ATLAS Opis Sistema

ATLAS-MAX/RTL
Programabilni sistem za daljinsko i lokalno

upravljanje procesima
Opis sistema
Novembar 2010
Sadraj
1. UVOD............................................................................................................................ 4
2. FUNKCIONALNI OPIS SISTEMA................................................................................. 5
2.1
2.2
Namena sistema .................................................................................................5

Funkcije sistema.................................................................................................6
2.2.1
2.2.2
2.2.3
Akvizicija podataka iz procesa ............................................................................ 6

Upravljanje procesom ......................................................................................... 7
Lokalne obrade podataka i izvetavanja............................................................. 8
2.2.3.1
2.2.3.2
2.2.3.3
2.2.4
2.2.5
2.3
2.4
Lokalne RTU obrade podataka....................................................................9

Lokalne PLC obrade podataka ....................................................................9
Lokalno izvetavanje..................................................................................10
Mrena i daljinska komunikacija ....................................................................... 11

Online testiranja i dijagnostika .......................................................................... 12
Osobine sistema ...............................................................................................13

Organizacija sistema ........................................................................................15
2.4.1
Organizacija hardvera sistema ATLAS ............................................................. 15

2.4.1.1
2.4.1.2
2.4.1.3
2.4.2
Napajanje - PSU ........................................................................................16

Centralna raunarska jedinica - CRJ .........................................................16
Procesni interfejs PI ................................................................................17
Organizacija programa (firmvera) sistema ATLAS ........................................... 19

2.4.2.1
2.4.2.2
2.4.2.3
RT jezgro sistema ATLAS .........................................................................20

Aplikativna programska podrka sistema ATLAS......................................21
Programski alati sistema ATLAS ...............................................................23
3. TEHNIKI OPIS.......................................................................................................... 24
3.1
Elektrine i eksploatacione karakteristike......................................................24

3.1.1
3.1.2
Napajanje.......................................................................................................... 24
Centralna raunarska jedinica .......................................................................... 24
3.1.2.1
3.1.2.2
3.1.3
Moduli za spregu sa procesom (procesni interfejs) .......................................... 27

3.1.3.1
3.1.3.2
3.1.3.3
3.1.3.4
3.2
3.3
ATLAS CPU Industrijski PC raunar.......................................................25

ATLAS XP2 Mikroraunarski modul .......................................................26
ATLAS PI magistrala..................................................................................27
Kapacitet procesnog interfejsa ..................................................................30
Uslovi ambijenta.........................................................................................31
Karakteristike PI modula ............................................................................31
Mehanika konstrukcija ...................................................................................36

Konfiguracija sistema ATLAS..........................................................................38
3.3.1
Tradicionalna reenja ....................................................................................... 38

3.3.1.1
3.3.1.2
3.3.1.3
3.3.1.4
Standardni ATLAS-XP2 procesni sistem ...................................................39

Udvojeni ATLAS-XP2 procesni sistem ......................................................39
ATLAS-MAX/RTL Industrijski procesni sistem .......................................40
Udvojeni ATLAS-MAX/RTL Visoko-pouzdani procesni sistem...............40
Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" neovlaeno kopiranje i distribucija je zabranjena

Pogledati takodje: http://www.atlas-max.rs
Strana 2 od 60
3.3.2
ATLAS klaster sistemi....................................................................................... 41

3.3.2.1
3.3.2.2
3.3.2.3
3.3.2.4
ATLAS-XP2 klaster sistem ........................................................................41

ATLAS-MAX/RTL klaster sistem................................................................42
Kombinovani ATLAS klaster sistemi..........................................................42
Zakljuak....................................................................................................43
4. START I PROGRAMIRANJE SISTEMA ATLAS........................................................ 43

4.1
Start i inicijalizacija sistema ATLAS ...............................................................43

4.1.1
4.1.2
4.2
Vrui start sistema ............................................................................................ 44

Hladni start sistema .......................................................................................... 44
Programerski terminal ATLAS-PT ...................................................................45

4.2.1
4.2.2
4.2.3
Setovanje i konfigurisanje sistema ATLAS ....................................................... 46

Provera i nadzor rada sistema ATLAS.............................................................. 49
PLC programiranje sistema ATLAS .................................................................. 53
4.2.3.1
4.2.3.2
FBD Editovanje ..........................................................................................55

Sputanje leder programa .........................................................................59

Strana 3 od 60
1. UVOD
ATLAS-MAX/RTL je registrovano ime za poslednju generaciju programabilnih RTU 1
sistema familije ATLAS, koji su razvijeni i proizvode se u Institutu Mihajlo Pupin u
Beogradu, Srbija. ATLAS-MAX/RTL predstavlja usavrenu verziju sistema ATLAS-MAX,
rodonaelnika ove generacije, koji je predstavljao pravu prekretnicu u 50-godinjoj istoriji
postojanja sistema ATLAS, unevi niz novina koje su dovele do prodora u nove oblasti
primene. ATLAS-MAX/RTL je pomerio performanse i mogunosti sistema jo dalje,
integriui najbolje od onoga to trenutno pruaju savremene tehnologije u domenu
hardvera i softvera. ak i uobiajena terminologija za ovu vrstu opreme zaostaje za
potrebama pravog opisa ove generacije sistema ATLAS. Sama skraenica RTU ima u
svom korenu konotaciju jedinica (engleski: unit), to ne opisuje na najbolji nain
procesne mogunosti i kapacitete dananje ATLAS opreme, zbog ega je adekvatnije
korienje termina: sistem. Nekadanje RTU spoljne stanice su prerasle u snane
sisteme za akviziciju podataka i upravljanje procesima i u ovom dokumentu se
konzistentno koristi takav opis. Nadalje, dananji sistemi ATLAS predstavljaju namenske
industrijske procesne raunare, odakle dolazi i druga kvalifikacija za ovu opremu:
programabilni. I to nije sve zahvaljujui neverovatnim tehnikim karakteristikama
savremenih tehnologija, programabilni raunarski sistemi ATLAS se smetaju u samo
industrijsko postrojenje sa otrim ambijentalnim uslovima procesnog okruenja i povezuju
u pouzdane pametne raunarske mree. Tako opremljeni, sistemi ATLAS su sposobni da
uspeno samelju i najsloenije kontrolno-upravljaki probleme.
Projekat ATLAS je poeo kasnih 1960-tih godina, i nastavljen kroz rane 1970-te, sa
projektovanjem vie uredjaja za daljinsko upravljanje elektro-distributivnom mreom grada
Beograda, a za potrebe Elektrodistribucije Beograd EDB. Ime ATLAS potie od grkog
naziva za mitske titane koji nose Zemlju kao alegorija na oekivani znaaj i ulogu
projekta u upravljanju regionalnim elektro-energetskim sistemom. Ispostavilo se da je dalji
razvoj projekta/programa ATLAS u potpunosti potvrdio ova poetna predskazanja.
Sredinom 1970-tih, prvi komercijalno raspoloivi integrisani mikroprocesor Intel 8080
doneo je veliku promenu vrsto-oieni ATLAS projekti postaju prolost, a poinje novo
doba programskih ATLAS RTU uredjaja 2 . Od tada, vie generacija ATLAS RTU opreme
je projektovano i proizvedeno, svaka generacija naprednija i bolja od prethodne.
Prelaskom na teren programskih sistema, isti ATLAS hardver dozvoljvao je razliite
namene i primene, uz evidentna eksploataciona boljanja. Koristi od programskog
koncepta su bile ogromne, a mogunosti jo vee. Sledei znaajan tehnoloki korak u
razvoju bio je uvodjenje raunarskih TCP/IP mrea ime je omogueno efektno
grupisanje pojedinanih ATLAS RTU uredjaja u monije sisteme, uz znaajno ukupno
poveanje kontrolno-upravljakih mogunosti. Najzad, novi milenijum je doneo nove
izazove, ali i nove tehnologije i mogunosti. PLC funkcije, tradicionalno namenjene
drugaijoj vrsti opreme 3 , su integrisane sa postojeim RTU funkcijama uobiajenim za
RTU opremu. Ovo je bio vaan korak za realizaciju razliitih upravljakih algoritama u
automatskom upravljanju procesima, i otvaranje vrata za primenu ATLAS opreme u novim
1
RTU je skraenica uobiajenog engleskog naziva remote terminal unit za ovu vrstu opreme
Taniji opis je firmverski uredjaji
3
PLC - programabilni logiki kontroleri
2

Strana 4 od 60
oblastima upravljanja procesima. To je ujedno i glavna prepoznatljiva karakteristika (RTU

+ PLC funkcionalnost) ove generacije sistema ATLAS-MAX i ATLAS-MAX/RTL.
Nezavisno od svega, i ova najnovija generacija sistema ATLAS se kolokvijalno naziva
tradicionalnim imenom uobiajenim i za sve ranije generacije, a to je kratko ATLAS, sto je
sluaj i u tekstu ovog dokumenta.
2. FUNKCIONALNI OPIS SISTEMA

2.1
Namena sistema
ATLAS-MAX/RTL predstavlja moni sistem za lokalni i daljinski nadzor i upravljanje,

optimalno prilagodjen potrebama velikih distribuiranih upravljakih sistema kao to su:
elektroenergetski sistemi, sistemi za napajanje vodom, sistemi za distribuciju gasa, kao i
mnogi kompleksni industrijski upravljaki sistemi. Uvek kada se trai sloeno lokalno
upravljanje, ATLAS-MAX/RTL (kao i njegov predhodnik ATLAS-MAX) predstavlja dobar
izbor i reenje. Osnovna namena ovog sistema ATLAS je da da pravi odgovor na sve
postojee visoko-zahtevne potrebe svakodnevnog pogonskog upravljanja, koja se
ostvaruje kroz uspeno ispunjenje sledeih grupa zadataka:
o Akvizicija pogonskih podataka )podataka iz
procesa);
o Lokalna online obrada podataka u realnom
vremenu;
o RTU i PLC upravljanje pogonom (procesom);
o Daljinski i mreni prenos podataka;
o Vizualizacija i prezentiranja podataka;
o Obrade i arhiviranja podataka;
o Autonomna dijagnostika i odravanje sistema;
o Interaktivno programiranje;
o SCADA i druga programska nadgradnja.

Strana 5 od 60
2.2
Funkcije sistema
Osnovne funkcije sistema ATLAS mogu se sumirati kao:

o Akvizicija pogonskih podataka (iz procesa)
o Upravljanje pogonom (procesom)
o Lokalne RTU obrade podataka
o Lokalne PLC obrade podataka
o Lokalna i daljinska komunikacija
o On-line testiranje i dijagnostika
2.2.1 Akvizicija podataka iz procesa

Automatska akvizicija pogonskih podataka (razliiti podaci iz procesa koji predstavljaju
ulazne podatke za sistem ATLAS) se obavlja periodino, sa fiksnim ili promenljivim
ciklusom skaniranja. Prikupljeni podaci se smetaju u internoj memorijskoj (memoryresident DB) bazi ulaznih podataka iz procesa IDB 4 , i odatle podleu daljim lokalnim
obradama podataka u skladu sa implementiranim algoritmima obrada za dati tip ulaznih
podataka:
Analogni ulazni podaci razliite fizike i elektrine veliine (temperature, pritisci,
nivoi, naponi, struje itd.) se pretvaraju posredstvom odgovarajuih senzorskih
aparata i mernih pretvaraa u normalizovane naponske i strujne signale, i u takvoj
analognoj formi uvode u sistem ATLAS. Svaka skanirana analogna veliina se
nadalje konvertuje u svoj numeriki (digitalni) ekvivalent (tipino korienjem 12-bitne
AD konverzije) i smeta u ulaznu bazu podataka iz procesa IDB za potrebe daljih
obrada i prenosa.
Digitalni ulazni podaci razliiti pozicioni i status podaci o pogonskoj opremi
(dvopoloajni aparati, prekidai, rastavljai, indikatori stanja: otvoreno, zatvoreno,
gornje i donje prekoraenje i krajnjih pozicija, razliiti limiteri, itd.), signali upozorenja i
alarma se prihvataju kao jednostruki ili dvostruki naponski signali, skaniraju, a po
potrebi i filtriraju, i smetaju u ulaznu bazu pogonskih podataka IDB za potrebe daljih
obrada i prenosa.
Brojaki ulazni podaci razliiti impulsni signali koje treba sumirati (brojati), a koji
odgovaraju razliitim mernim kvantitativnim podacima kao to su: proizvodnja,
razmena i potronja elektrine energije i drugih energenata, protoci, merenj vremena,
itd. Ovi podaci se takodje smetaju u ulaznu bazu pogonskih podataka IDB za
potrebe daljih obrada i prenosa. Iako su ovi podaci u sutini digitalni podaci, poreklo
i znaaj samih podataka, i nain njihove akvizicije ini ih dovoljno specifinim da se
oni tretiraju odvojeno.
4
IDB - od engleskog naziva: input DB

Strana 6 od 60
2.2.2 Upravljanje procesom

Pogonsko upravljanje, ili kako se ee naziva: upravljanje sa procesom, ili procesno
upravljanje, predstavlja krucijalni operativni zahtev u radu sistema ATLAS. Lokalno i
daljinsko generisanje upravljakih naloga i njihovo neposredno izdavanje u proces, sa
posebnom kontrolom sigurnog i pouzdanog izvrenja, ine verovatno najvaniji (a sigurno
najosetljiviji) deo ukupnih aktivnosti sistema. Posebno, jer lokalno upravljanje procesom
podrazumeva i inherentne mehanizme za automatsko donoenje upravljakih odluka, to
uslovljava potrebu za programabilnou viskog nivoa abstrakcije, to i predstavlja jednu od
prepoznatljivih novih osobina poslednje generacije sistema ATLAS. U isto vreme,
tradicionalni nain daljinskog RTU nadzora i upravljanja, tipian za SCADA 5 sisteme,
ostaje u punom pogonu sistem ATLAS mora da odgovori i svim postojeim SCADA
zahtevima, u emu se u potpunosti oslanja na postojeu proverenu bidirekcionalnu ATLAS
komunikaciju i druge standardne tehnike daljinskog upravljanja.
Generalno, postoje dva osnovne vrste upravljakih podataka: analogni i digitalni ili
preciznije, postoje dve osnovne grupe izlaznih upravljakih signala koje se vode u proces,
a koje se nadalje mogu podeliti u vie podgrupa prema prirodi samih upravljakih
podataka, nameni i nainu korienja. Sledee podgrupe ili tipovi pogonskih upravljakih
podataka se smatraju standardnim u primeni sistema ATLAS:
Analogni izlazni podaci naponski ili strujni signali koji predstavljaju referentne i
postavne vrednosti za odgovarajuu regulacionu i indikatorsku pogonsku opremu
izvan samog sistema ATLAS.
Dvostepene [impulsne] komande dvostruke komande fiksne irine komandnog
naponskog impulsa za komandovanje prekidaima, rastavljaima, pokretaima,
diskretnim indikatorima, i slinom dvopozicionom pogonskom opremom. Ove
komande su poznate i kao SBO komande (SBO je engleska skraenica za: select
before operate, u prevodu odaberi bre aktiviranja) i obavljaju se u dva koraka
(stepena). Prvi korak predstavlja izbor komandnog izlaza (komandovanog aparata),
koji se nastavlja sa neposrednim izvrenjem komande u drugom koraku (izdavanje
impulsnog naponskog signala), ali tek posle potvrde pravilno obavljenog izbora. U
protivnom se izvrenje komande blokira.
Dvostepene komande su obino
organizovane u parovima (komande ukljui & iskljui) i posebno se proveravaju da
se onemogui jednovremeno izvrenje veeg broja komandi.
Jednostepene [impulsne] komande jednostruke komande programabilne irine
komandnog naponskog impulsa za komandovanje pokretaima, diskretnim
indikatorima i kompatibilnom viepozicionom pogonskom opremom. Ove komande
su poznate i kao izaberi-i-izvri komande (engleski naziv odgovarajueg standarda:
select-and-execute), ili kao direktne impulsne komande (alternativni engleski naziv
standarda: direct execute controls), jer se sve obavlja samo u jednom komandnom
koraku. Trajanje (irina) komandnog naponskog impulsa je programabilna na nivou
pojedinanog komandnog izlaza, a jednovremeno izvrenje veeg broja komandi je
dozvoljeno.
5
SCADA od engleskog naziva Supervisory, Control and Data Acquisition

Strana 7 od 60
Trajne komande za direktno komandovanje odgovarajue kontrolabilne pogonske

opreme iji je dvopoloajni status direktno odredjen samim komandnim izlazom.
Trajne komande su najee rezultat lokalnih obrada podataka, posebno izvrenja
postojeih komandnih PLC algoritama.
AGC komande [Automatic Generation Control] predstavljaju regulacione impulse
promenljivog trajanja koji se koriste za inkrementalnu kontrolu, koji se dobijaju
impulsnom modulacijom sa promenljivom irinom odgovarajueg regulacionog
signala. Tipina primena je za poveanje odnosno smanjenje snage generatora.
2.2.3 Lokalne obrade podataka i izvetavanja

Svi akvizirani pogonski podaci u bazi ulaznih podataka IDB su predmet daljih lokalnih
obrada, shodno postojeoj ATLAS programskoj podrci i primenjenim kontrolnoupravljakim algoritmima. Sistem ATLAS je visoko-programabilan u svojoj inicijalnoj fazi, u
vreme SETUP reima rada i konfigurisanja, kada se i obavlja kastomizacija sistema.
Kastomizacija se kree u opsegu od postavljanja standardnih parametara sistema, preko
prilagodjavanja pojedininih ATLAS programa, pa sve do uvodjenja veoma sloenih
algoritama automatskog upravljanja. U ovoj fazi je ak i integracija drugih opcionih
programa, ukljuujui i programe drugih proizvodjaa, izvodljiva. Standardna
kastomizacija predstavlja interaktivnu prijateljsku 6 proceduru koja ne zahteva posebna
programerska znanja i vetine, i moe je obaviti i obueni korisnik. Medjutim, taj posao
zahteva odgovarajui specijalizovani alat, to opet ne predstavlja problem jer program
ATLAS obuhvata sve to je potrebno.
Sistem ATLAS pripada firmverski kontrolisanoj opremi, to znai da po zavretku
kastomizacije, odgovarajua programska podrka se mora upisati u silicijum (ovde, u
nedestruktivnu fle memoriju) i ostaje neizmenjena tokom rada sistema. Naknadne rekastomizacije 7 su mogue i kasnije, ali one podrazumevaju prekid rada sistema i njegovo
rebutovanje (iako su neke manje promene ponekad mogue i online). Ova inherentna
osobina sistema ATLAS: programabilnost, jeste i razlog da se ovakva oprema ponekad
specificira i kao namenski raunar 8 , da bi se napravila razlika u odnosu na uobiajene
raunare opte namene. Ova saeta definicija sistema ATLAS istovremeno ukazuje na
njegovu inherentne programske mogunosti, ali i na njegovu iskljuivu posveenost
jednom jedinom cilju, ispunjenju svoje osnovne namene.
Lokalne obrade podataka se prvenstveno odnose na razliita podeavanja njihovih
parametara, validaciju podataka, selekciju podataka (za prenos, tampanja, itd.),
aritmetike i logike provere, hronoloku registraciju, kontrolno-upravljake obrade (PLC,
blokade i sl.), izvetavanja i druge specifine i kastomizirane procedure. Tri glavne grupe
poslova u lokalnoj obradi podataka se istiu, i one su detaljnije opisane u nastavku.
6
Termin prijateljski se odnosi na user-friendly menu-driven dijalog sa korisnikom

Reprogramiranje i rekonfiguracija sistema
8
Na engleskom: dedicated computer
7

Strana 8 od 60
2.2.3.1 Lokalne RTU obrade podataka

Ovoj grupi pripadaju razliite obrade podataka tradicionalno vezane za RTU opremu, i one
su jednostavno nazvane kao RTU obrade podataka. Glavni fokus obrada je vezan za
korektnu identifikaciju sistema, akviziciju pogonskih podataka i daljinsko upravljanje,
odredjene lokalne obrade, daljinsku komunikaciju i prenos podataka. Evo kratke liste:
Identifikacija i konfiguracija sistema
Identifikacija procesnih podataka (nazivi, adrese, grupisanja, lociranje, namena, itd.
Validacija procesnih podataka logike i matematike provere podataka (granice,

trendovi, brzine, statusi, poredjenja, verovatnoe, obim i dimenzije, itd.)
Hronoloke obrade podataka, kao to je npr. Hronoloka registracija dogadjaja

HRD (HRD parametri: kontekst nastanka dogadjaja, opis dogadjaja, format
vremenskog zapisa, i druge obrade kao to su: lokalno tampanje, daljinski prenos,
itd.
Upozorenja i alarmi na bazi rezultata obrada podataka.
Obrade procesnih podataka: agregacije, integracije, podele, i druge matematike

obrade.
Obrade komunikacionih i mrenih parametara i podataka.
Drugo specijalizovane i obrade podataka na poseban zahtev.
2.2.3.2 Lokalne PLC obrade podataka

Razliite obrade podataka tipine za PLC opremu 9 ili krae PLC obrade podataka.
Ovde je glavni fokus obrada na automatizaciji podataka: kako organizovati ulazne i druge
izvedene podatke u sloene funkcionalne mree koje odgovaraju potrebnim upravljakim
algoritmima. Ovaj sloeni posao PLC obrada podataka obuhvata vei broj pojedinanih
zadataka u procesu pripreme i izvrenja upravljanja:
Interaktivno generisanje kontrolno-upravljakih algoritama.
Online validacija i analiza procesnih podataka u realnom vremenu u skladu sa

primenjenim kontrolno-upravljakim algoritmima.
Generisanja i izdavanja kontrolno-upravljakih podataka.
Interne i eksterne provere podataka
Pametno donoenje upravljakih odluka prevencija pogrenog rada.
Autonomno testiranje i online dijagnostika.
Upozorenja i alarmiranja.
PLC skraenica engleskog naziva za programabilne logike kontrolere (Programmable Logic Controllers)

Strana 9 od 60
Prvi, i verovatno najizazovniji korak predstavlja interaktivna izrada PLC algoritama koji e
se primeniti u upravljanju. Postoji nekoliko standardizovanih programskih tehnika za ovu
namenu one su poznate kao PLC jezici i definisani su u IEC 1131-3 standardu. Sistem
ATLAS u potpunosti podrava IEC PLC standarde, i obezbedjuje:
Leder dijagrame (LD) grafiki jezik za programiranje baziran na primeni leder
dijagrama (lestviastih dijagrama), tehnike koja se razvila iz elektrinih dijagrama
povezivanja koji su se koristili u automobilskoj industriji za predstavljanje relejnih
ema upravljanja. Danas je to iroko koriena tehnika PLC programiranja.
Napisani programi i nain na koji su predstavljeni podseaju na lestve (merdevine, na
engleskom ladder) odakle i potie ime LD tehnike programiranje.
Funkcionalni blok dijagrame (FBD) drugi grafiki jezik za PLC programiranje, koji
obuhvata veliku biblioteku funkcionalnih blokova, poev od jednostavnih logikih
blokova: I, ILI, komplementa, ekskl. ILI, flip-flopova, brojaa, pomerakih registara, i
dr., pa sve do veoma kompleksnih upravljakih blokova. FBD jezik omoguuje
medjusobno povezivanje postojeih bibliotenih funkcionalnih blokova u cilju
kreiranja veoma sloenh kontrolno-upravljakih algoritama. FBD podseaju u
mnogome postojee alate za kreiranje elektrinih i elektronskih ema i dijagrama, i
slino ovim alatima i FBD podrava emulaciju, validaciju podataka, funkcionalna
testiranja i otkrivanje greaka.
Struktuirani tekst (ST) tekstualni jezik za PLC programiranje vieg nivoa
apstrakcije, koji podsea na Pascal, i koji je veoma fleksibilan i intuitivan za efikasno
pisanje kontrolno-upravljakih algoritama.
ST koristi uslovne i bezuslovne
programske operatore koji obezbedjuju jednostruka i viestruka logika grananja i
petlje u programu. Obueni programeri esto smatraju da ST jezik predstavlja
najbolji alat za PLC programiranje. Kada se koristi i simboliko adresiranje, ST
programi podseaju na niz opisnih reenica, to ih ini razumljivim i prihvatljivim i za
programere poetnike.
Nezavisno od toga koji se programski PLC jezik koristi, krajnji rezultat predstavlja
kompilirani upravljaki PLC kod koji se prenosi 10 na sistem ATLAS i upisuje u postojeu
fle memoriju, ime postaje integralni deo ATLAS firmvera. ATLAS je u potpunosti
opremljen potrebnim alatima za prevodjenje PLC programa, konverzije PLC dijagrama i
koda izmedju pojedinih PLC jezika, i alatom za sputanje PLC koda na sam sistem.
2.2.3.3 Lokalno izvetavanje

ATLAS podrava lokalna prezentiranja podataaka i rayliite vrste izvetavanja na:
o
tampaima
Video terminalima (X terminali)
Drugim medijima uz potrebnu kastomizaciju.
10
Uobiajeni naziv je sputanje koda na uredjaj, to potie od engleske rei download, iako se za ovaj
konkretni postupak koristi engleski naziv code upload, pa bi korektniji prevod bio podizanje koda ....
Strana 10 od 60
U sluajevima kada se trae lokalna izvetavanja, sistem ATLAS se moe konfigurisati i

proiriti sa jednim ili vie USB (to je uobiajeno) ili mrenih tampaa, video monitorom, ili
opcijski X-terminalskim video displejima. Nezavisno od korienih medija, fleksibilna i
razumljiva lokalna prezentacija podataka je ostvarljiva i u potpunosti podrana. Primeri
lokalnog izvetavanja su:
redovni dnevni izvetaji,

periodini tampani pregledi, i izvetavanje na zahtev,
HRD izvetaji,
dijagnostiko izvetavanje,
izvetavanje o kontrolno-upravljakim aktivnostima,
razliita lokalna upozorenja i alarmi.
2.2.4 Mrena i daljinska komunikacija

ATLAS je projektovan za potrebe distribuiranog pogonskog upravljanja, posebno u velikim
geografski razudjenim procesima. Logino da je i mogunost fleksibilne distribucije
resursa sistema ATLAS bio jedan od kljunih elemenata u njegovom dizajniranju, to je i
rezultovalo u ostvarenju pouzdane i efikasne serijske i mrene komunikacije u okviru
sistema:
Medjusobno povezivanje pojedinanih ATLAS uredjaja/sistema u lokalu.

Ovakva direktna TCP/IP mrena komunikacija omoguuje operativno
grupisanje autonomnih uesnika i formiranje veih upravljakih sistema:
ATLAS klastera, koje karakterie velika procesna mo, optimalna
raspodela resursa, mogunosti udvajanja kritinih resursa i visokopouzdana reenja. Kljuni element ovakvog grupisanja predstavlja brza i
pouzdana TCP/IP mrea koja integrie pojedinane ATLAS uredjaje u
jedinstveni kontrolno-upravljaki sistem vee ukupne procesne snage za
uspean rad u realnom vremenu.
Komunikacija sa nadredjenim upravljakim centrima, u distribuiranim

jednonivoiskih i hijerarhijskim upravljakim sistemima. Prenos podataka
na daljinu je obezbedjen uz stalni dvosmerni protok komunikacionih,
upravljakih i podataka iz procesa. Ova dvosmerna serijska komunikacija
se odvija po principu poziv/odziv (request/response), upravljana iz
nadredjenog upravljakog centra.
To je tradicionalni RTU nain
komunikacije, gde se pojedini RTU entiteti tretiraju kao spoljne stanice,
identifikovane jedinstvenom RTU adresom (ID brojem).
Daljinski
saobraaj je podran odgovarajuom telekomunikacionom opremom
(serijskim asinhronim modemima), dok primenjeni protokol razmene
podataka kompenzira male brzine prenosa podataka. Za tu svrhu razvijen
je i interni ATLAS-IEC protokol, koji je kompatibilan i u potpunosti
odgovara preporukama IEC 870-5-101 standarda, koji se dokazao u praksi
tokom svoje uspene viegodinje primene.

Strana 11 od 60
Postojei ATLAS-IEC protokol se moe enkapsulirati (ugraditi) u TCP/IP

protokol i koristiti u TCP/IP okruenju. To praktino znai da se daljinska
razmena podataka sa udaljenim centrom/centrima moe ostvariti i
posredstvom postojee internet infrastrukture (to danas predstavlja vrlo
realan scenario). Korienjem VPN linka (virtual private network),
mogue je ostvariti privatni virtuelni prenosni put izmedju sistema ATLAS i
udaljenog upravljakog centra, uz potpuno obezbedjenje intergriteta
podataka u razmeni. Koristi od ovakvog pristupa su oigledne, a sama
razmena podataka bolja u mnogim aspektima: vee brzine prenosa,
efikasnost, cena, ak i pouzdaniji i sigurniji prenos podataka pod
odredjenim uslovima.
2.2.5 Online testiranja i dijagnostika

Sistem ATLAS je pod neprekidnim autonomnim nadzorom, testiranjem i detekcijom
potencijalnih greaka i kvarova u svom radu. Vei broj predvidljivih hardverskih i
programskih greaka i nekatastrofalnih kvarova mogu biti blagovremeno detektovani, uz
odgovarajue lokalno i daljinsko izvetavanje. Svaki detektovani problem se automatski
analizira i, ako je mogue, preduzima odgovarajua preventivna akcija: samo-korekcija,
funkcionalna samo-izolacija, blokiranje, deaktiviranje, i drugo. Na najviem nivou obavlja
se neprekidni nadzor ispravnog rada sistema uz pomo posebne hardverske jedinice: za
kontrolu vremena izvrenja programa 11 . Ugradjena on-line dijagnostika je zasnovana na
inherentnim SNMP karakteristikama 12 primenjenog hardvera, ili test-procedurama
karakteristinim za RTU opremu.
Evo kratkog pregleda:
o
Kontinuirani nadzor napojnih jedinica (svi naponi napajanja) i automatsko

upozorenje ili blokiranje kada je potrebno. U sluaju redundantnog napajanja
obezbedjeno je i automatsko prebacivanje napajanja.
Periodina provera ulaznog dela procesnog interfejsa (sprege sa procesom) u

sluaju otkrivenog kvara: neispravni ulazni modul se suspenduje iz daljeg rada,
signalizira pripadajuim LED indikatorom, i o kvaru obavetava lokalno i daljinski.
Periodina provera izlaznog dela procesnog interfejsa (sprege sa procesom) u

sluaju otkrivenog kvara: neispravni izlazni modul se signalizira pripadajuim
LED indikatorom i o kvaru obavetava lokalno i daljinski, dok se neispravni
izlazni modul blokira i iskljuuje iz daljeg rada.
Periodina provera ispravnog rada komunikacionih, serijskih i mrenih, portova i

pripadajue komunikacione opreme.
11
U pitanju je harversko-programski sklop poznat kao Watch-Dog Timer - WDT ako dodje do nekakvog
ozbiljnog problema i zastoja u radu sistema, WDT automatski resetuje i restartuje sistem u cilju povratka u
normalni reim rada.
12
SNMP - Simple Network Management Protocol nove tehnologije podravaju SNMP standard.
Strana 12 od 60
Online provera centralnih kontrolera i lokalne magistrale procesnog interfejsa, uz

automatsko izolovanje neispravnih modula i drugih komponenata, uz lokalno i
daljinsko obavetavanje.
Perodina provera vanih raunarskih resursa: RAM, PROM i fle memorije, i

sistemskih periferija, praenih odgovarajuom povratnom korektivnom akcijom:
odvajanje, blokiranje, suspendovanje, resetovanje, i drugim to je ve mogue,
uz lokalno i daljinsko obavetavanje..
Postojea on-line dijagnostika ini sistem ATLAS robusnijim u eksploataciji, dok rana
detekcija predvidljivih greaka i nekatastrofalnih kvarova sa upozorenjem (ponekada ak i
sa automatskom korekcijom) znaajno poveava raspoloivost sistema u odredjenim
situacijama sistem je popravljen i pre nego to je otkazao.
2.3
Osobine sistema
ATLAS predstavlja savremeni sistem za nadzor i upravljanje industrijskim i

elektroenergetskim objektima, posebno projektovan za najzahtevnije i najsloenije uslove
procesnog okruenja. Da bi uspeno postigao ovaj cilj, ATLAS mora da zadovolji niz
krajnje otrih operativnih i eksploatacionih zahteva, to podrazumeva i odgovarajue
vrhunske osobine samog sistema. Evo kratke liste osnovnih osobina sistema ATLAS:
Fleksibilnost zasnovana na fleksibilnoj organizaciji hardvera i softvera
(firmvera), uz potpuno zadovoljenje vodeih industrijskih i RFC (Request for
Comments) standarda, ATLAS obezbedjuje veliku fleksibilnost u primeni, i
mogunost jednostavne nadradnje ili razgradnje u eksploataciji.
Skalabilnost zasnovana na modularnoj arhitekturi hardvera, uz
odgovarajuu programsku (firmversku) podrku razliitim konfiguracijama
sistema ATLAS od najednostavnijih uredjaja sa jednim modulom, do klaster
grupisanja oko brzih raunarskih mrea.
Konektivnost velike mogunosti povezivanja zasnovana na projektovanoj
arhitekturi hardvera i firmvera koji obezbedjuju viestruke naine pouzdanog
komuniciranja, kao i punu TCP/IP podrku umreavanju, uz potovanje i
primenu 7-novovskog ISO OSI referentnog modela i drugih postojeih
komunikacionih standarda.
Modularnost zasnovana na modularnoj strukturi i arhitekturi hardvera i
firmvera, uz implementaciju vodeih industrijskih i RFC (Request for
Comments) standarda i preporuka, obezbedjena je jednostavna modularna
izgradnja sistema ATLAS, kao i kasnije nadgradnje, dopune, inovacije i
zamene u eksploataciji.
Pouzdanost zasnovana na redundantnim arhitekturama sistema: dualna,
master/slave, vrua rezerva, uz obezbedjeno prebacivanje rada u sluaju
kvara (automatsko ili runo).

Strana 13 od 60
Auto-dijagnostika zasnovana na neprekidnom online auto-nadzoru rada,

ugradjenoj dijagnostici i sposobnosti predvidjanja kvarova.
Lako odravanje zasnovano na modularnoj organizaciji sistema ATLAS,
ugradjenoj auto-dijagnostici, zameni modula i postojanju odgovarajuih alata
za testiranje i odr-avanje sistema.
Raspoloivost zasnovana na velikoj inherentnoj pouzdanosti sistema
ATLAS i mogunosti lakog odravanja i brzog i blagovremenog intervenisanja
na sistemu.
Kastomizacija izgradnja sistema ATLAS po posebnom zahtevu i za
posebne potrebe korisnika je mogua zahvaljujui otvorenosti sistema po
pitanju prilagodjenja modularnog firmvera, ugradjene PLC podrke i
mogunosti uvodjenja novih funkcionalnih programa.
Otpornost mogunost primene u najotrijim abijentalnim uslovima
najzahtevnijih procesa zasnovana je na robusno projektovanom hardveru
sistema ATLAS, kao rezultat viegodinjeg akumuliranog iskustva iz
eksploatacije, punog potovanja postojeih standarda, primene savremenih
tehnologija i obavljenih atestiranja.
Efikasnost zasnovana na snanom raunarskom hardveru i prateoj
programskoj podrci (komunikacije, baze podataka, MMI interfejs sa
korisnikom, itd.).
Kapacitet zasnovan na velikim pojedinanim kapacitetima procesnog
interfejsa (sprege sa procesom) i mogunostima lokalnog umreenja i
grupisanja u jo vee ATLAS klaster sisteme.
Lokalno i daljinsko upravljanje zasnovano na inherentnim RTU i PLC
mogunostima, koji ine sistem ATLAS pogodnim za autonomno lokalno
upravljanje, i/ili uee u velikim distribuiranim i hijerarhijskim upravljakim
sistemima.
Ekonominost zasnovana na posebnom namenskom dizajnu sistema
ATLAS, raspoloivoj standardnoj hardverskoj i programskoj podrci, i
mogunosti kastomizacije sistema za potrebe korisnika.
Zatita ivotne sredine sistem ATLAS pripada grupi zelene opreme uz
puno potovanje postojeih EPA (Environment Protection Agency) preporuka,
i ispunjava uslove za minimalnu potronju elektrine energije, toplotnu
disipaciju i EMI zraenja.

Strana 14 od 60
2.4
Organizacija sistema
Sistem ATLAS se sastoji od veeg broja gradivnih komponenata koje su medjusobno

spregnute na optimalan nain radi zadovoljenja postojeih operativnih zahteva u
specifinom pogonskom okruenju (procesu). Pri tome postojea otvorenost i fleksibilnost
sistema omoguuju razliite pristupe hardversko/programskoj organizaciji sistema u cilju
ispunjenja razliitih zadataka, to ini sistem ATLAS pogodnim za razliite primene.
Svaka od ATLAS komponenata obuhvata dva gradivna dela: osnovni hardver, i
odgovarajuu programski podrku (softver). Strogo govorei, ATLAS predstavlja
programski upravljani sistem, uju osnovu ini programabilni hardver koji se sastoji od
nekoliko raunarskih modula i niza programski-kontrolisanih modula procesnog interfejsa.
To znai da rad pojedinih hardverskih modula, kao i sama konfiguracija sistema ATLAS,
direktno zavise od pratee programske podrke program je taj koji ini osnovni hardver
aktivnim i funkcionalnim 13 . injenica da je interni kontrolno-upravljaki program smeten
u silicijumu (nedestruktivnoj memoriji sistema) i da je nepromenljiv tokom redovnog rada
sistema, ini da se ovakva programska podrka identifikuje kao firmver 14 .
.
2.4.1 Organizacija hardvera sistema ATLAS

ATLAS predstavlja namenski procesni raunar, koji je projektovan za najotrije procesne
uslove (ambijentalne i eksploatacione). Sama organizacija hardvera, u sutini odgovara
uobiajenoj arhitekturi procesnih raunara i moe se dekomponovati u nekoliko
funkcioanlnih delova, kao to je predstavljeno na Slici 2.1.
o Napajanje PSU
(Power Supply Unit)
o Centralna raunarska
jedinica CRJ
o Procesni interfejs vei broj
razliitih ulazno/izlaznih modula
sprege sa procesom.
Slika 2.1: Uproeni prikaz organizacije hardvera sistema ATLAS
Predstavljena organizaciona podela sistema ATLAS je veoma opta i strogo funkcionalna.
Navedeni funkcionalni delovi se medjusobno znaajno razlikuju po pitanju veliine,
sloenosti i karakteristika.
13
Isti hardver moe da obavlja veoma razliite funkcije, u zavisnosti od primenjenog programa.
U skladu sa usvojenim terminima za hardver i softver (engl. hardware & software) uveden je i poseban
termin firmver (engl. firmware) za ovakve sluajeve.
14

Strana 15 od 60
2.4.1.1 Napajanje - PSU

Napajanje - PSU 15 obezbedjuje neprekidno napajanje elektrinom energijom svih delova
sistema ATLAS: centralne raunarske jedinice (CRJ) i procesnog interfejsa (PI). U
zavisnosti od konfiguracije i izvodjenja sistema, napajanje moe biti realizovano kao
jednostruki ili udvojeni (redundantni) izvor napajanja, vie povezanih izvora napajanja (u
sluaju velike potronje), kao integralni deo CRJ, ili bilo koja kombinacija prethodnog.
Izvor napajanja moe biti izveden u posebnom reku (krletki), polu-reku, kao zasebni
modul-tampana ploa, ili n apojna jedinica za montau sa zadnje strane ormana.
Nezavisno od konkretne izvedbe, oblika, veliine i specifikacije, napajanje predstavlja
nezaobilaznu komponentu i igra vanu ulogu u celokupnom ponaanju sistema.
2.4.1.2 Centralna raunarska jedinica - CRJ

Centralna raunarska jedinica CRJ predstavlja centralnu i kljunu ATLAS komponentu
srce i mozak sistema. CRJ je programska komponenta sistema koja uva ATLAS
firmver i kontrolie rad svih ulazno/izlaznih modula procesnog interfejsa, rukuje internim
bazama podataka i upravlja daljinskom i mrenom komunikacijom. Postoje dve osnovne
CRJ varijante sistema ATLAS:
Namenski industrijski PC raunar, nazvan ATLAS-CPU interna
arhitektura CRJ moe biti bazirana na industrijskoj ISA magistrali (PCI na
poseban zahtev). Zadrana je potpuna kompatibilnost u odnosu na sve
postojee standarde industrijske verzije PC raunara, ime su omoguene
budue dogradnje, zamene i proirenja.
PC kompatibilni mikroraunar realizovan na jednoj tampanoj ploi, nazvan
ATLAS-XP2 projektovan da zadovolji prosene potrebe malih, i manjih
srednjih upravljakih sistema. Arhitektura raunara je kompatibilna sa
PC104 magistralom, sa nakaenom mikroprocesorskom karticom (tzv.
piggy-back reenje) i ekstenderom za dopunske PC104 kompatibilne
kartice.
Vie ATLAS CRJ jedinica se moe grupisati u klaster u cilju izgradnje snanijeg sistema
ATLAS, efektivno podiui procesne mogunosti sistema da zadovolje gotovo svaki
upravljaki zahtev i u najsloenijim procesima, ili kako se to peurativno moe formulisati:
iznad bilo koje realne potrebe u upravljanju procesima.
U obe navedene varijante, ATLAS CRJ predstavlja kastomizirani namenski PC
kompatibilni raunar bez vrstog diska. Umesto diska, CRJ sadri nedestruktivnu fle
memoriju u kojoj je smeteno portirano prekrojeno OS jezgro (kernel) koje obezbedjuje
neophodno programsko RTE 16 okruenje za izvrenje aplikativnih programa, razvijenih za
potrebe efikasne akvizicije padataka i upravljanja procesima.
15
PSU skraenica engleskog naziva Power Supply Unit

RTE skraenica engleskog termina Run-Time Environment, kojom se oznaava postojanje
programskog okruenja za uspeno izvravanje programa
16

Strana 16 od 60
2.4.1.3 Procesni interfejs PI

Procesni interfejs - PI ini vei broj ulazno/izlaznih modula preko kojih se ostvaruje
sprega sa procesom, odnosno sprega izmedju procesorskog/raunarskog dela sistema i
industrijskog ili elektroenergetskog postrojenja. U zavisnosti od smera kretanja podataka
u toj sprezi (u ili iz sistema), PI moduli se mogu grupisati na:
Ulazni PI moduli prikupljaju pogonske podatke iz razliitih industrijskih i

elektroenergetskih procesa u realnom vremenu, koji se zatim predaju
raunarskom delu ATLAS-CRJ na dalje rukovanje i obradu.
Izlazni PI moduli izdaju (isporuuju) podatke u proces (postavne vrednosti,

upravljaki podaci i indikatorske veliine) u realnom vremenu, koji najee
uzrokuju odredjene promene stanja i statusa procesa.
Ulazni podaci iz procesa obuhvataju normalizovane i standardizovane digitalne i

analogne elektrine signale koji odgovaraju razliitim fizikim pogonskim veliinama.
Sama normalizacija podataka se obavlja posebnom opremom (releji, transduseri,
konvertori, transformatori, itd.) koja ne pripada sistemu ATLAS. ATLAS PI moduli su
kompatibilni sa svim postojeim industrijskim i elektroenergetskim snandardima i
preporukama, ukljuujui i zahtevana kondicioniranja ulaznih signala, galvanska
odvajanja, tanost i rezolucije konverzija podataka, koja se obavljaju na samim modulima.
Izlazni podaci za proces obuhvataju analogne i digitalne postavne vrednosti, impulsne
(ukljui/iskljui) i trajne komande, AGC komande i druge analogne i digitalne regulacione i
indikatorske podatke. Imajui na umu znaaj pogonskog komandovanja i posledica koje
ono ima na proces, posebna panja se mora posvetiti integritetu i sigurnosti svih izlaznih
podataka.
2.4.1.3.1 Ulazni PI moduli
Raznovrsnost ulaznih podataka iz procesa prati i raznovrsnost ulaznih PI modula, jer ne
postoji nekakav univerzalni ulazni PI modul koji bi bio u stanju da prihvati i obradi sve
mogie ulazne signale iz procesa. Ipak, zahvaljujui postojeoj programabilnosti ATLAS
PI modula, izdvajaju se tri hardverska tipa ulaznih PI modula 17 :
Analogni ulazni moduli (AUM) vie tipova
modula projektovanih da prihvate i prilagode
standardni normalizovani strujni ili naponski
signal iz procesa, i obave konverziju u digitalni
numeriki podatak pogodan za dalju lokalnu
obradu. Standardno je primenjena 12-bitna
AD konverzija koja obezbedjuje tanost
podataka od 0,2%, to zadovoljava u
najveem broju sluajeva.
Potrebno
galvansko odvajanje i brzine skaniranja se
ostvaruju na razliite naine.
Posebna panja je posveena:

kastomizaciji konverzije ulazne struje u
naponski merni opseg;
merenju temperatura - Pt-100 i termoparovi;
pojedinanim ili grupisanim leteim
kondenzatorima;
pojedinana ili zajednika AD konverzija;
glavanskom odvajanju (pre ili posle AD
konverzije).
17
Postoje razlike izmedju pojedinanih modula istog tipa, kao i mogunost manjih podeavanja na samim
modulima

Strana 17 od 60
Digitalni ulazni moduli (DUM) vie tipova

modula projektovanih za skaniranje i filtriranje
binarnih naponskih signala iz procesa.
Razlike izmedju postojeih DUM modula se
odnose na:
vrednost napona ulaznih signala;
galvansko odvajanje signala;
kapacitet modula (broj ulaznih signaala);
filtriranje signala;
brzine skaniranja ulaznih signala.
Digitalni ulazni signali se skaniraju u oktetima
(jedan bajt), ili kao multipli bajta.
Brojaki ulazni moduli (BUM) vie tipova

modula projektovanih da filtriraju i prebrojavaju
(sumiraju) ulaznu sekvencu impulsnih signala
iz procesa. Prebrojavanje ulzanih signala je
autonomno,
hardverski
ili
programski
kontrolisano.
Razliiti BUM parametri su
podeljivi i programabilni:
filtriranje ulaznih signala;
tip i opseg brojanja;
numerike konverzije;
galvansko odvajanje signala.
Znaaj i osetljivost brojakih podataka
uslovaljava potrebu za strogim i preciznim
podeavanjima modula, i zadovoljenjem
postojeih standarda i preporuka.
2.4.1.3.2 Izlazni PI moduli

U sluaju izlaznih ATLAS PI modula, postoje dva osnovna tipa: analogni i digitalni izlazni
PI moduli. Medjutim, u okviru ova dva tipa modula ima vei broj razliitih hardverskih
reenja:
Analogni izlazni moduli (AIM) vie tipova
modula
projektovanih
za
izdavanje
standardnih referentnih strujnih ili naponskih
signala u proces, za potrebe analognih
regulatora ili indikatora. Zahtevana operativna
fleksibilnost modula se postie hardverskim
podeavanjem ili programskim kontrolom, a
odnosi se na:
opseg izlaznog signala;
tanost izlaznog signala;
usaglaavanje impedansi;
galvansko odvajanje signala.
Digitalni izlazni moduli (DIM) vie tipova

postavnih i komandnih modula. Funkcionalna
raznolikost komandnih naloga uslovljava i
raznolikost odgovarajuih DIM modula.
Razlike u harverskom dizajnu modula su
posebno izraene po pitanju izdavanja
komandnih signala u proces:
tranzistorski ili relejni izlazi;
trajni ili impulsni izlazi;
fiksni ili modulisani izlazi;
jednostepena ili dvostepena operacija;
galvansko odvajanje izlaza;
opseg naposnkih izlaza.
Drugi specijalizovani PI moduli postoji odredjeni broj specijalizovanih modula (kao to je npr.
modul za GPS sinhronizaciju vremena), dok se drugi mogu realizovati na zahtev. Generalno,
pristup je da se svi specifini zahtevi prebace u domen programiranja medjutim, ponekad to nije
mogue (najee zbog postojeih vremenskih ogranienja), i tada je jedino reenje dizajniranje
novog PI modula.

Strana 18 od 60
2.4.2 Organizacija programa (firmvera) sistema ATLAS

Kada se govori o sistemu ATLAS, uglavnom se misli na njegov hardver i tehnike i
ekploatacione karakteristike. Medjutim, ATLAS prestavlja i sloeni i moni programski
sistem bez te programske podrke svi navedeni hardverski moduli bi predstavljali
bezivotne i bezkorisne komade neoperabilne gvodjurije 18 . Istina, nije lako opisati na
saeti i razumljivi nain razgranatu i sofisticiranu programsku strukturu i organizaciju
sistema ATLAS, a jo je tee razumeti u potpunosti kako je sve to integrisano u jedinstven
pametni programski sistem. Ipak, u ovom delu se nalazi jedan takav pokuaj uproenog
opisa programskog dela sistema ATLAS.
ATLAS program je organizovan kao skup kontrolabilnih programskih entiteta specifinih
namena, koji medjusobno dele i razmenjuju podatke kroz postojee, unapred definisane
programske medjuveze (interfejse): protokole, standarde i sistemska pravila. Ovakva
modularna programska organizacija donosi neposredne koristi po pitanju programske
fleksibilnosti, skalabilnosti, lakeg odravanja i nadgradnje, kao i u efikasnijoj i
ekonominijoj realizaciji sistema ATLAS.
Glavni programski entiteti (celine) sistema ATLAS su:
ATLAS RT JEZGRO centralni programski deo sistemskog i aplikativnog firmvera
koji obezbedjuje potrebne radne uslove (tzv. run-time okruenje) za uspeno
izvrenje programa i rad sistema ATLAS.
ATLAS MODULI vea zaokruena aplikativna programska celina organizovana
oko odredjenog posla (ili grupe zadataka), i iji je cilj izvrenje tog posla, odnosno
grupe zadataka u okviru sistema ATLAS.
ATLAS PLUGINS aplikativna programska celina iji je cilj izvrenje odredjenog
zadatka (ili funkcije) u okviru sistema ATLAS. Glavna karakteristika plugina jeste
njegova jednostvana implementacija kao to njegov engleski naziv na to i
neposredno ukazuje (plugin je engleska re za utika), ATLAS plugin se moe
jednostavno ukljuiti u, ili iskljuiti iz firmvera sistema ATLAS.
ATLAS TOOLS vei broj programa za konfigurisanje, PLC editovanje, dijagnostiku
i odravanje, kao i drugih programa za podrku sistema ATLAS. Iako ovi programski
alati formalno nisu deo firmera sistema ATLAS, oni su mu potpuno posveeni i
podravaju njegov rad, tako da je bez njih teko i zamisliti sveobuhvatnu kontrolu
sistema ATLAS. Da bi uspeno ispunili ovu svoju namenu, programske ATLAS alate
prati i odgovarajui hardver opremljen potrebnim interaktivnim interfejsom prema
korisniku i prema samom sistemu ATLAS.
Navedeni programski entiteti odgovaraju programskoj organizaciji od-gore-ka-dole, pri
emu nie navedeni entiteti mogu biti konstituenti viih programskih celina. Ovakva
programska sistematizacija moe pomoi u lakem opisivanju i razumevanju programske
podrke sistema ATLAS. Ona takodje direktno ukazuje i na vane osobine sistema:
fleksibilnost, skalabilnost i nadgradljivost jednostavno, zamenom odredjenog
programskog entiteta, mogue je poboljanje stare instalacije novim i boljim tehnolokim
reenjem.
18
Gvodjurija i jeste originalno znaenje engleske rei hardware.

Strana 19 od 60
2.4.2.1 RT jezgro sistema ATLAS

ATLAS RT (real-time) jezgro predstavlja centralni deo ATLAS programa/firmvera, i
obezbedjuje neophodno programsko RTE okruenje za izvrenje ostalih aplikativnih
programa u realnom vremenu. ATLAS RT jezgro ukljuuje kastomizirani operativni sistem
OS sa svojim kernelom, bibliotenim funkcijama i drajverima, zatim OS runtime-utility
programe, distributere programa i rukovanje interaptima, podrku za debagovanje
programa, i druge potrebne specifine programe. ATLAS RT jezgro mora da ispuni
sledee uslove:
Korienje novih tehnologija koje zadovoljavaju stroge industrijske

standarde: PHMIIX POSIX (IEEE1003.1) za Linux sisteme, X Windows R11
distribuirani grafiki sistem, HMIF /MOTIF 1.2.4 bazirani HMI ( Human
Machine Interface) u skladu sa uputstvima iz Motif Style Guide i TCP/IP
bazirane LAN /WAN mree.
Korienje otvorenih tehnologija koje dozvoljavaju medjusobno povezivanje

hardversko/softverskih proizvoda razliitih proizvodjaa.
Skalabilnost fleksibilnu promenu veliine potrebnih resursa, jednostavna

proirenja sistema, slobodno alociranje rpogramskih komponenata u okviru
postojeih raunarskih mrea i lako povezivanje svih sistemskih
komponenata.
Podrku za: grafiko prezentiranje podataka i tampanja.
Primenu windows okruenja uz jednovremeno korienje vie prozora za

razliite prikaze i izvetaje, i jednostavno prilagodjavanje potrebama
korisnika.
Punu mrenu transparentnost, ukljuujui PC/MSDHMI/ WINDOWS vorove

u LAN i WLAN okruenju.
Visoku pouzdanost u radu koja se postie kroz redundantno konfigurisanje

sistema.
Apsolutnu sinhronizaciju vremena svih sistemskih komponenti, koja

ukljuuje korienje GPS (Global Positioning System) i NTP (Network Time
Protocol) tehnologija.
Postoje dve verzije ATLAS RT jezgra koje su u upotrebi:

ATLAS-MAX koristi prilagodjeni (kastomizirani) VRTX operativni sistem za rad u
realnom vremenu (VRTX real-time OS). Niz godina to je bilo i jedino, ali veoma
pouzdano reenje danas, se isporuuje samo na posebni zahtev korisnicima
koji ve poseduju ovakvu ATLAS opremu. VRTX je skraenica za Versatile
Real-Time Executive, prizvod kompanije Hunter & Ready, koja je kasnije bila
kupljena od strane druge kompanije Mentor Graphics.

Strana 20 od 60
ATLAS-MAX/RTL koristi prilagodjeni (kastomizirani) Real-Time Linux

operativni sistem, odakle i potie sufiks RTL u imenu. Ovaj proizvod otvorenog
koda (open source) je prenesen i instalisan (portiran) na ATLAS-MAX hardver,
ime su stvoreni programski uslovi za uspeno korienje najsavremenijeg
raunarskog hardvera ije se sve novije verzije pojavljuju na tritu svake
godine. Rezultat je bio kompatibilni, ali savremeniji i moniji RTU/PLC sistem,
koji danas predstavlja standardni ATLAS proizvod.
2.4.2.2 Aplikativna programska podrka sistema ATLAS

Najvii nivo u programskoj hijerarhiji ATLAS firmvera predstavlja aplikativna programaka
podrka sistema ATLAS. Ona obuhvata veliki broj aplikativnih programa, pri emu opseg
njihove primene varira izmedju razliitih konfiguracija sistema ATLAS. Dok su odredjeni
programi standardni u svakoj primeni, drugi su opcijski i koriste se samo po potrebi i na
poseban zahtev. Generalno, struktura aplikitavnog programskog paketa sledi
funkcionalnu specifikaciju sistema ATLAS svaka prepoznatljiva funkcija sistema je
podrana odgovarajuim skupom aplikativnih programa. U skladu sa ranijim opisom
modularne programske organizacije, sada se moe uvesti novi pojam: funkcionalni
programski modul. Kao glavni funkcionalni programski moduli izdvajaju se:
o Kontrola procesnog interfejsa vie programskih modula za kontrolu rada
postojeeg hardvera procesnog interfejsa: akviziciju analognih, digitalnih i brojakih
pogonskih podataka, i analogno i digitalno pogonsko upravljanje. Ova kratka
uoptena lista se dalje deli na mnotvo manjih specifinih zadataka vezanih za
pojedinane PI module, i predstavlja pravi programerski izazov. Sve obrade
podataka: selekcija, detekcija, filtriranja, identifikacija, validacije i ostalo se moraju
obaviti u realnom vremenu, a sva vremenska i procesorska ogranienja prevazii u
svakom trenutku i pod svim uslovima. Akvizirani sirovi pogonski podaci se interno
smetaju u memorijsku bazu podataka 19 spremni za dalje obrade i prenos na
daljinu. Sa druge strane izdavanje kontrolnih i komandnih naloga moe biti
inicirano lokalno ili daljinski, uz neophodne medju-korake u validaciji i verifikaciji
podataka, kao i prihvata povratnih informacije iz procesa. Razmena podataka
izmedju programskih modula se prevashodno odvija kroz postojeu bazu podataka,
ali i uz asistenciju drugih programskih komunikacionih mehanizama: zajednike
deljive memorije (shared memory), semafora, flagova i slino.
o Lokalne obrade podataka ine drugi kompleksni posao koji se mora obaviti
efikasno i pouzdano. I ovaj posao obuhvata vie programskih modula za ispunjenje
pojedinanih faza obrada podataka. Ono to je ovde specifino jeste injenica da je
obrada podataka iskljuivo programski posao, nezavistan od samog PI hardvera.
Ulazni i izlazni podaci obrada se uzimaju i vraaju u bazu podataka 20 , a sve ostalo
je specificirano u okviru samih programa. Tri glavne grupe potrebnih obrada se
izdvajaju:
19
Umesto baza podataka adekvatniji opis bi bio pul podataka (engl. data pool)
Treba imati u vidu da se interna programska organizacija sistema ATLAS oslanja na vie namenskih baza
podataka (pulova podataka), tako da je korektnije za bazu podataka koristiti mnoinu
20

Strana 21 od 60
RTU obrade podataka, obuhvataju lokalne obrade akviziranih pogonskih

podataka (podataka iz procesa) za potrebe daljinskog prenosa u nadredjene
kontrolno-upravljake centre, kao i daljinskog upravljanja procesima.
Pogonski podaci razliite vrste i porekla podleu razliitima obradama (po
pitanju procedura i kriterijuma), to uslovlajava potrebu za brojnim lokalnim
programskim podeavanjima (granice, HRD registracija, izbor podataka,
identifikacija, itd.), to treba uraditi u vreme konfigurisanja i inicijalizacije
sistema.
PLC obrade podataka, obuhvataju lokalne programske tehnike za
implementaciju lokalno-specifinih upravljakih algoritama u veoma osetljivom
domenu automatskog autonomnog izdavanja komandnih pogonskih naloga.
Ove programski i procesno intenzivne obrade podataka predstavljaju pravi
izazov pred sistemom ATLAS, i zahtevaju dopunske, pametne alate u
praktinoj primeni. Upravljaki PLC algoritmi se kreu od trivijalnih komandnih
blokada i leder diajgrama, do veoma kompleksnih i sofisticiranih FBD i ST
algoritama.
Ponekad lokalne obrade podataka zahtevaju i lokalna izvetavanja, najee
u formi tampanih izvetaja. Da bi se dobili razumljivi i za korisnika upotrebljivi
izvetaji, potrebno je obezbediti oderedjeni nivo lokalnog programiranja i
dopunskih obrada podataka direktno zavisnih od konkretne implementacije.
o Lokalna i daljinska komunikacija dvosmerna razmena podataka je standardni

posao sistema ATLAS, podran od strane komunikacionih programskih modula, koji
slede preporuke sedmo-nivoiskog ISO/OSI referentnog modela 21 . Dva tipa
komunikacionih kontrolera su potpuno podrana: asinhroni serijski (prvenstveno za
potrebe daljinske komunikacije preko modema) i TCP/IP mrena komunikacija
(prvenstveno za LAN i WAN komunikaciju). Medjutim, oba tipa komunikacije mogu
biti kombinovana i koriena za lokalni i daljinski prenos podataka na vie razliitih
naina. Primenjeni protokoli u razmeni podataka su usaglaeni sa postojeim
standardima, i omoguuju jednostavno povezivanje sa nadredjenim upravljakim i
distributivnim centrima, kao i korienje raznovrsne komunikacione opreme razliitih
proizvodjaa.
Podrana serijska master-slave komunikacija je zasnovana na internom ATLAS-IEC
protokolu, koji potuje preporuke IEC 870-5-101 standarda. Ukoliko postoji TCP/IP
mrea, mogua je enkapsulacija ATLAS-IEC protokola u TCP/IP protokole i
obezbedjenje ekstremno brze komunikacije. Drugi podrani protokoli su: IEC
60870-5 serija, IEC 61850, OPC, ASEA/SINDAC 9000, DNP 3.0, MODBUS,
BACNET i EASYIP. Lokalna mrena komunikacija u potpunosti podrava etvoronivoiski TCP/IP stek 22 i odgovarajue RFC 23 preporuke.
o On-line testiranje i dijagnostika ova vana i skrivena grupa programskih
modula ini da sistem ATLAS predstavlja stvarno pouzdanu i fault-tolerant-nu
21
International Standard Organization / Open System Interconnection Reference Model sedmo-nivoiski

ISO/OSI referentni model obuhvata standardnu specifikaciju komunikacione programske podrke
22
TCP/IP Stack Architecture etvoro-nivoiski TCP/IP stek predstavlja alternativni komunikacioni model
direktno primenljiv kod TCP/IP organizacije
23
RFC Request for Comments, nezvanina Biblija novih tehnologija
Strana 22 od 60
opremu. Istovremeno ovi programski moduli podupiru i redundantne visokopouzdane konfiguracije sistema, preventivno odravanje i, shodno tome, poveanu
raspoloivost sistema. Oni neprekidno nadgledaju sve bitne aktivnosti sistema
(direktno ili indirektno), uz rano upozorenje ili alarmiranje kada uoe neki problem u
radu. U pojedinim kritinim situacijama, ak se i pokuava sa on-line otklanjanjem
problema, resetovanjem pojedinanih hardverskih i programskih komponenata,
preventivnom izolacijom i blokadom programa, pa sve do rebutovanja/restartovanja
celokupnog sistema ATLAS.
2.4.2.3 Programski alati sistema ATLAS

U svojoj osnovi, postojei ATLAS programski alati predstavljaju snane autonomne
programske sisteme koji se i izvravaju na odvojenoj raunarskoj platformi. Medjutim, ovi
alati bi bili neupotrebljivi bez saradnje i odgovarajue podrke samog sistema ATLAS
svaki alat mora biti prepoznat i prihvaen od sistema na koji se vezuje. Ova podrka se
kree od kontrole komunikacije i razmene podataka, pa sve to potrebe za instalisanjem
sloenih programskih klijenata na strani sistema.
Tri osnovna tipa programskih alata sistema ATLAS su na raspolaganju:
Alati za nadzor rada i dijagnostiku

Ovi alati se u najveoj meri oslanjaju na interne mogunosti merenja performansi
sistema ATLAS (interni task menaderi, kontrola izvrenja programa i statistika,
merenje performansi, i drugi interni Linux alati i komande), koje se onda
interpretiraju na za korisnika razumljiv nain.
Alati za PLC editovanje i proveru rada

Fokus ovih alata su programske mogunosti sistema ATLAS, i supervizija
primenjenih kontrolno-upravljakih algoritama (pojedinano i grupno izvrenje
komandi, blokada komandi, i druge sline aktivnosti).
Izrada kontrolnoupravljakih algoritama uvek zavisi od lokalnih uslova procesnog okruenja, i mora
biti koordinisana sa tekuim statusom procesa dobijenim kroz komunikaciju sa
sistemom ATLAS. Oigledno da lokalni program rada sistema ATLAS u velikoj
meri utie na samu proceduru interaktivnog PLC programiranja.
Alati za razvoj programa

Ovu grupu alata ine programi vieg nivoa nadzora rada koji se koriste tokom
razvoja i izrade programske podrke sistema ATLAS, kao to su: ICE emulatori i
drugi simulatori, najee proizvedeni i isporueni od strane specijalizovanih
proizvodjaa ove vrste programske opreme.
Ovi alate veoma zavise od
hardverskog dizajna samog sistema ATLAS, i arhitekture primenjenog raunara.
Koriste se tokom razvoja, proizvodnje i integracije sistema ATLAS, a nikada tokom
ekploatacije.

Strana 23 od 60
3. TEHNIKI OPIS
3.1
Elektrine i eksploatacione karakteristike
3.1.1 Napajanje
Ovde je prikazan jedan tip izvora napajanja, nazvan

NAP03. Ovaj izvor je realizovan kao tampana ploa
(standardne visine 6HE 24 ), i moe se jednostavno utaknuti
sa prednje strane reka (krletke) visine 6HE. Vrlo je
jednostavan za odravanje. Razvod napajanja je izveden
posebnog konektora napajanja montiranog na prednjoj
ploi izvora (beli konektor u donjem desnom delu).
Postoji vie razliitih tipova izvora napajanja koji se mogu
koristiti u sistemu ATLAS. Ovaj tip izvora je veoma
pogodan u primenu zbog svojih standardnih dimenzija i
kompaktnog smetaja.
Specifikacija napajanja:
Ulazni napon napajanja:
220 VAC 10%, 110VAC and 110/220 VDC na zahtev
Izlazni naponi napajanja:
+5 VDC / 15A, +12 VDC / 8A ili 24 VDC / 4A)
Frekvencija:
50/60 Hz 1%
Distorzija:
<5%
Potronja:
tipino, 25 W za CCU i 15 W za svaki PI U/I rek
Temperatura:
0 50 C
Galvansko odvajanje:
2 KV izmedju ulaznog i izlaznih napona napajanja
Zatita od kratkog spoja:
ugradjena
Specijalna izvodjenja:
na zahtev
Napomena: Napajanje se u daljem tekstu oznaava skraenicom PSU (od engleskog

naziva: Power Supply Unit).
3.1.2 Centralna raunarska jedinica
Dva tipa centralne raunarske jedinice (CRJ) su u upotrebi, a koriste se u skladu sa
potrebama u konkretnoj primeni sistema ATLAS:
24
Industrijski PC raunar ATLAS CPU
Mikroraunarski modul ATLAS XP2
6HE predstavlja standardnu oznaku za visinu tampane ploe od 233,4 mm

Strana 24 od 60
3.1.2.1 ATLAS CPU Industrijski PC raunar
Projektovan za potrebe visoko-zahtevnih primena,

ATLAS-CPU obezbedjuje veliku procesnu snagu,
fleksibilnost i pouzdanost u radu u najotrijim
uslovima okruenja. Obuhvata vie namenskih
modula kompatibilnih sa standardnom PC
arhitekturom (neki od ovih modula su opisani u
tekstu koji sledi), koji su smeteni u kompaktno i
robustno kuite zatieno od elektro-magnetnih
smetnji (EMI), pogodno za primenu u industrijskim
i elektro-energetskim objektima.
Specifikacija modula industrijskog PC raunara:

o
Industrijski procesorski modul (ATLAS-CPU)

(Napomena: minimalni zahtevi)
Mikroprocesor:
AMD Geode GX-466 processor 333MHz
Sistemski sat:
333 MHz
Memorija:
RAM.128 Mb na ploi, 1x200-pin SO-DIMM

DDR 266MHz do 512MB
SSD:
CF Type II
Interapti:
16
Magistrala i slotovi:
industrijski ISA - 6 slotova (opcija: PCI)
WD Timer (WDT):
15 ms rezolucija
RT sat (RTS):
1 ms rezolucija
Eksterni interfejsi:
2xserijski RS 232C, 1xRS-232/422/485,

2xUSB, 2x100 bps UTP (RJ45), 1xparalelni,
VGA, tastatura & mi (opcije), DVD (opcija)
Modul memorijskog proirenja (MEM1M)

RAM
1M
Baterijski napajani
RAM
1M
RT sat (RTC)
opcija

Strana 25 od 60
Kontroler signala za procesni interfejs (Gateway - PTA02)
Napomena: tehnike karakteristike kontrolera pogledati u 3.1.3.1
Serijski komunikacioni kontroler i modem (AMD-AMS)
Standard:
V.23
Brzina:
1200 bps
Tip prenosa: asinhroni
Nain prenosa: puni ili polu-dupleks
Prenosni link: iani
Impedance: 600 Ohm (simetrino)
Modulacija: FSK (za 1200 bps)
mark 1300 Hz
space 2100 Hz
Napomena: Mogue je korienje i drugih PC ISA kompatibilnih modema.
3.1.2.2 ATLAS XP2 Mikroraunarski modul

Projektovan kao namenski mikroraunar na tampanoj
ploi, ATLAS-XP2 obuhvata sve to je potrebno za rad
centralne raunarske jedinice (CPJ) sistema ATLAS, uz
zadranu kompatibilnost i otvorenost za buduu
nadogradnju. Njegova kompaktna realizacija ini ga
pogodnim za mnoge primene gde je kritian prostor
(zauzima samo jedan slot u PI reku, isto kao i kontroler PI
magistrale, ili bilo koji drugi PI modul). Istovremeno,
njegove procesne mogunosti su pribline mogunostima
ATLAS-CPU vidi paragraf 3.1.2.1. Komunikacija sa
spoljnim svetom je obezbedjena preko prednje ploe, a sa
ATLAS PI magistralom preko 64-pinskog DIN konektora.
ATLAS-XP2 obuhvata vie integrisanih funkcionalnih blokova:

o
o
o
o
o
Procesorsku plou: Single Board Computer (SBC) WAFER GX(LX);

Interfejs PC104 prema ATLAS PI magistrali;
DC/DC konvertor - 12 VDC na 5 VDC;
Nedestruktivnu memoriju SRAM i RTC (real-time sat);
Kontroler za sinhronizaciju vremena (eksterni RS485 PPM/PPS/PPH signal)

Strana 26 od 60
Prednja ploa ATLAS-XP2 je prikazana na Slici 3.1.
Slika 3.1: Prednja ploa ATLAS-XP2
3.1.3 Moduli za spregu sa procesom (procesni interfejs)

Svi moduli procesnog interfejsa sistema ATLAS (PI moduli) su projektovani u skladu sa
postojeim preporukama za mehaniku i elektrinu izgradnju sistema ATLAS. U tom
okviru je razvijen i interni standard poznat kao ATLAS PI magistrala, koji definie tip,
reim rada i raspored svih signala procesnog interfejsa krucijalnih za rad sistema ATLAS.
U pitanju su adresni signali, signali podataka, kontrolno-upravljaki signali, signali za
identifikaciju (plug-and-play) i neki specifini opcijski signali. Svi PI moduli su u
potpunosti uskladjeni sa ovim standardom, to znai i da su svi realizovani kao tampane
ploe visine 6HE (dvostruka Evropa kartica) i sa zadnjim 64/96-pinskim DIN konektorom
prema ATLAS PI magistrali na zadnjoj ploi reka u koji se smetaju PI moduli.
Povezivanje sa procesom (postrojenjem), odnosno uvodjenje sirovih signala iz procesa
se ostvaruje preko drugih konektora (esto smetenih na prednjoj strani modula) koji su
fiziki i galvanski odvojeni od ATLAS PI magistrale.
3.1.3.1 ATLAS PI magistrala

Specifikacija ATLAS PI magistrale je data na Slici 3.2. Vano je razumeti da je ATLAS PI
magistrala iskljuivo interna magistrala u okviru reka, realizovana kao tampana ploa koja
nisi utine konektore, smetena na zadnjoj strani reka. To znai da je ATLAS PI
magistrala zatiena od smetnji spolja to se ovde lako postie oklopljavanjem samog
reka.
Strana 27 od 60
Raspored signala PTA-ATP

Raspored signala ATLAS PI
magistrale
Slika 3.2: Specifikacija ATLAS PI magistrale

Eksterna povezivanje PI rekova su ostvareno posredtvom oklopljenih (ildovanih) PTAATP kablova sa upletenim paricama. Svaki od potrebnih signala se vodi diferencijalno po
jednoj parici, ime je obezbedjena maksimalna zatita od elektro-magnetnih i elektrostatikih smetnji. Raspored signala je predstavljen na Slici 3.2. U sluaju potrebe za
veim brojem PI rekova, isti se medjusobno lanano povezuju (daisy-chain).
Potrebna konverzija i multipleksiranje signala obezbedjuju dva uparena modula-kontrolera
identifikovani kao: PTA02 i ATP02 sledi njihova kratka specifikacija.
o
Kontroler signala za procesni interfejs (Gateway - PTA02)

Kontroler PI signala PTA02 predstavlja
jednu od ploa (kartica) industrijskog
PC-a ATLAS-CPU. Ovaj gateway
modul radi u paru sa kontrolerom PI
magistrale ATP02, i generie potrebne
signale adresa, podataka i kontrole za
upravljanje radom PI modula (modula
procesnog interfejsa) - videti Sliku 3.2.
Svi generisani signali se multipleksiraju
i prenose diferencijalno prema PI
modulima u susednim rekovima.

Strana 28 od 60
Specifikacija PTA02:
Addresa:
A0 - A10
Addresa-dif:
AD0 - AD10 (dif)
Podaci:
D0 - D7
Podaci-dif:
DD0 - DD7 (dif)
Kontrola:
write, read, reset, power supply check
Kontrola-dif:
IOW, IOR, RES, IRQ (dif)
Elektrina kompatibilnost:
RS 485
Eksterni interapti:
Sinhronizacija vremena
Taster-prekida:
vrui/hladni start
Status indikatori:
LED indikatori napona napajanja i

glavnih signala rada i kvarova
Naponi napajanja:
+5 VDC, +12 VDC
Kontroler ATLAS PI magistrale (ATP02)

Kontroler ATLAS PI magistrale je smeten u PI
reku i direktno upravlja sa PI modulima u tom
reku. Ovaj modul radi u paru sa kontrolerom PI
signala PTA02, i konvertuje i multipleksira
signale adresa, podataka i kontrole ATLAS PI
magistrale. Prenos PI signala prema centralnoj
raunarskoj jedinici ATLAS-CCU, odnosno
kontroleru PTA02 u njenom sastavu (videti Sliku
3.2) se obavlja diferencijalno. Dva 50-pinska
konektora
(obeleena
kao
INPUT
i
OUTPUT) slue za medjusobno lanano
(daisy-chain) povezivanje modula u susednim
PI rekovima.
Specifikacija ATP02:
Addresa:
A0 - A10
Addresa-dif:
AD0 - AD10 (dif)
Podaci:
D0 - D15
Podaci-dif:
DD0 - DD7

Strana 29 od 60
Kontrola:
write, read, reset, interrupt
Kontrola-dif:
IOW, IOR, RES, IRQ (dif)
Elektrina kompatibilnost:
RS 485 interface
Status indikatori:
LED indikatori napona napajanja i glavnih

signala rada i kvarova
Naponi napajanja:
+5 VDC, +12 VDC, -12 VDC (modul

obezbedjuje potrebno napajanje za PI
rek)
3.1.3.2 Kapacitet procesnog interfejsa

Inherentna fleksibilnost u primeni i mogunosti konfigurisanja sistema ATLAS ine da
pitanje kapaciteta procesnog interfejsa praktino i ne postoji. Jednostavno, izgradnjom i
umreenjem vie uredjaja ATLAS u jedinstven sistem za nadzor i upravljanje, moe se
praktino pokriti bilo koji realni proces. Prema tome, specifikacija koja sledi se odnosi na
kapacitete sistema ATLAS realizovanog oko jedne centralne raunarske jedinice: ATLASCPU ili ATLAS-XP.
o
Maksmalni kapacitet ATLAS-MAX/RTL (varijanta: Industrijski ATLAS-CPU):

do 16 PI rekova;
do 208 PI modula, 13 modula po reku;
do 2048 digitalnih ulaznih signala;
do 2048 digitalnih izlaznih signala;
do 512 analognih ulaznih signala;
do 512 analognih izlaznih signala;
do 64 brojakih ulaznih signala.
Maksimalni kapacitet ATLAS-MAX/RTL (varijanta: ATLAS-XP2):

Jedan PI rek;
do 13 modula, 13 modula po reku;
do 416 digitalnih ulaznih signala;
do 208 digitalnih izlaznih signala;
do 208 analognih ulaznih signala;
do 104 analognih izlaznih signala;
do 52 brojakih ulaznih signala.
Napomena: U sluaju redundantnih konfiguracija sistema ATLAS, navedeni maksimalni

kapaciteti se umanjuju.

Strana 30 od 60
3.1.3.3 Uslovi ambijenta

Temperatura
Skladitenje & transport:

Radni opseg (standardni)
Na posebni zahtev:
-25 to 70 C
0 to 60 C
-20 to 60 C
Relativna vlanost
5 to 95 %
Vibracije
Ubrzanje:
Frekvencija:
2G
10 - 55 Hz
Zatita
Standardna
Na posebni zahtev:
IP 55
IP 67
Dozvoljene EMI smetnje
irokopojasna 1V/m/MHz
Opta ambijentalna ogranienja
Za standardni smetaj opreme u ormane, nije

dozvoljeno sledee:
Agresivni korozioni gasovi
Previsok stepen praine, soli i/ili metalne
praine,
Prskajua voda, ulje i/ili hemijski rastvori.
Drugaiji smetaj opreme je mogu na poseban
zahtev.
3.1.3.4 Karakteristike PI modula

Nekoliko PI modula sistema ATLAS su prikazani na Slici 3.3 oni su samo deo game
ulazno/izlaznih modula procesnog interfejsa razliite namene, koji u potpunosti pokrivaju
standardne potrebe u nadzoru i upravljanju razliitim procesima.
Slika 3.3: Nekoliko primera PI U/I modula

Svaki PI modul je realizovan kao tampana ploa visine 6HE koja odgovara dvostrukoj
Evropa kartici. Moduli su kompatibilni sa internim standardom za ATLAS PI magistralu, sa
64-pinskim igliastim DIN konektorom (muki) na zadnjem donjem delu ploe koji se utie
Strana 31 od 60
u odgovarajui konektor (enski) smetenim na zadnjoj ploi reka. Signali iz procesa se

dovode elastinim signalnim PI kablovima na druge, robusnije konektore, koji su smeteni
na prednjoj strani tampane ploe modula (PI moduli tipa A tradicionalno reenje), ili u
gornjoj zadnjoj strani tampane ploe modula (PI moduli tipa B ovi moduli nose prefiks
B u svom nazivu).
Iako se pojedini PI moduli iste namene u svojoj praktinoj realizaciji mogu razlikovati u
mnogim detaljima i tehnikim karakteristikama, specifikacija PI modula koja sledi je
organizovana na nain da su moduli iste namene grupisani zajedno. To znai da ako je
specificirano vie razliitih karakteristika (ili opseg karakteristika) za PI modul odredjene
namene, one nisu vaee za svaki od modula te vrste naprotiv, one vae za pojedinane
module u okviru te vrste.
3.1.3.4.1 Digitalni ulazni moduli

Naziv (ID) modula:
DIS32, BIS32
Broj ulaza:
16, 32
Uvodjenja signala:
Diferencijalno
Zajedniki kraj po grupisanim ulazima (4, ili 8)
Tip sprege:
Optika (optokapler)
2 kV (ulaz prema elektronici)
Ulazni napon:
standardni Vs: 24 VDC, 48 VDC (ostalo na zahtev)
Ulazna struja:
4.5 mA / 48VDC
Kanjenje ulaznog signala: < 100 ns

Uestanost akvizicije:
100 Hz
Filtriranje signala:
programabilno
Obrada signala:
programabilno
3.1.3.4.2 Brojaki ulazni moduli

Naziv (ID) modula:
CIN10, DBS32
Broj ulaza:
10, 32
Tip sprege:
Optika (optokapler)

Strana 32 od 60
2 kV izmedju ulaza i elektronike
Ulazni napon:
Nominalna vrednost: Vs = 24/48 VDC

logika "0" :
0 to Vs/4
logika "1" :
Vs/2 to 5Vs/4
Ulazna struja:
4.5 mA/48VDC
Min. irina impulsa:
4 ns
Max. frekvencija:
100 kHz
3.1.3.4.3 Analogni ulazni moduli

Naziv (ID) modula:
AIR16, V16, I16, R16, BV16, BI16, BAI16, BR16
Broj ulaza:
16
Uvodjenje signala:
diferencijalno, zajedniki kraj
Tip sprege:
"letei" kondenzator, optiki odvojen AD konvertor
Galvanska izolacija: 1 kV izmedju ulaza i elektronike

Struja
Napon
Struja
Napon
0 - 5 mA
0-5V
-2.5 - 2.5 mA
-2.5 - 2.5 V
0 - 10 mA
0 - 10 V
-5 - 5 mA
-5 - 5 V
-10 - 10 mA
-10 10 V
0 - 20 mA
4 - 20 mA
0 - 40 mA
(16 bita)
Otpornost kod
strujnog ulaza:
25 - 250 Ohm
Otpornost kod
naponskog ulaza:
10 kOhm - 100 MOhm
A/D konverzija:
rezolucija:
tanost:
vreme konverzije:
Uestanost
skaniranja:
10 Hz
Bipolarno
Unipolarno
Ulazni opseg:
-20 - 20 mA
(16 bita)
12 do 24-bitna
0.05% (0.01%) / 1 K
30 ns do 20 ms

Strana 33 od 60
Merenje
temperature:
Termoparovi
Tip
Opseg (C)
Otpornost (R-2W, R-3W, R-4W)
Tip
Opseg (C)
-100..309.5 (C)
TP J
1 750
TP B
1 1700
PT100
Ni100
TP K
1 1232
TP U
1 400
PT200
Ni120
TP T
1 350
TP L
1 760
PT500
Ni250
PT1000
Cu10
0..409.5 (C)
PT100
0..850 ( C)
PT100
TP F
1 1230
TP N
1 1300
TP R
1 1500
TP E
1 661
Cu100
0..250
R (Ohm)
TP S
1 1500
TP XJ
200 609.5
Cu53
0..2000
3.1.3.4.4 Digitalni ulazni moduli

Naziv (ID) modula:
DOR16, DIR16, DDR16, DAR16, DOF32, BOF32
Broj izlaza:
16 nezavisnih, ili 32 sa zajednikim krajem (4/8-ugrupi) izlaza
Nain povezivanja:
beznaponski NO kontakt releja, tranzistor, FET, drugo

na zahtev
2 kV izmedju izlaza i elektronike
Karakteristike izlaza:
max. napon:
max. struja:
max. snaga:
min. struja:
Oekivani vek trajanja:
za 60 VDC, 0.8A: 4 x 106 [prebaaja kontakta]

za 220 VAC, 0.35A: 2 x 106
mehaniki:
2 x 107
Trajanje impulsa:
100 ms do 25.5 s (selektivno, ili programabilno)
300 VDC, 250 VAC

do 8 A
40 W @ 48 VDC
0.1 mA @ 0.1 VDC
3.1.3.4.5 Analogni izlazni moduli

Naziv (ID) modula:
AOS08, BAO08
Broj izlaza:
8 nezavisnih izlaza
Tip sprege:
optika (opto-elektrina)
0.5 -1 kV izmedju izlaza i elektronike
Opseg strujnih izlaza:
4 do 20 mA
0 do 20 mA (10 mA)
0 do 10 mA (5 mA)
0 do 5 mA (2.5 mA)
max. otpornost optereenja: 500 Ohms

Strana 34 od 60
Opseg naponskih izlaza:
5V
10 V
0 do 10 V ( 5 V)
0 do 5 V ( 2.5 V)
min. otpornost optereenja: 5 kOhms
A/D konverzija:
rezolucija:
12-bit
linearnost: 0.03%
uestanost konverzije: 30 kHz
3.1.3.4.6 Specijalni moduli

Postoji nekoliko specijalizovanih PI modula izvan uobiajene sistematizacije:
o
Modul:
KNV Modul serijskog interfejsa
nain povezivanja:
kapacitet:
standard:
brzina prenosa:
tip prenosa:
nain prenosa:
prenosni link:
kontrolni signali (RS232):
Modul:
5-ini RS232, or 3-ini RS485

1 RS232 i 3 RS485
V23
do 19600 bps
asinhroni
puni-dupleks, polu-dupleks
telefonske linije, radio modem, optiki
modem
RTS (request-to-send)
CTS (clear/ready-to-send)
DCD (data-carrier-detect)
BPC02 Modul za digitalno merenje obrtaja
broj ulaza:
nain povezivanja:
tip sprege:
galvansko odvajanje:
ulazni napon:
ulazna struja:
uestanost akvizicije:
indicacija:
merenje obrtaja:
2
diferencijalno
optiki (optokapler)
2 kV (ulaz prema elektronici)
24 VDC
4 mA / 24 VDC
1 kHz (1 ms)
RS232C
opseg:
0 5000 rot/min
tanost:
0.1 %

Strana 35 od 60
3.2
Mehanika konstrukcija
Primenjeni mehaniki standard za ATLAS module jeste tampana ploa formata dvostruke
Evropa kartice visine 6HE, prikazana na Slici 3.4.
Slika 3.4: Dva tipa ATLAS PI modula

Specifikacija tampane ploe ATLAS modula:
Dimenzije ( x V):
233.4 x 162.5 [mm]
Debljina:
3-4 [mm]
Konektori:
(za ATLAS PI magistralu)
Donji zadnji 64-pinski DIN konektor
Konektori:
(za sugnale iz procesa, preko
prikljunih regleta)
Jedan ili dva prednja konektora (tip A),

Ili gornji zadnji konektor (tip B)
ATLAS moduli se smetaju u jedan ili vie 19-inevskih rekova (krletki), prikazanih na Slici
3.5.
Slika 3.5: ATLAS Rekovi (Krletke)

Strana 36 od 60
Specifikacija ATLAS reka:

Dimenzije reka ( x V x D):
44 x 26.5 x 25 [cm]
Teina popunjenog U/I reka:
6 kg
Ukupan broj slotova:
14
ATLAS rekovi se smetaju u jedan ili vie samostojeih ormana, zavisno od konkretne
konfiguracije i kapaciteta sistema ATLAS, a u skladu sa postojeim uslovima na samom
mestu ugradnje. Primeri sistema ATLAS smeteni u jednom ili vie ormana su prikazani
na Slici 3.6.
Slika 3.6: Smetaj sistema ATLAS u jednom i vie ormana

Specifikacija ATLAS ormana:
Dimenzije ( x V x D):
210 x 50 x 55 [cm]
Capacitet:
max. 5 rekova
Teina (puni kapacitet / 5 rekova):
70 kg
Sam orman moe imati jedna (prednja) vrata, ili dvoja (prednja i zadnja) vrata. Zadnja
vrata se uvek preporuuju (ukoliko uslovi ugradnje dozvoljavaju) jer obezbedjuju laki
pristup svim delovima sistema, to je veoma poeljno tokom ugradnje, kao i kasnijeg
odravanja sistema.
Uvodjenje signalnih kablova iz procesa se obavlja kroz postojee namenske otvore na
podu ormana, i zatim dovodi na odgovarajue vezne reglete. Uvodnici za napajanja
uredjaja iz mree su takodje obezbedjeni na dnu ormana, ukljuujui i zatitno uzemljenje.
Strana 37 od 60
Vezne reglete se smetaju u posebne ormane ili u zadnjem delu ATLAS ormana. One se
nastavljaju fleksibilnim signalnim kablovima prema PI modulima smetenim u instalisanim
PI rekovima sistema ATLAS. Vezne reglete su opremljene i potrebnim draima dovodnih
signalnih kablova i kanalicama, kako bi bilo olakano povezivanje, provere i odravanje
tokom ekploatacije. Snimak dela veznih regleta iz jedne od postojeih ATLAS instalacija
je prikazan na Slici 3.7.
Slika 3.7: Prikljune reglete (delimini prikaz)
3.3
Konfiguracija sistema ATLAS
Jedna od glavnih osobina sistema ATLAS-MAX/RTL je njegova velika fleksibilnost u

primeni. Postojee komponente sistema ATLAS se mogu kombinovati na razliite naine,
ostvarujui razliite konfiguracije sistema, a sve u cilju postizanja i zadovoljavanja razliitih
operativnih zahteva. Potvrda ovog stava se moe nai u tekstu koji sledi, gde e biti
prikazano nekoliko razliitih konfiguracija sistema ATLAS poev od jednostavnijih
primena, pa sve do veoma sloenih i zahtevnih reenja. Pri tome su korieni simboli
blokova i dijagrama dovoljno intuitivni i razumljivi da ne postoji potreba za nekakvim
dopunskim tumaenjima
3.3.1 Tradicionalna reenja

Istorijski gledano, RTU sistemi su bili projektovani kao autonomni uredjaji kod kojih je
jednostruki ili udvojeni (redundantni) centralni resurs (nazvan i centralna logika) upravlja
radom preostalog dela uredjaja, tj procesnim interfejsom (identifikovanim esto i kao
sprena logika) 25 . Takav tradicionalni pristup je i danas preovladjujui medju RTU
sistemima, tako da su ovde prvo razmatrana neka tradicionalna ATLAS reenja.
25
Videti Sliku 2.1

Strana 38 od 60
3.3.1.1 Standardni ATLAS-XP2 procesni sistem
Sistem ATLAS ini jedan rek koji

obuhvata jedan mikroraunarski modul
ATLAS-XP2 (obino, ali ne i obavezno,
smeten u slotu #1) i do 13 PI modula
bilo kog tipa.
Tu je jo jedna
komponenta koja se ne moe izbei, a to
je izvor napajanja PSU koji direkto
napaja modul ATLAS-XP2 i preko njega
celokupni PI rek.
Modul ATLAS-XP2 ima potpunu kontrolu nad svim resursima: pripadajuim PI modulima,
eksternom komunikacijom i svim obradama podataka. U ovom primeru, komunikacija je
ostvarena preko TCP/IP mree, ali se isto moe uraditi i uz pomo USB modema, ili na jo
nekoliko drugih naina.
3.3.1.2 Udvojeni ATLAS-XP2 procesni sistem

Ovo je verzija visoko-pouzdanog sistema
ATLAS koji je bip predstavljen u
predhodnom primeru 3.3.1.1. Centralni
procesorski resurs, mikroraunar ATLASXP2 je udvojen i konfigurisan za rad u
master/slave reimu rada. Uobiajeno je
da
dva
mikroraunarska
modula
zauzimaju prva dva slota u reku (to nije
obavezno), ostavljajui preostalih 12
slotova za smetaj razliitih PI modula.
Eksterna komunikacija je obezbedjena
preko mrenih TCP/IP prikljuaka i
postojee LAN mree, i takodje je
redundantna (udvojena). Isto vai i za
napojne jedinice PSU.
Samo jedan, master modul ATLAS-XP2, je aktivan u jednom trenutku, i on upravlja PI
modulima i eksternom komunikacijom. Istovremeno, moduli ATLAS-XP medjusobno
razmenjuju status i podatke iz procesa posredstvom postojeeg master/slave linka,
ostajui svo vreme medjusobno sinhronisani. Ako master ATLAS-XP2 otkae, odmah
dolazi do automatske promene uloga i prebacivanja rada na slave jedinicu, bez ikakvog
impakta na rad celokupnog sistema

Strana 39 od 60
3.3.1.3 ATLAS-MAX/RTL Industrijski procesni sistem

Centralna raunarska jedinica ATLASCRJ (industrijska verzija) upravlja sa
radom jednog ili vie PI rekova sa
pripadajuim PI modulima razliite vrste.
U ovom primeru re je o dva PI reka, koji
su lanano povezani (daisy-chain)
medjusobno, kao i sa ATLAS-CRJ
jedinicom (za tu svrhu koriste se signalni
PI kablovi opisani u paragrafu 3.1.3.1).
ATLAS-CCU obezbedjuje i daljinsku
modemsku
i/ili
mrenu
TCP/IP
komunikaciju.
Ovaj primer predstavlja uobiajeniju i
najeu konfiguraciju sistema ATLAS
koja je nala iroku praktinu primenu.
Ona
prestavlja
optimum
izmedju
performansi i cene sistema, i uspeno se
uklapa u proseni sistem za nadzor i
upravljanje procesom.
3.3.1.4 Udvojeni ATLAS-MAX/RTL Visoko-pouzdani procesni sistem
Ovde je prikazana visoko-pouzdana

konfiguracija sistema ATLAS-MAX/RTL.
To je potpuno redundanti sistem, gde su
kritine komponente sistema: izvori
napajanja (PSU) i centralne raunarske
jedinice (CRJ), udvojeni. Redundantnu
hardversku
konfiguraciju
prati
i
redundantni firmver koji kontrolie rad
sistema i obezbedjuje automatsko
prebacivanje na rezervnu CRJ u sluaju
kvara.
Uobiajen je master/slave pristup: master
CRJ je aktivan, dok slave CRJ pasivno
prati rad sistema i ostaje sinhronizovan
sa masterom.
U sluaju kvara na
aktivnom CRJ uloge se menjaju.

Strana 40 od 60
3.3.2 ATLAS klaster sistemi

Arhitektura sistema ATLAS omoguuje jednostavno grupisanje pojedinanih ATLAS
uredjaja u vee sisteme tipa klaster (u daljem tekstu ATLAS klaster sistemi, ili krae
ATLAS klasteri). Grupisanjem u klaster praktino se prevazilaze postojea ogranienja
pojedinanih uredjaja po pitanju obrada podataka i kapaciteta, to ATLAS klaster ini
krajnje pogodnim za gotovo svaku praktinu implementaciju. Uspeno grupisanje u klaster
je zasnovano na TCP/IP razmeni podataka izmedju pojedinanih uesnika u klasteru
(lanova klastera) preko ultra brze lokalne mree, to omoguuje da se klaster ponaa kao
vei ekvivalentni sistem za nadzor i upravljanje procesom.
U osnovi, klaster konfiguracije donose niz pogodnosti: klaster sistemi su robusniji (gubitak
jednog, ak i vie lanova, ne dovodi do potpunog ispada klaster sistema) i veoma
pogodni za implementaciju, posebno po pitanju raspoloivog prostora i mogunosti
alociranja resursa. Najzad, veliina klastera i raspodela poslova izmedju lanova klastera
mogu biti organizovani na vie razliitih naina, a sve u skladu sa konkretnim operativnim i
ekploatacionim potrebima i zahtevima.
3.3.2.1 ATLAS-XP2 klaster sistem
Ovde predstavljeni ATLAS-XP2 klaster

obuhvata samo dva lana, ali se on moe
lako proiriti sa dopunskim ATLAS-XP2
uredjajima. lanovi klastera medjusobno
komuniciraju posredtvom postojee brze
TCP/IP mree (tipa LAN, ili WAN) oni
dele sve potrebne informacije i podatke iz
procesa kroz zajednike baze podataka
(data pools). Rezultat ovakve klaster
konfiguracije jeste efikasni distribuirani
sistem za lokalno i daljinsko upravljanje
procesom.
U ovom primeru prvi lan klastera igra i ulogu komunikacionoh vora prema udaljenom
upravljakom centru ovde se predpostavlja komunikacija preko USB modema, iako to
moe biti uradjeno i na druge naine. Takodje u ovom primeru, drugi lan klastera je
redundantni ATLAS-XP2 uredjaj, to ima za cilj da ilustruje mogunosti razliitih scenarija
u organizaciji ATLAS-XP2 klastera.

Strana 41 od 60
3.3.2.2 ATLAS-MAX/RTL klaster sistem
Ovaj ATLAS klaster obuhvata vei broj

ATLAS-MAX/RTL lanova organizovanih
oko brze TCP/IP mree, sa zajednikim
ciljem efikasne kontrole procesa. Svaki
lan klastera obavlja svoj deo posla, i deli
informacije i podatke sa ostalima. Jedan
od lanova ima vodeu ulogu u radu
klastera,
i
obezbedjuje
odredjene
zajednike servise (kao to je, u ovom
primeru, komunikacija sa udaljenim
centrom). Medjutim, treba imati u vidu
potrebni zajedniki servisi mogu biti
delegirani i drugim lanovima klastera,
ime se ravnomernije raspodeljuje
optereenje i odgovornost..
Predstavljena klaster konfiguracija podsea u mnogim detaljima na visoko-pouzdanu

ATLAS-MAX/RTL konfiguraciju iz paragrafa 3.1.4.4. To je, medjutim, tano samo u
pogledu hardverske organizacije sve ostalo izvan toga je veoma drugaije. I jo neto,
predstavljeni ATLAS klaster sa dva lana se lako moe proiriti proizvoljnim brojem novih
ATLAS uredjaja.
3.3.2.3 Kombinovani ATLAS klaster sistemi
Ova konfiguracija ATLAS klastera je

nazvana kombinovani klaster zbog svog
heterogenog sastava. Dva razliita tipa
sistema ATLAS: ATLAS-MAX/RTL i
ATLAS-XP2 se mogu kombinovati na
razliite naine u okviru zajednikog
klaster sistema ovde prikazani klaster
predstavlja samo jedan ilustrativni primer.
I ovde vie sistema ATLAS (sada
razliitog tipa), organizovanih oko
zajednike
brze
TCP/IP
mree,
medjusobno
razmenjuju
potrebne
podatke i poslove, u cilju ostvarenja
efikasnog sloenog sistema za kontrolu
procesa.

Strana 42 od 60
3.3.2.4 Zakljuak
Grupisanje u klastere predstavlja efikasni nain za prevazilaenje mnogih praktinih
kontrolno-upravljakih ogranienja. Inherentna fleksibilnost klastera u primeni obeava
uspeno ispunjenje posebnih zahteva i potreba uvek postoji nekakav nain da se
optimalno primeni deo opreme koji najvie odgovara specifinom problemu. To i jeste
koncept ATLAS klastera: raznolikost ATLAS opreme, njihove dokazane tehnike i
eksploatacione karakteristike, kao i akumulirano znanje i iskustvo ATLAS projektanata i
korisnika sve su to kljuni elementi za pronalaenje najboljeg mogueg reenja i
izgradnju jo jednog ATLAS KLASTER USPEHA.
4. START I PROGRAMIRANJE SISTEMA ATLAS

U ovom poglavlju se razmatraju dve znaajne teme: start i inicijalizacija sistema ATLAS, i
Programerski terminal ATLAS-PT - specijalizovani autonomni uredjaj koji se koristi za
postavljanje osnovnih parametara i konfigurisanje sistema ATLAS, operativni nadzor
njegovog rada i PLC programiranje. Ove dve teme su odabrane jer su krucijalne za
potpuno sagledavanje i razumevanje sistema ATLAS-MAX/RTL.
4.1
Start i inicijalizacija sistema ATLAS
ATLAS-MAX/RTL predstavlja programirani sistem iji je rad odredjen upravljakim

programom smetenim u firmveru sistema. Kao i svaki programirani sistem, ATLAS po
svom startu mora najpre da prodje kroz inicijalizacionu fazu, da bi dostigao operativno
stanje u kome moe da obavlja svoje regularne poslove (za ta je programiran).
Inicijalizaciona faza, ili krae: inicijalizacija, predstavlja proceduru uspostavljanja
potrebnog programskog RTE okruenja za izvrenje aplikativnih programa, bez koga je
dalji rad sistema ATLAS nemogu 26 .
Postoje dva tipa startovanja sistema:
o
vrui start po ukljuenju sistema, programskom restartu sistema, ili na zahtev.
hladni start po prvom ukljuenju i startu sistema, runom resetu, ili na zahtev.
Inicijalizaciju sistema prati odgovarajua svetlosna indikacija svi ATLAS moduli su

opremljeni LED indikatorima koji svetle u skladu sa trenutnim stanjem sistema. Ako je
inicijalizacija nadgledana preko Programerskog terminala ATLAS-PT, sam tok inicijalizacije
se moe pratiti na detaljniji i razumljivij nain.
26
U raunarskoj terminologiji, ova procedura se naziva i rebutovanje sistema

Strana 43 od 60
4.1.1 Vrui start sistema

Vrui start je uobiajeni nain startovanja sistema po ukljuenju, kratkotrajnim prekidima u
napajanju, i eventualnim problemima u radu. Vrui start dovodi sistem u ono stanje u
kome je bio neposredno pre nastajanja uzroka za restartovanje sistema, to podrazumeva
vraanje svih podataka sistema u njihova ranija stanja (ukljuujui i reinicijalizaciju svih
sistemskih parametara koji bi mogli biti oteeni), kao i osveavanje podataka iz procesa.
Vrui start je mogu i runim aktiviranjem reset tastera, ili preko Programerskog terminala
Na poetku vrueg starta, svi hardverski resursi se inicijalizuju i testiraju. Zatim se anulira
RAM memorija sistema i iniciraju baze podataka:
ulazni digitalni i analogni podaci iz procesa se inoviraju/osveavaju;

izlazni digitalni i analogni podaci se vraaju u predhodno stanje;
ulazni i izlazni podaci se proveravaju (validacija padataka);
nastavlja se sa lokalnim obradama podataka.
Po inicijalizaciji baza podataka, nastavlja se sa inicijalizacijom ostalih programskih

struktura:
Linux RT (run-time) jezgro;
ulazno/izlazni podsistem OS;
funkcionalne biblioteke OS;
alokacija memorijskog prostora;
sinhronizacija vremena;
obrada procesnih zadataka (tasks processing);
rasporeda procesnih zadataka (task scheduling).
Po uspeno obavljenoj inicijalizaciji sistema, kontrola nad programima prelazi na Linux

RTE jezgro i nastavlja se sa regularnim programskim aktivnostima sistema.
4.1.2 Hladni start sistema

Hladni start predstavlja potpuno rebutovanje sistema iz poetnog neaktivnog statusa do
potpunog operativnog stanja. Aktivira se runo, pritiskom i dranjem reset tastera
odredjeno vreme, ili na zahetv preko Programerskog terminala ATLAS-PT. Hladni start
uzrokuje resetovanje celokupnog hardvera sistema, deaktiviranje svih PI modula, i
resetovanje svih lokalnih obrada podataka. U koordinaciji sa sauvanom konfiguracionom
bazom podataka, obavlja se i automatska provera i dijagnostika hardvera, zasnovana na
ugradjenim plug-and-play karakteristikama hardvera sistema.
Start sistema prvi put predstavlja specijalni sluaj hladnog starta, koji predpostavlja
default konfiguraciju sistema. Poetne vrednosti svih konfiguracionih podataka
odgovaraju fabrikim default vrednostima koje se mogu promeniti posredstvom

Strana 44 od 60
Programerskog terminala ATLAS-PT 27 . Sve promene ostaju sauvane u nedestruktivnoj

memoriji sistema, a svaki naredni hladni start predpostavlja tako promenjenu konfiguraciju
sistema, pa i dovodi sistem u to stanje..
Hladni start obavlja sve poslove iz repertoara vrueg starta, i jo po neto:
resetovanje izraunatih digitalnih i analognih parametara;
resetovanje internih bit varijabli;
resetovanje bafera podataka za prenos (u lokalnoj i daljinskoj komunikaciji);
resetovanje sumiranih vrednosti brojila i parametara za filtriranje;

deaktiviranje trajnih, AGC, jednostepenih i dvostepenih komandi;
anuliranje bafera za hronoloku registraciju dogadjaja;
dovodjenje postavnih analognih veliina na minimalnu vrednost;
automatsko inventarisanje hardvera i provera konfiguracije sistema;
(bazirano na plug-and-play karakteristikama sistema ATLAS) ;
provera hardvera i softvera sistema, verifikacija i validacija.
4.2
Programerski terminal ATLAS-PT
Programerski terminal ATLAS-PT predstavlja samostalni prenosni uredjaj projektovan za

potrebe podrke sistemima ATLAS: setovanje i konfigurisanje sistema, on-line proveru,
nadzor i testiranje sistema, odravanje sistema i PLC programiranje. ATLAS-PT ini
korisniki orijentisan programski paket koji se moe izvravati praktino na svakom
prenosmo PC raunaru, laptopu ili notebook-u (to danas predstavlja standard u
korienju raunara). Jedna od moguih realizacija Programerskog terminala je i na
ekranskom terminalu osetljivom na dodir (touch screen), koji se opcijski moe ugraditi u
vrata ormana samog sistema ATLAS. Povezivanjem ATLAS-PT sa sistemom ATLAS, i
uspostavljanjem bidirekcionalne serijske veze izmedju njih, korisniku/operatoru je
omogueno da posmatra sistem ATLAS iznutra. ATLAS-PT nudi nekoliko veoma vanih
opcija za rad sistema ATLAS:
o
o
o
Setovanje i konfigurisanje sistema ATLAS,

Proveru i nadzor rada sistema ATLAS,
PLC programiranje sistema ATLAS.
Izbor jedne od ponudjenih opcija je mogu po uspeno obavljenoj login proceduri i

autorizaciji korisnika/operatora. Posle toga zapoinje razumljivi dijalog u savremenom
prozorskom okruenju (windows-based) podran odgovarajuim menijima (menudriven).
ATLAS-PT je nezavisan uredjaj on ne predstavlja obavezni deo opreme sistema ATLAS
prosene konfiguracije. Medjutim, on jeste veoma vaan u svakoj implementaciji sistema
ATLAS, ako nita drugo a ono u poetnoj fazi instalacije i konfigurisanja samog sistema.
Iz ugla korisnika, ATLAS-PT ne predstavlja obavezni deo opreme koja se mora imati, ali
27
U SETUP reimu rada pogledati deo 4.2.1

Strana 45 od 60
se toplo preporuuje. A u sluaju sistema ATLAS PLC 28 , Programerski terminal postaje

nezaobilazni deo PLC opreme. ATLAS-PT je neverovatno koristan i u odravanju sistema
ATLAS. U bilo kom trenutku rada sistema ATLAS, mogue je obaviti on-line proveru
ispravnosti glavnih komponenata sistema, testiranje hardvera, kao i promene u
konfiguraciji ukratko sve to je potrebno za efikasno odravanje sistema videti Sliku
4.1.
Slika 4.1: ATLAS PT na terenu odravanje sistema ATLAS

U ovom delu dat je saeti uvod i prikaz glavnih opcija Programerskog terminala ATLASPT, sa idejom da se italac u osnovnim crtama upozna sa time ta je ATLAS-PT, i kako
on radi. Za bolje upoznavanje i korienje Programerskog terminala na raspolaganju je
nekoliko prirunika, a po potrebi se organizuju i seminari (tutorials) za obuku PLC
korisnika. Treba imati u vidu da PLC programiranje predstavlja veoma kompleksnu
materiju, i da je potrebno mnogo treninga i praktinog rada da bi neko postao PLC ekspert.
4.2.1 Setovanje i konfigurisanje sistema ATLAS

Rad sistema ATLAS je predodredjen njegovom konfiguracijom koja je zapisana u bazi
konfiguracionih podataka. Inicijalno, konfiguracioni podaci su postavljeni na poetne
default vrednosti (factory defaults), koje se mogu automatski prepisati (shodno plugand-play osobinama hardvera) u vreme prvog starta sistema, ili runo u SETUP reimu
rada (uz pomo Programerskog terminala). To praktino znai da tokom redovnog rada
sistema, izmedju dve SETUP procedure, konfiguracioni podaci ostaju neizmenjeni
sauvani u nedestruktivnoj memoriji sistema ATLAS.
28
Sluaj kada sistem ATLAS obavlja i PLC funkcije funkcije programabilnog logikog kontrolera

Strana 46 od 60
Spisak konfiguracionih podataka koji se mogu menjati (automatski ili runo) obuhvata:
o
Osnovna konfiguracija sistema:

setovanje mikroprocesora;
alociranje procesnog interfejsa;
konfigurisanje ormana, rekova i
modula.
Brojaki ulazni podaci:

kapacitet broj aktivnih ulaza (0 to 128);
frekvencija divajdera (delitelja posebno
za svaki ulaz);
opisi..
Prenos podataka (za svaki asinhroni

serijski port):
brzina prenosa (0, 200, 300, 600,
1200, 2400, 4800 i 9600 bps - 0 znai
neaktivan);
zatita na parnost (bez zatite, na
parnost ili neparnost);
broj bitova po karakteru (7 or 8);
broj STOP bitova (1 or 2);
tip protokola (modem, X-on/X-off);
nain prenosa (polu-dupleks, ili punidupleks).
Analogni ulazni podaci:

kapacitet broj aktivnih analognih ulaza
(0 to 512);
opisi.
Trajne komande:
kapacitet broj aktivnih trajnih komandi;
opisi..
Jednostepene i dvostepene komande:

kapacitet broj aktivnih komandi;
daljinska i lokalna autorizacija izvrenja
komandi;
trajanje komandnoh impulsa (u opsegu:
0.1 - 25.5 s, u inkrementima od 0.1 s);
opisi.
AGC komande:
kapacitet broj aktivnih AGC komandi;
daljinska i lokalna autorizacija izvrenja
AGC komandi;
opisi.
Analogni izlazni podaci:

kapacitet broj aktivnih analognih
postavnih izlaznih veliina;
daljinska i lokalna autorizacija za
izdavanje postavnih vrednosti;
opisi.
Prenos podataka (za svaki mreni

Ethernet port):
tip protokola;
zadavanje IP addrese.
Digitalni ulazni podaci i HRD

(hronoloka registracija dogadjaja):
kapacitet broj aktivnih digitalnih ulaza
(0 to 2048);
HRD parametri: veza izmedju HRD i
digitalnih ulaza, kriterijumi nastaka
dogadjaja, tampanja u lokalu, daljinski
prenos, tekstualni opisi;
max. frekvencija i filtriranja ulaznih
signala;
programirani digitalni signali - (prvih 32
su rezervisani za sistemske status
bitove);
opisi.
Da bi bolje ilustrovali SETUP proceduru na Programerskom terminalu, nekoliko setup

primera su detaljnije prikazani. Po uspenoj login proceduri korisnika/operatora i izbora
setup opcije (reima rada), otvorie se Setup meni
:

Strana 47 od 60
Setup meni nudi izbor sledeih konfiguracionih opcija (poredjanih od leva na desno): Podaci o
daljinskoj stanici, Komunikacioni parametri, Digitalni ulazi, Analogni ulazi, Brojaki ulazi, Opis
komandi, Master 101 konfiguracija i Konfiguracija rekova.
Konfigurisanje serijskih i mrenih komunikacionih portova:
Za svaki serijski asinhroni COM port, sledei parametri (od levo na desno) mogu da se konfiguriu:
Bodna brzina porta, Parnost, Broj bita, Stop biti, Tip modema, Tip veze, Rezervni put, Tip protokola
i kontrola vremenskog rasporeda RTS/CTS/DCD signala.
Za svaki mreni interfejs mogu se konfigurisati tip protokola i IP adresa. U ovom primeru svi
mreni portovi su jednako konfigurisani, ukljuujui i postavljene IP adrese.
Setovanje procesnog interfejsa podrazumeva specificiranje aktivnih PI rekova i modula. U

osnovi, ovo setovanje je zasnovano na ugradjenim plug and play karakteristikama
ATLAS modula, i tehniki se obavlja automatski. Ipak, automatsko konfigurisanje PI
rekova se dozvoljava samo u vreme prvog starta sistema ATLAS po njegovoj instalaciji, ili
na poseban zahtev. Sva kasnija hendlovanja PI rekova su runa i uvek nadgledane od
strane korisnika/operatora. Za tu svrhu je razvijen poseban program nazvan Konfigurator
reka.
Konfigurator reka omoguuje rune
promene
konfiguracije
rekova,
dodavanja modula, aktiviranje i
deaktiviranje postojeih modula u
reku,
deaktiviranje
neispravnih
modula i korienje specifinih
nestandardnih modula.
Moe da
hendluje do pet PI reka sa 14 utinih
mesta (slotova), koji su prikazani
tabelarno u 5 kolona imenovanih
ATP1 ATP5. Svakom slotu u reku
(polju u tabeli) je pridodat padajui
meni sa listom modula koji se mogu
dodeliti tom slotu.
Najvei deo posla oko konfiguracije sistema se odnosi na procesni interfejs (sprega sa
procesom) svaki pojedinani ulaz i izlaz je predmet nekakvog setovanja (podeavanja).
Sledei primer se odnosi na setovanje analognih ulaznih podataka.

Strana 48 od 60
Analogni ulazni podaci su identifikovani rednim (sekvencijalnim) brojevima. Za svaki predstavljeni

analogni ulaz, sledei parametri (poredjani od leva na desno) se mogu zadati (ukoliko vrsta
analognog ulaza to dozvoljava): Tip analognog ulaza, Opseg, Filter, Tip hladnog kraja, Tip
prenosa, Tip AD konvertora, Tara mernog opsega, Pojaanje i zastavicu za prenos podatka.
U sluaju komandi (primer se odnosi na dvostepene komande) setup procedura obuhvata

tri glavna dela: identifikaciju, autorizaciju i vremenski parametri.
Padajui meni nudi izbor vrste komandnog izlaza izmedju (od gore na dole): Trajne komande,
Jednostepene komande, Dvostepene komande, AGC komande i Analognog izlaza. Komandni
izlazi su predstavljeni u prvoj koloni, identifikovani rednim (sekvencijalnim) brojevima. Ostale
kolone specificiraju parametre za autorizaciju izdavanja komande (do tri nezavisna udaljena centra
i lokalno PLC upravljanje), vremenske parametre komandi i zastavicu za prenos podatka.
4.2.2 Provera i nadzor rada sistema ATLAS

Programerski terminal ATLAS-PT omoguuje online nadzor rada sistema ATLAS bez
prekida redovnih operativnih aktivnosti. Sam nadzor obuhvata i vei broj procedura za
proveru ispravnog rada razliitih hardverskih i programskih komponenti sistema. Na ovaj
nain se mnogi nekatastrofalni kvarovi i greke u radu mogu otkriti blagovremeno i
saoptiti grafiki ili tekstualno na krajnje razumljiv nain. Online provera i nadzor sistema
obuhvataju:
o
Podeavanje datuma i vremena;
Prikaz konfiguracije sistema;
Prikaz tekuih digitalnih ulaznih podataka;
Selektivno skaniranja digitalnih ulaznih podataka;
Prikaz trenutnih vrednosti brojila;
Selektivna obrada brojakih ulaznih podataka;

Strana 49 od 60
Postavljanje brojakih podataka na eljenu vrednost;
Prikaz analognih ulaznih podataka;
Selektivno skaniranje analognih ulaznih podataka;
Postavljanje analognih podataka na elejnu vrednost;
Selektivna lokalna obrada komandnih podataka (komandni algoritmi) ;
Postavljanje/forsiranje komandnih izlaza;
Postavljanje/forsiranje izlaza jednostepenih i dvostepenih komandi;
Postavljanje/forsiranje izlaza AGC komandi;
Postavljanje/forsiranje izlaza trajnih komandi;
Provera komunikacionih kontrolera i kanala: prikaz primljenih poruka i slanje

test poruka.
I ovog puta, za lake razumevanje i upoznavanje sa mogunostima Programerskog

terminala u reimu rada PROVERE sistema ATLAS, bie prikazano nekoliko primera sa
neto vie detalja. Npr., za predstavljanje osnovnih podataka o radu sistema (ukljuujui i
komunikacione konfiguracione parametre) na raspolaganju je sledei grafiko-tekstualni
izvetaj:
U gornjem delu dat je hronoloki prikaz svih reseta sistema iz prolosti svaki red
ukljuuje datum i vreme, tip, raylog i krai komentar. U centralnom delu prikazani su
komunikacioni parametri serijskih asinhronih COM portova. U donjem delu su prikazani
komunikacioni parametri mrenih interfejsa.
Prikaz trenutnog stanja hardvera sistema daje jasnu sliku o njegovoj organizaciji i alokaciji
celokupnog procesnog interfejsa PI rekova i modula (ukljuujui i njihov trenutni status):

Strana 50 od 60
Ovaj razumljivi grafiki prikaz predstavlja

stvarnu konfiguraciju PI rekova (rekova za
spregu sa procesom) sa postojeim PI
modulima. Aktivni slotovi u rekovima su
obojeni zeleno, sa ispisanim nazivima
modula. Crvenom bojom su oznaene
neaktivne komponente. Oigledno da se u
ovom sluaju dva donja reka ne koriste.
Postoje 256 sistemskih status bitova (tzv. health-check bitovi) o trenutnom stanju sistema
ATLAS. Ovi status bitovi daju potpunu online sliku o celokupnom hardveru i firmveru
sistema u bilo kom trenutku, i sigurno predstavljaju dobar izbor za poetak provere
sistema, uz kasnije detaljnije specifine provere i dijagnosticiranja rada sistema. Deo
jednog takvog prikaza, stranica sa prvih 20 status bitova, je predstavljena u nastavku:

Strana 51 od 60
Za nastavak daljeg detaljnijeg nadzora procesnog interfejsa (ulaznih ili izlaznih podataka
iz/ka procesu) na raspolaganju je sledei padajui meni:
Po uspeno okonanoj proceduri autentikacije i

autorizacije, ovaj padajui meni prikazuje sve
ulazne i izlazne podatke iz procesa koji su pod
nadzorom.
Npr., izborom opcije Analogni ulazi, otvara se stranica sa trenutnim stanjem i

vrednostima analognih podataka (ovde je prikazan samo mali deo jedne starnice).
Uz svaki analogni ulaz je pridodat detaljniji
opis signala: status, vrednost, opseg i tip i
alokacija odgovarajueg modula. Boje i
grafiki simboli imaju posebno znaenje po
pitanju statusa ulaznih signala (povezani ili
otkaeni), ulazne vrednosti (stvarna ili
zadata/forsirana) i prekoraenja opsega
merenja.
Nadzor i online testiranje komandnih izlaza (u ovom primeru dvostepenih komandi) su

prikazani ovde:

Strana 52 od 60
Prvi korak:
Drugi korak:
Klikom na dugme Selektuj komandu

zapoinje procedura izbora komande. Po
uspenom adresiranju odgovarajueg
komandnog izlaza, leva strana simbola
prekidaa postaje zelena, uz istovremenu
pojavu yelene poruke o uspenoj selekciji
komande.
Klikom na dugme Izvri komandu aktivira

se izvrenje komande, ili klikom na dugme
Obustavi komandu prekida se dalja
komandna procedura.
Po uspenom
izvrenju komande, simbol prekidaa se
boji zeleno i pojavljuje se druga zelena
poruka o uspelom izvrenju komande.
4.2.3 PLC programiranje sistema ATLAS

Najsloeniji i najosetljiviji programski deo Programerskog terminala ATLAS-PT predstavlja
alat za PLC programiranje, koji ini PLC programski paket (poznat i pod imenom FBD
programski paket) za potpunu podrku PLC mogunosti sistema ATLAS. FBD
programski paket se sastoji od veeg broja grafikih alata, razvijenih i napisanih u TCL
jeziku na Linux OS platformi. Centralno mesto u FBD programskom paketu zauzima FBD
editor - FBDE (Function Block Diagram Editor), koji predstavlja editor leder dijagrama u
skladu sa standardom IEC 1131-3. Ostali raspoloivi alati i korisniki programi podrzavaju
rad sa leder dijagramima: prevodjenje ledera u ST kod, kompilaciju u izvrsni kod ATLAS
sistema, simulacije ledera, debagovanja ledera, online testiranja i sputanje aplikativnih
izvrnih programa na ATLAS sistem.
PLC programiranje je organizovano u okviru pojedinanih PLC projekata, a sa leder
dijagramima projektovanim i razvijenim za odredjene ATLAS uredjaje/sisteme. U skladu
sa ovakvim pristupom, na samom poetku se FBD programski paket aktivira sa jednim
obaveznim argumentom, a to je ime projekta. Po uspenom zavretku login procedure
korisnika-programera, odnosno uspeno obavljenoj autentikaciji i autorizaciji korisnika
(proveri identiteta i prava korisnika), dalji scenario PLC programiranja se odvija manje-vie
na nain.opisan u nastavku.
Kada se aktivira programski paket FBD, otvara se
prozor koji se zove PROJEKAT, sa imenom projekta
u zaglavlju (u ovom primeru: DRMNO_B1). Sa
desna na levo nalaze se tri dugmeta za izbor daljeg
rada, kao i dugme IZLAZ za izlazak iz programa:
RTU: - za ponovni izbor ATLAS PLC uredjaja koji
je bio izabran kada je poslednji put korien ovaj
program.
Trazenje uredjaja za izbor odredjenog leder
dijagrama (ime LD se unosi u sledeem koraku).
Izbor RTU za izbor iz liste (spiska) postojeih
ATLAS PLC uredjaja, to je opisano u nastavku.

Strana 53 od 60
Pritiskom na polje Izbor RTU otvara se prozor koji

sadri listu svih RTU-ova (ATLAS PLC uredjaja) koji
uestvuju u projektu.
Po izboru jednog od
ponudjenih RTU-ova, postoje dve mogunosti:
potvrda ili ponitenje obavljenog izbora, pritiskom na
dugme Potvrdi ili Odustani.
Po potvrdi izabranog ATLAS PLC uredjaja, otvara se prozor GLAVNI MENI.
FBD (grafiki) EDITOR (FBDE) - Pritiskom na ovo polje otvara se novi prozor u kome se,
kreiraju funkcionalni blokovi i programi za tu svrhu na raspolaganju je vei broj komandi
razliite namene.
Konfigurator taska - Pritiskom na ovo polje otvara se meni u kome se nalaze svi dijagrami
kreirani u datom projektu sa datim FBD EDITOR-om.
Kreiranje programa - Od jednog ili vie taskova kreiramo jedan program. U zavisnosti da
li je FBDE povezan sa odgovarajuom MySQL bazom, pritiska se jedno od dva polja.
Selektor ledera - Nakon izbora date opcije otvara se prozor sa spiskom svih ledera koji
postoje u datom projektu. Nakon izbora ledera ime odabranog ledera e se pojaviti u polju
: TEKUCI LEDER.
TEKST EDITOR Otvara ST kod izabranog ledera (u emacs editoru) upisanog u polje
TEKUCI LEDER.
Compile Tekui Leder Pritiskom na to polje startuje se kompilacija ledera (upisanog
unutar polja : TEKUCI LEDER u ovom primeru RTU01_dbg_single) u izvrni fajl.
KOMUNIKACIJA - Polje kojim se definiu komunikacioni parametri u razmeni podataka
sa sistemom ATLAS: master/slave IP adrese i fizika PLC adrese.
Strana 54 od 60
PLC L, PLC D ATLAS sistemi podravaju dual head master-slave reim rada (kada
postoje dva PLC ureaja koja su meusobno povezana i povezana na iste ulazno/izlazne
PI module), sa automatskim prebacivanjem u sluaju kvara. Ova polja slue za prozivanje
odredjenog uredjaja kao i za identifikaciju ko je master a ko slave (uta boja oznaava
da je u pitanju master, crvena oznaava slejv, dok plava boja govori korisniku da nema
komunikacije). Ako je polje sa plavim slovima, pritiskom na njega prozivamo odgovarajui
uredjaj sve dok se komunikacija ne uspostavi, tj. slova dobiju utu ili crvenu boju.
Ledcopy Dato polje slui za upload ledera na ATLAS sistem (ime ledera se nalazi u
polju : TEKUCI LEDER.
TEKUCI LEDER Sve operacije nad lederima koje se izvravaju pomou alata FBD
EDITOR-a se odnose na leder ije se ime nalazi u ovom polju (u ovom primeru
RTU01_dbg_single).
Stop komunikacije Datom komandom prekida se prethodno uspostavljena komunikacija
sa sistemom ATLAS. Posle toga, ponovna komunikacija se uspostavlja prozivanjem preko
polja
PLC L i/ili PLC D.
On-Line Aktiviranjem datog polja otvara se spisak svih potprograma (slika) ledera koji je
odabran, tj. ije se ime nalazi u polju : TEKUCI LEDER. Kada se izabere odreeni
leder i klikne na dugme POTVRDA, otvara se izabrana slika u on-line reimu rada, sa
ivim ulazima iz procesa, izlazima ka procesu, kao i sa ivim vezama meu blokovima.
IZLAZ Ovo je komanda kojom se izlazi iz glavnog menija.
Video ON Levo Klikom na ovo polje otvara se video ekran PLC uredjaja koji je
selektovan (klikom na polje
PLC L ili PLC D) na kome su prikazani svi parametri vezani
za izabrani uredjaj. Prozor se zatvara klikom na isto dugme.
Stampanje stampanje logikih ema po zavretku projekta na beloj pozadini sa crnim
elementima i linijama.
Od svih navedenih opcija iz GLAVNOG MENIJA, dve su teme od posebnog znaaja, i one
e biti kratko opisane:
o
FBD Editovanje
Sputanje leder programa
4.2.3.1 FBD Editovanje

Funkcionalni blok dijagram FBD predstavlja dijagram koji opisuje funkcionalnu vezu
izmedju ulaznih i izlaznih varijabli (promenljivih veliina). Sama funkcija je opisana
skupom medjusobno povezanih elementarnih blokova. Ulazne i izlazne varijable su
povezane sa blokovima posredstvom odgovarajuih veznih linija. Izlaz iz jednog bloka
moze biti povezan na ulaze drugog bloka. Funkcionalni blok dijagrami predstavljau jedan
od pet jezika za PLC programiranje (PLC jezika) koji su definisani standardom IEC 611313, i vai sa najpopularniji. Tekst koji sledi se iskljuivo odnosi na FBD programiranje i
editovanje.

Strana 55 od 60
Prvo treba razumeti: ta je to funkcionalni blok? Sledei primer moe da pomogne u tome.
Blok MUX_R odgovara releju (prikazanom

desno) koji prenosi ulaz R1 i R2 na izlaz R,
zavisno od stanja bita S (stanja namotaja
releja). Njegova prenosna funkcija jeste:
Ovaj prosti multiplekserski blok MUX_R je

unapredjen uvodjenjem enable bita E koji
dopunski kontrolie blok:
Ako je E=0 tada je Q=0 i R=0.
Ako je E=1 tada je Q=1 a R je jednako jednom
od ulaza R1 ili R2, zavisno od ulaynog bita S.
Blok MUX_R je primer funkcionalnog bloka koji obezbedjuje jednostavnu funkciju jednog
prostog multipleksera. Postoje stotine drugih blokova koji obezbedjuju druge, ponekad
veoma sloene, funkcije. Iz programerskog ugla, svaki blok predstavlja programsku celinu
(programski entitet, rutinu) sa dobro definisanim odnosom izmedju ulaza i izlaza, i koja
tokom izvrenja obezbedjuje predpostavljenu funkcionalnost.
Nadalje, funkcionalni blokovi se mogu kombinovati u jo sloenije funkcionalne mree
(opisane odgovarajuim dijagramima) u cilju ispunjenja jo kompleksnijih funkcija takvi
dijagrami su poznati pod nazivom leder dijagrami, prema engleskom nazivu: ladder za
merdevine/lestve (na prevod bi bio lestviasti dijagrami). Primer koji sledi ilustruje
ovakav pristup.
Dva bloka za konverziju podataka su definisana na sledei nain:
Ulazni signali blokova CONV_WTR i CONV_RTW su:

GG: real, max. vrednost ulaznog podatka (gornja granica)
DG: real, min. vrednost ulaznog podatka (donja granica)
IN: word (real), vrednost ulaznog podatka
Izlazni signali blokova CONV_WTR i CONV_RTW su:
OUT: real (word), vrednost konvertovanog podatka

Strana 56 od 60
Blok CONV_RTW konvertuje opseg

(GG-DG) u opseg (0-4095).
Blok CONV_WTR konvertuje opseg (04095) u opseg (GG-DG).
CONV_RTW:
CONV_WTR:
Zadatak je da se ulazna vrednost merene aktivne snage predstavi procentualno (kao

procenat njene max. vrednosti), kao i da se signalizira ako je njena trenutna vrednost
iznad neke postavljene granine vrednosti..
Sve ulazne analogne veliine prolaze kroz 12-bitnu AD konverziju, to znai da odgovaraju
nekoj numerikoj vrednosti u opsegu (0-4095). Blokovi za konverziju podataka CONV_RTW i
CONV_WRT, zajedno sa blokom komparatorom Word_Comp, povezani su u prikazani
funkcionalni blok dijagram koji konvertuje vrednost ulazne aktivne snage (obeleena kao:
AKTIVNA SNAGA) u odgovarajuu procentualnu vrednost (opseg 0-100), i indicira ako je ta
vrednsot iznad 55,5%. Prikazani izlazi odgovaraju stanju kada je ulazna aktivna snaga 72%
max. vrednosti, a indikatorski bit 1.
FBD Editor predstavlja grafiki alat koji omoguuje crtanje leder dijagrama. Pod
predpostavkom da je izabrana opcija FBDE u GLAVNOM MENIJU, otvorie se FBDE
prozor za specificirani PLC pojekt, izabrani ATLAS uredjaj, i odgovarajui leder dijagram.
Ukoliko je u pitanju novi leder dijagram, procedura editovanja se moe ukratko opisati na
sledei nain:
Kreiranje novog logikog dijagrama poinje od
mesta gde se postavi kursor uz pomo levog
dugmeta mia..

Strana 57 od 60
Klikom na desno dugme mia na praznom delu

dijagrama, otvara se padajui opcijski meni za
kreiranje i editovnja dijagrama. Za jednostavnija
logika kola koriste se prve dve opcije, dok su za
sloenije funkcionalne blokove na raspolaganju
sledee dve opcije (ukljuujui i koranu state
mainu STM). Preostale opcije za editovanje se
koriste za brisanje i ubacivanje redova.
Poslednja opcija je za izlazak iz programa.
Kada se doda blok, klikom desnim dugmetom

mia na sam blok otvara se blok meni. Svaki
blok ima jedinstveni redni (sekvencijalni) broj (u
ovom primeru B#11), i meni se direktno odnosi na
taj blok.
Blok se moe izmestiti, izmeniti
(modifikovati broj bloka ili tip bloka), obrisati,
povezati sa bazom podataka, ili uiniti
transparentnim.
Blok meni moe imati i vie opcija od ovde
prikazanih, zavisno od konkretnih osobina samog
bloka.
Po levoj ivici prostora za dijagram, vertikalno su
poredjani ulazni signali, predstavljeni kao zelene
take. Klikom na desno dugme mia, najblii
raspoloivi ulazni signal se moe dovesti na ulaz
bloka.
Krajnji rezultat FBD editovanja predstavlja eljeni leder dijagram na kome smo radili.
Veliina i sloenost jednog takvog ledera moe da varira u neverovatno velikom obimu
uopte uzevi, PLC programiranje trai puno znanja i umenosti. Ovaj tekst je bio
posveen samo tehnikom delu programiranja (nekim tehnikim procedurama), i samo
predstavlja mali osvrt na veliku oblast PLC programiranja. Jedan primer tako kreiranog
leder dijagrama je predstavljen na Slici 4.2.
Slika 4.2: Jedan primer leder dijagrama

Strana 58 od 60
4.2.3.2 Sputanje leder programa

Po kreiranju leder dijagrama preostaje jo nekoliko koraka do njegove stvarne primene.
Leder dijagram mora da bude testiran off-line, preveden u izvrni kod sistema ATLAS,
debagovan online, i na kraju (ako je sve prethodno prolo bez problema) prebaen na sam
sistem ATLAS i smeteno u njegov firmver. Procedura prebacivanja leder programa se u
argonu naziva sputanje ledera 29 i koristi se u ovom tekstu. Inae to i jeste jedina tema
ovog paragrafa, iako postoje i druga sputanja programskih podataka (npr. konfiguracioni
podaci, simulacioni podaci, aplikativni podaci, itd) koja se obavljaju na gotovo identian
nain.
Generalno, sputanje ledera na sistem ATLAS moe biti uradjen na tri naina, ili preciznije
reeno u tri reima sputanja podataka:
U off-line reimu, kada je sistem ATLAS izvan pogona;
U servisnom reimu, kada je sistem ATLAS trenutno izvan operativnog rada;
U on-line reimu, kada je sistem ATLAS u redovnom radu.
Svaki od navedenih reima sputanja ledera se moe realizovati sa Programerskog

terminala ATLAS-PT. Medjutim, prva dva reima dozvoljavaju ak i runu direktnu
zamenu hot-pluggable memorijskih ipova u samom sistemu ATLAS, to predstavlja
najednostavniji postupak zamene programa i uvek se preporuuje ako je mogu. U ovom
paragrafu se pak, razmatra samo sputanje ledera posredstvom Programerskog terminala
ATLAS-PT, posebno u on-line reimu rada.
Konvencionalno, kompilirane podatke ledera u izvrnom kodu predstavljaju fajlovi sa
ekstenzijom exp. Shodno tome, sputanje ledera predstavlja sputanje odgovarajuih
exp fajlova, koji se potom povezuju sa lokalnim ATLAS programima za izvrenje PLC
programa.
Tehniki, ovo je precisno-definisana i uredjena procedura jednostavna za korienje. Po
izboru opcije
Ledcopy u GLAVNOM MENIJU, otvara se prozor za sputanje ledera
(Upload Window). Jedan od izbora (TAB-ova) u prozorskom meniju jeste: Copy Ladder,
a posle toga sledi preostali deo posla koji je krajnje intuitivan.
Padajui meni Kopiranje ledera nudi dve opcije:
Otvori datoteku sa lederom za izbor leder
exp fajla za sputanje na sistem ATLAS;
Spusti leder na stanicu iniciranje sputanja
odabranog ledera na sistem ATLAS..
Sam tok komunikacije sa ATLAS sistemom tokom
sputanja ledera se moe pratiti online (po izboru:
Prosledjivanje ledera stanici), ali to znatno
poveava ukupno vreme sputanja ledera.
Instalacija novog ledera uvek nosi odredjeni rizik u ivoj implementaciji. Zbog toga, uvek
kada se vri zamena novim lederom, veoma je vano biti spreman za vraanje na staro
stanje ako do toga dodje. Povratak na stari leder predstavlja takodje uhodanu proceduru
29
Pogledati fusnotu 10 na strani 10

Strana 59 od 60
obuhvaenu postojeim menijima, ali ipak uzima odredjeno vreme u kome je sam leder
suspendovan i neoperabilan.
U sluaju redundantnog master/slave PLC sistema ATLAS, mogui scenariji za sputanje
ledera na sistem su:
o
Ako se novi leder sputa na master PLC uredjaj, predhodni (stari) leder se
suspenduje i startuje novi. Ako neto krene naopako, doi e do automatskog
prebacivanja rada na slave PLC uredjaj, a samim tim i na stari leder (slave PLC
uredjaj i ne zna za novi leder).
Ako se novi leder sputa na slave PLC uredjaj, za proveru njegove funkcionalnosti
potrebno je forsirati prebacivanje rada sistema kako bi isti postao master i bila
mogua provera ledera. Ako sada neto krene naopako, doi e do automatskog
prebacivanja rada na predhodni master PLC uredjaj (koji je jo uvek sa starim
lederom) i stari dobri leder e biti ponovo u pogonu.
U oba sluaja, kada novi leder otkae, potrebno je da se prethodna operabilna verzija
ledera (stari leder) reinstalie na oteenom PLC uredjaju. Sreom, u to vreme je
oteeni PLC uredjaj uvek slave uredjaj, tako da procedura povratka na stari leder nije u
koliziji sa tekuim operativnim zadacima.

Strana 60 od 60

ATLAS Opis Sistema

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ATLAS Opis Sistema

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ATLAS-MAX/RTL

Programabilni sistem za daljinsko i lokalno

Namena sistema .................................................................................................5

Akvizicija podataka iz procesa ............................................................................ 6

Lokalne RTU obrade podataka....................................................................9

Mrena i daljinska komunikacija ....................................................................... 11

Osobine sistema ...............................................................................................13

Organizacija hardvera sistema ATLAS ............................................................. 15

Napajanje - PSU ........................................................................................16

Organizacija programa (firmvera) sistema ATLAS ........................................... 19

RT jezgro sistema ATLAS .........................................................................20

Elektrine i eksploatacione karakteristike......................................................24

Moduli za spregu sa procesom (procesni interfejs) .......................................... 27

ATLAS CPU Industrijski PC raunar.......................................................25

Mehanika konstrukcija ...................................................................................36

Tradicionalna reenja ....................................................................................... 38

Standardni ATLAS-XP2 procesni sistem ...................................................39

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" neovlaeno kopiranje i distribucija je zabranjena

ATLAS klaster sistemi....................................................................................... 41

ATLAS-XP2 klaster sistem ........................................................................41

4. START I PROGRAMIRANJE SISTEMA ATLAS........................................................ 43

Start i inicijalizacija sistema ATLAS ...............................................................43

Vrui start sistema ............................................................................................ 44

Programerski terminal ATLAS-PT ...................................................................45

Setovanje i konfigurisanje sistema ATLAS ....................................................... 46

FBD Editovanje ..........................................................................................55

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" neovlaeno kopiranje i distribucija je zabranjena

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" neovlaeno kopiranje i distribucija je zabranjena

oblastima upravljanja procesima. To je ujedno i glavna prepoznatljiva karakteristika (RTU

2. FUNKCIONALNI OPIS SISTEMA

ATLAS-MAX/RTL predstavlja moni sistem za lokalni i daljinski nadzor i upravljanje,

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" neovlaeno kopiranje i distribucija je zabranjena

Osnovne funkcije sistema ATLAS mogu se sumirati kao:

2.2.1 Akvizicija podataka iz procesa

IDB - od engleskog naziva: input DB

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" neovlaeno kopiranje i distribucija je zabranjena

2.2.2 Upravljanje procesom

SCADA od engleskog naziva Supervisory, Control and Data Acquisition

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" neovlaeno kopiranje i distribucija je zabranjena

Trajne komande za direktno komandovanje odgovarajue kontrolabilne pogonske

2.2.3 Lokalne obrade podataka i izvetavanja

Termin prijateljski se odnosi na user-friendly menu-driven dijalog sa korisnikom

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" neovlaeno kopiranje i distribucija je zabranjena

2.2.3.1 Lokalne RTU obrade podataka

Identifikacija i konfiguracija sistema

Identifikacija procesnih podataka (nazivi, adrese, grupisanja, lociranje, namena, itd.

Validacija procesnih podataka logike i matematike provere podataka (granice,

Hronoloke obrade podataka, kao to je npr. Hronoloka registracija dogadjaja

Upozorenja i alarmi na bazi rezultata obrada podataka.

Obrade procesnih podataka: agregacije, integracije, podele, i druge matematike

Obrade komunikacionih i mrenih parametara i podataka.

Drugo specijalizovane i obrade podataka na poseban zahtev.

2.2.3.2 Lokalne PLC obrade podataka

Interaktivno generisanje kontrolno-upravljakih algoritama.

Online validacija i analiza procesnih podataka u realnom vremenu u skladu sa

Generisanja i izdavanja kontrolno-upravljakih podataka.

Interne i eksterne provere podataka

Pametno donoenje upravljakih odluka prevencija pogrenog rada.

Autonomno testiranje i online dijagnostika.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" neovlaeno kopiranje i distribucija je zabranjena

2.2.3.3 Lokalno izvetavanje

Video terminalima (X terminali)

Drugim medijima uz potrebnu kastomizaciju.

U sluajevima kada se trae lokalna izvetavanja, sistem ATLAS se moe konfigurisati i