Oznaka:

Stepen poverljivosti
Poslovna tajna

Registarski broj:

UNES4
Korisniko uputstvo

Izdanje:

Datum:

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA, ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I KORIENJE

Kopija:

List 1 od 22
OBRAZAC Q4.00.420.05

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

Naruilac:

Naziv zadatka/projekta sa kratkim opisom:

Vreme i mesto izvrenja zadatka/projekta:

Autori (ime i potpis):

Tehnika obrada:

Vrilac unutranje kontrole

Saglasnost:
Rukovodilac projekta:
Odgovorni projektant:
Overa i potpis:

Napomene:

Izdanje:

Datum:

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA, ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I KORIENJE

Kopija:

List 2 od 22
OBRAZAC Q4.00.420.06

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

SADRAJ
1.

UVOD......................................................................................................................... . 5
1.1 Detalji realizacije................................................................................................ . 6
1.2 UNES konfigurator - korisniko okruenje .......................................................... 7
1.3 UNES projekat ................................................................................................... . 7

2.

KORISNIKE OPERACIJE ....................................................................................... . 8

2.1 Projekat ............................................................................................................. . 8
2.1.1 Kreiranje novog projekta ........................................................................ 8
2.1.2 Otvaranje projekta................................................................................. . 8
2.1.3 Zatvaranje projekta ................................................................................ 8
2.1.4 Snimanje projekta ................................................................................. . 9
2.1.5 Uitavanje projekta................................................................................ . 9
2.1.6 Brisanje projekta ................................................................................... . 9
2.1.7 Kraj........................................................................................................ . 9
2.2 Eksport/Import ................................................................................................. . 10
2.2.1 Eksport/Import biblioteka......................................................................
11
2.2.2 Eksport/Import
objekata .......................................................................
11
2.2.3 Eksport/Import
konfiguracije.................................................................
11
2.2.4 Eksport/Import ureaja.........................................................................
2.2.5 11
Eksport/Import VIEW6000....................................................................
2.2.6 12
Eksport/Import RTUs............................................................................
2.2.7 12
Eksport/Import FBD dijagrama .............................................................
2.2.8 13
Eksport/Import IPC tabele ....................................................................
2.2.9 13
Eksport ureaja (RTU) .........................................................................
2.2.10 13
Eksport VIEW2.................................................................................... .
2.2.11 14
Import iz E-plana ................................................................................. .
2.2.12 14
Import iz B fajla ................................................................................... .
14
2.3 Centri
2.3.1
2.3.2
2.3.3
2.3.4
2.3.5
2.3.9

.............................................................................................................. 15
Dodavanje SCADA centra....................................................................
15
Brisanje SCADA centra ........................................................................
15
Uitavanje stare V6000......................................................................... 16
......................baze........................................................................
16
Dodaj u SCADA centar.........................................................................
16
Brisi iz SCADA centra ..........................................................................
16
PVR ifre .............................................................................................. 16

2.4 Operacije nad tabelama................................................................................... . 16

2.4.1 Operacije nad redovima ....................................................................... 17
2.4.2 Operacije nad kolonama ...................................................................... 17
2.4.3 Filtriranje tabelarnog prikaza ................................................................ 17
2.4.4 Osveavanje hijerarhijskog prikaza...................................................... 18
2.4.5 Prikazivanje poruka.............................................................................. 18
VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I
KORIENJE

OBRAZAC Q4.00.420.07

Izdanje:

Datum:

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I

KORIENJE

List 3 od 22

OBRAZAC Q4.00.420.07

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2.5 Akcije 18
2.5.1 Dodavanje ........................................................................................... .
2.5.2 18
Brisanje ............................................................................................... .
2.5.3 20
Osvezavanje IPC .................................................................................
2.5.4 20
Adresiranje i resetovanje adresa PVR sifara........................................ 21
2.6 Alati
21
2.7 Podeavanja korisnikog interfejsa................................................................... 22
2.7.1 Podeavanje boja tabele ...................................................................... 22
2.7.2 Podeavanje boja aplikacije ................................................................. 22
2.7.3 Naizmenini redovi............................................................................... 22
2.8 Pomo 22

Izdanje:

Datum:

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I

KORIENJE

List 4 od 22
OBRAZAC Q4.00.420.07

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

1. UVOD
UNES je softverski paket namenjen za konfigurisanje integralnog sistema daljinskog upravljanja
i nadzora . U centralizovanoj, relacionoj bazi uva se model postrojenja (objekti, ureaji), elementi
kontrolne logike (funkcionalni blokovi i njima pridruene procesne veliine), biblioteke tipskih
elemenata (ureaja, FBD, modula, ...), zatim parametri konfiguracije daljinskih stanica,
komunikacionih pravaca, i kompletna konfiguracija potrebna za rad SCADA servera.
Na sledeoj slici je ematski prikaz UNES paketa.

Osnovne karakteristike UNES-a su:

jednostavan i intuitivan pristup podacima, unos, auriranje, lako pretraivanje, filtriranje i

uparivanje informacija, kroz korisnicki interfejs - UNES konfigurator,
automatizovan postupak kreiranja osnovne strukture postrojenja i nadzorno-upravljakog
sistema, ime se postie velika uteda vremena i eliminie mogunost greke,
automatizovan postupak dodavanja ureaja i funkcionalnih blokova u model postrojenja na
osnovu biblioteke tipova,
centralizovana parametrizacija, vrednost nekog parametra unosi se i uva samo na jednom
mestu, ime se odrava konzistentnost podataka,
kontrola i validacija unetih podataka,

Izdanje:

Datum:

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I

KORIENJE

List 5 od 22
OBRAZAC Q4.00.420.07

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

integracija (import) postojeih opisa ureaja i funkcionalnih blokova i/ili njihovih mapiranja
na SCADA procesne veliine, nastalih eksportovanjem iz drugih CAD/CAE aplikacija,
generisanje izlaznih dokumenata (eksport) za razmenu konfiguracije sa drugim aplikacijama
(SCADA, konfiguratori daljinskih stanica, izvetajni podsistem, itd...),
mogunost konkurentnog pristupa iz razliitih okruenja (kako iz razliitih instanci UNES
konfiguratora, tako i iz drugih aplikacija, npr. FBD editora) i rada nad istom relacionom
bazom, to je preduslov za uspean timski rad.

1.1 Detalji realizacije

Korisniki interfejs (UNES konfigurator) je realizovan kao Qt aplikacija, koja se moe izvravati na
Linux ili Windows platformi. Osnovu UNES-a ini aktivna, relaciona baza podataka, pri emu se
koristi MySQL (verzija >5.0) softver za upravljanje bazama podataka. Iako je logiki model
podataka relacioni, on je proiren idejama i konceptima objektnog modela.
Osnovna tabela u bazi je tabela svih veliina u sistemu, a ostali podaci se mogu podeliti u sledee
kategorije:

tabele tipova ureaja, funkcionalnih blokova, RTU modula, senzora...(biblioteke),

tabele koje se odnose na modelovanje postrojenja (objekti, ureaji),
tabele koje se odnose na kontrolnu logiku (funkcionalni blokovi),
tabele koje sadre podatke za konfiguraciju spoljnih stanica (RTU),
tabele koje sadre podatke za konfiguraciju SCADA aplikacije,
tabele komunikacionih parametara na spoljnim stanicama i na SCADA serveru.

UNES baza je aktivna baza, to znai da se mnoge funkcije odraju na nivou MySQL-a, preko
ugraenih procedura i trigera, ime je omoguena kontrola unosa informacija iz bilo kog okruenja,
referencijalni integritet podataka, lake odravanje softvera i delimina nezavisnost od korisnikog
interfejsa. Ugraene funkcije izvravaju zadatke importovanja i eksportovanja podataka u raznim
formatima, prvenstveno onim koji su potrebni za konfigurisanje SCADA aplikacije i daljinskih
stanica.
Pored procedura za parcijalni export/import fajlova koji se odnose na specifine delove projekta, i
kompletan projekat se moe spakovati u jedan .zip fajl, pogodan za uvanje, prenoenje i ponovno
kreiranje.

Izdanje:

Datum:

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I

KORIENJE

List 6 od 22
OBRAZAC Q4.00.420.07

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

1.2 UNES konfigurator - korisniko okruenje

Glavna forma aplikacije sadri sledee celine:
Linija menija
Oblast za tabelarni prikaz i editovanje
Tab:
Konfiguracija

Komunikacija

Model
postrojenja

Prozor za poruke (podeava se da li se prikazuje ili ne)

Statusna linija

1.3 UNES projekat

UNES projekat predstavlja skup informacija potrebnih za konfigurisanje jednog integralnog
sistema daljinskog nadzora i upravljanja i odnosi se na: model postrojenja, SCADA sistem,
daljinske stanice, kontrolnu logiku (PLC funkcije), komunikaciju, itd.
Ime projekta je jedinstveno u okviru jednog servera i poinje sa UNES4_, a nastavak proizvoljno
zadaje korisnik.

Izdanje:

Datum:

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I

KORIENJE

List 7 od 22
OBRAZAC Q4.00.420.07

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2. KORISNIKE OPERACIJE
2.1 Projekat
Stavka Projekat iz glavnog menija sadri nekoliko akcija koje se odnose na kreiranje, otvaranje,
uvanje, brisanje UNES projekta, kao i na zatvaranje samog konfiguratora.
Na slici 3 prikazane su akcije iz stavke Projekat:

Slika 3. Prikaz akcija iz stavke Projekat

Prilikom pokretanja navedenih akcija (osim akcija Zatvaranje i Kraj) otvaraju se dijalog forme
preko kojih se unose odgovarajui parametri potrebni za pristup MySQL serveru i projektu (bazi).
Iz istog dijaloga mogue je dobiti pregled postojeih UNES4_ projekata (akcija Prikazi postojece
UNES projekte), kao i izvriti odabir eljenog projekta.
Sve forme imaju komandno dugme Prosledi, koje oznaava potvrdu, odnosno komandu za
izvravanje akcije i Odustani, za otkazivanje akcije.
2.1.1 Kreiranje novog projekta
Akcija Novi pokree kreiranje novog projekta, odnosno nove relacione UNES baze na eljenom
serveru. Preko dijalog forme se unose sledei parametri potrebni za definisanje novog projekta:

Ime hosta - localhost ili IP adresa raunara (MySQL servera) na kome e se nalaziti UNES
baza. Obavezno polje.
Korisnik - MySQL korisnik (najee root), zavisi od podeavanja na MySQL serveru.
Obavezno polje.
Lozinka - lozinka za navedenog MySQL korisnika (najee je prazno polje), takoe zavisi
od administriranja MySQL servera. Nije obavezno polje.
Projekat - Ime nove UNES4_ baze, tj. novog UNES4_ projekta. Obavezno polje.

Po ispravnom unosu i prosleivanju podataka iz dijalog forme, kreira se novi projekat.

2.1.2 Otvaranje projekta
Akcija Otvaranje pokree otvaranje izabranog UNES4_ projekta. Preko dijalog forme, koja je
prikazana na slici 4, se unose sledei parametri potrebni za specificiranje projekta:

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I

KORIENJE

OBRAZAC Q4.00.420.07

Slika 4. Prozor za otvaranje projekta

Ime hosta - localhost ili IP adresa raunara (MySQL servera) na kome se nalazi UNES
baza. Obavezno polje.
Korisnik - MySQL korisnik (najee root), zavisi od podeavanja na MySQL serveru.
Obavezno polje.
Lozinka - lozinka za navedenog MySQL korisnika (najee je prazno polje), takoe zavisi
od administriranja MySQL servera. Nije obavezno polje.
Projekat - Ime postojee UNES4_ baze, tj. UNES4_ projekta. Obavezno polje.

Po ispravnom unosu i prosleivanju podataka iz dijalog forme, otvara se postojei UNES4 projekat.
2.1.3 Zatvaranje projekta
Akcija Zatvaranje zatvara tekui projekat, ali ne i aplikaciju.

Izdanje:

Datum:

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I

KORIENJE

List 8 od 22

OBRAZAC Q4.00.420.07

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2.1.4 Snimanje projekta

Akcija Snimanje slui za uvanje svih podataka iz UNES4_ projekta u formatu koji je pogodan za
prenoenje i otvaranje na drugom raunaru (*.sql fajl). Snimanje projekta je u stvari pravljenje
sigurnosne kopije (backup-a) cele UNES4_ baze. Prilikom pokretanja akcije otvara se dijalog forma
u koju je potrebno uneti ime izlaznog fajla sa punom putanjom. Dugme 'Pretrazi' slui za laku
pretragu lokalnog fajl sistema.
Napomene:
Akcija je dostupna samo ukoliko je otvoren neki projekat i ukoliko je aplikacija pokrenuta na
istom raunaru na kome je i MySQL server, tj. ukoliko je kao ime hosta pri otvaranju projekta
navedeno localhost. (Projekat>Otvaranje>Ime hosta=localhost).
Prilikom eksportovanja treba voditi rauna da dozvole za upis budu propisno setovane na
putanji navedenoj za izlazni fajl.
Po ispravnom unosu i prosleivanju podataka iz dijalog forme, vri se eksportovanje UNES4_
projekta u definisani *.sql izlazni fajl. Na osnovu ovog izlaznog fajla je mogue napraviti kopiju
postojee baze (npr. na nekom drugom serveru).
2.1.5 Uitavanje projekta
Akcija Uitavanje slui za kreiranje novog UNES4_ projekta i njegovo popunjavanje iz ulaznog
*.sql fajla. Uitavanje projekta je restauracija baze koja je prethodno snimljena, bilo zbog potrebe
postojanja rezervne kopije na lokalnom serveru, ili zbog prenoenja na drugi server. Prilikom
pokretanja akcije otvara se dijalog forma u koju je potrebno, pored parametara za kreiranje novog
projekta, uneti i ime ulaznog fajla sa punom putanjom. Na slici 5 prikazan je prozor za uitavanje
projekta.

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I

KORIENJE

OBRAZAC Q4.00.420.07

Slika 5.Prozor za uitavanje novog projekta

Dugme 'Pronai ulazni fajl' slui za laku pretragu lokalnog fajl sistema.
Napomene:
Akcija je uvek dostupna, ali e biti izvrena samo ukoliko se kao ime hosta pri uitavanju
projekta navede localhost (Projekat>Ucitavanje>Ime hosta=localhost), inae e javiti
upozorenje da akcija ne moe da se izvri.
Prilikom uitavanja treba voditi rauna da dozvole za itanje budu propisno setovane za
selektovani ulazni fajl i putanju do njega.
Po ispravnom unosu i prosleivanju podataka iz dijalog forme, vri se importovanje
konfiguracionih podataka u novokreirani projekat, koji se odmah i otvara.
2.1.6 Brisanje projekta
Akcija Brisanje pokree nepovratno brisanje kompletnog UNES4_ projekta, tj. cele UNES4_ baze.
Dijalog forma je slina kao i kod otvaranja i uitavanja projekta i prikazana je na sledeoj slici.

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I

KORIENJE

OBRAZAC Q4.00.420.07

Slika 6. Prozor za brisanje projekta

Sama akcija brisanja projekta se vri tako to se izabere eljeni projekat i zatim se izabere akcija Brii
projekat.
2.1.7 Kraj
Akcija Kraj znai izlazak iz aplikacije. Ukoliko prethodno nije zatvorena konekcija prema bazi, to
se ini automatski u sklopu ove akcije.

Izdanje:

Datum:

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I

KORIENJE

List 9 od 22

OBRAZAC Q4.00.420.07

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2.2 Eksport/Import
Stavka Eksport/Import iz glavnog menija sadri vie akcija koje se odnose na rad sa spoljnim
fajlovima, odnosno na parcijalni eksport/import specifinih delova projekta. Preduslov za
pokretanje svih ovih akcija je otvoren projekat.
Napomena:
Ukoliko je potreban eksport kompletnog projekta to se ini u okviru stavke menija Projekat >
Snimanje.
Alternativa ovom kompletnom eksportu je pokretanje eksportnih procedura (eksport biblioteka,
objekata, konfiguracije, ureaja, VIEW6000, RTUs, FBD dijagrama, IPC tabele) redom kojim su
navedene. Prilikom rekonstrukcije projekta, potrebno je najpre kreirati novi UNES4 projekat
(Projekat>Novi) i zatim istim redom pozivati akcije za import.
Sve akcije iz ove grupe su dostupne samo ukoliko je otvoren neki projekat na lokalnom raunaru
(Projekat>Otvaranje>Ime hosta=localhost), tj. ukoliko je aplikacija pokrenuta na raunaru na
kome je smetena UNES4_ baza.
Veina importnih procedura ima odgovarajuu eksportnu proceduru i zato treba prilikom
eksportovanja informacija voditi rauna o imenovanju izlaznih fajlova kako bi se oni lako
prepoznavali prilikom uitavanja.
Eksport

Import

Eksport Biblioteka
Eksport Objekata
Eksport Konfiguracije
Eksport Uredjaja
Eksport VIEW6000
Eksport RTUs
Eksport FBD dijagrama
Eksport IPC tabele

Import Biblioteka
Import Objekata
Import Konfiguracije
Import Uredjaja
Import VIEW6000
Import RTUs
Import FBD dijagrama
Import IPC tabele

Eksport Uredjaja (RTU)

Import iz E-plana
Import iz B fajla

Eksport VIEW2

Prilikom pokretanja navedenih akcija otvaraju se dijalog forme preko kojih se unose odgovarajui
parametri (najee samo ime spoljnjeg fajla). U veini sluajeva postoji dugme Pronai koje
otvara formu za lako pretraivanje fajl sistema na lokalnom raunaru u cilju pronalaenja datoteke
za import ili putanje za eksport podataka. Sve forme imaju komandno dugme Eksportuj, (ili
Importuj, u zavisnosti od pokrenute akcije), koje oznaava potvrdu, odnosno komandu za
izvravanje akcije i Odustani, za otkazivanje akcije.

Izdanje:

Datum:

VLASNITVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAENO KOPIRANJE I

KORIENJE

List 10 od 22
OBRAZAC Q4.00.420.07

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2.2.1 Eksport/Import biblioteka

Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabela koje uvaju tipove ureaja i
FBD blokova, njihove kompletne opise i meusobne veze. Rezultat eksportne procedure je jedan
fajl u .zip formatu, i on se u tom obliku moe importovati u neki drugi projekat, zasnovan na istim
ili slinim tipovima ureaja i FBD blokova.
2.2.2 Eksport/Import objekata
Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabele koja opisuje hijerarhijsku
strukturu objekata u postrojenju. Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, i on se u
tom obliku moe importovati u neki drugi projekat, zasnovan na istim ili slinim podelama i
imenovanjima objekata.
2.2.3 Eksport/Import konfiguracije
Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabela koje opisuju daljinske stanice
(RTU) i njihove module, kao i SCADA stanice. Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip
formatu, i on se u tom obliku moe importovati u neki drugi projekat, zasnovan na istoj ili slinoj
konfiguraciji nadzorno-upravljakog sistema.
2.2.4 Eksport/Import ureaja
Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabela koje opisuju instance ureaja i
pridruenih funkcionalnih blokova, i njihovu vezu sa SCADA iframa. Rezultat eksportne
procedure je jedan fajl u .zip formatu, koji se u tom obliku moe i importovati pokretanjem akcije
Import Ureaja ili Import iz E-plana. Izgled prozora je prikazan na slici 7:

Slika 7. Prozor za eksportovanje ureaja

U eksportovanom fajlu se uvaju i tekue, automatski generisane adrese, odnosno ifre FBD
pinova, i ukoliko se eli da se oni na ovim adresama i rekonstruiu, odnosno da se ne dozvoli
ponovno automatsko generisanje adresa pri importu, onda se u dijalog formi za eksport ekira
opcija exportovati sa ADRESAMA i import se obavezno obavlja preko akcije Import Ureaja.
Akcija importovanja je vremenski zahtevna i sloena, sa velikim brojem kontrola validnosti
podataka ije je importovanje u toku, i automatskim generisanjem veliina. Ova akcija se moe
pokrenuti i ukoliko u UNES bazi ve postoje ureaji, i u tom sluaju e se importovati samo oni
koji ve nisu u bazi. Ukoliko je korisnik odabrao eksportovanje sa adresama, importna procedura e
rekonstruisati zapamene adrese internih bita i rei, odnosno pinova FBD blokova, u suprotnom,
ove adrese e se ponovo automatski generisati, uz optimalno korienje memorijskog prostora.
Duina trajanja akcije importovanja ureaja zavisi od koliine podataka i preporuuje se da se ona
ne prekida nasilno, nego da se saeka regularan zavretak. Pod regularnim zavretkom akcije smatra
se poruka u statusbar-u aplikacije. Poruka moe da bude obavetenje o uspenosti importovanja ili
poruka o greci ukoliko se prilikom importa pojave problemi. U sluaju pojave problema pri
importovanju ureaja, radi lakeg detektovanja nevalidnog podatka, aplikacija automatski prelazi u
debug mod, otvara se debug prozor i prikazuje se poruka o greci. Debug prozor zatvara korisnik na
uobiajen nain.

Izdanje:

Datum:

List 11 od 22

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2.2.5 Eksport/Import VIEW6000

Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabela koje opisuju SCADA
konfiguraciju u formatu VIEW6000. Da bi se ove akcije pokrenule potrebno je da u prikazu
Konfiguracija bude selektovan jedan SCADA centar, na koji se konfiguracija odnosi, bilo da se
radi o eksportu ili importu. Na slici 8 prikazan je izgled prozora za export VIEW6000 baze.

Slika 8. Prikaz prozora za eksport VIEW6000 baze

Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, koji sadri vie tekstualnih fajlova i koji
se u tom obliku moe i importovati pokretanjem akcije Import VIEW6000. Za pokretanje
VIEW6000 SCADA servera potrebno je raspakovati ovaj fajl u odgovarajui direktorijum,
predvien za tekstualne konfiguracione fajlove. Prilikom poziva akcije Export VIEW6000 otvara
se dijalog forma u koju je potrebno uneti ime .zip fajla sa punom putanjom. Po ispravnom unosu i
prosleivanju podataka iz dijalog forme, vri se eksportovanje svih veliina iz UNES baze koje
pripadaju selektovanom SCADA centru u tridesetak konfiguracionih .txt fajlova, koji se zatim
pakuju u jedan .zip fajl.
Importna procedura obuhvata sledee akcije:

auriranje vrednosti SCADA parametara za direktne ulazne i izlazne veliine iz

selektovanog centra, na osnovu tehnoloke oznake i tabela: aid.txt, did.txt, pcd.txt, pod.txt,
spd.txt, aod.txt, reg.txt (samo irina), vrsta_alarma.txt, teh_adr_all.txt,
insertovanje veliina tipa izvedenih merenja i signalizacija i njihovih parametara u UNES
bazu, (tabele aii.txt, dii.txt)
insertovanje veliina tipa procesiranih merenja, signalizacija i brojaa, i njihovih parametara
u UNES bazu, (tabele aip.txt, dip.txt, pcp.txt)
insertovanje korisnika iz pwp.txt tabele u UNES bazu,
insertovanje rtu.txt, port.txt i redundant.txt tabela u UNES bazu.

Napomene:
Ukoliko su u projektu upotrebljeni BIP, V16 ili R16 moduli, veliine sa ovih modula se
prilikom eksporta adresiraju, ako prethodno nisu bile adresirane.
Sinaut adrese se ne auriraju ovom akcijom. Ukoliko je potrebno da se unesu iz spoljnjeg fajla,
to se radi preko akcije Import iz B fajla.
2.2.6 Eksport/Import RTUs
Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabela koje opisuju veliine i
komunikaciju na strani daljinskih stanica (RTU).
Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, koji sadri vie tekstualnih fajlova i koji
se u tom obliku moe i importovati pokretanjem akcije Import RTUs. Importovanje ovog fajla ima
smisla samo ukoliko se rekonstruise isti projekat, odnosno ukoliko se sa svim ostalim
eksportno/importnim procedurama koristi kao alternativa snimanju kompletnog projekta. Prilikom
poziva akcije Export RTUs otvara se dijalog forma u koju je potrebno uneti ime .zip fajla sa
punom putanjom. Po ispravnom unosu i prosleivanju podataka iz dijalog forme, vri se
eksportovanje svih direktnih veliina i njihovih parametara vezanih za konfiguraciju na strani RTU
stanice, kao i komunikacionih parametara RTU u vie .txt fajlova, koji se zatim pakuju u jedan .zip
fajl.

Izdanje:

Datum:

List 12 od 22

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

Importna procedura obuhvata auriranje vrednosti RTU parametara za direktne ulazne i izlazne
veliine na osnovu tehnoloke oznake.
2.2.7 Eksport/Import FBD dijagrama
Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabele koja uva FBD dijagrame
(slike).
Rad sa FBD dijagramima (upis i itanje) se ne obavlja kroz UNES konfigurator, ve kroz drugi
program (FBDeditor). Akcije parcijalnog snimanja i uitavanja FBD dijagrama imaju smisla samo
zajedno sa svim ostalim eksportnim procedurama, tj. ukoliko se koristi alternativni nain snimanja
kompletnog projekta. Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, koji sadri jedan
tekstualni fajl i koji se u tom obliku moe i importovati pokretanjem akcije Import FBD
dijagrama.
2.2.8 Eksport/Import IPC tabele
Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabele koja opisuje IPC komunikaciju
izmeu RTU stanica.
Rad sa IPC tabelom (upis i itanje) se ne obavlja kroz UNES konfigurator, ve kroz drugi program
(FBDeditor). Akcije parcijalnog snimanja i uitavanja IPC tabele imaju smisla samo zajedno sa
svim ostalim eksportnim procedurama, tj. ukoliko se koristi alternativni nain snimanja kompletnog
projekta. Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, koji sadri jedan tekstualni fajl i
koji se u tom obliku moe i importovati pokretanjem akcije Import IPC tabele.
2.2.9 Eksport ureaja (RTU)
Ova akcija je identina akciji Eksport uredjaja bez ADRESA u smislu strukture eksportovanih
tekstualnih fajlova. Razlika je u tome to se ovde eksport odnosi na veliine koje pripadaju jednoj
RTU stanici i to se tekstualni fajlovi ne pakuju u *.zip fajl, ve se smetaju u novokreirani
direktorijum ije ime zadaje korisnik u dijalog prozoru. Koristi se u kombinaciji sa brisanjem
ureaja na jednoj RTU stanici ( Akcije>Brisanje>Brisanje uredjaja (RTU)) i akcijom Import iz
Eplana, ukoliko se eli novo adresiranje memorijskog (internog) prostora selektovane stanice.
Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva odabir RTU stanice sa koje
eksportujemo ureaje, kao i unos imena izlaznog poddirektorijuma sa punom putanjom. Rezultat
eksporta je direktorijum koji sadri 4 navedena tekstualna fajla (opis ureaja, FBD blokova i
njihovih pinova) za odabranu RTU stanicu (videti Eksport/Import ureaja).

Izdanje:

Datum:

List 13 od 22

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2.2.10 Eksport VIEW2

Akcija se odnosi na eksportovanje podataka iz tabela koje opisuju SCADA konfiguraciju u formatu
VIEW2. Da bi se ova akcija pokrenula potrebno je (kao i za Eksport VIEW6000), da u prikazu
Konfiguracija bude selektovan SCADA centar na koji se konfiguracija odnosi.
Rezultat eksporta je jedan fajl u SQL formatu koji se izvrava nad postojeom, praznom VIEW2
bazom sa kreiranom strukturom tabela. On ne sadri definicije tabela, ve samo podatke koji se
insertuju. Prilikom pokretanja akcije eksporta u dijalog formi je mogue selektovati da se eksport
vri za potrebe konfigurisanja arhivskog servera, pri emu treba specificirati ime porta za SCADASCADA vezu. U tom sluaju rezultujua PORT tabela e imati samo jedan, navedeni port.
Nazivi veliina (keyn) u VIEW2 bazi odgovaraju tehnolokim oznakama iz UNES baze, a ne
iframa, kao to je to sluaj kod eksporta u VIEW6000 formatu.
2.2.11 Import iz E-plana
Akcija se odnosi na importovanje tekstualnih fajlova iz navedenog direktorijuma koji su po svom
nazivu i strukturi identini fajlovima opisanim u sekciji Eksport/Import ureaja, osim to nisu
spakovani u *.zip fajl, ve se nalaze u direktorijumu. Oni su rezultat obraenog eksporta iz
CAD/CAE programa (E plan) i odnose se na opise ureaja i vezu izmeu njihovih pinova i
SCADA ifara (tj. naziva veliina u nadzorno-upravljakom sistemu). Prilikom importovanja se
ispisuje detaljna poruka o toku i rezultatu importne procedure u debug prozoru, a ujedno se upisuje i
u fajl (/ErrorMessages/logErrorMessages_DD.MM.YYYY_HH:MM:SS.txt).
Ova akcija se takoe koristi za importovanje direktorijuma koji je rezultat eksporta ureaja sa
jednog RTU-a. Pri tome, treba imati u vidu da se prilikom poziva ove procedure adrese
memorijskih veliina automatski generiu.
2.2.11 Import iz B fajla
Akcija se odnosi na parcijalan import VIEW6000 parametara. Svaki red ulaznog fajla zahteva
sledeci format:
scada;tehnoloska_oznaka;tabela.parametar;vrednost;tabela.parametar;vrednost;...;ok
Primer ulaznog fajla je sledeci:
SCADA01;1NG14S001.YA01;A.MIN;0.01;A.MAX;300.01;A.Arhiva;0.1;ok
SCADA01;1NG14S001.YA01.XM23;D.Arhiva;0;ok
SCADA02;1NR12D001.ZQ41;A.MIN;0.02;A.MAX;200.02;A.Arhiva;0.2;ok
SCADA01;1NG11S002.XB92;K.Arhiva;0;ok
SCADA02;1NL14D001.XQ44;S.Arhiva;0;ok
Spisak podrzanih parametara (tabela.parametar) za import iz B fajla sa odgovarajucim mapiranjem
je sledeci:
Digitalne ulazne veliine (D.Sifra, D.Impl. , D.Invertovan, D.Opis_0, D.Opis_1, D.Opis,
D.Silazna, D.Uzlazna, D.Arhiva, D.Oblast, D.Vrsta alarma, D.Sinaut)
Analogne ulazne veliine (A.Sifra, A.Opis, A.Impl., A.ING, A.Konv., A.MIN, A.MAX, A.ORD,
A.KNO, A.KPT, A.Prag, A.DGVAL, A.DGAL, A.DGUP, A.GGUP, A.GGAL, A.GGVAL,
A.GRAD+, A.GRAD-, A.Stampac, A.Arhiva, A.Ekran, A.Alarm, A.Oblast, A.Sinaut)
Izdanje:

Datum:

List 14 od 22

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

Komande (K.Sifra, K.Opis, K.Impl., K.Tekst ukljucenja, K.Tekst iskljucenja, K.Sifra povratne,
K.Timeout, K.Blokadni uslov, K.Stampac, K.Arhiva, K.Ekran, K.Oblast, K.Sinaut)
Analogne izlazne veliine SetPoint (S.Sifra, S.Opis, S.Impl., S.MIN, S.MAX, S.D/A bita,
S.Stampac, S.Arhiva, S.Ekran, S.Oblast, S.Sinaut)

2.3 Centri
U jednom projektu moe biti vie SCADA centara koji su vezani za pojedine delove postrojenja,
i/ili za kompletno postrojenje. Stavka Centri iz glavnog menija sadri nekoliko akcija koje se
odnose na rad sa veliinama koje pripadaju odreenom SCADA centru, kao i na kreiranje i brisanje
centara.

Slika 9. Prikaz akcija iz stavke Centri

Preduslov za pokretanje svih ovih akcija je otvoren projekat. Prilikom pokretanja akcija otvaraju se
dijalog forme preko kojih se unose traeni parametri.
Sve forme imaju komandno dugme Prosledi, koje oznaava potvrdu, odnosno komandu za
izvravanje akcije i Odustani, za otkazivanje akcije.
2.3.1 Dodavanje SCADA centra
U dijalogu, koji se pojavljuje po pokretanju akcije, unose se ime i tip nove SCADA stanice. U
padajuoj listi se mogu videti imena SCADA centara koja ve postoje u projektu, kako ne bi dolo
do dupliranja.
Mogua su samo dva tipa SCADA stanica:

scadaDEF - uobiajeni tip, lokalna SCADA ili jedina SCADA stanica u projektu, i
SCADA_cu - centar upravljanja, koristi se u sloenijim projektima sa vie hijerarhijski
organizovanih SCADA centara.

Po ispravnom unosu i prosleivanju podataka iz dijalog forme, u projekat se dodaje novi SCADA
centar. Rezultat se odmah uoava u delu za hijerarhijski prikaz (tab Konfiguracija > Centri).
Novokreiranom centru tek treba pridruiti eljene veliine iz projekta.

2.3.2 Brisanje SCADA centra

Ova akcija brie selektovani SCADA centar i sve njemu pridruene elemente (direktne, izvedene i
procesirane veliine parametrizovane za potrebe selektovanog centra, portove, komunikacione
parametre, ...). Ukoliko u hijerarhijskom prikazu nije selektovan ni jedan SCADA centar, u okviru
dijaloga se oni izlistavaju, tako da se tu moe selektovati centar za brisanje. Po ispravnom odabiru i
prosleivanju podataka iz dijalog forme, iz projekta se brie SCADA centar i kompletna
konfiguracija koja mu je pridruena. Rezultat se odmah uoava u delu za hijerarhijski prikaz (tab
Konfiguracija > Centri).
Napomene:
Direktne ulazne veliine, komande i postavne vrednosti (set point) su vezane za daljinske
stanice i model postrojenja. Brisanjem SCADA centra (stanice), brie se njihova kopija koja je

Izdanje:

Datum:

List 15 od 22

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

parametrizovana za potrebe SCADA servera, dok originalne ifre i tehnoloke oznake ostaju u
projektu.
Izvedene i procesirane veliine su vezane za SCADA centar i brisanjem centra iz projekta se
potpuno briu ove veliine.
2.3.3 Uitavanje stare VIEW6000 baze
Ova akcija slui za uitavanje postojee konfiguracije VIEW6000 SCADA centra u UNES bazu,
radi dokumentovanja i/ili uporednog pregleda veliina. Tako unite veliine nemaju sve parameter
koji inae postoje za veliine u UNES projektu koje su kreirane na regularan nain (npr. pripadnost
ureaju, FBD bloku, hijerarhija objekata i slino).
Preduslov za pokretanje ove akcije je da se kreira novi SCADA centar (Centri > Dodavanje
SCADA centra). Zatim se taj centar selektuje u hijerarhijskom prikazu i pokrene akcija za
uitavanje postojee konfiguracije u VIEW6000 formatu. U dijalogu, koji se pojavljuje po
pokretanju akcije, unosi se ime direktorijuma (sa punom putanjom) u kome se nalaze *.txt fajlovi.
Postoji i dugme Pronai za lake pronalaenje direktorijuma u lokalnom fajl sistemu.
2.3.4 Dodaj u SCADA centar
Ova akcija slui za pridruivanje veliina koje su definisane u postrojenju nekoj od postojeih
SCADA stanica ili centara upravljanja.
U hijerarhijskom prikazu u okviru taba Konfiguracija, selektuje se stavka Centri i dobija se
tabelarni prikaz svih signalizacija, merenja, komandi itd. u postrojenju. Selektuje se eljeni podskup
veliina i pokrene ova akcija. Dobija se mali dijalog u kome se iz ponuene liste bira SCADA
stanica ili centar upravljanja kome se veliine pridruuju i aktivira OK za potvrdu akcije, odnosno
Cancel za odustajanje. U tabelarnom prikazu e se videti jo jednom ovaj skup veliina pri emu e
vrednost u koloni SCADA centar biti naziv SCADA stanice kojoj su veliine upravo pridruene.
2.3.5 Brii iz SCADA centra
Ova akcija slui za izbacivanje selektovanog skupa veliina iz konfiguracije neke SCADA stanice
ili centra upravljanja pri emu se one ne briu iz UNES baze.
Kao i u prethodnoj akciji, u hijerarhijskom prikazu u okviru taba Konfiguracija, selektuje se
stavka Centri i dobija se tabelarni prikaz svih signalizacija, merenja, komandi itd. u postrojenju.
Selektuje se eljeni podskup veliina koje pripadaju nekom SCADA centru (to se prati u koloni
SCADA centar) i pokrene ova akcija.
2.3.9 PVR sifre
Akcija PVR sifre sadri dve akcije i to adresiranje PVR ifara i resetovanje PVR ifara. Akcije
Adresiranje PVR sifara i Resetovanje PVR sifara su namenjene za odloeno automatsko
adresiranje veliina koje dolaze sa modula tipa BIP, V16, R16. Posle svakog dodavanja modula
jednog od ovih tipova potrebno je izvriti novo adresiranje.

2.4 Operacije nad tabelama

U meniju Tabela (slika 10) sadrane su akcije koje se odnose na aktivni tabelarni prikaz. Akcije su
podeljene u logike grupe. Izuzetak je akcija Osvei stavke stabla, koja se odnosi na
hijerarhijsku (stablo) strukturu na levoj strani korisnikog interfejsa.

Slika 10. Prikaz akcija iz stavke Tabela

Akcije iz ove grupe koje se odnose na red i kolonu u tabeli mogu se pozvati i iz menija preica koji
se dobija desnim klikom miem bilo gde u odgovarajuoj tabeli. ak se preporuuje korienje tog
menija iz tabele, jer za veinu akcija iz ove grupe potrebno je selektovati red ili kolonu na koju se
odnose, tako da je tabela najpovoljnije mesto za pozivanje ove akcije.

Izdanje:

Datum:

List 16 od 22

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2.4.1 Operacije nad redovima

Akcije iz grupe Tabela > Red odnose se na jedan ili vie redova u tabeli.

Brisi red - brisanje selektovanih redova iz tabele. Brisanjenje reda iz tabele se automatski
prosledjuje u bazu.
Dodaj red - dodavanje jedog reda u tabelu. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog
prozor koji zahteva unos vrednosti za obavezno polje u novom redu. Dodavanje reda u
tabelu se automatski prosledjuje u bazu.
Kopiraj red - odnosi se samo na biblioteke ureaja i FBD blokova, uitavanje kompletnog
opisa tipa ureaja ili FBD bloka u dijalog formu u cilju kreiranja slinog tipa sa drugim
imenom
Edituj red - odnosi se samo na biblioteke ureaja i FBD blokova, uitavanje kompletnog
opisa tipa ureaja ili FBD bloka u dijalog formu u cilju izmena opisa tipa (izmene svih
parametara su mogue). Akcija je mogua samo ukoliko ne postoje instance datog tipa.

2.4.2 Operacije nad kolonama

Akcije iz grupe Tabela > Kolona odnose se na jednu ili vie kolona u tabeli.

Kopiraj vrednost - automatsko popunjavanje (auto fill) selektovanog dela kolone

kopiranjem vrednosti iz prvog od selektovanih polja. Akcija je implementirana u
konfiguracionim tabelama i nad kolonama nad kojima je to dozvoljeno. (Postoje kolone ije
vrednosti nisu nezavisne od vrednosti pojedinih polja u ostatku tabele, tako da nije mogue
njihovo automatsko popunjavanje).
Edituj vrednost - automatsko popunjavanje (autofill) selektovanog dela kolone vrednou
koja se zadaje u malom dijalog prozoru. U istom dijalogu mogue je zadati i inkrement za
kolone ija polja su celobrojnog tipa. Akcija je implementirana u konfiguracionim tabelama
i nad kolonama nad kojima je to dozvoljeno.
Sakrij kolonu - skrivanje selektovanih kolona u cilju bolje preglednosti ostatka tabele
Prikai skrivene kolone - prikaz svih kolona
Pretrai kolonu - pretraga po selektovanoj koloni. Traena vrednost se zadaje u malom
dijalog prozoru. U sluaju tabele sa velikim brojem redova pretraga moe da bude spora.
Preporuujemo akciju Filtriraj prikaz

2.4.3 Filtriranje tabelarnog prikaza

Akcija Filtriraj prikaz je implementirana nad konfiguracionim tabelama i vrlo je korisna u
sluajevima velikog broja podataka u tabelama.
Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji omoguava kreiranje filtra za dati tabelarni
prikaz (slika 11).

Slika 12: Prikaz prozora za filtriranje tabele

Dijalog za kreiranje filtra je intuitivan i lak za korienje. Mogue je praviti i sloenije filtre (AND,
OR, grupisanje uslova u zagradama, ...). Navodimo samo par napomena koje su specifine za
realizaciju: dugme Poslednji aktiviran filtar poziva poslednji filtar koji je korien u radu
aplikacije. Pri korienju poslednjeg aktiviranog filtra trebalo bi imati u vidu da on ima smisla za
tekuu tabelu, jer filtar je implementiran tako da ne pamti tabelu na koju se odnosio. Takva
realizacija je posledica zahteva za korienjem istog filtra za vie tabela u jednoj iteraciji.
Po prosleivanju definisanog filtra, postojei tabelarni prikaz se filtrira i prikazuju se rezultati. Nad
filtriranim prikazom mogue je vriti sve akcije kao i nad svakim od regularnih prikaza (editovanje
vrednosti, dodavanje, brisanje,...)
Izdanje:

Datum:

List 17 od 22

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2.4.4 Osveavanje hijerarhijskog prikaza

Akcija Osvezi stavke stabla se odnosi na hijerarhijsku (stablo) strukturu na levoj strani korisnikog
interfejsa, i slui za ponovno uitavanje strukture iz baze. Situacije u kojima postoji potreba za
korienjem ove akcije su retke, eventualno posle dodavanja ili brisanja objekta ili RTU stanice,
provere radi. Inae, i kod tih akcija izvrava se automatsko osveavanje stabla.

2.5

Stanice

U meniju Stanice (slika 12) sadrane su akcije koje se odnose na rad sa stanicama. Akcije su
podeljene u logike grupe. Akcije se aktiviraju iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju.

Slika 12. Prikaz akcija iz stavke Stanice

Dodavanje RTU stanice - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju. Prilikom
poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva unos imena, identifikatora, tipa i adrese
RTU stanice koja se eli dodati. Ime, identifikator i adresa RTU stanice su jedinstvena polja u
tabeli koja opisuje stanice, tako da nije mogue dodati stanicu sa imenom, identifikatorom ili
adresom koji ve postoje. Akcija dodavanja stanice u sistem praena je insertovanjem
odgovarajuih predefinisanih veliina (u zavisnosti od odabranog tipa daljinske stanice) u sve
relevantne tabele u UNES bazi.
Kopiranje RTU stanice - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju. Slui za
kopiranje celokupne RTU stanice. Ovom akcijom automatski se kopiraju svi moduli i sve veliine
koje su bile pridruene RTU koji se kopira. Poto tehnoloke oznake moraju biti jedinstvene na
nivou celog projekta, sve tehnoloke oznake na stanici koju elimo da kopiramo moraju imati isti
sufiks, takoe, tehnolokim oznakama na kopiranom RTU pridruujemo drugi sufiks. Prilikom
poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva odabir RTU kog elimo da kopiramo i
kopiranog RTU-a kao i sufikse oba RTU-a.
Brisanje RTU stanice - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju. Mogue je
brisanje odabrane RTU stanice, pri emu se u bazi automatski briu i svi moduli i sve veliine
koje su joj bile pridruene. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva
odabir RTU stanice i potvrdu brisanja.
Dodavanje modula - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju. Mogue je
dodavanje jednog ili vie modula istog tipa na odabranu RTU stanicu. Prilikom poziva ove
akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva odabir RTU stanice kojoj se eli dodati modul, tipa
modula i broja modula za dodavanje. U istom dijalogu informativno je prikazan trenutni i
maksimalni broj modula odabranog tipa na datoj stanici. Akcija dodavanja modula jednoj
stanici praena je insertovanjem potrebnih veliina u odgovarajue tabele u bazi.
Dodavanje rezervnih veliina poziva se iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju. Mogue
je dodavanje jedne ili vie rezervnih veliina, bilo kog tipa, iz internog prostora selektovane
RTU stanice. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva odabir RTU
stanice kojoj se ele dodati rezervne veliine, pri emu je mogue odabrati i sve stanice. U istom
dijalogu se unosi broj veliina koje se ele dodati, pri emu su one podeljene po tipu:
ulazne/izlazne, analogne/digitalne. Akcija dodavanja rezervnih veliina jednoj stanici praena je
insertovanjem zadatog broja i tipa veliina u odgovarajue tabele u bazi.

IPC - Ovom akcijom moe se vriti provera i osveavanje tzv. internog prostora elije, a to

je deo internog memorijskog prostora RTU stanica koji slui za razmenu podataka izmeu PLC
programa sa razliitih stanica. Akcija je deo podrke PLC programima.

Izdanje:

Datum:

List 18 od 22

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2.6 MP
U ovom meniju (slika 13) sadrane su akcije koje se odnose na definisanje elemenata koji uestvuju
u konfiguraciji sistema daljinskog upravljanja i automatske regulacije. Ove akcije se pokreu
iz dela aplikacije koji se zove model postrojenja. U ove elemente konfiguracije spadaju objekti u
postrojenju, ureaji koji su pridrueni objektima i logiki ureaji (FBD blokovi) koji pripadaju
ureajima.

Slike 13. Prikaz akcija iz stavke MP

Potreban uslov za poetak rada sa ureajima i FBD blokovima je postojanje odgovarajuih tipova u
bibliotekama ureaja i FBD blokova.
Akcije iz ove grupe odnose se na dodavanje u sistem i brisanje iz sistema gore navedenih
elemanata, kao i definisanje njihove meusobne povezanosti.
2.5.1 Dodavanje

Dodavanje ureaja - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. Dodavanje
ureaja je u stvari instanciranje tipa ureaja koji je unapred definisan u biblioteci. Dakle,
preduslov za ovu akciju je postojanje odgovarajueg tipa ureaja u tabeli tipova ureaja.
Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva unos tehnoloke oznake
ureaja, to je obavezno polje, zatim obavezan odabir tipa ureaja, RTU stanice koja se vezuje
sa ureajem i objekta kome se ureaj dodaje. U istom dijalogu mogue je uneti opis ureaja. Za
kasnije realizacije predvien je i graficki simbol, ali u tekuoj verziji nije implementiran. Akcija
dodavanja ureaja je automatizovana i sa korisnike strane je potrebno definisati samo
neophodan skup podataka, a u pozadini se odrauje insertovanje odgovarajuih veliina u sve
relevantne tabele.
Dodavanje FBD bloka - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. Ova akcija
se trenutno ne koristi. Vaeca akija je Dodavanje uredjaja i FBD bloka. Dodavanje FBD
bloka je u stvari dodavanje instance tipu FBD bloka koji je unapred definisan u biblioteci.
Dakle, potreban uslov za ovu akciju je postojanje odgovarajueg tipa u tabeli tipova FBD
blokova. Meutim, taj uslov nije dovoljan. Naime, ni jedan FBD blok ne moze postojati
samostalno, nego je vezan za odgovarajui ureaj, a veza je definisana u tabeli Veza uredjaj-

FBD u bazi. FBD blok se moe dodati u bazu samo ukoliko postoji slobodan ureaj koji po tipu
moe da mu se pridrui. To u veini situacija nije sluaj, jer trenutni princip rada je takav da se
sa dodavanjem ureaja automatski dodaje i odgovarajui FBD blok, tako da ne postoje slobodni
ureaji u sistemu, pa i dodavanje FBD bloka nije mogue.
Dodavanje uredjaja i FBD bloka - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja,
tu su objedinjene akcije dodavanja ureaja i dodavanja FBD bloka, jer je trenutni princip rada
takav da se ureaji i odgovarajui FBD blokovi dodaju zajedno. Dodavanje ureaja i FBD bloka
je u stvari dodavanje instanci tipa ureaja i tipa FBD bloka (koji su unapred definisani u
biblioteci i u tabeli medjusobnih veza). Dakle, preduslov za ovu akciju je postojanje
odgovarajuih tipova ureaja i FBD blokova i veze ureaj-FBD. Prilikom poziva ove akcije
otvara se dijalog prozor koji zahteva unos tehnoloke oznake ureaja, to je obavezno polje,
zatim obavezan odabir tipa ureaja, RTU stanice na koju se ureaj povezuje i objekta kome
ureaj pripada. U istom dijalogu mogue je uneti opis ureaja. Na osnovu odabranog tipa
ureaja, iz tabele veza se u dijalog formi prikazuje odgovarajui tip FBD bloka koji e biti dodat
zajedno sa ureajem. Akcija dodavanja ureaja i FBD bloka je automatizovana i sa korisnike
strane je potrebno definisati samo neophodan skup podataka, a u pozadini se odrauje
insertovanje odgovarajuih veliina u sve relevantne tabele. Broj pozadinskih radnji prilikom
izvravanja ove akcije je veliki.

2.5.2 Brisanje

Brisanje ureaja (RTU) - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. To je
pomona akcija koja se koristi u radnoj verziji razvoja projekta. Posledica je brisanje svih
veliina koje uestvuju u konfiguraciji modela postrojenja, a povezane sun a jednu daljinsku
stanicu. Dakle, briu se ureaji, pinovi ureaja, FBD blokovi i pinovi FBD blokova koji su
vezani za odabrani RTU. Posle brisanja svih ureaja sa stanice obino se poziva akcija importa
ureaja (RTU), kako bi se model postrojenja popunio novim veliinama. Po zavretku projekta
ova akcija se ne preporuuje.
Brisanje svih ureaja - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. To je
pomona akcija koja se koristi u radnoj verziji razvoja projekta. Posledica je brisanje svih
veliina koje uestvuju u konfiguraciji modela postrojenja, osim biblioteka. Dakle, briu se
ureaji, pinovi ureaja, FBD blokovi i pinovi FBD blokova. Posle brisanja svih ureaja obino
se poziva akcija importa ureaja, kako bi se model postrojenja popunio novim veliinama. Po
zavretku projekta ova akcija se ne preporuuje.
Brisanje fizikih ureaja - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. To je
zaostala pomona akcija koja se koristila u radnoj verziji razvoja projekta. Po zavretku projekta
ova akcija se ne preporuuje. Posledica ove akcije je brisanje ureaja i pinova ureaja.
Dodavanje tipa ureaja - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja, a odnosi
se na definisanje tabele tipova ureaja i tabele tipskih pinova ureaja u biblioteci. Spada u
osnovne akcije koje je potrebno odraditi pre poetka konfigurisanja sistema. Kreiranje
biblioteke je preduslov za dalji rad na konfigurisanju modela postrojenja. Prilikom poziva ove
akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva specificiranje i unos svih parametara koji opisuju
jedan tip ureaja (naziv tipa, broj ulaznih/izlaznih pinova, opis tipa, kao i parametara za svaki

Izdanje:

Datum:

List 19 od 22

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

pin ponaosob, u zavisnosti od tipa veliine). Uneti parametri se prosleuju u bazu i upisuju u
tabele tipova ureaja i tipskih pinova ureaja u biblioteci.
Dodavanje tipa FBD bloka - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja, a
odnosi se na definisanje tabele tipova FBD blokova i tabele tipskih pinova FBD blokova u
biblioteci. Spada u osnovne akcije koje je potrebno odraditi pre poetka konfigurisanja sistema.
Kreiranje biblioteke je preduslov za dalji rad na konfigurisanju modela postrojenja. Prilikom
poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva specificiranje i unos svih parametara koji
opisuju jedan tip FBD bloka (naziv tipa, broj ulaznih/izlaznih pinova, opis tipa, kao i parametara
za svaki pin ponaosob u zavisnosti od tipa veliine). Uneti parametri se prosleuju u bazu i
upisuju u tabele tipova FBD blokova i tipskih pinova FBD blokova u biblioteci.
Kopiranje tipa ureaja ili FBD bloka - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model
postrojenja. Koristi se u sluajevima kada je potrebno napraviti tip ureaja ili FBD bloka koji je
veoma slian postojeem i to tako to iskopiranom tipu ureaja ili FDB bloka promenimo naziv i
editujemo pinove.
Editovanje tipa ureaja ili FBD bloka - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model
postrojenja. Koristi se za editovanje tipa ureaja ili FBD bloka. Ovde se moe menjati ime
postojeeg ureaja ili FBD bloka, kao i njegovi pinovi. Meutim promena pinova se ne odnosi
na postojee ureaje i FBD blokove, ve samo na one koji e posle editovanja biti dodati.
Editovanje parametara pinova - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja.
Koristi se za editovanje pinova kod tipa ureaja ili FBD bloka.
Dodavanje veze uredjaj-FBD - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja, a
odnosi se na definisanje veze izmeu tipa ureaja i tipa FBD bloka. Prilikom poziva ove akcije
otvara se mali dijalog prozor koji zahteva odabir tipa ureaja i tipa FBD bloka koji se ele
povezati. Rezultat akcije je insertovanje jednog reda u tabelu koja opisuje pomenutu vezu.
Dodavanje objekta - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. Svi objekti u
postrojenju su rasporeeni na dva hijerarhijska nivoa, prvi i drugi. Samo postrojenje je iznad
svih objekata i ne ulazi u hijerarhijsku podelu objekata po nivoima. Prilikom poziva ove akcije
otvara se dijalog prozor koji zahteva unos naziva objekta, odabir nivoa na koji se objekat eli
dodati i odabir nadreenog objekta u sluaju da se objekat dodaje na drugi nivo. U istom
dijalogu mogue je uneti opis objekta. Akcija dodavanja objekta je jednostavna akcija i praena
je insertovanjem jednog reda u tabelu koja opisuje objekte. Naredne akcije dodavanja ureaja i
FBD blokova su sloenije i praene veim brojem pozadinskih radnji.

Izdanje:

Datum:

List 20 od 22

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2.6 Alati
Stavka Alati iz glavnog menija sadri samo jednu akciju SQL editor (slika 19), koja poziva
istoimenu mini aplikaciju namenjenu korisnicima baze sa znanjem SQL upitnog jezika.

Slika 19. Prikaz akcije iz stavke Alati

SQL editor je korisniki interfejs za slanje proizvoljnih SQL upita odreenoj UNES bazi. On se
poziva iz UNES konfiguratora, ali je nezavisan od njega, postoji u zasebnom prozoru i moe se
konektovati na proizvoljnu UNES bazu, na proizvoljnom mySQL serveru. SQL editor se
automatski zatvara kada se zatvori UNES konfigurator. Izgeled SQL editora je dat na slici 20:

Slika 20. Izgled SQL editora

SQL editor ima tri stavke glavnog menija (Editor, Upiti i Procedure).
Editor ima tri akcije:

Otvaranje konekcije - dijalog za konektovanje na eljenu bazu, koja ne mora biti ista kao ona
koja je otvorena u UNES konfiguratoru,
Zatvaranje konekcije - zatvara tekuu konekciju na UNES bazu, ali ne i SQL editor,
Kraj - zatvara SQL editor.

Akcije otvaranja i zatvaranja konekcije na bazu su iste kao akcije Projekat > Otvaranje i Projekat
> Zavaranje u UNES konfiguratoru, u smislu izgleda dijalog formi i ponaanja i ve su opisane.
Stavka Upiti sadri tri predefinisana upita za proveru slobodnog memorijskog prostora na
daljinskoj stanici tipa ATLAS (Interni biti HRD, Interni biti i Interne reci).
Stavka Procedure sadri samo jednu predefinisanu proceduru za proveru validnosti IPC tabele.
Glavna forma SQL editora sadrzi:

tekstualnu liniju sa informacijom o imenu baze koja se trenutno koristi,

sekciju za slobodan unos teksta u formatu SQL upita,
2 komandna dugmeta za slanje upita i za odustajanje,
sekciju u kojoj se tabelarno prikazuje rezultat upita,
statusnu liniju u kojoj se prikazuju poruke sa MySQL servera, o uspenom izvrenju upita ili o
eventualnim grekama.

Izdanje:

Datum:

List 21 od 22

Oznaka:
Registarski broj:

Stepen poverljivosti:
Poslovna tajna

2.7 Opcije
Stavka Opcije sastoji se iz dve akcije koje su prikazane na slici 20.

Slika 20. Prikaz akcija za stavku Opcije

2.7.1

Podeavanja

Akcija Podesavanja namenjena je odabiru izgleda korisnikog interfejsa u pokrenutoj

aplikaciji. Mogue je birati boju za tabelarne prikaze veliina, boju za celu aplikaciju, kao i
diferenciranje u dve nijanse naizmeninih redova u tabelarnim prikazima.
2.7.1.1

Podeavanje boja tabele

Poziva se sistemski dijalog za odabir boje. Odabrana boja se pridruuje svim tabelama.
2.7.1.2

Podeavanje boja aplikacije

Poziva se sistemski dijalog za odabir boje. Odabrana boja se pridruuje aplikaciji. Ukoliko je pre
ove akcije odraen izbor boje za tabele, boja tabela e ostati u skladu sa tim izborom, a ostatak
aplikacije e biti po novom izboru.
2.7.1.3

Naizmenini redovi

Izvrava diferenciranje naizmeninih redova u tabelarnim prikazima radi lake preglednosti.

2.7.2 Prikaz debug prozora
Akcija Prikaz debug prozora se odnosi na poziv prikaza prozora za poruke na dnu glavnog
prozora aplikacije, koji se moe iskljuiti klikom na dugme x (u desnom gornjem uglu prozora).
Prikaz sadri dva tab-a: prikaz trenutne poruke i prikaz istorije poruka, koji se odnose na MySQL
poruke koje mogu pomoi da se pronau greke, najee kod importovanja i to u toku razvoja
projekta.

2.8 Pomo
Meni Pomoc sadri detaljno uputstvo za korienje UNES konfiguratora i UNES baze. Uputstvo je
uraeno u HTML formatu sa navigacijom preko linkova u samom tekstu, strelicama za kretanje
napred/nazad i dugmetom za pretraivanje u mini aplikaciji za njegov pregled.

Izdanje:

Datum:

List 22 od 22