С. Мандић, Компјутеризација и историографија

Izdava~: ISTORIJSKI ARHIV BEOGRADA / Za izdava~a: dr Branka Prpa / Odgovorni
urednik: dr Branka Prpa / Recenzenti: prof. dr Miroslav Jovanovi}, doc. dr Dragan

Bulatovi} / Lektura: mr Nata{a Nikoli} / Obrada ilustracija: Bojan Kocev / Indeks:
Slobodan Mandi} / Prelom: Vladimir Bulaji}, Vladimir Mijatovi} / Priprema za
{tampu: Avangarda / Dizajn: Dragana Lacmanovi} / [tampa: îgoja {tampa /
Tira`: 300
Izdanje omogu}io Sekretarijat za kulturu Skup{tine grada Beograda
Slobodan Mandi}
Kompjuterizacija
i istoriografija
1995-2005
Beograd, 2008.
Sadràj
Predgovor
Ka (post)informacionom dobu
13
Kompjuterizacija i istoriografija 19952005.

Komunikacija
Internet kao informacioni resurs

Digitalizacija arhivske grae

Elektronski istorijski izvori
Prezentacija naunih rezultata, informacije o razliitim
podrujima istraivanja
Tehnike za pretraivanje informacija hibridni katalozi za istoriare
Problem citiranja elektronskih izvora
Kritiki osvrt na korienje materijala preuzetog sa Interneta
Nastava istorije i nove tehnologije
29
35
41
41
48
Zakljuak
99
60
69
78
85
88
Web adresar
Istorija i kompjuterizacija

Udruenja i organizacije

Konferencije, seminari, nauni skupovi
Onlajn publikacije i uputstva za implementaciju raunara
u istorijskoj nauci
Predmetni katalozi (hibridni pretraivai) za istoriju
Audiovizuelni izvori
Istorijski asopisi elektronska izdanja (ex-YU)
Istorijske karte i multimedijalni atlasi
Hladni rat
103
103
103
106
Spisak izvora i literature
130
Izvori ilustracija
141
Indeks linih imena
143
Zahvalnost
146
Beleka o autoru
147
109
112
115
119
122
123
126
127
110001001110011000100111001100100011101010
10001001110011010100110001
/ 7 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1
Predgovor
Kraj osamdesetih i poetak devedesetih godina XX veka obeleile su politike promene
od prvorazrednog znaaja za sagledavanje sveta kakvog danas poznajemo. Meutim,
paralelno sa dogaajima iz politike sfere, odigrao se i revolucionarni prevrat na polju
tehnolokih dostignua, podjednake vanosti i znaaja. Ekspanzija Interneta, personalni
raunari, digitalna revolucija, informaciono drutvo, sve su to odrednice jednako bitne
za sagledavanje savremenog doba kao i kraj bipolarizma ili pad Berlinskog zida.
Ova knjiga predstavlja pokuaj da odgovori na niz pitanja vezanih za mogunosti pri
mene savremenih tehnolokih dostignua u istorijskoj nauci, kao i to da li je i u kolikoj
meri trend sveopte kompjuterizacije nauke, prvenstveno primenom informacionoko
munikacionih tehnologija, uticao na metodologiju istorijskog istraivanja.
Izlaganje o kompjuterizaciji i istoriografiji moda bismo mogli zapoeti ukazivanjem
na jedan detalj iz ivota slavnog francuskog istoriara Fernana Brodela. Izabravi za
predmet svoje teze rad posveen Filipu II, paniji i Mediteranu, u leto 1927. godine,
tada dvadesetpetogodinji istoriar krenuo je sa istraivanjima u arhivima Simankasa
u paniji. Priseajui se tih dana, nepunih pola veka kasnije, Brodel je zapisao: Imao
sam tom prilikom neverovatnu sreu: dok sam se spremao da kupim obian fotografski
aparat (mikrofilm je pronaen tek posle rata), jedan ameriki filmski radnik mi je ponudio
stari aparat za smanjivanje filmskih scena i dokazao mi da je to izvanredno sredstvo za
snimanje dokumenata. Izazvao sam zavist i divljenje arhivara i buscadores u Simankasu
pravei dnevno dve do tri hiljade fotografija na filmskoj traci od trideset metara duine.
Veoma sam mnogo koristio taj aparat u paniji i Italiji. Zahvaljujui dosetljivom sineasti,
bio sam bez sumnje prvi korisnik pravih mikrofilmova koje sam sm razvijao a zatim i
tao danima i noima pri svetlosti obinog projektora.1
Iako se zbio u, mogli bismo rei, kamenom dobu kompjuterske ere, daleko pre pojave
prvih raunara, ovaj dogaaj kao da najavljuje izlazak istoriara iz tradicionalnih okvira
rada, pod uticajem tehnolokih inovacija u doglednoj budunosti. Ako je susret mladog
Brodela i filmskog radnika i bio sluajan splet okolnosti, za poetni oblik primene raunara
u istraivanjima istoriara okupljenih oko francuske istoriografske kole Anala to se ve
ne bi moglo rei. Jo od samih poetaka informatike nauke, ezdesetih i sedamdesetih
godina XX veka, sa novim uzletom kvantitativnih metoda u prouavanju ekonomske
istorije i demografije, oni su bili meu prvima koji su prepoznali i uveliko u svom radu
koristili prednosti rada sa raunarima.
Fernan Brodel, Spisi o istoriji, Beograd, 1992, str. 15, 16.
01100010011100110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100
111001100010011100110001001110
0 1 1 0 0 0 / 8 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

110001001110011000100111001
100111001100010011100110010001110111001100
Time je, u okviru metodologije istorijske nauke, polako stasavala jedna posebna disci
plina, a istoriari irom sveta pokuavaju da odgonetnu mogunosti i nedostatke upo
trebe raunara u svom radu, koje je ubrzani razvoj tehnologije u drugoj polovini XX veka
stavio na dnevni red.
Prvi problem sa kojim smo se suoili u ovom istraivanju tie se samog definisanja teme,
a u neposrednoj je vezi sa upotrebom terminologije. Nevezano za razliite termine kao
to su u engleskom govornom podruju history and computing i historical information
science, na nemakom jeziku historische Fachinformatik, u Rusiji
, ili geschiedenis en informatica i historische informationkunde u Holandiji,2
odluili smo se za naziv kompjuterizacija i istoriografija, imajui na umu nekoliko
stvari. Pre svega, bilo je bitno ukazati da je re o odnosu istorijske nauke, a ne istorije,
tj. prolosti i kompjuterizacije, odnosno uticaja kompjutera na neku sferu delovanja
u drutvu. Postoji i posebna oblast istorijskog istraivanja koja se bavi istorijom kom
pjuterizacije u okviru istorije tehnologije, nauke i matematike.3 Sa druge strane, kom
pjuterizacija, posebno uticaj kompjutera u savremenom svetu nakon otkria World
Wide Weba, odnosno komercijalizacije Interneta, poetkom devedesetih godina XX ve
ka, odvojili su kompjutere od isto tehnikih potreba i izvrili ogroman uticaj ne samo
na nauku, ve i na sva ostala podruja delovanja ljudi. Stoga je razumevanje samog
fenomena kompjuterizacije neophodno i za razumevanje bilo kojeg segmenta istorije
poslehladnoratovskog sveta.
Sa tim u vezi je i druga vrsta dileme vezana za koncepciju ovoga rada. Naavi se pred
izborom da li obraditi samo nekoliko glavnih pitanja koja je sa sobom doneo novi talas
informatike revolucije, a koja se tiu upotrebe raunara u istorijskoj nauci, ili radu dati
jedan iri okvir, vezan sa fenomen sveopte kompjuterizacije u savremenom svetu, ree
nje se nekako nametnulo samo po sebi. Naime, ispostavilo se da je neophodno dati kratak
osvrt na neke od najbitnijih karakteristika informacionog doba, kao to je nain na koji
funkcionie Internet, ili posledice nezamislivog ubrzanja saobraaja na informacionokomunikacijskim magistralama XXI veka, da bismo uopte znali u kojim podrujima rada
O ovim terminima videti: Onno Boonstra, Leen Breure and Peter Doorn, Past, present and future of historical
information science, Amsterdam 2004, str. 18, 02. VII 2004, <http://www.niwi.knaw.nl/en/geschiedenis/
medewerkers/peter_doorn_home_page/new_0_copy1/past_present_future_of_historical_information_
science/new/> (26. III 2005).
3
Videti npr.: Department of Computer Science Warwick, The History of Computing Research Group, 15. X
2005,<http://www.dcs.warwick.ac.uk/research/history/> (05. XII 2005).
2
01100010011100110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100
111001100010011
110001001110011000100111001100100011101010
10001001110011010100110001
/ 9 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1
u istoriografiji moemo oekivati da emo pronai mogunosti upotrebe informacionih

tehnologija, ali i da se kasnije ne bismo stalno vraali na neka opta mesta.
Odrediti hronoloki okvir unutar kojeg emo posmatrati fenomen kompjuterizacije u
istoriografiji predstavljalo je neuporedivo manji problem. Ve od 1995. godine moe se
govoriti da su se uveliko stvorile pretpostavke primene raznih Internet servisa u isto
rijskoj nauci. Broj korisnika Interneta dostigao je nivo potreban da se u mreu uhvate i
istoriari, negde u to vreme u svetu je evidentran problem milenijumske bube, a 1995.
godine pojavio se i svojevrsni manifest digitalnog doba knjiga Biti digitalan Nikolasa
Negroponta. Sa druge strane, nepunih decenuju kasnije postalo je evidentno da se gra
nice eksploatacije Interneta u svetu vidno pomeraju, prvenstveno pojavom razliitih
novih Web servisa koji su omoguili dinaminiji i liniji metod komunikacije putem
kreiranja socijalnih grupa i drugih oblika globalne interakcije. Nove tendencije razvoja
mree irom sveta dobile su i svoj odgovarajui izraz u kovanici Web 2.0, koja je uve
dena u upotrebu 2004. godine.4 Meutim, bitno je naglasiti da, iako hronoloki ome
en na period od 1995. do 2005. godine, ovaj rad sadri kratak retrospektivni pregled
glavnih dogaaja vezanih za primenu raunara u istorijskoj nauci do 1995. godine,
ukljuujui i pionirske poduhvate u primeni novih tehnologija s poetka devedesetih
godina.
Knjiga se sastoji iz tri glavna dela. Prvi, koji je naslovljen Ka (post)informacionom dobu,
predstavlja okvir za izlaganje o problemu Kompjuterizacije i istoriografije, kako glasi naziv
drugog, glavnog dela. Osim kratkog pregleda istorije Interneta, prvi deo predstavlja
pokuaj da se objasni zato su kompjuteri u tolikoj meri vani za razumevanje savreme
nog doba.
Na poetku drugog dela nalazi se pomenuti hronoloki pregled primene raunara u isto
riografiji do 1995. godine. Nakon toga, poto su naznaene glavne tendencije razvoja u
ovoj oblasti u datom hronolokom okviru, obradi teme se moralo pristupiti po temat
skim celinama. Kako se stvarni ivot razvija mnogo bre od naunih radova i teorija,
stavili smo sebi u zadatak da istraimo u kojim su podrujima istraivakog rada i na
koji nain kompjuteri u istoriografiji nali naroitu primenu. U toku samog istraivanja
isprofilisalo se nekoliko tema za koje smatramo da na najbolji mogui nain oslikava
ju mogunosti i probleme vezane za upotrebu raunara u istorijskoj nauci u protekloj
Iris Miljkovi, Evolucija Interneta: Web 2.0 u: Svet kompjutera, br. 265, oktobar 2006, str. 47. O tome
opirnije: Tim OReilly, What Is Web 2.0, 30. IX, 2005, <http://www.oreillynet.com/pub/a/oreilly/tim/
news/2005/09/30/what-is-web-20.html> (24. XI 2006).
01100010011100110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100
111001100010011100110001001110
0 1 1 0 0 0 / 1 0 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
deceniji. Uz napomenu da se teme koje su obraene meusobno prepliu, odluili smo

se za sledeu podelu:
Komunikacija
digitalizacija arhivske grae
elektronski istorijski izvori
prezentacija naunih rezultata, informacije o razliitim podrujima
istraivanja
Tehnike za pretraivanje informacija hibridni katalozi za istoriare
Kritiki osvrt na korienje materijala preuzetog sa Interneta
Mora se ukazati da je akcenat stavljen na primenu tzv. informaciono-komunikacionih
tehnologija (ICT), dok je uloga raunara u obradi podataka, to je bila njihova primarna
uloga u istorijskoj nauci do poetka devedesetih godina, stavljena u drugi plan. Budui
da na ovom mestu nije bilo mogue detaljnije obraditi i to pitanje, dovoljno je naglasiti
da iako su Internet servisi poput elektronske pote, ili World Wide Web-a, uveliko pro
nali svoje mesto u istraivakom radu u istoriografiji, istoriari i dalje koriste raunare
za obradu velike koliine podataka.5
Pored metodolokih implikacija sveopte kompjuterizacije na istorijsku nauku, kao i
posmatranja tih uticaja u okviru istorije istoriografije, posebnu dimenziju predstavlja i
uticaj raunara i novih tehnologija na tokove savremene istorije.6 U prvom delu rada bie
dodirnuti i neki problemi vezani za ovu tematiku, kao to je, na primer, istorijski kontekst
u kojem je dolo do otkria Interneta kao jednog od najveih uda savremenog sveta,
ili znaaja njegove komercijalizacije, odnosno izuma WWW-a, na periodizaciju prolosti.
Od literature koriene u delu knjige o informacionom dobu treba izdvojiti sjajno delo
Tiranija trenutka norvekog socijalnog antroploga Tomasa Hilana Eriksena i ve pomenu
tu knjigu Biti digitalan Nikolasa Negroponta. Od primarnih izvora koriena je tampa,
Odlian primer upotrebe raunara za obradu podataka predstavlja poduhvat nekoliko britanskih istori
ara u knjizi: Matthew Woollard (ed.), New Windows on Londons Past: Information Technology and the Trans
formation of Metropolitan History, Association for History and Computing (UK), Glasgow 2000, AHC UK,
22. III 2005. <http://www.gla.ac.uk/centres/hca/ahc/docs/New%20Windows%202000.pdf> (23. XI 2005).
6
Videti, npr: Frank Cain, "Computers and the Cold War: United States Restrictions on the Export Computers
to the Soviet Union and Communist China", u: Journal of Contemporary History, Vol. 40, No. 1, 131147
(2005), <http://jch.sagepub.com/cgi/reprint/40/1/131.pdf> (23. IX 2006).
5
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011
1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 1 1 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

10001001110011010100110001
programi konferencija posveenih pitanju odnosa istoriografije i novih tehnologija,

kao i veliki broj Web prezentacija, koje bi se pre mogle svrstati u istorijske izvore nego
u literaturu. Kao svojevrstan metodoloki orijentir za opipavanje pulsa istoriografije u
susretu sa novim tehnologijama posluili su radovi Mirjane Gros i Knuta elstalija. Od
uskospecijalizovane literature, koja se tie nae teme, treba izdvojiti knjigu Past, present
and future of historical information science (O. Boonstra, L. Breure, P. Doorn), kao i radove
objavljene u asopisu amerikog Udruenja za istoriju i kompjuterizaciju (Association for
History and Computing). injenica da je veliki deo izvornog materijala i literature koji su
korieni preuzeto sa Interneta, takoe je imalo dodatnog uinka na razmiljanje o temi
i o mogunostima primene Interneta u istorijskom istraivanju. Pored toga, korienje
CD-ROM-ova, kao npr. arhive nedeljnika Vreme, ili enciklopedije Britanika, dodatno su
olakali pronalaenje eljenih informacija.7
Kako problem citiranja elektronskih izvora predstavlja prvorazredni problem i primar
nu taku spoticanja u korienju elektronskih informacija, prvenstveno podataka sa In
terneta u istorijskom istraivanju, tom problemu neizostavno se moralo posvetiti pro
stora i panje. Valja napomenuti da se odustalo od pukog navoenja razlika i slinosti
izmeu nekih od najznaajnijih vodia za citiranje elektronskih informacija, te da
se pokualo dati sopstveno vienje reenja ovoga problema. Pri tome, kao polazna
osnova u razmiljanju na koji nain treba citirati elektronske izvore posluilo je uputstvo
istoriara Morisa Krouza (Maurice Crouse) o Citiranju elektronskih informacija u istorijskim
radovima, ali je svakako veoma znaajnu ulogu imala i injenica da se tokom pisanja
ove knjige nebrojeno puta morala citirati preuzeta elektronska informacija.
Pitanje primene novih tehnologija u nastavi istorije obraeno je prvenstveno sa na
merom da se daju odgovori na pitanje na koji nain Internet i nove tehnologije mogu
kod uenika poveati interesovanje i otkloniti stereotipe i negativne predstave o istoriji.
Pitanje primene novih tehnologija u nastavi istorije zauzima vano mesto u svakoj pro
ceni perspektive poloaja istorijske nauke u XXI veku.
Metodoloki deo rada sadri i izvestan broj Web adresa, koje su koriene kao primeri.
Adrese su date uglavnom u fusnotama, a u treem delu je dat Web adresar, u kojem je
mogue pronai mnotvo relevantnih sajtova. U vezi sa Web adresama koje su sadra
ne u tekstu, napomenimo da e one neminovno uticati i na samu formu knjige: naime,
u zavisnosti od toga da li e biti itana u tampanoj ili elektronskoj verziji sa Internet
konekcijom, njena veliina e varirati izmeu stotinak i nekoliko hiljada stranica.
Kompletan pregled korienih izvora, literature i ilustracija nalazi se na kraju knjige.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110
Sve je vi{e stvari koje dolaze...8

[arlo Akrobata, 1981.
Godina 1990. obilovala je doga|ajima od svetskog zna~aja. U februaru te godine

oslobo|en je Nelson Mendela, posle 27 godina tamnovanja. U aprilu je spejs {atl
Discovery poneo Habl spejs teleskop u orbitu. U oktobru, Nema~ka je ponovo ujedi
njena. Zatim, krajem 1990. godine, krenula je revolucija koja }e promeniti na{
dana{nji na~in ìvota.9

10001001110011010100110001
Ka (post)informacionom dobuFUSNOTE 8 i 9
Moderno istorijsko istraivanje je radikalno proirilo polje rada istorije. Prvo se dogodila
geografska ekspanzija kada je svetska istorija prestala da bude lep naziv za evropsku
istoriju. Dogodilo se i hronoloko proirenje i unazad u antiku i u preistoriju i unapred
u savremenu istoriju. I desilo se i socijalno proirenje, od dinastija i diplomatije do soci
jalne i kulturne istorije, svakodnevnice i obinih ljudi, mukaraca i ena, reju, do celog
ljudskog ivota.10
Izuavati stabilnost i promene tokom vremena podrazumeva periodizacije.11 U istorijskoj
nauci je opteprihvaeno miljenje da kraj osamdesetih i poetak devedesetih godina
XX veka predstavlja znaajno razvoe u sagledavanju prolosti. Kasnih osamdesetih go
dina nastupilo je novo doba reformi u Sovjetskom Savezu, a 1989. slom komunistikih
reima cele Istone Evrope.12 Ve 1992. godine Volter Laker istie kako nije prerano rei
da je dnevni red evropske politike znatno izmenjen i vie nije optereen posledicama
Hitlerovih i Staljinovih zloina od pre pola veka.13 Zaista, pokazalo se da kraj Hladnog
rata nije samo kraj jednog meunarodnog sukoba, ve i kraj jedne ere: ne samo za Istok,
ve i za itav svet. Kolaps komunistikih reima od Istre do Vladivostoka ne samo da je
proizveo jednu ogromnu zonu neizvesnosti, nestabilnosti, haosa i graanskog rata, ve
je takoe unitio meunarodni sistem koji je davao stabilnost meunarodnim odnosima
tokom nekih etrdeset godina. Postoje istorijski trenuci, koje ak i savremenici mogu
da prepoznaju kao oznake kraja jednog doba. Godine oko 1990. su jasno bile ovakva
vekovna prekretnica. Iako uvek postoji izvesna sumnja u istorijske periodizacije, retko se
desi da su parametri tako oigledni kao u ovom sluaju.14
Iezavanje bipolarnosti istorije prethodnog vremena nije dovelo do, od nekih teoreti
ara proklamovanog, kraja istorije, ve je svet uvelo u novo doba, istorijsko vreme koje
arlo Akrobata, pesma Problem, album Bistriji ili tuplji ovek biva kad..., Zagreb, 1981.
Welcome to info.cern.ch. The website of the worlds first-ever web server, <http://info.cern.ch/> (23. XI 2006).
10
Knut elstali, Prolost nije vie to je nekad bila. Uvod u istoriografiju, Beograd, 2004, str. 69.
11
Periodizacijom naznaavamo da je odreeni vremenski period bio toliko razliit od onoga pre i onoga
posle njega, da moe da stoji kao zasebna celina. Svom svojom raznovrsnou i svojim unutranjim raz
vojem period se istie kao toliko neponovljiv da ga obraujemo kao celinu. Fenomeni se tada pre posma
traju u kontekstu sa drugim fenomenima u tom periodu nego kao deo tekue sekvence dogaaja tokom
vremena. Isto, str. 244.
12
Volter Laker, Istorija Evrope 19451992, Beograd, 1999, str. 5.
13
Isto.
14
Erik Hobsbaum, Doba ekstrema. Istorija Kratkog dvadesetog veka 19141991, Beograd, 2002, str. 16, 195;
V. Laker, Istorija..., str. 6.
8
9
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
upravo tee, vreme sadanje.15 Da bi se objasnila savremena istorijska kretanja u upotrebu

ulaze novi termini kao to su: unipolarnost, novi svetski poredak, postsocijalistika drutva,
turboglobalizacija...16 Nestanak sveta kakav nam je poznat iz vremena Hladnog rata uveo
je i istoriju Evrope u jednu potpuno novu fazu. Posle pliane revolucije 1989. godine,
karte evropskih integracija nanovo su izmeane: stvorena je mogunost zajednitva oko
300 miliona ljudi, sa jedinstvenim privrednim prostorom slobodnog trita, zajednikom
kulturom poslovanja, inicijativom preduzetnika, primenom najmodernije tehnologije i
je je svojstvo da se stalno usavrava. I dok je 1945. godine Evropa bila, pre svega, jedan
kulturni model, danas je ona sloeni regulativni mehanizam trajne praktine vrednosti.17
Istovremeno sa raspadom Sovjetskog Saveza, uruavanjem od boljevika stvorenog ko
munizma (socijalizma) i dubokim preokretom u Istonoj i Jugoistonoj Evropi, desio se
jo jedan veliki dogaaj koji e presudno uticati na preoblikovanje sveta kakvog danas
poznajemo: naime, re je o komercijalizaciji Interneta i ekspanziji njegove primene u
svim sferama delovanja savremenog oveenstva.18 Principi po kojima danas funkcio
nie ekonomija, nain na koji se vode ratovi, vre nauna istraivanja, stvaraju umetni
ka dela, uopte stvari kojima ljudi ispunjavaju sadraj svoga svakodnevnog ivota19,
To je razdoblje u kojem postoje i delaju ivi ljudi, dakle i istrauju hiljadugodinje prethodno, negdanje
stvarno, svet koji je nastao, prolost; iz njega se razmilja i o vremenu koje dolazi, koje e postati stvarnost,
zamilja se budunost. Poto u njemu ovek ivi, sadanjost je vreme bitno razliito i od onog prethodnog,
kada je ovek postojao, i od onog potonjeg, u kome e ovek postojati. Andrej Mitrovi, Sadanjost i is
toriarevo shvatanje, u: Godinjak za drutvenu istoriju, I2, 1994, str. 205208. O odnosu istoriara prema
sadanjosti videti takoe i u: Andrej Mitrovi, Tekoe istorijske nauke pri prouavanju savremene istorije,
u Istorijski glasnik, 4, 1965, str. 99114; Fernan Brodel, Spisi o istoriji, Beograd, 1992, str. 305308; Istorija
privatnog ivota, 5, Od Prvog svetskog rata do naih dana, priredili Filip Arijes i or Dibi, Beograd, 2004,
str. 495496; Knut elstali, Prolost nije vie to je nekad bila. Uvod u istoriografiju, Beograd, 2004, str.
119121; Mirjana Gross, Historijska znanost. Razvoj, oblik, smjerovi, Zagreb 19802, str. 232236.
16
O ovim pojmovima videti: Pojmovnik globalizacije, u: Aspekti globalizacije, priredili Ivana Panteli, Vladi
mir Petrovi i drugi, Beograd, 2003, str. 87157. <http://www.bos.org.yu/materijali/aspekti.pdf> (23. VIII 2005).
17
Volfgang male, Istorija evropske ideje, Beograd, 2003, str. 266, 270; Andrej Mitrovi, Podstrek istoriogra
fiji novog doba, pogovor knjizi Voltera Lakera, n.d., str. 717718.
18
Tomas Hilan Eriksen, norveki socijalni antroplog, izlae tezu da je XXI vek zapravo poeo negde oko
1991. godine, kada su se dogodila tri granina dogaaja sa globalnim posledicama: 1) raspad Sovjetskog
Saveza, 2) raspad Jugoslavije i ratovi koji su ga pratili i 3) komercijalizacija Interneta. Eriksen ozbiljno
uzima u razmatranje tumaenja da su i sam pad gvozdene zavese, brzina smene istonoevropskih reima
i kraj Hladnog rata povezani sa razvojem informacione tehnologije. Videti u: Tomas Hilan Eriksen, Tiranija
trenutka. Brzo i sporo vreme u informacionom drutvu, Beograd, 2003, str. 1820, 40.
19
Interesantno je uoiti da je drugo izdanje petotomne Istorije privatnog ivota francuske izdavake kue
Seuil iz 1999. godine (prvo izdanje iz 1987. god), dopunjeno delovima o mobilnim telefonima, Internetu,
rejv urkama ("The raves") i sl. Videti u: Istorija privatnog ivota, 5, Od Prvog svetskog rata do naih dana,
priredili Filip Arijes i or Dibi, Beograd, 2004, str. 495532.
15
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
u neraskidivoj su vezi sa informacionom revolucijom na pragu treeg milenijuma. U

dubokoj pozadini velikih politikih lomova i navedenih dogaaja iz politike sfere, ku
ljala je jedna pojava sa dalekosenim posledicama na globalnom planu. Velikom brzi
nom iznikao je jedan novi svet, u kome ak i realnost poprima virtuelni20 oblik. Sve vei
broj ljudi odstupa od tradicionalnih uslova svoje egzistencije, zasnovane na linom kon
taktu sa drugim ljudima. Kontakt se sve ee zamenjuje principijelno novim procesima
informatikih komunikacija, u kojima glavnu re vode samo simboli i slike realnog sveta,
te postepeno taj svet oveku i zamenjuju.21
Meunarodna raunarska mrea ili Internet (International network) je univerzalni me
dij, najvei globalni informacioni resurs i jedino sredstvo za masovno komuniciranje u
realnom vremenu. Internet omoguava korisnicima upotrebu mnogobrojnih i potpuno
odvojenih servisa, od kojih su svakako najznaajniji elektronska pota (E-mail) i svet
ska mrea (World Wide Web)22. U fizikom smislu, Internet nije nita vie nego ogromna
zbirka kablova, pribora, raunara i softvera. Sve je to meusobno povezano u jednu
neprekidnu tehnoloku i funkcionalnu celinu, u raunarsku mreu koja se rairila po
svim delovima planete. Veina ovih veza sastoji se od podzemnih i podvodnih optikih
kablova, od iznajmljenih specijalnih ili obinih telefonskih linija.23
Raunarsku mreu (Network) ine dva ili vie, najee kablom povezanih raunara, koji
meusobno komuniciraju ili razmenjuju podatke na posebnom jeziku ili protokolu (TCP/
IP).24 Svaki kompjuter na svetu koji je u stanju da podri TCP/IP ili kompatibilan standard
razmene, moe da postane uesnik u razmeni informacija na svetskoj mrei. Internet je
sastavljen od mnotva povezanih raunarskih mrea.25
20
Termin virtuelan potie od latinske rei virtualis mogu, verovatan, to jest takav koji se moe ispoljiti pri odre
enim uslovima, ali realno ne postoji. Videti u: Konstantin Konstantinovi Kolin, Problemi informatike civilizacije:
virtuelizacija drutva, u: Glasnik Narodne biblioteke Srbije, 1/2003, Beograd, 2003, str. 411 (dalje: Glasnik NBS).
21
Isto, str. 412. Ovde se daje jedan osoben pogled na osnovne pravce razvoja virtuelizacije drutva: virtu
elizaciju ekonomije, politike, kulture, nauke, sistema obrazovanja.
22
Kada obian korisnik upotrebi pojam Internet, on u stvari misli na Web (World Wide Web). U stvari,
mnogi od nas pored Web-a i Email-a, kao najvanijih Internet servisa, bez svog znanja koriste i poneki od
ostalih servisa koji su dobro integrisani ili sakriveni u Web: FTP. Gopher, Newsgroups, Chat, DNS, itd.
Videti u: Mile Peri, Web Odiseja 2003, IS Petnica, Valjevo, 2003, str. 1.
23
Isto.
24
TCP/IP, protokol za razmenu informacija na Internetu, napravili su 1973. godine Vint Serf i Bob Kan. Taj
protokol odreuje na koji nain e se paketi informacija slati kroz mreu i omoguuje da raunari razliitih
proizvoaa (i razliitih operativnih sistema) meusobno komuniciraju bez problema. Zoran Stanojevi,
15 godina interneta, u: Vreme, br. 766, 8. IX 2005, str. 35.
25
M. Peri, Web odiseja..., str. 2; Pojmovnik globalizacije, u: Aspekti globalizacije..., str. 110.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
Inicijativa za stvaranje prvobitnog oblika Interneta dola je od amerikog ministarstva

odbrane, a kao odgovor na sovjetsko lansiranje Sputnjika, 4. oktobra 1957. godine. U
to vreme rat atomskim orujem smatran je izvesnim i pojavio se strah da e SSSR sa
svim lako, iz svemira, neutralisati ameriku vojnu komandu i onemoguiti je da uzvrati
na pretpostavljeni napad. Dolo se na ideju da se izgradi kompjuterska mrea koja bi
omoguila da se amerika komanda nalazi na vie lokacija, meusobno nezavisnih,
sposobnih da u sluaju potrebe postanu mesto sa kojeg se brani Amerika. Tako je na
stala Agencija za napredna istraivanja ili ARPA (Advanced Research Project Agency).
Nastavak NET (mrea) ova agencija dobila je 1969. godine, kada su uvezana prva
etiri raunara, tri na univerzitetima u Kaliforniji i jedan u Juti.26
injenica da je (zbog utede) razvoj te vojne kompjuterske mree poveren univerzite
tima dovela je do toga da se sistem posle izvesnog vremena otrgne kontroli. Profe
sori su otkrili da koristei mreu mogu meusobno da komuniciraju, a vei deo danas
neizbenih servisa, poput elektronske pote, bili su posledica studentskog hakerisa
nja, odnosno zloupotrebe raunara.27
Veoma vaan korak na putu masovne upotrebe raunara usledio je poto je 1981. go
dine lansiran IBM personalni kompjuter (PC). Naime, 12. avgusta te godine kompanija
IBM objavila je svetu da je napravila personalni raunar, inae njihov najmanji i naj
jeftiniji proizvod u tom trenutku. Kotao je 1.525 dolara, a imao je za ono vreme mone
karakteristike: ak 64 kilobajta memorije, pojaana sa dva flopi disk drajva za diskove
od 5,25 ina, procesor koji je mogao da dosegne brzinu do 1 KHz (kiloherc), teio je
oko 12 kilograma, a kuite mu je bilo poloeno. Monitor je bio crno-beli, tj. zelenocrni, imao je tastaturu, ali ne i mia. Naziv modela bilo je IBM 5150. To je poetak mi
kroinformatike i personalnih raunara. Posle njega, 1984. godine sledi pojava prvog
Mekintoa (Macintosh), kompjutera sa miem i grafikim prikazom (interfejsom), kojeg
Z. Stanojevi, 15 godina..., str. 34; Odlinu hronoloku tabelu istorije Interneta i tabele rasta WWW-a vide
ti u: Robert Hobbes Zakon, Hobbes Internet Timeline v8.1, apdejtovano 28. VIII 2005, <http://www.zakon.
org/robert/internet/timeline/> (25. IX 2005). Od mnogobrojnih radova o istoriji Interneta na samom
Web-u, izdvojili bismo prikaz na sajtu Odeljenja za istoriju Univerziteta u Lajdenu (Holandija): Richard T.
Griffiths, History of the Internet, Internet for Historians (and just about everyone else), 11. X 2002, <http://www.
let.leidenuniv.nl/history/ivh/frame_theorie.html>, (31. VIII 2005).
27
Program koji omoguava slanje poruka sa jednog raunara na drugi napravljen je 1971. godine, zaslu
gom Reja Tomlinsona (Ray Tomlinson), tada zaposlenog na univerzitetu Kembrid u Masausetsu, SAD.
Tomlinson je zasluan i za upotrebljavanje znaka et ili @, koji mu je posluio da odredi kom korisniku i
na kom raunaru alje poruku. Kae da je o tome razmiljao 30 ili 40 sekundi, a da se za znak @ odluio jer
to dugme nije imalo neku bitnu funkciju. U tom trenutku nije bio svestan da je upravo stvorio najpopu
larniji Internet servis. Z. Stanojevi, 15 godina..., str. 34, 35.
26
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
je kasnije Majkrosoft plagirao i koji i dan danas vidimo na monitoru na skoro svim linim
kompjuterima. Za razliku od raunara iz ezdesetih godina, ovi mikroraunari su stotinu
puta manji, moniji i pristupaniji.28 San o raunaru na svakom radnom stolu i u svakoj
kui time je vrtoglavo poeo da ulazi u sferu realnosti.
Napomenimo da je oktobra 1984. godine u Beogradu poeo da izlazi i specijalizovani
asopis Svet kompjutera, prvi takve vrste na ovim prostorima, koji je ovaj vaan fenomen
prodora personalnih raunara osamdesetih godina pribliavao itaocima irom bive
Jugoslavije, a godine 1986. imao je i specijalno izdanje na ruskom jeziku, koje je distri
buirano u tadanjem Sovjetskom Savezu.29
Na zavojitim stazama ka informatikom drutvu sledei prelomni momenat desio se
1989. godine, pojavom World Wide Web-a, koji e, zajedno sa pomenutim dogaajima
iz politike sfere, iz osnove promeniti izgled savremenog sveta.
World Wide Web (WWW) ili svetska mrea (mrea irom sveta), svakako je najpopularniji
servis Interneta, oko kojeg se vrti cela informaciona tehnologija poslednjih godina. Da
skraenica WWW nije zvuala tako atraktivno Web se mogao zvati i jednostavnije, recimo
Mrea informacija ("Information Mesh") ili ak Rudnik informacija ("Information Mine"),
jer su to bili radni nazivi projekta Tima Berners-Lija sa CERN instituta u vajcarskoj, kojim
je on eleo da omogui lako deljenje i pristup informacijama nuklearnim fiziarima iz
nekoliko velikih svetskih instituta i na taj nain laku koordinaciju u radu na zajednikim
projektima. WWW je izmiljen 1989, a ve sledee godine BernersLi je napravio i prvi
Web server (naravno, napravio je i klijent softver Web brauzer ili ita) i to na raunaru
NeXT, pod operativnim sistemom NeXTStep.30 Berners-Li je 6. avgusta 1991. godine pr
vi put povezao hipertekst sa Internetom i postavio tako prvi sajt (http://info.cern.ch)31
sa objanjenjima o korienju veb brauzera i postavljanju veb servera.32 Kreirajui teh
noloke pretpostavke Web-a, njegov tvorac nije imao viziju novog Internet servisa
Iv-Fransoa Le Koadik, Nauka o informacijama, Beograd, 2005, str. 93; T. H. Eriksen, Tiranija trenutka..., str. 13;
Zoran Stanojevi, Srean Roendan, PC, u: Vreme, br. 814, 10. VIII 2006, <http://www.vreme.com/cms/
view.php?id=461754> (25. IX 2006).
29
Svet kompjutera, INFO-Opte informacije, 3. X 2006, <http://www.sk.co.yu/info/sk-info.html> (08. X 2006).
30
Web Serveri. Jue, danas, sutra, u: Internet ogledalo, br. 15, Beograd s.a, str. 34.
31
Na hompejdu (homepage) Cerna-a, prvog Web servera, mogu se proitati i sledee rei: 1990. godina obi
lovala je dogaajima od svetskog znaaja. U februaru te godine osloboen je Nelson Mendela posle 27 go
dina tamnovanja. U aprilu je spejs atl Discovery poneo Habl spejs teleskop u orbitu. U oktobru, Nemaka je
ponovo ujedinjena. Zatim, krajem 1990. godine, krenula je revolucija koja e promeniti na dananji nain
ivota. Welcome to info.cern.ch. The website of the worlds first-ever web server, <http://info.cern.ch/> (23. XI 2006).
32
SEEcult.org-Portal za kulturu Jugoistone Evrope, 15 godina World Wide Weba, 6. VIII 2006, <http://www.
seecult.org/portal/html/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=17268> (10. IX 2006).
28
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
niti je pretpostavljao dananju globalnu popularnost i kulturni uticaj Web-a. Iako pr

vobitno zamiljen kao medij za naunu razmenu, Web je tragom malobrojne ali dobro
informisane naune zajednice prihvaen od najveih svetskih univerziteta, gde je potom
poela njegova ira primena u obrazovne svrhe. Popularnost koju je novi medij stekao
meu studentima postepeno se proirila na druge drutvene sfere, ime je Web postao
fenomen iz sfere masovnih medija i komunikacija.33
Ipak, svetska eksplozija popularnosti Web-a, kao masovnog medija, poee etiri godine
posle otkria, dakle juna 1993, sa pojavom prvih grafiki orijentisanih Web brauzera, ra
unarskih programa namenjenih prosenim korisnicima raunara. Od aprila 1993. godine
WWW su ve svi mogli da koriste besplatno, to je bio i jedan od kljunih razloga njego
vog brzog razvoja. Maja iste godine pojavile su se i prve novine na Internetu, list The Tech
Instituta za tehnologiju u Masausetsu, a u junu je uveden i HTML programski jezik za
kreiranje sajtova. Pojava intuitivnog i jednostavnog softvera za pregled sadraja na Web-u
pojednostavila je korienje ne samo Web-a, ve i svih drugih Internet servisa, iz korena
promenivi nain na koji ljudi pronalaze i kreiraju informacije. Nova, poboljana verzija
kodnog jezika HTML, te novi jezik za programiranje Java, proirili su mogunost da se
unesu zvuk, animacije, viestubani tekst, kuponi za odgovore itd.34 Prva verzija Netskejp
(Netscape) brauzera izala je 1994. godine, a tada se pojavio i prvi operativni sistem za PC
raunare uz koje se dobijao Web klijent: IBM je u OS/2 Warp 3 ukljuio i svoj Web Explorer.
Poetak 1994. godine bio je i zaetak sajta Yahoo, koji su kreirali studenti Standford uni
verziteta, prvobitno ga nazvavi Derijev vodi za WWW. Sajt je sadrao hijerarhijski or
ganizovan direktorijum drugih sajtova, a ubrzo je preimenovan u Yahoo, to je skraenica
za "Yet Another Hierarchical Officious Oracle". Bela kua postavila je, oktobra 1994, svoj
sajt Whitehouse.gov, a ubrzo su se na sajtovima pojavili i prvi reklamni baneri.35
Naredne godine usledio je i poslednji pokuaj da se Web, kao medij, izbegne: Majkro
soft (Microsoft) je hrabro izbacio Windows 95 bez Web itaa, uz tvrdnju da e koris
nici uvek radije koristiti poseban i specijalizovan softver za sakupljanje informacija,
umesto da koriste nepouzdan Internet i Web, koji je zasnovan na ograniavajuim stan
dardima.36 Uprkos tome, ve nakon 1995. godine WWW poinje da postaje ono to
M. Peri, Web odiseja..., str. 2. Izmeu 1991. i 1994. koliina podataka preuzeta sa prvog javnog Web servera
(njegova adresa je bila http://info.cern.ch) se dvostruko uveavala svake godine. Videti u: Web Serveri..., str. 34.
34
M. Peri, Web odiseja.., str. 2; T. H. Eriksen, Tiranija trenutka, str. 22; SEEcult.org-Portal za kulturu Jugo
istone Evrope, 15 godina....
35
SEEcult.org-Portal za kulturu Jugoistone Evrope, 15 godina....
36
Upravo iz tog razloga period od 1995. do 1998. godine ponekad se naziva Netskejp era, jer je od 1998.
godine Majkrosoftov Internet eksplorer poeo da potiskuje Netskejp Navigator. Netskejp eri prethodila
je dvogodinja dominacija brauzera pod imenom Mozaik koji je, pojavivi se 1993. godine, omoguio
33
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
danas jeste: najfleksibilnija tehnologija i najraireniji standard za interaktivan pristup

informacijama, a broj korisnika Interneta u razvijenom svetu udvostruavao se na go
dinjem nivou.37
Od ezdesetih godina prolog veka pa do eksplozije popularnosti u devedesetim, In
ternet se transformisao i postao bitno drugaiji, ali najvaniji od prvobitnih vojnih as
pekata ostali su duboko u njegovim temeljima: Internet je decentralizovana mrea ra
unara, protokola i kablova, ije funkcionisanje ne moe biti zaustavljeno prekidom,
unitavanjem ili cepanjem bilo kojeg dela mree. Raunari e sami ispitati koja raunar
ska vorita i dalje postoje na mrei, utvrditi nove puteve i tako zaobii uniteni deo.
Uprkos postojanju preciznih tehnolokih pravila, moe se rei da je u izvesnom smislu
Internet prilino anarhian jer ne postoji nijedna institucija koja je njegov suvereni
vlasnik. Izmeu ostalog, to je glavni razlog zato na Internetu nije mogue uspostaviti
kontrolu sadraja i cenzuru. Informacije na mrei nisu sreene, ni alfabetski ni na bilo
koji drugi nain. Razne strane i teme povezane su na sluajne naine. Sajtovi nisu ni
hijerarhijski; jedna stranica je jedna stranica, a sajt jednog kreativnog studenta moe
biti podjednako dobar i zauzimati onoliko mesta na monitoru koliko i naslovna strana
Majkrosofta. Mrea je, drugim reima, neverovatno demokratska i decentralizovana.38
Nakon poetnog impulsa za iru primenu Interneta na svetskom nivou, i graani (ta
danje) SR Jugoslavije dobilu su mogunost umreavanja. Sve je poelo februara 1996.
godine, kada je uspostavljena Akademska mrea Jugoslavije, koja je preko provajdera
BeotelNet spojena na Internet. Korisnicima u Jugoslaviji postali su dostupni svi Internet
servisi, ali je korisnika populacija bila uglavnom ograniena na akademski krug (saradni
ci fakulteta i naunih instituta). Korisnici unutar akademskih institucija su posredstvom
mree SNTIJ39 godinama pre toga koristili pojedine usluge Interneta: elektronsku potu,
prenos datoteka, pristup udaljenim raunarima preko Decnet-a, te se moe rei da je
postojao ne mali krug korisnika koji su bili spremni za aktivno i kreativno korienje no
vih servisa. Ve 1997. godine odran je i prvi nauni skup o Internetu (SITJ, 1997).40
korienje Web-a od strane ireg kruga korisnika. Videti u: Daniel J. Cohen, Roy Rosenzweig, "Exploring the
History Web", u: Digital History. A Guide to Gathering, Preserving, and Presenting the Past on the Web, <http://
chnm.gmu.edu/digitalhistory/exploring/1.php> (18. XI 2005).
37
Web Serveri...., str. 34; Z. Stanojevi, 15 godina... str. 35. Od sredine 1993. godine do sredine 1995. godine broj
Web servera skoio je sa 130 na 22.000. D. J. Cohen, R. Rosenzweig, "Exploring the History Web"..., (18. XI 2005).
38
M. Peri, Web odiseja.., str. 2; T. H. Eriksen, Tiranija trenutka..., str. 22, 23.
39
SNTIJ Sistem naunih i tehnikih informacija Jugoslavije
40
Ljiljana J. Baevi, Razvoj Interneta u Jugoslaviji, s.l, s.a, str. 3, <http://soemz.euv-frankfurt-o.de/media-see/
newmedia/main/articles/pdf/l_bacevic.pdf> (31. VIII 2005); Ljiljana Kovaevi, Internet i biblioteke. Biti na
mrei, ovde i sada., u: Glasnik NBS, 1/1999, Beograd, 1999, str. 198.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
Ubrzo nakon toga usledili su dogaaji koji su istoriju Jugoslavije tesno ispreplitali sa
svetskom istorijom Interneta: poetak rata na Kosovu i vazduna intervencija NATO
pakta u Jugoslaviji, marta 1999. godine, ostae zauvek zabeleeni kao izbijanje prvog
sajber rata velikih razmera u istoriji.41 Razlog tome treba traiti u injenici da od zamaha
Interneta, kao masovnog medija, nije izbio nijedan znaajniji oruani sukob gde su obe
strane imale mogunost voenja virtuelnog rata. Amerika intervencija u Iraku, zapoeta
decembra 1998, nije ostavila mogunosti za ovakvu vrstu rata iz prostog razloga to
iraka strana za to nije imala nikakvih, pa ni minimalnih mogunosti. Pod sankcijama
jo od 1991. godine, Irak je ostao van svih zbivanja vezanih za Internet. U Iraku nije bilo
umreenih raunara (Internet host-ova), niti je Irak kao drava dobio svoj DNS akronim
(kao .yu za Jugoslaviju). Zbog toga se iraka odbrana od ameriko-britanskog udara na
Internetu svela na nekoliko usamljenih glasova na njuzgrupama (newsgroups) i Internet
etovima (chat), odnosno na BBS42 debate u kojima se raspravljalo o tome koliko je bom
bardovanje Iraka moralno i svrsishodno.43
Meutim, bombardovanje Jugoslavije od strane NATO alijanse izrodilo je mogunost su
koba i na virtuelnom planu. Slobodan Naumovi navodi 57 stranih sajtova sa odgovara
juim informacijama od informacija o samom toku bombardovanja, do analize uzroka i
prognoza NATO intervencije.44 Sa druge strane, jugoslovenska strana imala je moguno
sti da svetu prikae bombardovanje iz svoje perspektive, onoliko koliko je ona zanimala
svet i onoliko koliko je zemlja svojim kapacitetima bila kadra da se suprotstavi medijskim
golijatima. Bez obzira na to kako je jugoslovenska strana koristila mogunosti Interneta
u ovom sukobu, kao i na neuspeno, ako ne i kontraproduktivno delovanje reima, og
romne informativne prednosti protivnika niim nije bilo mogue nadoknaditi.45
"First large-scale Cyberwar takes place simultaneously with the war in Serbia/Kosovo", R. H. Zakon, Hobbes
Internet Timeline..., 28. VIII 2005, <http://www.zakon.org/robert/internet/timeline/> (25. IX 2005). O sajber
ili net-ratu, kao odrazu promena u savremenom svetu, videti: Jeffrey Barlow, "Netwar", u: Journal of the
Assocation for History and Computing, Vol IV, No 3, Nov 2001, <http://mcel.pacificu.edu/JAHC/JAHCiv3/
EDITORIAL/Edit.html> (25. VI 2005).
42
BBS (Bulletin Board System), elektronski ekvivalent oglasne table, na kojoj svako moe da izloi informacije
namenjene drugima za itanje. BBS se obino nalazi na komercijalnim mreama u obliku optih oglasnih
tabli ili oglasa namenjenih posebnim interesnim grupama. Dejan Sretenovi, Terminoloki renik, u: Lev
Manovi, Metamediji. Izbor tekstova, priredio Dejan Sretenovi, Beograd, 2001, str. 146.
43
Zoran Stanojevi, Rat na Internetu: Televizija za itanje , u: Vreme, br. 427, 26 XII 1998, str. 50.
44
S. Naumovi, Netwars: Internet i agresija na Jugoslaviju, u: Nova sprska politika misao. Srbija i NATO (I).
Srpski diskurs rata str. 253276. Preuzeto iz: Lj. J. Baevi, Razvoj Interneta u Jugoslaviji..., str. 8.
45
Ljiljana J. Baevi, Razvoj Interneta u Jugoslaviji,...str. 8; O virtuelnom ratu za vreme NATO intervencije na
Jugoslaviju videti u: CNN-ov virtuelni rat: Nedelja dugih noi, u: Vreme, Vanredno izdanje, (CD), br. 7, 24.
april 1999, str. 6.
41
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Web je prvih 50 miliona korisnika dostigao ve nakon tri godine postojanja (sa pojav
ljivanjem korisnikih aplikacija), to je daleko bre nego to je bilo potrebno televiziji
(15 godina) ili radiju (37 godina).46 U drugoj polovini devedesetih godina XX veka broj
korisnika Interneta u razvijenom svetu udvostruavao se na godinjem nivou. Krajem
1996. godine broj korisnika procenjen je na 61 milion, a krajem 1998. svetska Internet
zajednica brojala je vie od 147 miliona osoba.47 U leto 2000. godine ve je znatno vie
od 300 miliona ljudi bilo povezano na mreu, da bi se veliina onlajn svetske populacije
u drugoj polovini 2005. godine pribliila broju od jedne milijarde.48 To znai da je tada
ve oko 15 odsto svetske populacije bilo povezano mreom irom sveta.49 Geograf
ska rasprostranjenost je potpuno globalna u svim zemljama postoje korisnici ali
je koncentracija predvidiva. Broj korisnika raste uglavnom u skladu sa optim ivot
Porast broja
korisnika
u svetu
nim standardom. Najvei broj korisnika imaju
SAD,
maloInterneta
vie od
200 miliona, odnosno
od 1995. do 2005. godine
938
1000
900
800
677
700
569
600
479
500
400
1
Porast broja korisnika
Interneta u svetu od
1995. do 2005. godine
<http://www.bzangygroink.co.uk/
wordpress/archives/2005/08/28/
ten-years-online/>
248
300
200
100
757
16
36
70
304
147
0
1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
izraeno u milionima
Blan Vuls, Planiranje doivotnog kontinuiranog strunog obrazovanja: kroz prostor i vreme, u: Glasnik
NBS, 1/2002, Beograd, 2002, str. 263.
47
Ljiljana Kovaevi, Internet i biblioteke... , u: Glasnik NBS..., str. 197.
48
957.753.672 korisnika na dan 30. septembra 2005. godine. Izvor: "Internet Usage Statistics The Big
Picture", u: Internet World Stats, 30. IX 2005, <http://www.internetworldstats.com/stats.htm>, (06. XI 2005).
Videti u: Z. Stanojevi, 15 godina..., str. 35; T. H. Eriksen, Tiranija trenutka..., str. 23.
49
Godinu dana kasnije broj korisnika na svetskom nivou iznosio je 1.086.250.903, ili 16,7%. "Internet Usage
Statistics The Big Picture", u: Internet World Stats, 18. IX 2006, <http://www.internetworldstats.com/stats.
htm>, (14. X 2006).
46
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
68,5 odsto. Sledi Kina sa 100 miliona korisnika, ali samo 7,9 odsto onlajn graana.
Interesantno je da Srbija i Crna Gora (ukljuujui i Kosovo) ima priblino isti procenat
korisnika kao i Kina, dok u brojkama to iznosi oko 850.000.50 Neto manje od 40 odsto
Evropljana je na Internetu, ali veina se nalazi u EU, gde je Internet penetracija malo
ispod 50 odsto. Oko 2000. godine godine itava Afrika imala je neto malo vie korisni
ka Interneta od Norveke (a stanovnitvo je vie nego sto puta brojnije), ali ako se od
bije relativno visokotehnologizirana Juna Afrika, na itavom afrikom kontinentu tada
je bilo manje korisnika mree nego u jednoj od najmanjih evropskih drava. Meutim,
afriki kontinent u poslednjih pet godina (20002005) belei porast broja korisnika
od 428,7 odsto, tako da je danas odnos broja korisnika u Africi u odnosu na Norveku
porastao preko 7,5 puta. Ipak, digitalni jaz izmeu visokotehnologiziranih delova
sveta i nerazvijenih zemalja i dalje je ogroman. Internet penetracija u Norvekoj danas
iznosi 68,2 odsto, dok je na itavom afrikom kontinentu umreeno svega 2,7 odsto
stanovnitva.51
Uprkos naglaenom digitalnom jazu izmeu informacijski bogatih i informacijski siro
manih, onih koji imaju i onih koji nemaju, prvog i treeg sveta, neki teoretiari, poput
Nikolasa Negroponta, ukazuju na to da e prava kulturna razlika u doglednoj budu
nosti biti vie generacijske nego geografske prirode.52 U skladu sa tim, oekuje se da se
Krajem 2005. godine broj korisnika Interneta u SCG povean je na 1.517.000 (14,2%), ali to je i dalje znatno
ispod proseka veine od zemalja u okruenju (Slovenija 48,5%, Hrvatska 29,2%, Bosna i Hercegovi
na 5,1%, Makedonija 19,2%, Maarska 30,2%, Rumunija 23,1%, Bugarska 29,3%, Grka 33,9%,
Albanija 2,4%). Videti u: "Internet Usage In Europe", u: Internet World Stats, 30. IX 2005, <http://www.
internetworldstats.com/stats4.htm> (07. XI 2005); "Europe Internet Stats", u: Internet World Stats. Usage
and Population Statistics, 18. IX 2006, <http://www.internetworldstats.com/europa2.htm#cs> (14. X 2006).
51
Krajem 2005. godine broj korisnika Interneta u Africi iznosio je 23.867.500, a u Norvekoj 3.140.000; "Inter
net Usage Statistics for Africa", u: Internet World Stats, <http://www.internetworldstats.com/stats1.htm>
(06. XI 2005); "Internet Usage In Europe"... (06. XI 2005); Z. Stanojevi, 15 godina..., str. 35; T. H. Eriksen,
Tiranija trenutka..., str. 23.
52
Nikolas Negropont, Biti digitalan, Beograd, 1998, str. 11. Na putu prevazileanja digitalnog jaza Negropont
se i praktino angaovao, osmislivi optimistiki projekat sa ciljem informatikog opismenjavanja velikog
broja dece u nerazvijenom svetu. Nakon posete jednom selu u Kambodi, zakljuio je da e tamonjoj deci
najbolje moi da pomogne ako im omogui da dobiju jeftine prenosive raunare, laptopove. Potom je
svoju ideju proirio na svu decu u nerazvijenom svetu. Karakteristike tih raunara paljivo su osmiljene da
bi odgovarale uslovima ivota u okruenju ne ba uobiajenom za kompjutere. Na primer, ekran raunara
trebalo bi da lako prelazi sa kolornog na crno-beli reim, kako bi se mogao gledati i na jakoj svetlosti (u
Africi, na primer). Takoe, raunar bi bio obloen gumom zbog moguih udaraca, a morao bi imati i ne
zavisno napajanje, budui da u mnogim predelima gde bi se ovaj raunar koristio nema uopte ili nema
uvek elektrine struje. Zbog toga e pored adaptera i baterija raunar imati i generator na runi pogon,
to jest na navijanje. Jedan minut navijanja proizveo bi energije za deset minuta korienja. Prototip ovog
50
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
u informatiko opismenjavanje najstarijih ukljue najmlai (ak i petogodinjaci), jer se

taj princip pokazao kao veoma uspean i podsticajan.53
injenica da u savremenom dobu dolazee generacije raspolau sa neuporedivo veom
paletom znanja i vetina, neophodnih da bi se ilo u korak sa vremenom i sve brim
promenama, predstavlja jednu, zaista sutinsku, karakteristiku same epohe. Bilo da su u
pitanju demografija Interneta, korienje Nintendo i Sega aparata ili ak proboj kunih
raunara, dominantne sile nisu socijalne, rasne ili ekonomske, ve generacijske.54 Upr
kos Negropontovoj optimistinoj viziji, sasvim je sigurno da e jo izvesno vreme razlike
izmeu onih koji imaju i onih koji nemaju i dalje rasti, u neprekidnoj trci za dominacijom
u trgovini u digitalnom dobu. Elektronski preduzetnici preko noi postaju milioneri, a na
uka i znanje se razvijaju neverovatnom brzinom. Startne pozicije u optoj informatikoj
trci daleko su od ravnopravnih. Sa druge strane, mogunost izbora i odgovornosti, kako
pojedinaca, tako i vlada i drava, znaajno e uticati na to da li e i u kojoj meri digitalni
jaz u budunosti biti makar delimino premoen.
Pored ukljuivanja sve veeg broja stanovnika sveta u globalnu informacionu mreu,
veoma je bitno skrenuti panju i na zapanjujui eksponencijalni porast broja Web sajto
va. Drugaije reeno, nemogue je utvrditi obim i veliinu Interneta, kao i brzinu njegovog
uveanja. Prema nekim proraunima, obim sadraja na Internetu udvostrui se svake
godine, a prema nekim drugim izvorima do udvostruenja dolazi na svakih est meseci.
U aprilu 2000. godine na pristupnoj stranici Censorware objavljen je izvetaj prema kojem
na Internetu postoji oko 1.820.000 Web stranica i 409.000.000 slika. Prema njihovim pro
raunima, ivotni vek jedne Web stranice traje oko 44 dana, to znai da se dnevno me
nja oko 41.300.000 stranica i 9.300.000 slika.55
Takoe, jo jednu veoma vanu karakteristiku informacionog doba predstavlja inje
nica da je danas ogroman broj informacija dostupan u oblicima koji su koliko jue bili
potpuno nepoznati. U svetu se danas najvie informacija skladiti na hard-disku, ak
92 odsto. Od ukupnog broja novih informacija, 40 odsto se prizvede u SAD, to ini 33
odsto od ukupnog broja tampanih izdanja u svetu, 30 odsto svih filmskih izdanja, 40
odsto audio zapisa i 50 odsto zapisa na hard disku. Godinje se u svetu proizvede skoro
ureaja trabalo je da se pojavi u novembru 2005. godine na Svetskom informacionom samitu u Tunisu.
Informatiko znanje prenosilo bi se potom s kolena na koleno (ili s krila na krilo zbog laptopova), ali u
obrnutom smeru od tradicionalnog, to jest sa unuka na dede i babe. Videti: Zoran Stanojevi, Internet na
navijanje, u: Vreme, br. 770, 6. X 2005, str. 8.
53
Zoran Stanojevi, Internet na navijanje, u: Vreme, br. 770, 6. X 2005, str. 8.
54
N. Negropont, Biti digitalan.... str. 192.
55
Nensi S. Krani, Biblioteke, Internet i demokratija, u: Glasnik NBS, 1/2002, Beograd, 2002, str. 225.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
800 MB novih informacija po glavi stanovnika, to znai da bi bilo potrebno oko devet
metara knjiga ako bi se sve te informacije odtampale.56 Dakle, drastina promena, koja
se ini vrlo bitnom, jeste da ogroman broj proizvedenih podataka ostaje zapisan na
hard-diskovima, CD-ROM-ovima, na NET-u, tj. uopte se ne tampaju raaju se, ive, ali
i umiru na medijima koji su proizvod novog vremena i modernog doba.
Brzina sa kojom se odvijaju stvari u dananjem svetu, injenica da se sve vie svega i
svaega trpa jedno na drugo, umesto da se nie jedno za drugim, stvara situaciju u kojoj
je veoma problematino definisati ak i neke od pojmova koji su kljuni za razumevanje
istorije naeg vremena. Da li je vladavina informaciono-telekomunikacionih tehnologija
(ICT), informaciono doba, isto to i postindustrijsko doba, ili je u pozadini ove dileme,
kako tvrdi Nikolas Negropont, ve nastupilo novo, postinformativno doba?57
Prema vienju Tomasa Hilana Eriksena: Informaciono drutvo nije isto to i postindus
trijsko drutvo o kome pojedini ljudi govore drutvo u kome su glavni proizvodi in
formacije, a ne vie industrijski proizvodi. U SAD, koje se definitivno mogu nazvati in
formacionim drutvom, tradicionalna industrija jo uvek stvara vie od polovine bruto
nacionalnog proizvoda. Isto vai i za Nemaku, a u Japanu Tojota jeste i ostaje vaniji
nosei stub privrede od Sonija. Nasuprot tome, informaciono drutvo je drutvo u ko
me je informaciona tehnologija kljuni inilac u svim tipovima proizvodnje. () Infor
macija je pokretaka sila dananje privrede, i njen sve vei deo se prosleuje preko
Interneta.58 Finansijski tokovi sve vie se odvajaju od trgovine robom i uslugama, kao
posledica revolucije u globalnim komunikacijama. Bez ogromnog poveanja snage
kompjutera, kompjuterskog softvera, satelita, kablova od optikih vlakana i elektronskih
transfera velike brzine, svetska trita ne bi mogla da deluju kao jedno, i ekonomske i
ostale informacije o politici, idejama, kulturi, naunim revolucijama, potroakim tren
dovima ne bi mogle biti isporuene istovremeno na vie miliona monitora poveza
nih u ovaj globalni komunikacioni sistem.59 Izuzev meu vercerima i dilerima droge,
fiziko rukovanje velikim koliinama novanica naglo postaje izlino. Reke papira za
menjene su elektronskim transakcijama koje se odigravaju danonono, preuzimane
na jednom tritu kapitala kada se drugo zatvori preko noi.60 Informativna epoha,
epoha raunara, pokazala nam je ekonomije iste veliine, ali manje vezane za prostor i
vreme. Proizvodnja bitova moe se odvijati bilo gde, bilo kada i, na primer, kretati kroz
Vreme, br. 683, 5. februar 2004.
N. Negropont, Biti digitalan..., str. 155.
58
T. H. Eriksen, Tiranija trenutka..., str. 25.
59
Pol Kenedi, Priprema za dvadeset prvi vek, Beograd, 1997, str. 67.
60
Isto.
56
57
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
berze Njujorka, Londona i Tokija, kao da su u pitanju tri susedne maine.61 Drugaije re
eno, planeta je danas u veini sluajeva primarna operativna jedinica, to se posebno
zapaa u poslovanju privrede, a starije jedinice, kao to su nacionalne ekonomije, de
finisane politikom teritorijalnih drava, svedene su na smetnje transnacionalnim de
latnostima.62
Moda je najbolji nain da se ukae u kojoj su meri nove tehnologije oblikovale ivot u
savremenom svetu ukazivanje na razmere panike prouzrokovane problemom tzv. mile
nijumske bube.63 Problem se javio jer su mnogi kompjuterski programi, naroito oni stariji,
pravljeni u danima malih memorijskih kapaciteta, dizajnirani tako da etvorocifrene go
dine skrate na dvocifrene. Ti raunari su lako prepoznavali 98 kao 1998. godinu, ali se
javio strah da e u trenutku kada nastupi 2000. godina prebaciti datum na 1900. godinu i
tako prouzrokovati sveopti kolaps saobraajne, energetske i finansijske infrastrukture, a
ozbiljno se pominjala ak i mogunost nuklearne katastrofe. Kao to znamo, oveanstvo
nije doivelo digitalnu apokalipsu, ali mobilizacija finansijskih, tehnolokih i ljudskih
resursa, kao i globalna koordinacija bez presedana, govore neto o vremenu u kojem
ivimo. Od 1995. godine, kada je problem milenijumske greke evidentiran u svetu, na
spreavanje nepredvienih posledica utroeno je izmeu 500 i 700 milijardi dolara, tj.
oko jedan odsto godinjeg svetskog bruto proizvoda.64
I dok je nekada u prolosti, tokom raznih faza u razvoju Istonog pitanja65, Bosforski mo
reuz povremeno zatvaran zbog nesuglasica velikih sila oko pitanja preraspodele uticaja,
moi i teritorije Osmanskog carstva, 31. decembra 1999. godine moreuz je zatvoren za
saobraaj zbog straha od milenijumske bube! Turske vlasti odluile su da na dvanaest sati
zabrane prolaz brodovima preko 3.000 tona, a onima koji su dui od 200 metara prolaz
N. Negopont, Biti digitalan..., str. 155.

E. Hobsbaum, Doba ekstrema..., str. 19.
63
Termin milenijumska buba ili milenijumska greka potie od engl. "Millenium Bug", gde je Bug standard
ni izraz za greku u kompjuterskim programima, ali takoe oznaava i insekta bubu. Problem je ostao
zabeleen i pod nazivima: Millennium Bomb (Milenijumska bomba), year 2000 problem, the Y2K Bug
(gde je K metrika oznaka za hiljadu). Videti u: "The Millenium Bug", u: Encyclopedia Britannica, CDROM
Ed, 2001.
64
"The Millenium Bug", Enciklopedia Britannica, CD-ROM Ed, 2001; Milan Mii, Buba nije ugrizla, u: Nin,
(Internet izdanje), br. 2558, 6. januar 2000, <http://www.nin.co.yu/2000-01/06/11019.html>, (08. IX 2005);
Hiljadugodinji zez, u: Vreme, CD-ROM izdanje, br. 351, 12. jul 1997, str. 63.
65
O Istonom pitanju videti: Vasilj Popovi, Istono pitanje. Istorijski pregled borbe oko nastanka Osmanlij
ske carevine u Levantu i na Balkanu, Beograd, 19963; takoe i predgovor Milorada Ekmeia ovom izdanju.
61
62
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
je omoguen samo ako poseduju potvrdu da su im kompjuteri podeeni za promenu

datuma ili ako ne prevoze opasan teret.66
Na proces globalizacije i ulogu savremenih tehnikih dostignua na sveukupni razvoj
oveanstva osvrnuo se i znameniti istoriar Erik Hobsbaum u knjizi Doba ekstrema. On
primeuje da individualna i kolektivna ljudska svest razliito reaguju na tekue promene:
Faza u stvaranju globalnog sela fraze skovane ezdesetih godina (Makluan, 1962),
koja je ostvarena devedesetih godina, nee izgledati jako poodmakla posmatraima iz
sredine XXI veka, ali je ve preobrazila ne samo privredne i tehnike aktivnosti kao i
delovanje nauke, ve i vane aspekte privatnog ivota, najvie nezamislivim ubrzanjem
komunikacija i transporta. Moda je najupadljivija karakteristika kraja XX veka napetost
izmeu ovog procesa globalizacije i nesposobnosti ustanova i kolektivne svesti ljudi
da taj proces prihvate. Dosta udno, individualna ljudska svest je imala manje nevolja
pri prilagoavanju svetu satelitske televizije, elektronske pote, praznika na Sejelima i
svakodnevnog transokeanskog putovanja.67
Globalne komunikacije zasnovane na istovremenosti stvaraju drugaije okvirne uslove
ljudskog postojanja nego sve ranije tehnologije. Ali je ipak tano posmatrati elektronsku
revoluciju kao neposredan produetak ranijih inovacija: pismo je uinilo znanje vanvre
menskim i kumulativnim, sat je uinio vreme mehanikim i univerzalnim, novac je uinio
vrednost uporedivim. Voz, parobrod, telegraf, telefon jedno za drugim su menjali svet
na naine koji su morali biti fascinantni bar koliko i Internet danas.68 Sve te inovacije u
prolosti, zakljuno sa Internetom, uvek ostvaruju jednu zajedniku funkciju, a ta funk
cija se sastoji u redukciji prostorno-vremenske dimenzije nae egzistencije: mediji, kako
kae Maral Makluan (Marshall McLuhan), jesu produeci ovekovih ula.69 Sa razvojem
ICT-a, fizika udaljenost i vreme prenosa postaju sve manje i manje znaajni faktori
u onim domenima ljudske prakse koji se oslanjaju na ovu tehnologiju. Kao nekada
razvoj dvokolica, pote, eleznice, motora sa unutranjim sagorevanjem, telegrafije, te
lefona, radija ili televizije, ova tehnologija za krae vreme premouje vea rastojanja i
Milenijumska buba zatvara Bosfor, u: Glas javnosti, Internet izdanje, 14. decembar 1999, <http://arhiva.
glas-javnosti.co.yu/arhiva/1999/12/14/srpski/SP99121306.shtm> (02. IX 2005); Robert Uhlig, "The bug
that stayed under the rug", u: Devolping Teachers.com, jan. 2000. <http://www.developingteachers.com/
newsletterplans/News_text_jan2000.htm> (04. X 2005).
67
E. Hobsbaum, Doba ekstrema..., str. 19.
68
T. H. Eriksen, Tiranija trenutka.., str. 78, 79.
69
Goran Milovanovi, Intenet i globalizacija: zavojite staze ka informatikom drutvu, u: Aspekti globaliza
cije..., str. 57.
66
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
omoguava da udaljeni delovi populacije ostvaruju organizacione forme koje su pret

hodno bile nezamislive, upravo zbog ogranienih resursa u prostoru i vremenu.70
Dananje vreme prevazilazi i najsmelije prognoze futurista prethodne generacije. Ot
prilike deset godina poto su lini kompjuteri postali obina stvar, probio se Internet.
Od tada je prolo jo deset godina i danas je lako videti da je doba kompjutera dolo
bre i sa veim posledicama nego to je to iko sedamdesetih godina mogao i da sanja.
Personalni raunari odvojili su kompjutersku nauku od isto tehnikih potreba i oni
sada evoluiraju poput fotografije. Raunarstvo vie nije ekskluzivno vlasnitvo vojske,
vlade i velikog biznisa. Ono je kanalisano direktno u ruke vrlo kreativnih pojedinaca iz
svih drutvenih slojeva, postajui tako kreativni izraz sopstvene upotrebe i razvoja.71
I ne samo to, brzina sa kojom danas tehnike inovacije smenjuju jedna drugu, upotreba
savremenih tehnolokih inovacija u svim segmentima drutvenog delovanja, dovode
nas u situaciju kada primena ovih dostignia vie ne moe biti stvar neijeg slobodnog
izbora ve elementarne potrebe. Perspektiva razvoja jednog drutva u takvom svetu u
najuoj je sprezi sa stepenom informatike pismenosti stanovnitva.
Isto, str. 58.

T. H. Eriksen, Tiranija trenutka..., str. 13; N. Negropont, Biti digitalan...., str. 81.
70
71
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110
Istori~ar koji odbija upotrebu kompjutera kao neophodnost, zanemaruje {iroku

oblast istorijskih istraìvanja i vi{e nikada ne}e biti shvatan ozbiljno.72
O. Bonstra, L. Brure i P. Dorn, 1990.
Svaka tehnologija je istovremeno i teret i blagoslov, ne ili-ili, ve} jedno i drugo.73
N. Postman, 1993.

10001001110011010100110001
Kompjuterizacija i istoriografija 19952005. FUSNOTE 72 i 73

Poznavanje naina dolaenja do rezultata, ili metodologije istorijske nauke, predstavlja
vano podruje delovanja istoriara.74 U okviru tog podruja moe da se izdvoji posebna
oblast ije je zanimanje usmereno na primenu raunara u istorijskim istraivanjima. Jo
od samih poetaka informatike nauke, oko 1960. godine, u mnogim naunim oblasti
ma uvodi se upotreba raunara, ime se stvara polazite za stvaranje nove pomone
discipline. Poetni impuls u korienju raunara u istorijskoj nauci doao je sa novim
uzletom kvantitativnih metoda u prouavanju ekonomske istorije i demografije, 60-ih
i 70-ih godina prolog veka.75 U poetku su maine koriene za obradu podataka koji
su bili kodirani, to znai da su im bile date brojane oznake i zbog toga su kompju
teri mogli da ih itaju. Nakon toga su usledili uspeni eksperimenti i u obradi grupa
izvora koji nemaju brojane podatke, ali sadre istorodna obavetenja o odreenoj
problematici (npr. zbornici zakona, popisi stanovnitva, spisi notara, srednjovekovni
kartulari). Prvi meu evropskim istoriarima koji su koristili raunare u statistikim
analizama bili su francuski istoriari okupljeni oko asopisa Anali i Kembrika grupa
za prouavanje stanovnitva, a u Sjedinjenim Dravama ve 1966. godine pojavljuje
se i specijalizovani asopis Computers and The Humanities.76 Iz tog vremena ostala je
I zvorno citirali: Onno Boonstra, Leen Breure and Peter Doorn, Past, present and future of historical in
formation science, Amsterdam, 2004, str. 9, 02. VII 2004, <http://www.niwi.knaw.nl/en/geschiedenis/
medewerkers/peter_doorn_home_page/new_0_copy1/past_present_future_of_historical_information_
science/new/> (26. III 2005).
73
Neil Postman, Technopoly: The Surrender of Culture to Technology, New York 1993, p. 5; izvorno citirano
u: Terry Haydn, "Computers and History. Rhetoric, reality and the lessons of the past", u: History, ICT and
Learning in the Secondary School, Ed. by Terry Haydn and Christine Counsell, London-New York, 2003, str. 11.
74
Znanja koja neguju moderni istoriari razvrstavaju se na tri osnovne grupe: a) sistem predstava o stvar
nosti ovekovog drutvenog ivota kroz vreme (po pravilu i praktino daleko najvie o prolosti), b) po
znavanje naina dolaenja do rezultata i v) upoznanost sa smislom i odlikama sopstvene struke. Odnosno,
radi se o saznanju o istoriji, o metodu rada i o istoriografiji. U prvom sluaju ree je o istoriji, u drugom o
metodologiji, u treem o teoriji istorijske nauke. Andrej Mitrovi, Propitivanje Klio. Ogledi u teorijskom u
istoriografiji, Beograd, 1996, str. 9.
75
Naziv kvantitativna istorija ustalio se ezdesetihih godina XX veka, kada je tzv. trea faza kvantitativne
istorije, koja je poela nakon Drugog svetskog rata, doivela svoj ubrzani razvoj. M. Gross, Historijska zna
nost..., str. 266; Proboj kvantitativnih metoda znaajan je i za razvoj nae istoriografije sredinom ezde
setih godina sa vie sluha poinje se obraati panja na razvoj metodologije istorijskih nauka u svetu, a
zagovara se i primena metodolokih postupaka drugih nauka, posebno kvantitativnih metoda u istrai
vanjima najnovije istorije. O tome videti opirnije u: ore Stankovi, Ljubodrag Dimi, Istoriografija pod
nadzorom. Prilozi istoriji istoriografije, I, Beograd, 1996, str. 335349.
76
O kvantitativnom metodama i o poetku upotrebe kompjutera u istorijskim istraivanjima (do 80-ih go
dina) videti u: M. Gross, Historijska znanost..., str. 264281; K. elstali, Prolost nije vie to je nekad bila...,
72
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
upamena izjava Emanuela Le Roa Ladirija da e istoriar budunosti biti programer ili
nee postojati.77
Glavno obeleje svih projakata u ovoj ranoj fazi primene raunara u istorijskoj nauci
bilo je nepostojanje nekog specijalizovanog softvera i uglavnom individualni pristup
problemima. To su ujedno bili i osnovni uzroci koji su spreavali dalji napredak. To su
dobro uoili strunjaci okupljeni oko Maks Plank Instituta za istoriju u Getingenu, gde
je Manfred Toler (Manfred Thaller) preuzeo inicijativu u kreiranju softvera specijalno na
menjenog istoriarima. On je 1980. godine obavestio strunu javnost da je stvoren CLIO
(kasnije prekrten u ), autentian sistem za upravljanje bazama istorijskih poda
taka. Premda je CLIO prvobitno bio namenjen da podupre tekua istraivanja na Maks
Plank Institutu (u kojima je naglasak bio na drutvenoj i ekonomskoj istoriji), Toler je
ponudio ovaj paket i drugim istraivakim projektima, a istovremeno je traio saradnju
u daljem usavravanju softvera.78
Nevezano za ovaj projekat, istoriari su oseali potrebu da razmene iskustva oko pro
blema na koje su nailazili uvodei upotrebu raunara u svoja istraivanja. Brojne ini
cijative koje su nastupile u prvoj polovini osamdesetih godina dovele su do osnivanja
meunarodnog Udruenja za istoriju i kompjuterizaciju (Association for History and
Computing). Osnivaka konferencija odrana je 1986. godine u londonskom Vestfild Ko
ledu, a prisustvovali su istoriari iz raznih evropskih zemalja i Kanade, ali ne i iz SAD.79
Ubrzo potom, pod pokroviteljstvom AHC-a, organizovane su brojne meunarodne kon
ferencije irom Evrope, do Moskve i Montreala, a profesionalna komunikacija je ustalje
na kroz asopis History and Computing.80 Treba skrenuti panju da je vreme osnivanja
AHC-a period u kojem je nastupio novi prodor kompjuterske tehnologije pojavom prvih
str. 253269; O. Boonstra, L. Breure, P. Doorn, Past, present and future..., str. 927; Jos E. Igartua,
"Computers and historians: Past, present, and future", u: Computers and the Humanities. Computer and
historians, Volume 30. No. 5, Dordrecht-Boston-London, 1996/1997, str. 347350; Daniel Greenstein,
"Bringing Bacon Home: The Divergent Progress of Computer-Aided Historical Research in Europa and the
United States", u: Computers and the Humanities. Computer and Historians, Volume 30. No. 5, DordrechtBoston-London, 1996/1997, str. 351364.
77
Emmanuel le Roy Ladurie, Le Territoire de l Historian, Paris, 1973, p. 73. Izvorno citirano u: Paul Lawrence,
Chris Williams, Postgraduate use of ICT in the study of history, s.l, s.a.; takoe i u: M. Gross, Historijska zna
nost...., str. 267.
78
O. Boonstra, L. Breurea, P. Doorn, Past, present and future..., str. 26, 27.
79
O razliitim putevima razvoja u primeni raunara u istorijskim istraivanjima u Evropi i SAD pogledaj u:
D. Greenstein, "Bringing Bacon Home: The Divergent Progress...", u: Computers and the Humanities..., str.
351364.
80
O. Boonstra, L. Breurea, P. Doorn, Past, present and future..., str. 26, 27; D. Greenstein, "Bringing Bacon Home:
The Divergent Progress...", u: Computers and the Humanities..., str. 357.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
personalanih raunara, ime su stvorene pretpostavke masovnije upotrebe raunara i od

ireg kruga korisnika. Evropske vlade irom kontinenta stimulisale su projekte usmerene
na informatiko opismenjavanje studenata. Na primer, holandska vlada odluila je da
podupre upotrebu kompjutera u oblastima umetnikih disciplina i drutvenih nauka.
U Sovjetskom Savezu, perestrojka je 1985. godine pogodovala poetku kampanje za
kompjuterizaciju, to je dovelo do izdavanja IT sertifikata za univerzitetske nastavnike
i obaveznih kompjuterskih kurseva za sve studente. Meutim, nedostatak odgovaraju
eg hardvera omeo je vei napredak za dui vremenski period.81
Sve do kraja osamdesetih godina i pojave WWW-a, primena raunara u istorijskoj nauci
i dalje se svodila na obradu podataka i slobodnog teksta, s tim to su poetni oblici
rada znatno unapreeni, prvenstveno novim, specijalizovanim softverskim reenjima i
institucionalizovanom formom saradnje na meunarodnom nivou. Meutim, ekspan
zija Interneta i digitalna revolucija sa poetka devedesetih godina XX veka dali su
ovoj oblasti novi zamah, dovodei sve vei broj istoriara u dodir sa savremenim teh
nologijama. Internet, kao najvei globalni informacioni resurs i jedino sredstvo za ma
sovno komuniciranje u realnom vremenu, otvorio je do tada nesluene mogunosti
na polju istraivakog rada, ali i brojne probleme vezane za njegovu upotrebu u is
torijskoj nauci. Sledstveno tome, metodoloki problemi u korienju informacionih
tehnologija izbijaju u prvi plan na svim meunarodnim skupovima posveenim istoriji
i kompjuterima. Takoe, u sagledavanje istorije kao nauke u novom, informacionom
dobu, ukljuivao se sve vei broj strunjaka, kako iz same struke, tako i iz raznih, is
toriji srodnih oblasti, kao to su arhivski radnici, bibliotekari, ali i strunjaci iz obla
sti informatikih nauka. Ve 1992. godine u Rusiji je osnovano udruenje
()82 koje je pristupilo meunarodnom Udruenju AHC83, a januara
1996. godine osnovano je i Ameriko udruenje za istoriju i kompjuterizaciju (American
Association for History and Computing), iji je asopis (JAHC) od juna 1998. godine
dostupan i preko Interneta.84
Sa pojavom prvih Web brauzera, 1993. godine, koji su omoguili masovnu upotrebu
Interneta irem krugu korisnika, uinjeni su i prvi stidljivi koraci pristupa istoriara
O. Boonstra, L. Breurea, P. Doorn, Past, present and future..., str. 28.
O osnivanju i delatnosti AIK-a videti: ,
(19922000 .), u: <http://kleio.asu.ru/aik/
l1.shtml>, (15. X 2006).
83
Association for History and Compting, <http://odur.let.rug.nl/ahc/intern/index.html> (05. II 2005).
84
JAHC: Journal of the Association for History and Computing, <http://mcel.pacificu.edu/jahc/about.html>
(16. XII 2004).
81
82
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
ovom novom mediju. Mnogi meu njima ve su imali neka neophodna tehnika znanja.
Tako je, novembra 1994, Moris Pirs (Morris Pierce), inenjer koji je neto ranije stekao
i zvanje doktora istorijskih nauka, napravio jedan od prvih sajtova za Univerzitet u Ro
esteru. Istovremeno je Dord Veling (George Welling), tada zaposlen na Odeljenju za
kompjuterizaciju u oblasti humanistikih nauka u Groningenu u Holandiji, otpoeo sa
kursem na kojem je kompjuterskim vetinama poduavao amerike studente istorije,
a oni su ga zamolili da napravi sajt posveen Amerikoj revoluciji. Velingov sajt, pod
nazivom Od Revolucije do obnove (From Revolution to Reconstruction), ubrzo je postao
jedan od prvih poznatih istorijskih Web sajtova.85
Meutim, i pre toga neki od Web pionira meu istoriarima uplovili su u vode Interne
ta, prvenstveno preko elektonske pote. Krajem 80-ih godina finski student Joni Maki
virta formirao je onlajn diskusionu listu sa istorijskim sadrajem, jer je uoio da takve
liste postoje i u drugim oblastima. Nameravao je da preko ove liste omogui razmenu
ideja meu istoriarima irom sveta, to bi mu pomoglo u izradi magistarske teze. U
diskusiju su se ukljuili Dord Veling, Tomas Zilke (Thomas Zielke), koji je kasnije pre
uzeo ovu listu, Riard Jensen (Richard Jensen), koji je 1993. godine uestvovao u
osnivanju H-Net-a, Donald Mabri (Donald Mabry), istoriar sa Dravnog univerziteta
u Misisipiju i Lin Nelson (Lynn Nelson), medievista sa Univerziteta u Kanzasu. Poto je
prenos veih dokumenata preko elektronske pote stvarao probleme, Donald Mabri je
1991. godine poeo da stavlja na raspolaganje primarne izvore i drugi materijal od in
teresa za istoriare preko jednog drugog Internet servisa, tada anonimnog FTP-a (file
transfer protocol), pomou kojeg je svako ko je imao Internet vezu mogao da preuzima
materijal sa njegovog linog raunara. Uskoro se rodila ideja o povezivanju sve veeg
broja ovih FTP sajtova u jedan vei servis Istorijski mreni izvor (HNSource), uz pomo
Gopher-a, upravljakog sistema za navigaciju Internetom, koji je poetkom 90-ih bio
mnogo popularniji od Web-a. Odmah nakon pojave prvih Web itaa, sredinom 1993.
godine, HNSource je postao dostupan i preko Web protokola i time postao jedan od
prvih istorijskih sajtova na mrei.86 Od sredine devedesetih godina prolog veka broj
sajtova sa istorijskim sadrajem na Internetu rastao je nesluenom brzinom. Istoriari
su uveliko poeli da koriste Internet i ostale produkte informatike revolucije za razme
nu ideja, pronalaenje izvora, prezentaciju rezultata svoga rada, ukratko poeli su da
Daniel J. Cohen, Roy Rosenzweig, "Exploring the History Web", u: Digital History. A Guide to Gathering, Pre
serving, and Presenting the Past on the Web, <http://chnm.gmu.edu/digitalhistory/exploring/1.php#_edn>
(18. XI 2005).
86
Isto.
85
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
opipavaju mogunosti koje su nove tehnoloke inovacije nudile u dodiru sa naporima i

metodama rada svojstvenih istorijskoj nauci.
Na koji se nain istoriografija odnosi prema savremenim tehnolokim inovacijama i ka
kve se mogunosti otvaraju novim generacijama istoriara pod uticajem tih inovacija,
neizbena su pitanja za svakoga ko razmilja o poloaju i perspektivama istorijske na
uke na poetku XXI veka. Analiza sadraja specijalizovanih asopisa u oblasti primene
kompjutera i informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) u istoriografiji, kao i broj
nih meunarodnih konferencija odranih na tu temu u proteklih deset godina, omogu
ava nam da uoimo neke od osnovnih tendencija koje su se isprofilisale u ovoj oblasti,
paralelno sa ekspanzivnim razvojem tehnike u savremenom svetu.87 Teme koje definiu
pristup problemu kompjuterizacije u istorijskoj nauci u datom hronolokom okviru mo
gu se razvrstati u nekoliko kategorija, koje se meusobno prepliu, ali ipak jasno ocr
tavaju aktuelne tendencije.

Komunikacija elektronska pota, diskusione grupe; elektronske konferencije; onlajn
obrazovanje i uenje na daljinu (e-learning).

Kompjuterizacija istorijskih istraivanja obrada tekstualnih, vizuelnih i serijskih izvo
ra; informatika kultura postavljanja istraivakih pitanja; odreivanje pristupa, izbora
i tehnike rada; interpretacija u istorijskoj nauci i kompjuterizacija; uticaj kompjuterske
tehnologije na izdavatvo u istoriji; uticaj hiperteksta (Hypertext)88, odnosno nelinear
nog izlaganja u rekonstruisanju prolosti; definisanje digitalne istorije; problem citiranja
Bibliografiju radova objavljenih u amerikom asopisu Udruenja za istoriju i kompjuterizaciju (Journal of the
Association for History and Computing) sadraj po temama videti na: <http://mcel.pacificu.edu/jahc/
FEATURES/INDEXES/ArtIndex.html>; Bibliografiju radova objavljenih u vajcarskom asopisu Istorija i infor
matika (Geschichte und Informatik) videti na: <http://www.ahc-ch.ch/index.php?id=6> Od konferencija
i naunih skupova videti: pregled godinjih konferencija ruskog Udruenja Istorija i kompjuter (
) od 1993. do 2003. godine ,
<http://kleio.asu.ru/aik/confer.shtml>; konferencije i seminare meunarodnog Udruenja Istorija i kompju
terizacija (Association for History and Compting)
History and Computing, <http://kleio.dcn-asu.ru/aik/ahconfer.shtml>; program rada sa meunarodne
konferencije Povijesna istraivanja, studij povijesti i informatizacija, odrane u Zagrebu, decembra 2001.
godine, <http://www.ffzg.hr/pov/prosli_skupovi/prog-cro.htm>; program konferencije Method or Madness?
History and its Disparate Approaches meunarodnog Udruenja AHC, odrane novembra 2005. godine u
Kembridu, <http://www.crassh.cam.ac.uk/events/2005-6/methodormadness.html>.
88
Hypertext predstavlja nain formatiranja kompjuterskog teksta tako da je mogue povezivati razliite do
kumente. Hiperlinkovi u dokumentu obino su ispisani plavim slovima i podvueni su. Jednim klikom na
hiperlink moe se dospeti do dokumenta na koji se upuuje. Robert Stradling, Nastava evropske istorije
dvadesetog veka, Beograd, 2003, str. 128.
87
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
elektronskih izvora; kritika elektronskih izvora; profesionalni istoriari i pristup elek

tronskim podacima pomou novih tehnologija.

Projekti digitalizacije i dostupnost podataka interesantnih za pojedine grane isto
rijskih istraivanja na Web-u koje dokumente bi trebalo digitalizovati i kako; arhivi
stike, muzeoloke i bibliografske baze podataka; dostupnost materijala na Web-u od
koristi za pojedine teme u istorijskom istraivanju; bibliografije za istoriare i strunjake
za informacije; nova sredstva i tehnike za pretraivanje i prezentaciju arhivske grae;
kartografski izvori; baze podataka istorijskih asopisa.

Kompjuterizacija istorijskih studija planiranje i programiranje studija; osnovna in
formatika edukacija; kompjuterizacija u predavanjima, seminarima i vebama; dosti
gnua na polju korienja savremenih tehnologija na pojedinim odeljenjeima za istori
ju; studijske baze podataka i kompjuterski programi; kompjuterizacija knjinih fondova;
uvoenje tehnologije multimedije u poslediplomske studije istorije.

Informatiko unapreivanje nastave istorije nastavni materijal na Web-u; uenje po
mou audiovizuelnog materijala sa Web-a; permanentno obrazovanje nastavnika isto
rije; mogunosti primene hiperteksta u nastavi istorije; korienje WWW-a i multimedi
je za istraivanja primarnih izvora u nastavi istorije

Izuavanje istorije i kompjuterizacije obavetavanje o tekuim deavanjima u po
jedinim zemljama; metodoloki pristup problemima.

Istorija i kompjuterska revolucija - razmiljanje o nauci i tehnologiji iz perspektive is
toriara.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Komunikacija
Savremena istoriografija ne samo da tei da razradi metodoloke postavke u primeni naj
novijih dostignua koja sa sobom donosi informaciono doba, ve se njima koristi i kao
simbolikim sredstvom svoga izraavanja. Nemaki istoriar Luc Rafael (Lutz Raphael)
2003. godine objavio je knjigu koja se bavi pitanjima istorijske nauke u XX veku. Da bi
se ukazalo da knjiga na relativno malom broju strana sadri sve najvanije tenje i stru
janja u istorijskoj nauci u poslednjih sto godina, na naslovnoj strani nalaze se linije koje
asociraju na program za defragmentaciju hard-diska u Windows-u, ija je svrha da se
sve informacije grupiu kako bi se utedelo na vremenu i prostoru.89 Meutim, ono to
je posebno interesantno jeste autorov pogled na mesto istorijske nauke na poetku XXI
veka. Ne predstavlja iznenaanje da se u doba vladavine informaciono-komunikacionih
tehnologija vea povezanost profesionalnih istoriara navodi kao jedno od aktuelnih
kretanja u istorijskoj nauci.90 U tom smislu i profesor Andrej Mitrovi istie da su per
spektive razvoja srpske istoriografije u najuoj vezi sa pojaanim vezema sa svetom i
ueem u razmeni znanja.91
Istina, jedna od dominantnih funkcija naunih zajednica oduvek je bila funkcija komu
nikacije, ija je uloga da obezbedi razmenu informacija o istraivanjima koja su u toku,
tako to e naunike dovesti u kontakt. Nauka i napreduje zahvaljujui istraivanjima
koja sprovode brojni pojedinci, na brojnim mestima, o povezanim problemima. Dakle,
istraivai imaju potrebu da ostanu u kontaktu sa svojim kolegama da bi se informisali i da
bi njih informisali o istraivanjima koja su u toku ili koja su zavrena. Praksa komunikacije
predstavlja znaajan deo ivota i rada istraivaa.92
Da bismo predoili znaaj savremenih sredstava komunikacije u potrazi za naunim is
tinama, vratiemo se, za kratko, u pedesete godine XX veka i zanimljiv sluaj deifrova
nja linearnog B pisma.
Vladimir Ivanovi, Lutz Raphael, Geschichtswissenschaft im Zeitalter der Extreme, Theorien, Methoden, Ten
denzen, von 1900 bis zur Gegenwart, Mnchen 2003, 293, u: Godinjak za drutvenu istoriju, 13, Beograd,
2004, str. 289. Naslovnu stranicu knjige Luca Rafaela pogledati u: Vladimir Ivanovi, Drutvena istorija u
fokusu, u: Godinjak za drutvenu istoriju, god. XI, sv. 1, Beograd, 2005, str. 107; ili na: <http://images-eu.
amazon.com/images/P/3406494722.03.LZZZZZZZ.jpg> (13. XI 2005).
90
Autor uoava tri aktuelna kretanja u istorijskoj nauci: lagani kraj evrocentrizma, veu povezanost profe
sionalnih istoriara, poveanje interesa za transnacionalne teme. Vladimir Ivanovi, Lutz Raphael, Ge
schichtswissenschaft..., str. 292.
91
Andrej Mitrovi, Javna, tajna i porodina istorija, Intervju u: Vreme, 9. januar 1999, str. 26.
92
Iv-Fransoa Le Koadik, Nauka o informacijama, Beograd, 2005, str. 36.
89
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
Iako jo od rane mladosti zainteresovan za filologiju, Majkl Ventris je upisao studije ar

hitekture i postao dobar arhitekt, ali ga interesovanje za minojsko pismo nije napustilo.
Prvo je napravio pregled ta je sve uinjeno na odgonetanju tajne pisma u toku proteklih
pedeset godina. Zatim je organizovao meunarodnu saradnju sa naunicima koji su
aktivno zainteresovani za ovo pismo. Pokrenuo je anketu o najvanijim pitanjima u vezi
sa jezikom i pismom i slao ju je naunicima irom sveta. Njihove odgovore on je prevodio
na engleski i sve zajedno vraao zainteresovanim, pod aljivim naslovom Jezici minoj
skog pisma. Isto tako, on je svoje Radne beleke umnoavao i slao tridesetini naunika iz
celog sveta. Tu je Ventris vrio razliite klasifikacije znakova prema uestanosti, mestu
gde se javljaju i dr., i na osnovu toga odreivao njihovu moguu fonetsku vrednost.
Postepeno i mukotrpno, posle 16 godina sistematskog rada, Ventris je prinudio neme
znakove da progovore. Na njegovo veliko iznenaenje oni su progovorili na grkom
na jednom arhainom grkom dijalektu, starijem oko 1000. godina od Platona. Njegovo
otkrie je uskoro sjajno potvreno natpisima iz Pila i gotovo jednoduno prihvaeno
od svih klasinih filologa. Rezultate svoga deifrovanja Ventris je objavio 1953. godine,
u saradnji sa tada isto tako mladim klasinim filologom Kembridkog univerziteta Do
nom edvikom.93
U navedenom sluaju vie je nego upadljivo da Ventrisov rad na deifrovanju drevnog
pisma rezolutno anticipira nain rada, danas dominantan i imanentan modernim siste
mima komunikacije kao to su elektronska pota (cirkularna pisma), diskusione grupe,
elektronske konferencije, razni nauni forumi na Internetu koji omoguavaju ekonomi
nu, veoma brzu ili direktnu komunikaciju meu naunicima irom planete. Informacio
na interakcija posredovana elektronskim sistemom, telelogovanje koje omoguava da
se potpuno apstrahuju vreme (vremenske zone i nekompatibilnost rasporeda rada) i
prostor (geografska rasejanost uesnika), danas se ve uveliko koristi u svim oblastima
naunoga rada, kako prirodnih tako i humanistikih nauka.94 Profesionalni ivot se sve
vie odlikuje povezivanjem u mreu osoba i maina, a razliite grupe istraivaa, koji
pripadaju razliitim institucijama i esto prebivaju u razliitim zemljama, formiraju Ne
vidljivu akademiju. Elektronska pota i elektronske konferencije sve vie se koriste i
dovode do nastanka novih oblika pristupa saznanjima, do kolektivnog rada podranog
pomou raunara (Computer Supported Collaborative Work), odnosno do onoga to
se sada u sektoru istraivanja naziva kolabaratorijama. U te svrhe koristi se i nova
Petar Ilievski, Predgovor u: Don edvik, Mikenski svet, Beograd, 1980, str. 1213.
Le Koadik smatra da u e u okvirima drutvenih i humanistikih nauka, istraivai, koji esto rade sami, biti
manje naklonjeni tome da uestvuju u radu nevidljivog univerziteta i da e prednost dati kopanju po
literaturi. Iv-F. Le Koadik, Nauka o informacijama..., str. 41.
93
94
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
softverska platforma, odnosno softver za rad u grupi (groupware). Ti sistemi predstavlja

ju sisteme vetake komunikacije, a njihovo gotovo sve dimenzije su svesno razraene,
bez stvarnog konteksta kakav postoji tokom stvarnog, fizikog sastanka.95
Elektronska konferencija je konferencija koja se odrava na raunaru jedne Web lokaci
je, umesto da se odrava u nekoj konferencijskoj sali. Uesnici unose, sa odreene ter
minalske opreme povezane sa raunarom, tekstove i druge objekte u raspravu. Elektronski
sastanak u osnovi predstavlja skup oglasnih tabli, od kojih se svaka odnosi na posebnu
temu. Mogue je sa Interneta preuzeti najnovije poruke za koje ste zainteresovani; pri
premiti na njih odgovore, potom ponovo otii na Internet i svoje poruke postaviti na
odgovarajue table, gde ih drugi mogu uzeti i proitati. Dodatna prednost Web sastana
ka je da su multimedijalni i nisu ogranieni samo na tekstualnu komunikaciju.96
Tehnologija elektronske komunikacije moe da bude efikasno sredstvo u okviru ranije
uspostavljenih odnosa (na primer, lanovi udruenja istoriara, saradnici u okviru nekog
istraivakog projekta, nastavnici u okviru odreene obrazovne grupacije), ali takoe
moe da bude podsticajna u uspostavljanju komunikacije u smislu razmene podataka i
strunih ideja izmeu ljudi koji se uopte ne poznaju.97
Odlian primer interakcije osobaraunarosoba (ORO), koja omoguava opisanu vrstu
komunikacije, predstavlja H-Net diskusiona mrena lista (H-Net Discussion Networks,
http://www.h-net.org/lists/), uspostavljena 1993. godine,98 koja povezuje nastavnike, pro
fesore, studente, istraivae iz raznih oblasti istorijskog istraivanja u razmeni ideja i ma
terijala. Po reima njenih urednika, diskusijom su obuhvaeni svi aspekti akademskog
ivota istraivanje, nastava, nove i stare kontraverze.99 Prebrojali smo preko 150 disku
sionih lista posveenih raznim tematskim oblastima, kao to su: istorija i naslee 60ih
godina, primarni izvori za afrike studije, Udruenje za istoriju i kompjuterizaciju, bri
tanska i irska istorija, antisemitizam, istorija umetnosti, istorija detinjstva i mladosti, demo
grafska istorija, istorija diplomatije i meunarodnih odnosa, istorija obrazovanja, etnika
i imigrantska istorija, istorija filma, Francusko Carstvo i kolonijalizam, nemakoameri
ke i nemako-kanadske studije, nemaka istorija, filozofija istorije, istorija seksualnosti,
Iv-F. Le Koadik, Nauka o informacijama..., str. 41, 5152.
Isto, str. 107; R. Stradling, Nastava..., str. 117.
97
R. Stradling, Nastava..., str. 117.
98
Daniel J. Cohen, Roy Rosenzweig, "Exploring the History Web", u: Digital History. A Guide to Gathering,
Preserving, and Presenting the Past on the Web, <http://chnm.gmu.edu/digitalhistory/exploring/6.php>
(18. XI 2005).
99
"H-Net Discussion Networks", u: H-Net. Humanities and Social Sciences Online, 19952005, 20. XI 2005,
<http://www.h-net.org/lists/> (20. XI 2005).
95
96
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
istorija Svetog rimskog carstva, intelektualna istorija, japanska istorija i kultura, radnika
istorija, pravna istorija, moderna i savremena istorija Mediterana, muzeologija, politika
istorija SAD, istorija grada, istorija sela i agrikulturna istorija, istorija Rusije, istorija na
uke, medicine i tehnologije, vojna istorija, skandinavska istorija, srednjoevropska kultura
i istorija od vremena Habzburga do dananjih dana, ekonomska istorija i istorija eko
nomije itd.100 Lako se moe uoiti da diskusione liste odlino reflektuju aktuelna kreta
nja i tendencije koje iskazuje moderno istorijsko istraivanje, tj. da su temama obuhva
ene sve oblasti i podruja delokruga istoriara: od izuavanja politike istorije, preko
ekonomije, tehnologije, do drutvene istorije, istorije ideja i dr.
Valjalo bi istai i da se u okviru svake liste nalazi arhiva registrovanih poruka, tj. elektron
ske prepiske, koja moe da bude interesantna i kao svojevrsni istorijski izvor. Na primer,
u okviru liste za istoriju diplomatije i meunarodnih odnosa nalazi se arhivirani materijal
za period od juna 1993. godine, a za listu Udruenja za istoriju i kompjuterizaciju prepiska
je dostupna za period od avgusta 1997. godine do dananjeg dana. Arhivu je mogue
sortirati prema datumu, autoru ili tematskoj oblasti. Tako je za dan 13. mart 2005. godine
arhivirano elektronsko pismo interesantno za ovo istraivanje, u kojem Roj Rozencvajg
(Roy Rosenzweig), direktor Centra za istoriju i nove medije (http://chnm.gmu.edu), po
ziva istoriare na dijalog o tome da li su i u kolikoj meri digitalni izvori uticali na njihova
istraivanja i na koje su probleme nailazili koristei materijal preuzet sa Web-a. Da li
istoriari za pisanje svojih disertacija, knjiga ili lanaka koriste onlajn dostupan materijal,
a posebno interesovanje pokazano je za primere gde su se digitalni izvori i sredstva po
kazali od koristi za istraivanje i prikupljanje podataka, to nije bilo mogue uraditi pre
deset ili dvadeset godina.101
Kada se govori o diskusionim grupama, treba spomenuti i Balkan Academy News (BAN,
http://www.seep.ceu.hu/balkans/), elektronski forum koji okuplja nekoliko hiljada nau
nika, studenata, specijalista iz raznih oblasti, zainteresovanih za razmenu informacija
o strunoj literaturi, periodici i ostalim vidovima akademske saradnje u vezi sa proua
vanjem Balkana i Jugoistone Evrope. lanovi ovog elektronskog foruma putem elek
tronske pote redovno dobijaju obavetenja o tekuim zbivanjima, mogunost da se
ukljue u neki od najavljenih projekata, ali i da kontaktiraju ostale lanove, pojedina
no ili putem cirkularnog elektronskog pisma.102 Naravno, mogunost pristupa forumu
Isto.
Roy Rosenzweig, "Have digital resources and tools affected your research?" Discussion logs for H-AHC, 13
III 2005, <http://h-net.msu.edu/cgi-bin/logbrowse.pl?trx=vx&list=H-AHC&month=0503&week=b&msg=
YYmOibZz37DXe7SNqJL3Gg&user=&pw=> (20. XI 2005).
102
Balkan Academy News, 6. I 2000,<http://www.seep.ceu.hu/balkans/> (12. VI 2004).
100
101
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
je potpuno slobodna i globalna, tako da u njemu participiraju zainteresovani iz celog

sveta. Tako je, na primer, svaki registrovani lan elektronskim pismom obaveten da je
Odeljenje za istoriju na Mekgil univerzitetu u Kanadi raspisalo konkurs za asistenta-pro
fesora istonoevropske istorije, kao i o uslovima konkursa.103
Interesantnu oblast elektronske komunikacije predstavlja i "elearning" (kolovanje na
daljinu), koje moe da se definie kao metoda poduavanja i obuke koja je osmiljena
tako da prevazilazi vremenske i prostorne barijere, na nain to studentima omoguava
da studiraju u svojim domovima ili lokalnim ustanovama, esto upravo na nain koji
njima najvie odgovara, i to putem korienja materijala, koji su dostupni elektronski
ili preko elektronske pote.104 Ovaj vid obrazovanja u poslednjih desetak godina uzima
sve vie maha, iako o nekom potiskivanju tradicionalne nastave ne moe biti govora.
Jedan takav program, pod nazivom "Romanian-American Internet Teaching Project",
2
Drutvena istorija XX
veka iz kolekcija Arhiva
Ontaria na prezentaciji
Centra za kanadsko
naslee (HVACR
Heritage Centre
Canada)
<http://66.46.139.215/proj_01/
vmcp/xcase2b.php?CaseID=62>
"Balkan Academic News" <balkans@gmx.net>, [balkans] Job: Eastern European History, McGill University, to
balkans@yahoogroups.com, 07 Nov 2005, distribution list, 14 Nov 2005.
104
Blan Vuls, Planiranje doivotnog kontinuiranog strunog obrazovanja: kroz prostor i vreme, u: Glasnik
NBS, 1/2002, Beograd, 2002, str. 262. U ovom radu dato je nekoliko modela obrazovanja na daljinu, neko
liko praktinih primera, a na samom kraju autor daje mogue perspektive ovog oblika obrazovanja.
103
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
svojevremeno je pokrenula amerika ambasada u Bukuretu, a finansijski podrala

3Com Romania, to je rumunskim profesorima ponudilo mogunost da dre predava
nja na univerzitetima Amerike koristei usluge telekonferencije preko Interneta.105 Koliko
je poznato, od naih istoriara prvi je mogunosti virtuelne nastave iskoristio dr Duan
T. Batakovi, koji je za vreme sankcija odrao nekoliko asova, da bi potom studenti sa
Univerziteta u Virdiniji postavljali pitanja a on odgovarao e-potom. O virtuelnosti ovog
dogaaja govori i injenica da je profesor ovih studenata, koji je i animirao itav dogaaj,
za to vreme boravio u Nikoziji.106
Bitno je napomenuti da diskusione grupe esto ne moraju imati isto nauni profil is
toriara hobista vie je nego u bilo kojoj drugoj naunoj oblasti, tako da razgovori o
istoriji i istorijskim kontraverzama na Internetu esto za svoj jedini cilj imaju da zabave
posetioce odreenog sajta.107 Meutim, videli smo da je glavni junak prie o deifrova
nju Lineara B po zanimanju bio arhitekta, koji je tokom svog istraivanja odlino organizo
vao komunikaciju. Da li bi Ventris uz pomo Web-a i elektronske pote svoj rad krunisao
tako znaajnim otkriem u znatno kraem vremenskom intervalu, pitanje je o kome teko
moemo dati svoj sud, ali se nad njim, svakako, treba zamisliti. Sa druge strane, za nas je u
ovom trenutku od velikog znaaja da prepoznamo mogunosti koje nam se pruaju i da
ih iskoristimo u najboljoj moguoj meri.
Cristian Miclea, Manuel Miclea, Virtualno lice Rumunije, u: Internet ogledalo, broj 17, Beograd, 2001, str. 69.
Vladana Rai, Diplomata zaljubljen u raunare, intervju sa Duanom Batakoviem, u: Mikro PC World,
februar 2003, str. 90.
107
Npr. jednom prilikom sam na Internetu video sajt iji posetioci pokuavaju da identifikuju put kojim se
Odisej kretao u svom povratku na Itaku.
105
106
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001

Digitalizacija arhivske grae
Pored izvanrednih mogunosti komunikacije u okviru naune zajednice, Internet istra

ivaima prua i velike mogunosti u pogledu pronalaenja izvornog materijala, kori
enja digitalizovane grae, obavetenja o savremenim tokovima u nauci putem elek
tronskih asopisa, prikaza, recenzija i sl.
Pojam izvora obuhvata sva podruja ljudskog ivota. Svi tragovi ljudske delatnosti je
su izvori ako omoguavaju spoznaju odreenih delova istorijskog razvitka. Ako rekon
strukcija istorije treba da se zasniva na to sigurnijim osnovama, moramo znati koji ostaci
iz prolosti postoje i gde se nalaze.108 Savremeni istoriar ne bi smeo da prenebregne
injenicu da mu u ovoj oblasti istorijskog istraivanja, u traganju za znanjem ili heuristici,
u poslednjih desetak godina stoji na raspolaganju veliki broj novih mogunosti, za
hvaljujui ubrzanom razvoju tehnike u informacionom drutvu. World Wide Web i
ogroman broj sajtova od interesa za istorijsku nauku, multimedijalni CD-ROM-ovi, di
gitalizacija arhivske grae, sve su to termini sa kojima se u razvijenim svetskim isto
riografijama ve uveliko barata i svakodnevno se pokuavaju pronai modeli, mogu
nosti i prepreke upotrebe tehnolokih inovacija koje ubrzano dolaze. Internet, kao
jedna ogromna biblioteka u digitalnom formatu, svakom naunom istraivau nudi
neizmerne mogunosti. Meutim, da bi se govorilo o mogunostima upotrebe Inter
neta u istorijskom istraivanju, potrebno je najpre, ukratko, pojasniti i sam pojam di
gitalizacije.
Istorijski izvori mogu biti in situ, na svom izvornom mestu. Ali da bi se oni uvali, sakupili
i mogli da obrauju, prenose se na posebna mesta za uvanje u muzeje, biblioteke,
arhive. Arhivi predstavljaju, kako istie Knut elstali, nae zajedniko pamenje.109
Zadatak svakog arhiva je da zatiti kulturno blago koje uva i obezbedi da svedoanstva
prolih dogaanja budu dostupna sadanjim i buduim generacijama. Obezbeenje
obeju funkcija zahteva iznalaenje naina da se dostupnost sadraju arhivske grae
obezbedi korienjem alternativnih pojavnih oblika, te da se upotreba originala svede
na najmanju meru. Mogue kopije, alternativne forme korienja arhivske grae, su:
fotokopija, mikrofilm i digitalni dokument.110
M. Gross, Historijska znanost..., str. 243; K. elstali, Prolost..., str. 171.
K. elstali, Prolost..., str. 175.
110
Olivera Porubovi-Vidovi, Digitalizacija arhivske grae kao alternativa korienju originala, u: Arhivska
graa kao izvor za istoriju. Meunarodni nauni skup 1516. maj 2000. god., Beograd, 2000, str. 292.
108
109
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
Ekspanzivan razvoj informacionih tehnologija i trend sveobuhvatne informatizacije

odraava se u velikoj meri i na rad arhiva, biblioteka i muzeja, pre svega u sklopu mno
gobrojnih projekata digitalizacije. Digitalni dokument predstavlja novu paradigmu na
koju se navikavaju sadanje generacije istraivaa i korisnika arhivske grae, paradi
gmu koja e za budue istraivae biti podrazumevana. Razvoj Interneta i mogunost
pojave virtuelnih digitalnih arhiva koji nude brz pristup dokumentima konzistentno
visokog kvaliteta uinio je da se koncepti obezbeenja arhivske grae, odnosno njenog
korienja, znatno promene. Mogunosti i ogranienja novih tehnologija se uveliko
ispituju, a prednosti i nedostaci digitalnog dokumenta u odnosu na mikrofilm istrauju.
Treba napomenuti da dosadanja iskustva na digitalizaciji ukazuju na pozitivne efekte,
pre svega u smislu zatite arhivske grae i njenog korienja, ali i na neprevazienost
mikrofilma kao medija za uvanje arhivske grae. Iako danas digitalni surogat ne moe
zameniti original, postoje saznanja da je za potrebe veine istraivaa to primeren i do
voljan oblik, ako ni zbog ega drugog ono kao potvrda da li original treba konsultovati.
Ono to im je potrebno istraivai arhivske grae mogu lake pronai uz pomo digital
nog dokumenta projekta digitalizacije i pridruene baze podataka, a stari nain kori
enja tampanih informativnih sredstava treba napustiti.111
Pre nego to bilo koji projekat digitalizacije otpone, neophodno je izvriti izbor arhiv
ske grae koja e se digitalizovati. Kriterijumi na osnovu kojih e se izabrati dokumenti
za digitalizaciju mogu se grubo podeliti u dve grupe, shodno tome koja se uloga arhiva
razmatra: zatita dokumenta ili pristup dokumentu. Meutim, definisanje kriterijuma za
izbor dokumenata za digitalizaciju, njihovo vrednovanje i izbor prioriteta, tj. parcijalna
digitalizacija pojedinih celina (fondova i zbirki), moe dovesti do nebalansiranih impre
sija onih koji takvu grau koriste, moda ak i do stvaranja neprimerenih stavova ma
nje upuenih u period koji graa predstavlja.112 Izuzetno je vano istai ovaj problem
u korienju digitalizovane arhivske grae, kako u pogledu rada u istorijskom istraiva
nju, tako i od strane ireg kruga korisnika, naroito u upotrebi Interneta ili CD-ROM-a
u nastavi istorije. Time se otvara i problem kritike izvora u digitalnom dobu, koji samo
potvruje staro pravilo da znanstveni rezultati pri utvrivanju povijesnih injenica (kao
uostalom pri cijelom istraivakom procesu) bitno ovise ne samo o informacijama izvora
nego i o opem znanju historiara.113
Isto; O. Porubovi-Vidovi, Digitalizacija izazov dananjice, potreba budunosti, u: Arhiv, asopis Arhiva
Jugoslavije, br. 2, Beograd, 2001, str. 5060.
112
O. Porubovi-Vidovi, Digitalizacija izazov dananjice..., str. 52.
113
M. Gross, Historijska znanost...., str. 260.
111
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Jedan od prvih velikih projekata digitalizacije u svetu, pod nazivom Ameriko seanje
(American Memory) pokrenula je Kongresna biblioteka SAD, 1990. godine. Probna faza
ovog projekta trajala je pet godina tokom kojih su na elektronsko raspolaganje date ko
lekcije istorijskih dokumenata, pokretnih slika, zvunih zapisa i sl. Tokom te prve faze
graa je distribuisana putem CD-ROM-ova (oko 210.000 hiljada naslova), a zatim joj je
pristup omoguen i preko Web-a. Prema reima direktora Kongresne biblioteke, istori
ara Dejmsa Bilingtona, digitalizovani materijal ponudio je studentima i uenicima svih
uzrasta same istorijske izvore, a ne politike ispravke dobrog i loeg u amerikoj istoriji,
to znai da ih je izloio zrelom rasuivanju sloene zajednike kulturne batine.114
Uspeh koji su postigli projekat Ameriko seanje i drugi pionirski Web arhivi pokrenuli
su stotine drugih biblioteka i arhiva da krenu sa prezentovanjem svojih kolekcija na
mrei. Tako je, na primer, Nacionalna biblioteka Francuske, 1997. godine, pokrenula pro
jekat Galika (Gallica), u okviru kojeg su prezentovani dokumenti zapisani na razliitim
medijima, u rasponu od srednjeg do poetka dvadesetog veka.115
Najznaajniji meunarodni projekti vezani za razvoj digitalnih kolekcija i biblioteka su:
Evropska unija projekat Evropska biblioteka (TEL The Europian Library), UNESCO
projekat Pamenje sveta (The Memory of the World), G7/CDNL projekat Biblioteca
Universalis. Tokom 1999. godine u projekat Memory of the World bilo je ukljueno 47
digitalnih kolekcija iz 26 zemalja. Neke od nacionalnih kolekcija ukljuenih u ovu digi
talnu kolekciju svetske batine su: eka nacionalna biblioteka stari rukopisi (izdat je
i CD sa digitalnim dokumentima); Ruska akademija nauka i umetnosti Razdvilska hro
nika, rukopisi iz XI veka, Bugarska multimedijalno izdanje starih rukopisa Sveta Sofija;
Memory of Russia kolekcija rukopisa iz XVXVI veka iz kolekcije Dravne biblioteke u
Moskvi; kompletne arhive Dostojevskog i Pukina.116
Neki od najranijih projekata iz oblasti digitalizacije u naoj zemlji pokrenuti su ve u prvoj
polovini 90-ih godina, a od 1995. godine nekoliko naih znaajnijih institucija poelo je
Dejms Bilington, Biblioteke, kongresna biblioteka i informaciono doba, u: Glasnik NBS, 1/1999, Beograd,
1999, str. 281. O projektu Ameriko seanje videti i Internet prezentaciju projekta, odakle je mogu i slo
bodan pristup digitalizovanim kolekcijama: The Library of Congress, American Memory,<http://memory.loc.
gov/ammem/index.html> (23. XI 2005).
115
Daniel J. Cohen, Roy Rosenzweig, "Exploring the History Web", u: Digital History. A Guide to Gathering, Pre
serving, and Presenting the Past on the Web, <http://chnm.gmu.edu/digitalhistory/exploring/3.php> (18. XI
2005). Prezentacija projekta Galika i pristup digitalizovanim kolekcijama: Gallica, bibliothque numrique
de la Bibliothque nationale de France, <http://gallica.bnf.fr/> (25. XI 2005).
116
Vesna Injac, Digitalna biblioteka san ili virtuelna stvarnost, u: Glasnik NBS, 1/2002, Beograd, 2002, str.
241, 243244.
114
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
3
Digitalizovana kolekcija
istorijskih karata stara
mapa Konstantinopolja
iz 1573. godine.
<http://www.historic-maps.de/
stadtansichten-panoramen/
kaleidoskop/index.htm>
sa intenzivnijom saradnjom u ovoj oblasti.117 Od tih prvih poduhvata treba spomenuti:

Sistem PANDORA, projekat nastao poetkom 90-ih godina iz saradnje Arheolokog i Ma
tematikog instituta SANU u oblasti uvoenja kompjuterske tehnologije u arheologiju;
Stare karte, gravire i fotografije iz zbirke Muzeja grada Beograda (zbirka gravira ora
Vajferta, zbirka ruskog vojnog fotografa Ivana V. Gromana118); Istorijski arhiv u Kotoru,
Retrospektivan pregled projekata digitalizacije u naoj zemlji od poetka 90-ih godina do 2002. godine
videti u: arko Mijajlovi, O nekim poduhvatima u oblasti digitalizacije u poslednjoj deceniji, u: Pregled
Nacionalnog centra za digitalizaciju (dalje: Pregled NCD), 1/2002, Beograd, 2002, str. 1227 (dokument u
PDF formatu na Internetu str. 116), <http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/ncd/1/
d003/download> (18. XI 2005); I dalje: arko Mijajlovi, Zoran Ognjanovi, "A survey of certain digization
projects in Serbia", u: Pregled NCD, 4/2004, Beograd, 2004, str. 5261.
118
I. V. Groman je doao u Srbiju sa ostalim ruskim dobrovoljcima kada je izbio srpsko-turski rat 1875
1876. godine. Snimio je veliki broj fotografija, veinom u Beogradu, ali i na frontovima. Sem Beograda,
imamo snimke: doline Timoka, Morave, kao i iz Jagodine i Paraina. Iz vremena kada je tek nastajala prva
fotografija sauvani su izgledi mnogih javnih graevina s kraja XIX veka, panoramski izgledi delova grada,
kao i snimci sa poprita srpsko-turskog rata. Za mnoge istraivae ove fotografije predstavljaju dragocen
istorijski izvor, esto presudan ili jedini za vreme u kojem su nastale. Elektronsku publikaciju Gromanov
album fotografija 18761878, na srpskom i engleskom jeziku, mogue je preuzeti na sajtu Nacionalnog
centra za digitalizaciju: <http://www.ncd.matf.bg.ac.yu/projects/sr/groman.html>
117
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
4
Digitalizovana graa
iz kolekcija Narodne
biblioteke Srbije
Miroslavljevo jevanelje.
<http://digital.nbs.bg.ac.yu/
miroslavljevojevandjelje/swf.
php?lang=scr>
multimedijalna prezentacija kulturnih i istorijskih spomenika Kotora i Istorijskog arhiva u

Kotoru, odnosno nekoliko najvanijih dokumenata u vlasnitvu Arhiva.119 Institucional
ni okvir za proces digitalizacije kulturne i naune batine u naoj zemlji postavljen je
2002. godine, formiranjem Nacionalnog centra za digitalizaciju. Inicijativu su pokrenuli
Arheloki institut SANU, Arhiv Srbije, Matematiki fakultet iz Beograda, Matematiki in
stitut SANU, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej iz Beograda i Republiki zavod za
zatitu spomenika kulture, a podrali su je i izrazili zainteresovanost da se ukljue Muzej
kinoteke, Arhiv Jugoslavije i Matica Srpska.120
U okviru ovog projekta digitalizacije pripremljen je kompaktdisk za potrebe Jugoslovenskog paviljo
na na svetskoj izlobi EXPO 98, koja je odrana 1998. godine u Lisabonu. Dokumenti ukljuuju najva
nije spise srednjovekovnog Kotora, Statuta et leges civitatis Cathari (Statut grada Kotora), iz 1616. god.
i prvu Dravnu notarsku knjigu (13261335). Pored toga, na disku je i 185 drugih dokumenata i 87 is
torijskih i kulturnih spomenika Kotora i okoline, predstavljenih na preko 800 fotografija. Centralno me
sto u tome zauzima crkva Sv. Tripuna u Kotoru. . Mijajlovi, O nekim poduhvatima... u: Pregled NCD,
str. 10 (PDF).
120
O Nacionalnom centru za digitalizaciju videti: Zoran Ognjanovi, Nacionalni centar za digitalizaciju, u:
Pregled NCD, 1/2002, <http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/ncd/1/d002/document>
(25. XI 2005).
119
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
Vremenom su se u proces digitalizacije kod nas ukljuile i ustanove kao to su Istorijski

arhiv u Novom Sadu, Istorijski institut SANU i Istorijski arhiv Beograda.121
Istorijski arhiv u Novom Sadu prvo je zapoeo sa digitalizacijom grae Magistrata slo
bodnog kraljevskog grada Novog Sada 17481918, a 2003. godine zapoeta je i digitali
zacija fonda Sreskog suda u Novom Sadu za period neposredno posle Drugog svetskog
rata. Zatim se otpoelo i sa digitalizacijom tzv. DN predmeta iz 1945. godine, koji se
odnose na konfiskaciju i nacionalizaciju imovine narodnih neprijatelja.122
Istorijski institut SANU pokrenuo je projekat Digitalizacija i obrada dubrovake arhivske
grae iz arhiva SANU i privatnih zbirki. Ovaj projekat podrazumeva digitalizaciju mikro
filmova koji se uvaju u Arhivu SANU (7.979,47 metara, tj. oko 240.000 snimaka doku
menata), a koji je zbog dotrajalosti u opasnosti da propadne, zatim snimke i kopije do
kumenata iz privatnih zbirki, kao i njihovu obradu i kreiranje baze podataka. Istovremeno
sa procesom digitalizacije, u sklopu ovog projekta planiran je i kurs latinske paleografije,
kako bi se mladi istraivai obuili da itaju rukopisna dokumenta iz razliitih epoha. U
kasnijem periodu baza podataka nastala skeniranjem ovih dokumenata moi e da se
dopunjava novom graom prikupljenom iz razliitih izvora. Na taj nain omoguilo bi se
ne samo kvalitetnije istraivanje razliitih pojava i dogaaja u istorijskoj nauci, ve bri
i laki pristup potrebnoj grai, a izvori znaajni za nau istoriju i kulturnu batinu bie
sauvani od propadanja i oteenja koje im preti usled korienja i ogranienog trajanja
ne samo mikrofilma, ve i pergamenta, papira i fotografija.123
Znaajan napredak u oblasti digitalizacije arhivske grae postignut je i u Istorijskom ar
hivu Beograda, gde je 2003. godine formiran i Centar za informacije, kao posebna orga
nizaciona jedinica, sa ciljem osmiljavanja i realizacije razvoja integrisanog informaci
onog sistema. Sledee godine, poto je prethodno obavljeno umreavanje postojee
opreme, izraeni su i prvi moduli u okviru projektovanog sistema nazvanog Janus.124 Prvi
Milorad Belin, Digitalizacija arhivske grae u Istorijskom arhivu u Novom Sadu. Neka iskustva i pre
poruke, u: Pregled NCD, 3/2003, Beograd, 2003, str. 6672; Aleksandra Fostikov, Digitalizacija i obrada
dubrovake arhivske grae iz arhiva SANU i privatnih zbirki, u: Pregled NCD, 3/2003, Beograd, 2003, str.
6265; Istorijski arhiv Beograda, ovek u vremenu: 60 godina Istorijskog arhiva Beograda, Beograd, 2005,
str. 2830.
122
M. Belin, Digitalizacija arhivske grae..., str. 7071.
123
A. Fostikov, Digitalizacija i obrada dubrovake arhivske grae..., str. 62, 64.
124
Sistem Janus projektovan je za rad u Intranet i Internet okruenju, u programu Cold Fusion (Macro
media), sa bazama na MSSQL 2000 (Miscrosoft). Ovaj sistem je potpuno Unicode, tj. podrava sva
pisma, usled specifinosti posla. U odnosu na sva druga okruenja, omoguava najvei nivo zatite
od neovlaenog pristupa spolja. U pripremi je i samostalna maina za pretraivanje pomou koje bi
i spoljni korisnici mogli da pristupe bazi, uz jednostavnu autorizaciju i kojom bi mogli da dobiju uvid
121
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
5
Poslovi na digitalizaciji
arhivske grae u
Istorijskom arhivu
Beograda
projektovani moduli bili su Depo, i u okviru njega Ulazni inventar, u koji je do kraja 2005.
godine uneto oko 3.000 jedinica opisa, pretraivih po nazivu jedinice opisa, graninim
godinama fonda/zbirke, te modul Fondovi i zbirke IAB, u kome se nalaze podaci 2.452
do sada uneta fonda/zbirke, kao i moduli elektronska Pisarnica i itaonica. Za obradu
fondova i zbirki projektovani modul u potpunosti podrava struni standard ISAD(g)125
i EAD126 DTD127 za izradu elektronskih informativnih sredstava. U navedenom modulu
zapoeta je obrada fonda BITEF-a, koji bi trebalo da poslui kao model za buduu ob
radu fondova i zbirki ovoga arhiva. Ovako projektovani modul predstavljen je na IV me
unarodnoj konferenciji Nacionalnog centra za digitalizaciju, pod nazivom Nove teh
nologije i standardi: digitalizacija nacionalne batine, odranoj 23. juna 2005. godine
na Matematikom fakultetu u Beogradu. Veoma vaan segmenat u oblasti digitalizaci
je predstavlja i digitalizacija kartoteke Arhiva, obima 1.600.000 jedinica obrade, koja je
sreena po tematskom principu i klasifikatorima i koja predstavlja nezaobilazan izvor
u mnotvo digitalno obraenih podataka ili dokumenata. Istorijski arhiv Beograda, ovek u vremenu...,
str. 29; Intervju sa Sranom Orestijeviem iz Centra za informacije Istorijskog arhiva Beograda, voen
septembra 2006. godine.
125
General International Standard Archival Description; O meunarodnim arhivskim standardima, kao i
o najvanijim dostignuima na polju razvoja softvera za obradu podataka i kodiranje, a u vezi sa digita
lizacijom arhivske grae, videti opirnije na: International Council on Archives, "European Conference
on DTDs, EAD and EAC, Paris, October 2004", u: ICA News, 06. IX 2004, <http://www.ica.org/news.
php?pnewsid=158&plangue=eng> (10. XI 2006).
126
Encoded Archival Description
127
Document Type Definition
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
informacija. Digitalizacija kartoteke istraivaima bi omoguila brz, efikasan i lak sistem

pretraivanja. U cilju retrospektivne konverzije kartoteke u elektronsku formu uraena
je aplikacija koja omoguava istovremenu digitalizaciju i kartoteke i dokumenta. U po
etnoj, eksperimentalnoj fazi, poelo se sa unoenjem karteteke analitike fonda Zemunski
magistrat.128
Skoranjim projektima digitalizacije u naoj zemlji donekle je zapoeto reavanje pro
blema malog broja ustanova ukljuenih u ovaj proces. Kako bi se reilo pitanje malog
broja Inernet stranica sa istraivakom graom i naunim radovima u digitalnom for
matu, potrebno je postavljanje servera, koji bi imao sposobnost da podri veu kolii
nu podataka u digitalnom formatu. Vei broj servera, meusobno povezanih, znatno
bi olakao rad zainteresovanim naunicima i uinio njihovo istraivanje kvalitetnijim.
Paralelno sa procesom digitalizacije starijih naunih radova, sve nove radove trebalo bi
digitalizovati neposredno nakon izdavanja i postaviti ih na servere ili odreene Internet
stranice. Odreenim kategorijama radova (npr. retka graa i novoobjavljena dela) pri
stup bi bio ogranien.129
Rezultati pomenutih i slinih projekata bili bi od velikog znaaja za istraivae i istorijsku
nauku kod nas. Glavna prepreka u iskoriavanju mogunosti koje ovi projekti pruaju
jeste problem neumreenosti sa naunim ustanovama u drugim zemljama i pitanje li
cence za istraivae. To pitanje tesno je povezano sa saradnjom, razmenom grae, kao i
problemom obezbeivanja finansijskih sredstava, neophodnih za plaanje licenci. Kako
bi se reio poblem neumreenosti sa naunim ustanovama u drugim zemljama, potre
bno je sa njim uspostaviti saradnju. Stvaranje sopstvene baze pomoglo bi kao ponuda
prilikom razmene na bazi do ut des. Na taj nain pitanje licenciranja ustanova moglo bi
da bude jednostavnije reeno.130
Elektronski istorijski izvori

Postoji bezbroj Internet adresa na kojima istoriar moe pronai relevantni izvorni
materijal, od pisanih izvora kao to su privatna prepiska, dnevnici, memoari, autobio
grafije, zakoni, ugovori, izvetaji, pa do audiovizuelnog materijala koji ukljuuje slike,
fotografije, plakate, karte, ambleme, zvune zapise, filmove itd. Velika prednost koju
Internet prua u pogledu istorijskih izvora je mogunost otklanjanja jedne od glavnih
Istorijski arhiv Beograda, ovek u vremenu..., str. 2830.
Aleksandra Fostikov, Nenad Milenovi, "Problem regarding, the application of internet in the historical re
search", u: Pregled NCD, 5/2004, Beograd, 2004. str. 69.
130
Isto.
128
129
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
opasnosti vezanih za reprezentativnost materijala sa kojom istoriar raspolae. Ako ne

postoje izvori za odreeno geografsko podruje i razdoblje, rezultati istraivanja ne
mogu se uoptiti i moraju se ograniiti na ua podruja i periode o kojima izvori oba
vetavaju.131 Upravo, Internet servisi poput Web-a i elektronske pote omoguavaju sa
vremenom istoriaru da znatno proiri svoje vidike tako to e lake pronai grau za
koju je zainteresovan, ili putem elektronske komunikacije dobijati obavetenja od kori
sti za svoje istraivanje. Takoe, decentralizovanost Interneta i mogunost prezentacije
materijala od najireg kruga ustanova i pojedinaca omoguava da se reprezentativnost
grae proiri i kvantitativno (npr. tampa iz celog sveta) i kvalitativno (npr. privatne
kolekcije fotografija, plakata, zvuni zapisi, dnevnici obinih ljudi itd). Kao to je nekada
mikrofilmovanje dokumenata pogodovalo istoriarevom izlasku iz tradicionalne istori
je time to vie nije morao satima da sedi u nekom arhivu i mukotrpno prepisuje svaki
pojedinani dokument, ili pravi ispise iz njega,132 tako mu danas stoje na raspolaga
nju Internet, CDROMovi, elektronske baze dokumenata, elektronska pota, digitalni
fotoaparati...
Primarni istorijski izvori, ili izvori prvog reda, su ostaci prolosti neposredno proizali
iz nekog istorijskog dogaaja za razliku od onih koji govore o istoj istorijskoj pojavi, ali
putem posrednika. Po reima Rodera Grifina, u potrazi za primarnim izvornim mate
rijalom Internet se zaista pokazuje u svom punom sjaju.133
Od pisanih istorijskih izvora prvog reda naveemo primer kolekcije dokumenata iz
oblasti prava, istorije i diplomatije u okviru Projekta Avalon.134 Graa je razvrstana po
vremenskim periodima: pre XVIII veka, dokumenta iz XVIII veka, XIX, XX i XXI veka.
Svi dokumenti su prezentovani na engleskom jeziku i za svaki je naznaeno odakle je
preuzet i ko je prevodilac, ukoliko je dokument preveden (npr. sa latinskog), tj. strogo
je potovan nauni princip. Ovo je veoma bitno istai jer, kao to smo napomenuli,
digitalni dokument ne moe da zameni original, ali ima veliku ulogu u informisanju
korisnika grae, prvenstveno u smislu informacije gde je original pohranjen, tj. u kojoj
zbirci se nalazi. Na primer, na stranici gde se nalazi dokument o osnivanju Univerziteta u
Hajdelbergu iz 1386. godine (The Foundation of the University of Heidelberg AD. 1386),
ispod naslova stoji odakle je tekst pruzet: Emminghaus: "Corpus Juris Germanici"(1844-6),
M. Gross, Historijska znanost..., str. 273.
Isto, 252.
133
Roger A. Griffin, "Finding Primary Sources on the Internet", u: Using the Internet as a resource for historical
research and writing, Austin 1999, <http://www.austincc.edu/history/inres04prm.html> (12. VI 2005).
134
The Avalon Project at Jale Law School, Documents in Law, History and Diplomacy, 12. I 2005, <http://www.
yale.edu/lawweb/avalon/medieval/heidelbe.htm> (27. XI 2005).
131
132
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
6
Nemaka istorija
u dokumentima i
slikama obimna
kolekcija primarnog
izvornog materijala koji
dokumentuje nemaku
politiku, drutvenu i
kulturnu istoriju od 1500.
godine do naih dana.
<http://germanhistorydocs.ghi-dc.
org/index.cfm?language=english>
p. 73.135 Zavrni deo dokumenta preuzet je iz jednog drugog izvora, pa je i to naglaeno

i korektno navedeno odakle je tekst preuzet. Upada u oi i injenica da oba zbornika da
tiraju iz XIX veka, a to je upravo vreme kada moderna nauna istoriografija probija svoj
put, prvenstveno putem kritike analize srednjovekovnih dokumenata. Valja naglasiti i da
je na Web stranici na kojoj se nalazi dokument dato i obavetenje o datumu kada je iz
vrena poslednja korekcija dokumenta, tj, kada je dokument poslednji put apdejtovan.
Ista pravila u prezentaciji istorijskih dokumenata mogu se nai i u brojnim drugim pri
merima grae dostupne putem Interneta. Na primer, na sajtu Siton Houl univerziteta
(Seton Hall University), u okviru Studijskog programa za ruske i istonoevropske studije
(Russian and East European Studies Program), dostupna je lepa kolekcija dokumenata iz
ruske istorije. U okviru kolekcije nalazi se i dokument proklamacija o uvoenju novog
kalendara u Rusiji, 20. decembra 1699. godine.136 Ispod teksta navodi se izvor odakle je
The Avalon Project at Jale Law School, "The Foundation of the University of Heidelberg AD. 1386" u:
Documents in Law, History and Diplomacy, 12. I 2005, <http://www.yale.edu/lawweb/avalon/medieval/
heidelbe.htm> (27. XI 2005).
136
Seton Hall University, Russian and East European Studies Program, "How Russians Celebrated The Year
1700. Proclamation on the Introduction of a New Calendar, December 20, 1699", u: Documents in Russian
History, 18. I 2000, <http://artsci.shu.edu/reesp/documents/new%20year-1700.htm> (12. XI 2005).
135
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
dokument preuzet: Polnoe Sobranie Zakonov Rossiiskoi Imperii, v. 3, no. 1736, kao i ime
prevodioca.137
O dominaciji engleskog jezika u savremnom svetu, kao i o stepenu ulaganja ekonomskih
sredstava u unapreenje i popularizaciju istorijske nauke prevoenjem nepreglednih
zbirki dokumenata i istorijske grae sa latinskog i drugih jezika na moderne jezike, po
sebno na engleski, moe da posvedoi i sajt Odeljenja za istoriju Fordam univerziteta
(Fordham University) Internet History Sourcebooks Project, pod urednitvom amerikog
vizantologa Pola Halsala (Paul Halsall).138 Tu se mogu pronai brojni tekstovi, naune ras
prave, kao i izvorni materijal preveden na engleski jezik, od antike i dela antikih istoria
ra do savremene istorije, kao i spisak brojnih istorijskih (igranih) filmova sa tematikom
iz odreenog istorijskog razdoblja. Radi lakeg snalaenja, svaki vremenski period do
datno je podeljen u niz podgrupa, kao to su, u okviru moderne istorije, reformacija,
Francuska revolucija, 1848, Ameriki graanski rat, Velika depresija, svakodnevni ivot,
Evropa posle Drugog svetskog rata, pop kultura itd. O popularnosti ovog sajta dovoljno
govori podatak da je samo poetna stranica izvora za srednjovekovnu istoriju poseena
preko deset miliona puta od januara 1996. godine.139
Iako se izvorni materijal esto prevodi na engleski jezik, urednici sajta ponekad ostave
mogunost i za pristup tekstu na jeziku na kojem je dokument originalno napisan. Na
primer, u okviru jedne elektronske kolekcije dokumenata iz Prvog svetskog rata dat je
tekst austrougarskog ultimatuma Srbiji od 23. jula 1914. godine, ali se na istoj strani
nalazi i link ka originalnoj verziji teksta na nemakom jeziku. Isto tako, srpski odgovor na
ultimatum, pored engleskog prevoda, dat je i u francuskom originalu.140
Pojedini Web portali za prezentaciju istorijskih izvora pruaju mogunost preuzimanja
grae i u njenom izvornom, originalnom obliku, bez obzira na raznovrsnost jezika. U
tom sluaju originalni dokumenti su skenirani i njihova digitalna verzija je dostupna is
traivaima preko Interneta. Odlian primer ovakve digitalne kolekcije, koja stoji na ras
polaganju istraivaima iz celog sveta, predstavlja veoma dragocena zbirka putopisa
koji za svoj predmet imaju region jugoistone Evrope, dostupna u okviru projekta The
Isto.
Paul Halsall (ed.), Internet History Sourcebooks Project, 27. VII 2001, <http://www.fordham.edu/halsall/>
(21. XI 2005).
139
P. Halsall (ed.), Internet Medieval Sourcebook, u: Internet History Sourcebooks Project, 22. VII 2006, <http://
www.fordham.edu/halsall/sbook.html> (24. X 2006).
140
Vincent Ferraro (ed.), "The Austrian-Hungarian Ultimatum to Serbia, july 23, 1914", u: Documents of World
War I, 18. IV 2005, <http://www.lib.byu.edu/~rdh/wwi/1914/austro-hungarian-ultimatum.html> (12. XI
2005); V. Ferraro, "The Serbian Response to the Ultimatum, July 25, 1914", u: Documents of World War I, 18. IV
2005, <http://www.lib.byu.edu/~rdh/wwi/1914/serbresponse.html> (12. XI 2005).
137
138
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
7
"Budunost prolosti"
Digitalni ita za
istoriju Tehnolokog
univerziteta u Virdiniji
<http://www.dhr.history.vt.edu/
index.html>
Humanities Text Initiative (HTI) Univerziteta u Miigenu. Re je zapravo o kolekciji od

137 digitalizovanih, odnosno skeniranih knjiga, od kojih ne mali broj predstavlja prave
raritete i samim tim su veoma dragocen i izuzetan izvor za prouavanje istorije Bal
kana. U hronolokom smislu, veina izdanja datira iz druge polovine XIX i sa poetka
XX veka, iako ima i onih koji izlaze iz tog okvira. Isto tako, iako veinu knjiga ine pu
topisi, posetilac ovog sajta moe naii i na delo poput Imenika-registra naseljenih me
sta Kraljevine Jugoslavije sa vojno-teritorijalnom i administrativnom podelom, spiskom
vojnih okruga, srezova i optina sa njihovim seditima i administrativnom kartom iz 20-ih
godina XX veka. Spisak autora koji su zastupljeni je veoma arolik, od putnika koji su iz
najrazliitijih razloga poseivali ovaj prostor (npr. Jireekova Cesty po Bulharsky), ali ima
i onih koji su pisali o svojoj zemlji, poput dela Vladimira Karia Srbija: opis zemlje naroda
i drave. Samim tim i jezici na kojima su knjige pisane su raznovrsni: engleski, nemaki,
francuski, bugarski, italijanski, latinski, maarski, srpski. Knjige je mogue pregledati
abecednim redom, prema naslovima, ali i prema imenima autora. Takoe, u polje za
pretraivanje mogue je uneti bilo koju re, i u roku od nekoliko sekundi dobiti spisak sa
svim mestima u okviru kolekcije gde se ta re nalazi.141 Naravno, uvek treba imati na umu
University of Michigan, "Travels in Southeastern Europe", u: The Humanities Text Initiative, 9. VI 2004,
<http://www.hti.umich.edu/b/bosnia/> (04. IX 2006).
141
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
da se digitalne kolekcije mogu pohraniti i publikovati i na nekom prenosivom mediju

velikog memorijskog kapaciteta, kao to je CD-ROM ili DVD.
Mogunosti koje se pruaju u publikovanju istorijske grae objavljene na Internetu, ine
se neiscrpnom i samo je pitanje onoga ta se eli postii prezentovanim materijalom.
Uzmimo sluaj ratnog dnevnika Edvarda Ardizona (Edward Ardizzone), objavljenog u
okviru onlajn izlobene kolekcije Imperijalnog ratnog muzeja (The Imperial War Museum)
iz Londona. Edvard Ardizon uputio se 1943. godine u vrlo rizinu misiju beleenja rat
nih dogaaja na Siciliji, neposredno pred dolazak saveznikih trupa sa ovog ostrva na
teritoriju centralne Italije. Njegovi dnevnici iz tog perioda sadre opise dogaaja na
frontu, umetnike odraze lica izgladnelih ljudi i tragedija sa kojima su bili suoeni, ali
i prizore iz obinog ivota, u kojem se, uprkos ratu, moglo uivati u kvalitetnom vinu i
posetama kulturnim dogaajima.142 Posle uvodne sekcije, koja posetioca sajta upoznaje sa
osnovnim podacima u vezi sa dnevnikom, virtuelni posetilac muzeja, nakon to odabere
mesec i datum koji eli da pogleda, ima mogunost izbora izmeu tri osnovne sekcije:
prvo moe pogledati skenirane stranice dnevnika, koje se prikazuju kao otvorena knjiga,
to je odlina mogunost s obzirom na to da dnevnik obiluje brojnim crteima autora
koji idu uz tekst rukopisa, zatim je mogue otii na sekciju u kojoj se prikazuje samo
prekucani tekst, ako vas zanima prvenstveno tekstualni sadraj i, na kraju, svi dogaaji
su propraeni i istorijskom pozadinom dogaaja opisanih u dnevniku.143 Na ovaj nain
muzej, osim to promovie svoju delatnost i sadraje svojih fondova, posetiocu prua i
izvanrednu mogunost uivanja u svojim eksponatima putem virtuelne posete, sa bilo
kojeg mesta na svetu.
Posebnu grupu pisanih istorijskih izvora, koja je u velikoj meri zastupljena na mrei pred
stavlja tampa: dnevni i nedeljni listovi, razni asopisi, slubeni listovi. Svakodnevno se na
Internetu dodaju nove koliine tampanog materijala, koji istoriarima zainteresovanim
za razne segmente ivota u prolosti mogu biti od naroitog znaaja. Recimo, istraivai
koji se bave kulturnom istorije Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, posredstvom
Interneta mogu da koriste kompletnu arhivu muzikog asopisa Duboks za period
19741985. godine.144 Takoe, na prezentaciji Narodne biblioteke Srbije mogue je
Edward Ardizzone, "Diary of a War Artist", u: The Imperial War Museum, Online Exhibitions, <http://www.
iwm.org.uk/upload/package/9/ardizzone/ardizz.htm> (20. X 2006).
143
Edward Ardizzone, "Diary of a War Artist", u: The Imperial War Museum, Online Exhibitions, <http://www.
iwm.org.uk/upload/package/9/ardizzone/&book1.htm> (20. X 2006).
144
Re je o muzikom magazinu koji je ezdesetih godina XX veka na velika vrata uveo rok muziku u Jugo
slaviju. Prvi broj je izaao 3. maja 1966. godine, a urednik je bio novinar i internacionalni ahovski majstor
Nikola Karaklaji. Posle pauze u izlaenju Duboks je obnovljen jula 1974. godine, a na naslovnoj strani
toga broja su bili Milena Dravi i Zdravko oli. Zlatni period Duboks je doiveo u vreme novog talasa koji
142
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
8
Izvetavanje britanske
tampe o Srbiji u Prvom
svetskom ratu. Veliki rat
u drugaijem svetlu
oznaen je kao jedan od
najboljih vojnih sajtova
2001. godine.
<http://www.greatwardifferent.
com/Great_War/Serbia/Serbia_
Brit_01.htm>
listati Beogradske ilustrovane novine iz 1866. godine, a obezebeena je i mogunost pri

stupa digitalizovanom izdanju dnevnog lista Politika za period 19041941. godine. Za
potrebe korisnika i lakog pretraivanja Politike kreiran je i poseban inovativan softver i
jednostavan Web korisniki pristup.145
Ikonografska graa, ili izvori sa karakterom slike, koji imaju istu vanost kao i pisani tra
govi o prolosti, takoe su dostupni u digitalnom formatu, a velikoj koliini ove grae
mogue je pristupiti i putem Interneta. Kao primer naveemo predmetni direktorijum
Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci, posveen istoriji i ikonografiji. Materijal
je razvrstan u nekoliko odeljaka, kao to su fotografije, karikature, razglednice, posteri,
amblemi, ikone itd.146
je netedemice podravao. Petar Janjatovi, Duboks, u: Leksikon Yu mitologije, 3. VI 2002,<http://www.
leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=23> (30. XI 2002). Arhiva muzikih magazina Duboks i Ritam
dostupna je na adresi: <http://www.popboks.com/naslovna.shtml> (26. X 2005).
145
Digitalna Narodna biblioteka Srbije, Novine i asopisi, <http://www.nbs.bg.ac.yu/pages/article.php?id
=6255> (30. XI 2005).
146
European University Institute, Florence, Italy, "History and Images Index : Genres", WWW-VL History Central
Catalogue, 21. XI 2005, <http://vlib.iue.it/hist-images/genres.html> (23. XI 2005).
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
9
Ruska imperija u
fotografijama preko
1.700 fotografija iz ruske
istorije u hronolokom
rasponu od sredine XIX
veka do 1917. godine.
<http://all-photo.ru/empire/
index.ru.html?kk=8394a5433f&i
mg=23168&big=on>
Sa druge strane, postoje Web prezentacije fokusirane samo na kolekciju ikonografskog

materijala smetenog u odreeni prostorno-vremenski okvir. Pri tome, takve kolekcije
mogu prezentovati ikonografsku grau samo jednog tipa, npr. zbirke plakata, zvunih
zapisa, karikatura, fotografija i sl. Odlian primer koji ilustruje ovakav vid prezentova
nja istorijskih izvora na Internetu predstavlja kolekcija Ruska imperija u fotografijama
( ), koja obuhvata preko 1.700 fotografija iz ruske
istorije u hronolokom rasponu od sredine XIX veka do 1917. godine.147 Sve fotografije
u zbirci razvrstane su u nekoloko osnovnih tematskih celina (regioni, crkva, politike
partije, literatura, nauka, armija, medicina i ishrana, finansije, trgovina, portreti, reklama,
istorija ruske emigracije, fotografi, transport itd), a uz svaku fotografiju data je i kratka
beleka o sadraju i odakle je preuzeta. Prezentacija je uraena dvojezino, na ruskom i
na engleskom jeziku.
Pri upotrebi ovakve vrste grae preuzete sa Interneta treba biti naroito oprezan. Da
nanje kompjuterske tehnologije omoguavaju da se za vrlo kratko vreme i sa malo
kompjuterskog znanja fotografije, slike i ostala ikonografska graa lako falsifikuju.
Istu vrstu opreza treba imati i prilikom preuzimanja sa Interneta akustinih ili zvunih
, 2006, <http://all-photo.ru/empire/index.ru.html>, (28. X 2006).
147
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
dokumenata, kao to su originalni snimci nekog dogaaja (zasedanje kongresa ili

parlamenta, manifestacija, demonstracija, govora) ili izvetaj uesnika u nekom do
gaaju. I sam istoriar moe proizvesti zvune zapise, ako uz pomo diktafona fiksira
usmene izvore.148 Veoma esto su na Internetu u okviru sadraja iste prezentacije do
stupne i fotografije i zvuni i video zapisi, tj, audiovizelni materijal.149 Strogu kritiku,
razume se, treba izvriti i pri upotrebi filmskog materijala.150 Za upotrebu audiovizelnih
izvora naroito su zainteresovani istoriari koji se bave savremenom istorijom, jer ako
bi oni svoja saznanja temeljili samo na pisanim dokumentima ne bi mogli stvoriti va
ljane zakljuke.151
Predmetni izvori, kao to su svetovne i crkvene zgrade, takoe mogu biti, na razne na
ine, znaajni u istorijskom istraivanju. Zgrade predstavljaju izvore ne samo kao nosioci
natpisa, grbova, oslikanih prozora itd., nego i po svom znaenju za drutveni ivot za
jednice u kojoj su nastale.152 Odlian primer mogunosti upotrebe ovakve vrste grae
preuzete sa Interneta u istoriografiji dao nam je austrijski istoriar Volfgang male u knji
zi Istorija evropske ideje. Govorei o kulturnoj integraciji Evrope posle Drugog svetskog
rata, male je skrenuo panju na arhitekturu zgrada u kojima su zasedale evropske
institucije i u kojima se Evropa vizuelno manifestuje s one strane nacionalnih simbolika
i ikonografija.153 Na tom mestu autor upuuje itaoca na Internet adrese na kojima je
mogue pogledati fotografije koje pokazuju arhitekturu zgrada o kojima govori u tekstu.
Dakle, vizuelni materijal dostupan preko Web-a iskorien je kao medijum koji itaocu
moe bolje da priblii autorovu misao.
Kao jednu od najboljih lokacija na mrei iji je sadraj fokusiran na prezentovanje au
diovizuelnog istorijskog materijala vredelo bi izdvojiti sajt Centra za virtuelne izvore
znanja o Evropi (Virtual Resource Centre for Knowledge about Europe CVCE), posveen
Odlian primer sajta sa korisnim audiovizuelnim materijalom: The Historical Sound & Image Archive,
<http://www.earthstation1.com/pgs/history/> (02. XII 2005).
150
O kritici svih vrsta istorijskih izvora, nevezano za kompjutersku epohu videti opirnije u: M. Gross, His
torijska znanost..., str. 241252.
151
152
Isto, str. 250.
153
V. male, Istorija evropske ideje, Beograd, 2003, str. 281. I na drugim mestima u ovoj knjizi vidljivi su elemen
ti upotrebe Interneta: kada govori o simbolici Evrope i odluci Evropske zajednice da preuzme zastavu
Saveta Evrope, autor se poziva na lanak sa tada aktuelnog (maj 2000) houmpejda EU-a <http://www.
europa.eu.int/abc/symbols/emblem/index_de.htm>. Takoe, u spisku izvora za deveto poglavlje knjige
koje govori o istoriji politikih integracija Evrope posle Drugog svetskog rata, autor navodi dokumenta
kojima je mogue prisupiti preko Interneta. Isto, str. 279, 329.
148
149
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
10
Centar za virtuelne
izvore znanja o Evropi
European Navigator
<http://www.ena.lu/mce.cfm>
izvorima za istoriju evropskih integracija European NAvigator (ENA). Obilje raznovrsnog

materijala vie od 10.000 dokumenata, fotografija, zvunih zapisa, video klipova, no
vinskih lanaka, crtea i karikatura, propraenih odgovarajuim objanjenjima, bazama
biblografskih podataka, tabelama i interaktivnim mapama i dijagramima predstavlja
neiscrpnu riznicu za sve istoriare koji se zanimaju za prolost Evrope od kraja Drugog
svetskog rata do dananjih dana. Pored brojnosti i raznovrsnosti istorijskih izvora, mul
tijezinosti (engleski, nemaki, francuski i panski jezik), ova prezentacija se odlikuje
i izuzetnim tehnikim reenjima koji multimedijalnosti njenog sadraja daju naroitu
dimenziju.154
Pored Web sajtova koje su sainila istorijska odeljenja univerziteta, meunarodne grupe
istoriara, muzeji i ugledni izdavai, postoji veliki broj prezentacija koje su napravili is
toriari amateri, arhivari amateri, kao i drugi pojedinci koji poseduju fotografije, raz
glednice, pisma i sve drugo to se odnosi na odreeni period ili dogaaj za koji se misli
da bi mogao da zanima druge ljude. Veliki deo ovog materijala izdavai zanemaruju zbog
toga to nije dovoljno komercijalan da moe da pokrije trokove izdavanja. Meutim,
Virtual Resource Centre for Knowledge about Europe CVCE, European NAvigator (ENA), 2006, <http://
www.ena.lu/mce.cfm> (20. X 2006).
154
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
sada kada je taj materijal dostupan na Internetu, on esto istoriaru, nastavniku istorije,
kao i aku, prua koristan uvid, posebno, u svakodnevan ivot i reakcije obinih ljudi na
vana deavanja svog vremena.155
Kao primarni izvorni materijal mogu se koristiti i dokumenta koja su proizvod samog
informatikog doba. U vremenu kada su informacione tehnologije potisnule veliki broj
tradicionalnih oblika posredovanja izmeu ljudi, kada se komunikacija obavlja posred
stvom elektronske pote ili diskusionih grupa, istoriari i taj materijal mogu iskoristiti u
svom istraivanju. Na primer, interesantni mogu biti elektronski forumi koji okupljaju
uesnike nekog istorijskog dogaaja, recimo veterane iz Drugog svetskog rata. Ili, ako
bi neko odluio da rekonstruie sopstvenu prolost u poslednjih desetak godina, veliku
pomo u tome mogla bi mu pruiti arhiva line elektronske prepiske. Takoe, istraivai
savremene politike istorije morae koristiti baze podataka o rezultatima izbora koji ve
inom ostaju zabeleeni na optikim diskovima, tj. CD-ROM-ovima.
Isto tako, kao interesantan istorijski izvor, naroito istoriarima zainteresovanim za izu
avanje savremene istorije, mogu posluiti blogovi, tj. dnevnici u elektronskoj formi
objavljeni na Internetu, ija popularnost i iroka rasprostranjenost i sama po sebi sve
doi o promenama na globalnom planu, a pod uticajem sveopte kompjuterizacije
drutva.156 Primer koji ilustruje razumevanje ovoga fenomena i njegov uticaj na istoriju
svakodnevnice jeste projekat Jedan dan u istoriji, koji je na svom portalu pokrenula
Britanska biblioteka, pozvavi sve Britance da napiu svoj blog, odnosno dnevnik,
odgovarajui na pitanje ta radite 17. oktobra 2006. godine?. Na taj nain Britanska
biblioteka eli da napravi istorijsku beleku o svakodnevnici ivota britanske nacije i to
tako to e Britanci sami opisati svoj ivot, a biblioteka e sve zapise sauvati i doku
mentovati kao nacionalnu beleku za budue generacije.157
I istoriari mogu pisati svoje blogove i tako svima zainteresovanima pruiti informacije
o svojim profesionalnim aktivnostima, ali i o deavanjima koja ulaze u sferu privatnosti.
Prema definiciji blogovi (blog, skraeno od eng. web log) predstavljaju jednu od revolucionarnih formi
komunikacije koja je razvijena zahvaljujui Internetu. Blog ne podrazumeva nikakav specijalni interfejs
niti u ma kom pogledu odstupa od onoga to bi se u uobiajenom smislu nazvalo dnevnikom. Meutim,
pre razvoja svetske informacione mree nije se moglo ni pretpostaviti koliko bi interesovanje postojalo za
praenje ovakve forme izraavanja od strane ire javnosti. Beogradska otvorena kola (BO), Informaciono
drutvo, <http://www.bos.org.yu/cepit/idrustvo/> (04. IX 2006).
157
B92>ivot>Vesti, Blogiranje kao istorijska beleka, 17. X 2006, <http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_
id=215733> (18. X 2006). O ovome pogledati i blog: Miland Brown, "One Day in History History Matters",
17. X 2006, u: World History Blog, <http://world-history-blog.blogspot.com/2006/10/one-day-in-historyhistory-matters.html> (24. X 2006).
155
156
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Tako je na Web prezentaciji Centra za istoriju i nove medije mogue itati blogove is
toriara i saradnika ukljuenih u ovaj projekat, u kojima oni redovno iznose svoja za
paanja, raspored aktivnosti i druge sadraje. Na primer, blog Deremi Bogsa (Jeremy
Boggs) posveen je razmiljanjima na temu kako istoriari mogu iskoristiti elektronske
forme kao sredstvo akademskog i edukativnog izraza.158 Ovakav vid izraavanja najbolji
je dokaz o razumevanju savremenih tokova istorije.
Prelazak sa tradicionalnih formi na elektronski vid izraavanja i komunikaciju posredova
nu savremenim informaciono-komunikacionim tehnologijama dovodi do postepenog
nestanka starih vrsta istorijskih izvora: pisama, razglednica, dnevnika, telegrama, zapisa,
na slian nain kao to je pronalazak tamparije oznaio veliku civilizacijsku prekretnicu
u osvit ranog modernog doba. Paralelno, kako ovi istorijski izvori sve vie poprimaju
zastareo i manje upotrebljiv oblik, dolazi i do pojave njihovih pandana u elektronskom
obliku: e-mail-a, diskusionih foruma, list servisa, blogova i sl., koji se mogu oznaiti kao
nove vrste istorijskih izvora, kako zbog specifinog elektronskog oblika, podlonosti
razliitim oblicima promene, ali i zloupotreba na Internetu, estih promena sadraja
strane (update-a, ili auriranja), tako i zbog potrebe kreiranja posebnih alata namenjenih
njihovoj kritici, npr. za odreivanje autentinosti.159
Sa tim u vezi, jo jedna vana karakteristika ovih novih vrsta je i problem klasifikacije,
tj. podele izvora na privatne i javne, to opet ima veze sa tendencijom brisanja granice
izmeu privatnog i javnog prostora u ivotu savremenog oveka. Najoigledniji primer
je pomenuti fenomen bloga, elektronskog dnevnika, ije je editovanje na Internetu
izuzetno jednostavno, tj. ne podrazumeva rad ni sa kakvim posebno komplikovanim
softverom, to su milioni ljudi iskoristili ne bi li deli sajber prostora odvojili za sebe.
Aktuelne tendencije dovode do novih izazova i oblika saradnje meu istoriarima, ar
hivistima, bibliotekarima, sa jedne, te istraivaima iz oblasti informacionih nauka i ma
tematike, sa druge strane.
Lagano iezavanje pisanih tragova nastalih u komunikaciji pisama, razglednica, dnev
nika utie i na izuavanje savremene istorije, ali isto tako postavlja i nove izazove pred
metodologiju istorijskih istraivanja. Do skoro su ovi pisani dokumenti omoguavali
istraivanje i politike istorije i privatnog ivota pojedinca. Meutim, ve sada ova vrsta
dokumenata polako iezava. Nekome ko prouava istoriju dananjice ta injenica
George Mason University, "Resources-Staff Blogs", u: Center for History and New Media, 2006, <http://
chnm.gmu.edu/resources/blogs.php> (09. IX 2006).
159
Aleksandra Fostikov, Slobodan Mandi, "New categories of historical sources: e-mail and forum. Internet
communacation and history", u: Pregled NCD, 10/207, Beograd, 2007, str. 41.
158
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
predstavlja poseban problem, u smislu prikupljanja i korienja grae. Budui istoriari,

istraivai bilo koje teme hronoloki vezane za tzv. informacionu eru, bie lieni jedne
veoma vane grupe izvora, do sada skladitene u arhivima, bibliotekama i drugim us
tanovama. Pojava novih vrsta izvora e-mail-a, diskusionih foruma, list servisa, javnih
komentara delimino moe nadoknaditi nestanak starih. Meutim, ovakva supstitucija
zahteva dalje unapreenje istorijske metodologije.
Kao to smo ve napomenuli, materijal preuzet sa Interneta, publikovan na CD-ROM-u
i sl., moe imati i svoj ekvivalent u tampanom obliku, koji moe biti identian, slian
ili potpuno razliit od elektronske forme dokumenta. Elektronski izvori u uem smislu
obuhvataju ona dokumenta koja postoje iskljuivo u elektronskoj formi. Generalno,
elektronski izvori se mogu podeliti u dve osnovne grupe:
Web i online izvori
World Wide Web stranice
FTP sajtovi
online sinhrona komunikacija (chat)
blogovi
privatni e-mail
e-mail sa list servisa
forum, diskusiona grupa
javni komentari
arhivirani dokumentarni materijal ili elektronski izvori zapisani na
raznim prenosivim medijima (CD-ROM-ovi, DVD-ovi, hard diskovi,
diskete, magnetne trake, itd)
arhivirane kolekcije dokumenata, knjiga, asopisa, mikrofilmova i sl.
audiovizuelni materijal (fotografije, filmovi, zvuni zapisi)
baze podataka
multimedijalne prezentacije
Prezentacija naunih rezultata, informacije o

razliitim podrujima istraivanja
Nesagledivu pomo i nezamenljivu ulogu u istorijskim istraivanjima Internet prua
svojom mogunou da za neverovatno kratko vreme prui korisniku informacije raz
ne sadrine: od pregleda tekue svetske periodike, raznih svetskih vesti i deavanja na
polju nauke za koju je naunik uestruno opredeljen, pa sve do relativno jednostavne
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
navigacije kroz pravi okean informacija, baza podataka i integralnih elektronskih izda
nja knjiga i lanaka.160
Prezentacija naunih rezultata u istoriografiji u obliku rasprave ili monografije jeste naj
celovitiji odgovor na postavljeno istraivako pitanje.161 Sveopta kompjuterizacija nauke
u poslednjih nekoliko godina imala je velikog uticaja i u ovoj dimenziji istoriarevog
rada. Monografije i rasprave mogue je preuzimati sa Interneta ili CD-ROM-a, u obliku
elektronskih izdanja ranije publikovanih u tampanom obliku. Meutim, veliki broj ra
dova sve ee je objavljen iskljuivo u elektronskoj formi. U oba sluaja re je o elek
tronskim, ili e-publikacijama.162 Posledice toga su mnogostruke. Prvo, mogunost pri
stupa pojedinim radovima znatno je olakana, to omoguava da ih koristi mnogo vei
broj ljudi nego to je to bio ranije sluaj. Na primer, Duan T. Batakovi za posledicu
objavljivanja svojih knjiga i lanaka na Internetu uzima poveanu citiranost tih radova,
ali smatra da je loe to neke njegove knjige, kao to je Kosovo Chronicles, nisu mogle
ponovo da budu tampane jer su dostupne i preko Web-a.163 Takoe, forma moe znatno
uticati i na sadraj nekog dela, kako putem nelinearnog izlaganja, tako i mogunou
kombinacije teksta, slike i zvuka, tj. multimedijalnom prezentacijom. Kao to kae T. H.
Eriksen: Istorija filozofije ne izgleda samo drugaija na jednom CD-ROM-u, kamuflira
na kao roman ili snimljena kao film, ako je uporedimo sa suvoparno pisanom knjigom
od 500 stranica bez ilustracija. Ona jeste drugaija.164 Zatim, kada neto i uspete da
pronaete na Internetu, pitanje je da li e taj rad ili stranica biti dostupni i sledei put
kada se odluite da je preuzmete. Nije nebitno ni to to radove ili sajtove sa istorijskim
sadrajem mogu objavljivati i amateri zaljubljeni u prolost, ali i pojedninci ili organizacije
Slobodan Mandi, Mogunosti primene Interneta u istorijskom istraivanju, u: Herodot. Bilten Udruenja
za drutvenu istoriju Euroclio, br. 5, Beograd, 2004. str. 20.
161
162
Elektronska publikacija (e-publikacija) je publikacija slagana ili otkucana na raunaru, ili konvertovana
iz tampanog u digitalni, tj. mainski itljiv format, skeniranjem ili na neki drugi nain, a namenjena za
prikazivanje na ekranu raunara. Ako se ovakve publikacije uvaju na nekom od servera koji preko javne
komunikacione mree dozvoljava nestriktivan pristup irem krugu korisnika, ili je taj pristup ureen javno
dostupnim pravilima, govorimo o elektronskim publikacijama na Internetu. Opirnije videti u: Ljiljana
Kovaevi, Pozdrav Gutenbergu! E-publikacije na Internetu i kako ih nai, u: Glasnik NBS, 1/2001, Beo
grad, 2001, str. 263273. O nekim prednostima i manama elektronskih publikacija u odnosu na tampane
videti u: Jeffrey Barlow, "The History Journal in the 21st Century", u: Journal of The Assocation for History
And Computing, Vol, I, No 1, June 1998, <http://mcel.pacificu.edu/history/jahcI1/Editorials/EditI1.HTML>
(02. X 2005).
163
Vladana Rai, Diplomata zaljubljen u raunare, intervju sa Duanom Batakoviem, u: Mikro PC World,
februar 2003, str. 91.
164
T. H. Eriksen, Tiranija trenutka, str. 23.
160
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
ija je jedina namera da ire odreene ideje ili vre propagandu, a radovi objavljeni na
Internetu, kao to je poznato, ne podleu cenzuri.
Danas je istoriarima posredstvom Interneta na raspolaganju nebrojeno mnotvo elek
tronskih publikacija: od itavih elektronskih biblioteka poput Projekta Gutenberg (http://
www.gutenberg.org/), ili Biblioteke srpske istorije u okviru Projekta Rastko (http://www.
rastko.org.yu/istorija/index_c.html), do brojnih izdanja istorijskih elektronskih asopisa.
Veliki broj lanaka i knjiga dostupan je i na jednom od najstarijih istorijskih sajtova na In
ternetu Historical Text Archive (HTA) koji je kreiran jo 1990. godine u Misisipiju (http://
historicaltextarchive.com/).165 Jedna od najboljih lokacija na Internetu za pretraivanje is
torijskih asopisa irom sveta svakako je The History Journals Guide (http://www.historyjournals.de/), koji je pokrenut 1997. godine kao studentski projekat na Univerzitetu u
Kelnu (University of Cologne), prvobitno pod nazivom Historische Zeitschriften. Danas ovaj
predmetni direktorijum u svojoj bazi ima oko 300 elektronskih izdanja istorijskih asopisa,
a bazu je mogue pretraivati abecednim redom, geografski i tematski.166
Interesantno je primetiti da od istorijskih asopisa sa prostora bive Jugoslavije izuze
tno mali broj njih ima i svoja elektronska izdanja. U veini sluajeva dat je samo sadraj
nekoliko prethodnih brojeva (Istorijski asopis, Godinjak Udruenja za drutvenu istori
ju, Tokovi istorije) ili mogunost preuzimanja kompletne bibliografije asopisa (Istorij
ski asopis, Zgodovinski asopis).167 Izuzetak predstavljaju Prilozi Instituta za istoriju u
Sarajevu, gde je mogue preuzeti integralne verzije objavljenih radova od 2001. godine,
kao i apstrakte radova od 1999. godine (sadraj od 1985. god),168 a poslednja dva broja
Zgodovinskog asopisa takoe je mogue itati (parcijalno) u elektronskom izdanju (Z
2005 12, Z 2005 34), kao i dva broja Arhiva, asopisa Arhiva Jugoslavije (1/2000 I,
2/2002 II).169 Pomenimo i Herodot, bilten Udruenja za drutvenu istoriju Euroclio, koji
je takoe dostupan i u elektronskom obliku.170 asopis za suvremenu povijest i Povijesni
Donald J. Mabry, The Historical Text Archive, <http://historicaltextarchive.com/> (01. XII 2005).
Stefan Blaschke, The History Journals Guide. Starting Page, 16. XI 2005, <http://www.history-journals.de/>
(05. XII 2005).
167
Istorijski institut u Beogradu, Istorijski asopis, <http://www.hi.sanu.ac.yu/srp/istorijski_casopis.htm>
(05. XII 2005); Udruenje za drutvenu istoriju, Godinjak za drutvenu istoriju, <http://www.udi.org.yu/
annual.asp> (05. XII. 2005); Institut za noviju istoriju Srbije, Tokovi istorije, <http://www.inisbgd.co.yu/sr/
publikacije> (05. XII. 2005); Oddelek za zgodovino Filozofska fakulteta, Ljubljana, Zgodovinski asopis,
<http://www.ff.uni-lj.si/publikacije/zgcasopis/default.htm> (05. XII 2005).
168
Institut za istoriju Sarajevo, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, 1. XII 2004, <http://www.iis.unsa.ba/
prilozi/index.html> (05. XII 2005).
169
Arhiv. asopis arhiva Jugoslavije, u: Komunikcija, <http://www.sac.org.yu/komunikacija/casopisi/arhiv_
yu/index_html?stdlang=gb> (05. XII 2005).
170
UDI Euroclio, Herodot, <http://www.udi.org.yu/ec/default.asp?j=&o=1> (05. XII 2005).
165
166
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
prilozi Hrvatskog instituta za povijest u trenutku pisanja ovih redova nisu dostupni u
elektronskom obliku, ali je, kako stoji na aktuelnom sajtu, u toku izrada i ovih elektron
skih izdanja.171 Meutim, i ovi retki istorijski asopisi, ili pojedni brojevi asopisa, koji su
dostupni u elektronskoj formi, predstavljaju samo reprinte originalnih papirnih izdanja,
dok ozbiljni asopisi koji se izdaju iskljuivo u elektronskoj formi praktino ne postoje.
Izuzetak koji potvruje pravilo je elektronski asopis Anarheologija, sa obiljem zanimlji
vih, nauno utemeljenih lanaka iz oblasti arheologije i istorije, bogato ilustrovanih, sa
propratnim linkovima i sa dodatnom literaturom na kraju svakog teksta. Naalost, ovaj
asopis vie ne izlazi, iako su est izalih brojeva i dalje dostupni na adresi http://www.
anarheologija.org.172
Postoji nekoliko standardizovanih oblika prezentacija radova koje moemo preuzeti sa
Interneta, kao to su: HTML173, PDF174 ili DOC175. Nevezano za tehnike detalje, najvanije
je istai da ako su neka knjiga ili lanak dostupni u HTML formatu, stranice nee biti
obeleene kao u tampanom izdanju, ve e se itav rad nalaziti na samo jednoj Web
stranici, ili e se odreenim poglavljima pristupiti putem linkova sa prve, pristupne stra
ne. Na primer, itavo izdanje prevoda (sa latinskog na engleski) Jordanesovog dela O
poreklu i delima Gota (De origine actibusque Getharum), dostupan na jednoj Web lokaciji
u HTML formatu, dat je u okviru samo jedne stranice, a pojedinim poglavljima mogue
je pristupiti preko preica koje se nalaze na poetku teksta, tj. preko sadraja.176 Kada
se ovaj tekst konvertuje u Word, dobija se vie od pedeset stranica teksta, pri emu je
font istog tipa i veliine. Dobar primer za drugu vrstu prezentacije u HTML formatu, ka
da su na poetnoj strani dati samo linkovi ka poglavljima, predstavlja Internet izdanje
Hrvatski Institut za povijest, Izdavatvo, <http://misp.isp.hr/izdavastvo.html> (05. XII 2005).
Nakon 2005. godine, pojavilo se jo nekoliko elektronskih izdanja istorijskih asopisa sa prostora bive
Jugoslavije, koje je mogue kompletno preuzeti sa Interneta, a to su: Godinjak Udruenja za drutvenu
istoriju, Tokovi istorije Instituta za noviju istoriju Srbije i Balcanica Godinjak Balkanolokog instituta
SANU iz Beograda, kao i asopis za suvremenu povijest, Povijesni prilozi Hrvatskog instituta za povijest i
Zbornik Odsjeka za povijesne i drutvene znanosti Hrvatske akademije znanosti i umetnosti. Sa druge
strane, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, poeli su da naplauju preuzimanje svog elektronskog
izdanja.
173
HTML Hypertext Markup Language skup simbola za markaciju ili kodova umetnutih u dokument,
koji se prezentuju na stranici za pretraivanje na Web-u. Zbog ovoga veina dokumenata na Web-u sari
sufiks .html ili .htm.
174
PDF Portable Document Format format prenosivih dokumenata koji prikazuje vernu sliku dokumenta,
zahtevajui da korisnik nabavi besplatan softver Adobe Acrobat Reader <http://www.adobe.com>, kako
bi mogao da prikae ili odtampa datoteku.
175
DOC skraenica za "document" fajl ekstenzija za program (tekst procesor) Microsoft Word.
176
Jordanes, The Origin And Deeds Of The Goths, (translated by Charles C. Mierow), 22. IV 1997, <http://www.
acs.ucalgary.ca/~vandersp/Courses/texts/jordgeti.html#Top> (13. IV 2002).
171
172
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
11
Slike, rituali i simboli
Nemake Demokratske
Republike proslava
1. maja 1953. godine.
<http://www.dhm.de/
ausstellungen/aufneu/>
knjige Istorija srpskog naroda Vladimira orovia.177 Meutim, ponekad moemo naii i
na elektronska izdanja kojima je je posveena itava Internet prezentacija. U tom sluaju
tampano izdanje je zapravo specijalno prireeno i dopunjeno novim, naroito multi
medijalnim sadrajima. Usled izuzetno malog broja domaih izdanja ovoga tipa, koja
u punoj meri iskoriavaju prednosti novih tehnologija, neizostavno bi trebalo skrenuti
panju na elektronsko izdanje knjige Fotografija i propaganda Milanke Todi, original
no publikovane 2005. godine.178 Dvojezino (srpski i engleski) elektronsko izdanje ove
Vladimir orovi, Istorija srpskog naroda IIII, Integralno elektronsko izdanje, u: Projekat Rastko, Biblioteka
srpske istorije, poslednja izmena 16. XI 2002, <http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/
index.html> (02. VIII 2005).
178
Milanka Todi, Fotografija i propaganda 19451958, <http://www.photo-propaganda.com/predgovor.
php> (15. X 2006). Knjiga Fotografija i propaganda povezuje ili montira ideje jugoslovenskih avan
gardnih grupa, nadrealizma pre svega, a onda i onih okupljenih oko lista Nova literatura, sa kulturom
agitacije i propagande na temelju teze koju je izneo Boris Grojs u delu The Total Art of Stalinism, Avant
Garde, Aesthetic. Dictatorship, and Beyond (1992). U osnovi, knjiga ispituje i tematizuje retoriku fo
tografije od 1945. do 1958. godine koja se, sa jedne strane, profilie u asopisima Nadrealizam da
nas i ovde (NDIO) i Nova literatura, dok se sa druge fokusira na spektakl mehanikih slika o novom so
cijalistikom drutvu. U okviru te analitike linije kree se ne samo tekstualna i vizuelna naracija nego
i model grafikog dizajna knjige.
177
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
monografije, koja ispituje i tematizuje retoriku fotografije u socijalistikoj Jugoslaviji od

1945. do 1958. godine, pored teksta propraenog bogatom kolekcijom fotografija, prua i
mogunost preuzimanja multimedijalnih sadraja poput video zapisa prvomajske parade
u Beogradu iz 1947. godine, ili masovnih pesama i avangardne muzike u mp3 formatu. Va
lja napomenuti da je u okviru iste sekcije sajta (multimedija) mogue preuzeti kompletnu
knjigu i u PDF formatu (gde su stranice paginirane isto kao i u tampanom izdanju).179
Najvanija posledica koja se javlja pri prezentaciji istorijskih radova u razliitim forma
tima u elektronskom obliku, posebno u HTML-u, predstavlja problem citiranja radova
preuzetih sa Interneta. Ovo je ujedno i jedan od razloga to mnogi istoriari sumnjia
vo gledaju na mogunost upotrebe materijala preuzetog sa Interneta. Znatno je lake
citirati neki rad ako je on dat u PDF formatu jer je tada svaka stranica obeleena isto
kao i u tampanom izdanju, odnosno isto kao da je u pitanju tampano izdanje (ako
rad postoji samo u elektronskom obliku). Na primer, studiju o istoriji mentaliteta u ranoj
modernoj engleskoj istoriji, Crime and mentalities in early modern England britanskog
istoriara Malkolma Gaskila (Malcolm Gaskill), nalazi se na Web-u kao elektronsko izda
nje u PDF formatu gde su stranice obeleene isto kao i u tampanoj verziji rada.180
Pored velikog broja integralnih elektronskih izdanja knjiga (e-books), asopisa (e-journals)
i lanaka, postoje i Web prezentacije koje su fokusirane na odreeni dogaaj, linost, ili
temu iz prolosti. Takva prezentacija moe da bude kompilativnog karaktera, tj. na njoj
mogu da budu dati radovi preuzeti iz razliitih izvornika koji se bave odreenom te
mom. Odlian primer takve vrste prezentacije predstavlja sajt posveen Staljingradskoj
bici na adresi http://www.stalingrad.com.ru/history/. Tekstovi na ovom sajtu su preuzeti
iz razliitih knjiga i enciklopedija, propraeni odlinim mapama, a posebno je data i ar
hiva fotografija, takoe sakupljenih iz nekoliko zbirki.181
Pojedine Internet prezentacije fokusirane su na posmatranje prolosti iz nekog poseb
nog ugla, kao to je, na primer ruski sajt primarno usmeren na hronoloku vizuru
minulih vremena, iako je, zapravo, ugao posmatranja mnogo iri na ovom sajtu se, osim
detaljnih hronolokih pregleda, poglavito ruske istorije (koji su razvrstani hronoloki,
ali i po tematskim celinama), mogu pronai i istorijski izvori, genealoke tablice, bogata
elektronska biblioteka, istorijski biografski renik i jo mnogo toga drugog.182
Milanka Todi, Fotografija i propaganda 19451958, <http://www.photo-propaganda.com/multimedija.
php> (15. X 2006).
180
Malcolm Gaskill, Crime and mentalities in early modern England, Cambridge University Press 2000, <http://
assets.cambridge.org/052157/2754/sample/0521572754wsc00.pdf> (27. III 2005).
181
Stalingrad: History of the Battle on the Volga, <http://www.stalingrad.com.ru/history/history.htm> (16. XI 2005).
182
, <http://www.hrono.ru/index.sema> (14. IX 2006).
179
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
Osim prezentacije originalnih rezultata, za napredak istorije kao nauke vana je i temelj
na, kontinuirana informacija o razliitim podrujima istraivanja, koja omoguava istori
arima da grade dalje na tuim rezultatima, da ne ponavljaju nego samo proveravaju
ve obavljena istraivanja ili da proire vienje upoznavanjem razliitih dometa svoje
discipline.183 Posredstvom Interneta istoriari su dobili i znaajnu mogunost pristupa
velikom broju prikaza, recenzija, bazama bibliografskih podataka, kao i raznim drugim
informacijama od manjeg ili veeg znaaja. Kao primer moe da poslui elektronski a
sopis Reviews in History Instituta za istorijska istraivanja u Londonu (http://www.history.
ac.uk/reviews/index.html). Za skoro deset godina izlaenja (od 1996. godine) objavljeno
je vie od 450 prikaza i recenzija znaajnih radova iz svih oblasti od interesa za istoriare.
Prikazi su razvrstani po hronolokim, geografskim i tematskim celinama, a autorima iji
su radovi prikazani i ocenjeni u ovom elektronskom asopisu ostavljena je mogunost i
pravo da odgovore autorima lanka i urednicima lista.184 Slinog profila je i elektronski
asopis History in Focus (http://www.history.ac.uk/ihr/Focus/index.html), istog izdavaa, s
tim to je svaki broj posveen odreenoj temi, a prikazi i recenzije nisu ogranieni samo
na tampana monografska izdanja, ve se daje kritiki osvrt i na Web sajtove i lanke.185 Na
primer, izdanje od jeseni 2001. godine posveeno je teoriji istorijske nauke i naslovljeno
sa What is History?, u ast etrdeset godina od izlaska istoimene knjige Edvarda H. Kara
(Edward H. Carr). Tako je svakome ko se zanima za teoriju istorijske nauke data mogunost
da se posredstvom Web-a ukratko upozna sa nekoliko najreprezentativnijih naslova bri
tanske istoriografske kole iz ove oblasti objavljenih krajem XX i poetkom XXI veka.186
Znaajno je napomenuti da se pored ovih standardizovanih oblika informisanja sve vie
javljaju i recenzije i prikazi Web sajtova, elektronskih izvora, CD-ROM-ova, softvera i sl., koje
bi bili korisni i interesantni istoriarima. Ovaj vaan zadatak na polju informisanja istoriara
o novostima iz sveta istorije i kompjuterizacije moda najbolje obavlja ameriki asopis
Journal of the Assocation for History and Computing (http://mcel.pacificu.edu/jahc/). Na pri
mer, u jednom broju ovoga asopisa dati su kratki prikazi Web sajtova na temu Istorije i
praznika.187 Moda je poneki prikaz ili recenzija elektronskog izvora, Web sajta, monografije
Institute of Historical Research (IRH), Reviews in History. Introduction, (21. XI 2005), <http://www.history.
ac.uk/reviews/index.html> (25. XI 2005).
185
Institute of Historical Research (IRH), History In Fokus, <http://www.history.ac.uk/ihr/Focus/index.html>
(25. XI 2005).
186
Institute of Historical Research (IRH), "What is History?", u: History In Fokus, <http://www.history.ac.uk/ihr/
Focus/Whatishistory/index.html> (25. XI 2005).
187
Scott Merriman (ed.), "The Histories of Holidays", Electronic Resources for History and Computing, u:
Journal of the Assocation for History and Computing, Vol. IV. No. 1, April 2002, <http://mcel.pacificu.edu/
JAHC/JAHCIV1/E-REVIEWS/sitesiv1.html> (22. IV 2005).
183
184
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
ili rasprave iz oblasti istorije i kompjuterizacije, u nekom od domaih istorijskih asopisa,

dobar nain da se probije led u ovoj potpuno zanemarenoj temi nae istoriografije.
Nikako ne bi trebalo zaboraviti da je u nepreglednom moru informacija na Internetu
dostupan veoma veliki broj specijalizovanih bibliografija, koje istraivaima na polju
istorijske nauke mogu biti od neprocenjive vrednosti. Iako bibliografije mogu sluiti i kao
svojevrsni istorijski izvor188, njihov prevashodni znaaj lei u sistematskom informisanju
istraivaa o naunoj produkciji iz oblasti za koju su zainteresovani. Postoje razne vrste
bibliografija: bibliografije pojedinih autora, strunih asopisa, istorijskih dogaaja, te
matskih celina, opsene, multilingvinalne, bibliografije objavljenih radova o nekoj temi
od svetskoistorijskog znaaja, ili one koje obuhvataju samo pregled objavljenih radova na
jednom jeziku itd. Sve vrste biblografskih pregleda, baza podataka, uopte bibliografske
literature, istraivaima su dostupne i preko Internet servisa, na prvom mestu WWW-a.
Na primer, britanska istoriarka dr eron Hauard (Sharon Howard) je na sajtu posveenom
izvorima za ranu modernu istoriju postavila i izvrsnu kolekciju bibliografija posveenih
razliitim tematskim celinama vezanim za vremenski period kojim se ova istoriarka
profesionalno bavi, kao to su npr: Amerika revolucija 17631789, istorija reformacije,
kriminal u knjievnosti XVIII veka, rani moderni engleski gradovi, rana moderna panija,
Francuska, Engleska, Rusija, Kina, vetiarenje i procesi protiv vetica, trudnoa i poroaji,
revolucija znanja itd.189 O opirnosti i iscrpnosti ovih bibliografija moe da posvedoi i
podatak da je samo bibliografija o vetiarenju u ranoj modernoj istoriji obima preko tri
stotitne stranica (u PDF formatu), a bibliografija sadri radove autora sa raznih meridijana
i na raznim jezicima, tako da se tu mogu pronai i radovi objavljeni u Beogradu, Krakovu,
Zagrebu, Skoplju, Sofiji, Murskoj Soboti.190
Postoje i specijalizovani Internet servisi za istoriare koji omoguavaju zainteresovani
ma da periodino, putem elektronske pote, dobijaju informacije koje bi ih mogle zani
mati. Tako servis Informaciona sluba za istoriare (Nachrichtendienst fr Historiker)191
tri puta nedeljno sakuplja lanke o istoriji i istoriografiji, objavljene u tampi i asopi
sima sa nemakog, engleskog, francuskog i italijanskog govornog podruja, a potom
zainteresovani dobijaju elektronsko pismo sa hiperlinkovima koji daju direktan pristup
svakom lanku. Ispod svakog linka stoji iz kojih novina je lanak preuzet, kao i kratak
Zdravko Radulovi, Bibliografija kao istorijska graa za noviju istoriju, u: Glasnik NBS, 2001/1. Beograd, 2001.
Sharon Howard, Early Modern Resources Bibliographies, p. 12, 23. IX 2006, <http://www.earlymodernweb.
org.uk/emr/index.php/category/reference/bibliographies/> (11. XI 2006).
190
Jeffrey Merrick, "Early Modern Witchcraft", u: Sharon Howard, Early Modern Resources Bibliographies, 23.
IX 2006,<http://www.hist.unt.edu/web_resources/witchcraft_bib.pdf> (11. XI 2006). str. 122125.
191
Nachrichtendienst fr Historiker, <http://www.nfhdata.de/premium/index.shtml> (15. XI 2005).
188
189
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
12
Iz foto-albuma dinastije
Romanov u okviru
prezentacije Alexander
Palace Time Machine
posveene istoriji
Romanova i ruskoj
istoriji
<http://www.alexanderpalace.org/
romalbum/gallery.html?sku=3>
sadraj, kako bi korisnik video da li ga to eventualno zanima. Prvobitno je vren pregled

lanaka samo na nemakom jeziku, a danas je mogue pratiti tekstove i na engleskom,
francuskom i italijanskom jeziku, u zavisnosti od interesovanja (ali i znanja jezik). U ok
viru pregleda sadraja na engleskom jeziku sakupljaju se lanci iz novina kao to su:
Washington Post, New York Times, Daily Telegraph, The Guardian, The Observer, The In
dependent. Treba napomenuti da je mogue pristupiti i arhivi svih tekstova sakupljenih
od 2001. godine.
Jedna od najvanijih posledica procesa virtuelizacije nauke je da se rezultati naunih pro
jekata, i meunarodnih i kolektivnih, esto uobliavaju u vidu elektronskih publikacija
na Internetu ili postaju svojina elektronskih asopisa i elektronskih biblioteka. Zbog to
ga se svetske zalihe naunih resursa naglo poveavaju, to na dnevni red postavlja novi
globalni problem stvaranje efikasnih sredstava pretraivanja neophodnih informacija
u elektronskoj mrei.192
K. K. Kolin, Problemi informatike civilizacije..., str. 411.
192
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Tehnike za pretraivanje informacija

hibridni katalozi za istoriare
Informatiko osposobljavanje istoriara za izazove koje namee upotreba savreme
nih tehnolokih inovacija podrazumeva i sposobnost da se u nepreglednom moru in
formacija dostupnih na Internetu pronau samo one koje e u datom trenutku biti od
znaaja, i to uz minimalni utroak energije i vremena. U tu svrhu istoriar mora upoznati
i uvebati neke od osnovnih tehnika i alata za pretragu Web-a.193
U ogromnoj koliini podataka na Web-u mnogi ostaju zakopani i nikad, ili retko iskorie
ni, neki se dupliraju, a samo mali deo se redovno koristi za primenu i sintezu sa drugim
podacima ili steenim znanjima. Koliko je to ozbiljan problem govori i to da se esto de
ava da se ponovo prikupljaju kolekcije podataka koje ve negde postoje uskladitene.
Jedan od razloga je to se metode za pretraivanje podataka sporije razvijaju od same ra
unarske tehnologije, raunarskih mrea i baza podataka pristupanih irokom krugu ko
risnika. Drugi razlog bilo bi nepoznavanje alata za pretraivanje ili nedovoljna izvebanost
u radu sa njim, kao i neobavetenost o vanim adresama na Internetu koje su bitne za
obavljanje odreene delatnosti, ili koje upuuju na druge bitne izvore ili adrese.194
Za racionalnu i ekonominu upotrebu Web-a koriste se svojevrsni Web imenici, adresari
i katalozi tj. pretraivai koji sadre relativno precizne popise sadraja i tane adrese
miliona javno dostupnih dokumenata smetenih na bezbrojnim raunarima rasutim po
svim kontinentima.195 Traganje za korisnim materijalom na Internetu je efikasno onoliko
koliko su efikasni sistemi indeksiranja na pretraivaima. Nijedan pretraiva nema in
deks koji obuhvata celu mreu, a svaki pretraiva koristi razliite tehnike pretraivanja i
metod na kome je zasnovan indeks. Neki od njih obeleavaju samo nazive stranica Websajta, neki samo njihove naslove, podnaslove i hiperlinkove, a neki obeleavaju sadraj
celokupnog dokumenta.196 Iz tog razloga, u potrazi za eljenim informacijama uvek bi
O pretraivanju Interneta, sistemima i tehnikama za pretraivanje informacija videti u: M. Peri, Web
odiseja..., str. 18; Vesna Stevanovi, Pretraivanje na Internetu, u: Glasnik NBS, 1/1999, Beograd, 1999,
str. 205219; Milena Mati, Istraivanje inteligentnih sistema za pretraivanje informacija, u: Glasnik
NBS, 1/2000. Beograd, 2000, <http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/glasnikNBS/II_1/
d007/download> (11. XII 2004); Roger A. Griffin, "Finding Primary Sources on the Internet", u: Using the
Internet as a resource for historical research and writing, Austin 1999, <http://www.austincc.edu/history/
inres04prm.html> (12. VI 2005); R. Stradling, Nastava..., str. 121128; NetNovinar, <http://www.netnovinar.
org>, pogledati pod: Internet i novinarstvo>Pretraivanje, (26. X 2006).
194
V. Stevanovi, Pretraivanje..., u: Glasnik NBS..., str. 205.
195
M. Peri, Web odiseja..., str. 3.
196
R. Stradling. Nastava..., str. 127.
193
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
trebalo koristiti najmanje dve maine za pretraivanje Web-a. Uproeno, pretraivai

se mogu razvrstati u etiri osnovne kategorije: 1) roboti ili maine za pretraivanje
(search engines), 2) informacioni direktorijumi, ili predmetni katalozi, 3) tzv. hibridi, koji
kombinuju prednosti i izbegavaju mane prethodne dve vrste pretraivaa, 4) meta
pretraivai.197
Bitno je naglasiti da koja god se tehnika pretraivanja koristi, nikada se ne dobijaju sve
relevantne informacije, kako zbog dinamike menjanja informacija na Internetu, tako i
zbog neujednaenosti u prikazivanju resursa. Takoe, uz eljene rezultate esto se do
bijaju i podaci koji su neupotrebljivi, to se deava zbog nedovoljno razvijenog jezika za
pretraivanje i zbog toga to podaci na Web stranama esto nisu strukturirani.198
Roboti, ili maine za pretraivanje, prave automatske indekse Web strana pomou spe
cijalnih raunarskih programa koji neprestano proeljavaju svetsku mreu popisujui
Web stranice i njihove sadraje. Zato ove programe u Internet argonu nazivaju pa
ucima.199 Osim potrage za novim stranicama (a svakog dana se na Internetu pojavlju
je nekoliko desetina miliona), pauci se u pravilnim vremenskim intervalima, najee
meseno, vraaju na lokacije koje su ranije posetili i proveravaju da li je u meuvremenu
menjan sadraj Web stranica, a ako jeste, onda izmene dodaju u svoje indekse, ime se
obezbeuje aktuelnost podataka. Indeksi koje su napravili roboti pretrauju se po tzv.
kljunim reima (keywords).200 Meutim, da bi se dobio zadovoljavajui rezultat, tj. pro
nalo neto iz delokruga sadraja za koji smo zainteresovani, esto nee biti dovoljno sa
mo ukucati odreeni pojam ili kljunu re u polje za pretraivanje. Budui da veliki broj
pretraivaa koristi Bulove (logike) operatore, koji onome koji traga za podacima omo
guavaju da naznai odreene rei, a zanemaruju neke druge, kao i da pretrauje na osno
vu kombinacije odreenih rei, to pretraivanje ini znatno efikasnijim, pri korienju
neke od maina za pretraivanje trebalo bi biti upoznat i sa naprednijim opcijama za pre
traivanja Web-a. Svaki od pretraivaa podrava fokusiranje, preciziranje i proirivanje
V. Stevanovi, Pretraivanje..., u: Glasnik NBS..., str. 206.
199
200
Trenutno, najvei i najuspeniji primer robota za pretraivanje je Google <http://www.google.com>, sa
apsolutno najveim pretraivaem Interneta i indeksom tekstualnog sadraja od blizu deset milijardi
indeksiranih HTML strana i PDF dokumenata. Iako se pojavio tek 1998. godine, Google je postao najbolji
zahvaljujui originalnom i izvanrednom algoritmu za rangiranje stranica. Na osnovu toga Google je po
stao i najprecizniji pretraiva u pronalaenju Web strana. On pripada tzv. drugoj generaciji maina za
pretraivanje. Prvoj generaciji pripadali su npr. AltaVista i Yahoo, koji su se sada sklonili u bezbednije
okruenje, tzv. hibridnih pretraivaa gde ih Google-ova tehnoloka superiornost ne ugroava. Videti u:
M. Peri, Web odiseja..., str. 3, 4.
197
198
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
pretraga pomou posebnih znakova: plus (+), minus (), navodnika (), znaka tilde (~),
zvezdice (*) i sl., a u nekim sluajevima umesto ovih znakova mogu se upotrebiti i veznici,
npr. NOT umesto minusa (), ili AND umesto plusa (+), ili samo veznik, npr. OR.201
Na primer, recimo da uz pomo Google pretraivaa elimo da pronaemo sadraje koji
se odnose na Veliku istonu krizu 18751878, kao i da nas dodatno zanimaju podaci o
naoruanju u vezi sa Velikom istonom krizom. Ako u polje za pretraivanje ukucamo
samo great eastern crisis, dobiemo 12.800.000 rezultata! Da bismo rezultat pretrage
sveli na znatno manju koliinu podataka, prvo to emo dodati uz ve ukucani termin
je hronoloka odrednica 18751878, ispred koje moemo staviti znak plus (+).202 Sada je
broj rezultata ve znaajno manji: 547 pogodaka. Zatim smo uoili da neki od rezultata
sadre i pojmove koji se odnose samo na re great (kao npr. great powers), kao i da se
Velika istona kriza esto spominje u skraenoj varijanti, samo eastern crisis. Zbog toga
emo u upit staviti pod navodnicima "eastern crisis" i "great eastern crisis", a izmeu emo
ukucati re OR, tako da e zadati upit na ovom stepenu pretrage izgledati ovako: "eastern
crisis" OR "great eastern crisis" +1875-1878. Sada smo ve dobili sve strane u kojim se
spominje Istona kriza, ili Velika istona kriza, a broj stranica koje smo dobili smanjen je
na oko 180. Ako postojeem upitu dodamo jo i re guns, ispred koje emo umetnuti
znak ~, nova pretraga e izbaciti samo dokumente gde se spominje Velika istona kri
za, ili samo Istona kriza 18751878, ali i rei puke, topovi, revolveri, ili pojam vatreno
oruje, kao i sve sinonime ovih rei (zbog znaka ~) poput: rifles, weapons, fierarms, arms
i sl., a broj strana koji smo ovim upitom dobili smanjio se na oko ezdeset.203
Treba ukazati i na mogunost napredne pretrage u Google-u, gde se moe izabrati da
li e se pretraivati sadraj na svim jezicima ili samo nekom odreenom, da li se ele
pretraivati dokumenti svih tipova, ili samo pojedini formati (Adobe Acrobat .pdf,
Microsoft Word .doc, Microsoft Powerpoint .pps, Rich Text Format .rtf i sl.), kao i jo
nekoliko veoma korisnih opcija za pretraivanje.
Detaljnije o upotrebi logikih operatora i trikova u korinjenju maina za pretraivanje pogledati u: Mile
Peri, Web Odiseja 2006, IS Petnica, Valjevo 2006; NetNovinar, Pretraivanje, u: Internet i novinarstvo, bez
datuma, <http://www.netnovinar.org/compiled/p480.htm?CFID=144206&CFTOKEN=40c5cc0d58e1135
a-8414038F-423A-BD02-425C094F13FB2400> (26. X 2006).
202
Ako se izmeu kljunih rei ne doda operator, po default-u e biti umetnuto AND (+). Ukoliko se eli pronai
doslovna fraza, moemo je oznaiti znacima navoda, recimo "fernand braudel center". Da bi se neka re is
kljuila iz rezultata, trebalo bi da se u opciji za naprednu pretragu ta re, ili fraza, ukuca u polje predvieno
za iskljuuvanje, npr: "center", u tom sluaju emo dobiti sve stranice u kojima se spominje Fernan Brodel, ali
e iz rezultata biti iskljuene stranice gde se spominje Centar za izuavanje ekonomije, istorijskih sistema i
civilizacije sa Dravnog univerziteta u Njujorku, koji je dobio naziv po ovome istoriaru.
203
Pretraivanje je izvreno 26. X 2006.
201
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
Kod upotrebe maina za pretraivanje, kao i pri pretraivanju Interneta uopteno, uvek
treba imati na umu da pre zapoinjanja bilo kakve pretrage, treba razmisliti o tome
kako da budemo to precizniji i ta nas konkretno u datom trenutku zanima. I, kao to je
reeno u jednom uputstvu za istraivanje na Internetu, dok je skakanje sa sajta na sajt,
ili neobavezno surfovanje, sasvim zabavno kada to radite u kino nedeljno popodne, u
istraivanju ono je od zanemarljive vanosti. Bie potrebno da nauite kako da kopate
po Internetu, pre nego da po njemu jedrite.204
Pored najveih i najpoznatijih robota za preteraivanje kao to su Google, Alta Vista,
Yahoo, Fast Search, koji se pretrauju po kljunim reima i iji se katalozi Web stranica
prave automatizovano, tj. radom maina i vetake inteligencije, postoje i specijalizova
ni, predmetni katalozi, od kojih neki mogu biti od naroite pomoi za istoriare i onima
koji se interesuju za prolost. Zapravo, sve vie i ovih informacionih direktorijuma koje
indeksiraju ljudi poprima hibridni oblik, tj. kombinuju ljudski rad sa radom maina. Bu
dui da su ljudi mnogo bolji u ocenjivanju sadraja strana od maina, Web pretraivai
razvrstani na katalozima prikazuju manji broj pronaenih rezultata nego maine, ali ti
rezultati po pravilu vie odgovaraju onome to traimo. Meutim, njihovi podaci nisu
uvek ba najsveiji. Poto su ljudi sporiji od maina za indeksiranje, potrebno im je zna
tno vie vremena da bi se jedno mesto na Internetu uvrstilo u katalog.205
Od hibridnih pretraivaa koji istoriarima, studentima i nastavnicima istorije mogu biti
od koristi treba izdvojiti: nemaki pretraiva Vodi za istoriju (History Guide / Informa
tionsWeiser Geschichte), zatim ruske pretraivae InterHistory, Udruenja
i Aport, hibridni pretraiva opte namene u kojem postoji i katalog
indeksiranih stranica za istorijske nauke, kao i dva pretraivaa sa engleskog govornog
podruja (ameriki i engleski) Yahoo-ov subdirektorijum za istoriju (Directory> Art>
Humanities>History) i Humbul Humanities Humb History Resources By Heading uni
verziteta u Oksfordu. Zajedniko svim ovim pretraivaima je da su indeksirane strani
ce razvrstane tako da ih je mogue pretraivati preko kljunih rei ili zadatih fraza, ali
i preko mnogobrojnih direktorijuma koji su razvrstani u nekoliko kategorija i veliki
broj potkategorija. Obino se iza naslova svake potkategorije nalazi i broj u zagradi,
koji oznaava koliko se rezultata, odnosno sajtova nalazi unutra. Tako su u okviru Hum
boltovog predmetnog pretraivaa sajtovi razvrstani u sledeih pet kategorija:
Istoriografija i istorijski metod istoriografija (59), paleografija (21), kompjuterizacija i
istorija (43), bibliografska literatura (23), filozofija istorije (8), istorijska geografija (85) itd.
Mile Peri, Web Odiseja 2006, IS Petnica, Valjevo. 2006, str. 3, 4.
204
205
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001

Istorijske teme vizantijske studije (16), crkvena istorija / istorija crkve (255), porodi
na istorija (208), vojna istorija / ratovi i konflikti (601), pravna istorija (220), ekonomska
istorija (275), drutvena istorija (700), otkria i pronalasci (48), medijske studije (92),
antika istorija (39), istorija obrazovanja (40), studije roda (216), istorija religija (252),
islamske studije (15), lokalna/regionalna istorija (443) itd.

Istorija nauke/tehnologija istorija nauke (96), istorija astronomije (6), istorija medici

ne (48), istorija prevoznih sredstava (39), istorija tehnologije (44) itd.

Menadment u kulturnom nasleu - kulturno naslee (75)

Muzeji, biblioteke, arhivi muzeji / galerije (98), arhivi (159), biblioteke (45), digitalne
kolekcije (7) itd.206
Yahoo-ov subdirektorijum za istoriju primarno je podeljen u dve osnovne grupe: gla
vne istorijske kategorije po regionima (14.489), po temama (1.520), po vremenskim
periodima (5.195) i dodatne istorijske kategorije od kojih emo pomenuti samo neke
arhivi, bibliografije, instituti, naune konferencije, asopisi, mape, istorijska geografija,
fotografske kolekcije, dogodilo se na dananji dan i dr.207 Kategorija u kojoj su sajtovi
razvrstani po regionima dodatno je podeljena u jo tri sekcije: drave (7.327), regioni
(926) i SAD (6.236).208 Ono to prvo uoavamo kada pogledamo koliinu sajtova in
deksiranih u pretraivau je da je ubedljivo najvei broj onih posveenih istoriji SAD-a.
Trebalo bi imati na umu da ova injenica moe imati odreenih implikacija na rezultate
pretrage pomou tzv. upita koje postavljamo mainama za pretraivanje, tj. da e (od
zavisnosti od prirode pojma ili termina koji ukucavamo u polje za pretraivanje) vrlo
mogue najvei broj sajtova koje budemo dobili kao rezultat biti upravo oni pohranjeni
na amerikim serverima. Drugi bitan kuriozitet tie se indeksiranog materijala vezanog
za nau istoriju. Naime, u kategoriji regioni > drave nalazi se potkategorija pod nazivom
Srbija, meutim, takoe i dalje egzistira Srbija i Crna Gora. Pod imenom Srbija i Crna Gora
indeksirano je 28, a pod imenom Srbija 22 rezultata.209 Ipak, u obe kategorije indeksirani
Humbul Humanities Humb, Humbul History Resources By Heading, 02. XII 2005, <http://www.humbul.ac.uk/
history/> (05. XII 2005). Od 13. jula 2006. godine Humbul je inkorporiran u Intute: Arts and Humanities, gde
postoji i poseban odeljak za istoriju na adresi <http://www.intute.ac.uk/artsandhumanities/history/>.
Stara lokacija sa predmetnim katalogom i dalje postoji, ali, kako stoji na poetnoj stranici, vie nee biti
aurirana. Videti na: Humbul Humanities Humb, Humbul History Resources By Heading, 12. VII 2006, <http://
www.humbul.ac.uk/output/byheading.php?sub=history> (23. X 2006).
207
History in the Yahoo! Directory, <http://dir.yahoo.com/Arts/Humanities/History/> (24. X 2005).
208
History > By Region in the Yahoo! Directory, <http://dir.yahoo.com/Arts/Humanities/History/By_Region/>
(24. X 2006).
209
History > Countries in the Yahoo! Directory, <http://dir.yahoo.com/Arts/Humanities/History/By_Region/
Countries/> (24. X 2006).
206
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
su gotovo isti sajtovi, a mogue ih je pregledati na osnovu istih kriterijuma kao i ostali
materijal na Yahoo-ovom subdirektorijumu za istoriju. Pored abecednog reda, sajtovi
su poreani i na osnovu broja poseta (pri emu treba imati na umu da je u pitanju broj
pristupa sajtovima sa ovoga portala, a ne broj pristupa tim sajtovima uopte), a meu
najpopularnijim se nalaze sledee prezentacije: oficijalni sajt dinastije Karaorevi,
Arhiv Jugoslavije, Udruenje za drutvenu istoriju, Jevrejski istorijski muzej, elektronsko
izdanje Duanovog zakonika i dr.210 Navedeni poredak je sa potkategorije Srbija, a slino
je stanje i u okviru potkategorije Srbija i Crna Gora, s tim to se tamo meu prvih pet
nalaze prezentacije, ili linkovi, ka linostima Josipa Broza i Slobodana Miloevia.211 Iako
broj i vrsta indeksiranih sajtova i istorijskih prezentacija na ovom portalu svakako ne
prua celovitiju i definitivnu sliku istorijskog materijala od znaaja za nau istoriju u
sajber prostoru212, ipak bi se moglo rei da ovaj uzorak delom ima i svoj reprezantivni
karakter. Pre svega, iz ovog primera je savreno jasno da je materijal od potencijalne
koristi istoriarima, a koji je postavljen preko servera koje se nalaze u Srbiji, izuzetno
malog obima (jer, da nije tako, broj sajtova, Internet prezentacija ustanova poput arhiva,
muzeja, biblioteka, zatim udruenja istoriara, elektronskih izdanja asopisa i sl. bio bi
kudikamo vei, bez obzira to postoje prezentacije koje ovde uopte nisu indeksirane). U
vremenu u kome ivimo, kada istraivai irom sveta svakodnoveno proeljavaju mreu
u potrazi za razmenom ideja, zatim za najrazliitijim vrstama informacija, od dostupnosti
arhivske grae i fondova arhiva, preko pregleda tekue periodike i bibliografskih baza
podataka, pa sve do aktuelnih tendencija i rezultata istorijske nauke, kako na globalnom
planu, tako i na nivou pojedinih zemalja, ili istoriografskih kola, sluenje muzi Klio do
bija jednu sasvim novu dimenziju, nepoznatu svim ranijim generacijama istoriara.
Ako je nekada, u vezi sa objektivnou na polju istorijskih istraivanja i pisanja istorije
i mogla da se uje krilatica da istoriju piu pobednici, u vremenu u kome ivimo, ali i u
budunosti, nesumnjivo e doi do izraaja tvrdnja da istoriju uspeno istrauju samo
oni koji razumeju vreme u kome ive i rade.
H istory > Serbia > Complete List in the Yahoo! Directory, <http://dir.yahoo.com/Arts/Humanities/
History/By_Region/Countries/Serbia/Complete_List/> (24. X 2006).
211
History > Serbia and Montenegro > Complete List in the Yahoo! Directory, bez datuma, <http://dir.yahoo.
com/Arts/Humanities/History/By_Region/Countries/Serbia_and_Montenegro/Complete_List/> (24.
X 2006).
212
Za celovitiji prikaz i analizu istorijskih sadraja i istorijskog materijala na srpskom jeziku u sajber prostoru bilo bi potrebno obaviti sveobuhvatnije istraivanje pomou velikog broja maina i sistema za
pretraivanje informacija na Internetu. Meutim, smatramo da u ovom sluaju i navedeni primer na
dobar nain ilustruje trenutnu situaciju, posebno ako posmatramo samo one sadraje koji su na mreu
okaeni preko servera u Srbiji.
210
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Treba pohvaliti i rad ruskih naunika koji veliku panju posveuju problemima i pitanjima
koja se postavljaju pred istoriografiju u informacionoj eri, ali i njihovim naporima da iro
kom krugu korisnika olakaju snalaenje i pretragu po nepregledom moru informacija na
Internetu. Tako se na sajtu Udruenja nalazi i katalog istorijskih
resursa "InterHistory".213 Iako broj sajtova koji je indeksiran na ovoj lokaciji nije preterano
velik (320 sajtova, razvrtanih u tri glavne kategorije), treba imati na umu da mnogi od njih
predstavljaju tek poetnu stranicu za novu mogunost pretrage, ali takoe i da su svaki
sajt koji je ovde indeksiran prethodno proverili strunjaci i saradnici Udruenja. U okviru
sekcije Resursi za Rusiju i Zajednicu nezavisnih drava ( ) nalazi se i
podsekcija gde je dodatno indeksirano jo deset predmetnih kataloga. Ovaj predmetni
katalog nesumnjivo predstavlja odlinu poetnu osnovu za pretraivanje najrazliitijih
aspekata vezanih za rusku istoriografiju i istoriju: od pomonih istorijskih nauka, baza
bibliografskih podataka, informacija o katedrama za istoriju, elektronskih publikacija i
asopisa, pa sve do linkova ka itavim bibliotekama elektronskih istorijskih izvora. Jedina
mana ovog predmetnog indeksa je to su linkovi ka nekim sajtovima koji su uvrteni u
direktorijum nepostojei, iz ega proizilazi da sajt nije redovno auriran.
Od ruskih pretraivaa vredno je pomenuti i hibridni pretraiva opte namene
u kojem postoji i katalog indeksiranih stranica za istorijske nauke.214 Ono to ovaj pre
traiva izdvaja od mnogih drugih predmetnih kataloga i pretraivaa jeste injenica
da je svaki sajt uvrten u katalog ocenjen u rangu od jedan do pet, klasifikovan u etiri
kategorije, a uz svaki sajt dat je i indeks citiranosti. Takoe, uz naslov svakog sajta dat
je i kratak opis. Na taj nain zainteresovani za pronalaenje informacija mogu ve i pri
letiminom pregledu razvrstanih sajtova stei uvid o kakvoj se vrsti prezentacije radi i
time dodatno utedeti na vremenu u pretraivanju.
Odlino polazite za pretraivanje Web-a u potrazi za eljenim sadrajima iz prolosti i
nauke koja je izuava predstavlja i nemaki pretraiva Vodi za istoriju (History Guide
/ InformationsWeiser Geschichte).215 I preko ovog sajta mogue je pristupiti drugim re
levantnim sajtovima i digitalnim tekstovima. Projekat su 1995. god. pokrenule u Getin
genu Dravna i Univerzitetska biblioteka, a vremenom su se ukljuivale i druge insti
tucije, kao to su Bavarska dravna biblioteka i projekat Clio-Online. Godine 2003. ovaj
projekat je preimenovan u Network Subject Gateways History. Svi izvori indeksirani
, -
"InterHistory", bez datuma, <http://kleio.asu.ru/internet/> (20. X 2006).
214
-: > > , 23. X 2006, <http://catalog.aport.
ru/rus/themes.aspx?sort=p&id=144&r=615&n1=1> (23. X 2006).
215
History Guide / InformationsWeiser Geschichte, 2003, <http://www.historyguide.de/index.php> (11. IX 2006).
213
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
u ovoj bazi su opisani i vrednovani. Osim toga, ovde se mogu pronai i statistiki po
daci, informacije vezane za oblast kompjuterizacije u istoriografiji, baze podataka, bi
bliografije, digitalne biblioteke, slobodan pristup elektronskim asopisima itd. Pre
traivanje je omogueno po regionima, periodima, temama, kao i pomou maine za
napredno pretraivanje. Ilustracije radi, u okviru sekcije rezultati za istoriju XX veka, ko
ja je podeljena na tri hronoloka odeljka (19141945, 19451989, od 1989. do danas)
nalazi se indeksirano skoro 1.500 Web lokacija!216 Upravo iz razloga zaista nepreglednog
materijala do kojeg je mogue stii preko ovoga sajta, predmetnog kataloga, kao i do
bro osmiljenog softvera za pretraivanje, Istorijski vodi s pravom moe poneti epitet
jednog od vodeih hibridnih pretraivaa za istoriju u sajber prostoru.
Trebalo bi skrenuti panju da se u potrazi za informacijama i korisnim lokacijama na mre
i istoriari mogu posluiti i jo nekim suptilnijim nainima dolaska do eljenih sadraja.
Jedan od ovih, mogli bismo rei sekundarnih vidova pretrage je taj to e se posetilac
prilikom razgledanja nekog sajta prijaviti na mailing listu, ukoliko uoi da ona postoji,
te tim putem redovno biti obavetavan o raznim deavanjima u disciplinama za koje
je zainteresovan, kao to su nova izdanja, novopokrenuti projekti, pozivi za uee u
konferencijama, ali isto tako dobijati i linkove ka novim sajtovima, ili nekim starim, za
koje ranije nije znao da postoje. Upravo tim putem smo i sami doli do nekoliko veoma
vanih URL adresa i kvalitetnih sadraja koji su bili od znaaja za istraivanje i rad na
ovoj knjizi. Slino tome, esto se deava da kao poseban odeljak na nekom sajtu postoji
spisak korisnih linkova, koji autori sajta preporuuju i za koje smatraju da bi onima koji
su se ve obreli na njihovoj prezentaciji bio posebno koristan, ili koji stoje u nekoj vezi
sa materijalom i sadrajima prezentovanim kod njih. Na taj nain e i stepen poverenja
koji moemo pokloniti nekoj lokaciji biti povean, jer emo imati poetno saznanje da
je neko pre nas ve pregledao ta se nalazi na nekom sajtu i da nalazi za shodno da i
drugima preporui da se upute na tu adresu.
Nasuprot svim gorepomenutim preteraivaima, pomone alatke za pretraivanje sajber prostora i dostupnih sadraja na srpskom jeziku, koje bi specijalno mogli zanimati
istoriare, praktino da i ne postoje. Od domaih pretraivaa jedino Krstarica u okviru
svog predmetnog direktorijuma ima stranicu posveenu istoriji. Meutim, ono to je
indeksirano na tom mestu jedva da je i vredno pomena. Od svega deset sajtova, moda
bi se jedino za elektronsko izdanje Duanovog zakonika moglo rei da predstavlja sajt
History Guide / InformationsWeiser Geschichte, Results for "20th century (in general)", 2003, <http://www.
historyguide.de/index.php> (11. IX 2006).
216
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
koji bi obavezno vredelo pogledati.217 Sa druge strane, uprkos neuporedivo manjem

obimu sadraja na srpskom jeziku koji je dostupan na Internetu, u ovaj katalog nisu
uvrtene ni prezentacije poput Biblioteke srpske istorije u okviru projekta Rastko, ili
odline prezentacije lokaliteta Viminacium (to bi se i moglo oprostiti amerikom pred
metnom katalogu Yahoo).218 Tako nam za pretraivanje Interneta u potrazi za materija
lom na srpskom jeziku ostaje jedino da koristimo maine za pretraivanje: ili neki od
domaih pretraivaa, na prvom mestu Pogodak219, ili da se u okviru opcije za napredno
pretraivanje na Google-u izabere opcija po kojoj elimo da pretraujemo samo stranice
na srpskom jeziku. Treba imati u vidu i da se brojni istorijski izvori i korisne informacije
nalaze u okviru prezentacija ustanova u inostranstvu, ali i da su u nekim stranim pred
metnim katalozima indeksirani sajtovi na srpskom jeziku, bilo da se njihovi serveri nala
ze u Srbiji ili u inostranstvu.
Na kraju, napomenimo jo da je mogue pretraivanje i tekstualnih fajlova svih formata
(HTML, PDF, Word) pomou jedinstvene komande Ctrl+F na tastaturi. Ovo nije nebitno
ako se ima na umu da fajlovi u HTML-u mogu biti ogromni i da bi nam trebalo mnogo
vremena da traimo neku re. Takoe, multimedijalne prezentacije na CD-ROM-u naje
e imaju pomone alatke koje omoguuju laku navigaciju i pronalaenje traenog tek
sta, slike ili zvuka. Pomo ove vrste istoriaru moe biti od velike koristi pri pretraivanju
npr. ogromne kolekcije dokumenata pohranjene na nekom optikom memorijskom
mediju velikog kapaciteta (CD-ROM, DVD).
Internet Krstarica, Srbija i Crna Gora > Drustvene nauke > Istorija, <http://www.krstarica.com/lat/katalog/
Drustvene_nauke/Istorija/> (23. X 2006).
218
Viminacium Rimski grad i utvrenje, <http://www.viminacium.org.yu/index_html?language=srpski>
(10. X 2006).
219
Pretraiva Pogodak!, <http://www.pogodak.co.yu/> (23. X 2006).
217
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100

Istoriar mora uvek pokazati odakle (iz kojih izvora ili literature, iz kakve kombinacije, iz
kakvih prorauna) potie njegov odgovor na delove istraivakog pitanja i na njegove
osnovne teze. Citiranje izvora i literature u kritikom aparatu podvrgnuto je strogim
pravilima.220 Meutim, standardi citiranja izvora i literature (u pisanom, tampanom ili
mikrofilmovanom obliku) ne mogu se u potpunosti primeniti za njihovo citiranje sa
Interneta ili u digitalnom formatu.221 Kao to smo videli, najvanija posledica koja se javlja
pri prezentaciji istorijskih radova u razliitim formatima u elektronskom obliku, posebno
u HTML-u (kada se ceo sadraj nekog dokumenta nalazi na samo jednoj stranici), upravo
se tie problema citiranja. Poseban problem predstavlja i nain ponovnog nalaenja po
dataka preuzetih sa Web-a (npr. radi provere) usled povremenog auriranja (apdejta),
promene adrese, prestanka postojanja stranice i dr. Zbog ovog i drugih problema veliki
broj istraivaa smatra da se podaci preuzeti sa Interneta ne mogu koristiti u naunim
radovima sve dok se pitanje citiranja sa Interneta ne rei na odgovarajui nain.222 Ali to
moe biti i neka vrsta izgovora za nekorienje Interneta u istorijskom istraivanju, ime
bi se ipak vie izgubilo. Uprkos jo nepostojeoj konvenciji za oblik citiranja elektronskih
izvora, smatramo da je veoma vano biti upoznat sa nekim od trenutno vaeih standar
da i sa dometima u solviranju ovog vanog problema.
Na Internetu je mogue pronai veliki broj tzv. Vodia za citiranje, koji se stalno revidi
raju i dopunjuju, kao to su MLA (Modern Language Association), APA (American Psycho
logical Association), CBE (Council of Biology Editors), Style for Documentation in Science
and Mathematics, Chicago Manual of Style i dr.223 Postoje i specijalizovani vodii za
pojedine naune oblasti, pa i za istoriografiju.224 Sve do nedavno ovi vodii nisu se na
odgovarajui nain bavili izazovima na koje su istoriari nailazili susreui se sa elek
tronskim informacijama. Problemu citiranja elektronskih izvora prilazilo se povrno, u
najboljem sluaju samo bi bilo dato nekoliko korisnih primera. Univerzitet u ikagu je
Aleksandra Fostikov, Nenad Milenovi, "The citation guide for Internet sources in History and other sciences",
u: Pregled NCD, 7, Beograd, 2005, <http://elib.mi.sanu.ac.yu/files/journals/ncd/5/d010download.pdf>
(31. VIII 2006).
222
Isto.
223
O razliitim vrstama stilova za citiranje elektronskih izvora, kao i linkove za svaki od nabrajanih stilova,
videti na Web stranici: Dartmouth College, Sources 1998, Citing Your Sources. Lesson 6, <http://camellia.
shc.edu/literacy/tablesversion/lessons/lesson6/citationstyles.htm> (27. XI 2005).
224
Maurice Crouse, Citing Electronic Information in History Papers, 7. VII 2004, <http://history.memphis.edu/
mcrouse/elcite.html> (13. X 2006).
220
221
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
tek 2003. godine, u petnaestom izdanju Vodia (The Chicago Manual of Style), konano
dao kompletnije i zadovoljavajue uputstvo za citiranje elektronskih informacija.225 Ne
vezano za pojedinana uputstva za citiranje elektronskih izvora, bitno je zapamtiti da
koji god stil usvojili, moramo ga se dosledno i konstantno pridravati.
S obzirom na probleme koji se javljaju u citiranju elektronskih izvora, prvenstveno ma
terijala preuzetog sa Interneta, svi vodii za citiranje preporuuju da se u bibliografske
jedinice unesu i: naziv internet stranice, datum poslednjeg auriranja (apdejta) sajta, ili
stranice, ako su dati, protokol i adresa (u uglastim zagradama), kao i datum pristupa (u
zagradi). Na primer:

Matthew Woollard (ed.), New Windows on Londons Past: Information Technology and
the Transformation of Metropolitan History, Association for History and Computing (UK),
Glasgow 2000, AHC UK, 22. III 2005, <http://www.gla.ac.uk/centres/hca/ahc/docs/New
%20Windows%202000.pdf> (23. XI 2005).

Stefan Blaschke, The History Journals Guide. Starting Page, 16. XI 2005, <http://www.historyjournals.de/> (05. XII 2005).
Kao to se iz navedenih primera moe lako uoiti, zadavoljavajua forma citata materijala
preuzetog sa Interneta obavezno podrazumeva: ime autora, ili urednika; naslov rada, ili,
u drugom sluaju, naslov Web strane; godinu izdanja, i/ili datum kada je sajt poslednji
put auriran; kompletnu Web adresu, tj URL (Uniform Resource Locator) i na kraju da
tum pristupa. Ponekad se osporava odvajanje Web adrese u uglastim zagradama uz ob
razloenje da one imaju posebno znaenje u nekim programskim kodovima, ukljuujui
HTML, ali ovo obrazloenje gubi na znaaju ako se ima u vidu da se i drugi znakovi
interpunkcije, poput dve take, take i zareza, zareza, crtica, znakova navoda, mogu
upotrebiti u istu svrhu. Uglaste zagrade u ovom sluaju jednostavno slue da izdvoje
URL, slino kao to se u nekim fusnotama zagradama izdvaja godina izdanja.226
to se datuma poslednjeg auriranja, ili apdejta sajta, kao i datuma pristupa dokumentu
koji citiramo tie, sve vie vodia izostavlja preporuku da se precizira o kojem datumu je
zapravo re: ako je u pitanju datum kada su dokument, odnosno strana ili sajt poslednji
put aurirani, onda se izostavlja termin poput "last modified", ili poslednja izmena, a kod
datuma poslednjeg pristupa izostavlja se "access date" ili datum pristupa i navode se
samo datumi. Razlika o kojem datumu je zapravo re bie vidljiva po mestu u odnosu
na URL adresu: ako je datum kada je stranica poslednji put aurirana poznat, onda ga
Isto.
Maurice Crouse, Citing Electronic Information in History Papers, 04. VIII 2006, <http://history.memphis.edu/
225
226
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
uvek stavljamo ispred adrese sajta, tj. URL-a, a ako ne, onda emo na istom mestu staviti
bez datuma. Datum poslednjeg pristupa sajtu uvek se navodi na kraju citata, iza URL-a,
u zagradi.
Kada preuzimamo neki navod sa stranice koja se nalazi u okviru jednog sajta, a ta strani
ca ima (kao to je u najveem broju sluajeva primer) svoj poseban naslov, onda pored
naslova stranice navodimo i pun naslov sajta, kao u sluaju standardnog navoenja la
nka u okviru asopisa. Naravno, navodi se samo adresa sa koje se preuzima podatak. Na
primer:

"Europe Internet Stats", u: Internet World Stats. Usage and Population Statistics, 18. IX
2006, <http://www.internetworldstats.com/europa2.htm#cs> (14. X 2006).
Ili, na primer, u okviru onlajn izlobene kolekcije Imperijalnog ratnog muzeja (The
Imperial War Museum) iz Londona nalazi se i ratni dnevnik Edvarda Ardizona (Edward
Ardizzone). Zadovoljavajui citat naslovne stranice ovoga dnevnika trebalo bi da izgle
da ovako:

Edward Ardizzone, "Diary of a War Artist", u: The Imperial War Museum Online
Exhibitions, bez datuma, <http://www.iwm.org.uk/upload/package/9/ardizzone/
ardizz.htm> (20. X 2006).
U sluaju citiranja odreene stranice unutar ovog dnevnika, koje su rasporeene po me
secima, citat moemo dopuniti i tanim naslovom te stranice, a moemo izmeniti samo
URL adresu:

Edward Ardizzone, "Diary of a War Artist" (October 1943), u: The Imperial War Museum
Online Exhibitions, bez datuma, <http://www.iwm.org.uk/upload/package/9/ardizzone/
october/23-30-octtxt.htm> (20. X 2006).
Ako smo za izvor koristili neki dokument koji je dostupan i u elektronskom obliku, preko
WWW-a ili CD-ROM-a, svakako da emo citirati onaj izvor koji smo zaista koristili, tj.
u primeru koji sledi elektronsko izdanje, a ne tampano izdanje, iako znamo da i ono
postoji. Slede dva primera koja ujedno ilustruju i kako se navode podaci preuzeti sa In
ternet izdanja nekog lista, ili CD-ROM arhive asopisa:

Milan Mii, Buba nije ugrizla, u: Nin (Internet izdanje), br. 2558, 6. I 2000, <http://www.
nin.co.yu/2000-01/06/11019.html>, (08. IX 2005)

Hiljadugodinji zez, u: Vreme, CD-ROM izdanje, br. 351, 12. VII 1997, str. 63.
U prvom sluaju nema broja stranice poto se Internet izdanje razlikuje od tampanog,
a u sluaju CD-ROM arhive nedeljnika Vreme stranica je navedena jer je tekst editovan u
PDF formatu, gde je paginacija identina tampanom izdanju nedeljnika.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Na isti nain trebalo bi citirati i lanak preuzet iz CD-ROM izdanja enciklopedije. Na

primer:

"Methodology of historiography", u: Enciklopedia Britannica, CD-ROM Ed, 2001.
U vezi sa nesigurnou ponovnog pronalaenja informacija na Internetu, odnosno veri
fikacije, tj. provere citiranog materijala, trebalo bi skrenuti panju na jo jednu veoma
bitnu injenicu. Naime, nikako ne bi trebalo smetnuti sa uma da elektronske informacije
koje pronalazimo u sajber prostoru ne moraju nestati zauvek. Veoma esto se deava
da neke od informacija za koje se ini da imaju samo privremeni karakter, kao to su na
primer postovi sa diskusionih grupa, kasnije budu pohranjene u kompjuterskoj arhivi
koja je dostupna onlajn. Za ponovo pronalaenje takvih informacija, koje se ne nalaze
na ranijim adresama, najbolje je koristiti maine za pretragu (search engines).227 Maine
za pretragu esto e locirati novu URL adresu za dokument koji je nestao, odnosno koji
se vie ne nalazi na stranici gde smo ga ranije pronali. Na primer, celokupna elektronska
prepiska, tj. poruke sa diskusione liste Udruenja za istoriju i komjuterizaciju (Discussion
logs for H-AHC) arhivirane su u tri sekcije: prema datumu, autoru i naslovu, od avgusta
1997. godine.228 Ili, moda jo bolji primer predstavlja sajt ruskoga Udruenja Istorija i
kompjuter, iju smo prezentaciju posetili novembra 2005. godine na adresi http://kleio.
dcn-asu.ru/aik. Kada smo posle nekoliko meseci ponovo eleli da se vratimo na istu
stranicu, to vie nije bilo mogue. Meutim, kada smo staru adresu uneli u polje za pre
traivanje na Google-u, odmah smo dobili novu lokaciju (http://kleio.asu.ru/index.html),
na koju je premetena prezentacija ovoga udruenja.
Postoji jo jedan nain za pronalaenje informacija i lokacija na Internetu kojima, na prvi
pogled, vie nije mogue pristupiti. U San Francisku je 1996. godine, pod rukovodstvom
Brustera Keila (Brewster Kahle), strunjaka za vetaku inteligenciju i digitalne biblioteke,
pokrenut projekat Internet arhiv, ija je namera bila da arhivira celokupni sadraj In
terneta. Ova fantastina zamisao uspeno je realizovana i do kraja 2005. godine arhivi
rano je vie od 40 milijardi stranica.229 Na Web prezentaciji Internet arhiva (http://www.
archive.org/index.php) mogue je u polje za pretraivanje uneti eljenu URL adresu i na
taj nain dobiti hronoloki sortiran pregled svih izmena izvrenih na jednom sajtu. Na taj
nain ne samo to je omoguen pronalazak informacija za koje se ini da su nepovratno
izgubljene, nego se, takoe, mogu pratiti i promene koje su vrene u okviru odreene
Maurice Crouse, Citing Electronic Information...
H-Net Discussion Networks, Discussion logs for H-AHC, novembar 2006, <http://h-net.msu.edu/cgi-bin/
logbrowse.pl?trx=lm&list=H-AHC> (25. XI 2006).
229
Polovinom 2007. godine ovaj broj je porastao na 85 milijardi stranica. Videti: Internet Archive, <http://web.
archive.org/collections/web/advanced.html> (12. XII 2007).
227
228
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
Internet prezentacije. Ovim se i dodatno potvruje zahtev za navoenjem datuma pri

stupa u citiranju informacija preuzetih sa Interneta.
Uprkos injenici da je u okviru Internet arhiva svakome ostavljeno pravo da blokira pristup
svojoj prezentaciji, koliina podataka koja je pohranjena na ovom mestu i mogunosti
koje se pruaju korisnicima predstavljaju nezaobilazan alat svakom istoriaru koji e u
svom radu koristiti digitalne izvore.
Posebna pravila postoje i za citiranje elektronske prepiske elektronske pote, diskusio
nih lista, elektronskih konferencija, javnih komentara, blogova... ili elektronskih izvora
u uem smislu rei. Ovde emo navesti nekoliko primera sa napomenama vezanim za
zadovoljavajui oblik citata u okviru svake od navedenih vrsta.
Privatni e-mail ime i prezime autora <autorova e-mail adresa>, datum, naslov (subject)
e-mail-a, e-mail upuen na ime i prezime primaoca (ili, samo ime i prezime primaoca)
<e-mail adresa primaoca>:

Uro Milivojevi <claudius@InfoSky.Net>, 31. I 2004, Berkut, e-mail Slobodanu Mandi
u <so.smandic@neobee.net>.
Navedena forma citiranja privatnog email-a obino ne podrazumeva mogunost pro
vere izvora, tj. pristupa, jer je elektronska prepiska poput uobiajene prepiske, ili te
lefonskih razgovora, kojima pristup nije slobodno dostupan. Ako sadraj nekog
e-mail-a smatramo posebno bitnim za objanjenje, argumentaciju ili ilustraciju neega
to navodimo u tekstu, autor se sam moe potruditi da obezbedi slobodan pristup
prepisci na taj nain to e poruku, ili pismo na neki nain arhivirati i obezbediti im
slobodan pristup, na primer, postavljanjem na neki server ili sajt.230 Istoriar Moris Krouz
(Maurice Crouse) je u svom Vodiu za citiranje elektronskih informacija u istorijskim ra
dovima naveo ovakav sluaj, kada je, dajui primer za citiranje elektronske pote, kao
dodatak citatu naveo i adresu gde je mogue pogledati e-mail koji daje u primeru.231
E-mail sa list servisa ime i prezime autora (ili nadimak, tj. nick) <autorova e-mail ad
resa>, datum e-mail-a, naslov e-mail-a, ime list servisa, datum pristupa:

"Balkan Academic News" <balkans@gmx.net>, 07 Nov 2005, [balkans] Job: Eastern
European History, McGill University, to <balkans@yahoogroups.com>, distribution list,
14 Nov 2005.
Maurice Crouse, Citing Electronic Information in History Papers, 7. VII 2004, <http://history.memphis.edu/
231
Isto.
230
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Forum, diskusiona lista, elektronska konferencija ime i prezime autora (ili nick) <au
torova e-mail adresa>, naslov poruke ili podteme foruma, ime liste/foruma/konferenci
je <elektronska adresa na koju je poruka poslata>, datum poruke, ime stranice na kojoj
se elektronski izvor nalazi i njena URL adresa, datum poslednjeg pristupa:

"H-Soz-u-Kult (Ralf Wolz)" <ralfwolz@ZEDAT.FU-BERLIN.DE>, CFP: Ottoman Empire &
Habsburg Monarchy [x-H-SOZ-U-KULT], H-LEVANT Editor <schad@mail.h-net.msu.edu>,
13 Oct 2002, H-Levant Discussion Logs, <http://h-net.msu.edu/cgi-bin/logbrowse.pl?
trx=vx&list=H-Levant&month=0210&week=b&msg=QUzPWgduAx8Scr5sGkNvfg&use
r=&pw=> (25. XI 2006).

Michael Watson <watson@k.meijigakuin.ac.jp>, H-JAPAN (E): WWW links, H-Japan Editor
<j-edit@h-net.msu.edu>, 11 Dec 1996, H-Japan Discussion Logs, <http://h-net.msu.edu/
cgi-bin/logbrowse.pl?trx=vx&list=H-Japan&month=9612&week=b&msg=0izRdehsBS5
YDx4/HU8fmw&user=&pw=> (25. XI 2006).
Javni komentari ime i prezime autora (ili nick), tema na koju se komentar odnosi, da
tum poruke, ime stranice na kojoj se elektronski izvor nalazi i njena URL adresa, datum
pristupa:

Pirat, Uklonjene tezge sa piratskim diskovima u Beogradu, 17. mart 2003, u: B92

Komentari Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije, <http://www.b92.net/
info/komentari.php?dd=17&mm=3&yyyy=2003&start=400> (24. IV 2005).

Sylwester, "History Audiobooks and Audio-based Journal Articles", 12. IX 2005, in: Clio
Web. History and New Media Design, <http://clioweb.org/archive/2005/09/12/historyaudiobooks-and-academic-history/>, (12. IX 2006).
Blog ime i prezime autora (ili nick), naslov i datum citiranog unosa u blog, naziv samog
bloga, ime stranice na kojoj se elektronski izvor nalazi i njena URL adresa, dan posled
njeg apdejta a ako postoji i dan poslednjeg pristupa. Budui da naziv samog bloga i ime
stranice na kojoj se izvor nalazi najee imaju jedan zajedniki naziv, najjednostavnije
bi bilo da se ova dva elementa spoje u jedan:

Bernie, "Little Miss Cant Be Wrong", 27. VII 2006, u: PopPolitics.com - Commentary on
Popular and Political Cultures, 25. X 2006, <http://www.poppolitics.com/archives/
2006 _07> (25. X 2006).

Miland Brown, "One Day in History History Matters", 17. X 2006, u: World History Blog,
bez datuma, <http://world-history-blog.blogspot.com/2006/10/one-day-in-historyhistory-matters.html> (24. X 2006).

Biljana Srbljanovi, ddr-museum.de VS yugomuzej.com, 8. VIII 2006, u: B92 blog,
24. X 2006, <http://blog.b92.net/node/1452> (24. X 2006).
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
13
Internet prezentacija
Istorijskog arhiva Kotora
Privilegije grada Prnja
<http://www.matf.bg.ac.yu/iak/
arhiv/ch02.htm>
Kao to se iz navedenih primera uoava, kod citiranja blogova unose se tri datuma: prvi
je datum unosa u blog (tj. kada je autor postavio blog), drugi datum je dan poslednjeg
apdejta sajta u okviru kojeg je blog postavljen i poslednji datum je dan pristupa.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Kritiki osvrt na korienje materijala

preuzetog sa Interneta
Buduim istraivaima trebalo bi skrenuti panju da Internet, iako nezaobilazan, nije po
tisnuo nijednu preanju metodu. On je samo savrena dopuna svim do sada uspenim
sredstvima naunog rada. Takoe, ne bi bilo zgoreg napomenuti da u obilju sadraja
istorijske provenijencije dostupnih na Internetu, koliina nenaunog i pseudoistorijskog
zauzima veliki prostor.232 Svako ko je na Internetu tragao za podacima relevantnim za
izuavanje prolosti, naroito istorije XX veka, zna da tu ima i vrlo mnogo taloga, kao i
materijala sasvim sumnjivog porekla.233 To dolazi iz dva osnovna razloga: prvi je sama pri
roda fenomena zvanog Internet ubrzano irenje svetske komunikacijske mree, razvoj
softvera HTML koji je lak za upotrebu i dostupnost prostora uzrokuju da objavljivanje
materijala nije podvrgnuto nikakvoj kontroli i svako na vrlo jednostavan nain ima mo
gunost da prezentuje materijal za koji smatra da bi bilo kome (a ne retko i samo sebi)
bio na neki nain interesantan. To je i osnovni razlog zato e samo ueni i temeljno
obrazovani istoriar imati ansu da vrednuje dostupni materijal u skladu sa dugotrajnim i
mukotrpno graenim principima istorijske nauke. Drugi razlog je u injenici da je istorija
uvek izazivala velika interesovanja van okvira naunosti. Pseudoistoriografija, koju smo
nekada redovno sretali po raznim feljtonima u tampi, radio i televizijskim emisijama,
svakodnevnici uopte, danas svoje mesto uveliko nalazi i na Internetu.234
Da bi se odredio stepen poverenja koji moemo poveriti materijalu preuzetog sa Inter
neta trebalo bi primeniti nekoliko osnovnih kriterijuma. Na prvom mestu, provera ve
rodostojnosti svodi se na ispitivanje porekla odreenog sajta utvrivanjem da li je vidljivo
ko je postavio sajt, koji pojedinci ili ustanove stoje iza sadraja i dostupnog materijala,
da li su dostupni podaci o njihovoj strunosti ili kompetenciji itd. Svakako da se najvee
poverenje moe ukazati Internet stranicama ustanova od naunog znaaja akademija,
arhiva, instituta, strunih udruenja, biblioteka itd.235
Kao drugi kriterijum za procenu Internet prezentacije moe pruiti informacija o svrsi
sajta i da li je svrha jasno naznaena na naslovnoj stranici.236
S. Mandi, Mogunosti..., u: Herodot..., str. 21.
234
S. Mandi, Mogunosti..., u: Herodot..., str. 21.
235
R. Stradling, Nastava..., str. 177, 178; A. Fostikov, N. Milenovi, "Problem regarding...", u: Pregled NCD...,
str. 69.
236
232
233
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
Neku vrstu putokaza moe pruiti i ime domena sajta, kako u pogledu geografske lo
kacije, tako i vezi sa profilom prezentacije. Na primer, domen .edu sugerie da je re o
obrazovnoj ustanovi.237
Tako je na pristupnoj stranici Biblioteke istorijskih izvora na adresi http://www.fordham.
edu/halsall/ jasno uoljivo da iza prezentacije stoji Odeljenje za istoriju Fordam uni
verziteta u Njujorku, da je urednik sajta istoriar Pol Halsal, iju je radnu biografiju (Cu
rriculum Vitae) mogue proitati, kao i da je namera ovog projekta da omogui lak i
jednostavan pristup obilju istorijskih izvora u obrazovne i nekomercijalne svrhe.
Od znaaja moe da bude i informacija da li je neka posebna grupa, institucija ili kom
panija sponzor sajta i da li postoji reklamiranje na sajtu. Veliku pomo u proceni dostupnih
resursa na Internetu moe da prui i struna ocena sajta.238 Iz tog razloga bi u istorijskim
asopisima trebalo davati strune prikaze i recenzije Internet prezentacija koje bi bile
korisne istraivaima. Na primer, u jednom broju amerikog asopisa Udruenja za is
toriju i kompjuterizaciju objavljen je lanak koji sadri prikaze i ocene izvornog materi
jala relevantnog za prouavanje britanske istorije u XIX veku, a koji je dostupan preko
Interneta.239
Primer Web sajta na ijoj je pristupnoj stranici jasno naznaeno da se radi o neprofe
sionalnom pristupu odreenoj istorijskoj temi predstavlja sajt posveen vojnoj istoriji
Balkana na adresi <http://www.balkanhistory.com/>. Urednik sajta, kotlananin Dejv
Votson (Dave Watson), daje podatak da je on vojni istoriaramater i da nema nikak
vih rodbinskih, linih ili ekonomskih veza ni sa jednom dravom ili organizacijom na
Balkanu.240
U preuzimanju materijala sa Interneta takoe treba imati na umu da se veina pretrai
vaa nalazi u SAD i da je veina istorijskih Web sajtova napravljena na tamonjim uni
verzitetima. Rezlultat toga je da mnogi Web sajtovi koji se odnose na kljune dogaaje
XX veka, kao to su Oktobarska revolucija, ekonomska kriza u meuratnim godinama,
Drugi svetski i Hladni rat, te dogaaje prikazuju sa specifino amerikog stanovita.241
Isto, 178. Ostae zabeleeno da je prvi domen u svetu registrovan 15. marta 1985. godine, pod imenom
Symbolics.com.
238
Isto.
239
Michael de Nie, "Online Resources for Nineteenth-Century British History", u: Journal of the Assocation for
History and Computing, Vol IV, No 1, April 1999, <http://www.mcel.pacificu.edu/JAHC/JAHCII1/E-Reviews/
DeNie.HTML> (10. II 2005).
240
Dave Watson (ed.), Balkan Military History, avg. 2005, <http://members.aol.com/_ht_a/balkandave/frmcon.
htm> (22. XI 2005).
241
237
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Treba naglasiti i da izbor prioriteta pri digitalizaciji arhivske grae, odnosno parcijalna
digitalizacija pojedinih celina (fondova i zbirki) takoe moe imati posledice u stvaranju
predstava o prolosti onih koji preuzimaju grau sa Interneta. Vrlo lako se moe desiti
da potreba politikog trenutka odnese prevagu nad naunim i kulturnim potrebama,
tim pre ako se ima na umu da je za projekte digitalizacije potrebno izdvojiti znatna
materijalna sredstva. Indikativan je primer sajta Odeljenja za istoriju u Tartu u Estoniji,
gde je navedeno da je njihov specijalni interes stvaranje elektronske baze podataka
o sovjetskim masovnim represijama prema estonskom narodu (Estonians in GULAG
19411953; mass deportation in 1949).242 Svakako, ne dovodimo u pitanje pravo na di
gitalizaciju ovakve vrste grae, ali elimo da skrenemo panju da mnogo toga moe
uticati na dostupnost elektronskih izvora na mrei.
Naravno, navedeni kriterijumi nikada ne mogu u celini otkloniti sumnju u verodostoj
nost materijala preuzetog sa Interneta. Kao i u sluaju standardne kritike izvora, uvek je
potrebno izvriti poreenje sa drugim dokumentima ili graom o istim podacima.
Pored ova dva projekta digitalizacije, naveden je jo samo projekat o estonskim prezimenima u XIX veku.
Ajaloo osakond, Department of History, Tartu likol (University of Tartu), <http://www.history.ee/ENG.
html> (22. XI 2005); University of Tartu Faculty of Philosophy, Department of History, 12. IX 2005; Isto
<http://www.fl.ut.ee/Departments/Ajaloo%20osakond>, (26. X 2006).
242
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100

Pitanje primene novih tehnologija u nastavi istorije nesumnjivo zauzima vano mesto u
svakoj proceni perspektive poloaja istorijske nauke u XXI veku. Jedan od prvorazrednih
inilaca, koji nam se ini naroito bitnim, svakako predstavlja injenica da ve polako
stasavaju generacije koje se i ne seaju ivota van digitalnog okruenja. Nesluena
ekspanzija tehnolokih inovacija tokom poslednje dve decenije uslovljava i potrebu
promene koncepta znanja i kvalifikacije dece kako bi postali uspeni ljudi. Tehnologija,
posebno u obliku personalnih raunara i Interneta, postaje centar panje obrazovne po
litike i reforme.
Internet resursi mogu da pomognu u obrazovanju uenika spremnih za novo infor
maciono doba. Savremeno radno mesto sve vie zahteva sposobnost u prikipljanju,
procenjivanju, sintetizovanju i primeni informacija, kao i razmatranje vie moguih,
a ne samo jedinog pravog reenja. Raunari i interaktivne tehnologije pruaju ue
nicima mogunost da prelistavaju, istrauju i struktuiu okruenje unutar koga mogu
da organizuju i interpretiraju podatke za sebe. Tako steeno znanje nije samo skup
injenica, ve proces, tj. nain miljenja, dakle dinamika fleksibilna struktura rela
cija.243 Osim toga, vie nego to bi to bilo mogue u bilo kojem udbeniku, Internet
moe nastavnicima istorije i njihovim acima da obezbedi pristup mnotvu veoma
raznovrsnog i korisnog materijala, kao to su izvodi ili integralni tekstovi itavog ni
za primarnih izvornih dokumenata; mnotvo raznih korisnih sadraja (dokumenta,
lanci iz novina, asopisi i periodika, pisma, razglednice, izvodi iz dnevnika, memoa
ri, fotografije, plakati, filmski inserti i drugi relevantni audiovizuelni materijal); hrono
loke tabele i istorijske karte; mnotvo stanovita brojnih istoriara, razliitih zemalja,
razliitih perioda i sl.244
Traganje po izvorima, itanje vie razliitih prikaza istog zbivanja, usmeravanje panje
na istoriare, njihove poglede i preduslove, omoguava uenicima da izotre svoj
kritiki oseaj i upranjavaju vetine istoriara.245 Efikasna upotreba Interneta zahteva
sistematinost strategije pretraivanja, kao i istraivake vetine. Kao to je Robert
Stradling dobro uoio, ...potrebno je da ak koji koristi Internet primeni iste metode
CET:WEB, Reforma obrazovanja: Predavai u novom veku (1), Pripremio Dragan Markovi, <http://www.
cet.co.yu/arhiva/17/r17_reformaobr.htm> (24. IX 2006).
244
245
243
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
koje bi primenio istraujui dokumenta u arhivu, itajui iskaz oevidaca, analizirajui

podatke ili prouavajui memoare ili dnevnike ljudi koji su direktno uestvovali u od
reenom istorijskom dogaaju.246.
Uprkos nepreglednom materijalu na Internetu od potencijalne koristi za nastavu istorije,
velikom broju obrazovnih CD-ROM-ova, raznog softvera i sl., veoma rano je primeena
disproporcija izmeu proklamovanih ciljeva i poetnog optimizma, sa jedne, i realne
primene, kao i problema pri implementaciji novih tehnologija u nastavi, sa druge
strane.247 Jednu od najozbiljnijih prepreka modernizaciji nastave i uvoenju savremenih
tehnologija predstavlja nedovoljna obuenost nastavnika istorije, kao i preterana ili
potcenjena oekivanja od tehnologije. Nikako ne treba da se zanemari ni problem ma
log broja strunih radova iz metodike nastave istorije koji bi donekle ramotrili neke od
metodolokih matrica u implementaciji raunara u nastavni proces, a nastavnicima pru
ili neku vrstu putokaza i ohrabrenja.248
Postoje brojni razlozi zato predavai pokazuju otpor prema promenama. Ponekad oni
imaju strah od toga ta e promene doneti, moda nemaju svu potrebnu opremu da bi
promene sproveli uspeno, ili jednostavno, ne ele promene. Nasuprot njima, uenici su
obino oduevljeni i prihvataju da ue iz elektronskog materijala.249
Najvea kritika na raun istorije kakvu ue u koli dolazi upravo od uenika. Istraivanje
sprovedeno 1998. godine meu acima u Srbiji dalo je poraavajue rezultate: istorija
je dobila epitet najdosadnijeg i najteeg predmeta i uenici su se tada pitali zato im je
Kod pretraivanja potrebno je poznavati razliku izmeu primarnih i sekundarnih izvora. Podatke na bilo
kojem sajtu potrebno je proveriti u pogledu autentinosti, pouzdanosti, kao i autorstva izvora. Mogue je
da bude potrebno uporediti ih sa drugim izvorima. Potrebno je otkriti i uzeti u obzir moguu pristrasnost,
kao i izvrtanje injenica. Potrebno je biti svestan onoga to nedostaje ili to jeste dostupno na bilo kom
sajtu. R. Stradling, Nastava..., str. 115.
247
O ovome videti u: Terry Haydn, "Computers and History. Rhetoric, reality and the lessons of the past", u:
History, ICT and Learning in the Secondary School, Terry Haydn and Christine Counsell (ed.), London-New
York 2003, str. 1133.
248
Na ovom mestu trebalo bi skrenuti panju na knjigu History, ICT and Learning in the Secondary School, gde je
nekoliko britanskih istoriara pokualo da odgovori na niz znaajnih pitanja vezanih za nove tehnologije i
nastavu istorije. Terry Haydn and Christine Counsell (ed.), History, ICT and Learning in the Secondary School,
London-New York 2003. Takoe, videti i srpsko izdanje knjige Roberta Stradlinga, u kojoj je posebno po
glavlje posveeno upotrebi novih tehnologija u nastavi istorije: R. Stradling, Nastava evropske istorije dva
desetog veka, Beograd, 2003, str. 115129, 177181.
249
CET:WEB, Reforma obrazovanja: Predavai u novom veku (2), Pripremio Dragan Markovi, <http://www.
cet.co.yu/arhiva/18/r18_reformaobr.htm> (24. IX 2006).
246
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
14
Iz kolekcije Istorija
fotografije u Edinburgu
<http://www.edinphoto.org.
uk/0_a_o/0_around_edinburgh
_-_social_history_moe062_
edinburgh_free_kindergarten.
htm>
uopte potreban jedan takav gnjavatorski predmet?250 Iste godine profesor Milan Lazi
je u raspravi Problemska nastava u istoriji (Dilema za i protiv) ukazao da u sklopu tehni
ke pripreme za problemski vid nastave i korienje savremenih tehnikih sredstava u
kolama, po mogunosti, treba ukljuiti i Internet251. Period koji nas deli od trenutka ob
javljivanja ove rasprave i dananjeg dana obeleen je oekivanom ekspanzijom i ulo
gom Interneta u naim svakodnevnim ivotima, a samim tim i u kolama, muzejima i
ostalim prosvetno-obrazovnim institucijama u naoj zemlji. Meutim, uprkos tome,
kao i injenici da se u meuvremenu u svetskim okvirima uveliko razmatraju pitanja
posveena problemima i mogunostima implementacije novih tehnologija u nastavu
istorije, u Srbiji se jo uvek ni malo ili veoma malo panje posveuje ovom pitanju. Kakvo
god miljenje mi imali o tom vidu medija i komunikacije, neosporna je injenica da se
bez elementarnih znanja o Internetu i mogunostima koje prua, kako u obrazovanju,
tako i u svakodnevnim ivotnim situacijama, danas jednostavno ne moe.
O. Nikoli, Kako se predaje i ui istorija u kolama u 21. veku. Nacionalni peat na evropskom planu, u:
Glas javnosti, 26. X 2003, <http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/10/26/srpski/D03102501.shtml>
(12. X 2006).
251
Milan Lazi, Problemska nastava u istoriji, u: Nastava istorije, br. 8, 1998, 132135.
250
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Ovde se neemo baviti konkretnim uputstvima za realizaciju problemske nastave, kao

ni metodama rada, ve emo, samo u optim crtama i na nekoliko slikovitih primera,
pokuati da damo podsticaj uvoenju i planiranju korienja novih tehnologija u nastavi
istorije. Smatramo da to nije ni potrebno jer metodika nastave istorije kao nauna dis
ciplina i njeni temelji i principi ve dovoljno ukazuju na viestruku korist i mogunost
Interneta kao medija koji u sebi istovremeno spaja ve dovoljno ispitane i korisne oblike
i metode rada.
Primenu interneta u nastavi istorije moemo ostvariti u sledeim oblicima.
a) Uz obradu pojedinih nastavnih jedinica nastavnik moe samo da ukae i povreme
no podseti uenike na dostupnost obraenih sadraja na mrei. U tu svrhu, veliku
pomo i korist u radu nastavnicima mogu pruiti udbenici koji uz svako poglavlje
imaju i popis Internet adresa na kojima se mogu pronai dodatni sadraji.252 Ovakav
oblik rada ujedno predstavlja i isticanje injenice da je istorija kao nauka jedna od
najzastupljenijh nauka na Internetu (a sam pojam Interneta uenici najee vezuju
za zabavu i za neto interesantno).
b) Drugi i daleko poeljniji vid korienja Interneta u nastavi je organizovani i planski
rad u informatikim kabinetima u sklopu dodatnog rada i slobodnih aktivnosti ue
nika u nastavi. Ovaj oblik podrazumeva, pre svega, tehniku osposobljenost kole i
dodatnu aktivnost nastavnika.
c) Nastavnik moe u dogovoru sa direktorom kole organizovati rad u informatikom
kabinetu povremeno ili u vezi sa nekim dogaajem kao to je ekskurzija, kolsko
takmienje, poseta muzeju.
d) Internet bi neizostavno trebalo koristiti u dodatnom radu sa talentovanim ueni
cima, jer ako takav oblik rada sa uenicima u koli postoji, nastavnik, ma koliko bio
portvovan, bez upotrebe Interneta, koja se sama po sebi namee, ostavie uenike
uskraenim za vano iskustvo i mogunosti saznanja.
e) Profesionalna on-line komunikacija izmeu nastavnika istorije: elektronskom po
tom, diskusionim listama, putem specijalizovanih elektronskih konferencija ili foruma.
Primer ovakvog udbenika predstavlja nemaki prirunik Basiswissen Schule Geschichte, (ur. Hans-Jo
achim Gutjahr), Dudenverlag, Mannheim-Leipzig-Wien-Zrich, 2003, str. 464. Pored popisa Internet adre
sa na kojima se mogu nai dodatni sadraji, udbenik je propraen i CD-ROM-om sa nizom dodatnih
sadraja: tekstovima, kartama i ilustrativnim materijalom. Namera autora je bila postii da uenik koji
koristi knjigu, Internet i CD-ROM na raunaru bre, i to je jo vanije, mnogo kvalitetnije savlada pojedine
sadraje. Videti prikaz ovog udbenika: Hrvoje Petri, Basiswissen Schule Geschichte, (ur. Hans-Joachim
Gutjahr), Dudenverlag, Mannheim-Leipzig-Wien-Zrich 2003, str. 464., u: Hrvatska udruga nastavnika po
vijesti Prikazi, <http://www.hunp.com/prikazi/basiswissen.htm> (15. X 2006).
252
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
U okviru Internet prezentacije srpske podrunice evropskog udruenja istoriara

Euroclio Udruenja za drutvenu istoriju iz Beograda postoji i poseban odeljak pod
nazivom diskusioni forum koji je rezervisan za profesionalnu komunikaciju nastavni
ka istorije.253
Ve je pomenuto da je istorija kao nauka jedna od najzastupljenijih na Internetu i da
kod uenika treba negovati svest o tome. Korienje modernih tehnikih dostignua
kod uenika e stvoriti svest da istorija ne egzistira samo u arhivima, bibliotekama i sl.,
ve i da je u uskoj vezi sa slikom modernog doba, ali i sa raznim oblicima zabave. Veliki
broj kompjuterskih igara upravo se bazira na nekom poznatom istorijskom dogaaju,
pa bi nastavnik mogao zajedno sa uenicima da analizira neku od njih, to bi kod aka
nesumljivo izazvalo sasvim novo percepiranje istorije kao kolskog predmeta. I ne samo
to. Treba imati u vidu da se granica uenja stranih jezika u kolama danas znatno pomera
na dole i da e uenici ranije stei preduslov poznavanja i korienja bar jednog stranog
jezika. U pogledu praktikovanja Interneta u nastavi istorije ta injenica je od ogromnog
znaaja. Uzmimo samo da se danas u celom svetu, posebno u ekonomski naprednijim
zemljama, velika finansijska sredstva ulau u unapreivanje istorijske nauke i prevoe
nje nepreglednih zbirki dokumenata i istorijske grae sa latinskog na moderne jezike,
posebno engleski.254 Engleski jezik postaje lingua franca informacionog doba. Uenike
treba upoznati sa ogromnim znaajem te injenice za budua pokolenja istoriarana
unika, ali i hobista. Internet je idealan medij za podsticaj i motivaciju uenika, za me
njanje negativne predstave o istoriji kao neemu suvoparnom i nezanimljivom. Napro
tiv, ueniku treba ukazati da je i kroz ozbiljan i marljiv rad mogue doiveti lepe trenutke
i satisfakciju.
Na Internetu je mogue pronai i prezentacije specijalno namenjene nastavnicima isto
rije, sa pripremljenim modelima asova, filtiriranim materijalom, tj. linkovima ka drugim
relevantnim sajtovima od koristi u nastavi istorije. Odlian primer ovakve prezentacije
predstavlja engleski sajt Spartakus (Spartacus Educational).255 Takoe, od velike koristi
nastavnicima istorije u obradi pojedinih nastavnih jedinica mogu biti i istorijske karte i
multimedijalni atlasi koji se mogu pronai na Internetu.256
Euroclio-UDI, Diskusioni forum, <http://www.udi.org.yu/ec/forum/>, (23. XII 2005).
Videti npr. sajt Odeljenja za istoriju Fordam univerziteta (Fordham University) Internet History Source
books Project, pod urednitvom amerikog vizantologa Pola Halsala: Paul Halsall (ed.), Internet History
Sourcebooks Project, 27. VII 2001, <http://www.fordham.edu/halsall/> (21. XI 2005).
255
Spartacus Educational Homepage, Dec. 2006, <http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/> (11. XII 2006).
256
U treem delu knjige Web adresar na kraju rada dato je nekoliko relevantnih lokacija koje sadre istorij
ske karte korisne za nastavu istorije.
253
254
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Kada se govori o Internetu i njegovoj praktinoj primeni u nastavi istorije trebalo bi se

kratko osvrnuti i na dostupnost sadraja na srpskom jeziku na mrei. Nastavnici bi tre
balo da znaju makar nekoliko korisnih adresa koje e stalno u svom radu poseivati i
konsultovati. Tim pre to e do njih uvek i bez velike potrage dolaziti (tj. bez korienja
pretraivaa i time utedeti na vremenu). Npr. na adresi www.rastko.org.yu nalazi se
Projekat Rastko biblioteka srpske kulture. U okvuru njega nalazi se i biblioteka srpske
istorije sa velikim brojem korisnih istorijskih izvora. Nastavnik i uenici mogu na jedno
stavan nain doi do obilja tekstova i integralnih elektronskih izdanja itavih knjiga (Is
torija srpskog naroda Vladimira orovia, itije despota Stefana Lazarevia Konstantina
Filozofa, Janiareve uspomene (Turska hronika) Konstantina Mihailovia iz Ostrovice i dr.).
Takoe, na adresi elektronskog asopisa Anarheologija mogu pronai obilje zanimljivih,
nauno utemeljenih lanaka sa paljivo odabranim ilustracijama i dodatnom literaturom
i preporuenim linkovima na kraju svakog teksta.257 Na ovaj nain Internet, takoe, moe
da ublai i nedostatke u opremljenosti kolskih i mesnih biblioteka. Nikako ne bi trebalo
izostaviti ni odlinu prezentaciju antikog lokaliteta Viminacium, koja se, kako svojim
sadrajem, prezenacijom na tri jezika (srpski, engleski i nemaki), ali i izuzetnim tehni
kim kvalitetom, visoko izdvaja od ostalih, dodue i veoma malobrojnih prezentacija
slinog sadraja u srpskom sajber prostoru.258
Nastavnik bi uenicima trebalo da ukae i na ulogu Interneta u procesu globalizacije,
kao savremenog i tekueg istorijskog procesa, a opet u vezi sa istorijom kao naukom.
Na primer, da uenicima predoi kako je nekada, samo pre nekoliko godina, za neke do
kumente trebalo putovati u odreeni arhiv, a danas su ti dokumenti, ukoliko su objavljeni
na Internetu, dostupni na uvid svakome ko poseduje Internet vezu. Sa tim u vezi ne bi
trebalo zanemariti ni rezultate ispitivanja koji pokazuju da uenici niih razreda srednjih
kola pokazuju manje zanimanje za ulogu linosti u istoriji, dok tehniku, maine i nauku
smatraju najznaajnijim.259
Trenutna situacija nikako ne bi trebalo da podstie pesimizam i neangaovanost u
primeni Interneta u nastavi. To bi bilo isto kao kada bi naunik koji prouava srednji
vek nemo pred nekim problemom pravdao nedostatkom izvora i taj razlog isticao u
prvi plan. Naprotiv, susreti sa uenicima i nastavnicima istorije u Istraivakoj stanici
Naalost, Internet prezentacija elektronskog asopisa Anarheolgija vie nije u funkciji. Meutim, ovom
sajtu, kao i arhivi lanaka i dalje je mogue pristupiti tako to e se stara adresa www.anarheologija.com
ukucati u polje pretraivaa Internet arhiva na adresi www.archive.org (o Internet arhivu videti u poglavlju
o Problemu citiranja elektronskih izvora na str. 81-82).
258
Viminacium rimski grad i vojni logor, <http://www.viminacium.org.yu/> (22. IX 2006).
259
257
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
Petnica govore da su ve uveliko stvoreni uslovi za ozbiljnije bavljenje fenomenom i

primenom Interneta i novih tehnologija, kako u samom nauno-nastavnom procesu,
tako i popularizaciji istorije i idealnim sredstvom za poveanje interesovanja uenika za
istoriju kao nastavni predmet. Ve smo napomenuli da ankete sprovedene u kolama
esto ukazuju (naalost) na nesrazmernost izmeu zanimanja uenika i same prirode
istorije kao nastavnog predmeta. Upravo Internet, edukativni materijal na CD-ROM-u,
obrazovni softver, moemo iskoristiti kao idealnu priliku i mogunost da se situacija
vidno i iz korena promeni na bolje. Posebno ako imamo u vidu ogromni potencijalni
uticaj Interneta i pomo u organizovanju i sprovoenju nastave istorije, kako za ake
svih stepena kolovanja, studente, tako i za njihove nastavnike i predavae.
15
Prezentacija Istraivanje
francuske revolucije
sadri eseje, slike,
tekstualne dokumente,
pesme, hronoloku
tabelu, renik pojmova.
Sajt je uraen u saradnji
Centra za istoriju i
nove medije (Dord
Mason univerziteta)
i Amerikog projekta
za socijalnu istoriju
(Gradskog univerziteta u
Njujorku)
<http://chnm.gmu.edu/revolution/
imaging/images1--14.html>
Pored Interneta, nastavnici istorije kao dodatni nastavni materijal u velikoj meri mogu
koristiti i druge mogunosti multimedijalnog pristupa, kao monog sredstva priblia
vanja minulih epoha umu modernog oveka. Najjednostavnije reeno, CD-ROM bismo
definisali kao optiki medij velikog kapaciteta i velike brzine pristupa podacima. Svakog
istraivaa prolosti e, nesumnjivo, vie nego obradovati mogunost da na jednom
CDROM-u ima arhiviranu celokupnu kolekciju nekog asopisa, ili lista za neki period
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
koji je za objekat i cilj njegovog istraivanja naroito bitan. Ili, kojem nastavniku, stu
dentu ili ueniku nee uvek biti dobrodola pomo i konsultovanje neke multimedijalne
enciklopedije (Britanica, Encarta), a koju je ak u mogunosti da prebaci na hard disk
svoga raunara, tako da mu uvek bude na dohvat ruke.
Jedan od najzapaenijih multimetijalnih diskova koji se pojavio kod nas proteklih godina
svakako je CD-ROM Istorija starog veka izdavake kue Multisoft iz Uica, koji je prikazan u
asopisu Mikro-PC World pod zgodno izabranim naslovom Stari vek predstavljen na nain
modernog doba. U poglavlju Istorijska itanka, kroz dela i misli antikih pisaca, korisnik
stie izotreniju sliku o tom vremenu, a odeljci Filmovi, Fotografije i Kviz na zabavan nain
dopunjavaju znanje. O koliini sistematizovanog materijala mogu da posvedoe sledee
brojke: istorijska graa iz starog veka izloena je u 1.500 tematskih jednica, na vie od
1.000 stranica teksta, sadraj je ilustrovan sa vie od 3.000 fotografija i 150 mapa, opi
sano je 500 mitova i legendi i uvreno preko 50 minuta filmskih zapisa. Onima koji
vole istorijske citate bie interesantna zbirka od oko 100 navoda, a svoje znanje mogu
proveriti u zanimljivom kvizu koji se generie sa priblino 700 pitanja.260
Radovi iz metodike nastave istorije esto ukazuju na znaaj izuavanja porodine i lokal
ne istorije. To daje mogunost da se ide dalje od udbenika, koji je mnogima dosadan,
i da se uenici aktiviraju.261 Ispitivanje starijih ukuana ili sugraana moglo bi pokazati
uenicima koliko se istorija kao nauka razlikuje od seanja ljudi na neka zbivanja iz pro
losti. Na ovaj nain uenici lako mogu da naue razliku izmeu istorije kao nauke i is
torije kao prie, a to bi uvrstilo njihovo obrazovanje i sposobnost razlikovanja nauke i
seanja.262 Nastavnici istorije mogu na Internetu pronai pomone alatke ili specijalan
softver od koristi za ovakav nain rada sa uenicima: npr: alat za onlajn anketiranje na
polju usmene istorije Survey Builder, ili pomo za izgradnju i odravanje hronolokih
tabela na Web sajtu Timeline Builder.263 Izvrsnu primenu u izuavanju porodine isto
rije mogao bi nai i softver za pravljenje porodinog stabla pod nazivom GenoPro, koji
je mogue besplatno preuzeti sa Interneta (www.genopro.com). Ovaj program, velii
ne 1,5 MB, pomae da se napravi sopstveno porodino stablo tako to korisnik samo
unosi podatke o lanovima porodice (ime, prezime, nadimak, godine roenja i smrti,
fotografije), a program zatim sam pravi i grana porodinu genealogiju. Kada se jednom
Grgo Buturi, Stari vek predstavljen na nain modernog doba, u: Mikro-PC World, Beograd, februar 2002.
Plan za osnovnu kolu u Norvekoj za 1997. godinu predvia da se izrade lokalni nastavni planovi. K.
elstali, Prolost..., str. 309.
262
Dubravka Stojanovi, Izazovi nastave istorije, u: South East European Educational Cooperation Network,
03. V 2004, <http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/p> (07. IX 2006).
263
Center for History and New Media Tools, 2006, <http://chnm.gmu.edu/tools/> (09. IX 2006).
260
261
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
10111001100010011100110010001110111001100
porodino stablo kreira, mogue ga je snimiti kao metapodatak i ubaciti u Word, Power
Point ili neki drugi Windows-ov softver. Nakon to su, u potrazi za podacima iz porodine
istorije, anketirali roditelje, babe i dede, i poto su izradili svoje porodino stablo uz po
mo kompjuterskog programa, uenici ga mogu odtampati i okaiti na kolski pano ili
kod kue.264
16
Polaznici Seminara
drutvene istorije
za srednjokolce u
Istraivakoj stanici
Petnica
<http://www.historiansclub.org/
sr/node/1053>
Dakle, kao to smo ve podvukli, Internet i nove tehnologije obiluju sadrajima kori
snim i zanimljivim za svakoga ko je sa istorijskom naukom u ma kakvoj vezi: od uenika,
nastavnika, studenata, naunika, hobista... Mogunosti koje se pruaju nastavniku isto
rije su brojne, ali one zavise i od sposobnosti i spremnosti nastavnika da se uhvati u
kotac sa rastuim tehnolokim razvojem i pruene mogunosti iskoristi na najbolji
mogui nain u unapreenju kvaliteta nastave i prevazilaenja i dopune klasinim na
stavnim metodama. Upotreba Interneta i novih tehnologija u nastavi istorije svojevrs
tan je oblik problemske nastave u istoriji nesumnjivo znai podizanje nastave na vii
nivo od uobiajenog, ime se izuavanje istorije podie sa nivoa zapamivanja na nivo
razmiljanja, a znai istovremeno poveanje uenike kreativnosti, traganje za neim
GenoPro Software to draw your family tree, <http://www.genopro.com/> (12. IX 2006).
264
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
novim originalnim i uenika i nastavnika; znai traenje naina za saradniki odnos i

mogunosti da uenik ne bude objekat nego subjekt sa vlastitim inicijativama i uklju
ivanjem u proces vaspitanja i obrazovanja.265
M. Lazi, Problemska nastava u istoriji, u: Nastava istorije, br. 8, 1998, str. 132.
265
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

10001001110011010100110001
Zakljuak
Ekspanzivan razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija sa kraja XX veka, komer
cijalizacija Interneta, ostvarenje vizije o raunaru na svakom radnom stolu putem ma
sovne upotrebe personalnih raunara, odvojili su kompjutere od isto tehnikih potreba
i revolucionarno preobrazili principe po kojima funkcionie ekonomija, nain na koji se
vode ratovi, vre nauna istraivanja, ali i svakodnevni okvir ljudske egzistencije. Dru
tveno vreme XXI veka postaje mnogo saetije nego u proteklim istorijskim periodima,
tako da procesi globalizacije i informatizacije drutva iznova iznenauju oveanstvo.266
Promene su deo svakodnevnice, a ne vanredno stanje.267
Tendencije razvoja savremene istoriografije u velikoj meri se uklapaju u prirodu novih
medija, a tome su doprinele i mogunosti koje se pruaju masovnom upotrebom savre
menih tehnologija. Poveana razmena znanja i uporeivanje rezultata rada koje proizila
ze iz prostornovremenske redukcije ljudske egzistencije, zatim Internet kao nezaobilazan
informacioni resurs, sve vei broj pisanih dokumenata, ikonografske grae, zvunih i
video zapisa koji se prebacuju u digitalni format, samo su neki od pokazatelja da e
istoriari u sve veoj meri morati obraati panju na mogunosti primene savremenih
tehnolokoh inovacija u svom radu.
Kao to su procenat broja korisnika Interneta u nekoj zemlji ili stepen informatike pis
menosti njenog stanovnitva nesumnjivi pokazitelji perspektive razvoja jednog drutva
u XXI veku, tako je i spremnost istoriografije da se uhvati u kotac sa izazovima digitalne
ere na neki nain odraz samog stanja u toj nauci.
Sa tim u vezi, postavlja se pitanje u kolikoj bi meri savremeni istoriar, pored tradicional
nog obrazovanja u svojoj struci, trebalo da bude upoznat sa nekim specijalno informa
tikim znanjima, tj. sa poznavanjem softvera, hardvera, standardima za predstavljanje
podataka na Internetu, uopte sa savremenim dostignuima na polju informatike na
uke. Ovo tim pre to se stie utisak da mnogi istoriari pravdaju svoju odbojnost prema
savremenim tehnologijama nedovoljnom obuenou za rad, kao i oseajem da bi morali
da uloe ogroman intelektualni napor u neto za ta nemaju ba najjasniju predstavu
kakvu e korist od toga imati. Odgovor na ovo pitanje ne mora biti jednoznaan.
Kao prvo od moguih reenja namee se interdisciplinarnost pristupa saradnja is
toriara sa strunjacima razliitih profila bibliotekarima, arhivistima (dokumentari
stima), muzeolozima, informatiarima, tj. razliitim strunjacima iz oblasti nauka o
K. K. Kolin, Problemi informatike civilizacije..., str. 410.
T. H. Eriksen, Tiranija trenutka..., str. 23.
266
267
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110
0 1 1 0 0 0 / 1 0 0 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
informacijama.268 Tako je Fernan Brodel, jo 1969. godine, nadovezujui se na misao

Emanuela Le Roa Ladirija o istoriaru budunosti koji e biti programer ili u protivnom
nee postojati, izjavio da njega zapravo vie zanima programerov program koji bi trebalo
da tei zdruivanju nauka o oveku (da li se, zahvaljujui informatici, moe stvoriti jezik
koji bi im bio zajedniki?).269
Drugi pravac delovanja trebalo bi usmeriti na unapreivanje kompjuterizacije i istorio
grafije, kao posebne metodoloke discipline u okviru istorijske nauke. To bi podrazu
mevalo da se odreen broj istoriara posveti problemima kompjuterizacije u nekoliko
pravaca, zavisno od potreba koje istoriografija u dodiru sa savremenim tehnologijama
bude pokazivala. Primena ICT-a u nastavi i studijama istorije, digitalizacija arhivske gra
e, specijalizovani softver (npr. hibridni pretraivai i predmetni direktorijumi za istori
are), pisanje prikaza i recenzija materijala dostupnog preko Interneta samo su neki od
moguih pravaca delovanja. Kao to smo videli, veliki broj meunarodnih konferencija
posveenih primeni raunara u istorijskoj nauci, koje su odrane tokom protekle decenije,
svedoi da je ovaj pravac delovanja ve uveliko uzeo maha. Meutim, daleko od toga da
su po ovom pitanju stvari jasno isprofilisane i da moemo govoriti da istoriografija polako
pronalazi odgovore na izazove informatikog doba. U tom smislu moda se pravo stanje
stvari najbolje moe oslikati ukazivanjem na naziv konferencije odrane 12. novembra
2005. godine u Kembridu skup britanskih istoriara odran je pod nazivom Metod
ili ludilo? (Method or Madness? History and its Disparate Approaches Association for
History and Computing, UK 2005 Conference).270
Ozbiljniji pristup Internetu i korienje elektronskih istorijskih izvora podrazumevaju
vei stepen izvebanosti u pretraivanju podataka i korienje alata za naprednu pretragu Web-a. Da bi se ovo to uspenije i racionalnije obavljalo neophodno je da istoriari, osim upoznavanja sa osnovnim nainima pretrage svetske mree, budu upoznati i sa
samim principima na kojima ta mrea funkcionie, kako bi svojim tehnikama i metodama
dali to racionalniji i kreativniji pristup. Sa tim u vezi je i nepohodnost kritikog prilaza,
Interdisciplinarnost se ispoljava kao saradnja izmeu razliitih disciplina koja vodi ka interaktivnosti, to
jest ka izvesnom reciprocitetu u razmeni, tako da na kraju dolazi do obostranog obogaivanja tih raz
liitih disciplina. Nauka o informacijama predstavlja jednu od tih novih meudisciplina i jedno od tih
novih polja saznanja koji prihvataju meusobnu saradnju, u samim osnovama, izmeu disciplina kao to
su psihologija, lingvistika, sociologija, informatika, matematika, logika, statistika, elektronika, ekonomija,
pravo, filozofija, politika, telekomunikacije. Iv-F. Le Koadik, Nauka o informacijama..., str. 24.
269
F. Brodel, Spisi o istoriji..., str. 8.
270
University of Cambridge, Association for History and Computing, UK 2005 Conference, Method or Madness?
History and its Disparate Approaches, <http://www.crassh.cam.ac.uk/events/2005-6/methodormadness.
html> (17. XI 2005).
268
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011
1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 / 1 0 1 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

10001001110011010100110001
tj. naroite vrste opreza u radu sa materijalom preuzetim sa Interneta: ispitivanje porekla odreenog sajta, informacije o njegovoj svrsi, ime domena, komercijalna strana prezentacije, parcijalna digitalizacija pojedinih fondova i zbirki, samo su neki od elemenata
na koje je nephodno obratiti panju.
Uprkos postojanju veeg broja uputstava za citiranje elektronskih informacija koji
je objavljen u svetu u proteklih nekoliko godina, ovo pitanje i dalje zaokuplja panju
istraivaa. S obzirom na probleme koji se javljaju u citiranju elektronskih izvora, prvenstveno materijala preuzetog sa Interneta (gde ceo sadraj dokumenta moe biti
predstavljen na samo jednoj stranici, a podaci mogu biti privremenog karaktera
usled povremenog auriranja, promene adrese, prestanka postojanja stranice i sl),
zadovoljavajua forma citata trebalo bi da sadri i naziv Internet stranice, datum
poslednjeg auriranja sajta, ili stranice, ako su dati, protokol i adresu, kao i datum
pristupa.
Veliku panju trebalo bi posvetiti injenici da e budue generacije istraivaa imati
vie znanja, mogunosti, ali i potrebe da u svojim istoriografskim naporima maksimalno
iskoriste prednosti savremenih tehnolokih inovacija. U tom smislu, moderna nastava
istorije morala bi da odgovori na izazove vremena ozbiljnim pristupom i planskom
strategijom kako bi se uenici koji odrastaju u digitalnom okruenju pripremili da
usvojene informatike vetine optimalno iskoriste. Osim toga, za svakog istoriara,
pojedinano, nesumnjivo je vano da radi na svom informatikom opismenjavanju i
obrazovanju, da oslukuje promene koje sa sobom donosi svaki novi dan, da razmilja,
kako o samom smislu i posledicama tekuih promena na sveukupni razvoj oveanstva,
tako i o uticaju i mogunostima primene savremenih tehnolokih dostignua na ve
uveliko uhodane metode rada u istorijskoj nauci. Ovakav nain rada i mogunosti
koje se pruaju sadanjim i buduim generacijama istraivaa na polju istorijske nauke predstavljaju promene od ogromnog znaaja za budunost. Meutim, bitno je napomenuti da se pravi smisao ovih promena tek poinje nazirati i kao to Hobsbaum
istie, u pitanju su tekovine mnogo prijemivije individualnoj nego kolektivnoj ljudskoj
svesti.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

10001001110011010100110001
Web adresar
Istorija i kompjuterizacija
Udruenja i organizacije
Association for History and Computing (AHC)

http://odur.let.rug.nl/ahc/journal/index.html
Meunarodno Udruenje za istoriju i kompjuterizaciju iji je osnovni pravac delovanja
usmeren ka primeni raunara u istoriografiji, kako u razliitim poljima istraivanja, tako
i u nastavi i studijama istorije. Na ovom sajtu mogu se pronai informacije o samom
Udruenju, detalji vezani za konferencije i radionice, asopis Udruenja History and
Computing, a mogue je i pristupiti diskusionoj listi. Na sajtu se nalazi i mnotvo linkova
koji dalje upuuju na Web lokacije slinog sadraja.
Member and Associated Organizations of the AHC
http://odur.let.rug.nl/ahc/intern/memberas/index.htm
Sa ove stranice mogue je dalje otii na prezentacije lanova i udruenja meunarod
nog Udruenja za istoriju i kompjuterizaciju. lanovi su pobrojani abecednim redom
(prema dravama i regionima), a ispred naziva svakog udruenja nalazi se zastava dra
ve, koja dalje vodi ka detaljnijim informacijama i prezentacijama. Ovde se nalazi i link ka
Amerikom udruenju za istoriju i kompjuterizaciju, iako ovo udruenje, striktno uzev
i, funkcionie kao zasebno. Pobrojano je sledeih sedamnaest drava i regiona koji
imaju svoje posebne ogranke u okviru ove meunarodne asocijacije: Austrija, Kanada,
CIS (Rusija), Estonija, Francuska, Nemaka, Maarska, Izrael, Italija, zemlje Beneluksa (tj.
Holandija i Belgija VGI), Litvanija, nordijski ogranak, Poljska, Portugal, panija, vaj
carska, Velika Britanija i SAD.
AHC: UK
http://www.gla.ac.uk/centres/hca/ahc/index.htm
Britanska podrunica meunarodnog Udruenja za istoriju i kompjuterizaciju. Pored os
novnih informacija o britanskom ogranku AHC-a, ovde se mogu pogledati spiskovi
godinjih regionalnih konferencija od 1986. godine, zajedno sa apstraktima prezento
vanih radova, kao i besplatno preuzeti neke od publikacija.
Arbeitsgemeinschaft Geschichte und EDV e.V (AGE)
http://age-net.relix.de/
Nemaki ogranak meunarodnog Udruenja za istoriju i kompjuterizacju. U okviru ove
prezentacije mogue je pronai obilje informacija vezanih za istraivanja u primeni
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
modernih tehnologija u istoriografiji: pozive za konferencije, slobodno preuzimanje ne

koliko publikacija, lista paljivo odabranih linkova, prijavljivanje na mailing listu itd.
Vereniging voor Geschiedenis en Informatica (VGI)
http://www.vgi-online.nl/index.php
Holandsko-belgijsku sekciju AHC-a svakako moemo svrstati meu najistaknutije pre
gaoce u oblasti istraivanja primene raunara u istoriografiji u svetu. Udruenje je 1987.
godine osnovalo nekoliko strunjaka sa Ono Bonstrom (Onno Boonstra) na elu. Na
ovom sajtu mogue je pronai mnotvo zanimljivih sadraja i dokumenata u PDF for
matu, poput sekcije posveene kompjuterskim igricama sa istorijskim sadrajem. Ta
koe, tu je i link ka asopisu Istorija i informatika (Historia & Informatica, http://www.
historiaeninformatica.org/)
Verein Geschichte und Informatik (G&I)
http://www.ahc-ch.ch/
AHC podrunica u vajcarskoj (nemaki, francuski jezik). U okviru sajta mogue je pri
stupiti i asopisu Istorija i informatika, koji izlazi od 1990. godine. U broju 15 iz 2004. godine
nalazi se rad Prednosti i nedostatci u primeni Interneta u istorijskom istraivanju (Vom Nutzen
und Nachteil des Internet fr die historische Erkenntnis).
The American Association for History and Computing (AAHC)
http://www.theaahc.org/
http://mcel.pacificu.edu/jahc/
Ameriko udruenje za istoriju i kompjuterizaciju, osnovano januara 1996. godine, a od
1998. izdaje i specijalizovani asopis (JAHC). U okviru sajta nalazi se i prostor za diskusiju
o raznim temama vezanim za primenu raunara u istorijskoj nauci (AAHC blog), a tu se
nalazi i link ka asopisu Udruenja ije tekstove je mogue besplatno preuzimati.
()
http://kleio.asu.ru/
Ve 1992. godine u Rusiji je osnovano udruenje (), koje je
pristupilo meunarodnom Udruenju AHC. Na sajtu Udruenja postoji i sekcija posveena
njegovom istorijatu, gde stoji da je istorija osnivanja i razvitka AIK-a tesno povezana
sa procesom i institucionalizacijom nove naune discipline istorijske informatike i
rom Evrope u drugoj polovini 80-ih godina XX veka. Osim toga, ovde se mogu pronai
programi raznih konferencija i seminara odranih u Rusiji i u inostranstvu, kao i spisak
brojnih izdanja Udruenja, od kojih je neka u elektronskom obliku mogue besplatno
preuzeti na ovoj lokaciji.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
The Canadian Committee on History and Computing (CCHC)

http://www.cha-shc.ca/cchc-cchi/English/Home.htm
Internet prezentacija Kanadskog komiteta za istoriju i kompjuterizaciju, udruenja koje
deluje u okviru Kanadskog istorijskog udruenja, prua samo najosnovnije podatke o
delatnosti Komiteta, kao to su: ciljevi i zadaci, kratka retrospektiva delatnosti, najava
buduih deavanja i sl. Kao primarni cilj delovanja Komiteta navodi se ohrabrivanje i
potpomaganje upotrebe kompjutera u istorijskoj nauci na svim nivoima akademskog
delovanja, kako nastave tako i istraivanja, a kao etiri osnovna pravca delovanja navo
de se: kvantitativne metode; kompjuterizacija rukovanja informacijama; elektronske
publikacije, komunikacija i razmena podataka; pedagoka upotreba raunara.
The Cliometric Society-Ohio
http://eh.net/Clio/
Udruenje Kliometrik iz Ohaja okuplja istoriare koji se bave ekonomskom istorijom, a
velika panja posveena je kvantitativnim istorijskim metodama i upotrebi raunara.
Historische Fachinformatik und Dokumentation
http://hfi.uni-graz.at/
Sekcija Istorija i informatika i dokumentacija u okviru Odeljenja za istoriju Univerziteta Karl
Francen u Gracu obiluje brojnim informacijama vezanim za projekte implementacije raunar
skih tehnologija u istorijska istraivanja strunjaka iz ove oblasti, ali i studenata, a interesant
no je pomenuti da se na stranici koja u kratkim crtama objanjava delokrug rada ove institu
cije nalazi i objanjenje vezano za sam problem upotrebe termina istorijska informatika.
Center for History and New Media (CHNM)
http://chnm.gmu.edu/index.php
Prezentacija Centra za istoriju i nove medije prua mnotvo zanimljivih i nadasve korisnih
sadraja vezanih za datu problematiku, kao to su: eseji o istoriji i novim medijima, po
mone alatke ili specijalan softver od koristi za istoriare (npr: alat za onlajn anketiranje
na polju usmene istorije Survey Builder, ili pomo za izgradnju i odravanje hronolokih
tabela na Web sajtu Timeline Builder), pretraiva baza podataka sa oko 1300 odeljenja
za istoriju irom sveta, onlajn knjiga Daniela Koena i Roja Rozencvajga Digitalna istori
ja: vodi za skupljanje, uvanje i prezentaciju prolosti na Web-u, (Daniel J. Cohen, Roy
Rosenzweig, Digital History. A Guide to Gathering, Preserving, and Presenting the Past on
the Web), izlobene kolekcije digitalizovanog materijala, kao i veliki broj raznovrsnih
projekata u kojima su nove tehnologije stavljene u slubu muze Klio. Izdvojen ogranak
sajta predstavlja i arhivirana kolekcija vesti koja moe posluiti i kao prvorazredan istorij
ski izvor za izuavanje oblasti kompjuterizacije i istoriografije.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
Nacionalni centar za digitalizaciju

http://www.ncd.matf.bg.ac.yu/?page=first&lang=sr
Osnovan 2002. godine u Beogradu, Nacionalni centar a digitalizaciju kao primarne vido
ve svoje delatnosti istie: koordinaciju rada i protoka ideja meu ustanovama koje se bave
digitalizacijom, praenje svetskih standarda i projektovanje odgovarajuih standarda za
digitalizaciju na dravnom nivou, strunu obradu, uvanje i prezentaciju nacionalnoog
kulturno-naunog naslea, usaglaavanje strategije i prioriteta projekata digitalizacije,
zapoinjanje procesa digitalizacije nacionalne batine itd. Internet prezentacija Centra nu
di obilje informacija iz podruja svoje delatnosti, kao to su: aktuelna deavanja, projekti,
publikacije (Pregled Nacionalnog centra za digitalizaciju), konferencije, standardi i sl.
Arts and Humanities Data Service (AHDS) History
http://www.ahds.ac.uk/history/index.htm
AHDS History je centar ije primarno polje delatnosti obuhvata sakupljanje, uvanje i
promociju korienja digitalnih izvora za britansku istoriju, kako u svrhu istorijskih is
traivanja, tako i u nastavi i obrazovanju.
Association for Computers and the Humanities
http://www.ach.org/
Meunarodna profesionalna organizacija koja okuplja zainteresovane za primenu ra
unara u lingvistici, istoriji, filozofiji i drugim humanistikim naukama, sa naroitim ak
centom na analizu i rukovanje tekstualnim materijalima.
Centre for Computer-aided Egyptological Research (CCER): Utrecht University
http://www.ccer.nl/
Prezentacija Centra za primenu kompjutera u egiptologiji Utrehtskog univerziteta obiluje
sadrajima od nesumnjive vrednosti za sve koji se zanimaju za istoriju starog Egipta:
multijezini egiptoloki renik, baza podataka sa 58.000 linih imena starog Egipta, lista
egiptologa, obrazovni softver, bibliografske baze podataka i jo mnogo toga.
Konferencije, seminari, nauni skupovi

The Annual AHC Conferences (19862001)
http://odur.let.rug.nl/ahc/confer/index.html
http://www.ahc.ac.uk/proceedings.htm#13
http://kleio.asu.ru/aik/ahconfer.shtml (na ruskom jeziku)
Godinje konferencije meunarodnog Udruenja za istoriju i kompjuterizaciju. Dostupni
su izvetaji ili linkovi na kojima je mogue detaljnije se upoznati sa programom rada ili
sa izvetajima sa pojednih konferencija.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
, I-VIII, 19932002.
http://kleio.asu.ru/aik/econfer.shtml
Na ovoj adresi mogu se pogledati programi godinjih konferencija ruskog Udruenja
Istorija i kompjuter, poevi od prve konferencije odrane aprila 1993. godine u Pod
moskovlju, kada je uestvovalo pedesetak lanova Udruenja iz Rusije, Azerbejdana,
Belorusije i Ukrajine, pa sve do konferencije odrane 2002. godine u Sankt Peterburgu,
koja je imala meunarodni karakter. Pored detaljnih sadraja programa svih konferencija,
ovde je mogue pronai i mnotvo dodatnih informacija, kao to su referati i saoptenja
uesnika u elektronskoj formi, sekcije na koje su pojedine konferencije bile podeljene,
teme ragovora voenih za okruglim stolom (o problemu ustanovljenja discipline is
torijske informatike, Internet u praksi istorijskih istraivanja itd). Treba obratiti panju i na
teme posveene metodologijskim aspektima razvoja istorijske informatike kao zasebne
discipline ili kompjuterizaciji arhivske delatnosti.
Izvetaj sa sedme godinje konferencije meunarodnog Udruenja
za istoriju i kompjuterizaciju 27. avgust 1993, Grac Austrija
http://odur.let.rug.nl/ahc/intern/minutes/agm93.html
XIIIth international conference of the association for history & computing
"History in a new frontier" Toledo (Spain), 20-23 July 1998
http://www.ru.nl/ahc/genera98.htm
-
(, 26-28 1998 .)
http://kleio.asu.ru/aik/internet.shtml
:
(, 8-9 1999 .)
http://www.gla.ac.uk/centres/hca/ahc/confweb/pastconf.htm
Godinje konferencije britanske podrunice meunarodnog
Udruenja za istoriju i kompjuterizaciju (19992006):
http://www.ahc.ac.uk/confweb/pastconf.htm

Recording the Past Annual Conference of the Association for History and
Computing (UK Branch), 14-16 September 1999, Kings College London
http://www.ahc.ac.uk/AHCUK99/www_ahcuk99/programmefull.htm
New Directions for Historical Computing Saturday, 25 November 2000,
Queen Mary and Westfield College, London
http://www.ahc.ac.uk/confweb/2000/2000.html
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100

Digital Resources in the Humanities, 8th -10th July 2001,
School of Oriental and African Studies
http://www.ahc.ac.uk/confweb/2001/2001.html

Learning and Teaching History. 23 November 2002,

Institute of Historical Research, London
http://www.ahc.ac.uk/conf2002.htm
Osim osnovnih podataka o uesnicima i temama o kojima se diskutovalo, mogue
je preuzeti i dve prezentacije izlagaa u Power pointu posveene mogunostima
on-line obrazovanja.

Teaching and Research Resources Online, 15 November 2003,

Institute of Historical Research, London

Recasting the Past: Digital Histories, 27th November 2004,
The National Archives, Kew, London
http://www.ahc.ac.uk/confweb/2004/2004.htm

Method or Madness? History and its Disparate Approaches, 12 November 2005,

CRASSH, 17 Mill Lane, Cambridge
http://www.ahc.ac.uk/confweb/2005/2005.htm

Digital Deluge: History in the 21st Century, 17th November 2006, Wolfson Room,

Institute of Historical Research, Senate House, Mallet Street, London
http://www.ahc.ac.uk/confweb/2006/conf06.htm

(, 2001 .)
http://kleio.asu.ru/aik/bullet/28/3.html
Povijesna istraivanja, studij povijesti i informatizacija, Zagreb, 2001.
http://www.ffzg.hr/pov/prosli_skupovi/prog-cro.htm
Meunarodna konferencija odrana u Zagrebu, decembra 2001. godine, u organizaciji Za
voda za hrvatsku povijest i Odsjeka za povijest Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Rasprava
o strategijama informatikih inovacija u istoriografiji odvijala se u etiri osnovne sekcije:
1. kompjuterizacija istorijskih istraivanja (obrada tekstualnih, vizuelnih i serijskih iz
vora; muzeoloke i bibliografske baze podataka; informatika kultura postavljanja
istraivakih pitanja; izbor metode i tehnika rada; interpretacija u istoriografiji i
kompjuterizacija...);
2. kompjuterizacija istorijskih studija (planiranje i programiranje studija; inicijalna
informatika edukacija; kompjuterizacija u predavanjima, seminarima i vebama;
studijske baze podataka i kompjuterski programi...);
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
3. Kompjutersko umreavanje u istorijskim istraivanjima i istorijskim studijama (Web

prezentacije; umreavanje u dravne, evropske i svetske strune tokove komuni
kacije);
4. Informatiko unapreivanje nastave istorije i kulture istorijskog miljenja (nauna
spoznaja i nastava istorije; permanentno obrazovanje nastavnika istorije; informa
tiko posredovanje naunih spoznaja u javnim institucijama i medijima; kompju
terizacija strune i naunopopularne produkcije...).
Les historiens, leurs revues et Internet (cole normale suprieure, 26 octobre 2002)
http://barthes.ens.fr/clio/dos/inter.html
Na ovoj stranici nalaze se rezimei i prikazi izneti na meunarodnom naunom skupu pod
nazivom Istoriari, njihovi asopisi i Internet, odranom u Francuskoj 2002. godine. Na
konferenciji su uestvovali istoriari iz Francuske, Italije i panije, a osim problematike
istorijskih asopisa na Internetu izneto je jo nekoliko zanimljivih referata o problemima
i perspektivi istraivanja savremene istorije u Italiji i paniji posredstvom Interneta, kao i
o ikonografskom materijalu i istorijskim fotografijama na Web-u.

(, 2003 .)
http://kleio.asu.ru/aik/grodnsem.html
IV Nauno-struni skup Nove tehnologije i standardi:
Digitalizacija nacionalne batine, Matematiki fakultet, Beograd 2005.
http://www.ncd.matf.bg.ac.yu/conferences/sr/ProgramSkupaSaDodInf.htm
Onlajn publikacije i uputstva za implementaciju

raunara u istorijskoj nauci
Digital History: A Guide to Gathering, Preserving, And Presenting the Past on the Web
http://chnm.gmu.edu/digitalhistory/
Digitalna istorija: Vodi za prikupljanje, uvanje i prezentaciju prolosti na Web-u je elek
tronsko izdanje knjige Daniela Koena (Daniel Cohen) i Roja Rozencvajga (Roy Rosenzweig),
a koja je besplatno dostupna u okviru prezentacije Centra za istoriju i nove medije. Kako
stoji u uvodu, knjiga je namenjena istoriarima nastavnicima i studentima, arhivistima
i kustosima muzeja, profesorima, ali i amaterima entuzijastima, tj. svima koji se zanimaju
za interakciju istorije, istoriografije i novih medija.
Digitising History: A Guide to Creating Digital Resources from Historical Documents
http://hds.essex.ac.uk/g2gp/digitising_history/index.asp
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
Institutional models for humanities computing

http://www.allc.org/imhc/
Autori uputstva Institucioni modeli za drutvene nauke i kompjuterizaciju iz 2003. godine
su Vilard Mekarti (Willard McCarty, Kings College London) i Metju Kirhenbaum (Matthew
Kirschenbaum, University of Maryland).
Internet for Historians
http://www.vts.intute.ac.uk/he/tutorial/history
Prezentaciju Internet vodi za istoriare uradili su strunjaci sa Instituta za istorijska is
traivanja u Londonu, a na osnovu originalne verzije koju su napisali Fransis Kondron
(Frances Condron) i Gracina Kuper (Grazyna Cooper), sa Univerziteta u Oksfordu. Sajt je
podeljen na etiri osnovne sekcije:
1. Najbolji sadraji na Web-u za istoriare (Tour);
2. Kako uspeno pretraivati Internet (Discover);
3. Koje Web sajtove vredi koristiti (Judge);
4. Uputstvo za korienje Interneta za istraivanje istorije, posveeno amaterima i svi
ma koji se zanimaju za prolost (Succes).
17
Internet vodi za
istoriare Institut za
istorijska istraivanja u
Londonu
<http://www.vts.intute.ac.uk/he/
tutorial/history>
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Osim toga, dat je i detaljan renik kompjuterskih termina koji su korieni u okviru sajta,
kao i korpica za linkove, gde se mogu ubaciti adrese za koje posetilac smatra da e ih
detaljnije pogledati nakon razgledanja sajta.
Roger A. Griffin, Using the Internet as a Resource for Historical Research and Writing,
Austin, Texas 1999.
http://www.austincc.edu/history/inres00title.html
Onlajn knjiga Primena Interneta kao izvora za istorijsko istraivanje i pisanje
Kliometrija kvantitativne istorijske metode i kompjuterizacija:

, , 2000.
http://www.clio.uni-sofia.bg/todorov/books/CLIOMe.pdf

,
. 2003. :
http://web.clio.uni-sofia.bg/todorov/II&C.pdf
Autor ova dva izdanja (na bugarskom jeziku) je Juri Todorov, strunjak za informacione
nauke, od 1985. godine zaposlen na sofijskom univerzitetu Sv. Kliment Ohridski, ija
je profesionalna delatnost usmerena na informatiku primenu kvantitativnih metoda u
istoriografiji, kao i primenu informacionih tehnologija u obrazovanju.
Verweissammlung Historical Computing / Quantifizierung
http://www.typodelta.de/hcq/
http://www.typodelta.de/hcq/hcq.pdf
Rad Tomasa Ralfa (Thomas Rahlf ) svakako predstavlja jedan od najboljih pregleda i vo
dia za oblast kompjuterizacije i istoriografije. Ovaj prirunik na nemakom jeziku na
pisan je u formi vodia u kojem autor daje pregled najvanijih organizacija, institucija,
konferencija, projekata... Svaka adresa na koju autor upuuje opisana je u kraoj formi i
propraena osnovnim informacijama.
Internet Resources for History
http://www.humbul.ac.uk/history/booklet/
http://www.humbul.ac.uk/history/booklet/Humbul_History_2.pdf
U brouri Internet izvori za istoriju autori su pokuali da na svega esnaest strana (dostup
na je i PDF verzija) predstave neke od najboljih i najkorisnijih Web lokacija za istoriju na
Internetu, tako to su uz svaku URL adresu naveli kratak opis sajta. Sajtovi su razvrstani
u nekoliko sekcija: ostali vodii koji nude iscrpniji pregled istorijskog materijala (npr.
Best of History Web Sites), sajtovi korisni za nastavu istorije, baze podataka, organizacije,
arhivi i biblioteke, primarni izvori, elektronski asopisi i tekstovi, bibliografije.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
Digital History Hacks: Methodology for the infinite archive

http://digitalhistoryhacks.blogspot.com/
Blog profesora Vilijama Turkela (William Turkel) sa Odeljenja za istoriju kanadskog Univer
ziteta Zapadni Ontario posveen primeni raunara u istoriografiji. Meu mnogim korisnim
i zanimljivim stvarima, ovde se nalazi i knjiga o osnovama programiranja za istoriare.
Predmetni katalozi (hibridni pretraivai) za istoriju

Dmoz - Open Directory Project - Open Directory - Society: History
http://www.dmoz.org/Society/History/
Predmetni katalog za istoriju pretraivaa Dmoz predstavlja odlino polazite istoriari
ma u potrazi za eljenim sadrajima na Internetu. Indeksirano je preko 12.000 URL adre
sa, koje su primarno razvrstane u tri osnovne kategorije: po regionima, po vremenskim
periodima i tematski. Meutim, na naslovnoj stranici nalaze se jo i indeksirane stranice
razvrstane u grupe, kao to su: akademska odeljenja, bibliografije, najprodavanije knjige,
konferencije, obrazovanje, enciklopedije, istoriari, asopisi, karte i mape za istoriju,
multimedija, muzeji, organizacije, vremenske table i dr.
Humbul Humanities Humb History Reseoreces By Heading
http://www.humbul.ac.uk/output/byheading.php?sub=history
U okviru Humboltovog predmetnog pretraivaa sajtovi su razvrstani u sledeih pet
osnovnih kategorija:
1. istoriografija i istorijski metod (istoriografija, paleografija, kompjuterizacija i istorija,
bibliografska literatura, filozofija istorije, istorijska geografija, numizmatika, usmena
istorija itd);
2. istorijske teme (vizantijske studije, crkvena istorija / istorija crkve, porodina istorija,
vojna istorija / ratovi i konflikti, ekonomska istorija, drutvena istorija, antika isto
rija, studije roda, islamske studije itd);
3. istorija nauke / tehnologija (istorija nauke, istorija astronomije, istorija medicine,
istorija prevoznih sredstava, istorija tehnologije itd);
4. menadment u kulturnom nasleu (kulturno naslee);
5. muzeji, biblioteke, arhivi.
Od 13. jula 2006. godine Humbul je inkorporiran u Intute: Arts and Humanities, gde postoji i poseban odeljak za istoriju na adresi <http://www.intute.ac.uk/artsandhumanities/
history/>. Stara lokacija sa predmetnim katalogom i dalje postoji, ali, kako stoji na poetnoj stranici, vie nee biti aurirana.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Intute: Arts and Humanities browse History

http://www.intute.ac.uk/artsandhumanities/cgi-bin/browse.pl?id=200016
Jedan od najboljih hibridnih pretraivaa za istoriju na Web-u. Sajtovi su hijerarhijski
rasporeeni na osnovu dva bazina kriterijuma: prema vremenskom periodu i prema
tipu izvora (primarni izvori, sekundarni izvori, predmetni vodii, tekstovi, slike, po
kretne slike, zvuni izvori, bibliografske baze podataka, asopisi sadraji i apstrakti,
integralna izdanja asopisa, mailing liste i duskusione grupe, softver itd.), ali i na veliki
broj dodatnih subkategorija: akademske bibliteke, arhivi, muzeji; agrikulturna / ruralna
istorija; istoriografija; intelektualna istorija / istorija ideja itd. Ovaj pretraiva u svojoj
bazi ima jo i neke dodatne kategorije pretraivanja, kao to su: projekti AHRC-a (The
Arts and Humanities Research Council), hronoloke tabele, filmski arhiv manesterskog
Metropoliten univerziteta (North West Film Archive NWFA), elektronski asopisi, indeks
autora u razliitim oblastima humanistikih nauka i umetnosti (istoriari, filozofi, teolozi,
arhitekte, muziari, glumci i dr.).
History in the Yahoo! Directory
http://dir.yahoo.com/Arts/Humanities/History/
Yahoo-ov subdirektorijum za istoriju primarno je podeljen u dve osnovne grupe: glav
ne istorijske kategorije po regionima (13.855), po temama (1.468), po vremenskim pe
riodima (5.005) i dodatne istorijske kategorije, od kojih emo pomenuti samo neke: ar
hivi, bibliografije, instituti, naune konferencije, asopisi, mape, kolekcije fotografija,
istorijska geografija, dogodilo se na dananji dan, ugovori i sporazumi itd. Kategorija
u kojoj su sajtovi razvrstani po regionima dodatno je podeljena u jo tri sekcije: drave
(6.990), regioni (887) i SAD (5.978).
Google Directory Society > History
http://www.google.com/Top/Society/History/
Google-ov subdirektorijum za istoriju koncipiran je slino kao i Yahoo-ov, sa tim to su
ovde sve kategorije nanizane na poetnoj stranici abecednim redom, a tri glavne (po
regionima, vremenskim periodima i temama) su naglaene podebljanim (bold) slo
vima. Od ostalih kategorija treba spomenuti indeksirane stranice o istoriarima (215),
bibliografijama, istorijskim kartama, obrazovanju (zapravo, nastavi istorije).
- "InterHistory"
http://kleio.asu.ru/old/internet/index.shtml
Katalog istorijskih resursa "InterHistory" dostupan je u okviru prezentacije ruskog Udru
enja . Iako broj sajtova koji je indeksiran na ovoj lokaciji nije
preterano velik (320 sajtova, razvrtanih u tri glavne kategorije), treba imati u vidu da
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
mnogi od sajtova predstavljaju tek poetnu stranicu za novu mogunost pretrage, ali
takoe i da su svaki sajt koji je ovde indeksiran prethodno proverili strunjaci i saradnici
Udruenja. U okviru sekcije Resursi za Rusiju i Zajednicu nezavisnih drava (
) nalazi se i podsekcija, gde je dodatno indeksirano jo deset predmet
nih kataloga. Ovaj predmetni katalog nesumnjivo predstavlja odlinu poetnu osno
vu za pretraivanje najrazliitijih aspekata vezanih za rusku istoriografiju i istoriju: od
pomonih istorijskih nauka, baza bibliografskih podataka, informacija o katedrama za
istoriju, elektronskih publikacija i asopisa, pa sve do linkova ka itavim bibliotekama
elektronskih istorijskih izvora. Jedina mana ovog predmetnog indeksa je to su linkovi
ka nekim sajtovima uvrteni u direktorijum nepostojei, iz ega proizilazi da sajt nije
redovno auriran.
-: > >
http://catalog.aport.ru/rus/themes.aspx?sort=p&id=144&r=615&n1=1
Od ruskih pretraivaa, vredno je pomenuti i hibridni pretraiva opte namene u
kojem postoji i katalog indeksiranih stranica za istorijske nauke. Ono to ovaj pretraiva
izdvaja od mnogih drugih predmetnih kataloga i pretraivaa je injenica da je svaki sajt
uvrten u katalog ocenjen u rangu od jedan do pet, klasifikovan u etiri kategorije, a uz
svaki sajt dat je i indeks citiranosti. Takoe, uz naslov svakog sajta dat je i kratak opis. Na
taj nain zainteresovani za pronalaenje informacija mogu ve i pri letiminom pregledu
razvrstanih sajtova stei uvid o kakvoj se vrsti prezentacije radi i time dodatno utedeti
na vremenu u pretraivanju.
History Guide / InformationsWeiser Geschichte
http://www.historyguide.de/index.php
Odlino polazite za pretraivanje Web-a u potrazi za eljenim sadrajima iz prolosti i
nauke koja je izuava predstavlja i nemaki pretraiva Vodi za istoriju (History Guide /
InformationsWeiser Geschichte). Na poetnoj stranici nalazi se preporuka za pristup, sa
opisom nekoliko sajtova za koje autori smatraju da su od izuzetne vrednosti. I preko ovog
sajta mogue je pristupiti drugim relevantnim sajtovima i digitalnim tekstovima. Proje
kat su originalno pokrenuli 1995. god. u Getingenu Dravna i Univerzitetska biblioteka,
a vremenom su se ukljuivale i razne druge institucije, kao to su Bavarska dravna bi
blioteka i projekat Clio-Online, a 2003. godine projekat je preimenovan u Network Subject
Gateways History. Svi izvori indeksirani u ovoj bazi opisani su i vrednovani. Osim toga,
tu se mogu pronai i statistiki podaci, informacije vezane za oblast kompjuterizacije u
istoriografiji, baze podataka, bibliografije, digitalne biblioteke, slobodan pristup elek
tronskim asopisima i jo mnogo toga. Pretraivanje je omogueno po regionima, pe
riodima, temama, kao i pomou maine za napredno pretraivanje. Ilustracije radi, u
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
okviru sekcije rezultati za istoriju XX veka, koja je podeljena na tri hronoloka odeljka
(19141945, 19451989, od 1989. do danas) indeksirano je preko 1.500 Web lokacija!
Upravo zbog zaista nepreglednog materijala do koga je mogue stii preko ovoga sajta,
predmetnog kataloga, kao i dobro osmiljenog softvera za pretraivanje, Istorijski vodi s
pravom moe poneti epitet jednog od vodeih hibridnih pretraivaa za istoriju u sajber
prostoru.
Audiovizuelni izvori
Computers and Audiovisual Resources in History
http://www.tntech.edu/history/tech.html
Odeljenje za istoriju Tehnolokog univerziteta u Tenesiju na jednoj stranici u okviru svo
je prezentacije daje niz interesantnih linkova vezanih za razliita podruja istraivanja, a
meu njima se nalazi i posebna stranica, sa velikim brojem adresa vezanih za primenu
raunara u istorijskoj nauci i audiovizuelnim izvorima. Linkovi su razvrstani u nekoliko
grupa: kompjuteri, uenje i istorija; nastavni paketi i online softver za poduavanje; is
torijski ilustrativni materijal (historical images); multimedija i virtuelne prezentacije; au
dio i video alatke i izvori; potraga za audiovizuelnim materijalom i animacijama; istorijski
govori i izvori sa karakterom zvuka; audiovizuelni izvori; opti multimedijalni izvori;
online projekti digitalnih biblioteka; istorijski orijentisane elektronske izlobe; muzeji
i izvori za istoriju umetnosti; mape, lokatori toponima, fotografije i CD-ROM-ovi; ispi
tivanje i istraivanje javnog mnjenja; vlasnitvo i kontrola mas-medija; film i istorija;
potencijalno interesantni sajtovi televizijskih stanica.
Indeks vizuelnog istorijskog materijala:
http://vlib.iue.it/hist-images/genres.html
Fotografije, karikature, razglednice, posteri, amblemi i ikone.
European NAvigator (ENA) Istorija evropskih integracija:
http://www.ena.lu/mce.cfm
Preko 15.000 dokumenata fotografija, zvunih zapisa, video klipova, novinskih lanaka,
crtea i karikatura, propraenih odgovarajuim objanjenjima, bazama biblografskih
podataka, tabelama i interaktivnim mapama i dijagramima.
Digitalna Narodna biblioteka Srbije:
http://digital.nbs.bg.ac.yu/scc/index.php
Kartografska graa, gravire i likovni materijal, fotodokumenta, plakati i dokumentaci
oni materijal, muzikalije i fonodokumenti.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
18
Beograd na starim
grafikama Plan grada
i tvrave Beograda iz
zbirke Gravire i likovni
materijali Digitalne
Narodne biblioteke
Srbije
<http://digital.nbs.bg.ac.yu/gravire/
beograd/swf.php?lang=scr>
Obilje audiovizuelnog materijala za istoriare:

http://www.earthstation1.com/homepage.html
Indeks: http://www.earthstation1.com/pgs/history/
Fotografije, zvuni zapisi, video, mape
Srednjovekovne iluminacije na manuskriptima:
http://www.kb.nl/kb/manuscripts/highlights/index.html
Imaging the French Revolution
http://chnm.gmu.edu/revolution/imaging/images1--14.html
Prezentacija Istraivanje francuske revolucije sadri eseje, slike, tekstualne dokumente,
pesme, hronoloku tabelu, renik pojmova. Sajt je uraen u saradnji Centra za istoriju
i nove medije (Dord Mason univerziteta) i Amerikog projekta za socijalnu istoriju
(Gradskog univerziteta u Njujorku).
Fotografije iz Prvog svetskog rata. 1.844 fotografije u bazi:
http://www.gwpda.org/photos/greatwar.htm
Fotografije iz Drugog svetskog rata . :
http://energo.vstu.vinnica.ua/photo_of_war/photo_of_war.htm
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
19
Drutvo naroda foto
arhiva: prvo zasedanje
Generalne skuptine
Drutva naroda, eneva,
1920. godine.
<http://www.indiana.edu/
~librcsd/nt/db.cgi?db=ig&do
=search_results&details
=2&ID=4&ID-opt==>
League of Nations Photo Collections:

http://www.indiana.edu/~league/intro.htm
Fotografska kolekcija Drutva naroda. Kolekcija je podeljena u nekoliko odeljaka: lino
sti, zasedanja, skuptine, komisije i komiteti, konferencije, sekretarijat, delegacije, stalni
sud meunarodne pravde, meunarodna organizacija rada, razno.
Foto-album dinastije Romanov:
http://www.alexanderpalace.org/romalbum/gallery.html?sku=1
Foto-album dinastije Romanov u okviru prezentacije Alexander Palace Time Machine
posveene istoriji Romanova i ruskoj istoriji.
Nemaka istorija u dokumentima i slikama
http://germanhistorydocs.ghi-dc.org/index.cfm
Nemaka istorija u dokumentima i slikama obuhvata obimnu kolekciju primarnog iz
vornog materijala dokumentujui nemaku politiku, drutvenu i kulturnu istoriju od
1500. godine do naih dana. Posebnu vrednost predstavlja bogata kolekcija ilustrati
vnog materijala, izbor fotografija, kao i mape visoke rezolucije.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
Slike, rituali i simboli Nemake Demokratske Republike:

http://www.dhm.de/ausstellungen/aufneu/
The Web Gallery of Art
http://www.wga.hu/index.html
Virtuelni muzej i pretraiva baze podataka evropskog slikarstva i skulpture za gotski,
renesansni i barokni period, neoklasicizam i romantizam (11001850). Preko 20.000 re
produkcija u bazi. Umetnika dela su propraena komentarima i biografijama umetnika.
20
Odevanje kroz istoriju
nemako graanstvo,
prva polovina XVI veka
<http://www.siue.edu/
COSTUMES/PLATE35BX.HTML>
The History of Costume by Braun & Scheider:

http://www.siue.edu/COSTUMES/history.html
Odevanje kroz istoriju Istorija kostima (Zur Geschichte der Kostme) je digitalna ko
lekcija originalno tampana u Minhenu izmeu 1861 i 1880. godine.
Early Recorded Sounds and Wax Cylinders
www.tinfoil.com
Istorija muzikog zvuka sajt posveen uvanju i zatiti najranije snimljenih zvukova.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Belgijski centar za muziku dokumentaciju:

http://www.cebedem.be/
Fotografija i propaganda
http://www.photo-propaganda.com/predgovor.php
Elektronsko izdanje knjige Milanke Todi, originalno publikovane 2005. godine.
Istorijski asopisi elektronska izdanja (ex-YU)

Komunikacija
http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/index_html?stdlang=ser_lat
Pretraiva baza podataka elektronskih asopisa humanistikih i drutvenih nauka sa
podruja bive Jugoslavije projekat nevladine organizacije Komunikacija.
Godinjak za drutvenu istoriju
http://www.udi.org.yu/annual.asp
asopis Udruenja za drutvenu istoriju iz Beograda. Imajui u vidu savremene trendove
svetske istoriografije, kao i potrebu da se domaa struna i drutvena javnost upozna sa
problemima iz istorije drutva, krug naunika oko prof. Andreja Mitrovia je, na njegovu
inicijativu, odluio da pokrene asopis koji bi otvorio prostor mlaim, ali i istaknutim,
domaim i svetskim naunicima koji se bave ovom problematikom, da izloe rezultate
svojih istraivanja. asopis izlazi od 1994. godine, tri puta godinje. Glavni i odgovorni
urednik asopisa je prof. dr Milan Ristovi. Na Internet prezentaciji Udruenja mogu se
preuzeti kompletni tekstovi iz Godinjaka u PDF formatu od 2004. godine (druga i trea
sveska), dok su iz prethodnih svesaka dostupni samo pojedini radovi.
Tokovi istorije
http://www.inisbgd.co.yu/celo/publikacije.htm
asopis Instituta za noviju istoriju Srbije. Na Internet prezentaciji Instututa mogue je bes
platno preuzeti kompletne brojeve asopisa od 2003. godine, kao i bibliografiju asopi
sa od 1993. do 2003. godine. Glavni i odgovorni urednik asopisa je dr Radmila Radi.
Balcanica
http://www.balkaninstitut.com/srp/publikacije/balcanica/balcanica.html
Godinjak Balkanolokog instituta SANU. Obnovljen 1969, Institut je nastavio tradicije
predratnog Balkanskog instituta, ije je osnivanje pokrenuo kralj Aleksandar Karaor
evi, s namerom da meubalkanska proimanja osnai interdisciplinarnom naunom
saradnjom. Tadanja Meunarodna revija za balkanske studije, s prilozima vrhunskih
balkanskih naunika, tampana samo na stranim jezicima, bila je ogledalo nae nauke,
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
da bi za samo nekoliko godina prerasla u vodeu naunu publikaciju na Balkanu. Ukinut

je naredbom okupacionih vlasti 1941. Institut okuplja naunike koji se bave Balkanom
od praistorije do modernog doba, kroz arheoloka, antropoloka, etnografska, istorijska
istraivanja i studije kulture, umetnosti, knjievnosti, obiajnog prava itd. Taj multidis
ciplinarni pristup ostaje trajna nauna orijentacija Instituta. Na sajtu Instituta dostupno
je elektronsko izdanje asopisa Balkanika, poevi od dvobroja za 2001/2002. godinu
(XXXII-XXXIII). Odgovorni urednik asopisa je dr Duan T. Batakovi.
Zbornik Matice srpske za istoriju
Zbornik Matice srpske za drutvene nauke:
http://www.maticasrpska.org.yu/download/index.htm
Arhivski pregled (Arhiv Srbije)
http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/arhiv_sr/index_html?stdlang=ser_lat
Arhiv (asopis Arhiva Srbije i Crne Gore)
http://www.arhiv.sv.gov.yu/a1000010.htm
Glasnik Istorijskog arhiva Valjevo
http://www.istorijski-arhiv-valjevo.org.yu/glasnik/index.htm
Anarheologija
http://www.anarheologija.org
Obilje zanimljivih, nauno utemeljenih lanaka iz oblasti arheologije i istorije, bogato
ilustrovanih, sa propratnim linkovima i sa dodatnom literaturom na kraju svakog teksta.
Naalost, ovaj asopis vie ne izlazi, iako su est izalih brojeva i dalje dostupni na Inter
netu uz pomo Internet arhiva (www.archive.org). Jedan od retkih asopisa koji se kod
nas izdaju iskljuivo u elektronskoj formi.
Herodot (bilten Udruenja za drutvenu istoriju Euroclio)
http://www.udi.org.yu/ec/default.asp?j=&o=1
Koncipiran je kao informativni bilten za nastavnike osnovnih i srednjih kola i svih zain
teresovanih za nastavu istorije. Udruenje za drutvenu istoriju UDI-EUROCLIO osnova
no je kao nestranako, nevladino i neprofitno udruenje nastavnika istorije, iji je cilj da
radi u korist poboljanja nastave istorije u osnovnim i srednjim kolama i da, u saradnji
sa Udruenjem za drutvenu istoriju i meunarodnom organizacijom EUROCLIO, radi u
korist promena pristupa nastavi istorije.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
asopis za suvremenu povijest

http://hrcak.srce.hr/index.php?show=casopis&id_casopis=42
Izdava asopisa je Hrvatski institut za povijest (HIP) iz Zagreba. asopis za suvremenu
povijest je nauni asopis koji objavljuje rezultate istraivanja na podruju novije isto
rije, tj. od poetka XIX veka do savremenog doba. Uz fundametalna istraivanja, asopis
nastoji da podstakne kontinuirano interesovanje za naunu kritiku, informacije i pro
bleme istorijske nauke. asopis izlazi tri puta godinje.
Povijesni prilozi
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=casopis&id_casopis=137
asopis Povijesni prilozi izlazi od 1982. godine. U poetku je izlazio jednom godinje, a
od 2001. izlazi dva puta godinje. Vremenom se profilisao za teme starije, srednjoveko
vne hrvatske istorije, ali i teme koje dodiruju hrvatsku istoriju sve do polovine XIX veka.
Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i drutvene znanosti
Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=toc&id_broj=761
Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu
http://iis.unsa.ba/prilozi/index.html
asopis Instituta za istoriju u Sarajevu, jedan je od prvih sa podruja bive Jugoslavije koji
je imao i svoje elektronsko izdanje. lanci su uglavnom prezentovani u HTML formatu,
ali ima ih i u PDF-u. Na Internet prezentaciji Instituta dostupna su elektronska izdanja
asopisa od 2000. godine. Interesantno je da je to i jedini asopis sa prostora bive Ju
goslavije koji je od skoro (br. 34, 2005) poeo da naplauje preuzimanje elektronskih ko
pija lanaka sa Interneta.
Zgodovinski asopis
http://www.ff.uni-lj.si/publikacije/zgcasopis/default.htm
Zgodovinski asopis je transformacijom Muzejskega drutva za Slovenijo u Zgodovinsko
drutvo za Slovenijo, 1946. godine, nadomestio dotadanje glasilo Glasnik Muzejskega
drutva za Slovenijo, koji je izlazio od 1919. do 1945. godine. Prvi broj izaao je 1948. godi
ne kao godinjak za 1947. godinu. asopis objavljuje naune rasprave o istoriji Slovena
ca, susednih naroda i srednjoevropskog prostora, istraivanja iz pomonih istorijskih na
uka, teorije istorijske nauke, a bavi se i problemima nastave istorije. Odgovorni urednik
asopisa je dr Peter tih. Elektronsko izdanje asopisa sadri pregled nekoliko poslednjih
brojeva, sa apstraktima i odlomcima iz pojedinih radova, dok je samo pojedine lanke
mogue preuzeti u celini. Takoe, mogue je preuzeti i kompletnu bibliografiju asopisa
od 1947. do 2000. godine.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100

McGill University How to cite
http://www.mcgill.ca/library-assistance/how-to/citing/
Na prezentaciji Mekgil univerziteta iz Montreala postoji i posebna sekcija pod nazivom
Kako citirati. Osim pregleda razliitih stilova-vodia za citiranje elektronskih informaci
ja, posebno su razvrstana i uputstva za citiranje prema naunim oblastima, kao to su:
arhitektura, hemija, geografija, istorija, muzika, fizika itd.
Maurice Crouse: Citing Electronic Information in History Papers
http://history.memphis.edu/mcrouse/elcite.html
Moris Krouz (Maurice Crouse) sa Odeljenja za istoriju Univerziteta u Memfisu ve vie
od jedne decenije redovno objavljuje dopunjenu verziju vodia za citiranje elektronskih
informacija u istorijskim radovima, pokuavajui da pronae to adekvatnije reenje
problema. U ovoj raspravi italac se moe upoznati sa osnovnim dilemama sa kojima se
susreu istraivai prilikom citiranja elektronskog materijala, kao i niz praktinih saveta
kako citirati knjige, lanke, prikaze preuzete sa Interneta, elektronsku prepisku i sl. Ne
uzimajui sebi za cilj da nametne neko od ponuenih reenja, Krouz e svakako uticati
na svakoga ko se makar jednom susreo sa problemom kako da svom elektronskom iz
voru d zadovoljavajuu formu pri citiranju.
Chicago Citation Style
http://www.liu.edu/cwis/cwp/library/workshop/citchi.htm
http://library.osu.edu/sites/guides/chicagogd.php
ikago stajl, ili vodi, preporuuje se kao pomo pri citiranju, kako u oblasti prirodnih,
tako i drutvenih nauka, ali i za bibliografske napomene u oblasti lepih umetnosti, isto
rije i knjievnosti. Takoe, veoma esto se koristi i u radovima neakademskog tipa, poput
novina, magazina ili u popularnoj literaturi.
Turabian Citation Style
A Manual for Writers of Term Papers, Theses, and Dissertations, 6th edition
http://www.liu.edu/cwis/CWP/library/workshop/cittur.htm
http://www.libs.uga.edu/ref/turabian.html
Turabian vodi za citiranje iznikao je iz ikago vodia, a nastao je na osnovu rada A Manual
for Writers of Term Papers, Theses, and Dissertations Kejt Turabian (Kate Turabian), po ko
me je i dobio ime.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
APA Formatting and Style Guide:

http://www.apastyle.org/elecref.html
http://owl.english.purdue.edu/owl/resource/560/10/
Uputstvo za citiranje Udruenja amerikih psihologa najee se koristi za citiranje u ob
lasti drutvenih nauka. Ovaj vodi je dopunjena verzija petog izdanja.
MLA Formatting and Style Guide:
http://www.liunet.edu/cwis/cwp/library/workshop/citmla.htm
http://owl.english.purdue.edu/owl/resource/557/09/
MLA (Modern Language Association) stil za citiranje naao je primenu u oblasti slobod
nih vetina, tj. umetnosti i humanistikih nauka. Osim standardnih preporuka za citiranje
tekstualnih elektronskih izvora, tu se mogu pronai i preporuke za citiranje ilustrativnog
materijala, poput slika, skulptura ili fotografija.

HITT (history initial teacher training):
http://www.historyitt.org.uk/
ICT In History Nastava istorije i nove tehnologije
http://www.kented.org.uk/ngfl/subjects/history/
http://www.history.org.uk/resources/secondary_resource_822_10.html
Euroclio nastavni materijal:
http://www.euroclio.eu/mambo/index.php?option=com_content&task=section&id=6
&Itemid=10
Euroclio-UDI (Udruenje za drutvenu istoriju)
http://www.udi.org.yu/ec
Best of History Web Sites
http://www.besthistorysites.net/
Preko 1.000 korisnih linkova, u okviru Centra za izuavanje istorije uz pomo tehnologije.
Ovde se mogu nai i druge stvari korisne za nastavu, poput modela nastavnih planova,
igara i animacija i sl.
Robert Stradling, Nastava evropske istorije dvadesetog veka, Beograd, 2003.
(srpsko, albansko, grko, rusko, ukrajinsko, englesko izdanje)
http://www.coe.int/t/e/cultural_co-operation/education/history_teaching/history_in_
the_20th_century/Teachers_handbook/
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
-
http://www.edu.ru/modules.php?op=modload&name=Web_Links&file=index&l_op=v
iewlink&cid=268&min=0&orderby=titleA&show=10
Ruski Internet portal za pomo nastavnicima, sekcija za istoriju. Na ovom mestu nalazi se
indeksirano 140 stranica sa hiperlinkovima ka prezentacijama korisnim za nastavu isto
rije. Materijal je primarno indeksiran azbunim redom, a dodatno je ostavljena mogu
nost za pregled materijala i po drugim kriterijumima, kao to je stepen obrazovanja ili
tip resursa.
Australijski centar za istorijsko obrazovanje:
http://www.hyperhistory.org/
Savet Evrope nastava istorije:
http://www.coe.int/T/E/Cultural_Co-operation/education/History_Teaching/
Spartacus Educational:
http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/
Teaching History Online:
http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/history.htm
BBC-History:
http://www.bbc.co.uk/history/

http://www.historychannel.com
Clionauts
http://www.clionautes.org/
Francusko udruenje koje okuplja nastavnike geografije i istorije.
Hronoloke tabele (od 1000. do 2002. godine)
http://timelines.ws/
Mogunost pretraivanja po zemljama, poznatim linostima, odreenim oblastima.
Hiperhistory
http://www.hyperhistory.com/online_n2/History_n2/a.html
Vie od 2000 fajlova koji prokrivaju 3000 godina svetske istorije. Izuzetno zanimljiv in
terfejs, korisno za nastavu istorije.
Istorija Rusije, multimedijalni udbenik:
http://www.history.ru/component/option,com_frontpage/Itemid,1/
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Izvori za istoriju Rusije:

http://artsci.shu.edu/reesp/documents/
ENOPHON Group Militiary History Database
http://www.xenophongroup.com/montjoie/crusade2.htm#second
10971291
( , )
http://onlinebooks.library.upenn.edu/webbin/book/subjectstart?C
EuroDocs: Online Sources for European History:
http://eudocs.lib.byu.edu/index.php/Main_Page
Stranica sadri linkove ka primarnom izvornom materijalu transkribovanih, reproduko
vanih, ili prevedenih dokumenata za evropsku istoriju.
Balkan Military History
http://www.balkanhistory.com/
Amaterski sajt posveen vojnoj istoriji Balkana.
Sajt o Ani Frank:
http://www.annefrank.com/
Resources for history and history-related fields:
http://history.memphis.edu/histres.html
Stranica Odeljenja za istoriju Univerziteta u Memfisu sadri vodi, indeksirani spisak lin
kova relevantnih za razne oblasti istorijskog istraivanja, organizacije, dogodilo se na
dananji dan, problem citiranja istorijskih izvora i dr.
Dictionary of the History of Ideas:
http://etext.virginia.edu/DicHist/dict.html
Renik istorije ideja je elektronsko izdanje knjige originalno publikovane u Njujorku 1974.
godine pod urednitvom Filipa Vinera (Philip Wiener). Urednitvo asopisa za istoriju
ideja odluilo je da digitalizuje tekst i omogui besplatan pristup elektronskom izdanju.
Kroz Renik je omoguena navigacija alfabetski, tematski, po autoru, kao i pretaivanje
celog izdanja unoenjem eljene rei ili fraze. Zbog autorskih prava elektronskim izda
njem nisu obuhvaene mnoge ilustracije koje sadri tampano izdanje.
Prvi svetski rat dnevnici, seanja i uspomene:
http://www.lib.byu.edu/~rdh/wwi/memoir.html
American Social Hygiene Posters ca. 19101970:
http://special.lib.umn.edu/swha/IMAGES/home.html
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
Istorijske karte i multimedijalni atlasi

Historical Map Web Sites - Perry-Castaeda Map Collection
http://www.lib.utexas.edu/maps/historical/index.html
Kolekcija istorijskih mapa Biblioteke Peri Kastaneda na Internet prezentaciji Univerzitet
ske biblioteke u Teksasu predstavlja tematski katalog briljivo indeksiranih istorijskih ka
rata dostupnih na Web-u. U sekciji Evropa nalazi se i potkategorija Balkan, gde je mogu
e preuzeti odline istorijske karte Balkana, od antike, do savremene istorije.
Lehrerfreund Historische Karten Linkliste
http://www.lehrerfreund.de/in/schule/1s/historische-karten-linkliste/
Ova stranica, sa spiskom linkova ka sajtovima na kojima je prezentovan istorijski karto
grafski materijal, predstavlja dobro polazite za pretragu Interneta u potrazi za sajtovi
ma sa istorijskim kartama.
Historical and Political Maps of the Modern Age
http://www.terra.es/personal7/jqvaraderey/
panski sajt Istorijske i politike mape modernog doba sadri veliki broj karata koje uglav
nom obuhvataju period od 1789. godine do savremenog doba. Kolekcija je pregledno
organizovana u dve kategorije: po regionima i hronoloki. Na naslovnoj stranici nalazi se
i link ka kartografskoj bibliografiji. Sajt je uraen dvojezino na engleskom i panskom
jeziku.
3rd Military Mapping Survey of Austria-Hungary
http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/3felmeres.htm
Austro-Ugarska vojna karta, koja je originalno objavljena oko 1910. godine. Karta je ura
ena u visokoj rezoluciji (1:200.000). Na poetnoj stranici nalazi se i indeks sa hiperlin
kovanim podacima geografskih lokacija.
Historische Karten und Bilder Historic maps and pictures
http://www.historic-maps.de/
Nemaki sajt posveen starim kartama. Uz obilje podataka, sajt sadri i impresivnu ko
lekciju starih mapa. Prezentacija je izraena u dvojezinoj formi: na nemakom i engle
skom jeziku.
Historical Atlas of the 20th Century
http://users.erols.com/mwhite28/20centry.htm
Multimedijalna prezentacija Istorijski atlas dvadesetog veka predstavlja interesantnu
kombinaciju interaktivnih mapa, tabela i teksta, gde korisnik ima mogunost da sam
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
izabere koji podaci eli da mu budu prikazani. U uvodnoj sekciji dato je i kratko uputstvo
za korienje atlasa istorije veka ekstrema, gde se sugerie da je razgledanje najbolje
otpoeti sa mapom koja prikazuje politiku situaciju u svetu poetkom XX veka.
Mapping History The Darkwing Atlas Project
http://mappinghistory.uoregon.edu/
Jo jedna dobra prezentacija interaktivnoga tipa koja ilustruje kljune istorijske dogaa
je, dostignua i dinamiku kroz istorijske karte. Materijal je podeljen u tri osnovne sek
cije: amerika, evropska i latinoamerika istorija. I ovaj sajt je uraen dvojezino: na en
gleskom i nemakom jeziku.
Historic Cities: Maps & Documents
http://historic-cities.huji.ac.il/
Ovaj sajt sakuplja i prezentuje mape, literaturu, dokumente, knjige i drugi relevantni
materijal koji se tie prolosti, sadanjosti i budunosti gradova sa bogatim istorijskim
nasleem. Takoe, autori sajta nameravaju da na ovom mestu lociraju sadraje na
Web-u sline sadrine. Tu se moe pronai veliki broj skeniranih starih mapa gradova.
Sajt je zajedniki projekat Centra za istoriju gradova Odeljenja za geografiju Jevrejskog
univerziteta u Jerusalimu i Jevrejske nacionalne i Univerzitetske biblioteke.
David Rumsey Historical Map Collection
http://www.davidrumsey.com/
Kolekcija istorijskih karata Dejvida Ramzija (David Rumsey) primarno je fokusirana na
kartografiju Amerike XVIII i XIX veka, ali takoe sadri i mape sveta, Azije, Afrike, Evro
pe i Okeanije. Kolekcija sadri atlase, globuse, kolske atlase, knjige, pomorske karte,
kao i razliite pojedinane mape depne, zidne, deije i runo izraene. Projekat digi
talizacije kolekcije poeo je 1997. godine. Digitalizacijom ovakvih kolekcija i njihovom
prezentacijom na Internetu retke mape postaju dostupne irokom krugu korisnika.
Hladni rat
Cold War International History Project (CWIHP)
http://wilsoncenter.org/index.cfm?topic_id=1409&fuseaction=topics.home
Meunarodni projekat posveen istoriji Hladnog rata:
Dokumenti za istoriju Hladnog rata:
http://www.coldwarfiles.org/index.cfm?thisunit=0&fuseaction=documents.list
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
Jugoslavija u Hladnom Ratu dokumenti:

http://www.wilsoncenter.org/index.cfm?topic_id=1409&fuseaction=va2.browse&sort=
Collection&item=Yugoslavia%20in%20the%20Cold%20War
Yugoslavia Initiative
http://www.lse.ac.uk/collections/CWSC/yugoslaviaInitiative/Default.htm
The Yugoslavia Initiative (YI) program pokrenut 2002. godine u okviru britanskog Cen
tra za hladnoratovske studije (Cold War Studies Centre CWSC). Namera ovog projekta je
da pomogne reintegraciju arhiva i istoriografije u Srbiji i Crnoj Gori u evropske tokove,
nakon godina politike izolacije i blokade.
The National Archives Learning Curve Cold War:
http://www.learningcurve.gov.uk/coldwar/default.htm
The Cold War Museum:
http://www.coldwar.org/
Parallel History Project:
http://www.php.isn.ethz.ch/
21
Interpretacija istorije
kroz arhivsku grau
dokumenti za istoriju
Hladnog rata
<http://www.coldwarfiles.
org/index.cfm?fuseaction
=home.flash>
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
History In Focus:
http://www.history.ac.uk/ihr/Focus/cold/index.html
Making the History of 1989
http://chnm.gmu.edu/1989/
Pad komunizma u Istonoj Evropi.
Cold War Bibliography
http://www.cmu.edu/coldwar/bibl.html
Bibliografija i filmografija za istoriju Hladnog rata. Stranica je poslednji put izmenjena
24. februara 2000. godine.
Linkovi za Hladni rat:
http://homepages.stmartin.edu/fac_staff/dprice/cold.war.htm
http://history.sandiego.edu/gen/20th/coldwarlinks.html
http://www.historyteacher.net/APEuroCourse/WebLinks/WebLinks-ColdWar.htm
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
Spisak izvora i literature

Izvori:

Ajaloo osakond, Department of History, Tartu likol (University of Tartu), <http://www.
history.ee/ENG.html> (22. XI 2005)

-: > > , 23. X 2006,

<http://catalog.aport.ru/rus/themes.aspx?sort=p&id=144&r=615&n1=1> (23. X 2006).

Arhiv. asopis arhiva Jugoslavije, u: Komunikacija, <http://www.sac.org.yu/komunikacija/

casopisi/arhiv_yu/index_html?stdlang=gb> (05. XII 2005).

Ardizzone, Edward, "Diary of a War Artist", u: The Imperial War Museum Online Exhibitions,

bez datuma, <http://www.iwm.org.uk/upload/package/9/ardizzone/ardizz.htm> (20. X 2006).

,

"InterHistory", bez datuma, <http://kleio.asu.ru/internet/> (20. X 2006).

B92>ivot>Vesti, Blogiranje kao istorijska beleka, 17. X 2006, <http://www.b92.net/zivot/
vesti.php?nav_id=215733> (18.X 2006).

"Balkan Academic News" <balkans@gmx.net>, [balkans] Job: Eastern European History, McGill
University, to balkans@yahoogroups.com, 07 Nov 2005, distribution list, 14 Nov 2005.

Balkan Academy News, 6. I 2000,<http://www.seep.ceu.hu/balkans/> (12. VI 2004).

Blaschke, Stefan, The History Journals Guide. Starting Page, 16. XI 2005, <http://www.history
journals.de/> (05. XII 2005).

Beogradska otvorena kola (BO), Informaciono drutvo, <http://www.bos.org.yu/cepit/
idrustvo/> (04. IX 2006).

Bibliografija radova objavljenih u amerikom asopisu Udruenja za istoriju i kompju
terizaciju (Journal of the Association for History and Computing) sadraj po temama:
<http://mcel.pacificu.edu/jahc/FEATURES/INDEXES/ArtIndex.html> (28. XI 2005).

Bibliografija radova objavljenih u vajcarskom asopisu Istorija i informatika (Geschichte
und Informatik ): <http://www.ahc-ch.ch/index.php?id=6> (28. XI 2005).

Brown Miland, "One Day in History History Matters", 17. X 2006, u: World History Blog,
<http://world-history-blog.blogspot.com/2006/10/one-day-in-history-historymatters.html> (24. X 2006).

Cain Frank, "Computers and the Cold War: United States Restrictions on the Export
Computers to the Soviet Union and Communist China", u: Journal of Contemporary History,
Vol. 40, No. 1, 131-147 (2005), <http://jch.sagepub.com/cgi/reprint/40/1/131.pdf> (23.
IX 2006).
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001

CET:WEB, Reforma obrazovanja: Predavai u novom veku, Pripremio Dragan Markovi,
<http://www.cet.co.yu/arhiva/17/r17_reformaobr.htm> (24. IX 2006).

CNN-ov virtuelni rat: Nedelja dugih noi, u: Vreme, Vanredno izdanje, (CD), br 7,

24. april 1999, str. 6.

orovi, Vladimir, Istorija srpskog naroda IIII, Integralno elektronsko izdanje, u: Pro
jekat Rastko, Biblioteka srpske istorije, poslednja izmena 16. XI 2002, <http://www.rastko.
org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html> (02. VIII 2005).

Department of Computer Science Warwick, The History of Computing Research Group,

15. X 2005,<http://www.dcs.warwick.ac.uk/research/history/> (05. XII 2005).

Digitalna Narodna biblioteka Srbije, Novine i asopisi, <http://www.nbs.bg.ac.yu/pages/

article.php?id=6255> (30. XI 2005).

, <http://kleio.dcnasu.ru/aik/econfer.shtml> (24. XI 2005).

Euroclio-UDI, Diskusioni forum, <http://www.udi.org.yu/ec/forum/>, (23. XII 2005).

"Europe Internet Stats", u: Internet World Stats. Usage and Population Statistics, 18. IX
2006, <http://www.internetworldstats.com/europa2.htm#cs> (14. X 2006).

European University Institute, Florence, Italy, "History and Images Index: Genres", WWWVL History Central Catalogue, 21. XI 2005, <http://vlib.iue.it/hist-images/genres.html>
(23. XI 2005).

Ferraro, Vincent (ed.), "The Austrian-Hungarian Ultimatum to Serbia, july 23, 1914",

Documents of World War I, 18. IV 2005, <http://www.lib.byu.edu/~rdh/wwi/1914/
austro-hungarian-ultimatum.html> (12. XI 2005).

Ferraro, Vincent (ed.), "The Serbian Response to the Ultimatum, July 25, 1914", Documents
of World War I, 18. IV 2005, <http://www.lib.byu.edu/~rdh/wwi/1914/serbresponse.html>
(12. XI 2005).

FFZG Odsjek za povijest (Proli skupovi i konferencije), Povijesna istraivanja, studij po

vijesti i informatizacija, Zagreb, 1011. prosinca 2001, <http://www.ffzg.hr/pov/prosli_
skupovi/prog-cro.htm> (18. XI 2005).

Gallica, bibliothque numrique de la Bibliothque nationale de France, <http://gallica.

bnf.fr/> (25. XI 2005).

Gaskill, Malcolm, Crime and mentalities in early modern England, Cambridge University
Press, 2000, <http://assets.cambridge.org/052157/2754/sample/0521572754wsc00.pdf>
(27. III 2005).
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100

GenoPro Software to draw your family tree, <http://www.genopro.com/> (12. IX 2006).

George Mason University, "Resources-Staff Blogs", u: Center for History and New Media,

2006, < http://chnm.gmu.edu/resources/blogs.php> (09. IX 2006).

Halsall, Paul (ed.), Internet History Sourcebooks Project, 27. VII 2001, <http://www.fordham.
edu/halsall/> (21. XI 2005).

Halsall, Paul (ed.), Internet Medieval Sourcebook, u: Internet History Sourcebooks Project,

8. I 2000, <http://www.fordham.edu/halsall/sbook.html> (21. XI 2005).

Hiljadugodinji zez, u: Vreme, CD-ROM izdanje, br. 351, 12 jul 1997, str. 63.

History Guide / InformationsWeiser Geschichte, 2003, <http://www.historyguide.de/
index.php> (11. IX 2006).

History in the Yahoo! Directory, <http://dir.yahoo.com/Arts/Humanities/History/> (05. XII 2005).

H-Net Discussion Networks, Discussion logs for H-AHC, novembar 2006, <http://h-net.
msu.edu/cgi-bin/logbrowse.pl?trx=lm&list=H-AHC> (25. XI 2006).

"H-Net Discussion Networks", u: H-Net. Humanities and Social Sciences Online, 1995
2005, 20. XI 2005,<http://www.h-net.org/lists/> (20. XI 2005).

Howard, Sharon, Early Modern Resources Bibliographies, p. 1-2, 23. IX 2006, <http://
www.earlymodernweb.org.uk/emr/index.php/category/reference/bibliographies/>
(11. XI 2006).

, <http://www.hrono.ru/index.sema>

(14. IX 2006).

Hrvatski Institut za povijest, Izdavatvo, <http://misp.isp.hr/izdavastvo.html> (05. XII 2005).

Humbul Humanities Humb, Humbul History Resources By Heading, 02. XII 2005, <http://
www.humbul.ac.uk/history/> (05. XII 2005).

Institut za istoriju Sarajevo, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, 1. XII 2004, <http://www.
iis.unsa.ba/prilozi/index.html>, (05. XII 2005).

Institut za noviju istoriju Srbije, Tokovi istorije, <http://www.inisbgd.co.yu/sr/publikacije>
(05. XII 2005).

Institute of Historical Research (IRH), Reviews in History. Introduction, (21. XI 2005), <http://
www.history.ac.uk/reviews/index.html> (25. XI 2005).

Institute of Historical Research (IRH), "What is History?", u: History In Fokus, <http://www.
history.ac.uk/ihr/Focus/Whatishistory/index.html> (25. XI 2005).

Internet Archive, <http://web.archive.org/collections/web/advanced.html> (12. XII 2007).
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001

Internet Krstarica, Srbija i Crna Gora > Drustvene nauke > Istorija, <http://www.krstarica.
com/lat/katalog/Drustvene_nauke/Istorija/> (23. X 2006).

"Internet Usage In Europe", u: Internet World Stats, 30. IX 2005, <http://www.internet
worldstats.com/stats4.htm> (07. XI 2005).

"Internet Usage Statistics The Big Picture", u: Internet World Stats, 30. IX 2005, <http://
www.internetworldstats.com/stats.htm>, (06. XI 2005).

"Internet Usage Statistics for Africa", u: Internet World Stats, <http://www.internetworld
stats.com/stats1.htm> (06. XI 2005).

Intervju sa Sranom Orestijeviem iz Centra za informacije Istorijskog arhiva Beograda,
voen septembra 2006. godine.

Istorijski arhiv Beograda, ovek u vremenu: 60 godina Istorijskog arhiva Beograda, Beo
grad 2005, str. 2830.

Istorijski institut u Beogradu, Istorijski asopis, <http://www.hi.sanu.ac.yu/srp/istorijski_
casopis.htm> (05. XII 2005).

Jeffrey Merrick, "Early Modern Witchcraft", u: Sharon Howard, Early Modern Resources
Bibliographies, 23. IX 2006,<http://www.hist.unt.edu/web_resources/witchcraft_bib.
pdf> (11. XI 2006). str. 122125.

Jordanes, The Origin And Deeds Of The Goths, (translated by Charles C. Mierow), Last
modified 22 April 1997, <http://www.acs.ucalgary.ca/~vandersp/Courses/texts/jordgeti.
html#Top> (13. IV 2002).

"History nd Computing",
<http://kleio.dcn-asu.ru/aik/ahconfer.shtml> (24. XI 2005).

Mabry, Donald J., The Historical Text Archive, <http://historicaltextarchive.com/> (01. XII 2005).

Merriman, Scott (ed.), "The Histories of Holidays", Electronic Resources for History and

Computing, u: Journal of the Assocation for History and Computing, Vol. IV. No. 1, April
2002, <http://mcel.pacificu.edu/JAHC/JAHCIV1/E-REVIEWS/sitesiv1.html> (22. IV 2005).

Miclea, Cristian, Manuel Miclea, Virtualno lice Rumunije, u: Internet ogledalo, broj 17,

Beograd 2001, str. 69.

Milenijumska buba zatvara Bosfor, u: Glas javnosti, Internet izdanje, 14. decembar

1999, <http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/1999/12/14/srpski/SP99121306.shtm>
(02. IX 2005).

Miljkovi, Iris, Evolucija Interneta: Web 2.0, u: Svet kompjutera, br. 265, oktobar 2006,
str. 47.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100

Mii, Milan, Buba nije ugrizla, u: Nin (Internet izdanje), br. 2558, 6. januar 2000, <http://
www.nin.co.yu/2000-01/06/11019.html>, (08. IX 2005).

Mitrovi, Andrej, Javna, tajna i porodina istorija, Intervju u: Vreme, 9. januar 1999,
str. 26.

Nachrichtendienst fr Historiker, <http://www.nfhdata.de/premium/index.shtml> (15.
XI 2005).

NetNovinar, Pretraivanje, u: Internet i novinarstvo, bez datuma, <http://www.netnovinar.
org/compiled/p480.htm?CFID=144206&CFTOKEN=40c5cc0d58e1135a-8414038F423A-BD02-425C094F13FB2400> (26. X 2006).

Nie, Michael de, "Online Resources for Nineteenth-Century British History", u: Journal
of the Association for History and Computing, Vol IV, No 1, April 1999, <http://www.mcel.
pacificu.edu/JAHC/JAHCII1/E-Reviews/DeNie.HTML> (10. II 2005).

N ikoli, O, Kako se predaje i ui istorija u kolama u 21. veku. Nacionalni peat na

evropskom planu, u: Glas javnosti, (Internet izdanje), 26. X 2003, <http://arhiva.glasjavnosti.co.yu/arhiva/2003/10/26/srpski/D03102501.shtml> (12. X 2006).

Oddelek za zgodovino Filozofska fakulteta, Ljubljana, Zgodovinski asopis, <http://www.
ff.uni-lj.si/publikacije/zgcasopis/default.htm> (05. XII 2005).

OReilly Tim, What Is Web 2.0, 30. IX, 2005, <http://www.oreillynet.com/pub/a/oreilly/
tim/news/2005/09/30/what-is-web-20.html> (24. XI 2006).

POP BOX Web magazin za popularnu kulturu, <http://www.popboks.com/naslovna.

shtml> (26. X 2005).

Pretraiva Pogodak!, <http://www.pogodak.co.yu/> (23. X 2006).

Rai, Vladana, Diplomata zaljubljen u raunare, intervju sa Duanom Batakoviem,

u: Mikro PC World, februar 2003, str. 90.

, 2006, <http://all-photo.ru/empire/index.ru.html>,

(28. X 2006).

SEEcult.org Portal za kulturu Jugoistone Evrope, 15 godina World Wide Weba, 6. VIII
2006, <http://www.seecult.org/portal/html/modules.php?op=modload&name=News&
file=article&sid=17268> (10. IX 2006).

Seton Hall University, Russian and East European Studies Program, "How Russians
Celebrated The Year 1700. Proclamation on the Introduction of a New Calendar,
December 20, 1699", u: Documents in Russian History, 18. I 2000, <http://artsci.shu.edu/
reesp/documents/new%20year-1700.htm> (12.XI 2005).
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001

Spartacus Educational Homepage, Dec. 2006, <http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/>
(11. XII 2006).

Stalingrad: History of the Battle on the Volga, <http://www.stalingrad.com.ru/history/
history.htm> (16. XI. 2005).

Stanojevi, Zoran, Internet na navijanje, u: Vreme, br. 770, 6. X 2005.

Stanojevi, Zoran, Srean Roendan, PC, u: Vreme, br. 814, 10. VIII 2006, <http://www.
vreme.com/cms/view.php?id=461754> (25. IX 2006.)

Svet kompjutera, INFO-Opte informacije, 3. X 2006, <http://www.sk.co.yu/info/sk-info.

html> (08. X 2006.)

The Avalon Project at Jale Law School, Documents in Law, History and Diplomacy, 12. I
2005, <http://www.yale.edu/lawweb/avalon/medieval/heidelbe.htm> (27. XI 2005).

The Avalon Project at Jale Law School, "The Foundation of the University of Heidelberg

AD. 1386" u: Documents in Law, History and Diplomacy, 12. I 2005, <http://www.yale.
edu/lawweb/avalon/medieval/heidelbe.htm> (27. XI 2005).

The Historical Sound & Image Archive, <http://www.earthstation1.com/pgs/history/>

(02. XII 2005).

The Library of Congress, American Memory, <http://memory.loc.gov/ammem/index.html>

(23. XI 2005).

Todi, Milanka, Fotografija i propaganda 19451958, <http://www.photo-propaganda.

com/predgovor.php> (15. X 2006).

UDI Euroclio, Herodot, <http://www.udi.org.yu/ec/default.asp?j=&o=1> (05. XII 2005).

Udruenje za drutvenu istoriju, Godinjak za drutvenu istoriju, <http://www.udi.org.
yu/annual.asp> (05. XII 2005).

Uhlig, Robert, "The bug that stayed under the rug", u: Devolping Teachers.com, jan. 2000.

<http://www.developingteachers.com/newsletterplans/News_text_jan2000.htm> (04.
X 2005).

University of Cambridge, Association for History and Computing, UK 2005 Conference,
Method or Madness? History and its Disparate Approaches, <http://www.crassh.cam.
ac.uk/events/2005-6/methodormadness.html> (17. XI 2005).

University of Michigan, Travels in Southeastern Europe, u: "The Humanities Text Initiative",

9. VI 2004, <http://www.hti.umich.edu/b/bosnia/> (04. IX 2006).

University of Tartu Faculty of Philosophy, Department of History, 12. IX 2005, <http://www.

fl.ut.ee/Departments/Ajaloo%20osakond> (26. X 2006).
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100

Viminacium Rimski grad i utvrenje, <http://www.viminacium.org.yu/index_html?
language=srpski> (10. X 2006).

Virtual Resource Centre for Knowledge about Europe CVCE, European NAvigator (ENA),
2006, <http://www.ena.lu/mce.cfm> (20. X 2006).

Vreme, br. 683, 5. februar 2004.

Watson, Dave (ed.), Balkan Military History, aug. 2005, <http://members.aol.com/_ht_a/
balkandave/frmcon.htm> (22. XI 2005).

Welcome to info.cern.ch the website of the worlds first-ever web server, <http://info.
cern.ch/> (25. XI 2006).
Literatura:
Monografije:

Arijes, Filip i Dibi, or (prir), Istorija privatnog ivota, 5, Od Prvog svetskog rata do naih
dana, Clio, Beograd, 2004.

Boonstra, Onno, Breure, Leen and Doorn, Peter, Past, present and future of historical
information science, NIWIKNAW, Amsterdam 2004, str. 18, 02. VII 2004, <http://www.
niwi.knaw.nl/en/geschiedenis/medewerkers/peter_doorn_home_page/new_0_
copy1/past_present_future_of_historical_information_science/new/> (26. III 2005).

Brodel, Fernan, Spisi o istoriji, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1992.

elstali, Knut, Prolost nije vie to je nekad bila. Uvod u istoriografiju, Geopoetika, Beo
grad, 2004.

Eriksen, Tomas Hilan, Tiranija trenutka. Brzo i sporo vreme u informacionom drutvu, Bi
blioteka XX vek, Beograd, 2003.

Gross, Mirjana, Historijska znanost. Razvoj, oblik, smjerovi, SN Liber, Zagreb 19802.

Haydn, Terry and Counsell, Christine (ed.), History, ICT and Learning in the Secondary
School, RoutledgeFalmer, London-New York, 2003.

Hobsbaum, Erik, Doba ekstrema. Istorija Kratkog dvadesetog veka 19141991, Dereta,
Beograd, 2002.

Kenedi, Pol, Priprema za dvadeset prvi vek, Slubeni list SRJ, Beograd, 1997.

Laker, Volter, Istorija Evrope 19451992, Clio, Beograd, 1999.

Le Koadik, Iv-Fransoa, Nauka o informacijama, Clio, Beograd, 2005.

Mitrovi, Andrej, Propitivanje Klio. Ogledi u teorijskom u istoriografiji, NIU Vojska, Beo
grad, 1996.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001

Negropont, Nikolas, Biti digitalan, Clio, Beograd, 1998.

Popovi, Vasilj, Istono pitanje. Istorijski pregled borbe oko nastanka Osmanlijske carevine
u Levantu i na Balkanu, Slubeni list SRJBalkanoloki institut SANU, Beograd, 19963.

S
tankovi, ore, Dimi, Ljubodrag, Istoriografija pod nadzorom. Prilozi istoriji istorio
grafije, I, Slubeni list SRJ, Beograd, 1996.

S
tradling, Robert, Nastava evropske istorije dvadesetog veka, Ministarstvo prosvete i
sporta Republike Srbije, Beograd, 2003.

male, Volfgang, Istorija evropske ideje, Clio, Beograd, 2003.

W
oollard, Matthew (ed.), New Windows on Londons Past: Information Technology and
the Transformation of Metropolitan History, Association for History and Computing
(UK), Glasgow, 2000, AHC UK, 22. III 2005. <http://www.gla.ac.uk/centres/hca/ahc/
docs/New%20Windows%202000.pdf> (23. XI 2005).
lanci i rasprave:

Baevi, Ljiljana J., Razvoj Interneta u Jugoslaviji, s.l. s.a, str. 3, <http://soemz.euvfrankfurt-o.de/media-see/newmedia/main/articles/pdf/l_bacevic.pdf> (31. VIII 2005).

Barlow, Jeffrey, "Netwar", u: Journal of the Association for History and Computing, Vol IV,
No 3, Nov 2001, <http://mcel.pacificu.edu/JAHC/JAHCiv3/EDITORIAL/Edit.html> (25.
VI 2005).

Barlow, Jeffrey, "The History Journal in the 21st Century", u: Journal of The Assocation
for History And Computing, Vol, I, No 1, June 1998, <http://mcel.pacificu.edu/history/
jahcI1/Editorials/EditI1.HTML> (02.X 2005).

Belin, Milorad, Digitalizacija arhivske grae u Istorijskom arhivu u Novom Sadu. Neka
iskustva i preporuke, u: Pregled NCD, 3/2003, Beograd, 2003.

Bilington, Dejms, Biblioteke, Kongresna biblioteka i informaciono doba, u: Glasnik
NBS, 1/1999, Beograd, 1999.

, . ., (1992
2000 .), u: , <http://kleio.asu.ru/aik/l1.shtml>,
(15. X 2006).

Buturi, Grgo, Stari vek predstavljen na nain modernog doba, u: Mikro-PC World, Beograd, februar 2002.

Cohen, Daniel J., Roy Rosenzweig, "Exploring the History Web", u: Digital History. A Guide
to Gathering, Preserving, and Presenting the Past on the Web, <http://chnm.gmu.edu/
digitalhistory/exploring/1.php#_edn> (18. XI 2005).
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100

Crouse, Maurice, Citing Electronic Information in History Papers, 7. VII 2004, <http://history.
memphis.edu/mcrouse/elcite.html> (13. X 2006).

Dartmouth College, Sources 1998, Citing Your Sources. Lesson 6, <http://camellia.shc.
edu/literacy/tablesversion/lessons/lesson6/citationstyles.htm> (27. XI 2005).

Fostikov, Aleksandra, Digitalizacija i obrada dubrovake arhivske grae iz arhiva SANU
i privatnih zbirki, u: Pregled NCD, 3/2003, Beograd, 2003.

Fostikov, Aleksandra, Mandi, Slobodan, "New categories of historical sources: e-mail
and forum. Internet communacation and history", u: Pregled NCD, 10/207, Beograd, 2007.

Fostikov, Aleksandra, Milenovi, Nenad, "Problem regarding, the application of inter
net in the historical research", u: Pregled NCD, 5/2004, Beograd, 2004.

Fostikov, Aleksandra, Milenovi, Nenad, "The citation guide for Internet sources in
History and other sciences", u: Pregled NCD, 7, Beograd, 2005, <http://elib.mi.sanu.
ac.yu/files/journals/ncd/5/d010download.pdf> (31. VIII 2006).

Greenstein, Daniel, "Bringing Bacon Home: The Divergent Progress of Computer-Aided

Historical Research in Europa and the United States", u: Computers and the Humanities.
Computer and Historians, Volume 30. No. 5, DordrechtBostonLondon, 1996/1997.

Griffin, Roger A., "Finding Primary Sources on the Internet", u: Using the Internet as a

resource for historical research and writing, Austin 1999, <http://www.austincc.edu/
history/inres04prm.html> (12. VI 2005).

Griffiths, Richard T., History of the Internet, Internet for Historians (and just about everyone

else), 11. X 2002, <http://www.let.leidenuniv.nl/history/ivh/frame_theorie.html>, (31.
VIII 2005).

Haydn, Terry, "Computers and History. Rhetoric, reality and the lessons of the past",
u: History, ICT and Learning in the Secondary School, Ed. by Terry Haydn and Christine
Counsell, London-New York, 2003.

Igartua, Jos E., "Computers and Historians: Past, Present, and Future", u: Computers
and the Humanities. Computer and Historians, Volume 30. No. 5, Dordrecht-BostonLondon, 1996/1997.

Ilievski, Petar, Predgovor, u: Don edvik, Mikenski svet, Beograd, 1980.

International Council on Archives, "European Conference on DTDs, EAD and EAC,

Paris, October 2004", u: ICA News, 06. IX 2004, <http://www.ica.org/news.
php?pnewsid=158&plangue=eng> (10. XI 2006).

Injac, Vesna, Digitalna biblioteka san ili virtuelna stvarnost, u: Glasnik NBS, 1/2002,

Beograd, 2002.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001

Ivanovi, Vladimir, Lutz Raphael, Geschichtswissenschaft im Zeitalter der Extreme,
Theorien, Methoden, Tendenzen, von 1900 bis zur Gegenwart, Mnchen 2003, 293, u:
Godinjak za drutvenu istoriju, 13, Beograd, 2004.

Janjatovi, Petar, Duboks, u: Leksikon Yu mitologije, 3. VI 2002, <http://www.leksikonyu-mitologije.net/read.php?id=23> (30. XI 2005).

Kolin, Konstantin Konstantinovi, Problemi informatike civilizacije: virtuelizacija
drutva, u: Glasnik NBS, 1/2003, Beograd, 2003.

Kovaevi, Ljiljana, Internet i biblioteke. Biti na mrei, ovde i sada., u: Glasnik NBS,
1/1999, Beograd, 1999.

Kovaevi, Ljiljana, Pozdrav Gutenbergu! E-publikacije na Internetu i kako ih nai, u:
Glasnik NBS, 1/2001, Beograd, 2001.

Krani, Nensi S., Biblioteke, Internet i demokratija, u: Glasnik NBS, 1/2002, Beograd,
2002.

Lawrence, Paul, Williams, Chris, Postgraduate use of ICT in the study of history, s.l. s.a.

Lazi, Milan, Problemska nastava u istoriji, u: Nastava istorije, br. 8, 1998, 132135.

Mandi, Slobodan, Mogunosti primene Interneta u istorijskom istraivanju, u: He
rodot. Bilten Udruenja za drutvenu istoriju Euroclio, br. 5, Beograd, 2004.

Mati, Milena, Istraivanje inteligentnih sistema za pretraivanje informacija, u: Glasnik
NBS, 1/2000, Beograd, 2000, <http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/
glasnikNBS/II_1/d007/download> (11. XII 2004).

Mijajlovi, arko, O nekim poduhvatima u oblasti digitalizacije u poslednjoj deceniji,
u: Pregled Nacionalnog centra za digitalizaciju (dalje: Pregled NCD), 1/2002, Beograd,
2002, str. 1227 (dokument u PDF formatu na Internetu str. 116), <http://www.
komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/ncd/1/d003/download> (18. XI 2005).

Mijajlovi, arko, Ognjanovi, Zoran, "A survey of certain digization projects in Serbia",
u: Pregled NCD, 4/2004, Beograd, 2004.

Milovanovi, Goran, Internet i globalizacija: zavojite staze ka informatikom drutvu, u:
Aspekti globalizacije, priredili Ivana Panteli, Vladimir Petrovi i drugi, Beograd, 2003.

Mitrovi, Andrej, Podstrek istoriografiji novog doba, u: Volter Laker, Istorija Evrope
19451992, Beograd, 1999.

Mitrovi, Andrej, Sadanjost i istoriarevo shvatanje, u: Godinjak za drutvenu istoriju,
I2, 1994.

Mitrovi, Andrej, Tekoe istorijske nauke pri prouavanju savremene istorije, u: Isto
rijski glasnik, 4, 1965.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100

Ognjanovi, Zoran, Nacionalni centar za digitalizaciju, u: Pregled NCD, 1/2002, <http://

www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/ncd/1/d002/document> (25. XI 2005).

Panteli, Ivana, Petrovi, Vladimir i drugi (prir.), Pojmovnik globalizacije, u: Aspekti glo

balizacije, Beograd, 2003, str. 87157. <http://www.bos.org.yu/materijali/aspekti.pdf>
(23.VIII 2005).

Peri, Mile, Web Odiseja 2003, IS Petnica, Valjevo, 2003.

Petri, Hrvoje, Basiswissen SchuleGeschichte, (ur. Hans-Joachim Gutjahr), Duden
verlag, Mannheim-Leipzig-Wien-Zrich 2003, str. 464, u: Hrvatska udruga nastavnika
povijesti Prikazi, <http://www.hunp.com/prikazi/basiswissen.htm> (15. X 2006).

Porubovi-Vidovi, Olivera, Digitalizacija arhivske grae kao alternativa korienju

originala, u: Arhivska graa kao izvor za istoriju. Meunarodni nauni skup, 1516. maj
2000. god., Beograd, 2000.

Porubovi-Vidovi, Olivera, Digitalizacija izazov dananjice, potreba budunosti, u:
Arhiv, asopis Arhiva Jugoslavije, br. 2, Beograd, 2001.

Radulovi, Zdravko, Bibliografija kao istorijska graa za noviju istoriju, u: Glasnik NBS,
2001/1. Beograd, 2001.

Sretenovi, Dejan, Terminoloki renik, u: Lev Manovi, Metamediji. Izbor tekstova,
priredio Dejan Sretenovi, Beograd, 2001.

Stanojevi, Zoran, 15 godina interneta, u: Vreme, br. 766, 8. IX 2005, str. 35.

Stevanovi, Vesna, Pretraivanje na Internetu, u: Glasnik NBS, 1/1999, Beograd, 1999.

Stojanovi, Dubravka, Izazovi nastave istorije, u: South East European Educational
Cooperation Network, 03. V 2004, <http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/p>
(07. IX 2006).

"The Millenium Bug", u: Enciklopedia Britannica, CD-ROM Ed, 2001.

Vuls, Blan, Planiranje doivotnog kontinuiranog strunog obrazovanja: kroz prostor i
vreme, u: Glasnik NBS, 1/2002, Beograd, 2002.

Web Serveri. Jue, danas, sutra, u: Internet ogledalo, br. 15, Beograd s.a, str. 34.

Zakon, Robert Hobbes, Hobbes Internet Timeline v8.1, 28. VIII 2005, <http://www.
zakon.org/robert/internet/timeline/> (25. IX 2005).
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Izvori ilustracija
1. Jyoti Mishra, "Ten Years Online", u: Bzangy Groink. Jyoti Mishras Website, 26. XI 2006,
<http://www.bzangygroink.co.uk/wordpress/archives/2005/08/28/ten-yearsonline/> (30. X 2006); str. 21.
2. Chilling Out HVACR Heritage Centre Canada, Twentieth Century Social History,
Toronto ON, <http://66.46.139.215/proj_01/vmcp/xcase2b.php?CaseID=62> (01. VIII
2008); str. 39.
3. "Kaleidoskop / 861 Konstantinopel 1573", u: Historical Map Collection, <http://www.
historic-maps.de/stadtansichten-panoramen/kaleidoskop/index.htm> (12. VII 2008);
str. 44.
4. Miroslavljevo jevanelje, u: irilski rukopisi Digitalna Narodna biblioteka Srbije,
<http://digital.nbs.bg.ac.yu/miroslavljevojevandjelje/swf.php?lang=scr> (12. VII 2008);
str. 45.
5. Iz privatne kolekcije autora; str. 47.
6. German Historical Institute, German History in Documents and Images (GHDI)/Deutsche
Geschichte in Dokumenten und Bildern, Washington DC, <http://germanhistorydocs.
ghi-dc.org/index.cfm?language=english> (11. IX 2006); str. 50.
7. Virginia Tech Faculty, Digital History Reader, <http://www.dhr.history.vt.edu/index.
html> (17. V 2008); str. 52.
8. "The Darkest Hour", u: The Great War in a Different Light, <http://www.greatwardifferent.
com/Great_War/Serbia/Serbia_Brit_01.htm> (15. VII 2008); str. 54.
9. , -
, u: , <http://all-photo.ru/empire/index.ru.
html?kk=8394a5433f&img=23168&big=on> (27. VI 2008); str. 55.
10. Virtual Resource Centre for Knowledge about Europe CVCE, u: European NAvigator
(ENA), 2006, <http://www.ena.lu/mce.cfm> (20. X 2006); str. 57.
11. "FDGB-Plakat zum 1. Mai 1953", u: Parteiauftrag: Ein Neues Deutschland. Bilder, Rituale,
und Symbole der frhen DDR, <http://www.dhm.de/ausstellungen/aufneu/> (12.
VII 2008); str. 64.
12. "Romanov Photo Album Peterhof", u: Alexander Palace Time Machine Romanov and
Russian History, <http://www.alexanderpalace.org/romalbum/gallery.html?sku=3>
(14. VII 2008); str. 68.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
13. Historical Archives Kotor, Town Autonomies, Marine Municipalities and Village
Autonomies, <http://www.matf.bg.ac.yu/iak/arhiv/ch02.htm> (22. VII 2008); str. 84.
14. "Edinburgh Free Kindergarten", u: EdinPhoto - The History of Photography in Edinburgh
by Peter Stubbs, <http://www.edinphoto.org.uk/0_a_o/0_around_edinburgh_-_social_
history_moe062_edinburgh_free_kindergarten.htm> (01. VIII 2008); str. 90.
15. "Imaging the French Revolution", u: Center for History and New Media, <http://chnm.
gmu.edu/revolution/imaging/images1--14.html> (09. VII 2008); str. 94.
16. Galerija Internet i istoriografija, u: Seminar drutvene istorije, <http://www.
historiansclub.org/sr/node/1053> (05. IV 2008); str. 96.
17. "Internet for Historians > START", u: Intute Virtual Training Suite, <http://www.vts.
intute.ac.uk/he/tutorial/history> (17. VII 2008); str. 110.
18. Plan grada i tvrave Beograda, u: Gravire i likovni materijali Digitalna Narodna biblioteka Srbije, <http://digital.nbs.bg.ac.yu/gravire/beograd/swf.php?lang=scr> (12.
VII 2008); str. 116.
19. "First Assembly. Geneva, 1920", u: League of Nations. Photo Archive, <http://www.
indiana.edu/~librcsd/nt/db.cgi?db=ig&do=search_results&details=2&ID=4&IDopt==> (17. VII 2008); str. 117.
20. "Plate #35b - First Third of the Sixteenth Century - Germany", u: The History of Costume
by Braun & Scheider, <http://www.siue.edu/COSTUMES/PLATE35BX.HTML> (18. V 2008);
str. 118.
21. Cold War International History Project's Cold War Files, <http://www.coldwarfiles.org/
index.cfm?fuseaction=home.flash> (12. VII 2008); str. 128.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Indeks linih imena

Aleksandar I Karaorevi 119
Ardizon Edvard (Ardizzone Edward) 53, 80
Arijes Filip 14
Baevi Ljiljana J. 19, 20
Barlow Jeffrey 20, 61
Batakovi Duan T. 40, 61, 120
Berners-Li Tim 17
Belin Milorad 46
Bilington Dejms 43
Blaschke Stefan 62, 79
Bogs Deremi (Boggs Jeremy) 59
Bonstra Ono (Boonstra Onno) 8, 11, 28,
29, 30, 31, 104
Borodkin Leonid Josifovi (
) 31
Brodel Fernan 7, 14, 71, 100
Brown Miland 58, 83
Broz Josip 74
Brure Lein (Breure Leen) 8, 11, 28, 29, 30
Buturi Grgo 95
Cain Frank 10
Counsell Christine 29, 89
edvik Don 36
oli Zdravko 53
Ekmei Milorad 25
Eriksen Tomas Hilan 10, 14, 17, 18, 19, 21,
22, 24, 26, 27, 61, 99
Ferraro Vincent 51
Filip II Habzburki 7
Fostikov Aleksandra 46, 48, 59, 78, 85
Gaskil Malkolm (Gaskill Malcolm) 65
Greenstein Daniel 30
Griffiths Richard T. 16
Grifin Roder (Griffin Roger) 49, 69, 111
Grojs Boris 64
Groman Ivan V. 44
Gross Mirjana 11, 14, 29, 30, 41, 42, 49, 56,
61, 66, 78
Gutjahr Hans-Joachim 91
Halsal Pol (Halsall Paul) 51, 86, 92
Hauard eron (Howard Sharon) 67
Haydn Terry 29, 89
Hitler Adolf 13
Hobsbaum Erik 13, 25, 26, 101
Igartua Jos E. 30
Ilievski Petar 36
Injac Vesna 43
Ivanovi Vladimir 35
elstali Knut 11, 13, 14, 29, 41, 88, 93, 95

orovi Vladimir 64, 93
Janjatovi Petar 54
Jensen Riard (Jensen Richard) 32
Jireek Konstantin 52
Jordanes 63
Dibi or 14
Dimi Ljubodrag 29
Dorn Peter (Doorn Peter) 8, 11, 28, 29,
30, 31
Dravi Milena 53
Kan Bob 15
Karaorevi, dinastija 74
Karaklaji Nikola 53
Kar Edvard H. (Carr Edward H.) 66
Kari Vladimir 52
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110

110001001110011000100111001
0101001100010011100110010001110111001100
Keil Bruster (Kahle Brewster) 81

Kenedi Pol 24
Kirhenbaum Metju (Kirschenbaum
Matthew) 110
Koen Daniel (Cohen Daniel J.) 19, 32, 37,
43, 105, 109
Kolin Konstantin Konstantinovi 15, 68, 99
Kondron Fransis (Condron Frances) 110
Konstantin Filozof 93
Kovaevi Ljiljana 19, 61
Krani Nensi S. 23
Krouz Moris (Crouse Maurice) 11, 78, 79,
81, 82, 122
Kuper Gracina (Cooper Grazyna) 110
Laker Volter 13, 14
Lawrence Paul 30
Lazi Milan 90, 97
Le Koadik Iv-Fransoa 17, 35, 36, 37, 100
Le Roa Ladiri Emanuel 30, 100
Mabri Donald (Mabry Donald J.) 32, 62
Makivirta Joni 32
Makluan Maral 26
Mandi Slobodan 59, 61, 82, 85
Manovi Lev 20
Markovi Dragan 88, 89
Mati Milena 69
Mekarti Vilard (McCarty Willard) 110
Mendela Nelson 12, 17
Merrick Jeffrey 67
Merriman Scott 66
Miclea Cristian 40
Miclea Manuel 40
Mierow Charles C. 63
Mihailovi Konstantin, iz Ostrovice 93
Mijajlovi arko 44, 45

Milenovi Nenad 48, 78, 85
Milivojevi Uro 82
Miljkovi Iris 9
Miloevi Slobodan 74
Milovanovi Goran 26
Mii Milan 25, 80
Mitrovi Andrej 14, 29, 35, 119
Naumovi Slobodan 20
Negropont Nikolas 9, 10, 22, 23, 24, 27
Nelson Lin (Nelson Lynn) 32
Nie de Michael 86
Nikoli O. 90
Ognjanovi Zoran 44, 45
O'Reilly Tim 9
Orestijevi Sran 47
Panteli Ivana 14
Peri Mile 15, 18, 19, 69, 70, 71, 72
Petri Hrvoje 91
Petrovi Vladimir 14
Pirs Moris (Pierce Morris) 32
Platon 36
Popovi Vasilj 25
Porubovi-Vidovi Olivera 41, 42
Postman Nil (Postman Neil) 28, 29
Radi Radmila 119
Radulovi Zdravko 67
Rafael Luc (Raphael Lutz) 35
Ralf Tomas (Rahlf Thomas) 111
Ramzi Dejvid (Rumsey David) 44, 127
Rai Vladana 40, 61
Ristovi Milan 119
Rozencvajg Roj (Rosenzweig Roy) 19, 32,
37, 38, 43, 105, 109
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011

10001001110011010100110001
Serf Vint 15
Srbljanovi Biljana 83
Sretenovi Dejan 20
Staljin Josif Visarionovi 13
Stankovi ore 29
Stanojevi Zoran 15, 16, 17, 19, 20, 21,
22, 23
Stevanovi Vesna 69, 70
Stojanovi Dubravka 95
Stradling Robert 33, 37, 58, 69, 72, 85, 86,
88, 89, 123
male Volfgang 14, 56
tih Peter 121
Todi Milanka 64, 65, 119
Todorov Juri (T ) 111
Toler Manfred (Thaller Manfred) 30
Tomlinson Rej (Tomlinson Ray) 16
Turabian Kejt (Turabian Kate) 122
Turkel Vilijm (Turkel William J.) 112
Uhlig Robert 26
Vajfert ore 44
Veling Dord (Welling George) 32
Ventris Majkl 36, 40
Viner Filip (Wiener Philip P.) 125
Votson Dejv (Watson Dave) 86
Vuls Blan 21, 39
Watson Michael 83
Williams Chris 30
Wolz Ralf 83
Woollard Matthew 10, 79
Zakon Hobbes Robert 16, 20
Zilke Tomas (Zielke Thomas) 32
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110
Bele{ka o autoru
Slobodan Mandi} ro|en je u Kuli 1977. godine. Gimnaziju je zavr{io u Vrbasu, a

diplomirao je na Katedri za op{tu savremenu istoriju Odeljenja za istoriju Filozofskog
fakulteta u Beogradu 2005. godine. Od 2006. zaposlen je u Istorijskom arhivu Beo
grada, a 2007. stekao je stru~no zvanje arhiviste.
Autor je nekoliko nau~nih i stru~nih radova vezanih za primenu novih tehnologija u
istoriografiji i nastavi istorije. Stru~ni je saradnik Seminara za dru{tvenu istoriju u
Istraìva~koj stanici Petnica.
kontakt: slobodan.mandicgmail.com

10001001110011010100110001
Zahvalnost
Od poetnih razmiljanja na temu susreta istoriografije sa novim tehnologijama, pa sve
do konane realizacije knjige koja je pred itaocima, veliku pomo pruili su mi kolege,
prijatelji i saradnici.
Osnovu knjige Kompjuterizacija i istoriografija 19952005 predstavlja diplomski rad
koji je pod istim naslovom odbranjen 2005. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Najveu zahvalnost dugujem profesoru i mentoru dr Miroslavu Jovanoviu sa Katedre za
optu savremenu istoriju, koji je, ne samo svojim razumevanjem i sveu o neophodnosti
modernog pristupa istorijskoj nauci u XXI veku, ve i brojnim savetima, sugestijama i
ukazanim opasnostima koje vrebaju na klizavom terenu istraivanja fenomena poput
ovog, u svakom trenutku bio nezaobilazan oslonac u radu. Veliku podrku su mi, svako
na svoj nain, pruili i prof. dr Milan Ristovi, dr Dubravka Stojanovi i mr Radina Vueti,
na emu im najtoplije zahvaljujem.
Veliku zahvalnost dugujem direktorki Istorijskog arhiva Beograda dr Branki Prpi, bez ijeg
razumevanja i poverenja, kao i istananog oseaja za moderne tokove istoriografske i
arhivistike svesti, istraivanje svakako ne bi bilo ostvareno u meri u kojoj se to elelo
postii. Zahvalan sam i svim ostalim kolegama iz Istorijskog arhiva Beograda, ija je ne
sebina pomo predstavljala zaista dragocen oslonac u radu.
Zahvalan sam i doc. dr Draganu Bulatoviu sa Odeljenja za istoriju umetnosti Filozof
skog fakulteta u Beogradu, koji je naao vremena da pregleda rukopis knjige i da ukae
na neke pojedinosti koji su mi veoma pomogle pri konanom uobliavanju rukopisa.
Svaki odlazak u Istraivaku stanicu Petnica i rad sa polaznicima Seminara za drutvenu
istoriju umnogome je pomogao u sticanju dragocenog iskustva, ali i znanja koja su mi
viestruko koristila u celokupnom pristupu problemu kompjuterizacije i istoriografije. Na
svemu tome najsrdanije zahvaljujem rukovodiocima seminara mr Goranu Miloradoviu
i dragom kolegi Aleksandru Rafailoviu, kao i svim ostalim uesnicima, saradnicima i po
laznicima seminara.
Razne potekoe sa kojima sam se suoavao u radu na ovoj knjizi lake su se prebrodile
uz nesebinu i dragocenu pomo prijatelja. Naroito zahvaljujem Urou Milivojeviu,
Igoru Mitroviu i Banetu Grbiu.
Na kraju, ali ne i na poslednjem mestu, svu zahvalnost dugujem roditeljima, majci Jele
ni i ocu Petru, kao i sestri Svetlani, iji su podrka i poverenje uvek presudno uticali da
istrajem na putu koji sam izabrao.
0110001001110011000100111001100010011100110001001110011000100111001100010
111001100010011100110001001110
CIP Ka
,
930.2:004.738.5
930.25:004.9(497.11)"1995/2005"
, , 1977Kompjuterizacija i istoriografija :
1995-2005 / Slobodan Mandi. - Beograd :
Istorijski arhiv Beograda, 2008 (Beograd : igoja
tampa). - 145 str. : ilustr. ; 20 cm
Tira 300. - Beleka o autoru: str. [146].
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
- Web adresar: str. 103-129. - Bibliografija:
str. 130-140. - Registar.
ISBN 978-86-80481-21-0
a) - b)
- - - 1995-2005
COBISS.SR-ID 151325708

С. Мандић, Компјутеризација и историографија

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

С. Мандић, Компјутеризација и историографија

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izdava~: ISTORIJSKI ARHIV BEOGRADA / Za izdava~a: dr Branka Prpa / Odgovorni

urednik: dr Branka Prpa / Recenzenti: prof. dr Miroslav Jovanovi}, doc. dr Dragan

Izdanje omogu}io Sekretarijat za kulturu Skup{tine grada Beograda

Kompjuterizacija i istoriografija 19952005.

Spisak izvora i literature

Indeks linih imena

/ 7 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

0 1 1 0 0 0 / 8 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

/ 9 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

u istoriografiji moemo oekivati da emo pronai mogunosti upotrebe informacionih

0 1 1 0 0 0 / 1 0 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

deceniji. Uz napomenu da se teme koje su obraene meusobno prepliu, odluili smo

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 1 1 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

programi konferencija posveenih pitanju odnosa istoriografije i novih tehnologija,

Sve je vi{e stvari koje dolaze...8

Godina 1990. obilovala je doga|ajima od svetskog zna~aja. U februaru te godine

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 1 3 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

0 1 1 0 0 0 / 1 4 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

upravo tee, vreme sadanje.15 Da bi se objasnila savremena istorijska kretanja u upotrebu

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 1 5 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

u neraskidivoj su vezi sa informacionom revolucijom na pragu treeg milenijuma. U

0 1 1 0 0 0 / 1 6 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

Inicijativa za stvaranje prvobitnog oblika Interneta dola je od amerikog ministarstva

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 1 7 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

0 1 1 0 0 0 / 1 8 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

niti je pretpostavljao dananju globalnu popularnost i kulturni uticaj Web-a. Iako pr

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 1 9 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

danas jeste: najfleksibilnija tehnologija i najraireniji standard za interaktivan pristup

0 1 1 0 0 0 / 2 0 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 2 1 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

0 1 1 0 0 0 / 2 2 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 2 3 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

u informatiko opismenjavanje najstarijih ukljue najmlai (ak i petogodinjaci), jer se

0 1 1 0 0 0 / 2 4 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 2 5 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

N. Negopont, Biti digitalan..., str. 155.

0 1 1 0 0 0 / 2 6 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

je omoguen samo ako poseduju potvrdu da su im kompjuteri podeeni za promenu

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 2 7 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

omoguava da udaljeni delovi populacije ostvaruju organizacione forme koje su pret

Isto, str. 58.

Istori~ar koji odbija upotrebu kompjutera kao neophodnost, zanemaruje {iroku

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 2 9 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

Kompjuterizacija i istoriografija 19952005. FUSNOTE 72 i 73

0 1 1 0 0 0 / 3 0 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 3 1 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

personalanih raunara, ime su stvorene pretpostavke masovnije upotrebe raunara i od

0 1 1 0 0 0 / 3 2 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 3 3 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

opipavaju mogunosti koje su nove tehnoloke inovacije nudile u dodiru sa naporima i

0 1 1 0 0 0 / 3 4 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

elektronskih izvora; kritika elektronskih izvora; profesionalni istoriari i pristup elek

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 3 5 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

0 1 1 0 0 0 / 3 6 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

Iako jo od rane mladosti zainteresovan za filologiju, Majkl Ventris je upisao studije ar

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 3 7 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

softverska platforma, odnosno softver za rad u grupi (groupware). Ti sistemi predstavlja

0 1 1 0 0 0 / 3 8 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 3 9 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

je potpuno slobodna i globalna, tako da u njemu participiraju zainteresovani iz celog

0 1 1 0 0 0 / 4 0 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005

svojevremeno je pokrenula amerika ambasada u Bukuretu, a finansijski podrala

1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 / 4 1 / kompjuterizacija i istoriografija 1995-2005 1 1 0 1 0 1

Internet kao informacioni resurs