ODRIVA I ORGANSKA POLJOPRIVREDA

-KORAK KA ZDRAVLJU I OUVANJU IVOTNE SREDINE

Grupa ekonomista okupljena u Svetskoj komisiji za ivotnu sredinu i razvoj
(Brutland komisija) je 1987. godine uvela u svetsku ekonomiju pojam odrivog razvoja.
Ovaj novi koncept razvoja ljudskog drutva uveden je zbog potrebe da se preispita dosadanji
koncept u ekonomiji (posebno u visoko razvijenim zemljama), koji se zasniva na stalnom
poveanju stope rasta i profita. Rast bez granica se pokazao kao veoma nepovoljan za planetu
Zemlju u celini pa i za ljudsko drutvo. Posledice su katastrofalne, naroito po neobnovljiva
prirodna bogatstva, kakva su zemljite, voda i vazduh. Mi iscrpljujemo planetu Zemlju u
tolikoj meri, da e malo ta ostati za budue generacije. Ljudsko drutvo, kao deo prirode
mora da se uklapa u njen nosei kapacitet, a ini sve da ga premai i na taj nain direktno
ugroava zdravlje i opstanak svih ivih organizama na Zemlji. Odrivi razvoj je nova, opte
prihvaena koncepcija razvoja ljudskog drutva koja se zasniva na razvoju bez rasta koji e
premaiti sposobnost ivotne sredine i prirode u celini. Odrivost znai ivot u uslovima
razumnog komfora unutar prirodnih granica, znai iveti sa prirodom ne ostavljajui za
sobom velike tragove.
Mnogo je programa i naina da se postigne princip odrivosti u svim segmentima
ljudske delatnosti. Jedan od njih je i u proizvodnji hrane i nazvan je odriva poljoprivreda.
Poljoprivredna proizvodnja je jedna od prvih ljudskih delatnosti koja je postala izvor
zagaivanja i degradacije pre svega zemljita ali i voda. Gubitak povrinskih slojeva
zemljita je opasnost po proizvodnju hrane u budunosti i za sledee generacije. Ogromne
povrine u naoj zemlji su zahvaene erozijom vetrom ili vodom. Zaslanjenost zemljita i
zabarivanje su osnovni problemi u nekontrolisanoj primeni meliorativnih mera. Preterana
ispaa i iskoriavanje zemljita za biljnu proizvodnju vode njegovom sabijanju i
iscrpljivanju, a velike povrine zemljita su zagaene. Kljuni problem u intenzivnoj
(konvencionalnoj) poljoprivredi je stalno opadanje plodnosti zemljita, koje je u bliskoj
korelaciji sa duinom njegovog iskoriavanja. Erozija i gubitak organske materije iz
zemljita je povezano sa konvencionalnim nainima obrade, koje ostavlja ogoljeno i
nezatieno zemljite. U modernoj poljoprivredi, najee se gaji jedna vrsta useva na veim
povrinama, kod svih vrsta useva. To vodi ka smanjenju bioloke raznovrsnosti u zajednicama
useva i ima mnoge negativne efekte: poveanje pojave bolesti i tetoina, to rezultira veom
upotrebom pesticida i veom zagaenou ivotne sredine.
Izbegavanjem zagaivanja i degradacije ivotne sredine mi obezbeujemo uslove za
primenu odrivog sistema Zdravlje za sve. Uvoenjem ekolokih principa u proizvodnju
hrane vri se prelaz iz intenzivne (konvencionalne) poljoprivrede u alternativnu ili odrivu
koja je mnogo prihvatljivija za ivotnu sredinu.
U savremenoj biljnoj proizvodnji obradi zemljita pripada posebno mesto. U
konvencionalnom (klasinom) sistemu obrade, primenjuju se teke maine i orua, koja
velikim brojem prohoda troe veliku koliinu energije, a pored toga negativno deluju na
fizike i druge osobine zemljita. Upravo u tome se nalaze razlozi zbog kojih je neophodno
preispitivanje i odreene izmene u obradi zemljita za vanije ratarske useve. Smatra se da e
se konvencionalna obrada postepeno redukovati u cilju iznalaenja racionalne tehnologije.
Budua reenja u racionalizaciji klasinih sistema obrade ii e ka smanjenju potronje
energije, odnosno ka srazmerno manjim ulaganjima. U konceptu odrive poljoprivrede,
obrada zemljita e imati konzervacijski karakter, (kod kojih ostaje preko 30% etvenih
ostataka na povrini zemljita), i imae znaajnu ulogu u ouvanju plodnosti i spreavanju
degradacije zemljita kao prirodnog blaga.

2
U sistemu odrive poljoprivrede plodored (smena useva u prostoru i vremenu) ima
najznaajniju ulogu. Uloga plodoreda u smanjenju napada tetoina, bolesti i korova je od
izuzetnog znaaja. Delovanje plodoreda kao kompleksne mere je viestruko povoljno na:
strukturu, vodni i vazduni reim zemljita, bilans organske materije, sadraj i pristupanost
mineralnih materija i bioloku aktivnost zemljita. Primenom organskih ubriva obogauje se
zemljite hranljivim materijama, ime se nadoknauje izostavljanje mineralnih ubriva. Pored
toga, za podsticanje rastenja primenjuju se biostimulatori dobijeni iz prirodnih materijala. Za
suzbijanje biljnih bolesti i tetoina u ovom nainu proizvodnje se primenjuju, pored
plodoreda, agrotehnike i bioloke mere borbe i koriste se preparati dobijeni od biljnih
materijala. Prednost imaju genotipovi otporni na bolesti i tetoine i konkurentni u odnosu na
korove.
Posebno je pitanje koje se odnosi na preureenje strukture useva. U cilju
uspostavljanja ekoloke ravnotee u zajednicama useva potrebno je poveati njihovu bioloku
raznovrsnost. U prirodnim zajednicama upravo je ova osobina faktor njihove stabilnosti.
Poveana raznovrsnost u zajednicama gajenih biljaka doprinosi boljoj preraspodeli i
korienju prirodnih resursa. esto se u odrivim sistemima zemljoradnje koriste sistemi
zdruenih useva. Ovaj nain gajenja biljaka se koristi u prvom redu radi uspostavljanja
stabilnosti i pokuaja oponaanja prirodnih zajednica. Postoji nekoliko prednosti gajenja
biljaka u zdruenim u odnosu na iste useve: poveanje produkcije biomase i prinosa, bolje
korienje raspoloivih faktora (vode, zemljita, hraniva, rada i vremena), manje tete od
bolesti, insekata i korova, socio-ekonomske prednosti (vea stabilnost sistema, sigurniji
prihodi, bolji i raznovrsniji nain ishrane ljudi i ivotinja). Mnogobrojne potekoe u iroj
primeni ovog sistema gajenja na velikim povrinama lee u injenici to su sredstva visoke
tehnologije (mehanizacija, sredstva za zatitu, sorte i hibridi) prilagoena sistemu gajenja
samo jedne vrste biljaka. Postoji potreba za razvojem savremenih sredstava specijalizovanih
za gajenje biljaka u zdruenim usevima.
Uvoenjem meuuseva postie se usavravanje plodoreda i racionalnije korienje
zemljinih resursa. Gajenje useva u postrnoj setvi, uz otklanjanje stresnih uzroka
(navodnjavanje) u toplijem delu godine, moe posle etve strnina, da u velikoj meri utie na
optu produktivnost naih njiva sa daleko manjim ulaganjima. U postrnom sistemu gajenja
mogue je potpuno izostavljanje obrade zemljita, ime je smanjen utroak rada i energije.
Mogue je smanjiti i upotrebu mineralnih ubriva i samim tim smanjiti trokove proizvodnje i
preterano zagaivanje zemljita.
Treba istai da e uspeh u iznalaenju ekoloki prihvatljivih reenja u
tehnologiji biljne proizvodnje u mnogome zavisiti od ekoloki obrazovanih kadrova u
poljoprivredi i njihovog angaovanja u prenoenju ekolokih saznanja i tehnologija u
poljoprivrednu praksu. To je naroito znaajno, ako imamo u vidu nae velike prednosti zbog,
jo uvek ouvanog i manje zagaenog zemljita u odnosu na razvijenu Evropu. Zbog toga je
daleko vea naa ansa za proizvodnju visoko vredne i zdravstveno bezbedne hrane i njen
izvoz na strana trita.

ORGANSKA POLJOPRIVREDA
Sastavni deo sistema odrive poljoprivrede je organska poljoprivreda. Cilj organske
poljoprivrede je da unapredi zdravlje i produktivnost uzajamno zavisnih zajednica, ivota
zemljita, biljaka, ivotinja i ljudi. Osnovne komponente sistema organske proizvodnje su
izbegavanje upotrebe vetakih materija u proizvodnji i promovisanje iskljuivo prirodnih
materija koje se koriste kao ubriva, pesticidi ili aditivi u proizvodnji i preradi hrane. Kljuni
princip je uzajamno delovanje svih komponenata koje uestvuju u ciklusu proizvodnje hrane.

3
Odravati i uveati dugoronu plodnost zemljita, promovisati pravilnu upotrebu i
brigu o vodi, vodnim izvorima i ivotu u njoj, raditi koliko je to mogue u zatvorenom
sistemu. Najefikasnija proizvodnja organskih proizvoda je na integralnim organskim
farmama, tj. farmama koje imaju biljnu i stoarsku proizvodnju integrisanu u jednu celinu.
Deo biljne proizvodnje se koristi za ishranu stoke a stoka obezbeuje organska ubriva za
ishranu biljaka. Organska proizvodnja se zasniva na uspostavljanju harmonije izmeu oveka
i prirode, koja je upotrebom prljavih tehnologija ozbiljno naruena.

AGROTEHNIKE MERE U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI

Veliki je uticaj oveka u agroekosistemima koji su nastali i odravaju se uz njegovo
stalno i raznovrsno delovanje. U kovencionalnoj poljoprivredi pored agroekolokih inilaca u
formiranju prinosa znaajno utiu agrotehnike mere. Preko agrotehnikih mera ovek deluje
na klimu, zemljite i biljku. U tom smislu znaajna je odgovornost agronoma za reavanje
problema naruene ravnotee u ekolokom sistemu: biljka-zemljite-ovek. Agrotehnike
mere koje se danas primenjuju u postojeim tehnologijama gajenja useva imaju brojne
mogunosti za adekvatne i neophodne promene kojima se omoguavaju nova, racionalnija
reenja zasnovana na manjim ulaganjima i nioj ceni proizvoda uz istovremeno ouvanje
prirodnih resursa pre svih zemljita.

OBRADA ZEMLJITA
Obrada zemljita je uvek u sistemima zemljoradnje imala posebno mesto. Pri razradi
novih, perspektivnih tehnologija obrade zemljita mora se voditi rauna o uslovima u kojima
e te tehnologije ispoljiti najveu moguu efikasnost. U naim klimatsko-geografskim
uslovima, zavisno od preduseva i useva za koji treba obraditi zemljite, iroko su prihvaene
razliite varijante sistema obrade u kojima se koristi raonini plug, te se ovakav sistem naziva
konvencionalni, klasini, ili tradicionalni. Glavna kritika tradicionalnom sistemu obrade je
nedovoljna efikasnost zbog mnogobrojnih prelazaka maina i agregata preko zemljita, to
dovodi do promene strukture. Istraivanja pokazuju da je optimalna zbijenost zemljita u
direktnoj vezi sa obradom. Smanjenjem broja prelazaka znatno se mogu smanjiti trokovi
obrade i zbijenost.
U konceptu organske poljoprivrede obrada zemljita posmatra se ne samo sa
proizvodno-ekonomskog ve i sa ekolokog stanovita. Sistemi konvencionalne
(tradicionalne) obrade zemljita sve vie trpe kritike zbog mnogobrojnih prelazaka maina i
orua preko zemljita. Modernim oruima, velike snage i razliitih konstrukcija vri se obrada
zemljita, unose etveni ostaci, ubriva, priprema zemljite za setvu i kontroliu bolesti i
korovi. Medjutim, veliki broj prohoda traktora do setve, naroito teih, razliitih pneumatika
izaziva promene u fizikim osobinama, izazivajui preveliku zbijenost pojedinih slojeva
zemljita koja deluje ograniavajue na neke inioce rasta, irine, pritiska, treba voditi rauna
i o broju prohoda odnosno redukovati broj prohoda naroito u zonama stalnog gajenja biljaka.
Smanjenjem broja prohoda naroito teke mehanizacije, znatno se moe smanjiti zbijenost
zemljita, a sa njom i energetska efikasnost obrade.

4
Centralno pitanje koje stoji u osnovi svih ovih prouavanja o zbijenosti zemljita je
reakcija kulturnih biljaka na njene promene. Dosadanji rezultati pokazuju da u zavisnosti od
osobina zemljita, svakoj pojedinanoj vrsti odgovara odredjena optimalna zbijenost, pri kojoj
su i ostali uslovi za rast i razvie najbolji.
Poslednjih godina velika je panja posveena redukciji obrade tj. smanjenju dubine
oranja i smanjenju broja prelaza preko povrine. Redukovana obrada za razliku od
konvencionalne ima niz prednosti ali i mana. Kao prednosti se navode bolja kontrola
zemljine erozije, konzervacija vode i zemljita i veu efikasnost upotrebe fosilnih goriva kao
neobnovljivog resursa. Mane ukljuuju smanjenje temperature zemljita u prolee vee
probleme u zatiti, naroito od korova i smanjenje efikasnosti herbicida. Na povoljnim
zemljinim tipovima (ernozem i aluvijum) u normalnim godinama ako su prethodno duboko
obraivana za izvesno vreme, mogue je proizvoditi penicu, kukuruz i soju bez obrade. U
oblastima koje su izloene eroziji vetrom, sistem obrade se razlikuje od tradicionalnog. Da bi
se poveala plodnost zemljita loih vodno-fizikih i hemijskih osobina (pseudoglej, zasoljena
zemljita) potrebno je razraditi specijalne sisteme za njihovu obradu. Kod nas za minimalnu
obradu postoje jo uvek brojna ogranienja za irenje u praksi zbog nedostatka odgovarajue
mehanizacije i efikasnije zatite pre svega od korova, ali isto tako mora se naglasiti da ni sva
zemljita nisu pogodna za minimalnu obradu. Kao najpogodnija se smatraju zemljita lakeg
mehanikog sastava, a teka su izuzetno nepovoljna. Kod nas je raeno uglavnom na boljim
zemljitima kao to je ernozem.
Potreba za sniavanjem cene kotanja glavnog proizvoda nalae modifikaciju
koncepta i sistema obrade i razvoj novih orua. Kod nas se poslednjih decenija tei redukciji
postojeih konvencionalnih sistema i adaptaciji novih sistema obrade zemljita za pojedine
useve, koji bi najvie odgovarali specifinim klimatskim i zemljinim uslovima. Redukovani
sistemi obrade imaju neke prednosti nad konvencionalnim, koje se ogledaju u boljoj kontroli
erozije, uvanju zemljine vlage, utedi u energiji i radnoj snazi. Najei problemi u ovakvim
sistemima su slabija kontrola korova, naroito viegodinjih, problemi u zatiti useva od
bolesti i tetoina, mineralnoj ishrani. Jedno od reenja moe biti i periodino razoravanje u
cilju optimizacije vodno fizikih osobina i reavanja fitosanitarnih problema. Adaptacija i
uvodjenje u praksu redukovanih sistema obrade oteana je i zbog nedostatka adekvatnih
orudja na naem tritu i njihove visoke cene, kao i drugih problema vezanih za organizaciono
ekonomske momente. Nekada je neophodno u redukovanim sistemima ostaviti veu koliinu
etvenih ostataka preduseva na povrini zemljita i u tom sluaju ovi sistemi imaju karakter
konzervacijskih.
U konzervacijskim sistemimima sa redukcijom obrade zemljita, ili pak sa njenim
potpunim izostavljanjem, direktan uticaj obrade je minimiziran, a etveni ostaci prethodnog
useva se nalaze na samoj povrini zemljita, ili neposredno ispod nje. Neobraeni povrinski
sloj zemljita je manje porozan, nego kod obraenih zemljita, to rezultira veim sadrajem
vlage, niom temperaturom zemljita, veom koliinom organske materije na povrini
zemljita i veim ueem vodostabilnih agregata, te veom zapreminskom masom od
konvencionalnih i manjom koliinom kiseonika. Zahvaljujui etvenim ostacima na povrini
zemljita, poveani sadraj vlage usled smanjenja evaporacije i povoljan temperaturni reim
pokreu mikrobioloku aktivnost i mineralizaciju azota, te se na taj nain ostvaruje bre
kruenje azota i poveava njegova pristupanost. Sadraj hranjivih materija je izmenjen po
dubini orninog sloja. Kalijum i fosfor su prisutni blie povrini zemljita, dok se kalcijum i
magnezijum vie ispiraju. Tokom zimskih meseci nie temperature zemljita uslovljavaju
manju mineralizaciju azota i njegovu deliminu denitrifikaciju, ali ukoliko praktikujemo
gajenje pokrovnih useva, onda su oni u funkciji vezivanja mineralizovanog azota i
spreavanja ispiranja nitrata u podzemne vode.

5
Kovaevi navodi prednosti konvencionalnog sistema obrade zemljita u poreenju sa
konzervacijskim sistemima, kako u pogledu smanjenja broja korova, tako i u pogledu
smanjenja njihove biomase uglavnom. Ove prednosti izrazitije su kod jarih useva kukuruza i
soje. Naime, jesenjom obradom uniti se i stavi u nepovoljne uslove dobar deo korovskih
vrsta, naroito viegodinjih. Kod konzervacijskih sistema za jare useve poseban problem je
taj to zemljite ostaje dugo neobradjeno, praktino od etve preduseva, pa sve do setve
narednog useva. Zahvaljujui tome nesmetano se javlja veliki broj korova iz prolenog
spektra, od najranijih do poznih. Upravo ova okolnost namee potrebu za nalaenjem pravih
reenja u zatiti koja vode dodatnom mehanikom unitavanju u samim usevima, ili
eventualnom gajenju nekih pokrovnih useva kao preduseva, koji bi svojom gustinom to
mogli spreiti.
Sisteme obrade ukljuujui sve vidove redukovane naroito konzervacijsku, treba
koristiti povezano sa sistemom biljne proizvodnje tj. plodoredom zbog njegovog
fitosanitarnog dejstva i ubrenjem.

UBRENJE
Intenziviranjem i koncentracijom stoarske proizvodnje, kao i uvodjenjem novih
naina gajenja stoke dobijaju se ogromne koliine organskih ubriva (razni oblici stajnjaka)
koji mogu da se racionalno koriste u ratarstvu i povrtarstvu i vinogradarstvu. Organska
ubriva su nezamenjiva kada je u pitanju revitalizacija zemljita odnosno poboljanje
njegovih fizikih, hemijskih i biolokih osobina. U konceptima organske poljoprivrede njima
se pridaje veliki znaaj kao i simbiotskim i nesimbiotskim azotofiksatorima (bakterijska
ubriva) budui da se izostavljaju mineralna ubriva.
Organska ubriva
Kao organska ubriva koriste se: stajnjak, kompost, treset, glisnjak, zelenino
ubrenje, treset, osoka, drveni pepeo, biljni rastvori i druge otpadne organske materije nastale
kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji.
U svetu se koristi itav niz gotovih, deklarisanih vrsta organskih ubriva. Krvno brano (15%
N, 1,3% fosfora, 0,7% kalijuma) koristi se kao azotno ubrivo (1,5 kg na 10m2) ili se dodaje
pri kompostiranju, razlae se 3-4 meseca. Kotano brano (3% N, 20% fosfora, 24-30%
kalijuma) dobro fosfatno ubrivo (2,5 kg na 10 m2), smanjuje kiselost zemljita, razlae se 612 meseci. Riblje brano (10% azota, 4-6% fosfora) koristi se (2,5 kg na 10 m2) u proizvodnji
rasada, efekat traje 6-8 meseci. Granitni prah (3,5% kalijuma, 67% silicijuma i 19 minerala u
tragovima) je sporodelujue ubrivo, pogodno za popravljanje strukture zemljita (5 kg na 10
m2). Guano (13% azota, 8% fosfora, 2% kalijuma i 11 minerala u tragovima) posebno je
pogodan za cvee i lukoviasto povre (2,5 kg na 10 m2). Brano od kopita i rogova (14%
azota, 2% fosfora) azotno je ubrivo, (2 kg na 10 m2) sporo se razlae (4-6 nedelja posle
upotrebe), a efekat je dug (12 meseci). Brano i rastvor morskih algi (1% azota, 12%
kalijuma i 50 mineralnih materija u tragovima) prirodni su hormon rasta, a koristi se I za
folijarno prihranjivanje (0,5 kg na 10 m2). Drveni pepeo (7% fosfora, 6-20% kalijuma 20-35%
kalcijuma) je dobro kalijumovo ubrivo (0,5 kg na 10 m2) sa dugim efektom od 12 meseci.

6
U naoj zemlji pored treseta i glistenjaka proizvodi se i smea treseta sa zeolitom kao i
organska ubriva nastala biokonverzijom (korienje mikrobiolokih kultura) razliitih vrsta
organskih materija od stajnjaka do komunalnog mulja. Tako je razgradnjom goveeg
stajnjaka, dobijeno ubrivo teravita visole bioloke vrednosti (veliki broj korisnih bakterija)
sa visokim sadrajem humusa, makro i mikro elemenata. Iz komine i ivinskog stajnjaka
dobija se organsko ubrivo kofuna superfin. Pored toga na tritu se javljaju tena organska
ubriva teramin, humusin i kombinacije treseta i organskih ubriva sa zeolitom. Bez obzira
koje organsko ubrivo se koristi ono mora da bude bez tetnih ostataka pesticida, hormona I
tekih metala, kao i bez semena korova i tetoina. U organskoj poljoprivredi i ubriva mogu
biti iz organske proizvodnje. Nuni su istoa i kvalitet organskih ubriva jer u suprotnom
mogu da zagade zemljite, vodu i biljke.
Stajsko ubrivo (stajnjak)
Stajnjak je smea izmeta domaih ivotinja i prostirke. Kvalitet stajnjaka zavisi od
vrste domae ivotinje, prostirke i starosti ubriva. Konjski i oviji stajnjak pogodniji su za
tea i hladna zemljita, jer su zbog veeg sadraja suve materije topliji, a sadre i vie azota,
fosfora i kalijuma. Govei i svinjski stajnjak sadre vie vode, hladniji su i kiseliji pa se
sporije razlau. Zato su pogodniji za laka peskovita zemljita. Sve i poluzgoreli stajnjak
unosi se pred osnovnu obradu u jesen, a zgoreli moe i u prolee, odnosno u leto, neposredno
pre setve ili sadnje. U organskoj bati se zgoreli stajnjak rasprostire po povrini zemljita uz
neznatno rahljenje (vilama) samo delimino unosi u gornji setveni sloj zemljita. Najvei deo
stajnjaka ostaje kao mal (prostirka) na povrini zemlita (1-4 kg na m2). ubrenje stajnjakom
se jo moe vriti u redove i kuice. To je neto racionalnije ali se dobija neravnomeran
raspored hraniva u zemljitu. Koliina stajnjaka koji se koristi zavisi od plodnosti zemljita,
vrste i naina gajenja biljaka. Laka zemljita ubre se 2-3 godine a tea svakih 4-6 godina,
zavisno od plodoreda. Najee se ubri sa 3-4 kg i to u skladu se plodoredom, a na zemljitu
sa malo humusa sa 5-8 kg na m2.
Kompost-ubrivo od otpadaka
Kompost se najee u bati koristi kao organsko ubrivo i za spravljanje zemljinih
smea za gajenje povra i cvea u zatienom prostoru. Po sastavu je slian stajnjaku i koristi
se kao osnovno ubrivo u koliini 3-6 kg po m2. Priprema se od otpadaka biljnog i
ivotinjskog porekla, od gradskog smea. Mesto gde se priprema kompost mora biti
zaklonjeno od vetra i u senci. Na suncu se organski otpaci brzo sue, bakterije koje uestvuju
u kompostiranju brzo uginu i organska masa ostaje dugo nepromenjena. Biljni otpaci koji se
stavljaju u kompostite moraju biti zdravi, jer izazivai bolesti kompostiranjem ne uginu.
Zbog toga kompost moe biti izvor irenja bolesti, korova i tetoina. Kompost u proseku
sadri 0,35-0,5% azota, 0,2% fosfora i 0,25-0,3% kalijuma. Kompostiranje se moe obaviti u
humci koja se pravi na povrini zemljita bez okvira i sa okvirom od ice (u obliku korpe),
daske, prua ili u jami. Postupak kompostiranja je isti. Visina komposta u humci je 150-180
cm, irina pri dnu 150 cm, a duina proizvoljna. Kod dugakih humki se na svakih 150 cm
ostavlja otvor za ventilaciju.
Pre kompostiranja skine se povrinski sloj zemljita (8-10 cm), postavi drenani sloj
od granica ili stabala suncokreta, a zatim se do eljene visine naizmenino rea sloj sveih i
suvih biljnih otpadaka (15-20 cm) i sloj zemljita (5 cm). Po potrebi se dodaje negaeni kre
uz zalivanje vodom ili osokom. Gomila komposta se ne sabija, a poslednji sloj humke je od
zemljita. Ve posle nekoliko dana razvija se visoka temperatura (50-60oC), a potom se
kompost hladi i organska materija mineralizuje.

7
Svaka 2-3 meseca gomila se izmea i prekrije zemljitem (sloj oko 10 cm). Kompost je gotov
za 6-12 meseci i tada je jednolian, mrviast, lak i tamnosme. Za bre kompostiranje (4-6
nedelja) humke treba da su nie (50 cm) a biljni ostaci iseckani. U biljne ostatke stavlja se
iseckana kopriva, preslica, kameno brano, bio komposter ili odgovarajui bioloki preparati
(na bazi silicijuma, kravlje balege, kamilice, hrastove kore maslaka, valerijane) iji je cilj
bre i kvalitetnije kompostiranje. U organskoj proizvodnji se u kompost mogu dodati i gliste
koje probavljajui organske materije kompost meaju i mineralizuju. Danas se za brzo
kompostiranje organskoj masi dodaju smee mikroorganizama.

Razni naini kompostiranja

Zelenino ubrenje
Zelenino ubrenje je zelena biljna masa koja se zaorava. U ovakvom nainu ubrenja
koriste se biljke koje brzo rastu. Gaje se kao prethodne kulture, meuusevi i naknadne kulture,
a ree cele godine. Zelenino ubrivo, kao naknadna kultura, seje se u jesen i to: uljana
repica, smea maljave grahorice, inkarnatske deteline i hibridnog ljulja, smea maljave
grahorice i ozimog jema. U prolee kao prethodna kultura, moe se sejati smea obine
grahorice i jarog jema, zatim kokotac, lucerka, lupina. Kao meukulture mogu se gajiti
facelija, stoni graak i dr. U zavisnosti od uslova, biljke se posle 4-10 nedelja, najkasnije
pred setvu pokose i zaoru ili ostave kao mal. Zelenino ubrivo obogauje zemljite pre
svega azotom iz zelene mase, a leguminoze azotom iz vazduha zahvaljujui delovanju
kvrinih bakterija koje ive na njihovom korenu i vre fiksaciju vazdunog azota.

8
Glistenjak
Poznato je da su kine gliste dobar indikator plodnosti zemljita. Samo na plodnom i
nezagaenom zemljitu ima konih glista. To je i osnov da se specifine kompostne gliste
koriste za proizvodnju organskog ubriva glistenjaka. Glistenjak je bogat humusom (i do
25%), siromaan mineralnim azotom (1-1,7%), ali sadri visoke koliine fosfora (do 240 mg
na 100 g) i kalijuma (do 1400 mg na 100 g) kao i znaajne mikroelemente (cink, bakar,
mangan, gvoe). Glistenjak se koristi u smei sa zemljitem i to za siromana zemljita jedan
deo glistenjaka prema 10 delova zemljita, a za plodna zemljita u odnosu 1:6. Ove smee se
koriste za uzgoj rasada i u zatienom prostoru, a kao ubrivo koristi se u koliini od 0,2-5 kg
na m2.

Bioloko ubrenje-simbiontski i asocijativni azotofiksatori

Biljkama neophodan azot mogao bi se nadoknaditi pored simbiotskih jednim delom
ukljuivanjem nesimbiotskih azotofiksirajuih bakterija, koje koriste azot iz vazduha.
Bakterijalna ubriva proizvode se u laboratorijama. Ona sadre bakterije koje slobodno ive u
zemljitu ili u kvricama na korenu graka, boranije, pasulja, boba, detelina, lucerke i slinih
vrsta. Bakterijalno ubrivo azotobakterin koristi se za sve povrtarske biljke (osim
leguminoza), a za leguminoze se koristi nitragin i slini preparati. Uspeno korienje
bakterijalnih ubriva mogue je na stukturnim zemljitima. ubri se unoenjem bakterijalnog
ubriva u zemljite ili se ee inokulira (seme se kvasi rastvorom ubriva) u senci a seje se u
vlano zemljite.
SETVA I SADNJA
Biljke se u organskoj proizvodnji mogu gajiti iz semena, rasada ili kalemljenjem i u
novije vreme kulturom tkiva. Seme u ovom nainu gajenja biljaka mora imati vrhunski
kvalitet: treba da bude svee, u granicama u kojima zadrava klijavost i potpuno isto od
primesa naroito semena drugih biljaka koje mogu da zakorove usev. Od krupnoe semena
zavisi koliina semena i dubina setve. Vrlo krupno i krupno seme (kukuruz, tikve, pasulj,
graak, lubenica, krastavac i dr.) seje se na dubini od 3-4 cm, Srednje krupno (kupusnjae,
paradajz, paprika) na dubini od 2-3 cm, a sitno i vrlo sitno seme (mrkva, perun, salate, celer)
na dubini 0,5-1 cm. Na lakim zemljitima se seje dublje a na teim plie. U organskoj
proizvodnji koristi se samo seme proizvedeno u organskoj proizvodnji.
Da bi bre i ujednaeno niklo seme se pre setve moe podgrevati, kvasiti i naklijavati.
Podgrevanje semena nekih vrsta povra (krastavca, lubenice, dinje, crnog luka i paradajza) se
vri na temperaturi od 60oC, uz stalno meanje, tokom tri asa, omoguuje brze nicanje. Pri
podgrevanju temperatura se postepeno poveava. Kvaenje se primenjuje za seme vie vrsta
povra, toplom vodom (oko 25oC). Seme u vreicama se potapa u vodu ili rastvor
agrostemina, uz povremeno vaenje dok ne nabubri. Naklijavanje se obavlja izmeu dva sloja
nakvaene tkanine i pri temperaturi oko 25oC. Seme se redovno vlai i povremeno mea, da bi
se obezbedilo dovoljno kiseonika za klijanje. Seje se kada se na manjem broju semenki pojave
klice (do 5%). Nakvaeno i naklijalo seme seje se samo u vlano zemljite.

9
Za maksimalno iskoriavanje uslova spoljanje sredine neophodnih za rast i razvie
(svetlosti, vode, hranljivih elemenata) potrebno je biljkama obezbediti povoljan prostorni
raspored. Tako se setva moe obaviti na nekoliko naina u zavisnosti od vrste potreba biljke.
Setva se moe obaviti u redove, pantljike, kuice i omake. Setva u redove je najei oblik i
omoguuje pravilan razvoj biljaka i njihovo negovanje tokom vegetacionog perioda. Setva u
pantljike je modifikovana setva u redove, gde se izmeu nekoliko redova ostavlja iri prostor
(staza) pa je omogueno korienje mehanizacije.U kuice se esto seju neke vrste povra
(krastavac, lubenica, dinja, tikve, pasulj). Obino posle nicanja vri se proreivanje useva na
jednu do dve biljke po kuici. Setva omake se vri runo po celoj povrini. Nije povoljna za
rast biljaka zbog neujednaene gustine i oteane primene mera nege.
Vreme setve zavisi od vrste i naina proizvodnje. U organskoj proizvodnji esto se
vreme setve (posebno u bio-dinamikoj prozvodnji) odreuje prema lunarnom kalendaru po
kojem su se nekada obavljali svi poljoprivredni radovi (pasulj i kupus seju se kada je mesec
mlad, krompir i graak kada je zadnja etvrt itd.). Pored uticaja meseca, utvreni su i
kosmiki uticaji na rast i razvoj biljaka. U organskoj bati gde je u jesen zemljite rastreseno
vilama i pokriveno biljnim ostacima, u prolee se pokupe grubi ostaci i pred setvu zemljite
rastrese. Posle uobiajene setve, seme se odmah pokriva prosejanim kompostom, a zemljite
naseckanim biljnim otpacima, kompostom ili tresetom.
NEGA USEVA
U toku vegetacionog perioda gajenih biljaka primenjuje se vie mera nege:
prihranjivanje biljaka, navodnjavanje, meuredna obrada, zatita biljaka od korova, bolesti i
tetoina. Pored ovih optih mera, primenjuju se i specijalne mere nege: maliranje zemljita i
zatita od visokih i niskih temperatura.
Prihranjivanje daje bolji porast i vei prinos. Ono se obavlja u zavisnosti od vrste,
sorte, naina i vremena gajenja useva. Prihranjivanje se u organskoj poljorivredi vri samo
organskim ubrivima o kojima je ve bilo rei.
Navodnjavanje je obavezna mera nege, naroito osetljivih vrsta na suu
(povre i neke vrste ratarskih biljaka). Koliina vode i uestalost navodnjavanja zavise od
potreba biljaka, tipa zemljita i spoljanjih uslova. Bolje je navodnjavati obilnije (20-30
mm/m2) a ree. Za zalivanje useva u proizvodnji organske hrane koristi se samo ista voda,
najbolje kinica, koja ne treba da sadri vie od 0,1-0,15% rastvorljivih soli, bez primesa
pesticida, mikroelemenata i drugih tetnih organskih i neorganskih materija. Navodnjavanje
moe biti: gravitaciono, potapanjem, vetaka kia i kapanje.
Meuredna obrada zemljita omoguava odravanje njegove dobre strukture i bolji
rast biljke. Posle navodnjavanja stvara se pokorica na povrini zemljita koja onemoguava
disanje korena biljaka. Zato se vri praenje, plitka obrada na dubini 2-3 cm. Kultiviranje je
dublja meuredna obrada (5-8 cm) i vri se ili runo ili kultivatorom. Slian postupak je
okopavanje kojim se postie obrada oko same biljke u redu. Sve mere nege radi odravanja
zemljita u rastresitom stanju spreavaju i razvoj korova. One se obavljaju sve dok je mogue
ui u redove. U organskoj bati nema meuredne obrade, jer bi zemljite trebalo da bude
prekriveno biljnim ostacima.

10
Maliranje i znaaj etvenih ostataka
U scenarijima organske poljoprivrede malu se pridaje vana uloga. Maliranje, kao
postupak koristi se sve vie u ratarstvu, a naroito u povrtarstvu. Za maliranje se koriste
organska materija odnosno razni etveni ostaci, PE folije, fotorazgradive folije i mal papir
kao i ivi mal. Neposredno pokrivanje biljaka perforiranom folijom ili tzv. vlies folijom
(agril, kovertan, nec folija), i tufbelolom koriste se dosta u povrtarstvu za ranu proizvodnju
povra. Ovi materijali omoguavaju lako uklanjanje s polja, to je znaajno sa stanovita
obrade zemljita. U povrtarstvu, maliranje je znaajno jer se njime stvara povoljniji
mikroklimat za biljke. Folije omoguavaju zatitu od niskih ili visokih temperatura zavisno
od materijala od koga su napravljene. Ova okolnost omoguava raniju proizvodnju 10-30
dana to otvara put novom tipu proizvodnje rano-prolenom i kasno-jesenjem bez podizanja
skupih objekata. Na pokrivenom zemljitu smanjuje se broj zalivanja jer se uva vlaga u
zemljitu. Maliranjem se zemljite uva od erozije izazvane vetrom i kinim kapima, kada se
kvari njegova stuktura.
Pored toga, na ovaj nain mogu se efikasno eliminisati i korovi. Naime, pod uticajem
sunane svetlosti (solarizacijom) preko polietilenskih prozranih folija zagreva se zemljite,
podstiu semena korova na nicanje, potom mladi klijanci stradaju na visokoj temperaturi.
Ovo saznanje prua mogunost za borbu protiv korova maliranjem tamnim folijama u biljnoj
proizvodnji. Tamna folija se moe posmatrati kao herbicid ali kao apsolutno netoksian,
bezopasan po biljke, zemljite i oveka.
Upotreba mala od biljnih ostataka
Materijal
Osnovna korist
Kompost
Obogauje zemljite,
poveava plodnost,
gui korov, greje
zemljite
Pokoena trava
Obogauje zemljite
azotom i organskom
materijom
Listinac iseckani
Obogauje zemljite,
gui korov, regulie
temperaturu zemljita
Novinski papir
Dobro gui korov,
zadrava vlagu

Kada se primenjuje
Kako se primenjuje
Pri saenju i tokom Pokriti jednom ili
cele godine
vie puta oko biljke
Pri saenju i tokom U sloju od 1-4 cm
cele godine
oko biljke
Pri saenju i kao U sloju od 3 cm
zimski pokriva
Pri saenju

Poloiti list i uvrstiti

zemljom ili org.
malem
Iglice bora
Dobro gui korov, Pri saenju i kao U sloju od 2-4 cm, ne
koristiti za biljke koje
deluje
protiv zimski pokriva
ne
vole
kiselo
gljivinih bolesti
zemljite
Slama
Obogauje zemljite, Pri saenju i kao U sloju od 8 cm oko
biljke, ali da je ne
dobro gui korov, letnji pokriva
dotie.
Najbolja
hladi zemljite
slama ovsa
da
se
Strugotina,
iver Dobro gui korov, Pri saenju i tokom Najbolje
kompostira
pre
drveta i iseckana kora hladi zemljite i cele godine
upotrebe, koristi se u
zadrava vodu
sloju od 1-2 cm

11
PLODORED
Plodored je smena vrsta useva u vremenu i prostoru. U konceptu organske
poljoprivrede, veliku ulogu ima plodored s obzirom da se u njegovom delovanju nalazi
sinteza eko-biolokih i nekih antropogenih faktora. Plodored omoguava da se odri
ravnotea prirodnih sila i da ne dodje do poremeaja u zemljitu kao posredniku izmeu biljke
i oveka. Neprekidnim gajenjem useva u velikoj meri iskoriava se zemljite tako da se mora
voditi rauna o njegovoj plodnosti, odnosno obnavljanju. Odgovarajuim plodoredima bi
trebalo obezbediti ne samo odravanje, nego ako je to mogue i poveanje zemljine
plodnosti na dui rok. Sve ovo moe se postii pre svega delovanjem agrotehnikih mera na
fizike, hemijske, a samim tim i bioloke osobine zemljita.
U naoj zemlji najvie je zastupljen dvopoljni plodored (ozima penica - kukuruz).
Dvopoljni, tropoljni i viepoljni plodoredi pokazuju niz prednosti u pogledu fizikih osobina
zemljita u odnosu na gajenje u monokulturi.
Promenom fiziko-mehanikih osobina pod uticajem sistema biljne proizvodnje
menjaju se vodni, vazduni i toplotni reim zemljita tj. mikroklima, to se posebno odraava
na karakter i intenzitet mikrobiolokih procesa. Neka istraivanja potvrdjuju da je zemljite
mnogo aktivnije i rizosfera useva gajenog u plodoredu je mnogo brojnija mikroorganizmima
(bakterijama, gljivama i aktinomicetama). Brojna istraivanja pokazuju vezu izmedju sadraja
humusa i mikrobioloke aktivnosti, zemljinih osobina temperaturnog reima i dr.
Potovanjem pravih plodoreda dolazi do izraaja njihovo pozitivno dejstvo na
zemljite. Osim toga plodored je mera kojom se racionalnije koristi energija. Prema nekim
podacima u rotaciji plodoreda u kome ukljuuju leguminoze energija se uva u odnosu na
monokulturu kukuruza od 25-50%. Plodored je praktino najjeftinija bioloka mera sa
fitosanitarnom funkcijom, jer spreava irenje bolesti i nagomilavanje populacija tetoina.
Glavna razlika izmedju konvencionalnih sistema i organskih sistema gajenja je
upotreba vie vrsta biljaka u rotaciji plodoreda. Plodoredi su po miljenju mnogih strunjaka
osnovna komponenta odrive poljoprivrede. Jedan od puteva poveanja frekvencije biljaka u
plodoredu tj. intenziviranjem ubacivanjem medjuuseva sa razliitom namenom.
Zdrueni usevi
Sa uvodjenjem moderne tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju sistemi gajenja bilja
su preli sa polikulture na monokulturu. U zemljama sa razvijenijom poljoprivredom
polikultura se uglavnom zadrala na prirodnim i vetakim livadama i panjacima, ree kod
krmnog bilja. Za razliku od dosadanjih shvatanja da je budunost poljoprivrede u
specijalizaciji, pri emu bi se jedan usev gajio sa jo veim intenziviranjem tehnologije vieg
nivoa i gde bi dobijanje visokih prinosa neminovno povlailo visoka ulaganja, danas se
javljaju miljenja da zdruivanje useva nije zastareo pristup biljnoj proizvodnji ve naprotiv,
ovo moe biti jedan od dobrih alternativnih naina zatite i ouvanja prirodnih resursa. Ovaj
pristup je iznad svega ekoloki, a to je vrlo znaajno racionalan, jer pored neto niih
prinosa znaajno smanjuje ulaganja. Kao prednosti na strani ovakvih sistema navode se:
poveana produkcija biomase i prinosa, bolje korienje raspoloivih resursa, manje tete od
korova, bolesti i tetoina, vea stabilnost sistema, bolja i raznovrsnija ishrana ljudi i
ivotinja, sigurniji prihodi ne samo u ratarstvu ve i u povrtarstvu
Zdruivanje useva ( intercropping ) je praktino gajenje dva ili vie useva istovremeno
na jednom polju. Odnos izmedju biljaka koje se nadju na istoj povrini u isto vreme je
istovremeno kompetetivan i kooperativan.

12
irenje gajenja zdruenih useva na veim povrinama i njihovo uklapanje u postojee
plodorede za sada je ogranieno zbog brojnih potekoa, a glavni razlog je u tome to je
postojea klasina tehnologija za razliku od ove alternativne, sa vrlo razraenim prateim
sredstvima poev od mehanizacije, pesticida vezanih za zatitu bilja, kao i postojanja velikog
broja sorti razliitih useva za takvu namenu.
Postoji nekoliko sistema zdruenih useva, koji se nalaze u ekspanziji u svetu: ozima
penica-soja; leguminozni pokrovni usev u sistemu sa kukuruzom, penicom i sojom;
zdrueni usevi kukuruz/soja ili srak i soja sejani u trake; intenzivno korienje sistema u kome
se vegetacioni periodi delimino preklapaju. Gajenjem zdruenih useva moe se postii vea
efikasnost nego kada se usevi gaje kao ist usev u korienju ogranienih resursa (hraniva,
vode, svetlosti, borbi protiv korova). U gajenju povra najee se koriste intenzivni plodored
sa gajenjem meanih kultura. U intenzivnom plodoredu razlikuju se predkulture (rana
prolena ili ozima vrsta: salata, spana, rotkvica, graak); glavne kulture, koje imaju najdui
vegetacioni period (paprika, kupus, crni luk) i naknadna kultura (salata, spana, mladi luk).
Zdruivanjem razliitih biljaka uglavnom niskog rasta kao pokrovnog useva u glavni
usev moe se napraviti pokrov od ivog mala koji pored ostalog moe imati ulogu i u zatiti
od nekih bolesti i tetoina. Kao takav jedan primer moe se istiu gajenje brokolice sa ivim
malem izmedju redova sa biljkama poput bele deteline, crvene deteline ili utog zvezdana
koje smanjuje napad od kupusne vai u odnosu na gajenje u istoj kulturi sa kultiviranjem
izmedju redova. Pravilo zdruivanja je da su vrste komplementarne (meusobno se podnose),
razliite visine, razliitih potreba za toplotom, vodom i hranivima. Broj kombinacija zavisi od
biolokih svojstava i uslova gajenja.
Dobre vrste za meane kulture
VRSTA
Beli luk
Blitva
Celer
Crni luk
Graak
Krastavac
Krompir
Mrkva
Niska boranija
Paradajz
Perun
Salata
Spana

SA VRSTAMA
paradjz, cvekla, mrkva, pasulj
rotkva, rotkvica, mrkva, boranija
paradajz, pasulj, spana, krastavac, boranija
crni luk, keleraba, beli luk, krastavac,
boranija
rotkva, rotkvica, salata, kupusnjae, mrkva,
komora
crni luk, niska boranija, pasulj, celer, cvekla,
salata, kupusnjae, komora
spana, keleraba, boranija
crni luk, cikorija, paradajz, rotkva, blitva, beli
luk, vlaac
paradajz, celer, cvekla, rotkva, blitva, salata,
krastavac, krompir, rotkvica
cikorija, spana, celer, rotkva, rotkvica,salata,
kupusnjae, mrkva, pasulj
paradajz, rotkva, rotkvica
crni luk, cikorija, paradajz, boranija, pargla,
rotkvica, krastavac, graak, pasulj
paradajz, pasulj, celer, rotkva, rotkvica,
krompir

13
VRSTA
Visoka boranija, pasulj
Graak
Krastavac
Krompir
Beli luk
Praziluk
Perun
Cvekla
Celer
Crni luk
Niski pasulj
Paradajz

NEMOGUI SUSEDI
crni luk, beli luk, graak, komora, vlaac
paradajz, pasulj, beli luk, praziluk, kompir
rotkva, rotkvica
paradajz, celer, cvekla, graak
niska ili visoka boranija, pasulj, graak
pasulj, cvekla, graak, boranija
salata, celer
praziluk, krompir, vlaac
krompir, mrkva, perun
boranija, pasulj
crni luk, vlaac, beli luk, graak, komora
krompir, komora, graak

Meane kulture u povrtnjaku

Pokrovni usevi su usevi koji se gaje u toku zimskog ili drugih perioda godine kada zemljite
ostaje slobodno. Oni imaju ulogu zatite zemljita od erozije i uticaja ekstremnih
meteorolokih faktora. Takoe se mogu iskoristiti i kao zelenino ubrivo.

14

BIO-ZATITA-ZATITA BILJA BEZ HEMIJE

Svi smo svesni injenice da ivimo u veoma zagaenoj okolini, tako da smo postali
osetljivi i na sam pomen hemijskih preparata za zatitu biljaka. Vec dui niz godina na ceni je
"neprskana hrana". U organskoj poljoprivredi zabranjeni su svi sintetiki peticidi i herbicidi.
Za zatitu bilja se koriste uglavnom biljni preparati i najee se koriste kao preventivna
sredstva. Takoe se koriste alelopatska dejstva drugih biljaka, njihove izluevine teraju
tetoine od useva.
Evo nekoliko predloga koji mogu biti korisni kod ukrasnog bilja, a jo vie kod voa i
povra koje koristimo u svakodnevnoj ishrani. Oni su znaajni i zbog injenice da je sredina u
kojoj gajimo neku kulturu istovremeno i stanite velikog broja drugih organizama, od kojih su
mnogi korisni. Hemijski preparati koji se koriste tetni su podjednako i za njih, koliko i za
tetoine. Jo davno su ruski seljaci meu ito sejali kamilicu, verujuci da ona pospeuje rast
ita. Danas je potvreno da samo jedna biljka kamilice od pojave belog crva titi povrinu od
1 m2. Ona pozitivno utie na sve biljke, te je treba sejati gde god je to mogue. Za suzbijanje
belog crva moe se koristiti i neven, ija isparenja iz korena ova tetoina izbegava. Posebno
je koristan u simbiozi sa argarepom. Pored ovoga, neven je i lekovit, te se cvet moze suiti za
aj.
Posebno treba pomenuti dragoljub. Ima izuzetno veliki procenat antibiotika i moze se
koristiti u ishrani, sve ili kao salata. Dragoljub je jednogodinja puzavica duine do 2m. Dve
biljke posejane pored voke i omotane oko nje u velikoj meri suzbijaju biljne vai. Biljke
napadnute biljnim vaima dobro je isprskati retkom kaom od zgnjeenih listova dragoljuba.
Za zatitu su korisne i mnoge povrtarske kulture. Tako, na primer, beli luk ne prija belom
crvu, a posaen izmedju redova jagoda pomae da jagode budu vre. Ren posaen po obodu
zasada krompira pomoi e u dobijanju zdravijih krtola, a pored trenje spreava pojavu
monolije, izazivaca truljenja. Kim u blizini krompira poboljae ukus krtola, a perun blizu
paradajza ukus plodova. Perun takodje pozitivno deluje protiv nekih parazita praziluka.
urevak pored ogrozda, maline ili ribizle poveae otpornost ovih biljaka.
Takoe se mogu spravljati i razni biljni preparati kao, oparak, uvarak, ekstrakt a
postoje i gotovi preparati.
Oparak od nadzemnih delova krompira
Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih , nadzemnih delova biljke krompira sitno se iseku,
preliju sa 10 l tople vode i ostave da stoje 3-4 sata. Nakon toga se masa procedi. Koristi se
svee pripremljeno uz dodatak 40 g rastvorenog sapuna. Deluje protiv pauka.
Oparak od crnog luka
200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom (40o) i dri 4-5 dana, zatim
procedi. Prska se u intervalima od 5 dana. Deluje protiv insekata, plesni, plamenjae.
Oparak od maslaka
300 g iseckanog korena ili 400 g sveeg lista prelije se sa 10 l tople vode (40o) dri 1-2
sata i procedi. Koren maslaka treba uvati na hladnom mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih
vai.

15
Oparak od kamilice
ajna kaika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 l kipue vode, ostavi se da stoji do
30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena.
Oparak od belog luka
700 g belog luka prelije se sa 10 l kipue vode, poklopi ostavi da odstoji i procedi.
Razreen 1:3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjae, a nerazreenim se tretira
zemljite protiv tetoina i uzronika pepelnice.
Macerat od koprive
Kopriva je izvrsno sredstvo u borbi protiv biljnih vai. Da bi se mogla koristiti za
prskanje, isecka se, prelije hladnom vodom i pusti da otstoji 2 dana. Nakon toga biljke se
prskaju 5% rastvorom dobijene tenosti.
Macerat od duvana
400 g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske praine prelije se sa 10 l vode,
odstoji 2 dana, procedi i razredi u odnosu 1:2 uz dodatak 40 g kalijumovog sapuna. Koristi se
za prskanje protiv sovica, grinja i krvavih vai.
Standardi IFOAM-a
Meunarodna organizacija za organsku poljoprivredu (IFOAM) ja dala standarde
prema kojima se moe vriti proizvodnja organske hrane. Ovo su samo neki izvodi iz
njihovog pravilnika o dozvoljenim materijama koje se mogu koristiti u organskoj
zemljoradnji.
Proizvodi za korienje u ubrenju i popravci osobina zemljita
Stajnjak sa farmi, osoka, urin
Ogranieno
Guano
Ogranieno
Izvor izdvojen iz ljudskih ekskremenata koji su bili pod
Ogranieno
kontrolom zbog kontaminacije
Lumbrihumus
Ogranieno
Krvno brano, brano od papaka i rogova, meso, mesno
Ogranieno
brano, kosti, kotano brano, brano od perja, riba i proizvodi
od ribe, vuna, krzno, dlaka, mleni proizvodi
Biorazgradljivi nusprodukti poreklom iz mikroorganizama, Ogranieno
biljaka i ivotinja, tj. nusprodukti iz proizvodnje hrane, stone
hrane, proizvodnje ulja, piva, destilerija ili iz tekstilne proizvodnje
Ostaci ratarskih i povrtarskih useva, mal, zelenino ubrivo, slama
Ogranieno
Drvo, kora drveta, piljevina, drveni pepeo, drveni ugalj
Morska trava i proizvodi od morske trave
Ogranieno
Treset (zabranjen za popravke zemljita)
Kompost napravljen od sastojaka koji se nalaze na listi u ovom dodatku
utroeni ostaci gljiva, humus od glista ili insekata, gradski kompost iz
razliitih izvora gde je kontaminacija kontrolisana

16
Biljni preparati i ekstrakti
Preparati dobijeni od glista ili mikroorganizama koji se baziraju na
organizmima iz prirode
Biodinamiki preparati
ljaka
Ogranieno
Ogranieno
Popravka kalcijumom ili magnezijumom
Kalcificirana morska trava
Krenjak, gips, lapor, kreda, lepak od repe, kalcijum hlorid
Magnezijumski kamen, kieserit, magnezijum sulfat
Mineralni kalijum (kalijum sulfat, kainit, silvanit, patentkali) Ogranieno
Prirodni sulfati
Ogranieno
Mleveni kamen
Ogranieno
Glina (bentonit, perlit, vermikulit, zeolit)
Natrijum hlorid
Ogranieno
Elementi u tragovima
Sumpor
Proizvodi koji se koriste u kontroli biljnih bolesti, tetoina, korova i regulatori rasta
Preparati od algi
ivotinjski preparati i ulja
Ogranieno
Bakterijski preparati (Bacillus thuringiensis)
Pelinji vosak
Ogranieno
Biodinamiki preparati
Kalcijum hidroksid
Ugljen dioksid
Hitinski nematocidi (prirodnog porekla)
Kreni hlorid
Ogranieno
Glina (bentonit, perlit, vermikulit, zeolit)
Talog kafe
Ogranieno
Soli bakra (sulfati, hidroksidi, oksihloridi, oktanoati)
Korienje bakra e biti smanjeno posle 2002. na maksimum
8 kg/ha godinje (proseno), ili manje postupajui po nacionalnim
zakonima ili privato oznaenim standardima.
Kukuruzno glutensko brano (kontrola korova)
Mleni proizvodi (mleko, kazein)
Zemlja od diatomea
Ogranieno
Etil alkohol
Preparati od gljiva
Ogranieno
elatin
Lecitin
Laka mineralna ulja (parafin)
Ogranieno
Kreni sumpor (kalcijum polisulfid)
Prirodne kiseline (sire)
Ogranieno
Neem (Azadirachta indica)
Feromoni-samo u klopkama i dispenserima
Fizike metode (hromatske klopke, mehanike klopke)

17
Plastini mal
Ogranieno
Biljna ulja
Biljni preparati
Ogranieno
Repelenti na bazi bilja
Ogranieno
Kalijum bikarbonat
Kalijum permanganat
Ogranieno
Propolis
Piretrin (Chrysanthemum cinerariaefolium)
Ogranieno
Ogranieno
Quassia (Quassia amara)
ivi kre
Ogranieno
Ogranieno
Materije koje isputaju paraziti, predatori
i sterilisani insekti
Rontenone (Derris elliptica, Lonchocarpus spp. Thephrosia spp.)
Morska so i slana voda
Silikati (natrijum silikat, kvarc)
Natrijum bikarbonat
Ogranieno
Teni sapun
Sumpor
Ogranieno
Sumpor dioksid
Ogranieno
aj od duvana (ist nikotin je zabranjen)
Ogranieno
Preparati od virusa (virus mozaika)
Ogranieno
ivotna sredina
Bezbednost ivotne sredine
Materija koja se koristi u organskoj poljoprivredi ne sme biti tetna ili imati negativan uticaj
na ivotnu sredinu. Materija ne sme da povea neprihvatljivo zagaenje povrinskih ili
podzemnih voda, vazduha i zemljita. Sve faze u proizvodnji moraju biti proverene.
Sledee karakteristike materije koja se koristi moraju biti uzete u obzir:
Razgradljivost
Sve materije koje se koriste moraju biti razgradljivi do CO2, H2O i/ili do njihovih mineralnih
oblika. Materije sa visokom akutnom toksinou na druge organizme moraju imati ivot
polu-raspada pet dana. Prirodne supstance koje nisu oznaene kao toksine ne moraju biti
razgradljive u ogranienom vremenu.
Akutna toksinost prema drugim (ne-ciljnim) organizmima
Kada materija ima relativno visoku akutnu toksinost za ne-ciljne organizme, potrebna je
ograniena upotreba. Mere koje se preduzimaju moraju da obezbede preivljavanje takvih
organizama.Treba da budu odreene maksimalno dozvoljene doze za primenu. Ako ne postoji
mogunost za primenu adekvatnih mera, korienje te materije se ne sme dozvoliti.

18
Dugorona hronina toksinost
Materija koji se akumulira u organizmima ili sistemima organizma i ona koja ima ili se
sumnja da ima mutagene ili kancerogene osobine ne sme biti upotrebljena. Ako postoji bilo
koji rizik, potrebne mere se moraju preduzeti da se smanji rizik na prihvatljiv nivo, da bi se
spreili dugoroni negativni efekti na ivotnu sredinu.
Hemijski sintetisani produkti i teki metali
Materija ne treba da sadri tetnu koliinu hemikalija koje je napravio ovek (ksenobiotiki
proizvodi). Hemijski sintetisani produkti mogu se prihvatiti jedino ako su jednaki prorodnim.
Mineralni produkti treba da sadre malu koliinu tekih metala, ako je to mogue.
Zahvaljujui nedostatku alternative i dugotrajne tradicionalne upotrebe u organskoj
poljoprivredi, bakar i soli bakra su bili izuzetak do sada. Upotreba bakra u bilo kojoj formi
organske proizvodnje treba posmatrati kao privremenu i ona mora biti ograniena u smislu
uticaja na ivotnu sredinu.
Prednosti i mane alternativnih (organskih) sistema zemljoradnje
Osnovna prednost organske poljoprivrede je u proizvodnji visoko vredne i
zdravstveno bezbedne hrane, koja e biti izvor zdravlja ljudi i ivotinja. Poznato je da mnoge
bolesti savremenog oveanstva potiu od nepravilne ishrane i upotrebe zagaene i
neispravne hrane. Druga velika prednost je ouvanje i zatita ivotne sredine, ime smo
obezbedili isto zemljite, vode i vazduh i za nae potomke. Osnovni postulat u konceptu
odrivog razvoja je ostaviti ivotnu sredinu nenaruenu i za sledee generacije.
Nedostaci ovakvog naina proizvodnje hrane su u nedovoljno razraenim
tehnologijama (nedostaju maine, sredstva za zatitu, seme i drugi materijali) i samim tim
manjoj produktivnosti ovakvih sistema gajenja biljaka. Potrebno je mnogo truda i istraivanja
da bi se unapredila organska proizvodnja i otkrili svi sloeni mehanizmi u prirodi da bi se
postigla ravnotea izmeu potreba oveka za hranom i drugim materijalima i prirode.