Performanse diskova i sistema datoteka laboratorijska veba 6 (VISER SS 2011/2012)

UPOZNAVANJE SA OPERATIVNIM SISTEMOM LINUX

Nemanja Maek, Borislav orevi, Zdravko Nedi, Milo Rokni, 2012.

Preporuuje se da prouite ...

Borislav orevi, Dragan Pleskonji, Nemanja Maek, Operativni sistemi: UNIX i Linux, VET
2004. koju moete nai u elektronskom obliku na adresi
http://clearsale.instructionset.rs/fajlovi/OS%20UNIX%20i%20Linux.pdf

Poetak rada sa Linux operativnim sistemom

Kako se prijavljujete na Linux sistem?
Prilikom podizanja raunara u laboratoriji, na but meniju umesto Windows, izaberiti Ubuntu
operativni sistemi. Prijavite se sa vaim kolskim nalogom.
Razgledajte i isprobajte okruenje...
Ovo je obian neprivilegovani korisnik. Pokuajte da uradite neto to je netipino za obinog
korisnika. Na primer, odaberite SISTEM -> ADMINISTRACIJA -> KORISNICI I GRUPE (alatka koja
prua mogunost pravljenje korisnika i grupa na sistemu). Da li vas sistem puta da odradite
neto ili ne bez navoenja administratorske lozinke?
Pokuajte da koristite grafike programe poput editora teksta, kalkulatora ili internet
pretraivaa. Da li se sistem mnogo drugaije koristi od Windows-a?

Kako se pokree i radi u konzoli?

Otvorite konzolu tako to ete birati PROGRAMI -> PRIBORI -> TERMINAL ili kombinacijom
tastera CTRL + ALT + T.
Pokuajte da zadate redom sledee komande u konzoli:
pwd
ls -l /etc
mount
cat /etc/passwd
uname -a

Str. 1 / 9

Performanse diskova i sistema datoteka laboratorijska veba 6 (VISER SS 2011/2012)

DISKOVI I DISK INTERFEJSI
Nemanja Maek, Zdravko Nedi, Borislav orevi, Milo Rokni 2012.

Probajte strelicama na gore i dole da skrolujete kroz prethodno zadate komande.

Pokuajte komandu cat /etc/passwd da izmenite u cat /etc/hosts. a da pri tome ne
kucate sve ponovo. Koristite kursore.
Where can I get some help, sir?
Ako bam je potrebna pomo za komandu mount, do pomoi moete doi na sledei nain:
kratke instrukcije: mount help
stranica pomoi: man mount
Fajl sistemi
Da bi particija mogla da se koristi za uvanje podataka potrebno kreirati fajl sistem. FS ine:
zaglavlje (u kome se nalazi najmanje podataka, ali su ti podaci neophodni za funkcionisanje
sistema datoteka), strukture za organizaciju podataka na medijumu (meta-data area) i sami
podaci, odnosno datoteke i direktorijumi.
UNIX sistem datoteka ine:

zaglavlje (engl. superblock)

tabela indeksnih vorova (i-node tabela)
blokovi sa podacima (engl. data blocks)
direktorijumski blokovi (engl. directory blocks)
blokovi indirektnih pokazivaa (engl. indirection block)
I-node sadri sve informacije o objektu koji opisuje osim imena:

tip objekta (npr. regularna datoteka, direktorijum) i pristupna prava za tri vlasnike
kategorije
broj hard linkova na dati objekat
user ID, group ID
veliinu objekta izraenu u bajtovima
vreme zadnjeg pristupa objektu (access time), vreme zadnje modifikacije objekta (mod
time) i vreme zadnje modifikacije indeksnog vora objekta (i-node time)
listu pokazivaa: direktnih, na blokove sa podacima, koja je dovoljna da se adresiraju
prvih 10-12 blokova podataka koji ine poetak datoteke (broj zavisi od tipa sistema
datoteka) i indirektnih (na jednostruke, dvostruke i trostruke indirektne blokove)

Performanse diskova i sistema datoteka laboratorijska veba 6 (VISER SS 2011/2012)

UPOZNAVANJE SA OPERATIVNIM SISTEMOM LINUX
Nemanja Maek, Borislav orevi, Zdravko Nedi, Milo Rokni, 2012.

Aktivno stablo
Da bi spreili mogue zbunjivanje. Komande C:, D:, E: i sline NE RADE. Vai fajl sistemi (ili
kako ih ve na Windowsu korisnici zovu particije) se ne vide preko logical drive-ova. Fajl
sistemi se pod Linuxom aktiviraju montiranjem (engl. mounting) na aktivno UNIX stablo, tj.
na mount-point direktorijume.
Poetak stabla je root direktorijum na koji se lepi tzv ROOT fajl sistem (sadri instalaciju
Linuxa). U njemu admin kreira poddirektorijume na koje montira tj lepi druge fajl sisteme
ukljuujui i DVD ureaje, fle diskove itd.
Npr kad udenete fle u komp i hoete da vidite sadraj, KDE e montirati fle npr na
direktorijum /media/KINGSTON. Slino, ako ubacite DVD, KDE e DVD sa imenom
movies montirati na /media/movies. Ako radite u shellu, onda morate runo da kreirate
neki direktorijum i zalepite tj montirate fle ili DVD na taj direktorijum.

Str. 3 / 9

Performanse diskova i sistema datoteka laboratorijska veba 6 (VISER SS 2011/2012)

DISKOVI I DISK INTERFEJSI
Nemanja Maek, Zdravko Nedi, Borislav orevi, Milo Rokni 2012.

Shell basics and workaround

Komandni interpreter je proces koji obavlja sledee funkcije u cilju obezbeivanja interfejsa
izmeu korisnika i sistema: interpretaciju komandne linije, pokretanje programa, redirekciju
ulaza i izlaza, povezivanje komandi u pipeline, zamenu imena datoteka, ...
Tekst unet u shell prompt naziva se komandna linija (command line), iji je opti oblik:
$ command [opcije] [argumenti]

$ je odzivnik (prompt) i prikazuje se svaki put kad je shell spreman da od korisnika

prihvati novu komandu. KADA KUCATE KOMANDE OVO NE UNOSITE !!!

Command moe biti interna komanda (ugraena u shell) ili eksterna (realizovana kao
poseban program koji se nalazi u sistemskoj putanji).

Opcije i argumenti su parametri koje shell prenosi komandi, pri emu su argumenti
najee obavezni i predstavljaju ime neke datoteke, direktorijuma, korisnika ili, na primer,
identifikator procesa.
Ime komande, opcije i argumenti su osetljivi na velika i mala slova (case-sensitive) i
razdvajaju se razmakom.
$ free

# samo komanda

$ df /dev/hda1

# komanda (fd) i argument (/dev/hda1)

$ cp 1.txt 2.txt

# komanda (cp) i dva argumenta (1.txt i 2.txt)

$ date u

# komanda (date) i opcija (-u)

$ ls l /etc

# komanda (ls), opcija (-l) i argument (/etc)

Nakon interpretacije komandne linije shell inicira izvrenje zadate komande. Ukoliko
komanda nije interna (ugraena u shell, poput komande cd) shell trai izvrnu datoteku koja
odgovara imenu komande u direktorijumima navedenim u sistemskoj putanji (promenljiva
$PATH). Nakon toga shell pokree program i prosleuje mu argumente i opcije navedene u
komandnoj liniji.
Ukoliko se izvrna datoteka nalazi u tekuem direktorijumu ili u nekom direktorijumu koji nije
u sistemskoj putanji, ime komande se mora zadati sa putanjom:
$ ./myscript

# pokretanje programa iz tekueg direktorijuma

$ /usr/sbin/useradd

# pokretanje programa iz /usr/sbin

Vie UNIX komandi mogu se navesti u istoj komandnoj liniji ukoliko su razdvojene znakom
taka-zarez.
$ clear ; date

# dve komande koje se izvravaju jedna za drugom

Performanse diskova i sistema datoteka laboratorijska veba 6 (VISER SS 2011/2012)

UPOZNAVANJE SA OPERATIVNIM SISTEMOM LINUX
Nemanja Maek, Borislav orevi, Zdravko Nedi, Milo Rokni, 2012.

Rad sa datotekama
Kopiranje datoteka
Komanda cp slui za kopiranje datoteka i direktorijuma. U optem sluaju sintaksa komande
cp je: cp SOURCE DESTINATION
Komanda cp kopira izvorini objekat sistema datoteka (SOURCE) u odgovarajue odredite
(DESTINATION). Napomena: parametri SOURCE i DESTINATION moraju se navesti. Ukoliko
korisnik eli da iskopira datoteku u tekui direktorijum, kao odredini argument moe
navesti taku.

kopiranje jedne datoteke: $ cp source_file destination

Argument source_file je ime izvorine datoteke, dok argument destination moe
biti odredini direktorijum ili ime odredine datoteke. Argumenti sourcefile i
destination (ukoliko je destination ime datoteke) opciono mogu sadrati ili apsolutne
ili relativne putanje. Primeri:
$ cp a.a b.b

# kopira fajl a.a u b.b

$ cp /home/a.a /tmp/b.b
kao fajl b.b

# kopira fajl a.a iz /home u /temp

$ cp a.a /tmp/a.a
direktorijuma u temp

kopira

fajl

a.a

iz

tekueg

Napomena: ne moe se kreirati istoimena kopija datoteke na istom direktorijumu

(datoteka se ne moe kopirati u samu sebe).
Pomeranje i promena imena datoteka
Komanda mv slui za pomeranje i promenu imena datoteka i direktorijuma. U optem
sluaju, sintaksa komande mv je: mv SOURCE DESTINATION
to znai da komanda mv pomera izvorini objekat sistema datoteka (SOURCE) u
odgovarajue odredite (DESTINATION). Ukoliko je izvorini objekat datoteka komandom mv
joj se moe promeniti ime. Napomena: parametri SOURCE i DESTINATION moraju se navesti.
Ukoliko korisnik eli da pomeri datoteku u tekui direktorijum, kao odredini argument moe
navesti taku.

promena imena i/ili pomeranje jedne datoteke,

$ mv source_file destination
Argument source_file je ime izvorine datoteke, dok argument destination moe
biti odredini direktorijum i/ili novo ime datoteke. Primeri:
$ mv a.a b.b
$ mv /home/a.a /tmp/a.a

# promena imena datoteke

# pomeranje datoteke iz jednog

Str. 5 / 9

Performanse diskova i sistema datoteka laboratorijska veba 6 (VISER SS 2011/2012)

DISKOVI I DISK INTERFEJSI
Nemanja Maek, Zdravko Nedi, Borislav orevi, Milo Rokni 2012.

direktorijuma u drugi
$ mv /home/a.a /tmp/b.b
drugi direktorijum

promena

imena

pomeranje

Brisanje datoteka
Komanda rm slui za brisanje datoteka i direktorijuma. U optem sluaju, sintaksa komande
rm je: rm OBJECT
to znai da komanda rm brie objekat sistema datoteka (OBJECT). Parametar OBJECT se
mora navesti, a u zavisnosti od njega postoje tri osnovna oblika korienja komande rm:

brisanje jedne datoteke

$ rm filename
gde je argument filename ime datoteke koja e biti obrisana, a opciono moe sadrati i
apsolutnu ili relativnu putanju datoteke. Primere:
$ rm a.a
$ rm /etc/passwd.old
/etc

# brie a.a iz tekueg direktorijuma

# brie passwd.old iz direktorijuma

rekurzivno brisanje direktorijumskog stabla

$ rm R directory
Primer:
$ rm r /etc/backup
sa svim sadrajem

# brie kompletan direktorijum backup

$ rm r /etc/backup/
ali ne i sam dir.

# brie sadraj direktorijuma backup

Direktorijumi
Apsolutna putanja tekueg direktorijuma moe se prikazati pomou komande pwd (print
working directory):
$ pwd
/home/jsmith/mydoc
Tekui direktorijum se menja komandom cd (change directory). Sintaksa komande je krajnje
jednostavna:
$ cd dir
Argument dir je apsolutna ili relativna putanja direktorijuma na koji korisnik eli da se

Performanse diskova i sistema datoteka laboratorijska veba 6 (VISER SS 2011/2012)

UPOZNAVANJE SA OPERATIVNIM SISTEMOM LINUX
Nemanja Maek, Borislav orevi, Zdravko Nedi, Milo Rokni, 2012.

pozicionira. Na primer, ako se korisnik nalazi u direktorijumu /tmp/backup i zada

komandu cd ../data, bie prebaen u direktorijum /tmp/data. Korisnik koji zada
komandu bez argumenta dir bie premeten u home direktorijum. Primeri:
$ cd

# prelazak na home direktoriju,

$ cd ~
direktorijumu

prelazak

na

$ cd ..

# prelazak na roditeljski direktorijum

$ cd backup
direktorijumu

# prelazak na poddirektorijum backup u tekuem

$ cd /

# prelazak na root aktivnog stabla

$ cd /backup
aktivnog stabla

prelazak

poddirektorijum

na

direktorijum

/data

backup

home

rootu

Korisnik moe na ekranu pomou komande ls (list) prikazati sadraj bilo kog direktorijuma
aktivnog UNIX stabla. Sintaksa komande ls je:
$ ls [options] [dir][filespec]
Komanda ls prikazae na ekranu spisak objekata direktorijuma dir definisanih argumentom
filespec. Argument filespec formira se pomou doker karaktera i nije obavezan. Ukoliko
se ne navede, podrazumevaju se svi objekti u direktorijumu. Argument dir takoe nije
obavezan, i ako se ne navede prikazuje se sadraj tekueg direktorijuma. Ukoliko se ne
navedu dodatne opcije ls prikazuje samo imena objekata sortiranih u abecednom redu.
Imena skrivenih objekata (objekti ije ime poinje takom) se ne prikazuju, a imena
rezervnih kopija datoteka (datoteke ije se ime zavrava znakom ~) se prikazuju. Opcije:
-a
-d
-i
-R
-h
-l
-1

prikazuju se i imena skrivenih objekata

prikazuje se kontekst direktorijuma umesto sadraja
prikazuje se i-node broj datoteke
rekurzivno se prikazuje sadraj svih poddirektorijuma
veliine datoteka se prikazuju u itljivom formatu (1K, 234M, 2G)
prikazuju se i informacije upisane u i-node (prava pristupa, vlasnik, grupa, ...)
prikazuje samo imena objekata (jedno ime u jednoj liniji)

Primeri:
$ ls -a
#
prikazivanje
imena
direktorijuma ukljuujui skrivene

svih

objekata

.alias

.bash_profile

.cshrc

d1

f2

..

.bash_history

.bashrc

.gnupg

f1

l1

$ ls -l
#
direktorijuma

prikazivanje

konteksta

total 16

Str. 7 / 9

svih

objekata

tekueg

tekueg

Performanse diskova i sistema datoteka laboratorijska veba 6 (VISER SS 2011/2012)

DISKOVI I DISK INTERFEJSI
Nemanja Maek, Zdravko Nedi, Borislav orevi, Milo Rokni 2012.

drwxr-xr-x

nmacek

nmacek

4096

Sep 21

d1

-rw-r--r--

nmacek

nmacek

315

Sep 21

f1

-rw-r--r--

nmacek

nmacek

4125

Sep 21

f2

lrwxrwxrwx

nmacek

nmacek

Sep 21

l1 -> f1

$ ls -dl /etc
drwxr-xr-x

# prikazivanje konteksta direktorijuma /etc

53 root

root

3072 May 21 09:58 /etc

Direktorijumi se kreiraju komandom mkdir (make directory), ija je sintaksa: $ mkdir

dir
Direktorijum se moe obrisati komandama rm i rmdir (remove directory). Komandom
rmdir moe se obrisati iskljuivo prazan direktorijum. Ukoliko se u argumentu dir ne
navede putanja, brie se direktorijum dir iz tekueg direktorijuma. Komanda rm je monija
za razliku od komande rmdir, rekurzivnim brisanjem komandom rm mogu se ukloniti cela
direktorijumska stabla sa datotekama.
$ rmdir /backup

# brie direktorijum backup samo ako je prazan

$ rm -r /backup

# brie direktorijum backup i kompletan sadraj

Rad sa tekstualnim datotekama vieweri i editori

Cat & less
Sadraj tekstualne datoteke najlake se moe pregledati pomou programa cat i less. U
zavisnosti od veliine datoteke korisnik e odrediti koji e program koristiti - ukoliko je
datoteka kraa i moe se prikazati na jednom ekranu, moe se koristiti cat. U suprotnom,
koristi se program less koji prikazuje datoteku sa pauzom nakon svakog punog ekrana.
$ cat /etc/resolv.conf
search internal.vets.edu.yu
nameserver 172.16.32.1
Komanda less pravi pauzu posle svakog ekrana i navigaciju po datoteci unapred i unazad.
Nakon pokretanja programa less prikazuje prvi ekran sadraja datoteke, a zatim se koriste
interaktivne komande za navigaciju po sadraju datoteke i naputanje programa:

h ili H

prikazuje pomo pri korienju interaktivnih komandi

<Space>

prikazuje sledei ekran sadraja datoteke

<DOWN>

prikazuje sledeu liniju teksta

<UP>

<RIGHT>

horizontalno pomeranje ekrana udesno (ukoliko se ne koristi word wrap)

<LEFT>

horizontalno pomeranje ekrana ulevo (ukoliko se ne koristi word wrap)

prikazuje prethodnu liniju teksta

Performanse diskova i sistema datoteka laboratorijska veba 6 (VISER SS 2011/2012)

UPOZNAVANJE SA OPERATIVNIM SISTEMOM LINUX
Nemanja Maek, Borislav orevi, Zdravko Nedi, Milo Rokni, 2012.

q ili Q

naputanje programa less.

Primer:
$ less /etc/passwd
$ ls /etc/ | less
Traenje teksta u datoteci
PRIMER: Jedan od moguih naina kojim se moe utvrditi da li odreeni korisnik ima nalog
na sistemu ili ne jeste pretraivanje datoteke /etc/passwd. Ukoliko se datoteka proverava
programom less, a na sistemu postoji veliki broj korisnikih naloga, ova procedura moe
potrajati. Jednostavniji i bri nain kojim se to moe izvesti je korienje komande grep.
Komanda grep trai navedeni uzorak teksta u svim linijama datoteke i na ekranu prikazuje
one linije u kojima je uzorak naen. U najjednostavnijem obliku, sintaksa komande grep je
$ grep text filename
gde je text uzorak koji se trai u datoteci filename. Primer:
$ cat myfile
The simplest form of a regular expression is one that
includes only letters. For example, they would match only
the three-letter sequence t, h, e. This pattern is found
in the following words: the, therefore, bother.
Primer ilustruje traenje stringa "only" u datoteci myfile.
$ grep only myfile
includes only letters. For example, the would match only

Str. 9 / 9