Theodore Kaczynski

Industrijsko drutvo
i njegova budunost

1995.

Sadraj
Radna verzija

........................................................ 3

Napomena The Washington Post

........................................ 4

Industrijsko drutvo i njegova budunost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Oseanje inferiornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prekomerna socijalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Proces sticanja moi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zamenske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Autonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Izvori drutvenih problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Naruavanje procesa sticanja moi u modernom drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kako se neki ljudi prilagoavaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Motivi naunika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Priroda slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Neki istorijski principi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Industrijsko-tehnoloko drutvo se ne moe reformisati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ograniavanje slobode u industrijsko-tehnolokom drutvu je neminovno . . . . . . .
Loi aspekti tehnologije ne mogu se razdvojiti od dobrih . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka slobodi . . . . . . . . . . . . . . . . .
Laki drutveni problemi pokazali su se nereivim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Revolucija je laka od reforme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kontrola ljudskog ponaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ljudska vrsta na raskru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ljudska patnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Budunost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Strategija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dve vrste tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Opasnost od levice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zavrna napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Opis grakona objavljenih u The Washington Post
Pismo upueno New York Times

5
5
6
8
10
11
12
13
15
19
21
22
24
25
26
28
29
32
33
33
38
39
40
42
47
48
52
53

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Zajednika izjava New York Times i Washington Post . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

O autoru

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Bibliograja i drugi izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Theodore Kaczynski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tekstovi o Kaczynskom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ostale arhive i tekstovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

67
67
67
68

Radna verzija
Verujem u Unabombera. Takvih ima svuda. Njegove ideje su, kako su to govorili situacionisti, u svaijoj glavi. Stvar je samo u tome da oslune sopstveni gnev.
Anonimni sagovornik, navedeno u John Zerzan, Whose Unabomber?, 1995.
Ova verzija prevoda je u celini itana na Treem programu Radio Beograda, tokom juna
i jula 2007. tampano izdanje jo nije uraeno, tako da prevod do tada moe pretrpeti jo
neke izmene. U ovoj verziji nedostaju i svi dodatni tekstovi planirani za tampano izdanje.
Ali, sve glavno je tu: kompletan materijal objavljen u posebnom izdanju The Washington
Post (1995), kratka biograja, napisana za potrebe radijskog emitovanja i spisak raznih
relevantnih tekstova i arhiva. Tekst koji je pratio ovo elektronsko izdanje i koji moe
posluiti kao uvod, moete preuzeti iz arhive liste-blok45 (poruka od 21. decembra 2008).
Ovaj prevod se moe slobodno reprodukovati, na ma koji nain. to se nas tie, poeljno
je da ta eventualna izdanja, tampana ili elektronska, budu besplatna i lako dostupna, dok
je autor, za originalni tekst, insistirao da bude javno dobro.
Za anarhiju/ blok 45, Aleksa Golijanin, 2008.

Napomena The Washington Post

(The Washington Post, 19. septembar 1995, poseban dodatak. Napomena: Tekst u zagradama je deo Postovog dokumenta.)
Ovaj tekst je prolog juna na adrese The New York Times i The Washington Post poslala
osoba koja sebe naziva FC, a koju je FBI identikovao kao Unabombera, koga vlasti terete
za tri ubistva i 16 bombakih napada. Autor je zapretio da e poslati bombu na nenaznaenu
destinaciju, s namerom da ubije, ako neki od tih listova ne objavi ovaj rukopis. Vrhovni
Tuilac i Direktor FBI su preporuili objavljivanje. lanak o odluci da se ovaj dokument objavi,
nalazi se na naslovnoj strani dananjeg izdanja.

Industrijsko drutvo i njegova budunost

Uvod
1. Industrijska revolucija i njene posledice bile su katastrofalne po ljudsku vrstu. Nama koji ivimo u razvijenim zemljama to je znaajno uvealo ivotne anse, ali je
destabilizovalo drutvo i ljude izloilo degradaciji, to je dovelo do iroko rasprostranjene psihike patnje (u Treem svetu i do zike) i nanelo veliku tetu prirodi.
Dalji razvoj tehnologije samo e pogorati situaciju. To e sigurno izloiti ljude jo
veoj degradaciji, jo vie ugroziti prirodu, verovatno dovesti do jo veih drutvenih
poremeaja i psihike patnje i imati za posledicu poveanu ziku patnju ak i u
razvijenim zemljama.
2. Industrijsko-tehnoloki sistem moe da preivi ili da propadne. Ako preivi, on
e MODA, vremenom, postii nizak stepen psihike i zike patnje, ali tek posle
dugog i bolnog perioda prilagoavanja i samo po cenu neprekidnog svoenja ljudskih
bia i mnogih drugih ivih organizama na proizvode inenjeringa i rafove drutvene
maine. Pored toga, ako sistem preivi, slede neizbene posledice: ovaj sistem se ne
moe reformisati ili preoblikovati, a da ljude ne lii dostojanstva i autonomije.
3. Ako sistem propadne, posledice e opet biti veoma bolne. Ali, to sistem postaje
vei, to e posledice njegovog sloma biti tee, tako da je sigurno bolje da propadne
ranije nego kasnije.
4. Zato se zalaemo za revoluciju protiv industrijskog sistema. Ta revolucija moe
biti nasilna ili nenasilna; moe biti iznenadna, ali i relativno postepen proces, koji bi
potrajao nekoliko decenija. To ne moemo predvideti. Ali, moemo da na vrlo uopten
nain naznaimo mere koje bi protivnici industrijskog sistema trebalo da preduzmu da
bi utrli put revoluciji protiv takvog drutva. To nee biti POLITIKA revolucija. Njen
cilj nee biti ruenje vlada ve unitenje ekonomske i tehnoloke osnove sadanjeg
drutva.
5. U ovom lanku skreemo panju samo na neke negativne procese koji potiu iz
industrijsko-tehnolokog sistema. Druge takve procese spomenuli smo samo ukratko
ili smo ih potpuno ignorisali. To ne znai da ih smatramo nebitnim. Iz praktinih
razloga morali smo da nau raspravu ograniimo na oblasti koje su u javnosti bile
slabo razmatrane ili u kojima imamo da kaemo neto novo. Na primer, iako postoje
vrlo razvijeni pokreti za zatitu ivotne okoline i divlje prirode, pisali smo veoma malo
o ekolokoj degradaciji ili o unitavanju prirode, iako to smatramo veoma vanim.
Psihologija moderne levice
6. Skoro svako e se sloiti da ivimo u veoma nemirnom drutvu. Jedna od najrairenijih manifestacija ludila naeg sveta je i levica, tako da rasprava o psihologiji levice
moe posluiti kao uvod u raspravu o problemima modernog drutva uopte.
7. Ali, ta je to levica? Tokom prve polovine XX veka levica je praktino bila identina
sa socijalizmom. Taj pokret je danas fragmentiran i vie nije jasno ko se moe s pravom
nazvati leviarem. Kada u ovom lanku govorimo o leviarima, mislimo uglavnom na
socijaliste, kolektiviste, politiki korektne tipove, feministkinje, aktiviste koji se bore
za prava homoseksualaca i hendikepiranih osoba, borce za prava ivotinja i sline. Ali,
5

nije svako ko uestvuje u tim pokretima leviar. Ono to pokuavamo da razluimo

u ovoj raspravi nije toliko neki pokret ili ideologija koliko odreeni psiholoki tip ili
skup povezanih psiholokih tipova. Zato e ono to podrazumevamo pod leviarem
postati jasnije u toku rasprave o psihologiji levice. (Videti i paragrafe 227230.)
8. ak i tada, nae shvatanje levice nee biti onoliko jasno koliko bismo eleli, ali
izgleda da tu nema spasa. Ovde samo pokuavamo da grubo i priblino ukaemo na
dve psiholoke tendencije, za koje verujemo da predstavljaju glavne pokretake snage
moderne levice. I ne pomiljamo da ovde iznesemo CELU istinu o njenoj psihologiji.
Pored toga, naa rasprava se odnosi samo na modernu levicu. Ostavljamo otvorenim
pitanje u kojoj se meri naa zapaanja mogu primeniti na leviare iz XIX i s poetka
XX veka.
9. Dve psiholoke tendencije na kojima poiva moderna levica su oseanje inferiornosti i prekomerna socijalizacija. Oseanje inferiornosti je karakteristino za
modernu levicu u celini, dok je prekomerna socijalizacija karakteristina za odreeni
segment moderne levice; ali, taj segment je veoma uticajan.

Oseanje inferiornosti
10. Pod oseanjem inferiornosti ne podrazumevamo samo inferiornost u najuem
smislu, ve ceo spektar povezanih crta: samopotcenjivanje, oseanje bespomonosti,
depresivne tendencije, defetizam, oseanje krivice, samoprezir, itd. Tvrdimo da su
moderni leviari skloni nekim od ovih oseanja (verovatno u manje ili vie potisnutom
obliku) i da ta oseanja presudno utiu na usmerenje moderne levice.
11. Kada neko smatra uvredljivim skoro sve to bi se moglo rei o njemu (ili o grupi
s kojom se poistoveuje), na osnovu toga zakljuujemo da ta osoba pati od oseanja
inferiornosti ili da potcenjuje sebe. Ta sklonost je posebno naglaena kod aktivista
koji se bore za prava manjinskih grupa, bez obzira da li i sami pripadaju tim grupama
ija prava brane. Oni su prekomerno osetljivi na rei koje se koriste za oznaavanje
manjina, kao i na sve drugo izreeno na njihov raun. Pojmovi crnac, istonjak,
hendikepirana osoba ili enska, koji se odnose na Afrikanca, Azijata, hendikepiranu
osobu ili enu, originalno nisu imali uvredljivu konotaciju. enska ili cica su samo
enski ekvivalenti za frajera, dasu ili tipa. Negativna konotacija tih pojmova
potie od samih aktivista. Neki borci za prava ivotinja idu ak dotle da odbijaju izraz
ljubimac i insistiraju da se on zameni sa ivotinjski drug. Leviarski antropolozi
na svaki nain izbegavaju da o primitivnim narodima kau neto to bi moglo biti
shvaeno negativno. Oni hoe da re primitivni zamene sa bez pisma. Reaguju
skoro paranoino na sve to bi moglo ukazati da je neka primitivna kultura inferiornija
od nae. (Ovim ne elimo da kaemo kako su primitivne kulture ZAISTA inferiornije
od nae. Samo ukazujemo na tu prekomernu osetljivost leviarskih antropologa.)
12. Oni koji pokazuju najveu osetljivost za politiki korektnu terminologiju nisu
proseni stanovnici crnakih geta, azijski imigranti, zlostavljane ene ili hendikepirane
osobe, ve aktivisti koji se bore za prava manjina, od kojih veina ak i ne pripada
bilo kojoj od tih potlaenih grupa, nego dolazi iz privilegovanih drutvenih slojeva.
Politika korektnost nalazi uporite i meu univerzitetskim profesorima, koji imaju
sigurne poslove i solidna primanja; to su uglavnom beli heteroseksualci, iz srednje i
vie srednje klase.
6

13. Mnogi leviari se intenzivno poistoveuju s problemima grupa koje se inae smatraju slabim (ene), poraenim (ameriki Indijanci), odbojnim (homoseksualci) ili na
neki drugi nain inferiornim. Smi leviari oseaju da su te grupe inferiorne. Oni
nikada nee priznati to oseanje, ali razlog njihovom poistoveivanju s tim grupama
je upravo to to ih vide kao inferiorne. (Ovim ne elimo da kaemo kako su ene,
Indijanci, itd., ZAISTA inferiorni, nego samo ukazujemo na psihologiju leviara.)
14. Feministkinje oajniki pokuavaju da dokau kako su ene snane i sposobne
kao i mukarci. Jasno je da njih mui strah da ene MODA nisu snane i sposobne
kao mukarci.
15. Leviari su skloni mrnji prema svemu to izgleda snano, dobro i uspeno. Oni
mrze Ameriku, Zapadnu civilizaciju, bele mukarce, racionalnost. Razlozi za tu mrnju
leviara prema Zapadu ne poklapaju se s njihovim pravim motivima. Oni GOVORE
da mrze Zapad zato to je ratoboran, imperijalistiki, seksistiki, etnocentrian, itd.;
ali, kada se te iste mane pojave u socijalistikim zemljama ili u primitivnim kulturama,
leviari za to nalaze opravdanje ili, u najboljem sluaju, NEVOLJNO priznaju da ti
problemi postoje. S druge strane, sa ENTUZIJAZMOM (i esto s mnogo preterivanja)
ukazuju na te probleme kada se pojave u Zapadnoj civilizaciji. Prema tome, jasno je
da ti problemi nisu pravi motivi leviara za njihovu mrnju prema Americi i Zapadu.
Oni mrze Ameriku i Zapad zato to su snani i uspeni.
16. Za rei kao to su samopouzdanje, sigurnost, inicijativa, preduzimljivost i
optimizam nema mnogo mesta u leviarskom reniku. Leviar je antiindividualista,
prokolektivista. On eli drutvo koje e reiti sve njegove probleme i zadovoljiti sve
njegove potrebe umesto njega, brinuti se o njemu. Leviar osea antagonizam prema
pojmu takmienja, zato to se, duboko u sebi, osea kao gubitnik.
17. Umetnike forme koje privlae leviarske intelektualce fokusirane su na prljavtinu,
poraenost i oaj ili poprimaju orgijastiki ton, odbacujui racionalnu kontrolu, kao
da se nita ne moe postii racionalnim promiljanjem i kao da je sve to nam ostaje
samo preputanje doivljaju trenutka.
18. Moderni leviarski lozo nastoje da odbace razum, nauku i objektivnu stvarnost
i insistiraju na kulturnom relativizmu. Tano je da se mogu postaviti ozbiljna pitanja
o naunom znanju i o tome kako bi se, ako je to uopte mogue, mogla denisati
objektivna stvarnost. Ali, oigledno je da moderni leviarski lozo nisu samo hladnokrvni logiari koji sistematino analiziraju osnove znanja. Njihov napad na istinu i
stvarnost je duboko emotivan. Oni napadaju te koncepte iz sopstvenih psiholokih
pobuda. Naime, njihov napad je izraz neprijateljstva, koje, u meri u kojoj je uspeno,
zadovoljava njihovu tenju ka moi. Jo vanije, leviar mrzi nauku i racionalnost
zato to oni klasikuju odreena uverenja kao ispravna (to jest, kao uspena, superiorna), a druga kao pogrena (neuspena, inferiorna). Njegovo oseanje inferiornosti
see toliko duboko da on ne podnosi bilo koju klasikaciju nekih stvari kao uspenih
ili superiornih, a nekih drugih kao neuspenih ili inferiornih. Isto oseanje stoji i
iza injenice da mnogi leviari odbacuju koncept mentalnog poremeaja i koecijenta inteligencije. Leviari su neprijateljski nastrojeni prema genetikom objanjenju
ljudskih sposobnosti ili ponaanja, zato to takva objanjenja nastoje da neke ljude
prikau kao superiornije ili inferiornije od drugih. Leviari radije pripisuju drutvu
sve zasluge ili svu krivicu za sposobnosti pojedinca ili njihov nedostatak. Ako je neka
osoba inferiorna, to onda nije do nje, nego do drutva i pogrenog vaspitanja.
7

19. Leviar nije tipino osoba koju njeno oseanje inferiornosti ini razmetljivcem,
egoistom, siledijom, samopromoterom i nemilosrdnim takmiarem. Takva osoba nije
sasvim izgubila veru u sebe. Njoj nedostaje oseanje moi i vrednosti, ali ona i dalje
moe sebe videti kao potencijalno snanu, a pokuaji da se predstavi takvom proizvode njeno neprijatno ponaanje. (1) Ali, za leviara tu nema nade. Njegovo oseanje
inferiornosti je tako duboko usaeno da on sebe ne moe doiveti kao individualno
snanog ili vrednog. Odatle kolektivizam leviara. On moe da se oseti snanim samo
kao lan neke velike organizacije ili masovnog pokreta s kojim se poistoveuje.
20. Treba primetiti i mazohistike crte leviarske taktike. Leviari protestuju tako to
lee ispred tokova vozila, namerno provociraju policiju ili rasiste da ih zlostavljaju, itd.
Te taktike su esto ekasne, ali mnogi leviari ih ne koriste kao sredstvo za postizanje
odreenog cilja, ve zato to VOLE mazohizam. Samoprezir je jedna od leviarskih
crta.
21. Leviari mogu rei kako je njihov aktivizam motivisan saoseanjem ili moralnim
principima. Kod prekomerno socijalizovanih leviara moralni principi zaista igraju
neku ulogu; ali, saoseanje i moralni principi sigurno nisu glavni motivi leviarskog
aktivizma. Neprijateljstvo je suvie upadljiva komponenta leviarskog ponaanja; isto
tako i tenja ka moi. Osim toga, veliki deo leviarskog delovanja nije racionalno
sraunat da bude od pomoi ljudima za koje tvrde da im pomau. Na primer, ako neko
veruje da je odreena armativna akcija dobra za crne ljude, zato se ta akcija onda
zahteva na agresivan ili dogmatski nain? Jasno je da bi mnogo produktivnije bilo
zauzeti diplomatski ili pomiriteljski pristup, koji bi makar na verbalnom i simbolikom
planu uinio ustupke onim belcima koji misle da ih takva armativna akcija diskriminie. Ali, leviari ne zauzimaju takav pristup zato to on ne zadovoljava njihove
psiholoke potrebe. Njihov pravi cilj nije pomo crnim ljudima. Rasni problemi slue
im samo kao izgovor za izraavanje neprijateljstva i frustrirane tenje ka moi. Na taj
nain aktivisti zapravo nanose tetu crnim ljudima, zato to neprijateljski stav prema
beloj veini samo pojaava rasnu mrnju.
22. Kada nae drutvo ne bi imalo nikakvih drutvenih problema, leviari bi morali da
ih IZMISLE samo zato da bi imali izgovor da prave buku.

Prekomerna socijalizacija
24. Psiholozi koriste termin socijalizacija da bi oznaili proces kojim se deca obuavaju tako da njihove misli i ponaanje budu u skladu s drutvenim zahtevima. Za
neku osobu se kae da je dobro socijalizovana, ako veruje i potinjava se moralnom
kodu svog drutva i ako se dobro uklapa kao njegov funkcionalni deo. Zato moda
izgleda besmisleno rei da su mnogi leviari prekomerno socijalizovani, poto oni
sebe smatraju buntovnicima. Ipak, taj stav se moe odbraniti. Mnogi leviari nisu
takvi buntovnici kao to izgledaju.
25. Moralni kd naeg drutva je toliko zahtevan da niko ne moe da misli, osea i
ponaa se na potpuno moralan nain. Na primer, trebalo bi da ne mrzimo nikog, a
ipak skoro svako mrzi nekog, u ovom ili onom trenutku, bez obzira da li to priznaje
ili ne. Neki ljudi su toliko socijalizovani da im pokuaj da misle, oseaju i ponaaju se
na moralno ispravan nain predstavlja ozbiljan teret. Da bi izbegli oseanje krivice
oni neprestano moraju da zavaravaju sebe oko svojih pravih motiva i da pronalaze
8

moralna objanjenja za oseanja i postupke koji u stvarnosti nisu moralno zasnovani.

Termin prekomerna socijalizacija koristimo da bismo opisali takve tipove. (2)
26. Prekomerna socijalizacija moe da dovede do samopotcenjivanja, oseanja bespomonosti, defetizma, oseanja krivice, itd. Jedan od najvanijih naina na koji nae
drutvo socijalizuje decu je da kod njih izazove stid zbog ponaanja ili govora koji
su suprotni drutvenim oekivanjima. Kada se u tome ode predaleko ili ako je neko
dete posebno podlono takvim oseanjima, ono se na kraju stidi SEBE. Osim toga,
misli i ponaanje prekomerno socijalizovane osobe su mnogo ogranieniji drutvenim
oekivanjima nego kod umereno socijalizovane osobe. Veina ljudi se u znaajnoj
meri nedolino ponaa. Lau, kradu na sitno, kre saobraajne propise, zabuavaju na
poslu, mrze nekog, psuju ili koriste razne prljave trikove da potisnuli onog do sebe.
Prekomerno socijalizovana osoba ne moe da radi takve stvari, ali ako se ipak tako
ponaa, to kod nje izaziva oseanje stida i samoprezira. Prekomerno socijalizovana
osoba ne moe da bez oseanja krivice doivi misli ili oseanja suprotne vaeem
moralu; ona ne moe imati neiste misli. Ali, socijalizacija nije samo stvar morala;
mi se socijalizujemo da bismo se konformirali s mnogim normama ponaanja koje
ne spadaju u kategoriju moralnosti. Na taj nain, prekomerno socijalizovana osoba
ostaje na psiholokoj uzdi i provodi ivot trei inama koje je ispod nje postavilo
drutvo. Kod mnogih prekomerno socijalizovanih osoba to za posledicu ima oseanje
sputanosti i bespomonosti, to moe da predstavlja ozbiljan teret. Zato mislimo da je
prekomerna socijalizacija jedna od najveih okrutnosti koju su ljudska bia nametnula
jedna drugima.
27. Smatramo da je znaajan i veoma uticajan deo moderne levice prekomerno socijalizovan i da to ima veliki znaaj za njeno usmerenje. Prekomerno socijalizovani leviari
su esto intelektualci ili pripadnici vie srednje klase. Treba primetiti da univerzitetski
intelektualci (3) ine najsocijalizovaniji, ali i najleviarskiji segment naeg drutva.
28. Prekomerno socijalizovani leviar pokuava da se oslobodi psiholoke uzde i
stekne autonomiju tako to se buni. Ali, on obino nema snage da se pobuni protiv
najtemeljnijih drutvenih vrednosti. Uopteno govorei, cilj dananjih leviara NIJE
u sukobu s vaeim moralom. Naprotiv, leviar polazi od vaeih moralnih naela,
prihvata ih kao svoje i onda optuuje drutvenu veinu zbog naruavanja tih naela.
Primeri: rasna ravnopravnost, ravnopravnost polova, pomaganje siromanih, mir
nasuprot ratu, nenasilje generalno, sloboda izraavanja, ljubaznost prema ivotinjama.
Jo vanije, tu je dunost pojedinca da slui drutvu, ali i obaveza drutva da brine o
pojedincu. Sve to su dugo vremena bile duboko ukorenjene vrednosti naeg drutva
(ili makar njegove srednje i vie srednje klase). (4) One su eksplicitno ili implicitno
bile izraene ili su se podrazumevale u veini sadraja koje su nam prenosili zvanini
mediji i obrazovni sistem. Leviari, posebno oni prekomerno socijalizovani, obino
se ne bune protiv tih principa, nego svoj neprijateljski stav prema drutvu obrazlau
tvrdnjom (donekle tanom) da drutvo ne ivi u skladu s tim principima.
29. Evo jedne ilustracije kako prekomerno socijalizovani leviari ostaju vezani za
konvencionalne stavove naeg drutva, u isto vreme se pretvarajui kako se bune
protiv njega. Mnogi leviari se zalau za armativne akcije, za premetanje crnaca
na visoko cenjene poslove, za bolje obrazovanje u crnakim kolama i vie novca
za njih; nain ivota crne potklase oni smatraju za drutvenu sramotu. Oni ele
da crnce integriu u sistem, da od njih naprave direktore, advokate, naunike, po
uzoru na belce iz vie srednje klase. Leviari e na to rei da je poslednje to ele da
9

od nekog crnca naprave kopiju belca; naprotiv, oni ele da sauvaju afroameriku
kulturu. Ali, u emu se sastoji ta zatita afroamerike kulture? U tome teko da ima
neto vie od crnake hrane, sluanja crnake muzike, noenja crnake odee i odlaska
u crnake crkve ili damije. Drugim reima, to moe da se ispolji samo u povrnim
stvarima. U svemu SUTINSKOM, veina prekomerno socijalizovanih leviara eli da
crnog oveka konformira sa idealima bele srednje klase. ele da ovaj studira tehnike
nauke, da postane rukovodilac ili naunik, da ivot provede uspinjui se na drutvenoj
lestvici, ne bi li dokazao da su crnci jednako dobri kao i belci. ele da crne oeve
uine odgovornim, da crnake bande postanu nenasilne, itd. Ali, sve to su vrednosti
industrijsko-tehnolokog sistema. Sistem uopte ne mari koju vrstu muzike neko slua,
kakvu odeu nosi ili u koju religiju veruje, sve dok ide u kolu, obavlja neki pristojan
posao, uspinje se na drutvenoj lestvici, ponaa se kao odgovoran roditelj, veruje u
nenasilje, itd. Prema tome, ma koliko on to poricao, prekomerno socijalizovani leviar
eli da crnog oveka integrie u sistem i da ovaj prihvati njegove vrednosti.
30. Sigurno ne mislimo da se leviari, ak i prekomerno socijalizovani, NIKADA ne
bune protiv temeljnih vrednosti naeg drutva. Jasno je da to ponekad ine. Neki prekomerno socijalizovani leviari idu toliko daleko da se bune protiv jednog od najvanijih
drutvenih principa tako to pribegavaju zikom nasilju. Ali, oni nasilje vide kao
oblik osloboenja. Drugim reima, oni kroz nasilje odbacuju nametnuta psiholoka
ogranienja. Poto su prekomerno socijalizovani, oni ta ogranienja podnose tee od
ostalih ljudi; odatle njihova potreba da ih se oslobode. Ali, svoje buntovnitvo oni
obino pravdavaju opteprihvaenim vrednostima. Ako se odlue za nasilje, onda
tvrde da se bore protiv rasizma ili neeg slinog.
31. Svesni smo da se ovoj gruboj skici leviarske psihologije mogu uputiti mnoge
primedbe. Pravo stanje je sloenije i njegov kompletan opis zahtevao bi nekoliko
tomova i to pod uslovom da svi potrebni podaci budu dostupni. Ovde smo samo vrlo
grubo naznaili dve najvanije psiholoke tendencije moderne levice.
32. Problemi leviara su indikativni za probleme naeg drutva kao celine. Samopotcenjivanje, depresivne sklonosti i defetizam nisu ogranieni samo na levicu. Iako su
ti simptomi posebno izraeni kod leviara, oni su raireni u celom drutvu. Dananje
drutvo nastoji da nas socijalizuje u veoj meri nego bilo koje prethodno. Eksperti
nam govore kako treba da se hranimo, da se rekreiramo, vodimo ljubav, podiemo
decu i tako redom.

Proces sticanja moi

33. Ljudska bia imaju potrebu (verovatno bioloki zasnovanu) za neim to zovemo
sticanjem moi. To je tesno povezano sa eljom za moi (to je iroko prihvaeno),
ali nije sasvim isto. Proces sticanja moi ima etiri elementa. Tri najjasnija elementa
si cilj, napor i ostvarenje cilja. (Svakome je potrebno da ima neki cilj, ije ostvarenje
zahteva izvestan napor, kao i potrebu da uspe u ostvarenju barem nekih ciljeva.)
etvrti element je tee denisati i on nije obavezno prisutan kod svakoga. To je
autonomija, to emo razmotriti kasnije (paragra 4244).
34. Razmotrimo hipotetiki sluaj osobe koja moe da ima sve to poeli samo ako
to zamisli. Takva osoba ima mo, ali moe patiti od ozbiljnih psihikih problema. U
poetku e joj biti zabavno, ali na kraju e zapasti u akutnu dosadu i demoralizaciju.
10

Vremenom moe postati i kliniki depresivna. Istorija pokazuje da su dokone aristokrate esto zapadale u dekadenciju. To ne vai za ratniku aristokratiju, koja je morala
da se bori da bi zadrala vlast. Ali, dokone, bezbedne aristokrate, koje nisu morale
da se napreu, obino su tonule u dosadu, hedonizam i demoralizaciju, ak i kada bi
imale vlast. To dokazuje da mo nije dovoljna. Potrebno je da postoji cilj ka kojem bi
ta mo bila usmerena.
35. Svako ima ciljeve; ako nita drugo, makar da obezbedi osnovne ivotne potrebe:
hranu, vodu, neto odee i malo krova nad glavom, koliko je nuno u odreenoj
klimi. Ali, neki dokoni aristokrata sve to stie bez napora. Odatle njegova dosada i
demoralizacija.
36. Neostvarivanje vanih ciljeva moe da uzrokuje smrt, ukoliko su oni povezani sa
osnovnim ivotnim potrebama, odnosno frustraciju, ako su u vezi s preivljavanjem.
Stalni neuspesi u ostvarivanju ciljeva za posledicu imaju defetizam, samopotcenjivanje
ili depresiju.
37. I zato, da bi izbeglo ozbiljne psihike probleme, ljudsko bie ima potrebu za ciljevima ije ostvarivanje zahteva napor i mora biti koliko-toliko uspeno u njihovom
ostvarivanju.

Zamenske aktivnosti
38. Ali, nisu sve dokone aristokrate zavrile u dosadi i demoralizaciji. Na primer, umesto da potone u dekadentni hedonizam, japanski car Hirohito se posvetio morskoj
biologiji, disciplini u kojoj je postao istaknut strunjak. Kada ljudi ne moraju da se
trude da bi zadovoljili svoje zike potrebe, oni esto pred sebe postavljaju vetake
ciljeve. U mnogim sluajevima oni se tim ciljevima bave sa istom energijom i emocionalnom posveenou koje bi inae morali da uloe u zadovoljavanje zikih potreba.
Tako su aristokrate iz Rimskog carstva imale knjievne pretenzije; pre nekoliko vekova, mnoge evropske aristokrate su veliki deo vremena i energije posveivali lovu,
sigurno ne zbog mesa; neki drugi su se nadmetali za presti kroz razmetljivo izlaganje
svog bogatstva; a nekoliko njih se okrenulo nauci, kao Hirohito.
39. Pojam zamenska aktivnost koristimo da bismo oznaili aktivnost usmerenu na
vetake ciljeve, koje ljudi sebi postavljaju samo zato da bi imali neki cilj na kojem bi
radili ili, recimo, samo zbog privida ispunjenja koji tako dobijaju. Evo jednog grubog
primera zamenske aktivnosti. Zamislimo da neka osoba posveuje mnogo vremena i
energije cilju X; upitajmo se sledee: da je najvei deo svog vremena i energije ulagala
na zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba i da je taj napor od nje zahtevao da
svoje zike i mentalne sposobnosti koristi na raznovrstan i zanimljiv nain, da li bi
se oseala ozbiljno osujeenom zbog neostvarenja cilja X? Ako je odgovor ne, onda
je bavljenje te osobe ciljem X zamenska aktivnost. Hirohitovo istraivanje morske
biologije predstavlja jasan primer zamenske aktivnosti; da je svoje vreme i energiju
morao da posveti radu na zanimljivim nenaunim ciljevima, da bi zadovoljio osnovne
ivotne potrebe, on se sigurno ne bi oseao osujeenim zato to ne zna sve o anatomiji i
ivotnim ciklusima morskih ivotinja. S druge strane, potraga za seksom i ljubavlju (na
primer) nije zamenska aktivnost, zato to bi se veina ljudi, ak i da im je egzistencija
u svemu drugom zadovoljavajua, osetila osujeenom ako bi ivot provela bez odnosa
11

sa osobom suprotnog pola. (Ali, grozniava potraga za seksom, preko onoga to je

nekome zaista potrebno, takoe moe biti zamenska aktivnost.)
40. U modernom industrijskom drutvu zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba
zahteva samo minimalan napor. Dovoljno je da ovek proe kroz obuku u kojoj stie
neko jadno tehniko znanje, da na vreme doe na posao i uloi sasvim skroman napor
da bi zadrao radno mesto. Jedini zahtevi su skromna inteligencija i iznad svega POSLUNOST. Ako neko ispunjava te zahteve, drutvo e se brinuti o njemu od kolevke
do groba. (Naravno, tu je i najnia klasa, koja ne moe tako lako zadovoljiti osnovne
ivotne potrebe, ali ovde govorimo o drutvenoj veini.) Zato ne iznenauje to je moderno drutvo puno zamenskih aktivnosti. To obuhvata nauni rad, atletske podvige,
humanitarni rad, umetniko i knjievno stvaralatvo, napredovanje na korporacijskim
lestvicama, zgrtanje novca i materijalnih dobara preko take u kojoj to prestaje da
prua bilo kakvo dodatno psihiko zadovoljstvo; tu je i drutveni aktivizam, usmeren
na pitanja koja nisu od linog znaaja za same aktiviste, kao u sluaju belih aktivista
koji se bave pravima rasnih manjina. To nisu uvek ISTE zamenske aktivnosti, jer
mnogi ljudi mogu biti delimino motivisani potrebama koje nisu samo potreba da
se pred sobom ima neki cilj. Nauni rad moe biti delimino motivisan eljom za
prestiom, umetniko stvaralatvo potrebom za izraavanjem oseanja, borbeni drutveni aktivizam oseanjem neprijateljstva. Ali, kod veine ljudi koji se bave takvim
ciljevima re je uglavnom o zamenskim aktivnostima. Na primer, veina naunika e
se verovatno sloiti da je ispunjenje koje dobijaju u svom radu vanije od novca i
prestia koje tako stiu.
41. Za mnoge, ako ne i za veinu ljudi, zamenske aktivnosti su manje zadovoljavajue
od bavljenja pravim ciljevima (to jest, ciljevima koje bi ljudi hteli da ostvare ak i
kada bi njihova potreba za sticanjem moi ve bila zadovoljena). Jedan od dokaza je i
injenica da u mnogim ili u veini sluajeva, ljudi koji se intenzivno bave zamenskim
aktivnostima nikada nisu zadovoljni i ne znaju za predah. Tako onaj koji se posvetio
pravljenju novca stalno nastoji da zgrne to vie bogatstva. Neki naunik, samo to
je reio jedan problem, baca se na sledei. Trka na duge staze tera sebe da tri sve
due i bre. Mnogi ljudi koji se bave zamenskim aktivnostima e rei da im to prua
mnogo vee zadovoljstvo od neeg tako obinog kao to je zadovoljavanje biolokih
potreba; ali, to je samo zato to je u naem drutvu napor potreban za zadovoljavanje
tih potreba postao tako trivijalan. Jo vanije, u naem drutvu ljudi svoje bioloke
potrebe ne zadovoljavaju AUTONOMNO, ve samo kao delovi ogromne drutvene
maine. Nasuprot tome, ljudima je generalno ostavljeno dosta autonomije za bavljenje
zamenskim aktivnostima.

Autonomija
42. Autonomija, kao deo sticanja moi, nije obavezna za svakog pojedinca. Ali, veini
je potreban vei ili manji stepen autonomije u ostvarivanju njihovih ciljeva. Napor koji
ulau mora da bude rezultat njihove inicijative, pod njihovom upravom i kontrolom.
Ipak, veina ljudi ne mora da preduzima inicijativu, niti mora da se bavi upravljanjem
i kontrolom kao izolovane jedinke. Obino je dovoljno da deluju kao lanovi MALE
grupe. Pet ili est ljudi zajedniki razmatraju neki cilj i preduzimaju uspean zajedniki
napor da bi ga ostvarili. Njihova potreba za sticanjem moi tako e biti zadovoljena.
Ali, ako rade pod strogim komandama, koje im se izdaju odozgo, bez prostora za
12

samostalno odluivanje i inicijativu, njihova potreba za sticanjem moi nee biti

zadovoljena. Isto vai i kada se odluke donose na kolektivnoj osnovi, ali kada je grupa
koja treba da donese zajedniku odluku toliko velika da je uloga svakog pojedinca
beznaajna. (5)
43. Tano je da neki pojedinci nemaju veliku potrebu za autonomijom. Njihova tenja
ka sticanju moi je ili suvie slaba ili je zadovoljavaju poistoveujui se s nekom
monom organizacijom kojoj pripadaju. A tu su i oni nemislei, ivotinjski tipovi, koji
se izgleda zadovoljavaju isto zikim oseanjem moi (dobar borac, koji oseanje
moi stie kroz razvijanje borbenih sposobnosti i kome je sasvim dovoljno da ih koristi
u slepoj poslunosti prema nadreenima).
44. Ali, veini ljudi je potrebno da prou kroz proces sticanja moi i da pred sobom
imaju neki cilj, da AUTONOMNO ulau napor i na kraju ostvare taj cilj sticanje
samopotovanja, samopouzdanja i oseanja moi. Kada neko nema pravu priliku za
prolazak kroz proces sticanja moi, posledice su (u zavisnosti od pojedinca i naina
na koji je taj proces osujeen) dosada, demoralizacija, samopotcenjivanje, oseanje
inferiornosti, defetizam, depresija, strepnja, oseanje krivice, frustracija, neprijateljstvo, zlostavljanje suprunika ili dece, neutoljivi hedonizam, nenormalno seksualno
ponaanje, naruen san, poremeaji u ishrani, itd.

Izvori drutvenih problema

45. Bilo koji od navedenih simptoma moe se pojaviti u bilo kojem drutvu, ali oni se u
modernom industrijskom drutvu pojavljuju u masovnim razmerama. Nismo prvi koji
imaju utisak da je dananji svet poludeo. To to se deava nije normalno za ljudsku
zajednicu. Ima mnogo osnova za tvrdnju da je primitivni ovek mnogo manje patio od
stresa i frustracije i da je bio zadovoljniji svojim nainom ivota nego to je to sluaj
s modernim ovekom. Tano je da u primitivnim drutvima nije sve bilo med i mleko.
Zlostavljanje ena bilo je esto meu australijskim Aboridinima, a transeksualnost
prilino uobiajena meu nekim amerikim indijanskim plemenima. Ali, GENERALNO govorei, izgleda da su problemi koje smo naveli u prethodnim paragrama meu
primitivnim narodima bili mnogo manje zastupljeni nego u modernom drutvu.
46. Drutvene i socijalne probleme modernog drutva pripisujemo injenici da ono
zahteva od ljudi da ive u uslovima radikalno drugaijim od onih u kojima se ljudska
vrsta razvijala i da se ponaaju suprotno obrascima ponaanja koje je naa vrsta
razvila u ranijim uslovima. Na osnovu prethodno reenog, jasno je da nemogunost
punog iskustva sticanja moi smatramo za najvaniji meu tim nenormalnim uslovima
kojima moderno drutvo potinjava ljude. Ali, ne za i jedini. Pre nego to razmotrimo
ta je to to onemoguava sticanje moi, u emu vidimo izvor drutvenih problema,
razmotriemo neke druge uzroke.
47. U nenormalne uslove koje namee moderno industrijsko drutvo spadaju i prenaseljenost, izolovanost oveka od prirode, suvie brze drutvene promene i unitavanje
prirodnih, malih zajednica, kao to su proirena porodica, selo ili pleme.
48. Dobro je poznato da gomilanje poveava stres i agresivnost. Sadanji stepen
gomilanja i izolovanosti oveka od prirode je posledica tehnolokog progresa. Sva
preindustrijska drutva bila su preteno ruralna. Industrijska revolucija je drastino
13

uveala gradove i procenat stanovnitva koji ivi u njima, a moderna poljoprivredna

tehnologija je omoguila da zemlja podri daleko brojniju populaciju nego ikada ranije.
(Osim toga, tehnologija pogorava posledice gomilanja tako to ljudima stavlja na
raspolaganje velike ometajue sile. Na primer, razne ureaje koji prave buku: motore
sa unutranjim sagorevanjem, radio aparate, motocikle, itd. Kada je upotreba tih
ureaja neograniena, ljudi koji ele mir i tiinu su frustrirani bukom. Kada je njihova
upotreba ograniena, oni koji koriste te ureaje su frustrirani propisima. Ali, da te
maine nikada nisu izmiljene, meu ljudima ne bi bilo tako generisanih sukoba i
frustracija.)
49. Prirodni svet (koji se uglavnom menja veoma lagano) primitivnim drutvima je
pruao stabilan okvir, pa tako i oseanje sigurnosti. U modernom svetu, ljudsko drutvo je to koje dominira prirodom, umesto obrnuto; a moderno drutvo se, zahvaljujui
tehnolokom progresu, menja veoma brzo. Zato ono ne moe da prui stabilan okvir.
50. Konzervativci su najobinije budale: jadikuju zbog opadanja tradicionalnih vrednosti, a ipak vatreno podravaju tehnoloki progres i ekonomski rast. Oigledno im
ne pada na pamet da je nemogue izvoditi nagle, drastine promene u tehnologiji
i ekonomiji jednog drutva, a da se time ne izazovu nagle promene u svim drugim
aspektima tog drutva, koje neminovno unitavaju tradicionalne vrednosti.
51. Slom tradicionalnih vrednosti u izvesnoj meri podrazumeva slom veza koje su drale na okupu tradicionalne, male drutvene grupe. Dezintegracija tih grupa naglaena
je i injenicom da moderni uslovi esto zahtevaju ili dovode pojedinca u iskuenje da
se preseli i tako odvoji od svoje zajednice. Povrh toga, tehnoloko drutvo MORA da
oslabi porodine veze i lokalne zajednice da bi bilo ekasno. U modernom drutvu,
pojedinac mora biti lojalan pre svega sistemu, pa tek onda maloj zajednici; kada bi interna lojalnost malim zajednicama bila jaa od lojalnosti sistemu, onda bi one gledale
svoju korist, na tetu sistema.
52. Pretpostavimo da neki funkcioner ili korporacijski menader zaposli svog roaka,
prijatelja ili zemljaka na neko radno mesto, umesto osobe koja ima najbolje kvalikacije za taj posao. On je dozvolio da njegova lina lojalnost potisne lojalnost prema
sistemu; to su nepotizam i diskriminacija, koji se u modernom drutvu smatraju za
najstranije grehove. Nesuena industrijska drutva, koja su slabo podredila linu ili
lokalnu lojalnost sistemu, obino su veoma neekasna (Latinska Amerika, na primer).
Zato razvijeno industrijsko drutvo moe da tolerie samo one male zajednice koje su
sterilisane, ukroene i pretvorene u orua sistema. (7)
53. Gomilanje, nagle promene i unitavanje malih zajednica iroko su prepoznati kao
izvori drutvenih problema. Ali, smatramo da to nije dovoljno objanjenje za razmere
problema s kojima se danas suoavamo.
54. Svega nekoliko preindustrijskih gradova bilo je veliko i prenaseljeno, ali izgleda
da njihovi stanovnici nisu patili od psiholokih problema u istoj meri kao i moderni
ovek. U Americi i danas ima retko naseljenih ruralnih podruja, u kojima zatiemo
iste probleme kao u urbanim sredinama, iako su ti problemi tamo manje akutni. Izgleda
da je gomilanje kljuni faktor.
55. U XIX veku, mobilnost populacije koja je ivela du amerike Granice je verovatno
razbijala proirene porodice i manje drutvene grupe, u najmanju ruku u istoj meri
kao to je to i danas sluaj. U stvari, mnoge porodice su dobrovoljno ivele u izolaciji,
14

bez suseda na nekoliko milja unaokolo, ne pripadajui bilo kakvoj zajednici, a da to

za posledicu nije imalo ove probleme.
56. Pored toga, drutvene promene du amerike Granice bile su vrlo nagle i duboke.
Neko je mogao da odraste u drvenoj kolibi, van domaaja sila zakona i poretka, hranei se uglavnom mesom divljai; a starost je mogao da doeka i na nekom stalnom
radnom mestu, u ureenoj zajednici, pod ekasnom zakonskom vlau. To je bila
dublja promena od one koja je tipina za ivot modernog pojedinca; ali, izgleda da to
ipak nije vodilo ka psiholokim problemima. U stvari, ameriko drutvo iz XIX veka
je, sasvim suprotno dananjem, odisalo optimizmom i samopouzdanjem. (8)
57. Smatramo da je razlika u tome to moderni ovek ima oseaj (velikim delom
opravdan) da mu je promena NAMETNUTA, dok je u XIX veku ovek s granice imao
oseaj (takoe velikim delom opravdan) da je on sam izazvao promenu i da je to bio
njegov izbor. Pionirski farmer bi se dobrovoljno smestio na nekom komadu zemlje i
svojim naporom ga pretvorio u farmu. U to vreme, ceo okrug je mogao da se sastoji
od par stotina stanovnika i da bude mnogo izolovaniji i autonomniji entitet nego
neki moderni okrug. Tako je pionirski farmer uestvovao u stvaranju nove, ureene
zajednice kao pripadnik relativno male grupe. Veliko je pitanje da li se stvaranje takve
zajednice moe smatrati napretkom, ali to je u svakom sluaju zadovoljavalo potrebu
tih ljudi za sticanjem moi.
58. Mogli bi se navesti i drugi primeri drutava u kojima je dolo do naglih promena
i/ ili kidanja prisnih komunalnih veza bez tako masovnih poremeaja u ponaanju,
koje zatiemo u modernom industrijskom drutvu. Tvrdimo da je najvaniji uzrok
socijalnih i psiholokih problema u modernom drutvu injenica da ljudi nemaju
dovoljno mogunosti da prou kroz proces sticanja moi na neki normalan nain. Ne
mislimo da je moderno drutvo jedino u kojem sticanje moi moe biti onemogueno.
Sasvim je mogue da su mnoga, ako ne i sva civilizovana drutva ometala taj proces,
u manjoj ili veoj meri. Ali, u modernom industrijskom drutvu taj problem je postao
posebno akutan. Levica, barem ona novija (od polovine XX veka), deo je simptoma
osujeenosti u procesu sticanja moi.

Naruavanje procesa sticanja moi u modernom drutvu

59. Ljudske tenje delimo u tri grupe: 1) one koje mogu biti zadovoljene uz minimalan
napor; 2) one koju mogu biti zadovoljene, ali samo uz ozbiljan napor; 3) one koje
ne mogu biti adekvatno zadovoljene, bez obzira na koliinu uloenog napora. to
vie tenji dospeva u treu grupu, to je vie frustracije, gneva, a zatim i defetizma,
depresije, itd.
60. Moderno industrijsko drutvo nastoji da ljudske tenje potisne u prvu i treu
grupu, dok se druga grupa sve vie sastoji od vetaki stvorenih tenji.
61. U primitivnim drutvima zadovoljavanje zikih potreba uglavnom spada u drugu
grupu: te potrebe mogu biti zadovoljene, ali samo uz ozbiljan napor. Ali, moderno
drutvo tei da svima garantuje zadovoljavanje osnovnih zikih potreba (9) u zamenu
za minimalan napor, tako da ta aktivnost spada u prvu grupu. (Moe se raspravljati o
tome da li je napor potreban da bi se zadrao neki posao minimalan; ali, obino, na

15

poslovima nieg i srednjeg nivoa, jedini napor koji se trai je prosto POSLUNOST. Sedi ili stoji gde ti je reeno, radi ono to ti se kae, onako kako ti je reeno. Retko kada
mora da se ozbiljno napregne, a u svakom sluaju nema skoro nikakvu autonomiju
u obavljanju posla, tako da tvoja potreba za sticanjem moi ostaje nezadovoljena.)
62. Drutvene potrebe, kao to su seks, ljubav i status, u modernom drutvu esto
ostaju u drugoj grupi, u zavisnosti od situacije svakog pojedinca. (10) Ali, osim u
sluaju ljudi s posebno jakom tenjom ka socijalnom statusu, napor potreban za
ostvarivanje drutvenih tenji ne moe da adekvatno zadovolji potrebu za sticanjem
moi.
63. Neke vetake potrebe se stvaraju da bi popunile drugu grupu i tako udovoljile
potrebi za sticanjem moi. Reklamne i marketinke tehnike su razvijene kako bi se
ljudi naveli da ele stvari koje njihovi dedovi nikada nisu eleli, niti su o njima sanjali.
Potreban je ozbiljan napor da bi se zaradio novac za zadovoljavanje tih vetakih
potreba, poto one spadaju u drugu grupu. (Ipak, videti paragrafe 8082.) Moderni
ovek mora da zadovoljava svoju potrebu za sticanjem moi uglavnom kroz jurnjavu
za tim vetakim potrebama, koje su stvorile reklamna i marketinka industrija, (11)
kao i kroz zamenske aktivnosti.
64. Izgleda da su za veliki broj ljudi, moda i za veinu, vetaki naini za sticanje
moi nedovoljni. Tema koja se uporno provlai kroz spise drutvenih kritiara druge
polovine XX veka je oseanje besmisla koje u modernom drutvu pogaa mnoge ljude.
(To oseanje je esto opisivano drugaije, kao anomija ili ispraznost ivota srednje
klase.) Smatramo da je takozvana kriza identiteta zapravo potraga za oseanjem
smisla, esto kroz posveivanje odgovarajuoj zamenskoj aktivnosti. Mogue je da je
egzistencijalizam u velikoj meri odgovor na besmisao modernog ivota. (12) U modernom drutvu je veoma rairena i potraga za ispunjenjem. Ali, smatramo da veinu
ljudi neka aktivnost iji je glavni cilj ispunjenje (to jest, neka zamenska aktivnost), ne
moe potpuno zadovoljiti. Drugim reima, to ne moe potpuno zadovoljiti potrebu
za sticanjem moi. (Videti paragraf 41.) Ta potreba moe biti zadovoljena samo kroz
aktivnosti koje imaju neki spoljni cilj, kao to su zike potrebe, seks, ljubav, status,
osveta, itd.
65. Pored toga, tamo gde pojedinci svoj cilj ostvaruju kroz zaraivanje novca, uspinjanje na statusnoj lestvici ili na neki drugi nain u okviru sistema, veina nije u situaciji
da te ciljeve ostvaruje AUTONOMNO. Radnici uglavnom rade za neke poslodavce i
kao to je navedeno u paragrafu 61, najvei deo dana provode radei ono to im je
reeno, onako kako se to od njih zahteva. ak i ljudi koji su i smi biznismeni imaju
samo ogranienu autonomiju. Hronina jadikovka malih biznismena i preduzetnika
glasi da su im ruke vezane brojnim propisima i meanjem vlasti. Neki od tih propisa
su sigurno neophodni, ali meanje vlasti je, najveim delom, sutinski i neizbeni
deo naeg ekstremno sloenog drutva. Veliki deo malog biznisa danas funkcionie
kroz sistem franiza. Wall Street Journal je pre nekoliko godina pisao kako mnoge
kompanije koje odobravaju franize zahtevaju od kandidata da prou kroz test linosti,
osmiljen tako da ISKLJUI one koji pokazuju kreativnost i inicijativu, zato to takve
osobe nisu dovoljno pitome da bi posluno udovoljile zahtevima franiznog sistema.
To iz malog biznisa iskljuuje mnoge koji pre svega tee autonomiji.
66. Ljudi danas vie ive na osnovu onoga to sistem ini UMESTO ili ZA njih, nego
zahvaljujui onome to sami rade za sebe. A ono to rade za sebe je sve vie sistemski
16

kanalisano. Mogunosti se svode na one koje je obezbedio sistem i moraju se iskoristiti

u skladu s pravilima i propisima (13), a tehnike koje propisuju eksperti moraju se
usvojiti da bi uopte bilo nekih ansi za uspeh.
67. Prema tome, proces sticanja moi u naem drutvu je naruen usled nedostatka
pravih ciljeva i autonomije u njihovom ostvarivanju. Ali, naruen je i zbog tenji
koje spadaju u treu grupu: onih koje ne mogu biti adekvatno zadovoljene, bez obzira
na uloen napor. Jedna od tih tenji je i potreba za sigurnou. Nai ivoti zavise od
odluka koje donose drugi ljudi; nemamo nikakvu kontrolu nad tim odlukama i obino
ak i ne znamo ko ih donosi. (ivimo u svetu u kojem relativno mali broj ljudi
moda njih 500 ili 1.000 donosi vane odluke; Philip B. Heymann, Harvard Law
School, navedeno kod Anthony Lewis, New York Times, 21. april, 1995.) Nai ivoti
zavise od toga da li se u nekoj nuklearnoj elektrani pravilno ispunjavaju sigurnosni
standardi; od toga koja koliina pesticida moe da prodre u hranu ili koliko vazduh
moe biti zagaen; ili od toga koliko je struan na lekar; to da li emo izgubiti ili
dobiti posao zavisi od odluka vladinih ekonomista ili korporacijskih menadera, itd.
Veina pojedinaca nije u stanju da se zatiti od tih pretnji, osim u veoma maloj meri.
Lina potraga za bezbednou je zato osujeena, to izaziva oseanje bespomonosti.
68. Moglo bi se prigovoriti da je primitivni ovek bio ziki ugroeniji nego moderni,
jer je njegov ivotni vek bio krai; prema tome, trebalo bi da je moderni ovek izloen
manjem, a ne veem stepenu nesigurnosti nego to je to normalno za ljudska bia. Ali,
psiholoka sigurnost ne odgovara sasvim onoj zikoj. Ono zbog ega se OSEAMO
sigurnim nije toliko objektivna sigurnost, koliko oseanje samopouzdanja, vera u
nau sposobnost da se sami pobrinemo za sebe. Primitivni ovek, koga ugroava neka
opasna ivotinja ili glad, moe da se bori ili da krene u potragu za hranom. On nema
nikakve garancije da e njegovi napori biti uspeni, ali sigurno nije bespomoan u
odnosu na ono to ga ugroava. S druge strane, moderni ovek je izloen mnogim
stvarima pred kojima je nemoan: nuklearnim nesreama, kancerogenim materijama
u hrani, ekolokom zagaenju, ratu, sve veim porezima, napadom velikih organizacija
na njegovu privatnost, drutvenim i ekonomskim fenomenima nacionalnih razmera
koji mogu da mu poremete ivot.
69. Tano je da je primitivni ovek nemoan protiv nekih stvari koje ga ugroavaju; na
primer, protiv bolesti. Ali, on moe stoiki da prihvati taj rizik. To je deo prirodnog toka
stvari, a ne njegova krivica, osim ako nije krivica nekog imaginarnog, impersonalnog
demona. Ali, moderni pojedinac je izloen pretnjama koje POTIU OD OVEKA.
One nisu posledice sluaja, ve neto to su mu NAMETNULE druge osobe, na ije
odluke on, kao pojedinac, ne moe da utie. Samim tim, osea frustraciju, ponienje i
gnev.
70. Zato je sigurnost primitivnog oveka najvei delom u njegovim sopstvenim rukama
(bilo kao pojedinca, bilo kao lana MALE grupe), dok je sigurnost modernog oveka
u rukama osoba ili organizacija koje su suvie udaljene ili suvie velike da bi na njih
mogao da utie. Zato u njegovom sluaju potreba za sigurnou spada u prvu i treu
grupu; u nekim oblastima (hrana, sklonite, itd.) sigurnost mu je obezbeena po cenu
zanemarljivog napora, dok u drugim oblastima on NE MOE da je stekne. (Ovde
uveliko pojednostavljujemo izlaganje, ali smo ipak naznaili, makar grubo i na vrlo
uopten nain, koliko se poloaj modernog razlikuje od poloaja onog primitivnog.)
71. Moderni nain ivota osujeuje mnoge prolazne tenje i impulse i zato oni spadaju
u treu grupu. Neko moe da se razbesni, ali moderno drutvo ne dozvoljava sukob.
17

U mnogim situacijama ono ne doputa ak ni verbalni napad. Kada nekud ide, neko
moe da uri ili da poeli da putuje sporo; ali, generalno on nema drugog izbora osim
da se kree u skladu s tokom saobraaja i potuje saobraajne znake. Neko moe
poeleti da svoj posao obavi na drugaiji nain, ali obino mu ostaje da radi samo u
skladu s pravilima koje mu je zacrtao poslodavac. Moderni ovek je i na mnoge druge
naine sputan mreom pravila i propisa (eksplicitnih ili implicitnih), koja frustrira
mnoge njegove impulse i tako ga ometa u sticanju moi. Veina tih pravila se ne moe
izbei, zato to su ona neophodna za funkcionisanje industrijskog drutva.
72. Moderno drutvo je u odreenom smislu veoma popustljivo. U stvarima koje su
irelevantne za funkcionisanje sistema, u principu moemo da radimo ta hoemo.
Moemo da verujemo u bilo koju religiju (sve dok to ne ohrabruje ponaanje koje
ugroava sistem). Moemo da idemo u krevet s kim hoemo (sve dok upranjavamo
siguran seks). Moemo da radimo sve to nam padne na pamet, sve dok je to NEBITNO. Ali, u svim BITNIM stvarima sistem nastoji da u sve veoj meri regulie nae
ponaanje.
73. Ponaanje se ne regulie samo izriitim pravilima i mehanizmima vlasti. Kontrola
se esto sprovodi indirektnom prinudom i psiholokim pritiskom ili manipulacijom,
preko organizacija koje nisu deo vlasti ili preko sistema kao celine. Veina velikih
organizacija koristi neki oblik propagande (14) da bi manipulisala stavovima i ponaanjem javnosti. Propaganda nije ograniena samo na reklamne spotove ili oglaavanje,
a meu onima koji je proizvode ponekad nije svesno ni planirana kao propaganda
Na primer, sadraj neke zabavne emisije je moan oblik propagande. Evo i primera
indirektne prinude: nijedan zakon nam ne nalae da svakog jutra idemo na posao i
sledimo gazdina nareenja. Zakonski nita ne moe da nas sprei da odemo u divljinu
i da tamo ivimo kao primitivni ljudi ili da se samostalno upustimo u neki poslovni
poduhvat. Ali, u praksi, od divljine je ostalo malo, a u ekonomiji ima mesta samo za
ogranien broj malih preduzetnika. Zato veina nas moe da preivi samo ukoliko
radi za nekog drugog.
74. Tvrdimo da je opsednutost modernog oveka dugovenou, zikom vitalnou
i seksualnom privlanou do poznih godina simptom neispunjenja koje izvire iz
osujeenosti u sticanju moi. Kriza srednjih godina je jedan od tih simptoma. Pored
toga, nezainteresovanost za potomstvo je postala prilino uobiajena u naem drutvu,
a skoro nepoznata u primitivnim drutvima.
75. U primitivnim drutvima ivot je smenjivanje doba. Kada se potrebe i smisao
jednog ivotnog doba ispune, nema posebnog otpora kod prelaska u sledei period.
Mladi prolazi kroz proces sticanja moi postajui lovac, ne iz sporta ili da bi doiveo
ispunjenje, ve zbog mesa koje je neophodno za ishranu. (Kod devojaka je taj proces
sloeniji, s veim naglaskom na drutvenoj moi; to ovde neemo razmatrati.) Kada
je ta faza uspeno okonana, mladi ne izbegava da prihvati odgovornosti stvaranja
porodice. (Za razliku od nekih modernih ljudi, koji beskonano odlau da imaju decu
zato to su suvie zauzeti potragom za nekim ispunjenjem. Mislimo da je ispunjenje
koje im je potrebno puno iskustvo sticanja moi, s pravim ciljevima umesto vetakih
ciljeva i zamenskih aktivnosti.) I opet, poto je uspeno podigao potomstvo i proao
kroz proces sticanja moi tako to mu je zadovoljio osnovne ivotne potrebe, primitivni
ovek osea da je obavio svoj posao i spreman je da prihvati starost (ako poivi toliko
dugo) i smrt. S druge strane, moderni ovek je uznemiren slikom zikog propadanja
i smrti, to se vidi po silnom naporu koji ulae da bi odrao ziku kondiciju, dobar
18

izgled i zdravlje. Mislimo da je razlog tome neispunjenje do kojeg dolazi zato to

svoje zike moi nikada nije koristio u bilo kakve praktine svrhe, zato to nije
proao kroz proces sticanja moi koristei telo na neki ozbiljan nain. Nije primitivni
ovek, koji svakodnevno koristi svoje telo u praktine svrhe, taj koji se plai tegoba
starenja, ve moderni ovek, koji svoje telo nikada nije koristio u neke praktine svrhe,
osim hodanja od automobila do kue. Osoba ija je potreba za sticanjem moi bila
zadovoljena tokom ivota, najbolje je pripremljena da prihvati i njegov kraj.
76. Kao prigovor argumentaciji iznetoj u ovom poglavlju, neko e rei: Drutvo mora
pronai nain da ljudima omogui prolazak kroz proces sticanja moi. Ta mogunosti
je ljudima uskraena smom injenicom da nju treba da im prui drutvo. Ono to
je njima zaista potrebno je da pronau ili da sami stvore te mogunosti. Sve dok je
sistem taj kojim im DAJE mogunosti, drae ih na uzdi. Da bi stekli autonomiju, ljudi
moraju da se oslobode te uzde.

Kako se neki ljudi prilagoavaju

77. Ne pate svi ljudi koji ive u industrijsko-tehnolokom sistemu od psihikih problema. Neki ak tvrde kako su sasvim zadovoljni postojeim drutvom. Sada emo
razmotriti neke od razloga zato se ljudi toliko razlikuju u svojim reakcijama na
moderno drutvo.
78. Prvo, nema sumnje da postoji razlika u jaini tenje ka moi. Oni sa slabom
tenjom mogu imati relativno slabu potrebu za prolaskom kroz proces sticanja moi
ili makar slabu potrebu za autonomijom u tom procesu. To su pitomi tipovi, koji bi
bili sasvim zadovoljni i kao crnje na plantaama starog Juga. (Ne elimo da vreamo
crnje sa starog Juga. Veina robova NIJE bila zadovoljna svojim poloajem. Ali, zaista
preziremo one koju su ZADOVOLJNI time to nekog slue.)
79. Neki ljudi mogu da imaju izuzetno snanu tenju ka moi, kroz koju zadovoljavaju
potrebu za njenim sticanjem. Na primer, neko opsednut drutvenim statusom moe
da se ceo ivot uspinje na statusnoj lestvici, a da mu ta igra nikada ne dosadi.
80. Ljudi se razlikuju u podlonosti reklamnim i marketinkim tehnikama. Neki su
toliko podloni da, ak i kada im uspe da zarade mnogo novca, ne mogu da zasite
svoju glad za novim igrakama kojima im marketinka industrija mae pred oima.
Zato su uvek pod nansijskim pritiskom, ak i kada imaju velike prihode, a njihova
udnja ostaje nezadovoljena.
81. Neki ljudi nisu podloni reklamnim i marketinkim tehnikama. To su oni koje
novac ne zanima. Sticanje materijalnih dobara nema nikakav znaaj za njihovu tenju
ka sticanju moi.
82. Ljudi proseno podloni reklamnim i marketinkim tehnikama mogu da zarade
dovoljno novca da bi zadovoljili svoju udnju za materijalnim dobrima i uslugama,
ali samo po cenu ozbiljnog napora (radei prekovremeno ili jo jedan posao, borei
se za unapreenje, itd.). To znai da im obezbeivanje materijalnih dobara pomae u
nastojanju da steknu mo. Ali, to ne znai da je ta potreba potpuno zadovoljena. Moe
im se desiti da u tom procesu nemaju dovoljno autonomije (posao moe da im se svodi
na izvravanja nareenja), tako da neke njihove tenje mogu biti osujeene (sigurnost,
agresivnost). Svesni smo preteranog pojednostavljivanja u paragrama 8082, zato to
19

ispada da je udnja za materijalnim dobrima u potpunosti delo reklamne i marketinke

industrije. Naravno, to nije tako jednostavno. (11)
83. Neki ljudi delimino zadovoljavaju svoju tenju ka moi poistoveujui se sa
monim organizacijama ili s nekim masovnim pokretom. Pojedinac, bez cilja i moi,
pridruuje se nekom pokretu ili organizaciji, prihvata njene ciljeve kao svoje i radi
na njihovom ostvarenju. Kada se neki od tih ciljeva ostvare, pojedinac, iako je njegov
lini napor igrao beznaajnu ulogu u njegovom ostvarivanju, osea se (na osnovu
poistoveivanja s pokretom ili organizacijom) kao da je proao kroz proces sticanja
moi. Taj fenomen su iskoriavali faisti, nacisti i komunisti. Iskoriava ga i nae
drutvo, iako manje sirovo. Na primer: Manuel Norijega je smetnja za SAD (cilj: kazniti Norijegu). SAD napadaju Panamu (napor) i kanjavaju Norijegu (ostvarenje cilja).
SAD su prole kroz proces sticanja moi i mnogi Amerikanci, koji se poistoveuju sa
SAD, snano doivljavaju isto. Odatle potie iroka javna podrka invaziji na Panamu;
to je ljude ispunilo oseanjem moi. (15) Isti fenomen zapaamo u vojskama, korporacijama, politikim partijama, humanitarnim organizacijama, religioznim ili ideolokim
pokretima. Leviarski pokreti se posebno istiu u nastojanju da privuku ljude koji
pokuavaju da steknu mo. Ali, poistoveivanje s nekom velikom organizacijom ili
masovnim pokretom kod veine ljudi ne uspeva da zadovolji tu potrebu.
84. Drugi nain na koji ljudi zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi su zamenske aktivnosti. Kao to smo objasnili u paragrama 3840, zamenska aktivnost
je usmerena na neki vetaki cilj kojem pojedinac tei zbog ispunjenja koje dobija
bavei se tim ciljem, a ne zato to mu je potrebno da ga ostvari. Na primer, nema
praktinog razloga za dinovskim miiima, ubacivanjem loptice u rupu ili skupljanje
kompletnih serija potanskih marki. Ali, mnogi ljudi se ipak strastveno posveuju
bodibildingu, golfu ili lateliji. Neki ljudi su vie od ostalih usmereni na neto drugo
i samim tim e odreenoj zamenskoj aktivnosti pridati jo vei znaaj, prosto zato
to ljudi oko njih to smatraju nebitnim ili zato to im to govori drutvo. To je razlog
zato su neki ljudi tako ozbiljni u sutinski nebitnim aktivnostima, kao to su sport,
brid, ah ili ezoterina akademska istraivanja, dok oni trezveniji, ispravno, u tome
vide samo zamenske aktivnosti i samim tim nikada nee ni pokuati da na taj nain
zadovolje svoju potrebu za sticanjem moi. Treba samo napomenuti da je za mnoge
ljude sam nain na koji zarauju novac zamenska aktivnost. To nije ISTA zamenska aktivnost, poto je ona delimino motivisana obezbeivanjem osnovnih ivotnih
potreba i (kod nekih ljudi) sticanjem drutvenog statusa i luksuznih stvari koje im
namee reklamna industrija. Ali, mnogi u svoj posao ulau daleko vei napor nego
to je potrebno da bi stekli dovoljno novca i statusa i taj viak napora predstavlja
zamensku aktivnost. Viak uloenog napora i emocionalna posveenost koja ide uz
njega, jedna je od najmonijih sila koje doprinose neprestanom razvoju i usavravanju
sistema, s negativnim posledicama po linu slobodu (videti paragraf 131). U sluaju
kreativnih naunika i inenjera, njihov rad posebno tei tome da najveim delom bude
zamenska aktivnost. Taj momenat je toliko vaan da zasluuje posebno razmatranje,
koje sledi uskoro (paragra 8792).
85. U ovom poglavlju smo objasnili kako u modernom drutvu mnogi ljudi, u manjoj
ili veoj meri, zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi. Ali, mislimo da kod
veine ta potreba nije u potpunosti zadovoljena. Pre svega, oni koji pate od neutoljive
udnje za statusom ili koji su se navukli na neku zamensku aktivnost ili se snano
poistoveuju s nekim pokretom ili organizacijom, da bi tako zadovoljili svoju potrebu
20

za sticanjem moi, spadaju u izuzetke. Ostali nisu potpuno zadovoljni zamenskim

aktivnostima ili poistoveivanjem s nekom organizacijom (videti paragrafe 41 i 64).
Drugo, sistem namee preveliku kontrolu, kroz izriita pravila ili kroz socijalizaciju,
to za posledicu ima nedostatak autonomije, ali i frustraciju, zbog nemogunosti
ostvarivanja odreenih ciljeva i nunog obuzdavanja suvie velikog broja impulsa.
86. Ali, ak i kada bi veina ljudi u industrijsko-tehnolokom drutvu bila zadovoljna,
mi bismo (FC) opet bili protiv njega, zato to (izmeu ostalog) smatramo poniavajuim
da se neija potreba za sticanjem moi zadovoljava kroz zamenske aktivnosti ili
poistoveivanje s nekom organizacijom, umesto kroz aktivnost usmerenu na prave
ciljeve.

Motivi naunika
87. Nauka i tehnologija su najvaniji primeri zamenskih aktivnosti. Neki naunici
tvrde da su motivisani radoznalou ili eljom da doprinesu dobrobiti oveanstva.
Ali, lako je videti da to nikako ne mogu biti glavni motivi veine naunika. Kada je
re o radoznalosti, taj pojam je prosto apsurdan. Veina naunika se bavi visokospecijalizovanim problemima koji nisu predmet normalne ljudske radoznalosti. Na
primer, da li je neki astronom, matematiar ili entomolog radoznao u pogledu svojstava izopropiltrimetilmetana? Naravno da nije. To moe zanimati samo hemiara i to
samo zato to je hemija njegova zamenska aktivnost. Da li je hemiar zainteresovan
za pravilnu klasikaciju neke nove vrste insekta? Nije. To pitanje zanima samo entomologa i to samo zato to je entomologija njegova zamenska aktivnost. Da su hemiar
i entomolog morali da se ozbiljno posvete zadovoljavanju osnovnih zikih potreba
i da je taj napor angaovao njihove sposobnosti na neki interesantan nain, samo u
nenaune svrhe, njih ne bi ni najmanje zanimala svojstva izopropiltrimetilmetana
ili klasikacija insekata. Pretpostavimo da je nedostatak sredstava za postdiplomske
studije primorao nekog hemiara da postane agent osiguranja, a ne hemiar. U tom
sluaju, on bi se veoma zainteresovao za oblast osiguranja, a izopropiltrimetilmetan
mu ne bi bio ni na kraj pameti. U svakom sluaju, nije normalno pripisivati zadovoljstvu iste radoznalosti toliku koliinu vremena i napora koje naunici ulau u svoj
rad. Radoznalost, kao objanjenje motivacije naunika, jednostavno otpada.
88. Dobrobit oveanstva nije nita bolje objanjenje. Neka nauna istraivanja nemaju nikakve veze sa dobrobiti ljudske vrste, kao, na primer, najvei deo arheologije ili
komparativna lingvistika. Ipak, naunici iz tih oblasti bave se svojim poslom sa istim
entuzijazmom kao i oni koji razvijaju vakcine ili prouavaju zagaenje vazduha. Pogledajmo sluaj dr. Edvarda Telera (Edward Teller), koji je sa upadljivom emocionalnom
posveenou promovisao nuklearne elektrane. Da li je njegova posveenost poticala
iz elje da doprinese dobrobiti oveanstva? Ako jeste, zato se dr Teler nije tako
emotivno bavio drugim humanitarnim ciljevima? Ako je bio takav humanista, zato
je onda pomagao razvoj hidrogenske bombe? Kao i u sluaju mnogih drugih naunih
dostignua, veliko je pitanje da li nuklearne elektrane zaista pomau oveanstvu. Da
li jeftina elektrina energija pretee u odnosu na gomilanje nuklearnog opada i rizik
od nesree? Dr Teler je video samo jednu stranu problema. Jasno je da njegovo emotivno bavljenje nuklearnim elektranama nije poticalo iz elje da doprinese dobrobiti
oveanstva ve iz linog ispunjenja koje je dobijao bavei se tim poslom i njegovom
praktinom primenom.
21

89. Isto vai za naunike generalno. Uz mogue retke izuzetke, njihov motiv nije ni
radoznalost, niti elja da doprinesu dobrobiti oveanstva, ve potreba za sticanjem
moi: da imaju cilj (nauni problem koji treba reiti), uloe neki napor (istraivanje) i
taj cilj ostvare (reavanje problema). Nauka je zamenska aktivnost zato to naunici
rade uglavnom zbog ispunjenja koje im donosi sm rad.
90. Naravno, nije sve tako jednostavno. Kod mnogih naunika prisutni su i drugi
motivi. Na primer, novac i status. Neki naunici mogu biti osobe sa neutoljivom
udnjom za statusom (videti paragraf 79), to moe da predstavlja glavni motiv za
njihov rad. Nema sumnje da je veina naunika, kao i vei deo opte populacije, manje
ili vie podlona reklamnim i marketinkim tehnikama i da im je potreban novac da bi
zadovoljili svoju udnju za materijalnim dobrima i uslugama. Zato nauka nije ISTA
zamenska aktivnost; ali, najveim delom jeste.
91. Osim toga, nauka i tehnologija predstavljaju moan masovni pokret i mnogi naunici zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi poistoveujui se s tim masovnim
pokretom (videti paragraf 83).
92. I tako nauka nastavlja da napreduje, slepo, bez ikakvog obzira prema stvarnom
blagostanju ljudske vrste ili prema bilo kojem drugom standardu, osim prema psiholokim potrebama naunika, vladinih funkcionera i korporacijskih menadera, koji
obezbeuju sredstva za istraivanja.

Priroda slobode
93. Ovde emo izneti tvrdnju da se industrijsko-tehnoloko drutvo ne moe reformisati na nain koji bi spreio progresivno suavanje sfere ljudske slobode. Ali, poto
sloboda moe biti shvaena na razne naine, prvo emo razjasniti na koju vrstu
slobode mislimo.
94. Pod slobodom podrazumevamo mogunost za prolazak kroz proces sticanja
moi, usmeren na prave ciljeve, umesto na vetake ili zamenske aktivnosti i bez
ometanja, manipulacije ili nadzora s bilo koje strane, posebno od strane bilo koje
velike organizacije. Biti slobodan znai imati kontrolu (bilo kao pojedinac, bilo kao
lan MALE grupe) nad svim pitanjima koja se tiu ivota i smrti: ishranom, odevanjem,
sklonitem i odbranom od opasnosti koja moe biti prisutna u nekom okruenju. Biti
slobodan znai imati mo; ne mo kontrole nad drugim ljudima, ve mo kontrole nad
okolnostima sopstvenog ivota. Niko ne moe biti slobodan ako neko (posebno neka
velika organizacija) ima vlast nad drugima, ma koliko ta vlast mogla biti blagonaklona,
tolerantna ili popustljiva. Vano je da se sloboda ne brka s pkom popustljivou
(videti paragraf 71).
95. Govore nam da ivimo u slobodnom drutvu zato to imamo odreen broj ustavom
zagarantovanih prava. Ali, to nije tako vano kao to izgleda. Stepen line slobode, koji
danas imamo, vie je odreen ekonomskom i tehnolokom strukturom ovog drutva
nego njegovim zakonima ili oblikom vladavine. (16) Veina indijanskih naroda iz Nove
Engleske bili su monarhije, a mnogi gradovi u vreme italijanske Renesanse bili su
pod vlau diktatora. Ali, kada itamo izvetaje o njima, stiemo utisak da su ona
doputala mnogo veu linu slobodu nego moderno drutvo. To je delimino bilo zato
to nisu imala ekasne mehanizme za sprovoenje vladareve volje: nije bilo modernih,
22

dobro organizovanih policijskih snaga, brze komunikacije na velikim udaljenostima,

kamera za nadzor, dosijea o ivotima proseenih graana. Zato je bilo lake izmai
kontroli.
96. to se naih ustavnih prava tie, pogledajmo, na primer, slobodu tampe. Sigurno ne elimo da odbacimo to pravo; to je veoma vano sredstvo za ograniavanje
koncentracije politike moi i za kontrolu onih koji imaju politiku mo, kroz javno
objavljivanje svakog njihovog prestupa. Ali, sloboda tampe je od malog znaaja za
prosenog pojedinca. Masovni mediji su uglavnom pod kontrolom velikih organizacija integrisanih u sistem. Svako ko ima malo novca moe da neto odtampa ili da
to distribuira preko Interneta ili na neki slian nain, ali ono to ima da kae utopie se u masu materijala koju izbacuju mediji i zato nee imati praktino nikakav
efekat. Zato je za veinu pojedinaca i malih grupa skoro nemogue da na drutvo
utiu reima. Uzmimo nas (FC) za primer. Da nikada nismo uradili neto nasilno i
da smo ovaj spis poslali nekom izdavau, on ga verovatno ne bi prihvatio. Da je bio
prihvaen i objavljen, verovatno ne bi privukao mnogo italaca, zato to je mnogo
prijatnije gledati neki zabavni medijski program nego itati ozbiljan esej. ak i da je
taj tekst imao mnogo italaca, veina bi uskoro zaboravila proitano, poto bi im misli
bile preplavljene masom drugih materijala kojima ih izlau mediji. Da bismo svoju
poruku izneli pred javnost, s nekom ansom da ostvarimo trajniji utisak, morali smo
da ubijamo ljude.
97. Ustavna prava su donekle korisna, ali ona ne garantuju neto vie od onoga to
bismo mogli nazvati buroaskim shvatanjem slobode. Po tom shvatanju, slobodni
ovek je u sutini deo drutvene maine i ima samo odreen skup dozvoljenih i ogranienih sloboda; sloboda koje slue potrebama drutvene maine, vie nego pojedincu.
Tako buroaski slobodni ovek ima ekonomsku slobodu, zato to ona promovie rast
i progres; ima slobodu tampe, zato to javna kritika ograniava samovolju politikih
lidera; ima pravo na poteno suenje, zato to bi utamnienje na osnovu samovolje
politikih monika bilo loe za sistem. To je oigledno bio stav Simona Bolivara. Po
njemu, ljudi zasluuju slobodu samo ako je koriste da bi promovisali progres (onako
kako ga vidi buroazija). Drugi buroaski mislioci su imali slino vienje slobode kao
pkog sredstva za ostvarenje kolektivnih ciljeva. ester Tan (Chester C. Tan, Chinese
Political Thought in the Twentieth Century, str. 202) objanjava lozoju kuomintankog voe Hu Han-mina: Pojedincu su dodeljena prava zato to je on lan drutva i
zato to ivot u zajednici zahteva takva prava. Hu je pod zajednicom podrazumevao
celo drutvo, kao naciju. A na strani 259, Tan tvrdi da prema Karsun angu (Chang
Chun-mai, voa Dravne socijalistike partije Kine) sloboda mora biti koriena u
interesu drave i naroda kao celine. Ali, kakva je to sloboda, ako se moe koristiti samo
onako kako drugi propisuje? Nae (FC) shvatanje slobode nije Bolivarovo, Huovo,
angovo ili nekog drugog buroaskog teoretiara. Problem s takvim teoretiarima je
u tome to su od razvijanja i primene drutvenih teorija napravili svoju zamensku
aktivnost. Zato takve teorije vie slue potrebama teoretiara nego potrebama ljudi,
koji mogu biti tako loe sree da ive u drutvu koje poiva na takvim teorijama.
98. Ovde treba naglasiti jo neto: ne treba prihvatiti da neka osoba ima dovoljno
slobode samo zato to TVRDI da je ima dovoljno. Sloboda je delimino ograniena
psiholokom kontrolom, koje ljudi nisu svesni; pored toga, shvatanje slobode kod
mnogih ljudi je vie regulisano drutvenim konvencijama, nego njihovim pravim
potrebama. Na primer, mogue je da e mnogi prekomerno socijalizovani leviari rei
23

kako je veina ljudi, ukljuujui i njih same, socijalizovana premalo, a ne previe; ali,
takvi leviari plaaju veliku psiholoku cenu za svoj stepen socijalizacije.

Neki istorijski principi

99. Istoriju vidimo kao zbir dve komponente: nepravilne (eratike), koja se sastoji
iz nepredvidljivih dogaaja, bez jasnog obrasca i redovne komponente, koju ine
dugoroni istorijski trendovi.
100. PRVI PRINCIP. Ako je neka MALA promena imala posledice po dugoroni istorijski trend, onda e posledice te promene skoro uvek biti prolazne sve e se uskoro
vratiti u svoje prvobitno stanje. (Primer: reformistiki pokret koji je reen da iskoreni
politiku korupciju u drutvu retko kada e postii neto vie od prolaznog efekta;
pre ili kasnije, reformisti se oputaju, a korupcija se polako vraa. Nivo politike
korupcije u datom drutvu tei da ostane stalan ili da se postepeno menja uporedo
sa evolucijom drutva. Politika istka bila bi trajna samo u kombinaciji s najirim
drutvenim promenama; MALA drutvena promena nije dovoljna.) Ako neka mala
promena u dugoronom istorijskom trendu izgleda kao trajna, to je samo zato to
deluje u pravcu u kojem se trend ve kree, tako da on zapravo nije promenjen, ve
samo poguran za korak napred.
101. Prvi princip je skoro tautologija. Ako trend nije stabilan u odnosu na male promene, on e se kretati nasumice, bez konanog usmerenja; drugim reima, to nee
biti nikakav dugoroni trend.
102. DRUGI PIRINCIP. Ako je neka promena dovoljno velika da trajno utie na dugoroni istorijski trend, onda e se i drutvo u celini promeniti. Drugim reima, drutvo
je sistem iji su svi delovi meusobno povezani, tako da nijedan deo ne moe biti
trajno promenjen, a da to ne utie i na sve ostale delove.
103. TREI PRINCIP. Ako je neka promena dovoljno velika da trajno utie na dugoroni istorijski trend, onda se posledice tih promena po drutvo kao celinu ne mogu
unapred predvideti. (Osim ako su neka druga drutva prola kroz istu promena i
iskusila iste posledice; u tom sluaju, na osnovu empirijskog posmatranja, moe se
predvideti da e neko drutvo koje prolazi kroz iste promene doiveti sline posledice.)
104. ETVRTI PRINCIP. Neko novo drutvo se ne moe osmisliti na papiru. Drugim
reima, ne moete planirati novi oblik drutva unapred, zatim to postaviti i oekivati
da sve funkcionie kako je bilo zamiljeno.
105. Trei i etvrti princip izviru iz sloenosti ljudskih drutava. Promena u ljudskom
ponaanju e imati posledice po ekonomiju tog drutva i njegovo ziko okruenje;
ekonomija e uticati na okruenje i obrnuto, a promene u ekonomiji i okruenju e
uticati na ljudsko ponaanje na sloen, nepredvidljiv nain. Mrea uzroka i posledica
je suvie sloena da bi mogla biti potpuno razmrena i shvaena.
106. PETI PRINCIP. Ljudi ne biraju svesno i racionalno oblik svog drutva. Drutva
prolaze kroz proces evolucije koji nije pod racionalnom ljudskom kontrolom.
107. Peti principi je posledica prethodna etiri.
108. Ilustracija: Prema prvom principu, najoptije govorei, pokuaj drutvene reforme
ili deluje u pravcu u kojem se drutvo ve razvija (tako da samo ubrzava promenu, koja
24

bi se svakako dogodila) ili ima samo prolazni efekat, tako da se drutvo uskoro vraa
na stari kolosek. Da bi se trajno promenio pravac razvoja u bilo kojem znaajnom
aspektu drutva, reforma nije dovoljna; potrebna je revolucija. (Revolucija ne znai
nuno oruani ustanak ili ruenje vlade.) Prema drugom principu, revolucija nikada
ne menja samo jedna aspekt drutva, ve celo drutvo; a prema treem principu,
promene se nikada ne deavaju onako kako su to revolucionari oekivali ili eleli.
Prema etvrtom principu, kada revolucionari ili utopisti postave novi oblik drutva,
to nikada ne funkcionie kako je bilo planirano.
109. Amerika revolucija ne prua protivdokaz. To nije bila revolucija u naem smislu,
ve rat za nezavisnost, posle kojeg su usledile prilino dalekosene politike reforme.
Osnivai nacije nisu promenili pravac razvoja amerikog drutva, niti im je to bila
namera. Oni su samo oslobodili taj razvoj od nazadnog uticaja britanske vladavine.
Njihove politike reforme nisu promenile nijedan bazini trend, ve su samo pogurale
ameriku politiku kulturu du njenog prirodnog razvojnog toka. Ameriko drutvo je
bilo potomak britanskog, koje se i smo due vremena kretalo u pravcu predstavnike
demokratije. A jo pre Rata za nezavisnost, Amerikanci su u znaajnoj meri upranjavali predstavniku demokratiju u svojim kolonijalnim veima. Politiki sistem
promovisan Ustavom bio je oblikovan po britanskom i po uzoru na kolonijalna vea.
Sve je bilo znaajno izmenjeno; nema sumnje da su Osnivai nacije uinili veoma
vaan korak. Ali, to je bio korak du puta kojim se anglosaksonski svet ve kretao.
Dokaz je injenica da su Britanija i sve njene kolonije, naseljene uglavnom ljudima
britanskog porekla, na kraju prele na sistem predstavnike demokratije, u osnovi
slian onome iz Sjedinjenih Drava. Da su se Osnivai nacije pokolebali i odustali od
potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, na dananji nain ivota ne bi bio mnogo
drugaiji. Moda bismo imali neto blie veze sa Britanijom, Parlament i Premijera,
umesto Kongresa i Predsednika. Velika stvar. Zato primer amerike revolucije ne
protivrei naim principima, nego ih dobro ilustruje.
110. Ipak, ove principe treba primenjivati na osnovu zdravog razuma. Oni su ovde
izraeni nepreciznim jezikom, koji doputa iroka tumaenja, a mogu se pronai i
izuzeci od tih pravila. Zato ih ne izlaemo kao nepromenljive zakone, ve kao skicu
ili smernice za razmiljanje, koje nam mogu pruiti delimian protivotrov za naivne
ideje o budunosti drutva. Te principe treba stalno imati na umu, a svaki put kada
neko doe do suprotnog zakljuka, trebalo bi da jo jednom preispita svoj stav i ostane
pri njemu samo ako za to ima vrste razloge.

Industrijsko-tehnoloko drutvo se ne moe reformisati

111. Prethodni principi nam pomau da shvatimo koliko je teko reformisati industrijski sistem na nain koji bi spreio progresivno suavanje sfere slobode. Prisutna je
stalna tendencija, koja see jo od Industrijske revolucije, da tehnologija jaa drutvo,
ali uz veliku cenu u linoj slobodi i lokalnoj autonomiji. Zato bi svaka promena zamiljena da zatiti slobodu od tehnologije bila u suprotnosti sa sutinskim razvojnim
trendovima naeg drutva. Iz toga sledi da bi takva promena bila ili samo prolazna,
potopljena istorijskom plimom ili bi, u sluaju da je dovoljno krupna da ima trajne
posledice, izmenila prirodu celog drutva. To je u skladu s prvim i drugim principom.
Pored toga, poto bi drutvo bilo promenjeno na nain ije posledice nije mogue
25

sagledati unapred (trei principi), bilo bi velikih rizika. Krupne promene, koje bi mogle imati trajne posledice u korist slobode, ne bi bile pokrenute zato to bi njihovo
ostvarenje teko poremetilo sistem. Zato e svaki pokuaj reforme biti suvie pitom da
bi bio delotvoran. ak i ako se pokrenu velike promene, one e biti obustavljane im
njihove remetilake posledice postanu oigledne. To je razlog zato trajne promene
u korist slobode mogu izvesti samo osobe spremne da prihvate radikalne, opasne
i nepredvidljive posledice promene celog sistema. Drugim reima, takve promene
mogu da izvedu samo revolucionari, a ne reformisti.
112. Ljudi koji pokuavaju da sauvaju slobodu bez rtvovanja navodnih koristi koje
imamo od tehnologije, predlagae razne naivne nacrte nekog novog drutva, koje bi
moglo pomiriti slobodu i tehnologiju. Ako za trenutak ostavimo po strani injenicu
da ljudi koji prave takve planove retko kada predlau neke praktine naine na koje
bi novo drutvo moglo biti izgraeno, na osnovu etvrtog principa sledi da bi se takvo
drutvo, ak i kada bi bilo uspostavljeno, brzo uruilo ili bi imalo posledice umnogome
drugaije od oekivanih.
113. Prema tome, ak i u najoptijem smislu, gotovo je neverovano da bi se drutvo
moglo promeniti na nain koji bi pomirio slobodu i modernu tehnologiju. U nekoliko narednih poglavlja izneemo konkretnije razloge za zakljuak da se sloboda i
tehnoloki progres ne mogu pomiriti.

Ograniavanje slobode u industrijsko-tehnolokom

drutvu je neminovno
114. Kao to je objanjeno u paragrama 6566 i 7073, moderni ovek je sputan
mreom pravila i propisa, a njegova sudbina zavisi od poteza udaljenih osoba, na ije
odluke ne moe da utie. To nije sluajno, niti je posledica proizvoljnosti arogantnih
birokrata. To je neophodno i neminovno u svakom tehnoloki naprednom drutvu.
Sistem MORA da strogo regulie ponaanje ljudi kako bi funkcionisao. Na poslu ljudi
moraju da rade ono to im je reeno; u suprotnom, proizvodnja bi utonula u haos.
Birokratija MORA da se rukovodi strogim pravilima. Kada bi niim birokratama bilo
dodeljeno bilo kakvo znaajno diskreciono pravo, to bi naruilo sistem i dovelo do pritubi zbog nepravednog tretmana, usled razlika u nainu na koji bi birokrate koristile
to diskreciono pravo. Tano je da neka ogranienja nae slobode mogu biti uklonjena,
ali GENERALNO govorei, regulacija naih ivota od strane velikih organizacija je
neophodna za funkcionisanje industrijsko-tehnolokog sistema. Posledica je oseanje
bespomonosti kod obinih ljudi. Ipak, mogue je da e formalna regulacija sve vie
biti zamenjivanja psiholokim sredstvima, koja e postii da sami elimo ono to
sistem zahteva od nas. (Propaganda, napomena br. 14, obrazovne tehnike, programi
za negu mentalnog zdravlja, itd.)
115. Sistem MORA da primorava ljude da se ponaaju na nain koji se sve udaljava od
prirodnog obrasca. Na primer, sistemu su potrebni naunici, matematiari i inenjeri.
On ne moe da funkcionie bez njih. Zato se deca izlau posebnom pritisku u tom
pravcu. Nije prirodno da neki adolescent najvei deo svog vremena provodi sedei za
radnim stolom, okupiran uenjem. Normalan adolescent eli da svoje vreme provodi
u aktivnom kontaktu sa stvarnou. Kod primitivnih naroda deca se ue stvarima
koje podstiu razumnu harmoniju s prirodnim ljudskim impulsima. Na primer, kod
26

amerikih Indijanaca, deaci se obuavaju u aktivnostima na otvorenom u stvarima

koje deaci prosto vole. Ali, u naem drutvu, decu guraju ka tehnikim stvarima,
emu se veina nevoljno povinuje.
116. Usled neprestanog pritiska sistema, sve je vie ljudi koji ne mogu ili ne ele da
se prilagode drutvenim zahtevima: socijalni parazita, lanova tinejderskih bandi,
antireimskih buntovnika, radikalnih ekolokih sabotera, otpadnika i pobunjenika
svih vrsta.
117. U svakom tehnoloki naprednom drutvu pojedinac MORA da zavisi od odluka na
koje ne moe da utie u iole znaajnijoj meri. Tehnoloko drutvo nije mogue razbiti
na male, autonomne zajednice, zato to proizvodnja zavisi od kooperacije izuzetno
velikog broja ljudi. Kada neka odluka utie na, recimo, milion ljudi, onda svako ima
u proseku milioniti udeo u odluivanju. U stvarnosti, odluke donose funkcioneri,
korporacijski menaderi ili tehnokrate; ali, ak i kada javnost glasa o nekom pitanju,
broj glasaa je obino suvie veliki da bi glas bilo koga od njih pojedinano bio
znaajan. (17) Zato veina ne moe da na neki merljiv nain utie na odluke koje
odreuju njihove ivote. Za taj problem, u tehnoloki naprednom drutvu, ne postoji
reenje. Sistem pokuava da taj problem rei sluei se propagandom, kako bi ljude
naveo da ELE odluke koje se donose umesto njih; ali, ak i kada bi takvo reenje u
potpunosti postiglo da se ljudi oseaju bolje, ono bi opet bilo degradirajue.
118. Konzervativci i drugi se zalau za vie lokalne autonomije. Manje zajednice su
nekada imale autonomiju, ali ona je sve manje mogua u situaciji kada se te zajednice
sve vie utapaju i vezuju za velike sisteme, kao to su javne slube, kompjuterske
i saobraajne mree, masovni komunikacioni mediji, moderni sistem zdravstvene
zatite. Protiv lokalne autonomije deluje i injenica da tehnologija primenjena na
jednom mestu esto utie i na velikoj udaljenosti. Upotreba pesticida ili hemikalija u
blizini nekog potoka moe da zatruje vodu stotinama milja nizvodno, a efekat staklene
bate pogaa ceo svet.
119. Sistem ne moe, niti postoji zato da bi zadovoljavao ljudske potrebe. Naprotiv,
ljudsko ponaanje treba oblikovati u skladu s potrebama sistema. To nema nikakve veze sa politikom ili drutvenom ideologijom koja pretenduje da upravlja tehnolokim
sistemom. To je posledica tehnologije, zato to se sistem ne rukovodi ideologijom,
ve tehnikom nunou. (18) Naravno, sistem zadovoljava mnoge ljudske potrebe,
ali, generalno govorei, to ini samo u meri koja mu ide u prilog. Glavni parametar
su potrebe sistema, a ne potrebe ljudskih bia. Na primer, sistem ljudima obezbeuje
hranu zato to ne bi mogao da funkcionie ako bi ljudi gladovali; bavi psiholokim
potrebama ljudi koliko mu je to POTREBNO, zato to ne bi mogao da funkcionie ako
bi previe njih bilo depresivno ili buntovno. Ali, sistem, iz vrstih, praktinih razloga,
mora da ljude izlae stalnom pritisku kako bi njihovo ponaanje oblikovao u skladu
sa svojim potrebama. Previe nagomilanog otpada? Vlast, mediji, obrazovni sistem,
ekolozi, zasue nas masovnom propagandom u prilog recikliranja. Potrebno je jo
tehnikog osoblja? Ceo hor glasova ubeivae decu da studiraju tehnike nauke. Nee
biti nikog ko bi se makar za trenutak upitao da li je neljudski prisiljavati aodolescente
da najvei deo vremena provode uei neto to veina njih mrzi. Kada kvalikovani
radnici izgube posao zbog tehnikih inovacija i upute se na programe za prekvalikaciju, niko se ne pita da li se oni oseaju ponienim takvim tretmanom. Podrazumeva
se da svako mora da se povinuje tehnikoj nunosti i to s dobrim razlogom: ako bi
ljudske potrebe imale prednost nad tehnikom nunou, dolo bi do ekonomskih
27

problema, nezaposlenosti, oskudice ili neeg goreg. Koncept mentalnog zdravlja u

naem drutvu je najveim delom odreen time u kojoj se meri pojedinac ponaa u
skladu sa potrebama sistema, a da pri tom ne pokazuje simptome stresa.
120. Napori da se u okviru sistema stvori prostor za autonomiju i oseanje svrhovitosti
su prosto smeni. Na primer, jedna kompanija je, umesto da raspodeli izradu delova
svog kataloga, svakoj grupi zaposlenih odobrila da napravi sopstveni katalog, to je
trebalo da im prui oseanje svrhovitosti i dostignua. Neke kompanije su pokuale da
zaposlenima dodele vie autonomije; ali, iz praktinih razloga, njima nikada nije bila
dodeljena autonomija u odreivanju krajnjih ciljeva autonomni napori nikada ne
mogu biti usmereni na ciljeve koje bi zaposleni samostalno izabrali, ve samo na ciljeve
poslodavca, kao to su opstanak i rast kompanije. Svaka kompanija koja bi svojim
radnicima dozvolila da se ponaaju drugaije ubrzo bi ispala iz posla. Slino tome, u
svim preduzeima u socijalistikom sistemu, radnici moraju da svoje napore usmere
ka ciljevima preduzea; u suprotnom, ono ne bi ispunilo svoju svrhu kao deo sistema.
Jo jednom, iz isto tehnikih razloga, u industrijskom drutvu veina pojedinaca i
malih grupa ne moe da ima mnogo autonomije. ak i mali preduzetnik najee ima
samo ogranienu autonomiju. Pored obavezne zakonske regulacije, njega ograniava
nunost uklapanja u ekonomski sistem, ijim zahtevima mora da se prilagodi. Na
primer, kada se razvije neka nova tehnologija, mali preduzetnik, hteo ne hteo, mora
da koristi tu tehnologiju da bi ostao konkurentan.

Loi aspekti tehnologije ne mogu se razdvojiti od

dobrih
121. Jo jedan razlog zato se industrijsko drutvo ne moe reformisati u korist slobode
je taj to moderna tehnologija predstavlja povezan sistem, iji delovi zavise jedan
od drugog. Ne moete se otarasiti loih aspekata tehnologije, a zadrati samo one
dobre. Pogledajmo, na primer, modernu medicinu. Progres u medicini zavisi od progresa u hemiji, zici, biologiji, kompjuterskoj nauci i drugim oblastima. Napredni
medicinski postupci zahtevaju skupu, visokotehnoloku opremu, koju moe da obezbedi samo tehnoloki napredno i ekonomski bogato drutvo. Jasno je da ne moete
oekivati neki progres u medicini bez celine tehnolokog sistema i svega to ide uz to.
122. ak i kada bi se napredak u medicini mogao postii bez ostatka tehnolokog
sistema, to bi opet donelo probleme. Pretpostavimo da je pronaen lek za dijabetes.
Ljudi sa genetskom sklonou ka dijabetesu mogli bi da preive i da se reprodukuju
kao i svi ostali ljudi. Prirodna selekcija protiv gena za dijabetes bi oslabila i takvi
geni bi se proirili na celu populaciju. (Mogue je da se to u nekoj meri ve dogodilo,
poto dijabetes, iako neizleiv, moe da se kontrolie upotrebom insulina.) Isto bi se
desilo s predispozicijama za mnoge druge bolesti, to bi dovelo do masovne genetske
degradacije. Jedino reenje bila bi neka vrsta eugenetskog programa ili intenzivni
genetski inenjering ljudskih bia, tako da ovek u budunosti vie ne bi bio kreacija
prirode, sluajnosti ili Boga (u zavisnosti od vaih verskih ili lozofskih ubeenja),
nego vetaki proizvod.

28

123. Ako mislite da vam se vlast ve SADA suvie mea u ivot, ta ete rei kada
vlast pone da se bavi genetskom konstitucijom vae dece? Takva regulacija e neminovno dovesti do genetskog programiranja ljudskih bia, zato to bi posledice takvog
programiranja, kada bi ono bilo neregulisano, bile katastrofalne. (19)
124. Uobiajen odgovor na ovakve primedbe su prie o medicinskoj etici. Ali, etiki
kd nee zatititi slobodu na tetu napretka medicine; on e samo pogorati situaciju.
Primenjen na genetski inenjering, etiki kod e postati samo sredstvo za regulaciju
genetske konstitucije ljudskih bia. Neko e (verovatno, u najveoj meri, pripadnici
vie srednje klase) doi do zakljuka da je odreeni oblik genetskog inenjeringa
etiki, a da neki drugi nije, tako da e nametnuti svoje vienje genetske konstitucije
svima. ak i kada bi etiki kd bio usaglaen na potpuno demokratskoj osnovi, veina
bi nametnula svoje vienje manjini, koja moda ima svoje miljenje o etikoj primeni
genetskog inenjeringa. Jedini etiki kd koji bi zaista mogao da zatiti slobodu bio
bi onaj koji zabranjuje BILO KAKAV genetski inenjering ljudi; a moete biti sigurni
da takav kd nikada nee biti primenjen u tehnolokom drutvu. Nikakav kd koji
bi smanjio znaaj genetskog inenjeringa se ne odrao, zato to bi iskuenje pred
beskrajnim moima biotehnologije bilo neodoljivo, posebno to bi veini mnoge njene
primene delovale kao oigledno i nesporno pozitivne (eliminacija zikih i mentalnih
bolesti, sticanje sposobnosti koje su ljudima potrebne da bi izali na kraj sa sadanjim
svetom). Genetski inenjering bi neminovno bio iroko primenjivan,ali samo u skladu
sa potrebama industrijsko-tehnolokog sistema. (20)

Tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka

slobodi
125. Nemogue je postii TRAJNI kompromis izmeu tehnologije i slobode, zato to
je tehnologija daleko jaa drutvena sila, koja neprestano napada slobodu kroz UZASTOPNE kompromise. Zamislimo sluaj dvojice suseda, koji poseduju istu povrinu
zemlje, ali da je jedan moniji od drugog. Moniji trai od onog drugog deo njegove
zemlje. Slabiji odbija. Moniji kae, U redu, hajde da napravimo kompromis. Daj
mi pola od onoga to sam traio. Slabiji nema mnogo izbora i poputa. Posle nekog
vremena, moni sused trai jo jedan deo zemlje, uz novi kompromis i tako redom.
Kroz dugu seriju kompromisa koje namee slabijem, onaj moniji vremenom preotima
svu zemlju. Isto je i u sukobu izmeu tehnologije i slobode.
126. Sada emo objasniti zato je tehnologija mnogo jaa drutvena sila nego tenja
ka slobodi.
127. Tehnoloki napredak koji u poetku naizgled ne ugroava slobodu, esto se tek
kasnije pokae kao ozbiljna pretnja. Pogledajmo, na primer, motorizovani transport.
ovek je ranije mogao da ide peke kuda je hteo, u svom ritmu, ne obazirui se na
saobraajne propise, nezavisno od sistema tehnoloke podrke. Pojava motornih vozila
je naizgled uveala ljudsku slobodu. Peaci nisu bili uskraeni u bilo emu, niko nije
morao da poseduje automobil, ako to nije eleo, a svako ko je izabrao da ga kupi mogao
je da putuje mnogo bre i dalje nego peaci. Ali, uvoenje motorizovanog transporta
uskoro je promenilo drutvo na nain koji je znaajno ograniio ovekovu slobodu
kretanja. Kada se broj automobila poveao, intenzivna regulacija njihove upotrebe
postala je nunost. Kolima, posebno u gusto naseljenim oblastima, ne moete da idete
29

kuda hoete i u svom sopstvenom ritmu; vaim kretanjem upravljaju tok saobraaja
i saobraajni propisi. Nameu vam se razne obaveze: vozaka dozvola, vozaki ispit,
obnavljanje registracije, osiguranje, odravanje vozila zbog bezbednosti, mesene
otplate. Povrh toga, korienje motorizovanog transporta vie nije stvar izbora. Od
pojave motorizovanog transporta, ustrojstvo naih gradova se promenilo tako da
veina ljudi vie ne moe da ide peke na posao, u kupovinu ili na rekreaciju; njihov
transport sada MORA biti automobilski; ili moraju da koriste javni transport, gde
imaju jo manju kontrolu nad svojim kretanjem nego dok voze kola. ak je i sloboda
peaka uveliko ograniena. U gradu on mora da se stalno zaustavlja na semaforima,
koji su pre svega namenjeni automobilskom saobraaju. Na selu, motorni saobraaj
ini opasnim i neprijatnim hodanje du autoputa. (Obratite panju na vaan momenat
koji smo upravo ilustrovali sluajem motorizovanog transporta: kada se neki novi
tehnoloki izum plasira kao mogunost koju pojedinac moe, ali ne mora da prihvati,
on ne mora nuno da OSTANE stvar izbora. U mnogim sluajevima, tehnologija menja
drutvo na nain koji PRISILJAVA ljude da je koriste.)
128. Dok tehnoloki progres KAO CELINA neprestano suava sferu nae slobode,
svako novo tehnoloko dostignue posmatrano SAMO PO SEBI izgleda poeljno.
Elektrina energija, vodovodne instalacije, sredstva za brzu komunikaciju na velikim
udaljenostima . . . kako bi bilo ko mogao da kae neto protiv takvih stvari ili protiv
bilo koje od bezbrojnih tehnikih pogodnosti koje ine moderno drutvo? Na primer,
bilo bi apsurdno protiviti se uvoenju telefona. On ima mnogo dobrih strana i nijednu
lou. A opet, kao to smo objasnili u paragrama 5976, sva ta tehnika dostignua
uzeta zajedno stvorila su svet u kojem sudbina prosenog oveka vie nije u njegovim
rukama ili u rukama njegovih suseda i prijatelja, ve u rukama politiara, korporacijskih menadera i udaljenih, anonimnih tehniara i birokrata na koje on, kao pojedinac,
nema nikakav uticaj. (21) Isti proces e se nastaviti i u budunosti. Pogledajmo, na
primer, genetski inenjering. Malo je onih koji e se protiviti uvoenju genetskih
tehnika za eliminaciju neke nasledne bolesti. To ne izgleda opasno i spreava veliku
patnju. Ipak, brojna dostignua u oblasti genetike, uzeta zajedno, pretvorie oveka
u vetaki proizvod i on vie nee biti slobodna kreacija sluajnosti (ili Boga ili ega
god, u zavisnosti od vaih verskih uverenja).
129. Drugi razlog zato je tehnologija tako mona sila je to to se u postojeem drutvu
tehnoloki progres odvija samo u jednom pravcu; on se nikada ne moe preokrenuti.
im se uvede neka nova tehnoloka mogunost, ljudi postaju ovisni o njoj, tako
da vie ne mogu bez nje, osim ako se ne izmisli neka jo naprednija. I ne samo da
ljudi, kao pojedinci, postaju ovisni o novoj tehnologiji, nego i sistem, kao celina,
postaje ovistan. (Zamislite ta bi se danas desilo sa sistemom kada bi se, na primer,
eliminisali kompjuteri.) Zato sistem moe da se kree samo u jednom pravcu, ka sve
veoj tehnologizaciji. Tehnologija neprestano potiskuje slobodu, ali tehnologija se
ne moe naterati na povlaenje osim u sluaju odbacivanja tehnolokog sistema u
celini.
130. Tehnologija napreduje velikom brzinom i ugroava slobodu u mnogim takama
istovremeno (gomilanje, pravila i propisi, sve vea zavisnost pojedinaca od velikih organizacija, propaganda i druge psiholoke tehnika, genetski inenjering, naruavanje
privatnosti preko ureaja za nadziranje i kompjutera, itd.). Da bi se BILO KOJA od tih
pretnji slobodi zaustavila potrebna je dugotrajna i teka socijalna borba. Oni koji ele
da zatite slobodu nadjaani su pkim brojem novih napada i njihovom uestalou;
30

zato tonu u apatiju i prestaju da pruaju otpor. Boriti se protiv svake od tih pretnji
pojedinano bilo bi uzaludno. Jedina nada u uspeh lei u napadu na tehnoloki sistem
u celini; ali, to je revolucija, a ne reforma.
131. Tehniari (ovaj pojam koristimo u najirem smislu, da bismo oznaili sve one koji
obavljaju neki specijalizovani zadatak, koji zahteva posebnu obuku) toliko nastoje da
se posvete svom radu (svojoj zamenskoj aktivnosti) da kada doe do sukoba izmeu
njihovog tehnikog posla i slobode, skoro uvek prave izbor u korist posla. To je
oigledno u sluaju naunika, ali je prisutno i kod drugih: edukatori, humanitarne
grupe, organizacije za zatitu ivotne sredine ne oklevaju da koriste propagandu
i druge psiholoke tehnike radi ostvarenja svojih uzvienih ciljeva. Korporacije i
vladine agencije ne oklevaju da, kad god nau za shodno, prikupljaju informacije o
pojedincima, ne obazirui se na njihovu privatnost. Agencije za primenu zakona esto
nalaze da ih ustavna prava osumnjienih ili ak potpuno nedunih ljudi ometaju u
radu i ine sve da legalnim (a ponekad i nelegalnim) sredstvima ogranie ta prava.
Veina edukatora, funkcionera i policajaca veruje u slobodu, privatnost i ustavna
prava; ali, kada to doe u sukob s njihovim poslom, onda obino zakljue da je posao
vaniji.
132. Dobro je poznato da ljudi generalno rade bolje i upornije kada tee nekoj nagradi,
a ne kada samo nastoje da izbegnu kaznu ili negativan ishod. Naunici i drugi tehniari su uglavnom motivisani nagradom koju dobijaju kroz svoj posao. Ali, oni koji
se opiru tehnolokom nasrtaju na slobodu, rade samo zato da bi izbegli negativne
posledice; samim tim, malo je onih koji uporno i dobro obavljaju taj obeshrabrujui
posao. Ako bi reformisti ikada uspeli da ostvare makar jednu pobedu, koja bi delovala
kao vrsta prepreka daljoj eroziji slobode pred naletom tehnolokog progresa, veina
njih bi gledala da se opusti i okrene nekim prijatnijim poduhvatima. Ali, naunici bi
nastavili da rade u svojim laboratorijama, a tehnoloki progres, uprkos svim preprekama, pronaao bi nain da uspostavi veu kontrolu nad pojedincima i uini ih jo
zavisnijim od sistema.
133. Nijedan drutveni aranman zakonski, institucionalni, obiajni ili etiki ne
moe da prui trajnu zatitu od tehnologije. Istorija pokazuje da su svi drutveni
aranmani prolazni; svi oni se vremenom menjaju ili propadaju. Ali, tehnoloki napredak je trajan u kontekstu postojee civilizacije. Pretpostavimo da je postignut neki
drutveni aranman koji spreava primenu genetskog inenjeringa na ljudska bia ili
primenu koja bi ugrozila njihovu slobodu i dostojanstvo. Ali, tehnologija e i dalje
biti tu i ekati na svoj trenutak. Pre ili kasnije, taj drutveni aranman e propasti.
Verovatno ubrzo, imajui u vidu brzinu promena u drutvu. Genetski inenjering e
onda prodreti u sferu slobode i ta invazija bie nepovratna (osim u sluaju propasti
tehnoloke civilizacije). Svaka iluzija o nekom trajnom dostignuu kroz nove drutvene aranmane trebalo bi da nestane kada pogledamo ta se deava sa postojeim
ekolokim zakonima. Pre nekoliko godina izgledalo je da postoje pouzdane zakonske
prepreke za barem NEKE od najgorih oblika ekoloke destrukcije. Bila je dovoljna
samo jedna promena politikog kursa i te prepreke su poele da se uruavaju.
134. Iz svih ovih razloga, tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka slobodi.
Ali, ovu tvrdnju treba precizirati. Izgleda da e u narednih nekoliko decenija industrijsko-tehnoloki sistem prolaziti kroz ozbiljne potrese zbog ekonomskih i ekolokih
problema, posebno problema izazvanih ljudskim ponaanjem (otuenje, buntovnitvo,
neprijateljstvo, razne drutvene i psiholoke tekoe). Nadamo se da e ti potresi, kroz
31

koje e ovo drutvo izgleda morati da proe, izazvati njegov slom ili ga makar toliko
oslabiti da e to omoguiti revolucionarnu promenu. Ako do takve revolucije doe i
ona bude uspena, onda e se, u toj posebnoj taki, pokazati da je tenja ka slobodi
jaa od tehnologije.
135. U paragrafu 125 upotrebili smo analogiju sa slabim ovekom kome je moni sused
oteo svu zemlju kroz seriju kompromisa. Ali, pretpostavimo da je moni sused oboleo,
tako da vie nije u stanju da se brani. Onaj slabiji onda moe da ga primora da mu
vrati zemlju ili ga ubije. Ako dozvoli da monik preivi i prisili ga da mu samo vrati
zemlju, onda je taj slabiji samo budala. Moniji sused bi mogao da se oporavi i da mu
ponovo uzme sve. Jedina razumna alternativa za slabijeg je da ubije onog jaeg dok
jo moe. Slino tome, industrijski sistem treba unititi dok je oslabljen. Ako s njim
pravimo kompromise i dozvolimo mu da se oporavi, on e nam vremenom preoteti
svu slobodu.

Laki drutveni problemi pokazali su se nereivim

136. Ako neko i dalje misli da je sistem mogue reformisati na nain koji bi zatitio
slobodu od tehnologije, neka onda pogleda kako se traljavo i uglavnom neuspeno nae
drutvo bavilo drugim problemima i to onim mnogo lakim i prostijim. Izmeu ostalog,
sistem nije uspeo da zaustavi ekoloku degradaciju, politiku korupciju, trgovinu
drogom, nasilje u porodici, itd.
137. Pogledajmo ekoloke probleme. Sukob vrednosti je tu oigledan: ekonomska
korist naspram ouvanja prirodnih resursa za nae potomke. (22) Ali, o tome sluamo
samo puste prie i uvijene izgovore ljudi koji imaju mo i nita to bi liilo na jasan,
celovit plan delovanja, tako da samo nastavljamo da tupimo o ekolokim problemima
s kojima e nai unuci morati da ive. Pokuaji da se ekoloko pitanje rei sastoje
se od borbi i kompromisa izmeu raznih frakcija, meu kojima se ova ili ona, u
datom trenutku, nalazi u usponu. Linija sukoba se menja s promenama u stavu javnog
mnjenja. To nije racionalan proces, niti neki koji bi mogao da vodi ka trajnom i
uspenom reavanju problema. Najvei drutveni problemi, ako uopte mogu biti
reeni, retko kada ili nikada se ne reavaju na osnovu nekog racionalnog i celovitog
plana. Oni se razreavaju kroz proces u kojem razne, konkurentske grupe slede svoje
interese (obino kratkorone) (23) i dospevaju u stanje (obino uz malo sree) manje
ili vie stabilnog modus vivendija. U stvari, principi izneti u paragrama 100106,
pokazuju da je veliko pitanje moe li dugorono drutveno planiranje IKADA biti
uspeno.
138. Prema tome, jasno je da ljudska vrsta ima, u najboljem sluaju, veoma ogranien
kapacitet za reavanje relativno prostih drutvenih problema. Kako e onda reiti
daleko tei i sloeniji problem pomirenja slobode i tehnologije? Tehnologija donosi
oigledne materijalne pogodnosti, dok je sloboda apstrakcija, koju svako shvata na
svoj nain, a njen gubitak je lake zamagliti propagandom i lepim priama.
139. Obratite panju na sledei vaan momenat: mogue je da e ekoloki problemi (da
uzmemo taj primer) jednog dana biti reeni na osnovu nekog racionalnog, celovitog
plana; ali, ako se to dogodi, to e biti samo zato to sistem ima dugoroni interes da
te probleme rei. Ali, sistem NEMA interes da sauva slobodu ili autonomiju malih
grupa. Naprotiv, u njegovom je interesu da ljudsko ponaanje stavi pod najveu
32

moguu kontrolu. (24) Prema tome, ako praktini razlozi vremenom mogu navesti
sistem da na racionalan i mudar nain prie ekolokim problemima, jednako praktini
razlozi primorae ga da jo vie regulie ljudsko ponaanje (po mogustvu indirektnim
sredstvima, koja prikrivaju oduzimanje slobode). To nije samo nae miljenje. Ugledni
sociolozi (na primer, Dejms K. Vilson) naglaavaju znaaj jo ekasnije socijalizacije
ljudi.

Revolucija je laka od reforme

140. Nadamo se da smo uspeli da objasnimo itaocu zato sistem ne moe biti reformisan na nain koji bi izmirio slobodu i tehnologiju. Jedino reenje je odbacivanje
industrijsko-tehnolokog sistema u celini. To podrazumeva revoluciju; ne nuno oruani ustanak, ali svakako radikalnu i sutinsku promenu prirode drutva.
141. Ljudi obino misle da je revoluciju teko izvesti, zato to ona podrazumeva mnogo
vee promene nego reforma. Ali, u odreenim okolnostima, revolucija je zapravo
mnogo laka nego reforma. Razlog je to to revolucionarni pokret moe da nadahne
mnogo intenzivniju posveenost nego neki reformistiki pokret. Reformistiki pokret
nudi samo reavanje nekog pojedinanog drutvenog problema. Revolucionarni pokret
nudi reavanje svih problema jednim udarcem i stvaranje novog sveta; on prua
ideal zbog kojeg e ljudi preuzeti velike rizike i biti spremni na velike rtve. Zato je
mnogo lake odbaciti ceo tehnoloki sistem, nego raditi na nekim ekasnim, trajnim
ogranienjima razvoja ili primene ovog ili onog aspekta tehnologije, kao to je, na
primer, genetski inenjering. Malo je ljudi koji e se sa odlunom strau boriti za
nametanje i odravanje ogranienja genetskom inenjeringu; ali, u odgovarajuim
uslovima, veliki broj ljudi bi se mogao strasno posvetiti revoluciji protiv industrijskotehnolokog sistema. Kao to smo naglasili u paragrafu 132, reformisti koji nastoje da
ogranie odreene aspekte tehnologije to rade zato da bi izbegli negativne posledice.
Ali, revolucionari rade zbog mone nagrade zbog ostvarenja svoje revolucionarne
vizije i zato su agilniji i uporniji od reformista.
142. Reforma je uvek sputana strahom od bolnih posledica do kojih bi moglo doi ako
se u promenama ode predaleko. Ali, kada revolucionarna groznica jednom zahvati
drutvo, ljudi postaju spremni da podnesu neograniena iskuenja. To se jasno pokazalo u revolucijama u Francuskoj i Rusiji. Mogue je da je bi u takvim sluajevima
samo manji deo populacije bio istinski posveen revoluciji; ali ta manjina moe biti
dovoljno velika i aktivna da postane dominantna drutvena sila. O revoluciji emo
govoriti i u paragrama 180205.

Kontrola ljudskog ponaanja

143. Od poetaka civilizacije, organizovana drutva su vrila pritisak na ljudska bia,
da bi uopte funkcionisala kao drutveni organizmi. Ti pritisci znaajno variraju od
drutva do drutva. Neki su ziki (slaba uhranjenost, prekomerni rad, ekoloko zagaenje), a neki psiholoki (buka, gomilanje, ukalupljivanje ljudi u skladu sa drutvenim
zahtevima). U prolosti, ljudska priroda je bila priblino konstantna ili je varirala
samo u odreenom rasponu. Samim tim, drutva su mogla da pritiskaju ljude samo
33

do odreene granice. Kada bi se prag ljudske izdrljivosti prekoraio, sve bi krenulo

naopako pobune, zloini, korupcija, izbegavanje rada, depresija i drugi mentalni
problemi, poveana stopa smrtnosti, smanjena stopa nataliteta ili neto drugo tako
da je drutvo propadalo ili je postajalo neekasno i bilo zamenjivano nekim ekasnijim drutvenim oblikom (brzo ili postepeno, kroz osvajanje, trvenja ili evoluciju).
(25)
144. To znai da je ljudska priroda nekada postavljala granice drutvenom razvoju.
Ljudi su mogli biti pritiskani samo do odreene granice, ali ne i preko nje. To se danas
moda menja, zato to moderna tehnologija razvija naine za modikaciju ljudskih
bia.
145. Zamislimo drutvo koje ljudima namee uslove koji ih ine uasno nesrenim,
a onda im daje lekove koji mogu da odagnaju to oseanje. Nauna fantastika? To
se u naem drutvu ve deava, u odreenoj meri. Dobro je poznato da se stopa
kliniki depresivnih ljudi znaajno poveala poslednjih nekoliko decenija. Verujemo
da je to zbog naruavanja procesa sticanja moi, kao to je objanjeno u paragrama
5976. Ali, ak i ako greimo, poveana stopa depresije svakako je posledica NEKIH
uslova koji postoje u dananjem drutvu. Umesto da eliminie uzorke depresije kod
ljudi, moderno drutvo im daje antidepresante. Praktino gledano, antidepresanti su
sredstvo za modikaciju unutranjeg stanja pojedinca na nain koji mu omoguava
da podnese drutvene uslove koje bi inae smatrao nepodnoljivim. (Naravno, svesni
smo da depresija esto ima genetsko poreklo. Ovde se bavimo sluajevima u kojima
okruenje igra presudnu ulogu.)
146. Lekovi koji utiu na svest samo su jedan primer za nove metode kontrole ljudskog
ponaanja koje moderno drutvo razvija. Pogledajmo jo neke od tih metoda.
147. Ponimo sa tehnikama za nadzor. Skrivene video kamere se danas koriste u veini
prodavnica i na drugim mestima, a kompjuteri za prikupljanje i obradu ogromne koliine informacija o pojedincima. Tako prikupljene informacije znaajno poveavaju
ekasnost zike prinude (to jest, sile zakona). (26) Tu su zatim propagandne metode, kojima masovni komunikacioni mediji slue kao ekasna sredstva. Razvijene su
ekasne tehnike za dobijanje izbora, prodaju proizvoda, oblikovanje javnog mnjenja.
Industrija zabave je vano psiholoko sredstvo u rukama sistema, ak i onda kada
izbacuje ogromne koliine seksa i nasilja. Industrija zabave prua modernom oveku
jedan od najvanijih izlaza. Okupiran televizijom, videom, itd., on moe da zaboravi
na stres, frustraciju, nezadovoljstvo. Mnogi primitivni ljudi, kada nemaju nikakvog
neodlonog posla, potpuno se zadovoljavaju time da satima sede ne radei nita, zato
to su u miru sa sobom i sa svetom. Ali, veina modernih ljudi mora da stalno bude
okupirana ili zabavljena neim; inae im postaje dosadno, obuzima ih nemir, oseaju
se nelagodno, razdraeno.
148. Druge tehnike zadiru dublje od prethodnih. Obrazovanje vie nije prosta stvar
lupanja deteta po zadnjici kada nije nauilo lekciju ili maenja po glavi ako jeste. To
je postala nauna tehnika za kontrolu deijeg razvoja. Na primer, u centrima Sylvian
Learnig ostvaren je veliki uspeh u motivisanju dece za uenje, a psiholoke tehnike se,
s manje ili vie uspeha, koriste i u mnogim konvencionalnim kolama. Odgojne tehnike, namenjene roditeljima, postoje da bi deca prihvatila osnovne vrednosti sistema
i ponaala se na nain koji sistem smatra poeljnim. Programi za negu mentalnog
zdravlja, tehnike intervencije, psihoterapija i slino, navodno su smiljene da bi bile
34

od koristi pojedincu, ali u praksi obino slue kao metode za navoenje pojedinca da
se ponaa i misli u skladu sa zahtevima sistema. (U tome nema kontradikcije; pojedinac koga njegovi stavovi ili ponaanje dovode u sukob sa sistemom, suoava se sa
silom koja je suvie jaka da bi je savladao ili joj umakao i zato lako moe da podlegne
stresu, frustraciji i oseanju poraenosti. Njegov put bie mnogo laki ako se ponaa i
misli kako sistem zahteva. U tom smislu, sistem deluje u korist pojedinca, ispirajui
mu mozak do potpunog konformizma.) Zlostavljanje dece je u svojim najgrubljim i
oiglednim oblicima prezreno u veini, ako ne i u svim kulturama. Muenje deteta
zbog nekog trivijalnog razloga ili bez ikakvog razloga odbojno je skoro svakome. Ali,
mnogi psiholozi tumae koncept zlostavljanja jo ire. Da li su uke, kada se koriste
kao deo racionalnog i celovitog sistema discipline, oblik zlostavljanja? Konani odgovor e zavisiti od toga li uka proizvodi ponaanje kojim se neka osoba dobro uklapa
u postojei drutveni sistem. U praksi, termin zlostavljanje sve vie se koristi za
svaki metod podizanja deteta koji proizvodi ponaanje suprotno zahtevima sistema. I
tako, u nastojanju da sprei oiglednu, besmislenu okrutnost, programi za spreavanje
zlostavljanja dece usmeravaju se na kontrolu ljudskog ponaanja u korist sistema.
149. Istraivanja e najverovatnije nastaviti da poveavaju ekasnost psiholokih
tehnika za kontrolu ljudskog ponaanja. Ali, mislimo da te tehnike najverovatnije
nee biti dovoljne da bi se ljudska bia prilagodila drutvu koje stvara tehnologija.
Verovatno e morati da se koriste i bioloke metode. Ve smo spomenuli upotrebu
lekova u te svrhe. Neurologija moe da obezbedi kanale za modikaciju ljudskog uma.
Genetski inenjering ljudskih bia se ve primenjuje u obliku genetske terapije i
nema sumnje da e takvi metodi vremenom biti korieni i za modikaciju onih delova
tela koji utiu na mentalnu aktivnost.
150. Kao to smo spomenuli u paragrafu 134, ini se da industrijsko drutvo ulazi
u period ozbiljnih poremeaja, delom zbog problema sa ljudskim ponaanjem, a delom zbog ekonomskih i ekolokih problema. A znaajan deo ekonomskih i ekolokih
problema potie od naina na koji se ljudi ponaaju. Otuenje, samopotcenjivanje,
depresija, neprijateljstvo, buntovnitvo; deca koja nee da ue, tinejderske bande, upotreba droga, silovanje, zlostavljanje dece, drugi zloini, nesiguran seks, maloletnika
trudnoa, rast populacije, politika korupcija, rasna mrnja, etniki sukobi, ogoreni
ideoloki konikti (na primer, oko prava na abortus), politiki ekstremizam, terorizam,
sabotaa, antireimske grupe, huliganstvo, sve to ugroava sm opstanak sistema.
Zato e sistem biti PRISILJEN da upotrebi sva praktina sredstva za kontrolu ljudskog
ponaanja.
151. Drutveni poremeaji s kojima se danas suoavamo sigurno nisu posledica pkog
sluaja. Oni mogu biti samo posledica uslova koje sistem namee ljudima. (Ovde smo
izneli tvrdnju da je jedan od najvanijih takvih uzroka naruavanje procesa sticanja
moi.) Ako sistem uspe da uspostavi dovoljan stepen kontrole nad ljudskim ponaanjem radi svog opstanka, doi e do nove prekretnice u ljudskoj istoriji. Za razliku od
vremena kada su granice ljudske izdrljivosti ograniavale razvoj drutva (kao to smo
objasnili u paragrama 143 i 144), industrijsko-tehnoloko drutvo bie u stanju da te
granice prevazie modikujui ljude, uz pomo psiholokih ili biolokih metoda ili i
jednih i drugih. U budunosti, drutveni sistemi nee biti podeeni tako da odgovaraju
potrebama ljudskih bia. Naprotiv, ljudska bia bie prilagoena potrebama sistema.
(27)

35

152. Uopteno govorei, tehnoloka kontrola ljudskog ponaanja verovatno nee biti
sprovoena sa totalitarnim namerama, niti ak sa svesnom eljom da se ogranii
ljudska sloboda. (28) Svaki novi korak u nametanju kontrole nad ljudskim umom bie
preduziman kao racionalan odgovor na neki problem s kojim se drutvo suoava, kao
to su leenje alkoholizma, smanjivanje stope kriminala ili podsticanje mladih da se
posvete nauci i tehnikim zanimanjima. U mnogim sluajevima koristie se humanistiko opravdanje. Na primer, kada psihijatar prepie depresivnom pacijentu neki
antidepresant, on tom pojedincu oigledno ini uslugu. Bilo bi nehumano uskratiti lek
nekome kome je potreban. Kada roditelji alju svoju decu u centre Sylivian Learnig,
da bi ova tamo bila manipulisana tako da se sa entuzijazmom bace na uenje, oni to
ine iz brige za dobrobit svoje dece. Mogue je da bi neki od tih roditelja voleli da nije
potrebno prolaziti kroz neku specijalistiku obuku da bi se dobio posao ili smatraju da
njihovom detetu ne treba ispirati mozak samo zato da bi postalo kompjuterski treber.
Ali, ta oni tu mogu? Ne mogu da promene drutvo, a njihovo dete moda nee moi
da nae posao ako ne ovlada odreenim vetinama. I onda ga alju Silvijanu.
153. Zato je mogue da kontrola ljudskog ponaanja nee biti sprovoena na osnovu
sraunate odluke vlasti ve kroz proces drutvene evolucije (RAPIDNE evolucije,
u svakom sluaju). Taj proces bie neodoljiv, zato to e svako novo dostignue,
posmatrano samo po sebi, izgledati korisno; ili e se initi da je zlo ugraeno u njegov
nastanak opravdano ili da je makar manje zlo nego da tog dostignua nije ni bilo
(videti paragraf 127). Na primer, propaganda se koristi u mnoge dobre svrhe, kao to
su borba protiv zlostavljanja dece ili rasne mrnje (videti napomenu br. 14). Seksualno
obrazovanje je oigledno korisno, ali ono za ishod (u meri u kojoj je uspeno) ima
oblikovanje seksualnih stavova izvan porodice i prenoenje vaspitanja u nadlenost
drave, oliene u javnom obrazovnom sistemu.
154. Pretpostavimo da je otkriven bioloki faktor koji poveava anse da neko dete
izraste u kriminalca i da neki oblik genetske terapije moe da taj faktor ukloni. (29)
Naravno, veina roditelja ija deca imaju tu crtu poslae ih na takvu terapiju. Bilo
bi nehumano postupiti drugaije, poto e dete najverovatnije imati bedan ivot
ako odraste u kriminalca. Ali, veina primitivnih drutava, za razliku od naeg, ima
nisku stopu kriminala, iako nemaju visokotehnoloke metode ili tako surov sistem
kanjavanja. Poto nema osnova za pretpostavku da moderni ovek ima jae uroene
predatorske sklonosti od primitivnog oveka, onda visoka stopa kriminala mora biti
posledica pritisaka koje moderni uslovi nameu ljudima, a kojima ovi ne mogu ili nee
da se prilagode. Tako tretman za uklanjanje potencijalno kriminalnih sklonosti makar
delimino nagovetava reinenjering ljudskih bia u skladu sa zahtevima sistema.
155. Nae drutvo je sklono da smatra za bolest svaki oblik miljenja ili ponaanja
koji nije u skladu sa sistemom. I to je razumljivo, utoliko to neuklapanje pojedinca
u sistem izaziva kako linu patnju, tako i probleme za sistem. Zato se manipulacija
pojedincem radi njegovog uklapanja u sistem vidi kao lek za bolest i samim tim
kao neto dobro.
156. U paragrafu 127 smo naglasili da ako korienje nekog novog tehnolokog izuma
U POETKU nije obavezno, ono NE OSTAJE takvo, zato to nove tehnologije menjaju
drutvo na nain koji funkcionisanje pojedinca bez korienja te tehnologije ini
tekim ili nemoguim. To vai i za tehnologiju ljudskog ponaanja. U svetu u kojem
veina mladih prolazi kroz programe koji treba da ih zainteresuju za uenje, roditelji
e praktino biti prisiljeni da ih u to ukljue; u suprotnom, ona bi, kada odrastu, bila
36

neznalice, u poreenju sa ostalima i ne bi mogla da nau posao. Ili pretpostavimo da

je otkriven neki bioloki tretman, bez nepoeljnih sporednih efekata, koji smanjuje
psiholoki stres od kojeg u naem drutvu pati mnogo ljudi. Ako veliki broj ljudi odlui
da proe kroz taj tretman, onda e opti nivo stresa u drutvu biti smanjen, tako e
sistem moi da pojaa pritiske koji izazivaju stres. U stvari, neto slino tome se ve
deava s jednim od najvanijih psiholokih sredstava kojima ovo drutvo raspolae, a
koje ljudima omoguava da smanje (ili makar privremeno izbegnu) stres: naime, sa
industrijom zabave (videti paragraf 147). Potronja masovne zabave nije obavezna:
nijedan zakon ne zahteva od nas da gledamo televiziju, da sluamo radio, itamo
magazine. Ali, zabava je ipak postala sredstvo za izbegavanje ili smanjivanje stresa
od kojeg je veina nas postala zavisna. Svi priaju o tome kako je televizija ubre, ali
skoro svi je gledaju. Malo je onih koji su se otarasili te navike i teko je nai osobu
koja danas ne koristi NEKI oblik masovnih medija. (A opet, sve do nedavno u ljudskoj
istoriji, ljudima je bilo sasvim dobro bez takve zabave, osim one koju je svaka lokalna
zajednica pravila za sebe.) Bez industrije zabave sistem verovatno ne bi mogao da
proizvodi tako velike pritiske koji izazivaju stres, kao to mu danas uspeva.
157. Ako pretpostavimo da industrijsko drutvo preivi, lako je mogue da tehnologija
ostvari praktino potpunu kontrolu nad ljudskim ponaanjem. Smatra se nespornim
da su ljudsko miljenje i ponaanje najveim delom bioloki uslovljeni. Kao to pokazuju eksperimenti, oseanja kao to su glad, zadovoljstvo, bes ili strah mogu biti
ukljuena i iskljuena elektrinom stimulacijom odreenih delova mozga. Pamenje moe biti izbrisano oteivanjem delova mozga ili se moe izbaciti na povrinu
elektrinom stimulacijom. Narkotici mogu da izazivaju halucinacije ili da menjaju
raspoloenje. Nematerijalna ljudska dua moda postoji ili ne postoji; ali, ako postoji,
ona je oigledno slabija od biolokih mehanizama ljudskog ponaanja. Da nije tako, istraivai ne bi mogli tako lako da manipuliu oseanjima i ponaanjem ljudi, koristei
narkotike i elektrinu struju.
158. Bilo bi prilino nepraktino kada bi svi ljudi imali elektrode u glavama kako
bi ih vlast drala pod kontrolom. Ali, injenica da su ljudske misli i oseanja toliko
otvoreni za bioloku intervenciju pokazuje da je problem kontrole ljudskog ponaanja
pre svega tehnike prirode; to je problem neurona, hormona i sloenih molekula; ona
vrsta problema koja je otvorena za intervenciju nauke. Ako imamo u vidu izuzetna
dostignua naeg drutva u reavanju tehnikih problema, vrlo je verovatno da e i u
oblasti kontrole ljudskog ponaanja doi do velikog napretka.
159. Da li e otpor javnosti spreiti uvoenje tehnoloke kontrole ljudskog ponaanja?
To bi se sigurno dogodilo kada bi sve takve mere bile uvedene odjednom. Ali, poto e
tehnoloka kontrola biti uvedena postepeno, u malim koracima, nee biti racionalnog
i ekasnog otpora javnosti. (Videti paragrafe 127, 132 i 153.)
160. One kojima sve ovo zvui kao nauna fantastika, podseamo da je jueranja
nauna fantastika dananja injenica. Industrijska revolucija je radikalno promenila
ovekovo okruenje i nain ivota, tako moemo oekivati da e, sa sve veom primenom tehnologije na ljudsko telo i um i sm ovek biti izmenjen jednako radikalno
kao i njegovo okruenje i nain ivota.

37

Ljudska vrsta na raskru

161. Ali, malo smo pourili s naom priom. Jedno je razvijati u laboratoriji niz psiholokih ili biolokih tehnika za manipulaciju ljudskih bia, a neto sasvim drugo
integracija tih tehnika u funkcionalni drutveni sistem. Ovaj drugi problem je mnogo
tei. Na primer, tehnike obrazovne psihologije nesumnjivo dobro funkcioniu u laboratorijskim kolama, u kojima su i razvijene, ali njih nije lako ekasno primeniti na
ceo obrazovni sistem. Svi znamo kakve su mnoge nae kole. Uitelji su suvie zauzeti
oduzimanjem noeva i pitolja od dece da bi imali kad da ih podvrgnu najnovijim
tehnikama za njihovo pretvaranje u kompjuterske trebere. I zato, uprkos svim tehnikim dostignuima u istraivanju ljudskog ponaanja, sistem se do danas nije pokazao
naroito uspenim u kontroli ljudskih bia. Ljudi ije je ponaanje sistem uglavnom
uspeo da stavi pod kontrolu pripadaju tipu koji bi se mogao nazvati burujskim. Ali,
sve je vie onih koji se, na ovaj ili onaj, nain bune protiv sistema: socijalnih parazita,
tinejderskih bandi, kultista, satanista, radikalnih ekologa, aktivista, itd.
162. Sistem je trenutno obuzet grozniavom borbom za prevazilaenje odreenih
problema koji ugroavaju njegov opstanak, meu kojima se, kao jedan od najvanijih,
izdvaja problem ljudskog ponaanja. Ako sistem, u relativno kratkom roku, uspe da
uspostavi dovoljan stepen kontrole nad ljudskim ponaanjem, onda e verovatno
preiveti. U suprotnom, propada. Smatramo da e se to pokazati u nekoliko sledeih
decenija, u narednih 40 do 100 godina.
163. Pretpostavimo da sistem preivi krizu iz sledeih nekoliko decenija. Do tada e
morati da rei ili da makar stavi pod kontrolu glavne probleme s kojima se suoava,
posebno problem socijalizacije ljudskih bia; drugim reima, morae da ljude uini
dovoljno pitomim, tako da njihovo ponaanje vie ne predstavlja pretnju po sistem.
Kada se to postigne, verovatno vie nee biti prepreka za razvoj tehnologije. Ona e
moi da napreduje ka svom loginom ishoditu: potpunoj kontroli svega to postoji
na Zemlji, ukljuujui ljudska bia i sve druge vane organizme. Sistem moe postati
jedinstvena, monolitna organizacija ili biti razbijen, u manjoj ili veoj meri, na odreen
broj organizacija, koje e se meusobno nadmetati i saraivati, kao to je to sluaj s
dananjim vladama, korporacijama i drugim velikim organizacijama. Ljudska sloboda
e uglavnom nestati, zato to e pojedinci i male grupe biti nemoni naspram velikih
organizacija, naoruanih, pored instrumenata za nadzor i ziku prinudu, supertehnologijom i arsenalom vrhunskih psiholokih i biolokih orua za manipulaciju. Samo
e mali broj ljudi imati stvarnu mo, ali ak e i njihova sloboda biti vrlo ograniena,
zato to e i njihovo ponaanje biti regulisano; kao to i dananji politiari i korporacijski menaderi mogu da zadre mo samo ako se kreu u odreenim, vrlo uskim
granicama.
164. Ne treba misliti da e sistem prestati da razvija nove tehnike za kontrolu ljudskih
bia i prirode kada se kriza iz narednih nekoliko decenija okona i poveana kontrola
vie ne bude neophodna za opstanak sistema. Naprotiv, kada teka vremena prou,
sistem e nastaviti da jo bre uspostavlja kontrolu nad ljudima i prirodom, zato to
vie nee biti sputavan sadanjim tekoama. Opstanak nije glavni motiv za poveavanje kontrole. Kao to smo objasnili u paragrama 8790, tehniari i naunici e
nastaviti sa svojim poslom, uglavnom kao zamenskom aktivnou; drugim reima,
oni e svoju potrebu za sticanjem moi zadovoljavati reavanjem tehnikih problema.
Nastavie da se bave time s nesputanim entuzijazmom; a meu najzanimljivijim i
38

najizazovnijim problemima bie razumevanje ljudskog tela i uma, kao i mogunosti

intervencije nad njihovim razvojem. Sve za dobrobit oveanstva, naravno.
165. Ali, pretpostavimo da se potresi koji slede u narednim decenijama pokau pretekim za sistem. Ako sistem propadne, moda e uslediti period haosa, nemirnih
vremena, kao to se u istoriji ve dogaalo. Nemogue je predvideti ta se sve moe
izroditi iz takvih okolnosti, ali ljudska vrsta e u svakom sluaju dobiti novu ansu.
Najvea opasnost bie obnavljanje industrijskog sistema u prvih nekoliko godina
posle sloma. Mnogi ljudi (posebno oni gladni moi) bie veoma zainteresovani da
fabrike ponovo prorade.
166. Zato e svi oni koji mrze ropstvo, koje industrijski sistem namee ljudskoj vrsti,
morati da se suoe s dva zadatka. Prvo, moramo raditi na zaotravanju drutvenih
tenzija koje potresaju sistem, da bismo poveali anse za njegov slom ili za njegovo
slabljenje, u meri koja e omoguiti revoluciju protiv njega. Drugo, neophodno je
razviti i propagirati ideologiju koja se suprotstavlja tehnologiji i industrijskom drutvu,
kada i ako sistem bude dovoljno oslabljen. U tom sluaju, takva ideologija e pomoi
da sistem ne bude obnovljen. Trebalo bi unititi fabrike, spaliti tehnike knjige, itd.

Ljudska patnja
167. Industrijski sistem nee propasti samo zbog revolucionarnog delovanja. Bie
neosetljiv na revolucionarne napade ukoliko ga njegovi sopstveni razvojni problemi
ne dovedu u ozbiljne tekoe. Prema tome, ako sistem propadne, to e biti ili spontano ili kroz proces koji e biti delom spontan, a delom potpomognut aktivnou
revolucionara. Ako doe do naglog sloma, mnogo ljudi e umreti, zato to je svetska
populacija prekoraila sve granice rasta, tako da se vie ne moe prehranjivati bez
napredne tehnologije. ak i ako slom bude dovoljno postepen, a populacija smanjena
vie zbog manjeg nataliteta, nego zbog poveane smrtnosti, proces deindustrijalizacije
e najverovatnije biti veoma haotian i doneti mnogo patnje. Naivno je misliti da se
tehnologija moe iskljuivati po fazama, na neki ureen nain, posebno zato to e
tehnoli na svakom koraku pruati estok otpor. Da li bi onda bilo okrutno raditi na
slomu sistema? Moda, ali moda i ne. Pre svega, revolucionari nee moi da unite
sistem ako on ve nema dovoljno problema, koji bi ga vremenom ionako doveli do
sloma; ali, to sistem postaje vei, to e posledice njegovog sloma biti tee; zato je
mogue da revolucionari, koji rade na ubrzavanju sloma, zapravo smanjuju razmere
katastrofe.
168. Drugo, treba izvagati, s jedne strane borbu i smrt, a s druge gubitak slobode i
dostojanstva. Za mnoge od nas, sloboda i dostojanstvo su mnogo vaniji nego dug
ivot ili izbegavanje zikog bola. Osim toga, svi emo jednog dana umreti i zato je
moda bolje umreti borei se za opstanak ili s nekim ciljem, nego proiveti dug, ali
prazan i besmislen ivot.
169. Tree, uopte nije izvesno da e opstanak sistema doneti manje patnje, nego
njegov slom. Sistem je ve izazvao beskrajnu patnju irom sveta i nastavlja da je
proizvodi. Drevne kulture, koje su vekovima pruale ljudima zadovoljavajui odnos s
blinjima i okruenjem, bile su razorene u dodiru sa industrijskim drutvom, to je za
posledicu imalo ceo niz ekonomskih, ekolokih, drutvenih i psiholokih problema.
Jedna od posledica prodora industrijskog drutva bio je i poremeaj tradicionalnih
39

naina za kontrolu raanja. Odatle populaciona eksplozija i sve njene posledice. Tu je

zatim i iroko rasprostranjena psiholoka patnja u navodno bogatim zemljama Zapada
(videti paragrafe 44 i 45). Niko ne zna kakve e biti posledice unitavanja ozonskog
omotaa, efekta staklene bate i drugih, nepredvidivih ekolokih problema. A kao to
pokazuje irenje nuklearnog naoruanja, nove tehnologije se ne mogu drati podalje
od ruku diktatora i neodgovornih nacija Treeg sveta. Da li se ikome svia pomisao
ta bi Irak ili Severna Koreja mogli da urade sa genetskim inenjeringom?
170. Ah! kau tehnoli, Nauka er sve to srediti! Pobediemo glad, eliminisati psiholoku patnju, uiniti da svi budu zdravi i sreni! Da, naravno. To nam priaju ve 200
godina. Industrijska revolucija je trebalo da iskoreni siromatvo, uini svakoga srenim, itd. Stvarni rezultati su bili potpuno drugaiji. Tehnoli su beznadeno naivni (ili
skloni samoobmanjivanju) u svom pristupu drutvenim problemima. Oni nisu svesni
injenice (ili je ignoriu) da kada se velike promene, ak i naizgled korisne, uvedu
u drutvo, one proizvode niz manjih promena, veinom nepredvidljivih (paragraf
103). Rezultat je drutveni poremeaj. Zato je vrlo verovatno da e tehnoli, u svojim
nastojanjima da pobede glad i bolest, kao i da pripitome i usree ljude, malo po malo,
stvoriti drutveni sistem optereen uasnim problemima, mnogo veim od dananjih.
Na primer, naunici se razmeu da e pobediti glad stvarajui nove, genetski modikovane jestive biljke. Ali, to e ljudskoj populaciji omoguiti neogranien rast, a dobro
je poznato da gomilanje poveava stres i agresivnost. To je samo jedan od primera za
one PREDVIDLJIVE probleme koji e se pojaviti. Naglaavamo da e, kao to pokazuju
ranija iskustva, tehnoloki progres izazvati i nove probleme, koje je NEMOGUE predvideti (paragraf 103). U stvari, jo od Industrijske revolucije, tehnologija je drutvu
samo donosila nove probleme, mnogo bre nego to je ono uspevalo da rei stare. Zato
je potreban dugaak i bolan period ispitivanja da bi tehnoli odstranili sve bagove
iz svog Vrlog Novog Sveta (ako u tome ikada uspeju). U meuvremenu, bie mnogo
patnje. Prema tome, uopte nije jasno kako e opstanak industrijskog drutva biti
manje bolan nego njegov slom. Tehnologija je dovela ljudsku vrstu u poziciju iz koje
nema lakog izlaza.

Budunost
171. Ali, pretpostavimo da je industrijsko drutvo preivelo i da su iz sistema uklonjeni svi bagovi, tako da ono funkcionie bez smetnji. Kakvo bi to drutvo bilo?
Razmotriemo nekoliko mogunosti.
172. Prvo, poimo od toga da su naunici uspeli da razviju inteligentne maine koje
sve mogu da rade bolje od ljudi. U tom sluaju, sav rad bi obavljao masivni, visokoorganizovani sistem maina i nikakav ljudski napor ne bi bio potreban. Mogua su dva
scenarija: da mainama bude dozvoljeno samostalno donoenje odluka, bez ljudskog
nadzora ili da ljudska kontrola nad mainama bude zadrana.
173. Ako maine budu donosile sve odluke, onda nikako neemo moi da utiemo
na posledice, poto bi ponaanje takvih maina bilo nepredvidljivo. Samo ukazujemo
da bi sudbina ljudske vrste mogla nai u milosti i nemilosti maina. Moglo bi se
prigovoriti da ljudi nikada nee biti toliko ludi da svu mo prepuste mainama. Ali,
mi ne tvrdimo ni da e ljudi dobrovoljno prepustiti vlast mainama, niti da e maine
samoinicijativno preuzeti vlast. Samo ukazujemo da bi ljudska vrsta mogla lako postati
40

toliko zavisna od maina, da ne bi imala drugog praktinog izbora osim da prihvati

sve njihove odluke. Poto e drutvo i problemi s kojima se ono suoava postajati sve
sloeniji, a maine sve inteligentnije, ljudi e im preputati sve vie odluka, prosto
zato to e to donositi bolje rezultate. Vremenom e moda biti dostignut stepen u
kojem e odluivanje o stvarima neophodnim za odravanje sistema postati toliko
sloeno da e se ljudska bia pokazati nedovoljno inteligentnim. U toj taki, maine e
imati stvarnu kontrolu. Ljudi nee moi da prosto iskljue maine, zato to e toliko
zavisiti od njih da bi njihovo iskljuivanje bilo isto to i samoubistvo.
174. S druge strane, mogue je da e ljudi zadrati kontrolu nad mainama. U tom
sluaju, proseni ovek bi mogao da ima kontrolu nad nekim mainama u linom
vlasnitvu, kao to su kola ili raunar, ali kontrola nad velikim mainskim sistemima
bila u rukama siune elite kao i danas, samo uz dve razlike. Zahvaljujui naprednim
tehnikama, elita e imati jo veu kontrolu nad masama; a poto ljudski rad vie nee
biti neophodan, mase e postati suvian, nepotreban teret za sistem. Ako je elita
beskrupulozna, ona moe odluiti da prosto istrebi masu oveanstva. Ako je humana,
moda e upotrebiti propagandu ili neke druge psiholoke ili bioloke tehnike da bi
smanjila natalitet, sve dok vei deo oveanstva ne iezne, ostavljajui svet eliti. Ili,
ako tu elitu ine liberali meka srca, ona moe odluiti da preuzme ulogu dobrih pastira
ljudske vrste. Oni e se postarati da zike potrebe svih ljudi budu podmirene, da sva
deca odrastu u psiholoki higijenskim uslovima, da svako ima dobar hobi kojim e biti
potpuno okupiran i da svi oni koji mogu postati nezadovoljni prou kroz tretman
koji e izleiti njihov problem. Naravno, ivot e biti besmislen, tako da e ljudi
morati da budu bioloki ili psiholoki oblikovani kako bi se uklonila njihova potreba
za sticanjem moi ili naveli da tenju ka moi skrenu u neki bezazleni hobi. Ta
izmenjena ljudska bia bi u takvom drutvu mogla biti srena, ali sigurno ne bi bila
slobodna. Bila bi svedena na nivo domaih ivotinja.
175. Ali, pretpostavimo da naunici nisu uspeli da razviju vetaku inteligenciju,
tako da je ljudski rad ostao neophodan. ak i tada, maine e obavljati sve vei broj
prostijih zadataka, tako da e viak manje sposobnih radnika biti sve vei. (Vidimo
da se to ve dogaa. Ima mnogo ljudi kojima je teko ili nemogue da nau posao,
zato to iz intelektualnih ili psiholokih razloga ne mogu da steknu kvalikacije koje
bi ih uinile korisnim za sadanji sistem.) Zaposlenima e biti postavljani sve vei
zahtevi: morae da se sve vie obuavaju, stalno stiu nove sposobnosti, budu sve
pouzdaniji, prilagodljiviji i posluniji, jer e sve vie liiti na elije nekog dinovskog
organizma. Radni zadaci e biti sve specijalizovaniji, tako da e njihov rad, u izvesnom
smislu, izgubiti dodir sa stvarnou, poto e biti sveden samo na njen siuni deo.
Sistem e morati da se slui svim sredstvima, psiholokim ili biolokim, da bi ljude
uinio pitomim, da bi stekli sposobnosti koje sistem zahteva i da bi svoju potrebu
za moi skrenuli ka nekom specijalizovanom zadatku. Ali, tvrdnja da bi ljudi u
takvom drutvu morali biti posluni zahteva dodatno objanjenje. Drutvo e moda
smatrati da je konkurencija korisna, ukoliko bude raspolagalo nainima da je usmeri na
nain koji odgovara potrebama sistema. Zamislimo drutvo u kojem vlada beskrajna
konkurencija oko pozicija koje donose presti i mo. Ali, svega nekolicina moe dospeti
na vrh, gde se nalazi jedina prava mo (videti kraj paragrafa 163). Takvo drutvo, u
kojem bi neko mogao da zadovolji svoju potrebu za moi samo ako gazi sve pred
sobom i drugima uskrauje priliku za sticanje moi, zaista bi bilo odbojno.

41

176. Mogu se zamisliti scenariji sastavljeni od elemenata koje smo upravo razmotrili.
Na primer, mogue je da e maine preuzeti veinu poslova od stvarnog, praktinog
znaaja, dok e ljudi obavljati relativno beznaajne zadatke. Sve govori da e, na primer,
siloviti razvoj uslunog sektora obezbediti posao za ljudska bia. Ljudi e provoditi
vreme tako to e jedni drugima glancati cipele, prevoziti jedni druge taksijima, praviti
jedni drugima razne rukotvorine, posluivati jedni druge u restoranima, itd. Nama to
izgleda kao krajnje bedan ishod za ljudsku vrstu i sumnjamo da bi veina ljudi nala
ispunjenje u tako besmislenim preokupacijama. Oni bi traili neke druge, opasnije
aktivnosti (droge, zloin, kultove, huliganske grupe), sve dok na kraju ne bi bili
bioloki ili psiholoki oblikovani tako da se prilagode takvom nainu ivota.
177. Suvino je napominjati da ovi scenariji ne iscrpljuju sve mogunosti. Oni samo
ukazuju na ishode koji nam izgledaju najizvesniji. Ali, ne vidimo scenarije koji bi bili
neto verovatniji od ovih koje smo upravo opisali. Vrlo je verovatno da e, ako preivi
narednih 40 do 100 godina, industrijsko-tehnoloki sistem vremenom razviti odreene
opte karakteristike: pojedinci (barem oni buroaskog tipa, koji su integrisani u
sistem, pokreu ga i zato imaju svu mo) bie jo zavisniji od velikih organizacija;
bie socijalizovani vie nego ikada, a njihove zike i mentalne sposobnosti bie
u znaajnoj (moda i najveoj) meri vetaki oblikovane, umesto da budu proizvod
sluaja (ili Boje volje ili ega god); a ono to e moda preostati od divlje prirode bie
svedeno na uzorke za nauno istraivanje i drano pod nadzorom i upravom naunika
(i zato vie nee biti zaista divlje). Posmatrano na due staze (recimo, u narednih
nekoliko vekova), mogue je da ni ljudska vrsta, kao ni neki drugi vani organizmi
nee postojati u sadanjem obliku, zato to kada jednom ponete da genetski menjate
organizme nema razloga da se u nekoj taki zaustavite, tako da e se modikacije
verovatno nastaviti sve dok ovek i drugi organizmu ne budu potpuno izmenjeni.
178. ta god da se dogodi, izvesno je da tehnologija za ljudska bia stvara novo ziko
i drutveno okruenje, radikalno drugaije od spektra ivotnih uslova u kojem je
prirodna selekcija ziki i psiholoki prilagoavala ljudsku vrstu. Ako se ovek ne
prilagodi tom novom okruenju, tako to e se vetaki izmeniti, onda e se prilagoditi
kroz dugotrajan i bolan proces prirodne selekcije. Prva mogunost je daleko izvesnija.
179. Zato je bolje odbaciti ceo ovaj smrdljivi sistem i preuzeti sve konsekvence.

Strategija
180. Tehnoli nas uvlae u krajnje neodgovornu avanturu u nepoznato. Mnogi vide
ta nam je doneo tehnoloki progres, ali ipak imaju pasivan stav prema tome, jer misle
da je to neminovno. Ali, mi (FC) ne mislimo da je to neminovno. Mislimo da to moe
biti zaustavljeno i sada emo naznaiti kako nameravamo da to izvedemo.
181. Kao to smo rekli u paragrafu 166, dva glavna zadatka su izazivanje drutvenih
potresa i nestabilnosti u industrijskom drutvu kao i razvijanje i propagiranje ideologije koja se suprotstavlja tehnologiji i industrijskom sistemu. Kada sistem bude
dovoljno uzdrman i nestabilan, stvorie se uslovi za revoluciju protiv tehnologije.
Obrazac bi mogao biti slian onom iz revolucija u Francuskoj i Rusiji. I francusko i
rusko drutvo su nekoliko decenija pre svojih revolucija pokazivali sve vee znake
stresa i slabosti. U meuvremenu, bile su razvijene ideologije koje su ponudile vizije
novog sveta, potpuno drugaijeg od starog. Kada je stari sistem bio u dovoljnoj meri
42

izloen dodatnim potresima (nansijska kriza u Francuskoj, vojni poraz u Rusiji), bio
je zbrisan revolucijom. Mi predlaemo neto slino.
182. Moglo bi se prigovoriti da su revolucije u Francuskoj i Rusiji bile neuspesi. Ali,
veina revolucija ima dva cilja. Jedan je da se uniti stari oblik drutva, a drugi da se
stvori novo, u skladu sa vizijom revolucionara. Francuski i ruski revolucionari nisu
uspeli (sreom!) da stvore drutvo o kojem su sanjali, ali su bili potpuno uspeni u
unitavanju starog. Nemamo iluzija o mogunosti stvaranja nekog novog, idealnog
drutva. Na jedini cilj je unitenje postojeeg.
183. Ali, ideologija koja eli snanu podrku, mora imati pozitivni ideal, isto koliko i
negativni; ona mora biti ZA neto, kao to mora biti i PROTIV neega. Pozitivni ideal
koji predlaemo je Priroda. Tanije, DIVLJA priroda: oni aspekti funkcionisanja Zemlje
i ivota na njoj koji su nezavisni od ljudskog upravljanja i slobodni od ovekovog
meanja i kontrole. A pod divljom prirodom podrazumevamo i ljudsku prirodu, koja
za nas predstavlja one aspekte funkcionisanja ovekovog bia koji nisu podvrgnuti
regulaciji od strane organizovanog drutva, nego su proizvod ili sluaja ili slobodne
volje ili Boga (u zavisnosti od vaih verskih ili lozofskih ubeenja.)
184. Priroda prua savren kontraideal tehnologiji i to iz nekoliko razloga. Priroda
(sve ono to je izvan moi sistema) je suprotnost tehnologiji (koja nastoji da beskonano iri mo sistema). Veina ljudi e se sloiti da je priroda lepa; ona svakako
ima ogromnu privlanost. Radikalni ekolozi VE zagovaraju ideologiju koja uzdie
prirodu i suprotstavlja se tehnologiji. (30) Nije neophodno da se u ime prirode pravi
neka utopijska himera ili neki novi drutveni poredak. Priroda se sama brine o sebi:
to je spontana kreacija koja je postojala mnogo pre bilo kakvog ljudskog drutva; a
tokom bezbrojnih vekova, mnoga od njih su koegzistirala s prirodom ne nanosei joj
veliku tetu. Tek sa Industrijskom revolucijom posledice ljudskog drutva po prirodu
su postale katastrofalne. Da bi taj pritisak na nju popustio, nije neophodno stvarati
neki poseban drutveni sistem; treba se samo otarasiti industrijskog drutva. To, naravno, nee reiti sve probleme. Industrijsko drutvo je ve nanelo strahovitu tetu
prirodi i bie potrebno mnogo vremena da se ti oiljci zacele. Pored toga, ak su je
i neka preindustrijska drutva znaajno otetila. Ipak, osloboenje od industrijskog
drutva obavie veliki deo posla. To e ukloniti najgore pritiske na prirodu, tako da
e ona poeti da se oporavlja. To e unititi i kapacitet organizovanog drutva za
uspostavljanje sve vee kontrole nad prirodom (ukljuujui i ljudsku prirodu). Kakvo
god drutvo da nastane posle nestanka indutrijskog sistema, izvesno je da e veina
iveti u bliskom dodiru s prirodom, zato to u odsustvu naprednih tehnologija nema
drugog naina na koji bi ljudi MOGLI iveti. Da bi se prehranili, morae da budu seljaci,
pastiri, ribari, lovci, itd. Pored toga, lokalna autonomija e se generalno poveati, zato
to e nedostatak naprednih tehnologija i brze komunikacije ograniiti kapacitete
vlasti i drugih velikih organizacija za kontrolu lokalnih zajednica.
185. Kada je re o negativnim posledicama eliminacije industrijskog drutva znate
kako kau: ne moete da pojedete svoj kolai i da ga opet imate. Da biste neto stekli,
neto morate da rtvujete.
186. Veina ljudi mrzi psiholoke konikte. To je razlog zato izbegavaju bilo kakvo
ozbiljno razmiljanje o tekim drutvenim pitanjima i pristaju da im se ona predstavljaju na prost, crno-beli nain: OVO je sasvim dobro, a ONO je sasvim LOE. Zato bi
revolucionarna ideologija trebalo da se razvija na dva nivoa.
43

187. Na suptilnijem nivou, ta ideologija treba da se obraa ljudima koji su inteligentni,

promiljeni i racionalni. Cilj je stvaranje jezgra koje e se industrijskom sistemu
suprotstaviti na racionalan, osmiljen nain, s punim uvaavanjem tekoa i problema
koji se tu javljaju, ali i sa sveu o ceni oslobaanja od njega. Posebno je vano privui
ljude tog tipa, zato to bi se oni mogli iskoristiti za uticaj na druge ljude. Njima bi se
trebalo obraati na to racionalnijem nivou. injenice nikada ne bi smele biti namerno
iskrivljene, a vatrene govore bi trebalo izbegavati. To ne znai da se ne treba obraati
emocijama, nego da to obraanje ne sme da iskrivljuje istinu ili ini bilo ta to bi
ugrozilo intelektualni kredibilitet te ideologije.
188. Na drugom nivou, tu ideologiju bi trebalo propagirati u jednostavnijem obliku,
koji e nemisleoj veini omoguiti da sukob izmeu tehnologije i prirode sagleda na
nedvosmislen nain. Ali, ak ni na tom nivou ona ne bi smela biti izraena jeftinim,
plahovitim ili iracionalnim jezikom, koji odbija promiljene i racionalne ljude. Jeftina,
zapaljiva propaganda ponekad postie impresivne kratkorone efekte, ali bolje je
vezati za sebe, na due staze, mali broj inteligentnih i posveenih ljudi, nego raspaljivati strasti nemislee, prevrtljive gomile, koja e promeniti stav im se pojavi neki
galamdija koji raspolae boljim propagandnim trikovima. Ipak, zapaljiva propaganda
e moda biti neophodna kada se sistem priblii svom kolapsu i konanom sukobu
rivalskih ideologija, koji e odluiti koja e od njih biti dominantna posle nestanka
starog sveta.
189. Pre tog konanog obrauna, revolucionari ne treba da oekuju da e veina ljudi
biti na njihovoj strani. Istoriju stvaraju aktivne, odlune manjine, a ne veina, koja
retko kada ima jasnu i celovitu ideju o tome ta zaista eli. Sve dok ne kucne as za
konani prodor ka revoluciji, (31) zadatak revolucionara nee biti zadobijanje povrne
podrke veine, ve stvaranje malog jezgra duboko posveenih ljudi. Kada je re o
veini, bie dovoljno da se ona uini svesnom postojanja nove ideologije i da se na nju
esto podsea. Naravno, podrka veine je poeljna, ali ne po cenu slabljenja jezgra
ozbiljno posveenih ljudi.
190. Svaki oblik drutvenog sukoba podstie destabilizaciju sistema, ali treba voditi
rauna koji se konikti ohrabruju. Linija sukoba treba da ide izmeu mase ljudi i elite
industrijskog drutva (politiara, naunika, viih menadera, vladinih funkcionera,
itd.) Ta linija NE SME ii izmeu revolucionara i veine ljudi. Na primer, bilo bi loe
kada bi revolucionari usvojili strategiju osuivanja Amerikanaca zbog njihovih potroakih navika. Umesto toga, prosenog Amerikanca treba opisati kao rtvu reklamne i
marketinke industrije, koje su ga uvukle u kupovinu nepotrebnog smea i koje prua
slabu utehu za gubitak slobode. Svaki pristup treba da bude u skladu s injenicama.
Moda je samo stvar ugla posmatranja da li optuujete reklamnu industriju zbog
manipulacije javnosti ili javnost zbog toga to doputa da bude manipulisana. Ali,
strateki gledano, u naelu treba izbegavati optuivanje javnosti.
191. Treba dobro razmisliti pre nego to se ohrabri bilo koji drugi drutveni sukob osim
onog izmeu vladajue elite (to ukljuuje i tehnologiju) i najire javnosti (nad kojom
tehnologija ispoljava svoju mo). Pre svega, ti drugi sukobi esto odvlae panju od
onih najvanijih (izmeu vladajue elite i obinih ljudi, izmeu tehnologije i prirode);
drugo, neki sukobi mogu ak podstai tehnologizaciju, ako svaka strana pokua da
iskoristi tehnoloku mo da bi stekla prednost u odnosu na protivnike. To se jasno
vidi u sukobima izmeu nacija, kao i u unutranjim etnikim sukobima. Na primer,
u Americi, mnogi crnaki lideri grozniavo nastoje da Afroamerikancima pribave
44

mo, traei za njih mesto u tehnolokoj i politikoj eliti. Oni hoe da tu bude to
vie crnih vladinih slubenika, naunika, korporacijskih menadera i tako redom. Na
taj nain oni samo pomau utapanje afroamerike podkulture u tehnoloki sistem.
Uopteno govorei, treba ohrabrivati samo one drutvene sukobe koji se uklapaju u
sukob izmeu vladajue elite i obinih ljudi, odnosno tehnologije i prirode.
192. Ali, nain za ohrabrivanje etnikih sukoba NE SME biti militantno zagovaranje
manjinskih prava (videti paragrafe 21 i 29). Umesto toga, iako manjine trpe manje ili
vee nepravde, revolucionari treba da naglaavaju da su te nepravde od perifernog
znaaja. Na pravi neprijatelj je industrijsko-tehnoloki sistem, a u borbi protiv tog
sistema etnike razlike nemaju nikakav znaaj.
193. Revolucija na koju mislimo ne mora nuno da znai oruani ustanak protiv bilo
koje vlade. Ona moe, ali ne mora da ukljuuje ziko nasilje. To nee biti POLITIKA
revolucija. Njen fokus e biti na tehnologiji i ekonomiji, ne na politici. (32)
194. Revolucionari bi verovatno trebalo da IZBEGAVAJU dolazak na vlast, legalnim
ili nelegalnim sredstvima, sve dok industrijski sistem ne bude oslabljen do take
sloma i kada veina ljudi bude videla kao neuspeh. Pretpostavimo da neka zelena
partija na izborima osvoji veinu mesta u Kongresu Sjedinjenih Drava. Da ne bi
izneverila ili razvodnila svoju ideologiju, ona e morati da preduzme energine mere
za zaustavljanje ekonomskog rasta. Posledice tih mera bie katastrofalne za prosene
ljude: doi e do masovne nezaposlenosti, oskudice roba, itd. ak i kada bi najgore
posledice bile izbegnute nadljudski vetom upravom, ljudi bi opet morali da se lie
luksuznih roba od kojih su postali zavisni. Nezadovoljstvo bi raslo, zelena partija bi
bila zbaena sa vlasti, a revolucionari prisiljeni na teak uzmak. Zato revolucionari
ne bi trebalo da osvajaju vlast sve dok sistem ne dospe u takvu pometnju da svakome
bude jasno da je to posledica smog industrijskog sistema, a ne politikog delovanja
revolucionara. Revolucija protiv tehnologije mora biti revolucija odmetnika, revolucija
odozdo, a ne odozgo.
195. Revolucija mora biti internacionalna i svetska. Ona se ne moe izvoditi od nacije do nacije. Kad god neko predloi da bi, na primer, Ujedinjene Nacije trebalo da
zaustave tehnoloki progres ili ekonomski rast, ljudi poinju da histeriu i vrite kako
e nas, ako ponemo da tehnoloki zaostajemo, Japanci pretei. Sveti roboti! Planeta
e izleteti iz svoje orbite, ako Japancima ikada uspe da prodaju vie kola nego mi!
(Nacionalizam je moan promoter tehnologije.) Neki malo trezveniji tvrde da bi svet
mogao pasti u ruke diktatora, ako relativno demokratske nacije zaostanu u tehnolokom razvoju, a diktatorske nacije, kao to su Kina, Vijetnam i Severna Koreja, nastave
na napreduju. To je razlog zato industrijski sistem treba napasti u svim nacijama
istovremeno, koliko je to mogue. Istina, nema garancija da bi industrijski sistem
mogao biti uniten u priblino isto vreme irom sveta i ak je razumljiva bojazan da
bi pokuaj ruenja sistema vodio ka tome da ga preuzmu diktatori. To je rizik koji
treba preuzeti. A vredelo bi ga preuzeti, zato je to je razlika izmeu demokratskog
industrijskog sistema i onog pod kontrolom diktatora mala, u poreenju s razlikom
izmeu industrijskog i neindustrijskog sistema. (33) ak bi se moglo rei da je industrijski sistem pod kontrolom diktatora povoljniji, zato to su se takvi sistemi obino
pokazivali neekasnim i samim tim skloniji slomu. Pogledajte Kubu.
196. Revolucionari treba da razmotre povoljne efekte nekih mera koje nastoje da
svetsku ekonomiju poveu u jedinstvenu celinu. Sporazumi o slobodnoj trgovini, kao
45

to su NAFTA ili GATT, verovatno su tetni po ivotno okruenje na krae staze, ali
dugorono gledano, to moda ima neke prednosti zato to poveava meuzavisnost
nacija. Bilo bi lake unititi sistem na svetskom nivou, ako je svetska ekonomija toliko
povezana da bi njen slom u bilo kojoj od najvanijih nacija imao za posledicu slom u
svim industrijalizovanim delovima sveta.
197. Neki ljudi govore kako moderni ovek ima previe moi, suvie kontrole nad
prirodom; takvi se zalau za pasivnije ponaanje ljudske vrste. U najboljem sluaju,
ti ljudi se izraavaju neprecizno, zato to ne vide razliku izmeu moi VELIKIH
ORGANIZACIJA i moi POJEDINACA i MALIH GRUPA. Pogreno je zagovarati
odricanje od moi i pasivnost, zato ljudi imaju POTREBU za moi. Moderni ovek
kao kolektivni entitet to jest, kao industrijski sistem ima neogranienu mo nad
prirodom i mi (FC) u tome vidimo zlo. Ali, moderni POJEDINCI i MALE GRUPE imaju
manje moi nego to je primitivni ovek ikada imao. Uopteno govorei, najvei deo
moi koju moderni ovek ima nad prirodom, ne nalazi se u rukama pojedinaca
ili malih grupa nego u rukama velikih organizacija. Proseni moderni POJEDINAC
moe da raspolae moima tehnologije samo u uskim granicama i pod nadzorom i
kontrolom sistema. (Za sve vam je potrebna neka dozvola, a s dozvolama idu i pravila
i propisi.) Pojedinac raspolae samo onim tehnolokim moima koje mu sistem odobri.
Njegova LINA mo nad prirodom je zanemarljiva.
198. Primitivni POJEDINCI i MALE GRUPE zapravo imaju znaajnu mo nad prirodom;
ili bi moda trebalo rei, UNUTAR prirode. Kada je primitivnom oveku potrebna
hrana, on zna kako da pronae i pripremi jestivo korenje, kako da prati divlja i ulovi
je runo napravljenim orujem. On zna kako da se zatiti od hladnoe, kie, opasnih
ivotinja, itd. Primitivni ovek je nanosio relativno malu tetu prirodi zato to je
KOLEKTIVNA mo primitivnog drutva bila zanemarljiva u odnosu na KOLEKTIVNU
mo industrijskog drutva.
199. Umesto odricanja od moi i pasivnosti, treba zagovarati slamanje moi INDUSTRIJSKOG SISTEMA, zato to e to drastino POVEATI mo POJEDINACA i MALIH
GRUPA.
200. Sve dok industrijski sistem ne bude teko oteen, njegovo unitenje treba da
bude JEDINI cilj revolucionara. Drugi ciljevi e samo odvlaiti panju i energiju od
onog glavnog. Jo vanije, ako revolucionari dozvole sebi da imaju bilo kakav drugi cilj
osim unitenja tehnologije, doi e u iskuenje da je koriste kao sredstvo za ostvarenje
tog drugog cilja. Ako podlegnu tom iskuenju, pae pravo u zamku tehnologije, zato
to je moderna tehnologija jedinstven, vrsto organizovan sistem, u kojem, ako hoete
da iskoristite NEKU tehnologiju, morate da zadrite VEINU drugih tehnologija, tako
da na kraju rtvujete samo njen simbolini deo.
201. Recimo da revolucionari postave kao cilj drutvenu pravdu. Imajui u vidu
ljudsku prirodu, drutvena pravda nije neto to dolazi spontano; ona se mora zavesti
silom. Da bi je zaveli, revolucionari moraju zadrati centralizovanu organizaciju i
kontrolu. Bie im potrebna sredstva za brz transport i komunikaciju na velikim udaljenostima, pa tako i sva tehnologija na kojoj poivaju transportni i komunikacioni
sistemi. Da bi nahranili i odenuli siromane, revolucionari e morati da koriste poljoprivredu, proizvodne tehnologije i tako redom. Prema tome, pokuaj da se postigne
drutvena pravda, primorae ih da zadre najvei deo tehnolokog sistema. Nije stvar

46

u tome da imamo neto protiv drutvene pravde, nego da se ne dozvoli da to omete

pokuaj osloboenja od tehnolokog sistema.
202. Bilo bi beznadeno kada bi revolucionari pokuali da napadnu sistem, a da pri
tom ne koriste NEKE tehnologije. Ako, nita drugo, potrebni su im komunikacioni
mediji radi irenja njihove poruke. Ali, oni treba da koriste modernu tehnologiju samo
u JEDNU svrhu: radi napada na tehnoloki sistem.
203. Zamislimo alkoholiara koji sedi ispred bureta vina. Zamislimo kako govori sebi,
Vino ti nee koditi, ako ga pije umereno. U stvari, u malim koliinama, ono je zdravo!
Nee mi nita smetati ako popijem samo gutljaj . . . Znate ta onda sledi. Nikada ne
gubite iz vida da se ljudi prema tehnologiji odnose kao alkoholiar prema buretu vina.
204. Revolucionari treba da imaju to je mogue vie dece. Nauno je dokazano da su
drutveni stavovi u znaajnoj meri nasledni. Ne kaemo da je drutveni stav direktna
posledica neije genetske konstitucije, ve da su karakterne crte delimino nasledne i
da one, u konkretnom drutvenom kontekstu, tee da osobu uine sklonijom ovom
ili onom drutvenom stavu. Ti nalazi su bili osporavani, ali prilino neubedljivo i to,
po svemu sudei, iz ideolokih razloga. U svakom sluaju, niko ne spori da su deca,
u proseku, sklona da zauzmu drutvene stavove sline stavovima svojih roditelja. S
nae take gledita, nije vano da li se ti stavovi prenose genetski ili vaspitanjem. U
oba sluaja, injenica je da se oni PRENOSE.
205. Problem je u tome to se ljudi skloni pobuni protiv industrijskog sistema brinu
zbog rasta populacije, tako da esto imaju malo dece ili ih nemaju uopte. Na taj nain
oni moda preputaju svet ljudima koji podravaju ili makar toleriu industrijski
sistem. Da bi se obezbedilo jaanje sledee generacije revolucionara, potrebno je da
se sadanja generacija to vie reprodukuje. Time e neznatno pogorati problem
prevelike populacije. Najvaniji problem je unitenje industrijskog sistema, zato to
e posle njegovog nestanka ljudska populacija neminovno opasti (videti paragraf
167); u suprotnom, ukoliko industrijski sistem preivi, on e nastaviti s razvijanjem
novih tehnika za proizvodnju hrane, koje e omoguiti praktino neogranien rast
populacije.
206. Kada je re o revolucionarnoj strategiji, jedino na emu apsolutno insistiramo
je da jedini i svemu nadreeni cilj mora biti eliminacija moderne tehnologije i da se
ne sme dozvoliti da bilo koji drugi cilj bude vaniji. to se ostalog tie, revolucionari
treba da zauzmu empirijski stav. Ako iskustvo pokae da neki od iznetih predloga ne
donose dobre rezultate, treba ih odbaciti.

Dve vrste tehnologije

207. Jedan od prigovora koji e se verovatno uputiti naem vienju revolucije, glasi da
je takva revolucija osuena na propast, zato to je (kako se misli) tehnologija tokom
istorije samo napredovala, bez uzmaka, tako da je tehnoloka regresija nemogua. Ali,
to nije tano.
208. Razlikujemo dve vrste tehnologija: male i organizaciono-zavisne tehnologije. Male tehnologije su one koje se mogu koristiti u manjim zajednicama bez spoljne podrke.
Organizaciono-zavisne tehnologije su one koje zavise od velikih drutvenih organizacija. Ne znamo ni za jedan znaajan sluaj regresije u oblasti malih tehnologija. Ali,
47

organizaciono-zavisne tehnologije JESU nazadovale, kada bi drutvene organizacije od

kojih su zavisile doivele slom. Primer: kada se Rimsko carstvo raspalo, njegove male
tehnologije su preivele, zato to je svaki veti seoski zanatlija mogao da napravi, na
primer, vodeniki toak, a svaki veti kova da napravi elik po rimskoj metodologiji
i tako redom. Ali, rimske organizaciono-zavisne tehnologije su NAZADOVALE. Njihovi akvadukti su bili zaputeni i nikada nisu bili obnovljeni. Rimski sistem gradskih
sanitarija bio je zaboravljen, tako da su sanitarni sistemi evropskih gradova tek od
nedavno dostigli nivo onih iz starog Rima.
209. Razlog zato se ini da tehnologija stalno napreduje je to to su pre Industrijske
revolucije prevagu svuda imale male tehnologije. Ali, veina tehnologija razvijenih od
Industrijske revolucija na ovamo bila je organizaciono-zavisna. Pogledajmo, na primer,
friider. Bez fabriki proizvedenih delova ili usluga postfabrikih mainskih radionica,
aica lokalnih zanatlija nema praktino nikakve anse da napravi taj ureaj. Ako bi
im nekim udom uspelo da naprave jedan, on bi bio neupotrebljiv bez stabilnog izvora
elektrine energije. Znai, morali bi da naprave branu na reci i konstruiu generator.
Za generator im je potrebna velika koliina bakarne ice. Pokuajte da to napravite
bez moderne tehnologije. I gde bi nali odgovarajui gas za friider? Bilo bi mnogo
lake napraviti trapove ili hranu uvati suenjem ili dimljenjem, kao to se to radilo
pre pojave friidera.
210. Prema tome, jasno je da bi sa konanim slomom industrijskog sistema, tehnologija
izrade friidera brzo nestala. Isto vai i za ostale organizaciono-zavisne tehnologije. A
kada se neka takva tehnologija izgubi za jednu generaciju, potrebni su vekovi da bi se
ona obnovila, kao to su bili potrebni vekovi i da bi se prvi put napravila. Preostale
tehnike knjige bile bi malobrojne i ratrkane. Industrijsko drutvo, izgraeno od
paria, bez spoljne pomoi, moglo bi da se razvije kroz niz faza: potrebna su vam
orua da biste napravili orua . . . Potreban je i dugaak period ekonomskog razvoja
i napretka u drutvenoj organizaciji. A ak i kada ne bi bilo ideologije koja bi se
suprotstavljala tehnologiji, nema osnova za tvrdnju da bi neko bio zainteresovan za
obnovu industrijskog sistema. Entuzijazam za progres je fenomen karakteristian
za moderni oblik drutva i izgleda da ga do, otprilike, XVII veka nije ni bilo.
211. U kasnom Srednjem veku postojale su etiri, priblino jednako napredne civilizacije: Evropa, Islamski svet, Indija i Daleki istok (Kina, Japan, Koreja). Tri civilizacije
su ostale manje ili vie stabilne, a samo je Evropa postala dinamina. Ne zna se zato
je Evropa ba u to vreme poela da se naglo razvija; istoriari imaju svoje teorije, ali to
su samo spekulacije. U svakom sluaju, jasno je da do brzog razvoja ka tehnolokom
drutvu moe doi samo u posebnim drutvenim uslovima. Zato nema osnova za
tvrdnju da je dugotrajna tehnoloka regresija nemogua.
212. Da li bi drutvo VREMENOM ponovo poelo da se kree ka industrijsko-tehnolokom obliku? Moda, ali o tome ne vredi razmiljati, zato to ne moemo predvideti
ili uticati na uslove koji e postojati za 500 ili 1000 godina. Tim problemima morae
da se bave ljudi tog vremena.

Opasnost od levice
213. Zbog potrebe za buntovnitvom i pripadnou nekom pokretu, leviare ili osobe
slinog psiholokog prola esto ne privlae pobune ili aktivistiki pokreti iji ciljevi
48

i pripadnici nisu primarno leviarski. Uticaj leviara moe da lako preokrene neki
neleviarski pokret u leviarski, zamenjujui ili izobliujui prvobitne ciljeve tog
pokreta.
214. Da bi to izbegao, pokret koji uzdie prirodu i suprotstavlja se tehnologiji mora
zauzeti odluan antileviarski stav i izbegavati svaku saradnju sa leviarima. Posmatrano na due staze, levica je nespojiva s divljom prirodom, ljudskom slobodom i
eliminacijom moderne tehnologije. Levica je kolektivistika; ona tei da ceo svet (i
prirodu i ljudsku vrstu) povee u jedinstvenu celinu. Ali, to podrazumeva postojanje
organizovanog drutva, koje upravlja prirodom i ljudskim ivotima i koje se oslanja na
napredne tehnologije. Ne moete ujediniti svet bez brzog transporta i komunikacije;
ne moete da postii da svi ljudi vole jedni druge bez suptilnih psiholokih tehnika;
ne moete razviti plansku privredu bez neophodne tehnoloke osnove. Iznad svega,
leviari tee moi na kolektivistikoj osnovi, kroz poistoveivanje s nekim masovnim
pokretom ili velikom organizacijom. Malo je verovatno da bi se levica ikada odrekla
tehnologije, zato to je tehnologija suvie dragocen izvor kolektivne moi.
215. Anarhista takoe tei moi (34), ali on je trai na linom planu i kao lan male
grupe; on eli da pojedinci i male grupe imaju kontrolu nad svojim ivotima. On se
suprotstavlja tehnologiji, zato to ona tei da male zajednice uini zavisnim od velikih
organizacija.
216. Neki leviari se moda suprotstavljaju tehnologiji, ali samo kao autsajderi, ako
tehnoloki sistem nije pod njihovom kontrolom. Ako levici ikada uspe da zavlada
drutvom, tako da tehnoloki sistem postane orue u njenim rukama, ona e je sa
entuzijazmom koristiti i podsticati njen rast. Levica bi tako nastavila da sledi obrazac
po kojem se oduvek ponaala. Dok su bili opozicija, ruski boljevici su se estoko
suprotstavljali cenzuri i tajnoj policiji, zagovarali pravo na samoopredeljenje etnikih
manjina, itd.; ali, im su doli na vlast, zaveli su jo jau cenzuru i stvorili tajnu policiju
okrutniju od one koja je postojala pod carskim reimom i suprotstavljali se etnikim
manjinama, u najmanju ruku isto koliko i stari reim. U Sjedinjenim Dravama, do pre
nekoliko decenija, kada su leviari bili manjina na naim univerzitetima, leviarski
profesori su estoko zagovarali akademsku slobodu; ali, danas, na univerzitetima na
kojima su postali veina, leviari su spremni da svakome uskrate njegovu akademsku
slobodu (to nazivaju politikom korektnou). Isto e se dogoditi i sa leviarima i
tehnologijom. Oni e je iskoristiti za potiskivanje svih ostalih, samo ako im uspe da
preuzmu kontrolu nad njom.
217. U ranijim revolucijama, leviari najeljniji moi su, po pravilu, prvo saraivali sa
neleviarskim revolucionarima i leviarima liberterskog tipa, da bi kasnije prevarili i
jedne i druge i sami prigrabili svu vlast. Robespjer je to uradio u Francuskoj, boljevici
u Rusiji, komunisti u paniji 1938, a Kastro i njegovi sledbenici na Kubi. Imajui u
vidu ponaanje levice kroz istoriju, saradnja dananjih neleviarskih revolucionara sa
leviarima bila bi znak krajnje gluposti.
218. Razni mislioci su ukazivali na to da je levica vrsta religije. Levica nije religija u
strogom smislu, zato to leviarska doktrina ne polazi od postojanja nekog natprirodnog bia. Ali, kod leviara ta doktrina igra slinu psihiloku ulogu kao religija kod
nekih ljudi. Leviaru je POTREBNO da veruje u tu doktrinu; ona igra vitalnu ulogu u
njegovoj psiholokoj ekonomiji. Logika i injenice ne mogu lako da promene njegova
uverenja. On je duboko uveren da je levica moralno Ispravna (s velikim I) i da on ima
49

ne samo pravo, nego i dunost da svakome nametne leviarski moral. (Ipak, mnogi
ljudi koje nazivamo leviarima sebe ne vide tako, niti bi tako opisali svoj sistem
verovanja. Koristimo taj izraz u nedostatku boljeg, koji bi opisao irok spektar bliskih
uverenja, a koji obuhvata feministkinje, borce i pokrete za prava homoseksualaca, za
politiku korektnost, itd., ali i zato to ti pokreti pokazuju snaan anitet prema staroj
levici. Videti paragrafe 227230.)
219. Levica je totalitarna sila. Gde god je na vlasti, levica nastoji da prodre u svaki
privatni kutak i svaije misli uklopi u leviarski kalup. To je delimino posledica
kvazireligioznog karaktera levice; sve suprotno leviarskim uverenjima je Greh. Jo
vanije, levica je totalitarna sila zbog udnje leviara za moi. Leviar nastoji da tu
udnju zadovolji kroz poistoveivanje s nekim pokretom, a svoju potrebu za sticanjem
moi zadovoljava radei na ostvarivanju ciljeva tog pokreta (videti paragraf 83). Ali, ma
koliko pokret otiao daleko u ostvarivanju svojih ciljeva, leviar nikada nije zadovoljan,
zato je njegov aktivizam zamenska aktivnost (videti paragraf 41). Drugim reima, pravi
motiv leviara nije ostvarenje navodnih ciljeva levice; u stvarnosti, on je motivisan
oseanjem moi koje dobija borei se za neki drutveni cilj i ostvarujui ga. (35)
Samim tim, leviar nikada nije zadovoljan ve ostvarenim ciljevima; njegova potreba
za sticanjem moi stalno ga vodi ka nekom novom cilju. Leviar eli jednake anse
za sve manjine. Kada to postigne, on insistira na statistikoj jednakosti dostignua
razliitih manjina. Sve dok bilo ko, u nekom kutku svog uma, ima negativan stav
prema nekoj manjini, leviar e morati da ga prevaspitava. Etnike manjine mu nisu
dovoljne; niko ne sme da ima neki negativan stav prema homoseksualcima, invalidima,
debelim ljudima, starima, runima i tako u beskraj. Nije mu dovoljno da javnost bude
obavetena o opasnostima puenja; upozorenje treba da bude tampano na svakoj
kutiji cigareta. Posle toga, reklamiranje cigareta treba ograniiti, ako ne i zabraniti.
Aktivisti nee biti zadovoljni sve dok duvan ne bude stavljen van zakona, a onda i
alkohol, brza hrana, itd. Aktivisti moraju da se bore protiv najteeg zlostavljanja dece,
to je razumno. Ali, oni sada hoe da zabrane i najmanju uku. Kada i u tome uspeju,
poelee da zabrane neto drugo to smatraju nedolinim, zatim neku drugu stvar i
tako u beskraj. Oni nee biti zadovoljni sve dok ne uspostave potpunu kontrolu nad
podizanjem dece. A onda e se opet baciti na neto drugo.
220. Pretpostavimo da ste zatraili od leviara da naprave spisak SVEGA to je u
drutvu pogreno i da ste izveli SVAKU drutvenu promenu koju su zahtevali. Prilino
je izvesno da bi kroz par godina veina leviara nala neke nove razloge za pritube,
neko novo drutveno zlo koje treba korigovati, zato to, jo jednom, leviar nije
toliko motivisan reavanjem drutvenih problema, koliko potrebom da zadovolji svoju
tenju ka moi tako to e svoja reenja nametnuti celom drutvu.
221. Zbog ogranienja koja im se nameu na njihovom visokom stepenu socijalizacije,
na planu miljenja i ponaanja, mnogi prekomerno socijalizovani leviari ne mogu
da se posvete sticanju moi kao drugi ljudi. Za njih je tenja ka moi jedini moralno
prihvatljiv poduhvat i oni nastoje da kroz borbu nametnu svoj moral svima.
222. Leviari su, posebno oni prekomerno socijalizovani, Pravi vernici, kao iz knjige
Erika Hofera, Pravi vernik (Eric Hoer, The True Believer). Ali, nemaju svi Pravi
vernici isti psiholoki prol kao leviari. Neki ortodoksni nacista, na primer, verovatno se psiholoki dosta razlikuje od ortodoksnog leviara. Zbog svoje bezuslovne
posveenosti cilju, Pravi vernici su koristan, moda i neophodan, sastavni deo svakog revolucionarnog pokreta. To nas suoava s problemom za koji priznajemo da ne
50

znamo kako da mu priemo. Nismo sigurni kako bi trebalo iskoristiti energiju Pravih
vernika za revoluciju protiv tehnologije. Sve to u ovom trenutku moemo rei je da
nijedan mobilisani Pravi vernik nije pouzdan, ako nije posveen iskljuivo unitenju
tehnologije. Ako je posveen jo nekom idealu, mogue je da e poeleti da iskoristi
tehnologiju za ostvarenje tog drugog cilja (videti paragrafe 220 i 221).
223. Neko bi mogao da kae, Cela ova pria o levici je gomila smea. Poznajem Dona
i Dejn koji su leviari, ali oni nemaju nikakve totalitarne sklonosti. Tano je da
su mnogi leviari, moda ak i numerika veina, dobri ljudi koji iskreno veruju u
toleranciju prema vrednostima drugih ljudi (do odreene take) i da se ne bi sluili
metodom vrste ruke za ostvarivanje svojih ciljeva. Svoja zapaanja o levici nismo
izneli da bismo ih primenili na svakog pojedinog leviara, nego da bismo opisali
opti karakter levice kao pokreta. A opti karakter nekog pokreta nije uvek odreen
numerikim odnosom raznih tipova ljudi ukljuenih u njega.
224. Ljudi koji su uzdiu do pozicija vlasti u leviarskim pokretima, obino su oni
najeljniji moi, koji se najvie i trude da dou do vlasti. Kada takvi preuzmu kontrolu
nad pokretom, mnogi leviari blae naravi u sebi ne odobravaju ponaanje voa, ali
ne mogu da im se suprotstave. Njima je POTREBNA vera u pokret i poto ne mogu
da je se odreknu, nastavljaju da slede voe. Istina, NEKI leviari imaju hrabrosti da
se suprotstave totalitarnim tendencijama koje primeuju, ali oni po pravilu bivaju
poraeni, zato to su tipovi eljni moi organizovaniji, bezobzirniji, vei makijavelisti
i zato to su se potrudili da izgrade snaan oslonac svojoj vlasti.
225. Taj fenomen se jasno iskazao u Rusiji i drugim zemljama u kojima su zavladali
leviari. Slino tome, pre sloma komunizma u Rusiji, mnogi zapadni leviari su retko
kada kritikovali tu zemlju. Ako bi i pokuali, obino bi priznali da je SSSR uradio mnogo
loih stvari, ali onda bi traili izgovore za komuniste i poinjali da priaju o grekama
Zapada. Uvek su se suprotstavljali zapadnom vojnom otporu komunistikoj agresiji.
Leviari su irom sveta estoko protestovali protiv vojne akcije SAD u Vijetnamu,
ali kada je SSSR napao Avganistan nisu preduzeli nita. Nije bila stvar u tome da
su odobravali sovjetske akcije; ali, zbog svoje leviarske vere, prosto nisu mogli da
podnesu da budu u opoziciju komunizmu. Danas, na univerzitetima na kojima je
politika korektnost postala dominantna, verovatno ima mnogo leviara koji lino
ne odobravaju ograniavanje akademske slobode, ali na to ipak pristaju.
226. To je razlog zato mnogi leviari, koji su lino blage naravi i iskreno tolerantni,
niim ne spreavaju da levica kao celina ne ispoljava totalitarne tendencije.
227. Nae razmatranje levice pati od ozbiljnih slabosti. I dalje je nejasno ta podrazumevamo pod leviarem. Ali, izgleda da tu ne moemo mnogo da uradimo. Dananja
levica je razbijena na ceo spektar aktivistikih pokreta. A opet, nisu svi aktivistiki
pokreti leviarski, dok neki od njih (na primer, radikalni ekolozi) izgleda obuhvataju i
osobe leviarskog, ali i one duboko neleviarskog tipa, koji bi trebalo da znaju za neto
bolje od saradnje s leviarima. Raznolikost leviara postepeno se pretapa u raznolikost
neleviara i ponekad zatiemo sebe kako s mukom pokuavamo da razluimo da li je
neki pojedinac leviar. U meri i ako je to ovde uopte denisano, nae shvatanje levice
je izloeno kroz razmatranja u ovom lanku, a itaocu predlaemo da sam donese sud
o tome.
228. Ali, bie korisno ako navedemo neke kriterijume za prepoznavanje levice. Oni
se ne mogu primenjivati mehaniki. Neki pojedinci se uklapaju u te kriterijume, a
51

da nisu leviari, dok se neki leviare ne uklapaju uopte. Jo jednom, to morate sami
proceniti.
229. Leviar je usmeren ka kolektivizmu masovnih razmera. On naglaava dunost
pojedinca da slui drutvu i dunost drutva da se brine o pojedincu. On ima negativan stav prema individualizmu. esto koristi moralistiki ton. Zalae se za kontrolu
oruja, seksualno obrazovanje i druge prosveene psiholoke i obrazovne metode, za
drutveno planiranje, armativne akcije, multikulturalizam. Sklon je poistoveivanju
sa rtvama. On je protiv konkurencije i nasilja, ali esto nalazi opravdanje za leviare
koji pribegavaju nasilju. Sklon je upotrebi fraza kao to su rasizam, seksizam, homofobija, kapitalizam, imperijalizam, neokolonijalizam, genocid, drutvena
promena, drutvena pravda, drutvena odgovornost. Karakteristika koja moda
najbolje predstavlja leviara je njegova simpatija za sledee pokrete: feminizam; borba
za prava homoseksualaca, etnikih manjina, invalida, ivotinja; politika korektnost.
Svako ko pokazuje snanu naklonost prema SVIM tim pokretima je skoro sigurno
leviar. (36)
230. Mnogo opasniji leviari, naime, oni eljni moi, esto se odlikuju arogancijom
ili dogmatskim pristupom ideologiji. Ipak, daleko najopasniji su oni prekomerno
socijalizovani tipovi koji izbegavaju iritirajue ispoljavanje agresivnosti i otvoreno
reklamiranje svojih leviarskih ubeenja. Umesto toga, oni tiho i nenametljivo rade na
promociji kolektivistikih vrednosti, prosveenih psiholokih tehnika za socijalizaciju dece, za vezivanje pojedinca za sistem, itd. Ti kriptoleviari (da ih tako nazovemo)
priblino se poklapaju sa odreenim buroaskim tipom u praktinom delovanju, ali
se od njega razlikuju po psihologiji, ideologiji i motivaciji. Obini buruj pokuava
da ljude stavi pod kontrolu sistema da bi zatitio svoj nain ivota ili to radi zato
to je prosto konvencionalnih ubeenja. Kirptoleviar pokuava da ljude stavi pod
kontrolu sistema zato to je on Pravi vernik kolektivistike ideologije. Kriptoleviar
se razlikuje od prosenog, prekomerno socijalizovanog leviara po tome to je njegov
pobunjeniki impuls slabiji i po tome to je potpunije socijalizovan. A od obinog, dobro socijalizovanog buruja razlikuje se po duboko usaenom oseanju uskraenosti,
zbog kojeg mora da se posveti nekom cilju i utopi se u kolektivitet. Mogue je da je
njegova (dobro sublimirana) tenja ka moi jaa nego kod prosenog buruja.

Zavrna napomena
231. U ovom lanku smo izneli dosta nepreciznih tvrdnji, koje zahtevaju razna dodatna objanjenja i rezerve; mogue je i da su neke potpuno pogrene. Nedostatak
informacija i potreba za saetou spreili su nas da svoje tvrdnje izrazimo preciznije
ili da dodamo sva neophodna objanjenja. I naravno da se u ovakvim razmatranjima
morate snano osloniti na intuiciju, koja ponekad grei. Zato napominjemo da ovaj
lanak donosi samo grubi prikaz istine.
232. Ipak, mislimo da ima osnova za nae uverenje da je ova opta slika u osnovi tana.
Moda bi trebalo spomenuti samo jednu eventualno slabu taku. Levicu smo opisali
u njenom modernom obliku, kao fenomen svojstven ovom vremenu i kao simptom
poremeaja u procesu sticanja moi. Ali, mogue je da nismo u pravu. Prekomerno socijalizovani tipovi, koji tenju ka moi zadovoljavaju tako to svoje shvatanje
morala nameu svima, sigurno su odavno prisutni. Ali, MISLIMO da je presudna
52

uloga oseanja inferiornosti, samopotcenjivanja, bespomonosti i poistoveivanja sa

rtvama kod ljudi koji sami nisu rtve, posebno izraena kod modernih leviara. Ta
vrsta poistoveivanja moe se, u izvesnoj meri, uoiti i kod leviara iz XIX vela ili kod
ranih hriana; ali, koliko je nama poznato, simptomi kao to su samopotcenjivanje,
itd., nisu ni izbliza toliko uoljivi u tim ili drugim pokretima kao kod moderne levice.
Ali, nismo u poziciji da sa sigurnou tvrdimo da takvih pokreta, koji su prethodili
modernoj levici, nije bilo. To je vano pitanje, kojem bi istoriari trebalo da posvete
panju.

Napomene
1. (Paragraf 19) Tvrdimo da veina ili ak SVE siledije i nemilosrdni takmiari pate
od oseanja inferiornosti.
2. (Paragraf 25) Tokom Viktorijanskog perioda, mnogi prekomerno socijalizovani ljudi
su patili od ozbiljnih psiholokih problema zbog potiskivanja ili pokuaja potiskivanja
seksualnih oseanja. Frojd je svoje teorije oigledno zasnovao na ljudima tog tipa.
Danas je fokus socijalizacije pomeren sa seksa na agresiju.
3. (Paragraf 27) to ne ukljuuje nuno i specijaliste-inenjere ili one iz ozbiljnih
nauka.
4. (Paragraf 28) Ima mnogo ljudi iz srednje i vie srednje klase koji se opiru tim
vrednostima, ali njihov otpor je obino, manje ili vie, prikriven. Takav otpor se u
medijima pojavljuje samo u vrlo ogranienoj meri. U naem drutvu propaganda
posebno naglaava ustaljene vrednosti. Glavni razlog zato su te vrednosti postale, da
tako kaemo, zvanine vrednosti naeg drutva je to to su korisne za sistem. Nasilje se
obeshrabruje jer ono naruava funkcionisanje sistema. Rasizam se obeshrabruje zato
to i rasni sukobi ugroavaju sistem, a diskriminacija odbacuje talentovane pripadnike
manjinskih grupa, koji bi mogli biti korisni za sistem. Siromatvo mora biti izleeno
zato to najnia klasa predstavlja problem za sistem, a kontakt s njom demoralie ljude
iz drugih klasa. ene se ohrabruju da grade karijere, zato to su njihove sposobnosti
korisne za sistem i jo vanije, zato to stalni posao bolje integrie enu u sistem i
direktno je vezuje za njega, pre nego za porodicu. To doprinosi slabljenju porodine
solidarnosti. (Voe priaju kako se zalau za jaanje porodice, ali ono to zapravo ele
je da porodica bude ekasno sredstvo za socijalizaciju dece u skladu sa potrebama
sistema. U paragrafu 51 smo izneli tvrdnju da sistem ne moe dozvoliti da porodica i
druge male drutvene grupe budu snane i autonomne.)
5. (Paragraf 42) Moglo bi se rei kako veina ljudi ne eli da samostalno donosi
odluke, nego oekuje da voe misle za njih. U tome ima istine. Ljudi vole da donose
odluke u malim stvarima, ali odluivanje o tekim, sutinskim pitanjima podrazumeva
psiholoke konikte, to veina izbegava. Zato su skloni da se u odluivanju o tekim
pitanjima oslanjaju na druge. Ali, to ne znai da vole da im se odluke nameu odozgo,
bez mogunosti da utiu na njih. Veina ljudi su po prirodi sledbenici, a ne voe, ali
oni ele da imaju direktan, lini pristup svojim voama, da imaju uticaj na njih i da
u izvesnoj meri uestvuju u odluivanju ak i u onim najteim pitanjima. I njima je
potrebna autonomija, makar samo u toj meri.

53

6. (Paragraf 44) Neke od navedenih simptoma pokazuju i zarobljene ivotinje. Da

objasnimo kako ti simptomi nastaju, u odnosu na proces sticanja moi: zdravorazumsko shvatanje ljudske prirode govori nam da nedostatak ciljeva ije ostvarenje zahteva
neki napor stvara dosadu, koja, ako potraje, esto vodi u depresiju. Neuspeh u ostvarivanju ciljeva izaziva frustraciju i samopotcenjivanje. Frustracija prelazi u bes, bes u
agresivnost, esto u nasilje nad lanovima porodice. Pokazalo se da dugotrajna frustracija obino vodi u depresiju i da ta depresija izaziva oseanje krivice, poremeaj sna,
poremeaje u ishrani i lo odnos prema sebi. Oni koji su skloni depresiji, protivotrov
trae u uivanju; odatle nezasiti hedonizam i prekomerni seks, esto sa perverzijama
koje bi trebalo da prue dodatni podsticaj. Dosada takoe vodi u potragu za prekomernim uivanjem, poto, u nedostatku drugih ciljeva, ljudima takvo uivanje postaje
jedini cilj. Videti priloeni dijagram (prilog originalnom tekstu, koji nismo mogli da
naemo u upotrebljivom obliku; nap. prev.) Ovaj prikaz je suvie pojednostavljen.
Stvarnost je mnogo sloenija. Naravno, uskraenost u sticanju moi nije JEDINI uzrok
opisanih simptoma. Uzgred budi reeno, kada kaemo depresija, ne mislimo nuno
na ozbiljne sluajeve depresije, koji zahtevaju psihijatrijsku intervenciju. esto je re
o blaim sluajevima. A kada govorimo o ciljevima, ne mislimo nuno na dugorone,
velike ciljeve. Tokom istorije, mnogima ili ak veini, najneposredniji egzistencijalni
ciljevi (pko obezbeivanje hrane za sebe i porodicu, iz dana u dan) bili su sasvim
dovoljni.
7. (Paragraf 52) Delimian izuzetak su nekoliko pasivnih, u sebe povuenih grupa,
kao to su Amii, ije postojanje nema mnogo posledica po drutvo u celini. Ako
izuzmemo njih, u Americi zaista postoje neke male, autentine zajednice. Na primer,
tinejderske bande i kultovi. Svi ih smatraju opasnim, to zapravo i jesu, zato to
su lanovi tih grupa lojalni pre svega jedni drugima, pa tek onda sistemu, tako da
ovaj ne moe da ih kontrolie. Ili pogledajmo Cigane. Oni obino dobro prolaze s
kraom i prevarama, zato to je njihova lojalnost takva da e se uvek nai dovoljno
drugih Cigana ije e svedoenje dokazati njihovu nevinost. Sistem bi oigledno bio
u velikoj nevolji kada bi suvie ljudi pripadalo takvim grupama. Neki kineski mislioci
s poetka XX veka, koji su teili modernizaciji Kine, shvatili su znaaj slamanja malih
drutvenih grupa, kao to je porodica: (Prema Sun Yat-senu) kineskom narodu je
potrebna nova doza patriotizma, koja e voditi ka prebacivanju njihove lojalnosti od
porodice prema dravi . . . (Prema Li Huangu) tradicionalna vezanost, posebno za
porodicu, mora biti naputena, ako elimo da se u Kini razvije nacionalizam. (Chester
C. Tan, Chinese Political Thought in the Twentieth Century, str. 125, 297)
8. (Paragraf 56) Da, svesni smo da je Amerika iz XIX veka imala svoje probleme i to
ozbiljne; ali, zbog saetosti smo morali da se izrazimo na pojednostavljen nain.
9. (Paragraf 61) Najniu klasu ostavljamo po strani. Govorimo o drutvenoj veini.
10. (Paragraf 62) Neki sociolozi, edukatori, eksperti za mentalno zdravlje i njima
slini, daju sve od sebe kako bi drutvene tenje ugurali u prvu grupu, tako to
pokuavaju da svakome obezbede zadovoljavajui drutveni ivot.
11. (Paragra 63, 82) Da li je tenja ka beskonanom sticanju materijalnih dobara
zaista samo vetaki proizvod reklamne i marketinke industrije? Sigurno je da ona
nije uroena. Bilo je mnogo kultura u kojima su ljudi eleli malo materijalnih dobara
preko onoga to im je bilo neophodno za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba
(australijski Aboridini, tradicionalna meksika seoska kultura, neke afrike kulture).
54

S druge strane, bilo je mnogo preindustrijskih kultura u kojima je sticanje materijalnih

dobara igralo znaajnu ulogu. Zato ne moemo rei da je dananja kultura, orijentisana
na sticanje materijalnih dobara, iskljuivo plod reklamne i marketinke industrije. Ali,
jasno je da ta industrija ima vanu ulogu u stvaranju takve kulture. Velike korporacije
koje troe milione dolara na reklamu, ne bi to radile da nisu sigurne da e im se taj
troak vratiti kroz poveanu prodaju. Jedan lan FC je pre nekoliko godina priao s
nekim menaderom prodaje, koji je bio dovoljno iskren: Na posao je da navedemo
ljude da kupuju stvari koje ne ele i koje im nisu potrebne. Onda mu je objasnio kako
neobueni novajlija moe da ljude upozna s nekim proizvodom i da nita ne proda,
dok bi obueni i iskusni prodavac kod istih ljudi postigao veliku prodaju. To pokazuje
da su ljudi izmanipulisani da kupuju stvari koje im nisu stvarno potrebne.
12. (Paragraf 64) Problem nesvrhovitosti je izgleda postao manje ozbiljan tokom poslednjih 15 godina, zato to se ljudi sada oseaju manje ziki i ekonomski sigurnim,
tako da im potreba za sigurnou obezbeuje cilj. Ali, nesvrhovitost je zamenjena
frustracijom zbog tekoa u obezbeivanju sigurnosti. Naglaavamo problem nesvrhovitosti zato to liberali i leviari tee drutvu koje bi reavalo sve socijalne probleme
garantujui svim ljudima socijalnu sigurnost; ali, to bi samo vratilo problem nesvrhovitosti. Pravo pitanje nije da li drutvo uspeva ili ne uspeva da ljudima obezbedi
sigurnost; problem je u tome to sigurnost ljudi zavisi od sistema, umesto da je u
njihovim rukama. To je, uzgred budi reeno, deo objanjenja zato se neki ljudi zalau
za pravo na noenje oruja; posedovanje pitolja naglaava taj aspekt sigurnosti, koja
bi trebalo da bude u njihovim rukama.
13. (Paragraf 66) Pokuaji konzervativaca da smanje stepen vladine regulacije nije od
velike koristi prosenom oveku. Pre svega, nju je mogue eliminisati samo u maloj
meri, zato to je veina tih mera neophodna. Drugo, najvei deo deregulacije se odnosi
na biznis, a ne na prosenog pojedinca, tako da je glavna posledica prebacivanje ovlaenja sa vlade na privatne korporacije. Za prosenog oveka to znai da je meanje
vlasti u njegov ivot zamenjeno meanjem velikih korporacija, koje mogu da dozvole,
na primer, vee bacanje hemikalija u vodu, to moe izazvati rak. Konzervativci tretiraju prosenog oveka kao budalu, iskoriavajui njegove jadikovke o Svemonoj
vladi da bi promovisali mo Svemonog biznisa.
14. (Paragraf 73) Kada neko opravdava svrhu u koju se propaganda koristi u datom
sluaju, on to obino naziva edukacijom ili koristi neki slian eumizam. Ali, propaganda je propaganda, bez obzira u koju se svrhu koristi.
15. (Paragraf 83) Ovde ne izraavamo ni odobravanje, niti neodobravanje invazije na
Panamu. Samo je navodimo kao ilustraciju.
16. (Paragraf 95) Dok su amerike kolonije bile pod britanskom vlau, bilo je manje
zakonskih garancija slobode, uglavnom neekasnih, nego posle donoenja amerikog
Ustava; ali, u preindustrijskoj Americi, pre i posle Rata za nezavisnost, bilo je vie
line slobode nego posle irenja Industrijske revolucije na celu zemlju. Sledei citati su
iz knjige Nasilje u Americi: Istorijska i komparativna perspektiva (Violence in America:
Historical and Comparative Perspectives, urednici Hugh Davis Graham i Ted Robert
Gurr, poglavlje 12, autor Roger Lane, str. 476-478): Progresivno poveavanje standarda o vlasnitvu, zajedno sa sve veim osloncem na policijsko sprovoenje zakona
(u Americi tokom XIX veka) . . . bilo je uobiajeno u celom drutvu . . . Promena u
drutvenom ponaanju bila je tako dalekosena i rairena, da sve ukazuje na vezu sa
55

onim najvanijim meu dananjim drutvenim procesima: naime, sa industrijskom

urbanizacijom . . . Masausets je 1835. godine imao 660.940 stanovnika, od ega 81%
seoskog, uglavnom preindustrijskog i starosedelakog. Graani su uivali znaajnu
linu slobodu. Bez obzira da li su bili prevoznici, seljaci ili zanatlije, svi oni su bili
naviknuti da slede svako svoj raspored, a priroda njihovog posla inila ih je ziki
nezavisnim jedne od drugih . . . Lini problemi, gresi ili ak zloini, obino nisu bili
predmet ire drutvene panje . . . Ali, uticaj ovih blizanakih migracija ka gradu i
ka fabrici postao je pokretaka sila 1835. godine i imao progresivne posledice po
ponaanje ljudi tokom celog XIX veka i kasnije u XX. Fabrika je zahtevala pravilno
ponaanje, ivot podreen ritmu asovnika i kalendara, zahtevima gazde i nadzornika.
U varoi ili u gradu, potrebe ivljenja u gusto naseljenim susedstvima inhibirale su
mnoge postupke koji su ranije bili nesporni. U veim preduzeima, plave i bele kragne
su zavisile od svojih kolega; poto se svaiji posao uklapao u posao onog drugog,
on vie nije bio stvar pojedinca . . . Posledice nove organizacije ivota i rada bile su
vidljive do 1900, kada je nekih 76% od 2.805.346 stanovnika Masausetsa bilo klasikovano kao urbano. Mnogo oblici nasilnog i nepropisnog ponaanja, koji su ranije
bili tolerisani u proizvoljnim, nezavisnim drutvima, nisu vie bili prihvatljivi u mnogo formalnijoj, kooperativnoj atmosferi tog kasnijeg perioda . . . Ukratko, migracija
prema gradu je stvorila mnogo posluniju, socijalizovaniju, civilizovaniju generaciju
od one prethodne.
17. (Paragraf 117) Apologete sistema vole da navode sluajeve u kojima je ishod izbora
zavisio od jednog ili dva glasa. Ali, takvi sluajevi su retki.
18. (Paragraf 119) Danas, u tehnoloki razvijenim zemljama, ljudi vode sline ivote,
uprkos geografskim, verskim i politikim razlikama. Svakodnevni ivoti hrianskog
bankarskog slubenika iz ikaga, budistikog bankarskog slubenika iz Tokija i komunistikog bankarskog slubenika iz Moskve, mnogo vie lie jedan na drugi nego
ivot bilo koga od njih na ivot bilo kog oveka od pre hiljadu godina. Te slinosti su
posledica zajednike tehnologije . . . (L. Sprague de Camp, The Ancient Engineers,
Ballantine edition, str. 17) ivoti tri bankarska slubenika nisu IDENTINI. Ideologija
ima NEKI uticaj. Ali, svi slede PRIBLINO istu putanju.
19. (Paragraf 123) Samo zamislite da bi neki neodgovorni genetski inenjer mogao da
proizvede i gomilu terorista.
20. (Paragraf 124) Jo jedan primer nepoeljnih posledica napretka u medicini. Recimo
da je pronaen lek za rak. ak i kada bi taj lek bio toliko skup da bi bio dostupan
samo eliti, to bi uveliko smanjilo elan te elite za zaustavljanje gomilanja kancerogenog
otpada u okruenju.
21. (Paragraf 128) Poto e mnogima moda izgledati paradoksalno da veliki broj
dobrih stvari moe da rezultira neim loim, ilustrovaemo to jednom analogijom.
Zamislimo da gospodin A igra partiju aha sa g. C, a da Veliki Majstor, g. C, gleda
g. A preko ramena. Naravno, g. A eli da pobedi i ako mu g. C ukae na neki dobar
potez, on mu tako ini uslugu. Ali, pretpostavimo da g. C govori g. A kako da vue
SVE poteze. U svakom pojedinanom sluaju on ini uslugu g. A, zato to mu govori
najbolje poteze. Ali, otkrivajui mu SVE najbolje poteze umesto njega, on kvari igru,
poto za g. A igra nema nikakvog smisla ako nego drugi vue sve poteze umesto njega.
Poloaj modernog oveka je slian poloaju g. A. Sistem olakava ivot pojedincu na
bezbroj naina, ali tako mu samo oduzima kontrolu nad sopstvenom sudbinom.
56

22. (Paragraf 137) Ovde razmatramo sukob vrednosti samo u okviru drutvene veine.
Zbog jednostavnosti prikaza, izostavljamo opis odmetnikih vrednosti, kao to je
ideja da je divlja priroda vanija od ekonomskog blagostanja ljudi.
23. (Paragraf 137) Lina korist nije uvek MATERIJALNA. To moe da biti i zadovoljavanje neke psiholoke potrebe, na primer, kroz zagovaranje odreene ideologije ili
religije.
24. (Paragraf 139) Objanjenje: u interesu je sistema da odobri odreen stepen slobode
u nekim oblastima. Na primer, ekonomska sloboda (uz odgovarajua pravila i ogranienja) pokazala se ekasnom u promociji ekonomskog rasta. Ali, u interesu sistema
je samo planska, omeena, ograniena sloboda. Pojedinca treba uvek drati na uzdi,
makar ta uzda ponekad bila dugaka (videti paragrafe 94 i 97).
25. (Paragraf 143) Ne tvrdimo da je ekasnost drutva ili njegov potencijal za opstanak
uvek bio obrnuto proporcionalan koliini pritiska ili nelagodnosti kojima je drutvo
izlagalo ljude. To sigurno nije sluaj. Ima osnova za verovanje da su mnoga primitivna
drutva podvrgavala ljude manjim pritiscima nego evropsko drutvo, ali evropska
drutva su se pokazala mnogo ekasnijim i uvek su odnosila pobedu nad primitivnim
drutvima, na osnovu tehnolokih prednosti.
26. (Paragraf 147) Ako mislite da je ekasna sila za primenu zakona uvek dobra zato
to spreava zloin, onda imajte u vidu da zloin, kako ga denie drutvo, nije uvek
ono to biste VI nazvali zloinom. Puenje marihuane je danas zloin, kao to je to
u nekim delovima SAD i posedovanje neregistrovanog oruja. Sutra e posedovanje
SVAKOG vatrenog oruja, registrovanog ili neregistrovanog, biti zloin, a isto se moe
desiti i s nepoeljnim metodama za vaspitavanje dece, kao to su batine. Izraavanje
disidentskih politikih stavova u nekim zemljama se smatra za zloin i nema nikakvih
garancija da se to nee desiti i u SAD, poto nijedan ustavni ili politiki sistem ne
traje veno. Ako je drutvu potrebna velika, mona sila za primenu zakona, onda s
tim drutvom neto ozbiljno nije u redu; ono verovatno izlae ljude tekim pritiscima,
ukoliko veina odbija da potuje pravila ili ih potuje samo zato to su na to prisiljeni.
Mnoga drutva iz prolosti su uspevala da ive s malo ili bez ikakve formalne sile za
primenu zakona.
27. (Paragraf 151) Tanije, nekadanja drutva su raspolagala nainima da utiu na
ljudsko ponaanje, ali ona su bila primitivna i neekasna u poreenju s tehnolokim
sredstvima koja su u meuvremenu razvijena.
28. (Paragraf 152) Ipak, neki psiholozi su javno iznosili miljenja koja otkrivaju njihov
prezir prema ljudskoj slobodi. Omni je citirao izjavu matematiara Kloda enona
(Claude Shannon; avgust 1987): Zamiljam vreme kada emo za robote mi ljudi biti
isto ono to su za nas danas psi; i ja se iz petnih ila zalaem za maine.
29. (Paragraf 152) Ovo nije nauna fantastika! Samo to smo napisali paragraf 154,
u Scientic American smo naili na lanak prema kojem naunici aktivno razvijaju
tehnike za identikaciju eventualnih kriminalaca, kao i za njihov tretman kombinacijom biolokih i psiholokih sredstava. Neki naunici zagovaraju prisilnu primenu
tog tretmana, koji e moda biti dostupan u bliskoj budunosti. (Videti Seeking the
Criminal Element, W. Wayt Gibbs, Scientic American, mart 1995.) Moda vi mislite da je to u redu, zato to bi tretman bio primenjen samo na one koji bi mogli da
postanu nasilni kriminalci. Ali, naravno da nee sve ostati na tome. Sledei korak
57

bila bi primena tog tretmana na one koji bi mogli postati pijani vozai (koji takoe
ugroavaju ljudske ivote), zatim moda na one koji hoe da svojoj deci opale po neku
uku, pa na radikalne ekologe koji sabotiraju opremu za seu uma, a vremenom na
sve ljude ije ponaanje nije u skladu sa zahtevima sistema.
30. (Paragraf 184) Jo jedna prednost prirode kao kontraideala tehnologiji je to to kod
mnogih ljudi priroda izaziva neku vrstu potovanja slinog religiji, tako da priroda
moda moe biti idealizovana i na toj osnovi. Tano je da je u mnogim drutvima
religija pruala podrku i opravdanje vladajuem poretku, ali poznato je da je esto
pruala osnov i za pobunu. Zato bi moda bilo korisno uvesti religiozni element u
pobunu protiv tehnologije, utoliko pre to dananja zapadna drutva nemaju snano
religijsko uporite. Religija danas slui ili kao jeftina i providna podrka ogranienoj,
kratkovidoj sebinosti (neki konzervativci bi to tako opisali) ili kao cinino sredstvo
za sticanje lake zarade (mnogi evangelisti) ili je degenerisana u sirovi iracionalizam
(protestantske fundamentalistike sekte, kultovi) ili prosto stagnira (katolianstvo,
zvanini protestantizam). Neto najblie snanoj, rairenoj, dinaminoj religiji, to
je Zapad video u skorije vreme, bila je kvazireligija levice; ali, levica je danas fragmentirana i nema pred sobom nikakav jasan, celovit i nadahnjujui cilj. Odatle taj
religiozni vakuum u naem drutvu, koji bi moda mogao biti popunjen religijom
fokusiranom na prirodu kao suprotnost tehnologiji. Ali, bila bi velika greka kada bi se
takva religija, koja treba da popuni tu prazninu, pravila vetaki. Takva konstrukcija
bi verovatno bila neuspena. Pogledajte, na primer, religiju kao to je Gaia. Da li
njeni sledbenici ZAISTA veruju u nju ili samo glume? Ako glume, onda e njihova
religija na kraju omanuti. Verovatno je nabolje i ne pokuavati sa uvoenjem religije
u sukob izmeu prirode i tehnologije, osim ako ZAISTA ne verujete u takvu religiju i
nalazite da ona budi dubok, snaan, izvorni odjek i kod mnogih drugih ljudi.
31. (Paragraf 189) Zamislimo da doe do tog konanog prodora. Ali, moda industrijski
sistem moe biti eliminisan i postepeno, u manjim koracima. (Videti paragrafe 4, 167
i napomenu 4).
32. (Paragraf 193) ak je pojmljivo (iako maglovito) da bi se revolucija mogla desiti i
samo na osnovu masovne promene stava prema tehnologiji, kao posledice relativno
postepene i bezbolne dezintegracije industrijskog sistema. Ako do toga doe, onda
emo zaista imati sree. Ipak, mnogo je verovatnije da e prelaz ka netehnolokom
drutvu biti veoma teak i pun sukoba i katastrofa.
33. (Paragraf 195) Ekonomska i tehnoloka struktura drutva je mnogo vanija od
politike u oblikovanju naina ivota prosenog oveka (videti paragrafe 95, 119 i
napomene 16 i 18).
34. (Paragraf 215) Ova tvrdnja se odnosi na odreenu vrstu anarhizma. Postoji irok
spektar drutvenih stavova koji bi se mogli nazvati anarhistikim i mogue je da oni
koji sebe smatraju anarhistima ne bi prihvatili nae tvrdnje iz paragrafa 215. Treba
primetiti da postoji i nenasilni anarhistiki pokret, iji pripadnici verovatno ne bi
prihvatili FC kao anarhiste i sigurno ne bi odobrili nae nasilne metode.
35. (Paragraf 219) Mnogi leviari su motivisani i neprijateljstvom, ali to je verovatno,
jednim delom, posledica frustrirane tenje ka moi.
36. (Paragraf 229) Vano je shvatiti da mislimo na nekog ko pokazuje simpatije za
te POKRETE onakve kakvi su danas. Neko ko smatra da ene, homoseksualci, itd.,
58

treba da imaju jednaka prava nije nuno leviar. Feministiki, gej i drugi pokreti,
imaju poseban ideoloki ton, karakteristian za levicu; ali, ako neko smatra da, na
primer, ene treba da imaju jednaka prava kao i mukarci, to ne znai da on mora
imati simpatije za feministiki pokret kakav je danas.
Ako problemi oko autorskih prava spreavaju tampanje ovog dugakog citata, onda
vas molim da napomenu 16 promenite na sledei nain:
16. (Paragraf 95) Dok su amerike kolonije bile pod britanskom vlau, bilo je manje
zakonskih garancija slobode, uglavnom neekasnih, nego posle donoenja amerikog
Ustava; ali, u preindustrijskoj Americi, i pre i posle Rata za nezavisnost, bilo je vie
line slobode nego posle irenja Industrijske revolucije na celu zemlju. U knjizi Nasilje
u Americi: Istorijska i komparativna perspektiva (Violence in America: Historical
and Comparative Perspectives, urednici Hugh Davis Graham i Ted Robert Gurr,
poglavlje 12, autor Roger Lane, str. 476-478), objanjeno je kako je prosena osoba u
preindustrijskoj Americi imala veu nezavisnost i autonomiju nego to je to danas
sluaj i kako je proces industrijalizacije neminovno vodio ka ograniavanju line
slobode.
FC (Teodor Kainski), 1995.

59

Opis grakona objavljenih u The Washington

Post
DIJAGRAM SIMPTOMA KOJI SE JAVLJAJU ZBOG NARUAVANJA PROCESA STICANJA MOI
NEDOSTATAK CILJEVA IJE OSTVARIVANJE ZAHTEVA NAPOR (okvir), povezan s
dosadom, prekomernom potragom za uivanjem i na kraju sa sklonou ka depresiji.
Prekomerna potraga za uivanjem povezana sa nezasitim hedonizmom, seksualnim
perverzijama i prekomernim jelom.
Sklonost ka depresiji (centar dijagrama) povezan sa frustracijom, koja je povezana sa
NEUSPEHOM U OSTVARIVANJU CILJEVA (okvir).
Sklonost ka depresiji povezana sa poremeajem u ishrani, poremeajem sna, oseanjem krivice, strepnjom i samopotcenjivanjem.
Frustracija povezana sa besom, koji je povezan sa zlostavljanjem.
NEUSPEH U OSTVARIVANJU CILJEVA povezan sa samopotcenjivanjem.
(Kraj dokumenta objavljenog u The Washington Post.)

60

Pismo upueno New York Times

The New York Times, 24. april 1995.
Ovo je tekst pisma upuenog na adresu Tajmsa, 24. aprila 1995, od samoproklamovane
teroristike grupe FC, koja je preuzela odgovornost za seriju bombakih napada, koje
FBI pripisuje pojedincu ili grupi u sluaju poznatom kao Unabom. Pismo nosi potanski
ig Oklenda.
Dokument je predstavljen verodostojno, sa originalnim ispisom, naglascima i interpunkcijom. Tri pasusa su izbrisana na zahtev FBI.
(Pasus izbrisan na zahtev FBI.)
Ovo je poruka teroristike grupe FC.
Razneli smo Tomasa Mosera (Thomas Mosser) prolog decembra, zato to je bio direktor agencije Burston-Marsteller. Meu ostalim zlodelima, Burston-Marsteller je pomogao
Exxonu da popravi svoju sliku u javnosti posle nesree Exxon Valdez. Ali, napali smo ih ne
toliko iz nekog posebnog razloga, koliko zbog optih principa. Burston-Marsteller je jedna
od najveih organizacija koja se bavi odnosima sa javnou.
To znai da se ta kompanija bavi razvojem tehnika za manipulaciju stavovima ljudi. To
je glavni razlog zato smo poslali bombu jednom od njenih direktora, a ne ponaanje te
agencije u pojedinanim sluajevima.
Neki novinski izvetaji su pogreno tvrdili da mi napadamo univerzitete ili profesore.
Nemamo nita protiv univerziteta ili profesora kao takvih. Svi univerzitetski ljudi koje smo
napali bili su specijalisti u tehnikim oblastima. (Tu ubrajamo i neke oblasti primenjene
psihologije, kao to je istraivanje mogunosti za promenu ljudskog ponaanja.) Ne elimo
da bilo ko misli kako hoemo da povredimo profesore koji se bave arheologijom, istorijom,
knjievnou i slinim bezazlenim stvarima. Ljudi koje hoemo da sredimo su naunici
i inenjeri, posebno oni iz nekih kritinih oblasti, kao to su kompjuteri i genetika. to
se tie bombe postavljene u Poslovnoj koli na Univerzitetu u Juti, to je bila vrlo traljava
operacija. Neemo rei kako je ili zato ta operacija bila traljava, da ne bismo FBI dali bilo
kakav trag. Ta bomba nije povredila nikog.
U prethodnom pismu koje smo vam poslali nazvali smo sebe anarhistima. Poto je
anarhista irok pojam, koji se primenjuje na veliki broj stavova, potrebno je dodatno
objanjenje. Sebe nazivamo anarhistima zato to, idealno, teimo razbijanju celog drutva na
veoma male, potpuno autonomne jedinice. Na alost, ne vidimo neki jasan put koji bi vodio
ka tom cilju, tako da to ostavljamo za neodreenu budunost. Na mnogo neposredniji
cilj, za koji mislimo da se moe ostvariti u narednih nekoliko decenija, jeste unitenje
svetskog industrijskog sistema. Bombakim napadima elimo da izazovemo nestabilnost u
industrijskom drutvu, da propagiramo antiindustrijske ideje i da ohrabrimo sve one koji
mrze industrijski sistem.
FBI je pokuao da te bombake napade prikae kao delo nekog izolovanog ludaka.
Neemo gubiti vreme na raspravu o tome da li smo ludi ili ne, ali sigurno je da nismo
izolovani. Iz bezbednosnih razloga neemo otkriti koliko lanova ima naa grupa, ali
svako ko ita publikacije anarhista i radikalnih ekologa videe da se opozicija industrijskotehnolokom sistemu iri i da raste.
Zato svoje ciljeve objavljujemo tek sada, iako je od naeg prvog napada prolo sedamnaest godina? Nae prve bombe bile su suvie slabe da bi privukle panju ire javnosti i
61

ohrabrile one koji mrze sistem. Ustanovili smo da su barutne bombe, dovoljno male da bi
se neprimetno nosile, bile suvie slabe da bi napravile veu tetu, tako da smo se nekoliko
godina bavili eksperimentisanjem. Nauili smo kako da pravimo dovoljno snane cevaste
bombe i ve smo ih koristili u nekoliko uspenih, kao i u nekoliko neuspenih napada.
(Pasus izbrisan na zahtev FBI.)
Poto vie ne moramo da eksploziv sabijamo u cev, sada nismo ogranieni u odreivanju
veliine i oblika naih bombi. Prilino smo sigurni da znamo kako da poveamo snagu
naeg eksploziva i smanjimo broj baterija potrebnih za njihovo podeavanje. Kao to smo
ve napomenuli, mislimo da sada raspolaemo mnogo ekasnijim razornim materijalom.
Zato mislimo da emo biti u stanju da eksploziv stavljamo u sve manja, laka i naizgled
bezazlenija pakovanja. S druge strane, mislimo da smo u stanju da pravimo mnogo vee
bombe nego do sada. S tanom ili koferom punim eksploziva mogli bismo da raznesemo
zidove veih zgrada.
Jasno je da sada moemo naneti veliku tetu. Osim toga, izgleda da nas FBI nee skoro
uhvatiti. FBI je smean.
Ljudi koji podstiu sav ovaj rast i gomilanje otpada zasluuju da budu ozbiljno kanjeni.
Ali, na cilj nije toliko da kaznimo takve, koliko da propagiramo svoje ideje. U svakom
sluaju, dosta nam je pravljenja bombi. Nije ni malo zabavno provoditi sve svoje veeri
i vikende u pripremanju opasnih meavina, krpei mehanizme za aktiviranje pariima
metala ili traiti po planinama neko dovoljno izolovano mesto za isprobavanje bombe. Zato
nudimo pogodbu.
Napisali smo dui lanak, izmeu 29.000 i 37.000 rei, koji elimo da objavimo. Ako
moete da ga objavite, u skladu s naim zahtevima, zauvek emo odustati od teroristikih
aktivnosti. lanak mora biti objavljen u New York Timesu, Timesu ili Newsweeku ili u nekom
drugom iroko itanom periodinom magazinu sa nacionalnom distribucijom. Zbog duine
lanka, pretpostavljamo da bi morao biti objavljen u nastavcima. Alternativa je da se objavi
kao mala knjiga, ali ta knjiga mora biti dobro predstavljena i dostupna, po pristupanoj
ceni, u svim knjiara irom zemlje i na makar nekoliko mesta u inostranstvu. Ko god se
sloi da objavi taj materijal imae ekskluzivno pravo na njegovu reprodukciju u periodu od
est meseci i moi da na njemu zaradi koliko moe. Posle est meseci od prvog objavljivanja
lanka ili knjige, on mora postati javno vlasnitvo, tako da svako moe da ga reprodukuje
ili objavi. (Ako se materijal objavi u nastavcima, prvi deo e postati javno vlasnitvo est
meseci od prvog objavljivanja, zatim drugi deo i tako redom.) Mora nam se garantovati
pravo da u New York Times, Times ili Newsweek svake godine, tokom naredne tri godine od
prvog objavljivanja, objavljujemo objanjenja od 3.000 rei, koja e dodatno razjasniti na
materijal i odgovoriti na kritike.
lanak nee eksplicitno zagovarati nasilje. Implicitno e biti jasno da smo skloni nasilju,
u meri u kojoj to smatramo nunim, zato to se zalaemo za eliminaciju industrijskog drutva i zato to i sami koristimo nasilje radi ostvarenja tog cilja. Ali, lanak nee eksplicitno
pozivati na nasilje, niti e predlagati ruenje vlade Sjedinjenih Drava, niti e sadrati bilo
kakvu opscenost ili bilo ta drugo to biste smatrali neprihvatljivim za objavljivanje.
Kako moete biti sigurni da emo odrati obeanje o odricanju od terorizma, ako nai
uslovi budu ispunjeni? U naem je interesu da odrimo to obeanje. elimo da odreene
ideje budu prihvaene. Ako ga prekrimo, ljudi e izgubiti potovanje prema nama i tee
e prihvatiti nae ideje.
Naa ponuda za odricanjem od terorizma zahteva tri dodatna objanjenja. Prvo, nae
obeanje nee stupiti na snagu ako svi delovi naeg lanka ili knjige ne budu objavljeni u
tampanom obliku. Drugo: ako vlasti uspeju da nam uu u trag s namerom da uhapse nekog
62

od nas ili nas samo budu ispitivale u vezi sa bombakim napadima, zadravamo pravo
na upotrebu nasilja. Tree: pravimo razliku izmeu terorizma i sabotae. Pod terorizmom
podrazumevamo akcije motivisane eljom da se utie na razvoj drutva, s namerom da
se izazovu povrede i smrt ljudi. Pod sabotaom podrazumevamo slino motivisane akcije
usmerene na unitavanje imovine, bez povreivanja ljudskih bia. Obeanje koje nudimo
odnosi se na odricanje od terorizma. Zadravamo pravo na sabotau.
Mogue je da su nas neuspesi naih prvih bombi obeshrabrili da se jo tada javno oglasimo. Bili smo veoma mladi, a naa razmiljanja sirova. Od tada smo mnogo panje posvetili
razvijanju naih ideja, kao i razvijanju bombi. Sada imamo da kaemo neto ozbiljno. Osim
toga, oseamo da je nastupio pravi trenutak za predstavljanje antiindustrijskih ideja.
Molim vas, potrudite se da odgovor na nau ponudu bude dobro istaknut u medijima,
tako da ga ne propustimo. Obavezno nam recite gde e i kako materijal biti objavljen i
koliko e vremena biti potrebno da bi se pojavio u tampi, od trenutka kada vam poaljemo
rukopis. Ako odgovor bude zadovoljavajui, zavriemo prekucavanje rukopisa i poslati
ga. Ako odgovor ne bude zadovoljavajui, poeemo da pravimo sledeu bombu.
Pozivamo vas da objavite ovo pismo.
FC
(Pasus izbrisan na zahtev FBI.)

63

Zajednika izjava New York Times i Washington

Post
19. septembar 1995.
Ovo je zajednika izjava izdavaa The Washington Post i izdavaa The New York Times
povodom odluke o tampanju rukopisa teroriste poznatog FBI kao Unabomber.
The Washington Post i The New York Times se ve tri meseca zajedniki suoavaju sa
zahtevom osobe poznate kao Unabomber da objave rukopis od 35.000 rei. Ako to ne
uradimo, autor tog dokumenta je zapretio da e poslati bombu na nenaznaenu adresu, s
namerom da ubije.
Nae dve kue su se od poetka blisko konsultovale oko pitanja da li taj tekst treba objaviti pod pretnjom nasiljem. Savetovali smo se i sa predstavnicima snaga zakona. Vrhovni
Tuilac i Direktor FBI sada su preporuili da se taj dokument tampa, u interesu javne
bezbednosti i mi smo se s tim sloili.
Zato e kopije neizmenjenog Unabomberovog rukopisa biti distribuirane u dananjem
izdanju Washigton Posta. Odluku o tampanju su zajedniki donele nae dve kue, koje e podeliti trokove tampe. Tekst e biti tampan u Postu, zbog njegove mehanike
sposobnosti da distribuira poseban dodatak u svim kopijama svojih dananjih novina.
Donald I. Gream (Donald E. Graham, Washington Post)
Artur ulcberger (Arthur Sulzberger Jr., New York Times)

64

O autoru
Teodor Kainski (Teodhore Kacszynski) je roen 22. maja 1942, u porodici poljskog
porekla, u mestu Evergin Park, u blizini ikaga. Kao izuzetno inteligentan uenik, srednju
kolu zavrava pre roka i 1958, sa esnaest godina, upisuje studije matematike na Harvardu. Godine 1967. doktorira na Univerzitetu u Miigenu i prelazi u Berkli, u Kaliforniji.
Objavljuje niz zapaenih radova s kojima se svrstao meu najtalentovanije matematiare svoje generacije. Posle dve godine predavanja naputa Berkli i akademsku karijeru, a
1971. s bratom Dejvidom kupuje komad zemlje u blizini Linkolna, u Montani. Posveuje se
usamljenikom ivotu u divljini, bez mnogo kontakata sa spoljnim svetom.
U tom periodu intenzivno prouava iru naunu i kritiku literaturu, sa eljom da
shvati dinamiku modernog tehnolokog drutva, prema kojem je oduvek oseao najdublju
averziju. Bio je u prepisci i sa akom Elilom (Jacques Ellul), ija je knjiga Tehnika ili
ulog veka (La technique, ou Lenjeu du sicle, 1954, ili Technological Society, kako je njen
naslov preveden na engleski) na njega imala presudan uticaj. Dobar deo ovog eseja, tamo
gde se eksplicitno bavi tehnikim, odnosno tehnolokim fenomenom, oslanja se upravo
na tu studiju. Ipak, prema dnevnikim zapisima iz tog perioda i kasnijim svedoenjima,
Kainski nije imao nikakvih politikih pretenzija; jedina ambicija bila mu je da usavri
svoje poznavanje divljeg okruenja i da tu provede ostatak ivota.
Kada se i njegovo utoite nalo na putu kompanija za eksploataciju uma, odluio je da
uzvrati. Prvu bombu je napravio 1978. i poslao na adresu Severozapadnog Univerziteta u
Evanstonu; ali, pre nego to je dospela do profesora Baklija Krista, kome je bila namenjena,
bomba je lake povredila radnika obezbeenja, Terija Markera. Od tog trenutaka, u rasponu
od 17 godina, Kainski je izveo 16 bombaka napada, na osoblje i prostorije istraivakih
odeljenja nekoliko univerziteta, kompanija za razvoj i distribuciju digitalnih tehnologija,
biotehnolokih laboratorija, aviokompanija i reklamnih agencija. U tim napadima ubijeno
je troje i ranjeno 23 ljudi (po nekim podacima 29), uglavnom eksperata i menadera, dok je
meu povreenima bilo i prateeg osoblja. Godine 1980, FBI ga u internim dokumentima
spominje kao Unabom, zbog oigledne fokusiranosti na univerzitete i aviokompanije. U
porukama koje su pratile neke od napada, potpisivao se inicijalima FC, za ta je kasnije, na
osnovu jednog neobjavljenog pisma upuenog asopisu San Francisco Examiner, iz 1985,
utvreno da znai Freedom Club.
Do trenutka hapenja, istraga je prerasla u najdui i najskuplji lov FBI na nekog oveka.
Godine 1995. alje pismo Njujork Tajmsu u kojem je predloio prestanak bombakih napada
u zamenu za objavljivanje eseja Industrijsko drutvo i njegova budunost, u tom ili nekom
drugom od najtiranijih amerikih asopisa. Po preporuci FBI i Dravnog tuioca, tekst je
u celini objavljen u posebnom dodatku Vaington Posta, 19. septembra 1995. Od tada se o
njemu najee govori kao o Unabomberovom manifestu.
To je ujedno bio i kraj Unabombera. Na osnovu ideja i formulacija iznetih u tekstu,
Dejvid Kainski je prepoznao svog brata i prijavio ga policiji. Ted Kainski je uhapen 3.
aprila 1996. godine. Godine, 1998, 7. janura, pokuao je da se ubije u svojoj zatvorskoj eliji.
Dve nedelje kasnije, 22. januara, osuen je na etiri doivotne kazne i 30 godina zatvora, bez
prava albe. Smrtnu kaznu je izbegao na osnovu insistiranja odbrane na njegovoj navodnoj
mentalnoj neuraunljivosti, to je kasnije u nekoliko navrata, bezuspeno, pokuavao da
ospori. Krajem 1999. Sud je zabranio tampu njegove autobiograje, Istina protiv lai (Truth
vs Lies), iako je knjiga bila povuena iz tamparije neto ranije, zbog spora sa izdavaem.
Tokom izdravanje kazne, napisao je nekoliko kraih tekstova i dao nekoliko intervjua,
65

koji su se pojavili u mejnstrim i radikalnim asopisima, kao to su Times, odnosno Green

Anarchist (Velika Britanija), Green Anarchy (SAD) i Anarchy: A Journal of Desire Armed
(SAD).
Tokom suenja i kasnije, do naglog prekida svake komunikacije s takvozvanim zelenima
anarhistima ili anarhoprimitivistima, dobijao je otvorenu, iako kritiku, podrku od
Dona Zerzana i jo nekih pojedinaca i kolektiva radikalno anticivilizacijskog usmerenja.
Njegov esej iz 1995, kao i njegove metode, bili su predmet brojnih razmatranja i kritika, a
njegov medijski lik je na razne naine uao i u ameriku popularnu kulturu. Ipak, dok su
leviari, veina anarhista i razne linosti iz mejnstrima uglavnom nastojali da ga ignoriu
ili ismeju, njegova kritika je bila ozbiljno razmatrana i meu akademskim autorima, od
tehnooptimista i nesuenih rtava, kao to su Bil Doj (autor prethodne formulacije, jedan
od osnivaa i vodeih istraivaa kompanije Sun Microsystems) i Rej Kurcvel (Ray Kurzweil,
tehnooptimistiki teoretiar), do kritiara tehnolokog kompleksa, kao to su Kirkpatrik
Sejl, Derik Densen, Dejson Mekvin i drugi. Ta kontroverza traje i dalje. Teodor Kainski
se i danas nalazi na izdravanju doivotne kazne u zatvoru sa maksimalnim obezbeenjem,
u Florensu, u dravi Kolorado.
Theodore John Kaczynski
04475-046
U.S. Penitentiary Max
P.O. Box 8500
Florence, CO 81226-8500
Aleksa Golijanin, 2007, 2011.

66

Bibliograja i drugi izvori

Theodore Kaczynski
Theodore Kaczynski, Technological Slavery: The Collected Writings of Theodore J. Kaczynski, a.k.a. The Unabomber, Feral House, 2010. U ovom izdanju su sabrani svi
tekstovi i inrtevju Teda Kainskog, koje je ovaj smatrao vrednim objavljivanja. Knjiga
se moe nai na webu.
Nekoliko pojedinanih tekstova:
http://theanarchistlibrary.org/authors/Ted_Kaczynski.html

Tekstovi o Kaczynskom
Bill Joy
Why the Future Doesnt Need Us (Zato budunost nema potrebu za nama)
Bil Doj, suosniva i glavni naunik Sun Microsystems, lan predsednike komisije o
buduim istzraivanjima IT, i jedan od koautora The Java Language Specication . . .
Jedna njegova bomba je teko povredila mog prijatelja Dejvida Gelerntera (David
Gelernter), jednog od najbriljantnijih kompjuterskih naunika naeg doba. Kao i
mnoge moje kolege, oseao sam da bih lako mogao postati sledea Unabomberova
meta . . .
http://www.primitivism.com/future.htm
John Zerzan
Against Technology: A talk by John Zerzan April 23, 1997
Whose Unabomber?
He means it. Do you?
The Lines are Being Drawn
One Wouldnt Buy in
http://green-anarchy.wikidot.com/john-zerzan
http://theanarchistlibrary.org/authors/John_Zerzan.html
Pored ovih tekstova, Zerzan je drugo izdanje svoje prve zbirke, Elements of Refusal (1999;
1988), posvetio Kainskom, a nedavno je napisao i tekst Overman and Unabomber, kritiko
poreenje Niea i Kainskog, koji e se uskoro pojaviti i kod nas, u okviru zbirke Sumrak
maina (Twilight of The Machines, Feral House 2008). Zbog niza neslaganja i nesporazuma,
Zerzan i Kainski odavno nemaju nikakav kontakt.
67

Kevin Tucker
The Message And The Messenger: FC, Ted Kaczynski, And The Resisting The Technological
System, Species Traitor, 2005.
http://theanarchistlibrary.org/authors/Kevin_Tucker.html
http://green-anarchy.wikidot.com/kevin-tucker
Kirkpatrick Sale
Autor Rebels Against the Future: The Luddites and Their War on the Industrial Revolution:
Lessons for the Computer Age (1995), opsene istorijske studije o luditima.
Intervju
http://www.primitivism.com/sale.htm
Kirkpatrick Sale, Unabombers Secret Treatise: Is There Method In His Madness?
https://w2.e.org/Privacy/Surveillance/Terrorism/sale_unabomber.analysis

Ostale arhive i tekstovi

Jacques Ellul: Tehnika ili ulog veka, 1954 (1963)
http://anarhisticka-biblioteka.net/authors/jacques-ellul
http://anarhija-blok45.net1zen.com
On-line Luddism Index
http://www.sniggle.net/ludd.php
Luddism: Neo-Luddites and Dystopian Views of Technology
http://carbon.cudenver.edu/~mryder/itc_data/luddite.html

68

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright
31. 05. 2012.

Theodore Kaczynski
Industrijsko drutvo i njegova budunost
1995.
Preveo Aleksa Golijanin, 2006. http://anarhija-blok45.net1zen.com
Industrial Society and Its Future, by Theodore Kaczynski, 1995.
http://anarhisticka-biblioteka.net