih 550 HV.
Za navarivanje ovih materijala postoje legure (elektrode, ice...) koje su sline po hemijskom sastavu ili
esto i prevazilaze same Hadfildove elike. S obzirom da Hadfildovi elici nisu otporni na abraziju (a
pogotovo u prvo vreme eksploatacije dok ne otvrdnu), neke od legura za navarivanje imaju u sebi neto
Cr ili recimo Cr+Nb, pa se dobija legura sa neto Cr karbida ili Cr+Nb karbida, koja i otvrdnjava u radu
i trpi extremne udare ali je i otporna na abraziju zbog ovih karbida.
Naravno u sluaju vee abrazije, mogue je, tj poeljno je, nekoliko slojeva naneti Mn-legurom (sa ili
bez karbida) a zadnji sloj ili dva naneti karbidnom anti abrazivnom legurom.
Bez
problema
se
mangaske
legure
mogu
naneti
u
veem
broju
slojeva.
Koriste se i za primene kada elik udara u kamen ili za udare elik/elik (ali ne na povienim
temperaturama).
Nemagnetini

su

ne

mogu

se

sei

gasnim

plamenom.

Jo jednom, ne koristiti ove legure za navarivanje ako su izloene temperaturi u radu i ne koristiti ih
ako deo treba da ide na mainsku obradu (isto vai za osnovni materijal).
U sluaju reparacije dela od visoko manganskog elika pridravati se sledeeg:
- odstraniti oteenu i otvrdnutu povrinu tj proveriti magnetnom i ako su jako magnetini odstraniti ih
brusilicom ili grafitnim elektrodama. Obavezno paziti na unos toplote, tj paziti da temperatura ne pree

250C.
Pokoricu
od
ljebljenja
grafitnom
elektrodom
odstraniti
brusilicom.
- za vreme zavarivanja odravati temperaturu ispod 250C (recimo meriti 10 mm od granice navara),
raditi sa malim amperaama, i/ili raditi brzo, koristiti pravolinijsko voenje elektrode/ice i koristiti
princip preskoka tj vari malo tamo a malo amo. esta je i preporuka da se naredni prolaz polae tek
kada se materijal ohladi da se moe drati goli dlan na njemu. Koristiti termo krede ili laserski ili
kontaktni
termometar
za
odreivanje
temperature.
Koristiti
manji
prenik
elektroda
ili
ica
i
voditi
brzo.
- Izabrati tehnologiju navarivanja sa manjim meanjem sa osnovnim materijalom i teiti da navar bude
zaobljen (konveksan) jer ako je meanje veliko i ako je ravan zavar, zbog velike koliine C moe doi
do
prslina
u
navaru.
- Po potrebi deo neka bude u vodi, nekoj vrsti kade, ili ak kratko prskati vodom ili hladiti vazduhom
pod pritiskom. Paziti ako se voda koristi za hlaenje navara, bilo da se naprskava, jer vodena para moe
ui u metal navara i napraviti tetu. Inae prskanje vodom radi hlaenja se koristi kada je deo mali, tj
ne
moe
svojom
veliinom
i
masom
i
oblikom
da
odvodi
toplotu.
- U sluaju da se podrazumeva da e se deo nekoliko puta navarivati, pri prvoj reparaciji preduzeti
mere za minimizovanje unosa toplote pri narednim navarivanjima (konsultujte se sa nama sa ovom
prostom
metodom),
- U principu, sa dananjim elektrodama i icama, nema potrebe za iskivanjem navara.
- Neke manganske legure su metalurki nekompaktibilne sa nekim legurama ica i elektroda pa se zato
kao
reenje
namee
nanoenje
korektnog
meusloja.
isto kao primer, 14%Mn elik ili nekoliko slojeva navara preko obinog elika se moe smatrati
odlinim izborom za nakovnje.
Ne koristiti elektrode ili ice od nelegiranog elika (obina bazina elektroda ili CO2 ica) za
navarivanje ili zavarivanje ovih elika jer e metal navara biti veoma krt i podloan prslinama
(velika koliina ugljenika iz manganskog elika ulazi u metal ava i pravi tvrdu i krtu strukturu).
Ove

preporuke

se

odnose

na

navarivanje

manganskih

elika.

Inae, mogue je naneti uz adekvatnu tehnologiju navarivanja nekoliko slojeva navarivanjem

manganske legure na crni elik i time dobiti dobru otpornost na udar a iskoristiti jeftin stari deo ili
jeftin
odlivak.
Sline ili neke druge preporuke vae za zavarivanje (spajanje) manganskih elika samih sa sobom kao i
za spajanje manganskog elika sa drugim elikom ali to je deo za poseban text koji se tie zavarivanja
tj
spajanja.
Na kraju, ...hmmmm..., ... isparenja i dimovi puni mangana nisu neto najzdravije to ete udisati. Zato
birajte da radite napolju i koristite pomona sredstva za odsisavanje gasova i dimova i/ili maskukomplet za dovod preienog vazduha ispod maske.
inska skretnica, navarena manganskom legurom. Provereno najbolje reenje za ovaj tip habanja.
KARBIDI!!!
Malopre su pomenuti kao spas za abrazivno habanje. Ovo je ogromna tema ali osnovne osobine karbida
e
biti
ovde
navedene.

Najvaniji pojedinani element u borbi protiv abrazivnog habanja je UGLJENIK!

Jer on stvara martenzitne, tvrde, strukture kao i Karbide, tvrda metalna jedinjenja M-C (Metal-Carbon).
Mnogi elementi grade karbide od znaaja za ovu temu. Postoje takoe mnoge forme karbida, zavisno
od metalne komponente sa kojom se uglenik vezuje (Fe-C, Cr-C, Mo-C, W-C, V-C, Ti-C...). Dalje
jedan isti element moe praviti razliite karbide. Tako npr Cr moe formirati i Cr23C6 ali Cr3C2
karbide a volfram i WC i W2C. Dalje i nekoliko elemenata moe formirati jedan meoviti karbid,
najpoznatiji (FeCr)7-C3. Vano je i koliko karbida koliinski ima ali i koliko su stabilni u metalnoj
leguri i kakva im je veliina i kakva im je orijentacija, i koliko su jako vezani itd itd (stvarno sloena
stvar).
Karbidi

hroma

Karbidi hroma se, od svih karbida, najvie koriste u borbi protiv abrazivnog habanja!
Karbid kroma se sastoji od (Gvoe+Hrom)+Ugljenik ili Hrom+Ugljenik, i relativno je jeftin i lako je
dostupan. U zavisnosti od koliine hroma i ugljenika mogue su raznorazne kombinacije. Tvrdoa mu
je oko 1700-1800 HV, relativno je velik, ima oblik igle (u odnosu na druge karbide), ravnomerno je
rasporeen po poprenom preseku navara, tj ne tone na dno kao npr karbid wolframa. Smatra se da je
optimum za otpornost na abraziju dostignut ako ima karbida 35-45% u odnosu na ukupnu teinu metala
tj da C ima vie od 4% a Cr vie od 32%. Makrotvdroa legure sa hrom karbidima se kree od 50-62
HRC (zavisno od toga ta se gaa, da li otpornost na umerenu ili jaku abraziju, ili otpornost na
istovremeno dejstvo abrazije i udara, nia cena, mogunost lakeg bruenja, broj poprenih prslina...).
Jedna od najoptimalnih legura za navarivanje sadri oko 32-35% Cr i oko 4-5% C. Ugljenik sa hromom
stvara hrom-karbide i ukupno legura je veoma otporna na abraziju dok je matrica tj vezivo u koje su
karbidi uglavljeni veoma plastina i ilava i otporna manje ili vie na udar i pritisak.
Pametno je platiti za ovu icu ili elektrodu neto vie od klasine 55-60 HRC martenzitne legure, jer e
navar trajati znatno due. Naroito je optimalno pogodna za plugove i kaike rovokopaa.
Makrotvrdoa
je
oko
60
HRC.
Legure zvane hrom karbidne se mogu u oblasti navarivanja podeliti u tri grupe:
Legure
sa
umerenim
sadrajem
hrom
karbida,
Legure
sa
velikim
sadrajem
hrom
karbida,
Legure
sa
komplexnim
hrom
karbidima,
Jo jednom, karbidi hroma su vrlo tvrda zrnca uglavljena u ilavu ali meku matricu, ravnomerno po
celoj zapremini navara. Upravo ta zrnca hrom karbida daju veliku otpornost na abrazivno habanje, a
matrica
ih
kao
lepak
dri
na
svojim
mestima.
Da bi se razvili karbidi hroma, potrebno je da ima min 12%Cr i dovoljno ugljenika recimo oko 2.8-3%.
Dobijanje istih Cr-C hrom karbida je skuplje pa se najee za optimalnu zatitu od abrazije koriste
meani (Cr+Fe)/C karbidi tj u struci se oznaavaju kao M=Cr+Fe, pa npr imamo M7C3 karbid, koji se
u argonu meu ljudima koji znaju o emu se radi, i dalje zove hrom karbid iako je u stvari fero-hrom
karbid.
Razne kombinacije i formulacije tj procenti hroma i ugljenika mogu biti korieni da bi se za neki
konkretan sluaj dobile najoptimalnije legure (uglavnom se sve svodi na to kolika je otpornost na
abraziju i istovremeno na udar, kao i na to kolike poprene prsline razvijaju i koliko to kota).

Metalurki govorei, kada je koliina ugljenika i hroma minimalna (ali jo uvek dovoljna za stvaranje
karbidne legure), uz pomo nekih elemenata formirae se ilava i plastina austenitna matrica, a karbidi
hroma e se izluiti po granicama zrna. Kada se ovoj familiji legura doda jo hroma i ugljenika, prvo se
formiraju karbidi hroma (Cr-C i M-C) dok je ostatak jo u tenoj fazi (otud ime primarni karbidi jer oni
prvi ovravaju dok je okolo njih rastopljeni metal), pa se tek onda formira prethodno opisana legura,
austenit
sa
izluenim
karbidima
po
ivicama
zrna.
Iskustvena formula za procenu koliine primarnih karbida u %, u zavisnosti od %C i %Cr je:
Koliina primarnih karbida u % = 12.33 (% C) + 0.55 (% Cr) 15.2 %
Kada se pod miskroskopom pogleda, karbid hroma je beo nasuprot tamnije matrice. U idealnom sluaju
ima oblik igle, tj jedna dimenzija mu je mnogo vea od druge dve, a po poprenom preseku je
heksagonalan i ima malu rupicu na sredini.
Popreni presek hrom karbida. Igliastog oblika, a u zavisnosti gde je preseen, moe se u idealnom
sluaju uoiti estougani popreni presek. Ma gde da su preseeni, moe se uoiti da imaju otre
okove i rupu negde blizu centra.
U sluaju da hroma i ugljenika ima manje nego to je dovoljno za dobijanje idealnog igliastog
heksagonalnog karbida, karbidi hroma su u obliku malih zrnaca koje prate neku putanju npr rasuti du
nekih linija. Kod takvih, otpornost na abraziju je ispod optimuma ali zato imaju poveanu otpornost na
udar.
Evo nekoliko tipinih sluaja raznih legura sa karbidima hroma.

Vidi se iz gornjih slika da u zavisnosti od sadraja hroma i ugljenika mogu biti proizvedene razne
legure
koje
sadre
hrom
karbide.
Najtipinije
su:
- Legure sa umerenim sadrajem hroma (recimo do 18%Cr i 3.3 %C). Kod ovih, hrom ima dvostruku
ulogu. I pomae stvaranje austenitne matrice koja kao lepak dri karbide i stvara karbide hroma koji se
izluuju
po
granicama
austenitnih
zrna.
Ovakve legure imaju umerenu otpornost na abraziju ali dobru na udar i pritisak.
- Legure sa velikim sadrajem hroma i ugljenika (recimo vie od 30%Cr i 4.3 %C).
Zbog velikog sadraja Cr i C, iz rastopa, tokom hlaenja do temperature okoline, se prvo formiraju
karbidi hroma (otud ime primarni karbidi), a tek onda austenitna matrica sa sekundarnim oblicima
karbida hroma. Ve vieno gore, primarni karbidi hroma su veliki, hexagonalni, i brojni. Ovo im daje
otpornost na abraziju, ali i umerenu do slabu otpornost na udare. Zato im je namena upravo za
sluajeve gde nema udara, najee u poljoprivredi i rudarstvu tj gde postoji problem sa mineralnom
abrazijom a neekonomski je koristiti skuplje antiabrazivne legure. Tipina primena je kod plugova, rala
itd... Poto razvijaju prsline, gledati da se nanese max 2-3 sloja a debljina navara oko 6-8 mm...

U praksi se u principu koriste legure sa oko max 5.5% ugljenika. Mogue je u realnosti imati i procenat
oko 7% (marketinki neke firme da bi prodali neto svojih elektroda i ica kau da mogu i vie ali
nikad to nisu potkrepili nekim nezavisnim izvetajem). Meutim sve preko 5.5%C na dananjem nivou
metalurgije dovodi do toga da se dobija legura koja je veoma krta, maltene staklasta tj totalno
neotporna na udar, ili se prosto viak ugljenika odvede u ljaku pri navarivanju. to je jako nepovoljno
jer
abrazija
najee
i
postoji
uz
prisustvo
jaih
ili
slabijih
udara.
Moe se ii i dalje u dubinu nauke o legurama sa hrom karbidima...
Legure za borbu protiv abrazije koje sadre Cr i C kao glavne legirajue elemente se mogu podeliti na
one sa % Cr / % C do = do33%Cr+4%C tj klasine hrom karbidne legure vec dugo postojee na trzistu
i
novo
razvijene
sa
veim
procentom
35%Cr+5%C.
Ove prve legure razvijaju igliaste karbide tipa M7C3 u austenitno-karbidnoj matrici. Karbidi iz
austenitno karbidne matrice su manji od igliastih M7C3 i imaju kompaktne otprilike iste gabarite u
sve
tri
dimenzije.
M7C3 karbidi mogu biti u formi (CrFe)7C3 ili u formi Cr7C3. Karbidi tipa Cr7C3 su stabilniji u
svakom smislu, bilo pod dejstvom temperature bilo optereenja. Da bi se postiglo da se stvore u leguri
samo mnogo stabilniji i jai Cr7C3 karbidi potreban je uslov da %C bude 5% i vei a % Cr oko 35%. U
tom smislu legure sa 33%Cr+4%C formiraju karbide tipa (CrFe)7C3 a legure sa 35%Cr+5%C
formiraju manjim delom karbide tipa (CrFe)7C3 a veim delom delom jae i stabilnije karbide Cr7C3.
Na taj nain ova druga legura daje bitno poveanu otpornost na abraziju i ostale tipove habanja.
Dalje u samoj austenitno karbidnoj matrici kod legura sa 33%Cr+4%C se njeni karbidi izluuju u
okastom obliku sa nepravilnim ivicama i izboenjima koji se lako krzaju pri abraziji. Sa poveanjem
%C (preko 4.5%) ti karbidi iz matrice se zaobljuju i takoe daju poveanu otpornost na abraziju i u
neku ruku manje slabe matricu (slino kao to je nodularni liv jai od klasinog sivog liva).
U tom smislu, dobijanjem matrinih karbida u obliku zaobljenih elipsoida (umesto nepravilnih
okastih zrnaca) i izluivanjem Cr7C3 umesto M7C3, jaa se otpornost na abraziju a sama legura sa
Cr7C3
se
istie
veom
stabilnou
i
otpornou
na
poviene
temperature.
Dalje, sama matrica se moe modifikovati. Osnovna struktura matrice je austenitna, ali je mogue
ojaati tj dodati elemente (V, Nb, B...) koji je napreu i ine je jaom to takoe doprinosi veoj
otpornosti
na
abraziju.
Sa druge strane, ve je nekoliko puta ponovljeno, abrazija najee ne postoji sama, ve u kombinaciji
sa jaim ili slabijim udarima. Zato matrica mora biti i dovoljno plastina i dovoljno ilava da ove udare
izdri a takoe mora biti dovoljno lepljiva da vezuje velike karbide da ih udari ne odvoje i izbace iz
navara. A na kraju ta legura (sa modifikovanom tj ojaanom matricom i istim Cr7C3 karbidima i
elipsastim matrinim karbidima) mora biti i ekonomina tj ne sme biti skupa...
Da ne idemo dalje na ovu temu, ima ko e sve to dalje da modifikuje i razvija i pie strune radove...

KOMPLEKSNI

KARBIDI

HROMA

Ve je reeno da je atom ugljenika poligaman. Hoe da se vee sa skoro svakim elementom. A

najnavalentniji elementi su Gvoe, Hrom, Molibden, Niobium, Wolfram, Titanijum i Vanadijum
(redosled je od slabijih do najjaih). Hrom jeste popularan jer je lako dostupan i jeftin, ali bilo koji
atom Hroma moe biti zamenjen sa nekim od gore pobrojanih. Takav karbid je drukiji i moe dovesti
do jo vee otpornosti na habanje usled abrazije. A takav element moe i da stvori sopstveni karbid.
Kada se leguri karbida hroma dodaju Nb, Mo, W, V, Ti dobijamo komplexne karbide.
I ove legure se mogu primeniti svuda gde se sree jaka abrazija sa srednjim i lakim udarima.
Za orijentaciju mikrotvrdoa nekih karbida u ve gore navedenoj tabeli:

Kada se pogleda ova tabela, moe se pitati, zato se ne koristi najvie Titan Karbid?
Titan poseduje veliki afinitet ka kiseoniku i azotu i tokom putovanja iz ice kroz luk, vezuje se sa O2 ili
N2 i umesto da zavri u navaru, stvarajui sitan a izuzetno tvrd karbid on stvara vrlo jaku, tvrdu i gustu
trosku na navaru (ovo je inae veoma poznat problem kada je u pitanju zavarivanje titanijuma i legura).
Za
sada
se
uspeva
da
se
u
metal
navara
unese
oko
5-6%
Ti
Treba spomenuti da ugljenik osim to stvara karbide utie i na matricu u koju su uglavljeni karbidi.
Npr, umesto da ta matrica bude austenitna moe se postii da bude tvra martenzitna.
Dalje je zanimljivo da su komplexni karbidi sitniji od Karbida Hroma. Ovo je povoljno sa stanovita
borbe protiv habanja. Poznato je da su Karbidi Hroma veliki i da imaju oblik iglica i blokova. Hoe
ponekad da se polome. Nekad je lom takav da otpadne vei deo i to doprinosi veem habanju, a nekad
se ustvari odlomi mali komadi i ostatak karbida se u stvari samo preotri.
Iz metalurgije se zna da neki elementi kao Titan, Vanadijum, Molibden deluju kao elementi za
usitnjavanje zrna tj centri kristalizacije (na engleskom se to kae nukleizacija) pri ovravanju tj
prelasku metala iz tenog u vrsto stanje. Ovo znai da e broj karbida hroma (i / ili komplexnih
karbida biti vei) a da e po veliini ti karbidi biti manji. Tako e ih biti tee slomiti, bolje e biti
uglavljeni
u
matricu
i
time
e
otpornost
na
habanje
biti
poveana.
Ovu teoriju potvruju rezultati izmerenih otpornosti na habanje na testu ASTM G-65 ali i izvetaji sa
terena
iz
realne
exploatacije
ovih
legura.
Osim to pomenuti elementi (Ti, W, V, Nb, Mo...) stvaraju sopstvene karbide ili zajedno sa hromom
prave komplexne karbide, oni daju utiu i na strukturu matrice. Moe se uoiti da se u nekim
sluajevima kada se stvaraju komplexni karbidi, takoe umesto potpuno austenitne matrice stvaraju i
martenzitne
matrica.
Dalje, prisustvom ovih karbidotvoraca, moe se uoiti da sami karbida hroma nisu onoliko veliki kao
kada nema ovih dodatnih karbidotvoraca. Ovo sve doprinosi boljoj otpornosti na habanje, jer sitniji
hrom
karbid
se
tee
lomi
ili
otpada
pod
optereenjem.
esto ovi karbidotvorci doprinose otpornosti na abraziju na povienim temperaturama (neke su otporne
i
do
600C).

Meu ovim legurama se nalaze one sa vrlo sitnim karbidima, to je u nekim procesima bitno, jer je
nepoeljno da velika zrnca upadaju u sirovinu koja se dalje prerauje npr kod navarenih mixera gume
ili
plastike
ili
hrane.
Ove legure jesu jo otpornije na abraziju ali imaju manje austenita pa su im ilavost i otpornost na udar
manje. Zato pucaju tj razvijaju poprene prsline. Zbog vrlo male plastinosti, preporuka je ove legure
nanositi u max 2-3 sloja.

Dananja struka i tehnika se u gotovo svim oblastima poziva na NANOTEHNOLOGIJU!!! Pa eto

nanotehnologije
i
u
navarivanju.
Zamislite velike lopte za plau, prenika 1 metar. Ako napunite neku sobu tim loptama, izmeu njih e
ostati upljine. Te upljine popunite fudbalskim loptama a ostale teniskim, pa klikerima itd. Nano
estice su jako sitne, reda dimenzija 10-9 (milijarditi deo metra) i prosto, i za ono za ta nas interesuju,
moraju da budu TVRDE! Tu se pojavljuju elementi bor i volfram!!! Bor stvara vrlo tvrda zrna tj
boride, diboride, bor-karbide, bor nitride... nano dimenzija. I naravno bor ulazi u matricu u koju su
uglavljeni ve poznati karbidi i sada pomenuti boridi i napree je i otvrdnjava je. Tako da se tzv
prosena makrotvrdoa penje npr na 70-75 HRC a otpornost na habanje slina onim legurama na bazi
wolframa.

Wolfram

karbidne

legure

Depozit ovih legura se sastoji od vrlo tvrdih karbida (1900-2500 HV) volframa (WC i W2C) koji se
izluuju ili prolaze kroz zrna matrice, pa zato mikroskopska tvrdoa moe biti u velikom opsegu. Daje
dobru otpornost na extremno abrazivno habanje ali ima lou otpornost na udare. Glavna primena je kod
meaa raznih smesa, oboda pueva za sabijanje gline u ciglarskim industrijama, alatima za buenje
zemlje
i
slino.
Pri navarivanju ovim legurama se mora paziti da se ne pretera sa veliinom metalnog kupatila, jer zbog
svoje teine moe se desiti da prevelik deo woframa ode u matricu a ne u stvaranje karbida i sa druge
strane da se ne desi da veoma teki karbidi padnu na dno dok su rastopljenom metalu od nelegiranog
elika a na vrhu navara da ostave sloj od meke matrice od nelegiranog elika.
Zato se najbolji rezultati dobijaju sa cevastim elektrodama ili punjenim icama ili gasnim
navarivanjem/lemljenjem ili ak nasipanjem praha u rastopljeni metal od nelegiranog elika,
transferom
kroz
plazmu
ili
supersoninom
metalizacijom.
Industrija volfram karbida je u stvari prilino razvijena iako moda nije mnogo poznata. Volfram
karbidi se dobijaju metalurgijom praha i na razliite naine se implementiraju u krajnji proizvod.
Veliina estica volfram karbida i nain njihovog vezivanja kao i oblik direktno utiu na otpornost na
habanje
za
istu
koncentraciju.

Veliina volfram karbidnih estica se opisuje prema sledeoj tabeli:

to su estice volfram karbida manje, to je znaajno vea otpornost na abrazivno habanje kao i
makrotvrdoa.
Takoe, osim manjih dimenzija i vea HV tvrdoa estice znaajno utie na veu otpornost na abraziju.
I oblik estice ima uticaj na tvrdou.

Cementirani karbidi su veoma otporni na abraziju. to je sloj veziva izmeu dve volfram karbidne
estice tanji to e ga abrazivno zrnce tee zguliti, a kada to na kraju krajeva i uini, tj potkopa zrnce
volfram
karbida,
ono
je
toliko
sitno
da
teta
nije
velika.
Osim otpornosti na abraziju, posle dijamanta, cementirani volfram karbid je najootporniji materijal na
pritisak.
Fuzionisani volfram karbid je jedan od najjotpornijih materijala na abraziju. Sastoji se od oko 80%
W2C i 20% WC. Takoe je mogue dodati i dijamantske fine estice koje se takoe uglavljuju u
matricu.
Sferino zrno je najbolje to postoji u smislu oblika kao sredstvo protiv abrazije.
Tokom abrazije, deava se da abrazivna zrnca lome tvrde estice. Energija potrebna za lomljenje
sferinog volfram karbida je daleko vea nego za lomljenje okastog nepravilnog oblika i zato se
sferini volfram karbidi smatraju kao najjae sredstvo za borbu protiv ekstremne abrazije.
Ako

je

sredina

koroziona,

koristi

se

matrica

od

nikla

umesto

od

elika.

Wolfram karbid ne treba koristiti na povienim temperaturama jer oksidira na temperaturama preko
480C i time se veoma gubi otpornost na abraziju tj habanje.

Stabilizer na buaim ipkama za buenje nafte, moderan nain navarivanja.

Mea navaren volfram karbidom

Poreenje

rezultata

navarivanja

raznim

karbidnim

legurama

Jasno je da su sve karbidne legure otporne na abraziju, naravno neke vie a neke manje, i jasno je da su
neke
skuplje
a
neke
jeftinije.
Sigurno da svako na svom konkretnom problemu treba da izabere bilo Cr-C leguru, bilo leguru sa
komplexnim karbidima bilo W-C leguru tj neku iz ovih familija, a onda da po potrebi prelazi na jau
skuplju
tj
slabiju
a
jeftiniju.
Evo nekih parametara iz ciglarske industrije, sa indexima cena i dugotrajnosti navara raznih legura.

U principu, ovo su neke vrlo grube relacije cena/dugotrajnost, ali se vidi recimo na sluaju dela broj 2,
da deo navaren W-C legurom traje due 3 puta od onog navarenog Cr-C legurom a elektroda kota 7
puta
vie
u
nabavci.
Sad svako u konkretnom sluaju treba da uzme jo trokove montae i demontae, trokove noenja u
radionicu, eventualne mainske obrade, radne snage, aparata... itd itd i moda je isplativije platiti
elektrodu
7 puta
vie a
koja e
trajati
3 puta
due
a
moda
nije.
U principu, obiaj je kada se navaruje deo a bez predznanja ta je najbolje, upravo zbog cene elektroda
ili ica krenuti od jeftinijih Cr-C i komplexnih karbida pa pratiti rezultate i ako se nije zadovoljno
traiti
bolja
i
skuplja
reenja.
Napomena: ovde, kod ovih delova iz ciglane, se radi samo o abrazivnom habanju, pa je lako vriti
poreenje karbidnih legura. Meutim ako deluje jo i udar, onda iz razmatranja ispadaju legure koje
nisu otporne na udar, i u razmatranje ulaze samo one prigodne za tu konkretnu agresiju.
Co-Cr-W legure (zvane steliti)
Kod ovih legura matricu ini kobalt a karbide ine W, Cr i Mo. Glavna odlika je stabilna otpornost na
habanje (abrazija i metal-metal frikcija) pri povienim temperaturama. Takoe su otporni na oksidaciju
i koroziju. Npr koriste se za sedita kod ventila (automobilskih motora, ventila u rafinerijama i
termoenergetskim postrojenjima, turbina mlaznih motora...).

Razlikujemo legure na bazi kobalta prema kvalitetima: a najei su npr 1, 6, 12, 21 (tj prema
tvrdoama
na
povienim
temperaturama)...
Najee se neuki korisnici stelitnih legura povedu datim tvrdoama iz kataloga i time ine greku.
Tvrdoa iz kataloga se odnosi na metal istog navara (koji se moe dobiti navarivanjem na osnovu tek
u 5-6-7 sloju). Jer, pri navarivanju uvek dolazi do veeg ili manjeg meanja sa osnovnim metalom (ili
tampon slojem) i time se u prvih par slojeva uvek dobija manja tvrdoa od one kataloke. A sa druge
strane, ako se pretera sa brojem slojeva, recimo sa legurama kobalta ija je tvrdoa istog metala preko
40 HRC, doi e do pucanja po povrini zbog oslobaanja napona. Ove povrinske prsline nisu dobre
za
zaptivne
povrine.

Zbog toga, pri projektovanju navarenog sloja kobaltnih legura i njegove tvrdoe, obavezno uzeti u
obzir da realna tvrdoa navara, ako se navarivanje radi u par slojeva (bilo radi izbegavanja prslina, bilo
zato to prosto ima mesta za svega nekoliko milimetara navara), mora biti nia od kataloke.
A sa druge strane, obavezno prihvatiti da e postojati velika verovatnoa razvoja prslina u legurama
ija
je
tvrdoa
preko
40
HRC.
Pa ili prihvatiti kao realnost da se mora ii na manji broj slojeva to je legura tvra ili da se koriste
velike temperature predgrevanja i naknadne termike obrade ili i jedno i drugo da bi se izbegla
opasnost
od
prslina
u
navaru.
Naroitu panju posvetiti navarivanju stelita preko nerajuih elika zbog mogue degradacije
osnovnog
materijala.
Uzelo bi mnogo vremena ui u sve finese navarivanja stelitnim/kobaltnim legurama. Za sve dalje
informacije, slobodno nas kontaktirajte.
ICI d.o.o. prslina u vodom hlaenom upljem mikseru prevuenog stelitnim slojem.

ICI d.o.o. sanacija miksera.

ICI d.o.o. Navaren i bruenjem poravnat stelitni pokrivni sloj u dva sloja (kvalitet stelita 40-45 HRC),
rezultat je bez prslina u zavrnom sloju.
Legure

za

navarivanje

od

martenzitnog

nerajueg

elika

Ova grupa legura sadri uglavnom C do 0.25% i Cr do 18%. Imaju dobru otpornost na termo okove,
kao i otpornost na pritisak i frikciju metal-metal, kao i umerenu korozionu otpornost i otpornost na
umerene
udare.
Tvrdoa
je
35-45
HRC
Klasini primeri ovih legura su rolne u elezarama za valjanje metalnih limova kao i sedita ventila za
paru
i
vodu.
Ponekad, kada to dozvoljavaju uslovi rada koriste se kao zamena za skupe kobaltne tj stelitne legure.

ICI d.o.o. - Reparaturno navarivanje sedita i zaptivnog prstena na ventilu-zatvarau napojne vode.
Tehnologijom zavarivanja tj promenom parametara zavarivanja se moe postii da jedno od ova dva
bude meke za nekih 5 HRC, da bi se omoguilo da se bre haba ono to je lake navariti i obraditi a da
se ono drugo reparira tek svaki drugi ili trei put.
U zavisnosti od osnovnog materijala, potrebno je primeniti korektnu termiku obradu (predgrevanje i
odarivanje). A ako se radi sa MAG postupkom, obratiti panju na izbor gasa i transfera tj stepen
meanja sa osnovnim materijalom, a sve u zavisnosti od sadraja ugljenika u njemu da bi se dobila

eljena tvrdoa, inae ako se ne pazi, lako se dobija i nia i via.

Legure

za

navarivanje

alatnih

elika

Nekada je to bio veliki posao u Evropi, jer je bilo puno kovanica. Danas je veliki broj kovanica
otiao na daleki istok, a u Evropi se danas reparacija alatnih elika najee vri u automobilskoj
industriji.
Poznato je da su elici sa vie od 0,25% C teko zavarljivi. A alatni elici sadre 0.3%C do ak 2.5%C i
time se klasifikuju, kako kad i kako od koga kao teko zavarljivi, uslovno zavarljivi,
nezavarljivi.
U svakom sluaju je potreban veliki oprez pri zavarivanju, tj najee reparaturnom navarivanju ovih
elika.
Gruba
-

podela
alatne
alatne
za

ovih
koji
koji
kalupe

elika
rade
rade

je
na
na
za

na:
toplo,
hladno,
brzorezne,
plastiku,
...

Radi se o elicima koji su zakaljeni a takoe postoji i izluivanje tvrdih faza (karbida i nitrida). U
zavisnosti od hlaenja tokom kaljenja i poboljanja dobijaju se potrebne tvrdoe.
Alatni elici koji rade na hladno su oni kod kojih radna temperatura ne prelazi 200C. Radi se o
nelegiranim
ili
legiranim
elicima.
Alatni elici koji rade na toplo su oni kod kojih je radna temperatura povrine iznad 200C.
Brzorezni elici imaju najveu tvrdou na povienim temperaturama zbog svog posebnog hemijskog
sastava. Koriste se za temperature do 600C, najee za alate za mainsku obradu struganjem,
glodanjem...
i
oblkovanje
(kod
nas
su
poznati
pod
imenom
tirija),
elici za kalupe za plastiku predstavljaju elike najvie istoe, mogue ih je polirati do visokog
kvaliteta povrine, imaju jednoliku tvrdou i mikrostrukturu, ilavost, obradivost... i naravno termiku
provodnost
i
korozionu
otpornost.
Pristupa se reparaturnom navarivanju ovih elika, bilo radi popravke polomljenih ili pohabanih alata,
bilo
posle
obrade,
bilo
zbog
pravljenja
nove
gravure...
Jedna od najbitnijih stvari pri navarivanju jeste priprema tj izbei otre ivice i male radijuse, zbog
izbegavanja koncentracije napona pri zavarivanju. Moraju izvaditi sve prsline i zgnjeeni materijal
(kontrolu raditi penetrantima, magnetofluxom, ultrazvukom).

Reparaturno navarivanje se mora izvesti odmah posle ienja i lebljenja jer postoji opasnost od
prljanja
prainom,
vlagom
usled
kondenzacije
itd...
Ako se radi elektrodama, obezbediti da se koriste one sa minimalnim sadrajem vodonika, jer su ovi
elici
izuzetno
osetljivi
na
hladne
prsline.
Predgrevanje
je
gotovo
uvek
obavezan
deo
pri
navarivanju
ovih
elika.
Za svaki elik ili familiju postoje posebne preporuke, a ovde samo uopteno, ako se radi o malim
popravkama, predgrejati na 150-200C a ako se radi o velikim popravkama, pregrevanje se izvodi na
300-600C... Nekad se samo elik dovede na temperaturu 50-100C iznad temperature poetka
martenzitne transformacije a nekad se mora navarivati u arenom stanju. Generalno, predgrevanje se
radi sporo, zbog volframa i molibdena u elicima. Jednom kada se krene sa navarivanjem, treba posao
bez
prekida
odraditi
do
kraja.
Kovaki alati se esto prevaruju tako to se zagreju iznad temperature arenja, pa se u tako arenom
stanju
navare,
a
onda
idu
na
termiku
obradu.
Samo navarivanje se radi sa to manjim unosom toplote. Npr, raditi sa elektrodama 2.5 mm i
eventualno
3.2
mm,
kod
TIG-a
koji
je
spor
ne
prelaziti
120C...
Dobro je za prvi sloj iskoristiti meku elektrodu ili icu koje e popustiti pod naponima i plastino se
deformisati a za ostale slojeve koristiti odgovarajue tvrde ice ili elektrode.
Koristiti
pravolinijsko
voenje
i
kratak
luk.
Pri navarivanju ivica koristiti preporuke o graninim pliama i ukopavanju ljeba:

U sluaju da se posle navarivanja radi poliranje, zadnji prolaz ili dva odraditi TIG-om. Uopte, TIG je
veoma
est
proces
kod
navarivanja
mnogih
alata.
Posle zavarivanja, obiaj je da se odradi naknadna termika obrada (odarivanje radi otputanja napona
ili poboljanje...), ve po potrebi. U najgorem sluaju se mora obezbediti polagano hlaenje.
Prevarivanje stare gravure na kovakom alatu. Ovde e se udubiti nova gravura.

Popravak ivica gravure na alatu i mainskom obradom dovoenje na eljene dimenzije.

Popravak ivice alata. S obzirom da je habanje tipa frikcija metal-metal, navarena je tvrda bronza koja
ima mali koeficijent trenja.

Za navarivanje alatnih elika se koriste i istorodni i raznorodni materijali.

Npr kao elastini meuslojevi se koriste legure od posebnog nerajueg elika koje mogu upiti u
sebe dosta ugljenika ili se koriste legure nikla, a oba tipa moraju imati veliku plastinost i vrstou.
Za tvrde navare se koriste legure alatnih elika ili pre pominjanih stelita (npr za kovake alate)...

6) Razvijanje poprenih prslina

Ako neto udi i plai neupuene korisnike karbdinih legura, to je da one PUCAJU, tj pojavljuju se
POPRENE PRSLINE na pravac zavarivanja.
Prsline u navaru legura sa velikim sadrajem karbida.
Zvuk pucanja koji se uje tokom zavarivanja nije ni malo prijatan tj zastrauje neupuene... Prsline se
od vrha navara prostiru do dna navarenog sloja ali uglavnom ne ulaze u osnovni materijal. Ako je ipak
osnovni materijal krt, postoji ansa da se prslina razvije i u njemu i dovede do loma konstrukcije. U tim
sluajevima, da se izbegne svaki rizik da ipak ne prodru u osnovni materijal koristi se tzv tampon sloj
(koji
ima
jo
neke
uloge...).
Ali, same poprene prsline u NAVARU od karbidnih legura su dobrodole. Protivi se logici, struci,
poznavanju zavarivanja, svemu to se uilo a to je prsline su nepoeljne i moraju se izbei, prsline su
greke...
Legure za navarivanje ne slue za spajanje metala tj klasino zavarivanje gde su prsline apsolutno
nepoeljne. Kada se prsline ne bi razvile, zaostali naponi bi mogli biti toliko veliki da bi se moda ceo
navar,
moda
sa
celim
jednim
slojem
osnovnog
materijala
iupao.
Ovde se razmilja ovako: to je vie poprenih prslina, vie osloboenog napona, i manja opasnost od
odvajanja navara od osnovnog materijala i manje krivljenje tj deformacija dela.
Metalurki govorei, kada je koliina ugljenika i hroma i drugih karbidotvoraca vea od neke granice,
uz pomo nekih elemenata formirae se austenitna (ili druga) matrica, a karbidi hroma i drugih
elemenata
e
se
izluiti
po
granicama
zrna.
Austenit jeste ilav, ali koeficijent toplotne provodljivosti karbida je takav da se oni uglavnom niti ire
niti skupljaju za razliku od matrice, a dalje, ti karbidi nemaju nikakvu plastinost. Zato se pri hlaenju
deava odvajanje nekih slojeva matrice od karbida tj dolazi do poprenih prslina, i to po granicama
zrna gde su sile vezivanja matrice za karbide manje od sila skupljanja tj unutranjih napona.
Prsline se formiraju normalno na pravac gusenice, jer su sile skupljanja u tom pravcu najjae. Pukotina
kree od vrha legura i zaustavlja se na prelazu navara i osnovnog materijala. Te poprene prsline su
povoljne jer deluju kao faktor oslobaanja napona. Ako se ne bi pojavile, postojala bi opasnost od
odvajanja navara od osnovnog materijala, ili ak pojave prslina u osnovnom materijalu. Dalje na ovaj
nain se ublaava krivljenje tj deformacija osnovnog materijala. Umesto da se deo savije kao kifla na
onu stranu sa koje je navaren zbog napona usled skupljanja, navar e popucati. (U sluaju da je osnovni

materijal krt, izmeu tvrde formacije i krtog osnovnog materijala se nanosi tampon elastini meusloj).
Loa strana je da malkice (gotovo nebitno) pogoravaju otpornost na habanje jer ivice pukotina bivaju
izloene
mikro-krzanju.
Poprene prsline se kontroliu hemijskim sastavom, modifikatorima i temperaturom.
to vie ugljenika i karbidotvoraca, bie vie poprenih prslina i obrnuto.
to je temperatura predgrevanja vea, to je hlaenje sporije, bie manje prslina i obrnuto...

Iz ovih razloga, preporuka je ne navarivati karbidne legure u vie od 2-3 sloja jer se moe desiti da
otpadnu pri veem optereenju.
Takoe treba razumeti da karbidne legure ne slue za zavarivanje. Niti se njima moe zavariti dva dela,
niti se nekom elektrodom za zavarivanje moe zavariti navar od karbidne legure za drugi navar ili
recimo za elinu plou.
Jeste da je tvrdoa velika, da usled velike koliine tvrdih karbida imaju veliku otpornost na abraziju, ali
njihova vrstoa je izuzetno mala.

7) Elastini (meu)sloj (podsloj), tampon sloj, bafer sloj, pufer...

Elastini meusloj (u stvari moe biti jedan ali i dva, tri sloja...), izmeu osnovnog materijala i tvrde
formacije je u principu jako bitan deo tehnologije navarivanja.
Meusloj, najee je veoma elastino-plastina legura (neki je zovu vakom) koja je takoe i
metalurki kompaktibilna sa osnovnim materijalom i tvrdim navarom.
On svojom elasto-plastinou apsorbuje napone usled skupljanja pri hlaenju navara, poboljava
vezivanje navara za materijal itd... Mora biti metalurki kompaktibilan sa oba.
Ako je osnovni materijal osetljiv na koncentraciju napona, a navaruje se karbidnim legurama koje pri
hlaenju oslobaaju napone tako to razvijaju poprene prsline, potrebno je izmeu njih naneti jedan
solidan elastini meusloj koji e spreiti da se prsline iz tvrde formacije prenesu do osnovnog
materijala.
Ponekad se recimo pogodnim tampon slojem spreava prelaz ugljenika iz navara u osnovni materijal,
inae
bi
dolo
do
strukturnih
promena.
Ponekad, ako je osnovni materijal slab, recimo nelegirani elik a mora izdrati jako optereenje, ima
smisla
kao
meusloj
naneti
recimo
elik
poviene
vrstoe.
Nekad se ovaj tampon sloj nanosi u nekoliko slojeva, da bi popunio nedostajuu zapreminu a tvrda
legura
se
nanosi
u
svojih
maksimalno
2-3
prolaza.
Tampon sloj moe biti i termalna barijera koja titi osnovni materijal pri navarivanju.
Ako je osnovni materijal puno mekan, npr nelegirani elik, moe se desiti da navar od tvrde legure
potone u sredinjem delu. Postavljanjem ilavog meusloja, navar ne tone.

Pri nanoenju elastinog meusloja voditi rauna da se elici sa visokim sadrajem ugljenika predgreju
(to je inae standardna procedura kada se primenjuje bilo kakvo zavarivanje ili navarivanje visoko
ugljeninih
elika).
U sluaju nanoenja tampon sloja na manganski elik ili elik poviene vrstoe obezbediti da irina i
duina tampon sloja bude vea od irine i duine tvrdog navara jer se time titi materijal od prodora
prslina
iz
tvrdog
navara.
Tampon sloj ponekad slui kao barijera za prodor nekog elementa iz jednog materijala u drugi. Npr pri
spajanju nerajueg elika sa obinim crnim elikom, moe se desiti migracija ugljenika iz crnog u
nerajui, i time njegova degradacija. Zato se u ovim sluajevima kao tampon sloj postavlja neka od
legura nikla koja jeste metalurki kompaktibilna sa oba materijala, ali ne dozvoljava prodor ugljenika iz
crnog
u
nerajui
elik.
Paziti kada se koristi obina bazina elektroda (ili obina CO2 ica) kao tampon sloj (ili build-up sloj).
Recimo nikada ih ne koristiti na manganskim elicima ili nerajuim elicima. Prosto meavina
osnovnog metala i metala elektrode e biti sa mnogo ugljenika i postoji velika verovatnoa dobijanja
tvrde i krte strukture, osetljive na vodonik, sklone prslinama (i toplim i hladnim).

8) Krivljenje (promena oblika i geometrije i dimenzija) usled

navarivanja.
Pri navarivanju se svakako mora oekivati krivljenje i deformacija dela koji se navaruje. Nekada je to
nebitno, ali nekad se mora uiniti sve da se to je mogue vie izbegnu deformacije. Naroito je
krivljenje
izraeno
kod
tankozidih
delova.
Deformacije nastaju zbog toga to se rastopljeni metal skuplja tokom ovravanja i hlaenja do
ambijentalne temperature. Neka gruba procena je da se metal skuplja oko 10% tokom hlaenja. Ovo
skupljanje generie vrlo jake sile tj napone koji mogu biti vee od granice teenja materijala koji se
navaruje. Poto je navar vezan za osnovni materijal, dok se navar skuplja on deluje silama na osnovni
materijal koji se zbog toga krivi. Ako su naponi skupljanja ba veliki, navar moe i da se iupa i
otpadne
od
osnovnog
materijala.
Takoe treba spomenuti da tvrdi navari i osnovni materijal imaju razliite koeficijent linernog irenja,
pa
i
to
treba
uzeti
u
obzir
pri
navarivanju.
Naini
za
izbegavanje
deformacija
su:
- predgrevanje: predgrevanjem se usporava brzina hlaenja a i smanjuje se temperaturna razlika
osnovnog materijala (koji je hladan) i navara (koji iz vrelog rastopljenog stanja tokom hlaenja prelazi
u
vrsto
stanje,
sve
do
temperature
okoline).
Predgrevanjem se omoguava vie vremena da se naponi skupljanja izjednae jer i navar i materijal se
skupljaju
jer
se
oboje
hlade.
- razvijanje poprenih prslina: ve pomenuto, legure kod kojih se razvijaju prsline, na taj nain ne
povlae osnovni materijal ve se one prilagoavaju obliku materijala time to svaka prslina predstavlja

granicu
nekog
segmenta.
- Fixiranjem u stezne alate (ili privarivanje dva dela, lea o lea): Fiksiranjem u stezne alate, ili
privarivanjem za masivnu tablu ili profil (inu ili slino) se onemoguava deformisanje a materijal se
svojom
plastinou
bori
protiv
zaostalih
napona.
est sluaj je da se dva dela koja treba navariti, privare lea o lea i na taj nain se ponitavaju
deformacije
tj
naponi.
- Prisilno krivljenje u suprotnu stranu: Ponekad se deo prisilno savije u suprotnu stranu od one na kojoj
se navaruje. Naponi skupljanja vraaju prethodno savijeni deo u nulti poloaj.
- Krae gusenice, povratni korak i plan navarivanja: Korienjem plana navarivanja, kraim
gusenicama, povratnim korakom se unosi manje toplote, a time i manje deformacije.
Kratke gusenice i povratni korak.
- Ponekad je mogue deformaciju ukloniti mainskom obradom tj poravnavanjem, pri emu se esto
mora
navariti
(najee
istorodnim
materijalom)
suprotna
strana
dela.
- Ispravljanje na presi ili ispravljanje gasnim plamenom: Ako deo ima dobru plastinost, predgrevanjem
i stavljanjem u presu se moe vratiti na eljeni oblik ispravljanjem. Stari majstori su umeli da
grejanjem odreenih taaka na delu i brzim hlaenjem vrate deo u prihvatljiv oblik.

9) Meanje metala navara i osnovnog materijala

esto se postavlja pitanje: da li se sme ovaj materijal navariti onim. Bojazan je opravdana naroito
npr u sluaju ako je osnovni materijal nerajui elik ili visoko ugljenini elik.
Pri navarivanju, luk ili plamen topi i metal elektrode ili ice kojima se navaruje ali i osnovni materijal.
Ta dva rastopa se meaju i ta smea je neto izmeu po svom hemijskom sastavu.
Takoe se postavlja pitanje legiranja osnovnog materijala na granici zone meanja elementima iz
navara i negativnog uticaja na recimo korozionu otpornost ili na ilavost ili slino.
U svakom sluaju, meanje metala navara i osnovnog materijala mora biti pod kontrolom, a esto se
upravo zbog ovog razloga koristi metalurki kompaktibilan tampon sloj jer bi se direktnim meanjem
osnovnog metala i tvrdog navara moda degradirao osnovni materijal a moda i sam navar.
Procenat meanja = 100% x B / (A + B)
Meanje treba da bude minimalno, tek toliko da postoji dovoljno uvarivanje za dobru vezu da se ne bi
previe razblaio metal tvrdog navara.

Npr. 25% meanja znai da se metal navara sastoji 25% od metala osnovnog materijala a 75% od
metala
elektrode/ice
za
navarivanje.
To
je
recimo
u
prvom
sloju.
Ako postoji i drugi sloj, (od iste legure, sa meanjem od 25%), to znai da e taj drugi sloj sadrati 75%

metala
ice/elektrode
za
navarivanje
a
25%
metala
od
prvog
sloja.
(ili drukije reeno taj drugi sloj e sadrati 0.25 x 0.25 = 6.25% osnovnog materijala, a 93.75% metala
od
elektrode/ice
za
tvrdo
navarivanje).
(Ako emo da teramo do treeg sloja, sa istom legurom i istim meanjem od 25%, onda e trei sloj
sadrati 1.56% osnovnog materijala a 98.44% metala od elektrode i ice).
Sada je jasnije zato kataloki podaci o tvrdoi i otpornosti na habanje nisu ni blizu realnosti ako je
navarivanje samo u jednom sloju sa klasinim legurama. Kataloki podaci o tvrdoi se odnose na
tvrdou
6-tog
sloja.
Teoretski, nikad se nee dostii 100% ali se praktino moe smatrati da e trei sloj imati kataloke
vrednosti.
U zavarivanju, vrstoa spoja je odreena penetracijom tj uvarivanjem tj meanjem metala elektrode ili
ice
i
osnovnog
materijala.
Meutim u navarivanju nije uopte potrebna velika penetracija i vrstoa veze, dovoljno je da
penetracija bude taman zbog vezivanja, jer preterano meanje e sasvim sigurno razblaiti metal
navara jer su metal navara i osnovni materijal uglavnom potpuno razliiti.
Preveliko meanje moe dovesti do potpunog razblaivanja i gubljenja otpornosti na habanje tvrdog
navara.
Neiskusni esto previaju sledeu injenicu. Gledaju katalog i smatraju da e podaci iz kataloga biti
preslikani kada oni navare osnovni materijal i to u prvom sloju. To je velika greka, jer se u katalogu
navode tipine vrednosti istog navara (tvrdoa, hemijski sastav...) a to se postie recimo navarivanjem
na niskougljenini elik recimo u 6 slojeva. Tek u tom 6-tom sloju nema negativnog uticaja tj
razblaivanja
od
strane
osnovnog
materijala.
A sa druge strane, veina legura za navarivanje je namenjena za polaganje u max 2-3 sloja a osnovni
materijal je retko nelegirani elik, ve esto visoko ugljenini ili slino...
Iz tog razloga se mora prihvatiti da e konani realni navar (u 2-gom ili 3-cem sloju) biti neto meki
tj
manje
otporan
na
habanje
od
katalokih
vrednosti.
Dalje, veom amperaom (i voltaom) se postie vea penetracija time i vee meanje, pa se zato
preporuuje da se navarivanje radi u donjem opsegu tj u opsegu niih strujnih parametara. Time se
postiu viestruki efekti (manje meanje-manje razblaivanje a time vea tvrdoa i otpornost na
habanje tvrdog navara..., manji unos toplote i degradacija osnovnih materijala osetljivih na unos
toplote...,
zbog
manjeg
unosa
toplote-manje
deformacije...).
Naravno i metalurzi su se pozabavili ovim problemom, razblaivanjem tvrdog navara usled meanja i
time primoravanjem da se navarivanje vri u 2-3 sloja da bi se dobila otpornost na habanje bliska
katalokim vrednostima (to je moda mnogo i po debljini navara, i po unosu toplote i po ceni, i
vremenu)... U metal navara se zato unose vrlo sitne estice za koje se zna da e se ravnomerno
rasporediti po celoj visini navara (pre svega se misli na bor). Neke takve legure, potovanjem
preporuenih strujnih parametara, ve u prvom sloju postiu tvrdou i otpornost na abraziju kao prema
katalokoj
vrednosti.
Neke od preporuka za to manje meanje tj to manju degradaciju i metala navara i osnovnog
materijala
su:
- Minimalni strujni parametri (amperaa i voltaa), jer je tada meanje manje.
Brzo
voenje
elektrode
ili
ice,
- Predgrevanje blie minimalnoj granici. Predgrevanje jeste korisno radi smanjenja deformacije, ali
svako predgrevanje poveava stopu meanja, pa se drati donje preporuene granice a ne gornje,

- Kada se navarivanje radi MIG/MAG-om, raditi sa hladnijim gasovima i transferima.

(moda je sada jasnije zato se preporuuje za neke punjene ice rad u Ar+2%O2 gasu, jer je to gas sa
daleko manjom energijom plazme tj toplotom od recimo CO2 gasa ili Ar+18%CO2), (takoe je jasnije
zato se preporuuje rad u pulsu, jer je unos toplote i meanje manje nego kod spreja), (i jasno je zato
su samozatitne punjene ice toliko popularne, jer rade u reimu krupnokapljiastog transfera i time je
unos toplote i meanje manje nego kod spreja, a pri tome je vea stopa prtanja totalno nebitna-jer radi
se o navarivanju a ne o zavarivanju tj spajanju i nepropusnosti i slino).
- Pravolinijsko voenje ili sa minimalnim njihanjem daje manje meanje nego iroko njihanje (osim
manjeg meanja, usko voenje unosi i manje toplote a time generie manje deformacije i degradaciju
materijala
osetljivog
na
unos
toplote).
- Broj slojeva. U svakom narednom sloju se smanjuje uticaj razblaivanja od strane osnovnog
materijala, ali ipak treba biti razuman i drati se preporuka za navarivanje u 2-3 sloja ili koristiti skuplje
borom legirane ice koje i u prvom sloju daju otpornost na habanje blisku katalokim vrednostima.
- Navarivanje gasnim plamenom, zbog male toplote samog procesa, daje malo meanje sa osnovnim
materijalom. Zato se esto recimo razne legure na bazi volfram karbida nanose gasnim plamenom.
- Ve pominjani tampon sloj, moe biti reenje za probleme koji bi nastali meanjem metala razliitih
koeficijenata
skupljanja.
Na primer, u ASTM G65 testu, jedan uzorak je navaren karbidnom legurom Cr-C u jednom sloju a
drugi tom istom legurom u dva sloja. Gubitak mase u prvom sluaju je bio 0.35 grama a u drugom 0.19
grama.
Uopte nije na odmet jo jednom ponoviti: Vrednosti tvrdoe, otpornosti na habanje, hemijski sastav itd
iz kataloga se odnose na ist metal navara, koji se postie u 6-tom sloju. U praksi se navarivanje izvodi
tek u 1-2-3 sloja, pa se mora raunati na drukije najee neto nie vrednosti.
Orijentacione vrednosti meanja, tj uticaja osnovnog materijala tj razblaivanja na tvrdi navar:
Gasno
MIG/MAG
sprej
MIG/MAG
transfer
Samozatitne
EPP:
Obloena
Cevasta
- Navarivanje trakom pod prakom: 7%

navarivanje:
transfer:
kratkim
spojem:
ice:

5-10%,
25-35%,
10-15%,
15-30%,
30-40%,
15-30%,
10-20%,

elektroda:
elektroda:

10) Unos toplote

Unos

toplote

(napon

amperaa)

brzina

voenja

luka.

Iz ove opte formule, se vidi da je unos toplote vei to su vei amperaa, napon i to je preeni put
manji.
Ako se bavite zavarivanjem, verovatno znate da se na napon uglavnom ne moe uticati mnogo (kod
REL-a i TIG-a je napon vezan za amperau prema onim formulama koje verovatno svi znate a kod
MIG/MAG-a
je
neophodan
za
stabilan
transfer).
Kada je u pitanju brzina voenja, moe se uticati samo na jedan nain a to je izbegavati svako iroko

njihanje.
Sledi
da

se

najvie

moe

postii

smanjenem

amperae

tj

transfera.

Veliki unos toplote negativno utie na navarivanje jer to je vei, vee je meanje i razblaivanje metala
navara, vee su deformacije, vea je degradacija materijala (otputanje ili zakaljivanje), krajnja tvrdoa
moe
biti
manja
od
oekivane...
Kada se koriste volfram karbidne legure, mora se paziti da unos toplote ne bude preveliki da teki
karbidi ne popadaju na dno rastopljenog metala a na vrhu da ostane meki elik.
Zato se volfram karbid najee navaruje gasnim plamenom, cevastim elektrodama ili samozatitnim
icama.
Primer moe biti navarivanje nekog tipinog vratila. Vratila su tipino napravljena od poboljanog
elika. to znai da u sebi sadre dosta ugljenika (tj bolje reeno ekvivalentnog ugljenika raunajui i
legirajue elemente najee Cr i Mo...), i da su svoju povrinsku tvrdou i vrstou dobili kaljenjem i
otputanjem
na
zadatu
vrednost
(to
je
termika
obrada
poboljanjem).
Navarivanjem recimo pohabanog rukavca se unosi velika toplota i rezultat je da se vratilo otputa tj
omekava tj gubi vrstou u irokoj zoni pored mesta navarivanja. Druga je stvar ta se deava u ZUT-u
i ispod navara.

11) Meuprolazna temperatura

Pri zavarivanju odgovornih delova, meuprolazna temperatura je jedna od sutinskih stvari i strogo se
mora potovati. Razlog za propisivanje i potovanje meuprolazne temperature je spreavanje tetnog
uticaja vodonika kao i spreavanje naglog hlaenja i time dobijanja tvrdih i krtih struktura.
U
navarivanju
je
problem
slian.
Ako se navaruje visokougljenini elik i ovde postoji problem sa vodonikom.
Dalje, ako se navaruje martenzitnom legurom koje svoju tvrdou postiu hlaenjem na vazduhu posle
navarivanja, potrebno je potovati preporuke, da se ne bi dobile manje tvrdoe od eljenih ili da se ne
bi
dobile
vee
tvrdoe.
Npr kod onog vratila, recimo da se navaruje nekom legurom ija je kataloka vrednost 350 HB a
izabrana je jer je obradiva strugarskim noem, meutim ako nije potovana neka potrebna
meuprolazna temeperatura, moe doi do velikog zakaljenja i moda se nee moi obraditi noem.
Ili ako se navaruje legurom od 55 HRC moe ak doi do tolikog zakaljenja navara da popuca.
Ili ako se navaruje u 2-3 sloja martenzitnom legurom, moe se desiti da recimo kod prvog ili drugog
sloja meuprolazna temperatura drastino padne i da se taj sloj zakali. Kada se nanese naredni sloj on
e otpustiti tj jako omekati taj prethodni sloj, pa e u eksploataciji da se desi da e samo taj zadnji sloj
biti
tvrd
a
ovi
ispod
e
biti
izloeni
brzom
habanju
jer
su
meki.
U ove sluajeve ne spadaju karbidne legure jer one svoju tvrdou dobijaju rasporeivanjem izuzetno
tvrdih
estica
(karbida)
po
zapremini
navara.
Takoe, pri navarivanju manganskim legurama, potrebno je meuprolaznu temperaturu ograniiti na
max
250C.
U navarivanju postoji gruba preporuka za meuprolaznu temperaturu kada se navaruje martenzitnom

legurom.
Ako nema legirajuih elemenata u materijalu tvrdog navara meuprolazna temperatura treba da je oko
0.56
x
(%C
x
1000
32).
Npr ako legura kojom se navaruje ima 0.4%C sledi: 0.56 x (0.4 x 1000 32) = priblino 200 C.
Ako ima legirajuih elemenata u osnovnom materijalu meuprolazna temperatura treba da je oko 0.56
x
(%C
x
1000
+
68).
Naravno da se radi o gruboj preporuci i da uvek treba konsultovati investitora, projektanta ili
proizvoaa
materijala
oko
temperaturnog
ciklusa.
Meuprolazna temperatura je vezana za temperaturu predgrevanja. Uopte treba rei, da to osnovni
materijal
ima
vie
ugljenika,
to
temperatura
predgrevanja
treba
biti
vea.
Takoe, ponekad se mora izvriti naknadna termika obrada, najee odarivanje za uklanjanje
zaostalih napona. Ovo se naroito odnosi na vratila i osovine.

12) Navarivanje gusenica, mustre

Pri navarivanju, obiaj je da se gusenice preklapaju za 1/3 do 1/2 da bi se spreila pojava razlika u
visini navara.

U prvom sluaju se dobija ujednaena povrina, koja takoe omoguava manje skidanje materijala pre
mainske obrade. Obiaj je da se preklapa 1/3 do 1/2 irine gusenice. Ako je irina gusenice velika
zbog njihanja, onda se preklapanje izvodi tako da se dobije to je mogue manja udubljenja na
preklapanjima.
U principu treba razmisliti da li je potrebno da se navari cela povrina. Nekad jeste. Nekad nije. Nekad
je
dovoljno
navariti
deo
totalno
a
drugi
deo
delimino.
Kompletno se navaruju one povrine koje su okrugle (vratila, rolne...) ili su izloene tekim uslovima
habanja.
Kada se ravna povrina navaruje kontinualno, preporuka je gusenice polagati pod uglom od 90 stepeni
u odnosu na smer kretanja abrazivnog materijala.
Smer navarivanja gusenica, po preporuci treba da je poprean na pravac kretanja abrazivnog materijala
da bi se izbeglo da abrazivni materijal napada udoline na dodiru gusenica, tj najtanji deo navara, koji
ima onoliko koliko i gusenica a da bi se iskoristilo da u te udoline upadne abrazivni materijal i da on
dalje titi te udoline tako to na tim mestima abrazivni materijal prelazi preko abrazivnih zrnaca koje su
se smestila u pomenute udoline.

U mnogim sluajevima, postoje zone koje nisu jako napadnute abrazijom ili udarima. Zato se one
delimino
pokrivaju
tvrdim
navarima.
Tipini
primeri
su:
U sluaju kada je npr uzrok habanja krupno kamenje, navarivanje se vri u smeru kretanja tog kamenja,
da bi ono moglo da se klie po navaru, a da ne doe do dodira sa osnovnim materijalom.
Deo izloen udarima i kotrljanju krupnog kamenja. Vidi se da je dno zuba navareno u potpunosti.

Deo izloen abrazivnom habanju sitnog materijala, peska na primer. Koristi se mehanizam da e se u
ove razmake izmeu navara gusto sabiti upravo pesak i da e abrazivni materijal prelaziti preko njega tj
sami abrazivni pesak, sabijen u te razmake e tititi osnovni materijal. Uoiti da je je deo najvie
napadnut abrazijom navaren kompletno, bez razmaka.

U sluaju da abrazija nije tako jaka, ali ipak je potrebna zatita ili ako je materijal osetljiv na unos
toplote (manganski elik, sivi lv), koristi se navarivanje taaka (prenik take 10-20 mm, visina 5-10
mm), a razmak taaka po potrebi, a nekako se u preporukama najee pominje 50 mm (a gue tamo
gde treba). Legura za navarivanje je ona po prema napadnom medijumu. Moe biti anti abrazivna ili
protiv
udara
ili
jedna
taka
ovakva
a
druga
onakva.
U svakom sluaju, potrebno je napraviti tj prepoznati tj proceniti model habanja (koliko i kako utiu
abrazija, udar...), zone habanja (kritine zone, srednje napadnute zone, malo napadnute zone), pa onda
izabrati leguru, mustru... Pratiti habanje, a onda po potrebi koristiti jae i skuplje legure (ili slabije i
jeftinije), koristiti gue ili ree mustre itd...
Razmiljanje

konanoj

povrini

navara

Na samom poetku, pri sastavljanju tehnologije navarivanja se mora odmah jasno znati, da li navar ide
na mainsku obradu i koju (bruenje ili samo struganje ili poravnavanje runim brusilicama), da li
ostaje netaknut, da li ide na termiku obradu, da li su dozvoljene poprene prsline (na zaptivnim
povrinama sigurno nisu), da li je potrebno da budu seene gasnim plamenom (nerajui elici i
manganski
materijali
se
ne
mogu
sei
gasnim
plamenom).
Neki se neprijatno iznenade kada shvate da su na kraju dobili neto to nisu eleli.

13) Ekonomski aspekt navarivanja

Podrazumeva se da je najbitnije izabrati pravu leguru koja e najdue trajati a opet platiti je u nabavci
to
manje.

Meutim i kada se izabere prava legura, mogue je smanjiti trokove korienjem tj izborom
najeekonominijeg
procesa
navarivanja.
A tu je najbitnija stvar (a i inae u zavarivanju uopte) stopa depozita tj naplavljivost tj nalivenih
kg/h...
*radi se o teoretskim (100%) naplavljivostima, uzeti u obzir intermitencu pogona i radnika (tj koliko
vremena gori luk, koliko se vremena provede na pauzama i odmorima a koliko na pripremi)
Jasno je da i u samom procesu moe da se napravi razlika, na primer nije isto raditi elektrodom 2.5 mm
i 5 mm. Za istu leguru nije isto raditi elektrodom sa tankom oblogom i oblogom koja je jako debela tj u
sebi ima puno metalnog praha (npr tanka elektroda ima recimo 5-15% metalnog praha u odnosu na icu
u jezgru ali recimo za navarivanje postoje elektrode koje imaju i 140% praha preko metala ice).
Dalje, za istu amperau, kod punjenih ica i MIG/MAG ica, vei depozit e dati ica manjeg prenika.
Ponekad je potrebno prilagoditi se postojeoj opremi, npr pomenute elektrode sa iskorienjem 240%
(100% iz ice plus 140% iz obloge) zahtevaju 250A za prenik 5.0 mm, to e rei da je za navarivanje
ovim elektrodama potreban aparat sa intermitencom od recimo 60%@ 250A.
U svakom sluaju, naroitu panju treba skrenuti na punjene samozatitne ice kao najjekonominiji
izbor.
Gotovo se sve prave u prenicima 1.6 mm, 2.0 mm, 2.4 mm, 2.8 mm, 3.2 mm... (dosta njih i u 1.2 mm).
A prenik 1.2 mm i 1.6 mm ve moe da prihvati svaki iole ozbiljniji MIG/MAG aparat. Zato su se one
probile kao najee najekonominije reenje za navarivanje. Ne treba im gas, parametri se mogu
podeavati u irokom opsegu a sam izbor raznih legura je neverovatno velik (naroito kada je abrazija u
pitanju. Neiskusan zavariva e biti zbunjen koji tip da izabere kada ih ima za istu namenu po nekoliko
vrlo
slinih).
REL navarivanje obloenom elektrodom se isplati kada se poseduje samo REL aparat a ne eli se
ulagati u recimo MIG/MAG aparat. U principu smisleno je koristiti REL kada se treba nabaciti mala
koliina
navara
(malo
kg),
tj
kada
je
vreme
navarivanja
kratko.
Takoe treba razmisliti, o primeni punjenih/cevastih elektroda, kada se trai mali unos toplote ili kada
se
mora
navarivati
u
prisilnim
poloajima.
Punjene elektrode se prave tako da je u cevi od nelegiranog elika ubaen prah (od elemenata koji
prave karbide), a obloga se nanosi namakanjem i vrlo je tanka i ima smisao samo stabilizacije luka.
Recimo da cevasta elektroda prenika 6 mm radi na svega 80-100A. Jedan broj gotovih tvrdih
karbida se samo iz praha uliva u teni metal, tj ne vri se njihovo generisanje tokom zavarivanja. Ovo
znai da se ve u prvom sloju moe oekivati velika makrotvrdoa i koncentracija tvrdih karbida po
celom preseku, jer nema velikog meanja sa osnovnim materijalom a poto se gotovi karbidi usipaju u
rastop, nema opasnosti da deo elemenata umesto u karbid ode u matricu ili ljaku ili neko neeljeno
jedinjenje.
Zbog ovoga i zbog malog unosa toplote, mogu se koristiti direktno na visokougljenine elike, pa i na
sivi
liv.
Ove
elektrode
ne
daju
ljaku,
pa
im
je
iskorienje
preko
90%.
Naalost cena punjenih/cevastih elektroda je jo uvek 2-3 puta vea od iste klasine obloene

elektrode, a naravno i naplavljivost (depozit kg/h) je mali, pa ih to spreava da postanu popularnije.

Ako je navarivanje svakodnevan posao, ako je bitno da se to pre deo navari da bi se vratio u
eksploataciju, onda se preporuuje prelazak na produktivniji MIG/MAG proces pre svega punjenim
samozatitnim
icama.
TIG proces u navarivanju najee nalazi svoje mesto u preciznim navarivanjima alata.

14) Oprema / aparati koji se koriste u navarivanju

Najee
se
koriste
REL
aparati
(za
elektrode)
i
MIG/MAG
aparati.
EPP ve predstavlja visoko ulaganje i koriste ga samo specijalizovane firme, a TIG je opet spor i skup
proces
i
unosi
previe
toplote.
Kada je REL navarivanje u pitanju, treba spomenuti da su mnoge elektrode za navarivanje, pre svega
karbidni tipovi, sa iskorienjem 150-250% (100% metala dolazi iz ice plus 50-150% iz obloge) Tako
recimo elektrode sa iskorienjem 240%, prenika 5.0 mm, zahtevaju i svih 250A pri navarivanju na
debeo komad. Ako se uzme da je radni ciklus navarivanja vei od onog kod zavarivanja (jer ljake
gotovo da nema, nema bojazni od malih greaka pri nalivanju) moe se rei da je intermitenca
navarivaa tada oko 50%, to e rei da je, uz neku rezervu snage aparata za navarivanje, ovim
elektrodama
potreban
aparat
sa
intermitencom
od
60%@
250A.
Kada su u pitanju MIG/MAG aparati, za bilo kakvo ozbiljno svakodnevno navarivanje sa punjenim
samozatitnim icama se mora minimalno imati aparat sa intermitencom 100%@300A i pri tome se
zadovoljiti navarivanjem samo icom 1.2 mm. Ako se eli koristiti ica 1.6 mm, aparat mora biti
minimalno 100%@350A. Pri tome treba napomenuti da punjene ice imaju tanak zid cevi koja je
punjena prahom, pa je za njihovo guranje potreban dodava sa 4 tokia sa zupcima, ba za punjenu
icu. Poto se radi sa velikim strujama, poeljno (pre bi se moglo rei da mora) je da aparat ima vodeno
hlaenje. Inae, pitolji (zajedno sa polikablom) koji su sposobni da izdre tolike amperae su jako
teki
i
zavariva
ne
moe
da
ih
dri
dugo.
Inae, realno jedini nain rada sa takvim tekim vazduno hlaenim pitolj-macolom je da se pored i
vie sebe stavi neka preka, polikabl se prebaci preko preke, pitolj visi, a onda ga zavariva pomera
tokom zavarivanja. Ili, to isto samo polikabl prebaciti preko ramena.

Ovde se vide normativi za navarivanje samozatitnim punjenom icom (Cr-C tip), prenika 1.2 mm i
1.6
mm
na
MIG/MAG
aparatima.
ica
je
Oerlikon
Fluxodur
62-O.
Verovatno ste proitali i razumeli da se na MIG/MAG aparatima ne podeava amperaa (ve napon i
brzina ice) i zato su ovi dijagrami izraeni prema brzini ice i naponu.
Ako niste, obavezno proitajte (http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-migmag-zavarivanje).
Znai, amperaa je rezultat... tipa ice, prenika ice, prepusta ice (ovde 30-35 mm) i brzine ice.

Ako krenemo da zavariva moe da kontrolie brzine ice do 12-13 m/min, a preko toga je ipak za
mehanizovano zavarivanje, ispada da se sa icom (konkretno ovom) 1.2 mm moe efikasno navarivati
sa 250-260A i oekivati nabacivanje oko 4 kg/h (teoretski-100%, a zbog pauza i odmora zavarivaa to
je
u
praksi
oko
2.0-3
kg/h).
Sa icom 1.6 mm, moe se runo efikasno zavarivati do 350-400A, to znai naplavljivost od 9-11 kg/h
(teoretski, u praksi zbog odmora zavarivaa, pauza itd to je oko oko 4.5-7.5 kg/h).
Ovde prikazani normativi su prilino korektni i korisni i mogu se primeniti na bilo koju punjenu icu
Cr-C
tipa
ovih
prenika.
Odavde sledi da aparat, ako se eli zadrati na 1.2 mm ici treba da bude minimalno 100%@300A a
za 1.6 mm 100%@350A. Naravno, poeljno vodeno hlaen.
Treba napomenuti da se u praksi teko nalaze aparati sa dodavaima u kojima su tokii vei od 2.4
mm. Zato za one koji ele da rade sa 2.8 mm i 3.2 mm icama, postoji reenje ovog tipa: koristi se jak
REL
aparat
a
dodava
je
specijalan
i
prilagoen
CC
izvoru
struje.
Inae na tim amperaama preko 300A, napon i CC i CV izvora struje je prilino blizak i zato su strujni
parametri CC aparata (tj REL aparata) sasvim OK za samozatitne punjene ice za navarivanje.
(Verovatno mnogi znaju a za onih par koji ne znaju, testni parametri MIG/MAG zavarivanja tj CV
izvora struje su V = 14 + 0.05 x I, tj na 350 A, napon MIG/MAG aparata bi trebao da bude 31.5 V. S
obzirom da se na MIG/MAG aparatima napon podeava posebno, nije nikakav problem podesiti 3334V kako je recimo preporueno za icu 1.6 mm na amperai od 350 A.
Teoretski parametri CC izvora struje tj REL aparata su V = 20 + 0.04 x I, tj na 350 A to je 34 V to je
ba i preporueno za icu 1.6 mm ovog tipa).

ema povezivanja REL aparata i dodavaa za navarivanje koji prihvata CC izvor struje.
Dodava moe gurati samozatitne ice 1.6 mm 2.0 mm - 2.4 mm - 2.8 mm 3.2 mm.

Izgled dodavaa Sudokej PA 2000 koji se kai na REL aparat. Na dodava ide vazduno hlaen pitolj.
Teina 40 kg, ogranienje OCV = 70 V.

Jedna od moguih kombinacija za one koji ele da rade sa 2.8 mm i 3.2 mm punjenim samozatitnim
icama za navarivanje (mrgud od REL aparata plus dodava za CC izvor struje i vazduno hlaeni
pitolj 500A).
HELVI UNISTICK 610C je REL aparat koji je teak 281 kg, sa intermitencama 60%@600A i
100%@465A, namenjen za najsurovije uslove rada u rudnicima, kopovima, brodogradilitima...
Ko eli moe izabrati vei HELVI UNISTICK 810C koji je teak 312 kg, sa intermitencama
60%@670A i 100%@500A.

Sa ovim REL aparatom se moe raditi odstranjivanje metala grafitnim elektrodama, zavarivanja bilo
kojim elektrodama bilo kojim prenikom, a ako se nakai pomenuti dodava, i navarivanje punjenim
samozatitnim icama bilo kog prenika (1.6-2.0-2.4-2.8-3.2 mm).
esta kombinacija u rudarskim kopovima i slinim firmama.
Kada se navarivanje radi MIG/MAG postupkom uoiti izbor transfera. Jer, kod navarivanja nije
potrebna duboka penetracija, potrebno je neko optimalno meanje, da bi se izbeglo razblaivanje tvrde
formacije.
Zavarivanje kratkim spojem se vri retko, uglavnom radi zadovoljenja geometrije, ali paziti da li unos
toplote dovoljan za sigurno uvarivanje, u tom smislu ga ograniiti na sitne delove (koji ne odvlae
toplotu)
ili
koristiti
predgrevanje.
esto se za MAG ice za navarivanje preporuuje korienje gasa Ar+O2, jer je to gas kojim se postie
sprej
na
najniim
moguim
parametrima.
Takoe, samozatitne ice rade u krupnokapljiastom prenosu, prosto u ovom sluaju je taj transfer
poeljan zbog manjeg unosa tolote i manjeg meanja od sprej transfera. Punjene ice ovog tipa se
uglavnom uvek prave od trake, koja se tokom procesa proizvodnje savija u U oblik, u taj U oblik se
uliva prah i traka se savija u krug, zatvara (slino kao kada se mota cigareta).
Cev je tanka, slaba i krta, tj lako se lomi, zato je najbolje u dodavau imati 4 tokia, narebrena tj
nazubljena za perfektno guranje ice.

U svakom sluaju, pomiriti se neto poveanim prtanjem (ipak se radi sa velikim strujnim
parametrima u krupnokapljiastom transferu), obavezno koristiti dobre rukavice zatiene
aluminijumom, i dodatnim titnikom, raditi ili napolju ili sa perfektnim usisavanjem dimova,
eventualnu sa maskom sa dovodom sveeg vazduha.
I da, kada se radi sa samozatitnom icom, ako nemate specijalni pitolj, slobodno skinite obu, ne slui
niemu, samo smeta, a prepust ice drati po preporuci proizvoaa, a preporuka je 25-40 mm (ba
mnogo due nego sa obinom icom).
Slobodno nam se obratite za najbolju punjenu icu za Va problem, i pomo oko njenih parametara
zavarivanja.

15) Standardi za elektrode i ice za zavarivanje

Treba biti iskren pa rei da je stari DIN 8555 koji je opisivao legure za navarivanje bio izuzetno dobar

za opis i razumevanje raznih tipova legura za navarivanje. Ipak zamenio ga je EN ISO 14700, koji je
usvojen i kod nas kao SRPS EN ISO 14700. Nije lo, ak je odlian za dobre poznavaoce, metalurge i
inenjere, ali e moda biti komplikovan za optu populaciju.
Evo izvoda iz standarda EN 14700.
Za poetak simboli vrste proizvoda:

A evo i simbola za tip legure:

Znai, ako se neto klasifikuje kao EN 14700: T Fe 15, to znai da je u pitanju punjena ica (T), a
sami pogledajte hemijski sastav legure Fe 15 iz gornje tabele (oigledno hrom karbidna ili (Cr+Nb)/C
legura).
Tabela koja ilustruje grube preporuke primene raznih legura:
*b = pravac dejstva habanja
Ovu tabelu prihvatiti vrlo uslovno.

16) Anti abrazivne ploe

Svi koji su navarivali ravne ploe, iskusili su veliko krivljenje. U tim sluajevima je najekonominije
reenje iskoristiti gotove navarene anti-abrazivne ploe. Navar je od podesne karbidne legure, nanet na
plou od obinog elika (tipa .0361).
Navar se ne moe sei gasnim plamenom ve recimo plazmom. Ploe se rafe na mesta zatite ili se
plazmom iseku prorezi ili rupe i kroz njih se ploa privari na deo koji se titi. Zadnji sloj ili par njih
preko mesta spajanja se navare karbidnom elektrodom ili icom.
Same ploe se mogu savijati prema potrebi a mogu se napraviti tako da tite cevi sa unutranje strane.
Inae ploe se prave tako to se vri navarivanje EPP postupkom ili punjenim icama preko ploa od
obinog elika u klasi .0361. Navarivanje se vri u 2-3 sloja da bi se dobio to manje razblaen navar.
Naravno posle navarivanja takva ploa se deformie, recimo bude zvonasta. Zato kasnije ide pod valjke
koji je ravnaju.
(Nekad se tvrda formacija nanosi i metalizacijom).
Treba uoiti da nisu sve ploe iste.

Recimo kada se radi sa EPP postupkom, ica je od obinog nelegiranog elika a prah od fero-hroma. U
praksi se deava da deo fero-hroma ne ode u karbide ve bude ukljuak u metalu navara. Zato su ploe
dobijene EPP postupkom jeftinije i zato su ploe dobijene navarivanjem punjenim icama otpornije na
habanje.
Dalje, postoji i trik sa zonom meanja. Deava se da se krajnjem korisniku pokae ploa sa tri navarena
sloja. Meutim, prvi sloj u stvari i nije sloj ve zona meanja stvarnog prvog sloja sa osnovom.
Takoe, nisu sve karbidne legure za navarivanje ovih ploa iste. Neke imaju 27%Cr, neke 30%, neke
32%, neke 34%...
Nadam se da je malo jasnije da nisu sve anti-abrazivne ploe iste, da postoje i bolje i skuplje i loije
jeftinije, da postoje i trikovi za netano predstavljanje ne bi li se neupuenom loije prodale kao
skuplje...

Za vie informacija o ovim antiabrazivnim ploama, slobodno nas kontaktirajte.

Nudimo samo proverene i odline, nikako one sa minimalnim sadrajem karbida, sa ukljucima
ferohroma i naravno, jasno je ta je zona meanja a ta je navareni sloj.

17) Neki tipini primeri delova koji se esto navaruju

Ovi

delovi

predstavljaju

kolske

primere

navarivanja.

Ponekad, postoji mogunost uspene sanacije jednog dela na nekoliko naina.

Ponekad se isti deo haba na razliite naine, pa ono to je npr uspeno reenje na jednom mestu, nije na
drugom (npr puevi u ciglanama, trpe pre svega teku abraziju. Ali glina nije ista u svim ciglanama.
Negde sadri ba mnogo abrazivnog peska a negde ne. Tamo gde ne sadri, dovoljno je navarivanje
odraditi jeftinijim karbidnim legurama, a tamo gde sadri, se mora ii na najotpornije anti abrazivne
ice,
bez
obzira
na
viu
cenu).
Dalje, pri sanaciji se moe uvek uzeti skupa legura koja e dati dobar rezultat, ali se moe i nai neki
optimum. Takoe, nekada je najbolji kompromis deo izloen najveem habanju navariti recimo
volfram-karbidnom (skupom) legurom, zone manjeg habanja navariti hrom-karbidnom legurom.
Ima stvarno mnogo moguih varijacija na temu uspene reparature a da je ekonomski opravdana.
Primer delova graevinske maine koje je lako reparirati, mnoge od njih navarivanjem.

Osovine se svakodnevno navaruju, sa vie ili manje uspeha (nekad se navar odvoji, nekad popuca
odmah ili vratilo pukne u radu, nekad se navar zakali da se ne moe obraditi...).

Uglavnom se vratila i osovine prave od visokougljeninog elika za poboljanje kao npr .4732 ili
.1530, pa za najbolji rezultat treba izabrati mainski obradivu leguru a opet tehnologiju zavarivanja i
izbor legure za navarivanje prilagoditi osnovnom materijalu.

Za uspenu reparaturu ovih delova postoji nekoliko reenja (delovi rudarsko/graevinske mehanizacije)

eljusne drobilice se prave od manganskog elika. Takoe postoji nekoliko naina reparature. Na
zadnjoj slici se vidi da je u sredinu postavljena neka ipka da bi se smanjilo navarivanje. Vidi se da je
obiaj koristiti 2 tipa legure, jedan kao tampon sloj i eventalno build-up, i na kraju odgovarajua tvrda
formacija. Navarivanje prema skici u sredini se vri kada je trouglasto izboenje mnogo pojedeno, a
prva skica kada je habanje malo.

ekii drobilica, kolski primer navarivanja.

Puevi u ciglarskoj industriji

Skretnice na eleznici

Uspena reparatura zubaca zupanika se zasniva na poznavanju razloga njihovog habanja.

Ovaj model habanja nije opisan ovde kao ni najbolja legura za reparaturu.
Ne moe ba sve da se stigne da se potanko opie.

Kaike rotornih bagera (glodara) na povrinskim kopovima. Kombinovano dejstvo ekstremne abrazije i

jakih udara.

Kaika dreglajna (kod nas zvanog e), tj maine zahvatanje zemlje ili mulja bacanjem kaike. est
sluaj navarivanja velikih koliina metala, i esto na licu mesta.

Sami procenite model habanja (abrazija, udar, pritisak...) i odaberite leguru za borbu protiv habanja.
Procenite da li Vam trebaju tampon slojevi i build-up slojevi i neka budu kompaktibilni i sa osnovnim
materijalom
i
tvrdom
formacijom.
Tehnologiju navarivanja prilagoditi i osnovnom materijalu ali i tvrdoj formaciji i tampon slojevima.

18) ZA KRAJ
Navarivanjem se esto bave ljudi, po struci rudari, poljoprivrednici, bravari itd, a retko mainci i
metalurzi.
Ve je reeno da esto neupueni biraju leguru za navarivanje prema makrotvrdoi i ceni., nekada po
principu daj najjeftiniju od 60HRC, iako je ve objanjeno da to ne moe biti nain za izbor.
Takoe je u ovoj oblasti, esto prisutno reavanje problema prema slici, prema opisu u katalogu ili
prema
preporuci
prodavca
a
ne
prema
struci
i
nauci.
Naime, deava se da se u nekim katalozima elektroda ili ica za navarivanje, umesto hemijskog sastava,
klasifikacije prema standardu, samo postave slike nekog dela koji se navaruje, ili samo opis npr. ...ova
elektroda/ica je superiorno reenje za extremno habanje zadnjeg desnog toka teke graevinske
maine koja radi u najsurovijim uslovima rada...... (sa naroitim naglaskom na superiorno, extremno,
surovo,
teko...).
Znai, ako u katalogu nema slikice dela koji se navaruje, ili ako treba reiti problem prednjeg levog
toka graevinske maine, onda pomoi nema, sve dok neki marketinki strunjak ne skicira i levi
prednji
toak
ili
ga
opisno
ne
doda
u
katalog.
Takoe se moe esto videti u katalozima preterivanje u hemijskim sastavima ili tvrdoama, pri opisu
pojedinih legura (npr 8-10%C + 45%Cr itd), to je metalurki besmisleno. Kada su karbidne legure u
pitanju, besmisleno je uvoditi vie od 5.5% C u metal navara. Jer inae, sve preko toga, odlazi u ljaku
i/ili odlazi u matricu koja postaje toliko krta da puca pri najmanjem udaru i nema nikakvo svojstvo

lepka tj veziva tvrdih karbida. Ali, jo jednom, esto korisnici nisu metalurki obrazovani, pa
progutaju marketinke trikove tj lai o hemijskom sastavu ili tvrdoi a ponekad po principu
Stokholmskog
sindroma
sami
postaju
branitelji
netanih
specifikacija.
U stvari, najee se i radi o tome da neki brendovi prepakuju elektrode ili ice originalnih
proizvoaa, sakriju pravi hemijski sastav ili ga predstave na netaan preteran nain i jednu te istu icu
ili elektrodu prodaju po par puta veoj ceni od realne koristei neznanje krajnjeg korisnika.
Ovaj text je imao nameru da Vam na prost nain priblii reenje problema navarivanja ali sa prave tj sa
strune strane. Nadam se da ste ga razumeli a ako niste, slobodno se obratite za pojanjenje.
A u sluaju da su Vam potrebne elektrode ili ice za navarivanje kada je u pitanju Va konkretan
problem, slobodno se takoe obratite, jer Vam moemo ponuditi najbolje i najfinije ice i elektrode
proizvoaa iz Evrope kao i pomo pri izboru a takoe i aparate za zavarivanje, u ovom sluaju za
navarivanje.