Ivo Andri

Goja

Goja Autoportret

Zapisi Gji

Prlg prla panija je svan prslavila stgdinjicu smrti jdng d

svjih najvih slikara, Franciska Gj. n t je bil narit dbr i
krisn u tj prslavi, t je vlika izlba Gjinih slika u madridskj galriji
Prad. Tak su, prd staln izlnih dla, mgli da ce vid prtrti i skic
kji su privatna svjina pjdinih panskih aristkratskih prdica i kji
ina vk vkuju zatvrni u npristupnim salnima. Sad su ce, po svrnj
prslavi, sv t udn figur, prtrti knginja i matrna, ili fantastini
prizri, vratili, k nna privinja u zamkv svj, u saln iz kjih su ih
iznli.
Ali i n t sada mt da vidit d Gjinih dla u galriji Prad, dvljn
je da vas zari jdnim sjajm kji nij prst zmaljski, ali nij zaista ni
nbski. Gja vas pns, zaprpasti, ustrai i duvi. I vi dt, prlazit
svtm i muzjima, ali Gju nt mi nikada da zabravit.
ivt tga udng vka i vlikg majstra, umngm je lgnda puna sjaja
i mraka. na pnkad pdsa na Miklanla i Btvna, ali ce digrava
na nim planu, i njasnija je, i stranija. Nma u njj nig prmtjskg ni
faustvskg. To je martirij bz nadzmaljsk uth. Tragika ulnsti, pr
svga. Grd utanj plti kja strada bz nad i iluzij.
Rn je 30. marta 1746. gdin u malj aragnskj varici Funt d
Tds, u prdici kja je bila sirmana i nugldna. Pria ce da je nki
fratar vid malga Franciska kak ce mui da na zidu naslika kntur
jdng svinjta kj ce tal p dvritu, i zapazivi dakv talnat dv
ga kd saragskg slikara Hsa Luhana. Izvsn je da je Gja prv st
gdina u Saragsi, kd tga krutg i ndarvitg ali duvljng uitlja.
V tada ce jasn pkaziva riginalan i nbuzdan tmpramnt mladiv.
ivt tadanj Sarags sa svjim jarkim svtljnjima i dubkim snkama
privlai je mladg Gju mng vi ng suv lkcij njgvg prfsra.1

Docnije kao zreo ovek i priznat umetnik, Goja je rekao da je u ivotu imao tri uitelja: Velaskeza,
Rembranta i prirodu.

Tunjava Madrid Prado

Nsumnjiv da je Gja v tada, ka mlad slikar i ak, da u ddir sa

svim nim svtm i plusvtm kji dcnij slikati sa arm i vtinm.
Izglda da ga je njgva prka i slbdna narav dvla v tada u sukb sa
Inkvizicijm, i da je u svjj dvtnastj gdini mra da napusti Saragsu.
tia je u Madrid, gd je ima klskih drugva i prijatlja.
Gjinm ivtu iz tg vrmna n zna ce nita drn. Lgnda ga
prikazuj istg ka i u Saragsi. Darvit ak, svaalica, nskar i skitnica;
sam sada sv t u vm, prstlnikm stilu. Jdna nzgdna nna
afra, u kjj je ranjn nm, dvla ga je pt u sukb sa vlastima i
prisilila da napusti Madrid i da ce vrati u Saragsu. Bil mu je dvadst i
pt gdina kada je krnu za Italiju. I taj njgv bravak u Italiji jdan je d
njasnih i nbjanjivih prida u njgvm burnm ivtu. Zna ce sam da
je u svmu, sa prkidima, prv tiri gdin u Italiji. Pria ce da je, stavi
bz nvca, ustvva u brbama s bikvima ka bian prfsinalni
trr. Nsumnjiv je da je strasn vl tu brutalnu i zansnu pansku
igru. Prd njgvg autprtrta u kstimu trra, i mngih crta i
bakrrza iz taurmahij, pstj i njgva pisma prijatljima na kjima ce
ptpisiva Francisco de los Toros.
Zna ce, dalj, da je u Rimu t jdnu dvjicu iz manastira stvar za
kju ce u n vrm na vala il i da je, uhvan, jdva izn ivu
glavu, blagdari zauzimanju panskg ambasadra.
Gdin 1775. Gja je pnv u Madridu. U punj snazi i u najlpim
gdinama. Nsumnjiv v zapan ka slikar. Mngs, kji je tada bi na
panskm dvru vrsta arbitra za lp vtin, pruuj kd Gj nacrt za
kraljvsku fabriku ilima. d tada pa za snast gdina, Gja je radi svj
vlik i riginaln scn n uvk savrn thniki, ali gnijaln p zamisli i
snazi izraza. Dkrativni gblni kji su p Gjinim kartnima izrani u
kraljvskj fabrici Sv. Barbar, nvrni su i st bz dlikatnsti u
rprdukciji. sim tga, Gja je v pri radu mra da rtvuj mng i d
bj i d linij, da bi mgui thniku izradu ilima. Pa i ak tapices nisu,
slikarski gvri, ni najv ni najsavrnij dl Gjin, zanimljivi su p

tm t je Gja i u t dkracij un svju bujnu individualnst i

zagntnu fantaziju, svju bzgraninu ljubav za blik i pkrt panskg
ivta kji je dvaput ivt. U njima je Gja prvi i nnadmani slikar
panskg narda, u irm bimu i smlij d Vlasksa. n slika drumsk
mhan, kiridij, zbl i zavjan, slika ranjng radnika kji je pa sa
skl i kga divnim pkrtima ns njgva dva druga, vaarsk slpc,
brb sa bikvima, ssk svadb, dvjaka kla i vsl igr. V u tim
slikama javlja ce pnkad, j ka bzazlni blaak, n mran i
nrazumljiv t dcnij grnuti clu sliku, i c ivt umtnikv.
Mutim, d tga je j dalk. v je svtli, n svtli, ng vatrni prid
ivta.
Gji je tridstak gdina. Radi za Dvr i na putu je da pstan slubni
dvrski slikar. Biraju ga u Akadmiju San Frnand. ni ce sstrm slikara
Baja, mirnm i tmnm Jsfm, Ppm, kja mu rditi n manj ng
dvadstr dc.
U pismima kj je pisa svm drugu iz dtinjstva M. Zapatru, u Saragsu,
a kja je Zapatr dcnij bjavi, vidi se c Gja iz tga vrmna.
Bi je prav dt svj zmlj i svga vka. Gizdav, gurman, kavaljr, bi je,
kak ka jdan dan bigraf, ljubitlj nskg pla, i prtriva u tm.
Npsrdan i plahvit, sa nsumnjivim znacima gnija u svmu t misli,
pi i radi. panac, kak ga je bg da.
U stvari, vi plmnit ng dbar i vi srdaan ng uglan. Dir- ljiva je
kji je psta uvn i bgat u
iskrnst tga aragnskg baturra2
prstlnici. I sama njgva npismnst ima nk ari, iak je takva i tlika
da m da natra u aj sv fillg panij. Gja je u tim pismima nakav
kakav je u t vrm iv u Madridu. Sav prvir i kipti d snag, d trg
nardskg humra, d naivng i zdravg gtizma, d lj za ivtm i
uivanjm. n svm drugu, skrmnm palananinu, pisuj pirn svj
2

Batturo se zv rgnsi sljk; tprilik k t kd nas Uin zvu r.

Karlos IV sa svojom porodicom Madrid Prado

mazg i svja nva kla u kjima juri p Madridu i kja su nbin

pzlana i lakirana, da svt zastaj pa ih glda. Gdin 1786. n kli u
jdnm pismu: Najpsl sam naimnvan za kraljvskg slikara. Njgvi
su prihdi vliki i njgv vz jak. Trim mng, pi n Zapatru,
prv, jr je mj plaj takav, a drug, jr mi je t f; n mgu se ja
graniavati ka drugi.
Gja je u t vrm n sam pznat slikar gblna ng i prtrtista u mdi.
Radi je dva prtrta kralja Karla III, a psl njgv smrti prtrt Karla IV i
njgv prdic. Sv vjvd i vjvtkinj pruuju prtrt kd Gj. n
prtrti mladg Gdja, kraljiing ljubavnika i svmng favrita.
Kraljvi su ludi za tvjim prijatljm, pi n sam Zapatru. Prd svga
tga, n je ljubavnik najlp i najduhvitij n tadanjg Madrida. To nij
mala stvar za aragnskg skrjvia. Na jdnj strani n, Dn Francisk,
sin ngracij Lucints i Hsa Gj, za kga u sudskm prtklu u
Funt d Tdsu stji zapisan: Umr je bz tstamnta, jr nij ima ta
da zavta. Na drugj strani mudra i lpa Marija dl Pilar Trza Kajtana
d Silva Alvarz d Tld, trinasta vjvtkinja d Alb i markiza d
Viljafrank!
ta je bila vjvtkinja njmu? Fatalna na ili dbar an? U paniji,
gd ce mng i lp gvri, ali um i mudr da ce pruti n t n li da
ce ka, tk je ma ta pzitivn utvrditi. A n t se aputal p
salnima, zabravil se davn. n je radi nklik njnih prtrta. Ti
prtrti n daju tak nita. Vitak stas, crn i ka rita zagntka, fini
prsti, stav ka u lutk. Sam na jdnm prtrtu lptica dri hartiju na
kjj pi na jdnj strani Duquesa dAlba, a na drugj jdna jdina grda i
usamljna r, Goya. na mu je, izglda, svjim tlm bila mdl za njgv
dv Maxe (Maha buna i Maha naga 3). Rtk je gd slikarstv dal tlik
uln drai i animalng mira i zadvljstva samim sbm ka u v dv slik
n sa savrnim tlm i minralnim pgldm, a bz duha i ptrb za
duhm.
3

Maja (it. maha) na panskom znai koketnu lepoticu iz naroda

Odevena maha Prado Madrid

Naga maha Prado Madrid

Da li mu je vjvtkinja svjim duhm bila, ka t kau, drug i pri- jatlj,

muza i zatitnica? Sv je prputn nagaanjima. Gjini bigrafi su ih, v
prma zahtvima i ukusu vrmna u km su radili, pribliavali jdn
drugm ili dmicali, i mnjali im ulg prizvljn.
Svakak, tih gdina Gja je na vrhuncu svjih spljnih uspha. Tu pinj
nizbrdica, ak ce nizbrdicm m nazvati ta druga, mrana, plvina
Gjina ivta i rada, kja nam je dala dla njdnaka i bizarna, ali dla d
vlikg znaaja, bz kjih Gja n bi bi n t jst i n bi zauzima svj
izdvjn i visk mst mu slikarima panij i vrp.
U stvari, prvi znaci su se javili davn. I za t prv znak Gjina p- mranja
vzan je im vjvtkinj d Alb. J gdin 1784. Gja pi jdn pism iz
kg ce sa blst i nzadvljstv: Izgubi sam svu snagu i radim vrl
mal. Mlit Madnu da mi vrati vlju za rad. Gdin 1793. n je v tk
blstan. Vjvtkinja d Alb vdi ga u San Lukar d Baramda, kd Kadisa,
da ce tu pravi. Kakva je bila Gjina blst? ta jj je bi uzrk? Nita ce u
vm udnm ivtu n zna puzdan, pa ni t. Na jdnm d fantastinih
crta ranih za vrm blsti, Gja ispisuj sitn, lvkm: Kmar kji
sam sanja, a da nisam nikak mga da ce prbudim i da mu ce tmm ;
a prk tga je napisan krupnim slvima, mastilm i pt Gjinm rukm:
Blst uma. Enfermedad de la razon! Je li t bila njgva blst? Ili su sam
asvit ppustili ivci, prmrni radm i uivanjima? Svakak, d tada ce
nt zamrail i prlmil u tm jakm vku. Gdin 1795. n mra da
pdns stavku na svj p- laj u Akadmiji San Frnand. Jr, Gja je
tada v ptpun gluv. Gluva, mda jdna d najstranijih nsra! Kak
je vaj bujni vk mra da ali za nskim smhm i ljudskim gvrm!
Nma vi za njga ri ni muzik u paniji gd je sv r i muzika ni
zvna, ni psama, ni ala kj svtina dbacuj na ulici i na placi, ni ng
npisivg uzvika h, tr, h! kjim trr drai bika u arni. Umrl je sv
t za njga, gluvlg, ran starlg vka. stala je sam sumnja u sv
t drugi gvr, i unzvrn pgld kji ce j nij prilagdi i navika da

dgnta pkrt usta.

Kada ce, psl dugg blvanja u San-Lukaru, vrati u Madrid, n nastavlja
i dalj da radi prtrt na Dvru. Svmni Gdj pziva ga na ruak. Gja
grn mrmlja, ali n m da dbij. I tu ce dava scna kja
umngm pdsa na Btvnvu tragdiju. im su sli za ruak, Gdj ga
pita milstiv: Pa, kak je, Gj? Gja, kji n uj nijdn ri, dgvara
grn i, ka svi gluvi ljudi, suvi glasn: Zar n znat da ce sa mnm
sada gvri znacima? Kraljiin prijatlj i prvi ministar panski staj
zbunjn. Tak sam ga naui da gvri rukama; mra je da prstan da
jd kad je ht tgd da mi ka, pisa je Gja dcnij sa nkim grkim
pnsm.
Blst je Gju prvi put usamila i krnula ga licm ka tamnm vilajtu
ljudskih zala i nsra, kj je n i pr um da vidi, ali nad kjima ce,
sran i mlad, nij zaustavlja. Gdinama je bi prtrpan gspdskim
prudbinama. Sada, u blsti, n je prvi put sta sam i slbdan da slika
t h. U t vrm nastala je njgva vlika zbirka bakrpisa Caprichos
(Kaprisi). U tj mapi bakrpisa, ka i u dcnijim dvma, Proverbios i
Disparates, maju ce nna privinja d blsti razdraljivg duha sa
drutvnim karikaturama punim nptdn irnij i sarkazma. Mu
Gjinim crtima iz tga vrmna ima jdan kji prikazuj mnstruzan nki
lik, bz lica i imna, i kji nsi karaktristian naslv ta h va avt?
Zatim ce raju crti na kjima ce vid stvrnja, ni ljudi ni ivtinj, u
nvrvatnim pzama i pd kjima pi prst: Burlskna vizija u ni, pa
zatim: Druga vizija, ist ni, Tra, u istj ni. To je prst dnvnik
blsti. U tim vizijama javljaju ce u avtinjskm svtljnju sv Gjin
idisinkrazij iz ivta, sv t ga je vral, bunil i graval. Jr, taj
naprasiti Aragnac ima je duu ljnu pravd, svtla i iskrnsti. I slikajui
svju mnariju ljudskih slabsti, strasti i prka, n nalazi n sam liniju
i snku ng, ka t m vidti, i dramatsk akcnt najdubljg
saaljnja, krvav irnij i uzving rvlta.
Na sv tri t zbirk mgli bi se danas ispisati ka mt, sa punim pravm i

apslutnm tanu, Bdlrvi stihvi:

Voil le noir tableau quen un rve nocturne

Je vis se drouler sous mon oeil clairvouant.

Kad je Gja dtampa nklik prvih rprdukcija iz tih Kaprisa, nasta je

skandal. U pjdinim grtsknim figurama djdnm je madridsk drutv
pl da prpznaj lica iz svj srdin. U tim nmilsrdnim karikaturama
jdni su raspznavali Gdja, drugi kra- ljicu i dam iz tmng svta, pa i
samu vjvtkinju d Alb. Svak je tvrdi za drugga da ce nalazi u
Kaprisima. Uzalud ce Gja brani: Ja nisam slika nikga lin, ng
grk i prk ljudsk. Ja sam blstan, i nka m stav na miru. Izglda
da se i n sam prpa svjih udvita i p da daj banalna
mralizatrska bjanjnja. Ima je razlga da ce bji i svtnstva, kj je
svmn, a kj je u njmu, n psv bz razlga, gldal librala i
vltrijanca. (U svjim crtima Gja nij td ni Crkvu ni njzin
prdstavnik, narit Inkviziciju. Najtrij skic nij sm ni da
rprdukuj. n ce nalaz danas u muzju Prad. To su mali, st
njasni, crti sa naslvima punim irnij, przira ili saaljnja. Pd jdnim
prizrm inkvizitrskg munja pi grn: Ak je krivac, ubijt ga
brz!, pd drugm skicm, na kjj se vidi ptuni kak ce svlai pr
munja: vaj ce svlai zauvk, pd trm pi prst: v ce n m
gldati.) Da bi prska tu hajku, Gja pklni clu sriju Kaprisa kralju,
kji je mudr primi i tim prs u krnu sv kritik i gvaranja.
Pa i prd blsti i prd tga t je v baci pgld u mrani svt ljudskg
jada, Gja j nij prkinu sa svtm u km je d tada iv ni sa radm
kji mu je dn tlik slav i priznanja. J ce tima sami i ptpunm
pmranju. Gdin 1799. n dbiva naziv prvg slikara NJ. V. Kralja.
Gdin 1800. dvri je uvnu vliku zajdniku sliku kraljvsk prdic.

Ali sudbina je vm svm izabraniku sprmila j c niz nvih udaraca.

Usld invazij Naplnv vjsk, nastaj u paniji dba krvavih ratva i
vlikih prmaja. Burbnska dinastija pnla ce, ka t je pznat,
kukavn i bdn. lanvi kraljvskg dma prsli su na sv stran ka
prplan jat. Francuzi su bili gspdari Madrida. Ali nard, panski
nard, ski je s nzapamnim arm na svajaa. Nastala je ra grilskih
ratva. Aragn, Gjina ua tadbina, zapanjila je svt svjim junatvm,
narit u uasnim brbama k Sarags. Nard je Bgrdicu, zatitnicu
Sarags, naimnva pukvnikm i svjim vm prtiv bzbnih
jakbinskih svajaa. Drugga maja 1808. madridska svtina je navalila na
Naplnvu knjicu. Sutradan su vrn rprsalij i masvna strljanja
na Mnkli.
U tim burnim vrmnima, Gja sm pn ce nak kak ce najmanj
mgl kivati. n pristaj da slui nvg gspdara, zfa Bnapartu.
Prima se da bud lan kmisij kja je imala dunst da dabr pdst
slika kj iz madridsk kraljvsk galrij biti prnsn u pariski Luvr.
Gja pstaj n t ce pgrdn zval afrancesado.
Mng ce kmntarisal v Gjin dranj prma svajau, ali nik nij
mga da mu prav sudi ni da ga sudi, jr nik n m sagldati ta je
bil i ta ce daval u tj dui k kj ce sv vi hvata mrak i pust.
Svjim dlm n sam najblj, mda, bjasniti sv. Jr, pld tih krvavih
gdina, t je Gjin ciklus bakrpisa Ratn nsr (Los desastres de la
Guerra), o kjima m gvriti dcnij, ka i njgva vlika platna 2. maj i
Strljanj na Mnkli.
Kad su Francuzi napustili paniju, stara dinastija se pt vratila na panski
prst. Frdinand VII, krvavi kralj kjg su pdjdnak przirali njgvi
savznici ka t su ga mrzli njgvi prtivnici, rka je Gji tk ri: da
je svjim dranjm prma Francuzima zaslui n prgnstv, ng
knpac, ali da mu zbg njgva gnija prata. I Gja je, zaista, i dalj sta
dvrski slikar i prtrtisa kralja i njgvu klinu, u minijaturi i u
prirdnj vliini.

2.maj 1808.- Madrid Prado

Streljanje ustanika 3. maj 1808. Madrid Prado

Ali t v davn nij bi naj nkadanji Gja. Rat mu je pkaza svj

straht i zvrstva, a Dvr, drutv i plitika svj pnr d nvr- stva,
lai i slabsti. To je dvril u njmu pustnj kj je blst zapla.
Davn je mrtva vjvtkinja d Alb; umrla mu je i na, dbra Ppa; d
mng dc, iv mu je jdan jdini sin, i n nij sa cm. Gja u t vrm
ivi sam, na prifriji Madrida, u jdnj vili, kju je nard przva vila
gluvga starca (finca del sordo), i slika. Slika prtrt za dvr p prudbi,
ali p zidvima svj vil, u kju n ulazi nik, slika, za sb, pvrk
mranih udvita i nakaza, n, nkadanji slikar divnih maha i manla4. Ni
danas n m nik da na znanj i smisa tih jzivih frsaka; p njima
se m sam nasluivati kak je bil u unutranjsti umtnika kji je
raskinu sa bgm, sa svtm i sa samim sbm.
Nij nimal lp ni vs vaj starac u samljnj vili. Gluv je ptpun v
davn. Pinj i vid da ga izdaj. Njgv lic, duvk grub i npraviln, sa
prastim nsm, ulnim usnama i bnjakim ima, lic punkrvng
aragnskg vka iz narda, izgubil je i tu jdinu dra, dra snag i
mladsti. Pr vi d dvadst gdina n je napisa Zapatru: star sam;
lic mi pun bra. Ne bi m pzna da m vidi; mda sam p prastm
nsu i dubkim ima. Lak je zamisliti ta su uinili blst, rad, gdin i
razaranja d Gj.
Takav i u takvim prilikama, n je radi svj Ratn nsr i sv n
fantastin slik i crt kji ce danas uvaju u galriji Prad. Gja je na
rat glda ka na jdn d mngih i nminvnih zala kjima je vanstv
pdln. Sa visin svga bla, n gtv i n razlikuj panc d Francuza.
U tim crtima vidi ce, u savrnj bjktivnsti, sam jdn: izbzumljnst
ljudi kji ce uzajamn unitavaju, i uas tga unitavanja. Naslvi pjdinih
crta, kad ce pvu, prdstavljaju nku vrstu filzfskg i sntimntalng
dnvnika; ni su sati a riti, i svjm irnijm st prikrivaju
4

Manolo ili manola oznaava u panskom veselog I lepog mladia ili devojku iz naroda

umtnikv nmn grnj ili uzaludn saaljnj.Tak na jdnm

crtu kji prikazuj sam gmilu mrtvaca, pi: Pkpati i utati.
Porque? (Zat?) ispisuj Gja pd jdan prizr gd tri pdivljala vjnika
vaju jdng zarbljnika. Gluvi, blsni, usamljni starac ima je vrmna
da razmilja pitanju kj je sam sbi pstavi. I, ka da nastavlja taj svj
muni unutranji dijalg u km jdn pitanj zagluuj drug, n mal
dcnij, pd jdnu j grzniju scnu ratnih zvrstava, ispisuj ri: No se
puede saber porque (Ne m ce znati zat).
Tu sm, dakl. Na dnu ambisa. Ne m ce znati zat pstji zl na svtu,
jr sv t pstji nma smisla ni razlga. Na drugm mstu, Gja j na
jdan jziv naivan nain da psldnju r i punu mru svga nihilizma,
ngirajui i pstjanj drugg svta pt j prka smisa vga: na tm
crtu vidi s malk dignuta grbna pla, a ispd nj jdan sklt pmalja
ruku i pkazuj hartiju sa natpism: Nita. Dakl, ni tam nma nita. T
j pruka pkjnika, i t j dn Gjina aja.
Ali u gluvm starcu j nunitiva snaga njgv ras. n i dalj ivi i radi.
Gdin 1824. s kraljvm dzvlm naputa paniju. d tada ivi u
Francuskj, u Brdu; s malim prkidima, d smrti. Zat j napusti
paniju? Da li j zaista bi tlik al francesado i vltrijanac? Mutim,
nkak u tim gdinama izradi j svju vliku sliku Pri sv. Hsa d
Kalasanca, punu svtakg zansa i nzmaljsk slav.
T kntradikcij su lgika vg duha.
Pravi samdstu gdinu, napla slp, n j slika p c dan. I t j,
pd star dan p da radi minijatur. Pkaziva j mng insk
nnsti za jding sina kji mu j sta i za jdnu dvjicu, dalju raku,
kja j imala dara za slikarstv i kju j uz pd svj.
Umr

samdst

drugj

gdini

Brdu.

Deaci i pas Madrid Prado

Razgvr sa
Gjm
Tpl i mirn ppdn sputal je prv snk na drum. Dlil m dvadstak
kilmtara d Brda. Prlazi krz Croix des Huins uglda sam dsn d
druma vlik stubv stanic za binu tlgrafiju. Kul d mtaln pauin,
fin ka ipka i tvrd ka gradvi.
Vzi dalj, misli sam nprstan na slinst izmu vitih i prstarlih
katdrala i vih linih trnjva bin tlgrafij. I ni imaju svj staln
slubnik kji ih psluuju ka svtnici hramv. I u njima gr, nu,
clm duinm (zbg avina kji lt u magli), crvn ili zln lamp kj li
na sv i kandila u crkvama. Naravn da je kd nih tlgrafskih kula sv
na racinalnj snvi i sv slui jasn drnj praktinj svrsi, dk su
crkvni trnjvi danas sam luksuz i simbl. Ali, zar i ni nisu nkad pstali iz
ptrb i bili grani na racinalnj snvi? Sam se ta racinalna snva
pmakla, a svrha nstala, zabravljna.
Ta analgija m staln pratila i d nj ce u mjim mislima nbin jasn i
ubdljiv vzival n t mi nazivam b l i z u sa nim t zvm d a l k ,
mgun sa nmgunim. Nsi u ima sliku tih mdrnih crkava, u
kjima ce svakga trnutka dava ud, inil mi ce da i mja misa i mja
ubrazilja lak i br prlaz i ivljuju prla vrmna i pmrl ljud.

Vlik i j nsavrn katdral naga vrmna kj sam psl pdn

glda u Croix des Huins bil su prdmt tga razmiljanja j prd v, kad
sam lutajui no vlikj vinarskj vari s umran prd jdnu kafanu u
prdgrau. Takva npedgraa pstj u svim gradvima svta. Tu je
kanalizacija j rudimntarna, asfalt rdak, a ulic ns imna lkalnih
psnika ili lkara filantrpa, pznatih sam u ataru t ptin. U tim
kvartvima kji nastaju, gd j nita nij utvrn ni staln, gd nita n
zaustavlja i n buni misa, tu je za stranca najlp mst za dmr i
razmiljanj.
Ndalk d kafan, na jdnj utrini, prd gra dban sa psldnjih
gravina, pdiu cirkusku atru. uju ce udarci kia, radnika vika i, s
vrmna na vrm, prmukl tktanj hijn ili nk drug ivtinj iza
rtaka mnarij.
v mal kafanic no prdgraima, u kjima nma nkg naritg pkustva
ni ursa, jdnak su manj-vi svuda i n mnjaju se sa vrmnm i mdm.
Stlvi, klup, fla sa irkim grlim i a d grubg mutng stakla, gazda
sa zasukanim rukavima i mdrm kcljm, sv je t duvk i svuda tak, i
sv su t gldali mngi i mngi narataji gstiju. Na tm dkru mgu ce uvk
izazvati ljudi i nnj i biaji iz raznih vrmna, a da nimal n dudaraju d
njga, i bz anahrnizama kji bi kvarili iluziju i inili scnu nvrvatnm.
Da, gspdin rka je nk prd mn, ptvrujui mj misli ka da
sam ih glasn kaza.
To je izgvri dubkim hrapavim glasm stari gspdin u tamnzlnj
kabanici nbing krja. Na glavi je ima crni ir ispd kjg ce nazirala
psv sda i rtka ksa i sijal prmrn ali iv i. Prma mni je sd
Don Francisco Goya y Lucientes, bivi prvi ivpisac panskg dvra, a d
1819. gdin stanvnik v vari.
Da, gspdin . . .
I mi sm nastavili razgvr, kji je u stvari bi Gjin mnlg sbi,
umtnsti,

ptim
stvarima
ljudsk
sudbin.

Mlekarica iz Burgosa Madrid Prado

Ak vam ce vaj mnlg i uini na prvi pgld izlmljn i npvzan, znajt

da ce dri unutarnjm vzm kjm ga vzuj Gjin ivt i njgv slikarsk
dl.
Da, gspdin, prst i ubg srdin su pzrnic za uda i vlik stvari.
Hramvi i palat u svj svjj vliini i lpti, u stvari su sam dgrvanj i
dcvtavanj nga t je nikl ili planul u prstti i sirtinji. U prstti je
klica budunsti, a u lpti i sjaju nprvarljiv znak padanja i smrti. Ali,
ljudima su pdjdnak ptrbni i sjaj i jdnstavnst. To su dva lica ivta.
Nmgun je sagldati ih ba u isti mah, ng se uvk gldajui jdn
mra izgubiti drug iz vida. I km je bil dan da vidi bj, tk mu je,
gldajui jdn, zabraviti drug.
Ja, lin, bi sam srcm uvk na strani jdnstavnsti, na strani slbdng,
dubkg ivta skudng sjajm i blicima. Ma ta gvrili ljudi i ma ta da
sam misli i gvri i ja sm jdn vrm, u bujnsti mlaih gdina, t je
tak. Takav sam ja, i takav je Aragn iz kjg sam pnika.
Dk n gvri, mni pgld pad na st na km je lala, ka nt dvjn
i iv za sb, njgva dsna ruka. Strana ruka, ka nki arbni krnamajlija, vrnvita, siva, snana a suva ka pustinjska humka. Ta ruka ivi,
ali nvidljivim ivtm kamna. U njj nma krvi ni ska, ng je t nka
druga matrija ij su nam sbin npznat. To nij ruka za rukvanj ni za
milvanj, ni za uzimanj ni za davanj. Gldajui je, vk se sa strahm
pita zar t m pstati d ljudsk ruk?
Zadug nisam mga da trgnm pgld sa t ruk kja je za vrm clg
razgvra stajala npmin na stlu, ka nki vidljiv dkaz za istinitst
nga t je starac gvri svjim mutnim glasm iz grudi, t ce sam na
mahv p u grl, ka plamn kji se n da priguiti ni sakriti.
I tak je gvri sv dalj, umtnsti, ljudima, sbi, prlazi s prdmta
na prdmt lak i prst, psl krag utanja kj nisam prkida drukij
sm nmim pitanjm iju, strpi nprstan da starac n iili i nstan

nagl i udljiv, ka t nstaju privinja.

Vidit, umtnik t je sumnjiv lic, maskiran vk u sumraku, putnik
sa lanim pasm. Lic pd maskm je divn, njgv rang je mng vii
ng t u pasu pi, ali ta t mari? Ljudi n vl tu nizvsnst ni tu
zakukuljnst, i zat ga zvu sumnjivim i dvlinim. A sumnja, kad ce
jdnm rdi, n pznaj granica. Sv i kad bi umtnik mga nkak da
bjavi svtu svju pravu linst i svj pzvanj, k bi mu vrva da je t
njgva psldnja r? I kad bi pkaza svj pravi pas, k bi vrva da
nma u dpu sakrivn nki tri? I kad bi skinu masku, u lji da se
iskrn nasmj i prav pglda, bil bi j i tada ljudi kji bi ga mlili da
bud ptpun iskrn i pvrljiv, i da zbaci i tu psldnju masku kja tlik
lii na ljudsk lic. Umtnikva sudbina je da u ivtu pada iz jdn
niskrnsti u drugu i da vzuj prtivrnst za prtivrnst. I ni mirni i
srni kd kjih se t najmanj vidi i sa, i ni se u sbi staln klbaju i
sastavljaju bz prstanka dva kraja kja ce nikad sastaviti n daju.
Kad sam iv u Rimu, jdan mj drug, slikar, naklnjn mistici, rka mi je
jdnm prilikm:
Izmu umtnika i drutva pstji, u malm, isti jaz kji pstji izmu
Banstva i svta. Prvi antagnizam sam je simbl drugg.
Vidit, t je bi njgv nain izraavanja. Na vi ce naina m kazati
istina, ali istina je jdna i drvna.
vak je Pal, slui ce jdnm fikcijm, kaziva nau zajdniku misa.
Pnkad i ja sam sb pitam: kakav je v pziv? (A pziv jst, jr kak bi
ina mga ispuniti c ivt jdng vka i dnti mu tlika zadvljstva
i tlika stradanja?) Kakva je v ndljiva i nzajaljiva tnja da se iz
mraka npstjanja ili iz tamnic kju prdstavlja va pvzanst svga sa
svim u ivtu, da se iz tga nitavila ili iz tih kva tima kmadi p
kmadi ivta i sna ljudskg i da se ubliuj i utvruj zauvk, krtm
krdm
na
prlaznj
hartiji?

Suncobran Madrid Prado

ta je nklik hiljada naih ruku, iju i mzgva prma bskrajnm

carstvu d kjg u jdnm stalnm, instinktivnm napru dbijam sitnu
parad? Pa ipak, taj napr kji vini ljudi, i s pravm, izglda bzuman i
sujtan, ima ng d vlikg nagnskg uprstva kjim mravi pdiu
mravinjak na prmtnm mstu, gd je unaprd sun da bud razrvan
ili prgan.
P prkltj muci i nuprdivj drai vga psla, mi sam jasn da d
nkg nt timam, uzimajui d jdng tamng svta za drugi nki kji
nam je npznat, prnsi iz niga u nt t n znam ta je. Zat je
umtnik izvan zakna, dmtnik u vim smislu ri, sun da
natvanskim i bzizgldnim naprima dpunjuj nki vii, nvidljivi rd,
rmti vaj nii, vidljivi, u km bi trbal da ivi clinm svga bia.
Mi stvaram blik, ka nka druga prirda, zaustavljam mladst,
zadravam pgld kji se u prirdi v nklik minuta dcnij mnja ili
gasi, hvatam i izdvajam munjvit pkrt kj nikad nik n bi vid i
stavljam ih, sa svim njihvim tajanstvnim znanjm, ima buduih
narataja. I n sam t. Mi svaki taj pkrt i svaki pgld pjaavam jdva
primtn za jdnu liniju ili jdnu nijansu u bji. To nij ni prtran ni lan
i n mnja, u snvi, prikazani fnmn, ng ivi uz njga ka nki
nprimtan ali stalan pat i dkaz da je vaj prdmt p drugi put stvrn
za jdan trajniji i znaajniji ivt, i da ce t ud dsil u nama, lin. P
tm viku kji nsi svak umtnik dl ka nki trag tajanstvn saradnj
izmu prird i umtnika, vidi ce dmnsk prkl umtnsti. Pstji
lgnda da Antihrist, kada se bud pjavi na zmlji, stvarati sv t je i
Bg stvri, sam sa vm vtinm i sa vi savrnstva. Njgv pl
n imati ak i njgv cv n tak brz vnuti ka t vn v u
naj prirdi. Tim n namamiti lakm i lakvrn. Mda je umtnik
prta Antihrista. Mda se hiljad i hiljad nas igram Antihrista, ka
t ce dca, usrd mira, igraju rata.
Ak je Bg stvri i uvrsti blik, umtnik je naj kji ih stvara za svj

raun i utvruj pnv; falsifikatr, ali nzaintrsvan falsifikatr p

instinktu, i zat pasan. Umtnik je tak tvrac nvih, slinih ali n
jdnakih pjava i varljivih svtva p kjima ljudsk k m da ta sa
uivanjm i pnsm, ali krz kj se, pri blim ddiru, prpada dmah u
ambis nitavila.
To je bila vlika trija mga druga Pala, Italijana sa slavnskm krvi u
ilama. Trba biti skln matanju i mistici ka t je n bi, pa sv t sriti
vak. Za mn je bil zanimljiv da m nk tak da stvara i rastvara
svtv iznad i ispd plana na km ivi. Sasvim drugja sadlan i
sklpljn, ja nisam nikad mga ui u njgv nain sanja i izraavanja.
Jr ja sam i tada sa, ka t danas znam, da je sv t pstji jdna
jdina stvarnst, a da nas sam nai instinkti i njdnak rakcij naih
ula zavd da u mngstruksti pjava kjima se ta jdina stvarnst
bjavljuj vidim izdvjn i zasbn svtv, razlin p sbinama i p
sutini. A nita n pstji d svga tga. Pstji sam jdna stvarnst sa
vitm plimm i skm nama sam dlimin pznatih a uvk nsumnjiv
istih zakna.
Kad bih ht da padam u grku i da zamnjujm prizvljn uzrk sa
psldicama, ja bih mga za Palvu tzu antihristvskm pzvanju
umtnika-tvrca nai nvih i znaajnih dkaza. Sam t ja iz tih injnica
n pvlaim zakljuk slin njgvima. Ja n stvaram upt nikakv
zakljuk. Ali vidim injnic.Pal je gvri: umtnik je prklt, jr je, ka
t vidit, takav i takav. Ja ce graniavam da kam: umtnik je takav i
takav. I tu ce slam u svmu sa njim.
...
U mjj kui je ivla, prd svj majk, mala Rsarit. (Kd tga imna,
starac bri svj tri pgld i k njgvih sklpljnih trpavica bi nt
ka magla.) Jdnga dana, kad jj je bil pt gdina, slua sam razgvr
izmu nj i jdng daka kji je bi tk pa u klu i hvali ce prd
dvjicm svjim znanjm.

 A zna li ti ko je stvri ljud? pita je dak.

Ljud? Znam. ika Francisk dgvrila je dvjica i pkazivala na
prtrt razmtn p mm atlju.
Dak kji je l da ce hvali, ka da je djdnm zabravi svj katihizis,
zamuckiva je.
Bg . . . Bg je stvri.
Ali pgld nij skida sa slika k sb, a dvjica je, pkazujui mu jdan
p jdan ljudski lik, pbdnsn izgvarala kd svakga.
ika Francisk. . . ika Francisk.
Iz cirkusa, kji ce pdiza na ldini prd kafan, javi ce trub i dbi.
Stari gspdin zastad u gvru. Slua je jdn vrm n pkazujui ni
zlvlju ni nstrpljnj. Instrumnti su izstajali. stala je sam jdna tanka
truba. Uz njnu svirku, starac je gvri tih i razgvtn.
Za mn je cirkus najpristjnija frma pzrita. n je najmanja bda u
tj vlikj bdi. U svakm javnm nastupanju ima ng ka ndputng i
stidng. Dk sam bi mlai, daval mi ce dsta puta v: snivam da igram
na nkj pzrnici, prd nvidljivm ali strgm i mngbrjnm publikm, i
sv ce sa uasm pitam kak sam npzvan i nsprman da na scnu. A
trba da igram nku ulgu kju pr tga nisam ni prita i iz kj n znam
ni ri.
Nmgun je kazati kakv je munj takav san. A sniva sam ga dsta
st.
U ivtu sam dlazi u ddir i sa pzritm i sa glumcima. I svaki put sam
se mga uvriti da je pzrit najjalviji d svih naih napra. U ddiru sa
scnm i glumcima mn ispuni takv sanj bd i uzaludnsti da se
pitam: da li va nitavst pzrita nij sam slika nga t ka sv
vtin, pr ili psl, na njihvm putu ? Kad vidim st mda, nainjn d
kartna i naslikan vla, kji slui u nkj pri ka dar grtaka umskm
banstvu, ja j sutradan niti imam vlj da jdm ni da slikam. P

dvadst i tiri sata m prgni slika tga mrtvg, gr ng mrtvg:

nrng prdmta, kji je pdjdnak dalk d vark ka i d stvarnsti.
I ak trba da nam nki simbl za pzrinu umtnst, ja bih uz taj st
mda d kartna. Bdn par rkvizita kj je pkual p sttinu puta da
u ima ljudi pstan md i p st puta se nanv vratil u sanduk za
rkvizit, uprljan, nuspl, izlin.
I u najbljim pzritima sv je pran i nist. Glumaki pziv je najti i
najbdniji d svih pziva. Zat je njima ptrbn da se u ivtu tlik
prvd, ban, jdu i piju, ka nki stalni sunici na smrt, staln na
blm hlbu.
Pznava sam dbr jdnu glumicu ... (Tu stari gspdin nt prvaka, ka
da sam za sb izgvara njn im, trpavk mu ce sastavi i k iju mu
zaigra pt nka maglica. )
To je bila divna na, srana i vlikg duha u svmu sim u stvarima kj
su se tical pzrita. Zbg nj sam ia u tatar, iak je za mn bil prav
munj gldati je na scni. Jdng dana, sdi u prvm rdu, vid sam
kak jj je za vrm igr dugi skut bl haljin zap za nki nvidljiv ksr
u pdu. stila je da se zaplla, ali je rcitvala dalj, sam je trzala
ajniki ngm, nastji da se slbdi. Ti jadni pkrti uhvan
nmn ivtinj kja izgvara viskparn stihv dk je bliva mrtvaki
znj i u ima jj sja ludaki strah d kiksra i skandala, pkazali su mi u
munjvitm svtljnju svu sujtu v umtnsti. t je j gr, sv je t
dug vrmna kvaril vlik zadvljstv kj mi je daval drunj sa vm
divnm i nzabravnm nm.
...
Mni su gvrili st, gvrili i pisali, da imam prtranu i nzdravu
sklnst ka mranim prdmtima, silvitim ili dvsmislnim prizrima. I t
su pnavljali u gvru i pismu nak hladn i sv sa manj smisla i
razmiljanja, ka t ljudi rad vinu stvari.
Bil je jdn vrm, u Madridu, pr ratva, kad su ljudi i n u razgvru

Doruak u travi pored Mansanaresa Madrid Prado

sa mnm krimic pgldali mj ruk, ka da h da se uvr da li su t

t ruk. Gvril ce, znam, da slikam nu uz pm Nastivg i da imam
prk kjima se n zna tan ni im ni sutina, ali kji su satanskg
prkla. Mutim, u t vrm nij u clj paniji bil skrmnijg,
plaljivijgi nrmalnijg, da, nrmalnijg, vka d mn.
Nij t zanimljiv da li su ljudi mislili vak ili nak mni ili gvrili v
ili n, ng je t van ka primr nrazumvanja umtnsti. A mni je
lak bjasniti mj stav.
Svi ljudski pkrti prizlaz iz ptrb za napadm ili dbranm. n su im
snvni, u vini sluajva zabravljni, ali istinski i jdini uzrk i pkrta.
A prirda umtnsti je takva da nij mgun naslikati hiljadu sitnih
pkrta kji, svaki za sb, nisu mrani ni zlkbni. Ali svaki umtnik kji
h da slika n t sam ja slika, prisiljn je da prika pkrt kji je zbir
svih tih mngbrjnih pkrta, a taj zgusnuti pkrt nun i nminvn
nsi na sbi pat istinskg prkla, napada i dbran, bsa i straha. I t je
u jdnm takvm pkrtu vi brj pkrta utkan i zbijn, t je pkrt
izrazitiji i slika ubdljivija. t zat su mji likvi i njihvi stavvi i pkrti
mrki, st strani i jzivi. Zat t, u stvari, drukijih pkrta i nma.
M ce kazati da ima ljupkih slikara kji su prikazivali sam idilin scn
i likv pun lak bzbrinsti. Ima i tga u ivtu, i sm sam t pnkad
slika, ali za svaki takav stav, slbn instinkta straha i prza, ptrbn
je nklik milina nih drugih brinih i brbnih pkrta, da bi ga u
njgvj nprirdnj i kratkvkj lpti i slbdi pdravali i branili. Ina,
k lpt su uvk ili mrak ljudsk sudbin ili sjaj ljudsk krvi. Ne trba
zabraviti da svaki krak vdi ka grbu. V t sam mni je dsta ka
pravdanj. A t bar n m nik pricati.
Jdnm sam, igrajui se, nacrta vdnu pvrinu u vrnjm sjaju i na
njj barku iza kj staj lpzasta brazda na vdi. Sv njasn, bz
pjdinsti, gldan izdalka. Da sam jdnm prijatlju, vdrm i
pamtnm vku, taj crt i stavi mu da n sam nadn im. Bz
klvanja, vk ga je krsti Psldnja vnja, iak se t ni p mu nij

mgl vidti.
...
Ima jdan narit tak zadatak kd izrad prtrta, jdna vlika muka
slikarva, a t je: izdvajanj lika iz svga nga t ga kruuj i vzuj za
ljud i klinu. To slbnj jdng lika pt je, t bi rka naj mj
Pal, jdna vrsta antihristvsk akcij, jdn prtivstvaranj. C put kjim
je ila sudbina mdla mi prm pnv, sam u prtivnm pravcu, dk
lic na kj sm bacili k n izvdm na istinu na kjj ga pstavim
sam samcit, ka na gubilitu. I tk tu, mi ga pnv stvaram.
U svakj drugj umtnsti, vk je prikazan uvk u vzi sa stalim ljudima,
i t je riginalniji i liniji, t je vi ptrbn prikazati njgv dns prma
stalima, da bi se tak pdvukla njgva sbnst. Naprtiv, naslikani
ljudski lik je sam, skvan, izdvjn jdnm zauvk, jr prtrt nma ni ca
ni majk, sstr ni dtta. n nma ku ni vrmna ni nad, st ni
imna. Dk nas glda ivim ima, n v prdstavlja bivi ivt, ugan da
bi mga trajati. To je psldnj, n psldnj, ng jdin ljudsk bi na
svtu, u svm psldnjm trnutku. Npmian, vk vas glda tun,
zaplan, ka blsnik lkara, i pgldm, jdinim im m da ce izrazi,
gvri: Ti dlazi dalj da ivi i radi i prnsi pgld p drugim likvima,
a ja stajm tu, sun i kvan, svdk km ce znaju sam im,
zanimanj i gdin starsti, a st ni tlik, stajm dvka sam slika, i t
n slika samga sb, ng slika jdng tvg pglda.
samljnst lika na prtrtu je tlika da slikar pnkad sti ptrbu da uz
linst naslika i nki prdmt kji je u vzi s njm, nki simbl kji je
tumai i bjanjava. Ja sam i sm u nklik sluajva t ini, ali sam brz
uvid svu uzaludnst tga pstupka. Jr prdmti, instrumnti, ruja ili
igrak, mnjaju s vrmnm n sam blik ng i znanj, i psl stj uz
naj usamljni lik, zastarli i nrazumljivi; i sami usamljni, j vi ga
izdvajaju i udaljuju.
Jdn sam vrm tak iv sa tu kvanst, gluv, vit utanj

prtrta, da sam pada u iskunj, i podlgao mu, da uz prtrt napim

r-dv, jdn im ili nk drug znaajn ri kj tu linst karaktriu i
kj bi je psl klik-tlik bjanjaval i pvzal sa gldacm. Brz sam
mra uvidti klik je i t nukusn i uzaludn. Psl mi ni nu nisu
daval mira t lak ban ri kj nisam ima mi da izbrim, jr
prtrt nij bi vi u mjj vlasti. Nman, glda sam prd sbm kak t
ri; krz stla, nizbrisiv a lin ptpun nkadanjg smisla i stran
nvm izgvru, izazivaju saalan smjak gldaca, ak upt nt
izazivaju, i in nsrni lik j vi dalkim, tuim i samim.
Najpsl sam da d uvrnja da svmu tm nma lka ni pmi.
Prtrtiui vka, mi ga ubijam svakim pgldm pmal, ka t bilzi
ubijaju ivtinjicu kju prpariraju, i kad ga umrtvim ptpun, n ivi na
naj slici. Sam t je sama vka na prtrtu va d sam kstura
u zmlji.
To je vtina prtrtisanja. I zat ptnici i ravi slikari n umju da rad
prtrt, jr n umju da ih izdvj, izluju, prpariraju. Ravi prtrti p
tm se i pznaju t je linst na njima pritnjna, zapltna i pvzana
sa ambijntm u km ka da prduuj jdnim dlm da ivi, jr slikar nij
sm ili nij um da izvri tki psa izdvajanja i slbnja, ubijanja i
vkvnja linsti.
...
Mni je uvk malk sumnjiv kad ujm gd se gvri: ima hiljadu naina
kak se m slikati. tkud hiljadu? I zat hiljadu? Ak ima vi d jdng,
nda ima izvsn i vi d hiljad. nda nma granic. I ta kristi da ih
ima i hiljadu, kad svaki d nas zna i um sam jdan. Prma tm, pstji
za svakg slikara sam jdan nain. ni za kj pstji hiljadu naina, ti n
slikaju. Dakl sm kvit.
Ja sam t j ka mlad vk bjanjava u trtulijama5 zapnunim
dbatrima i bspslnjacima. Ali ja se ni danas n izraavam bgzna kak,
5

Tertulia (p.) veernja sedeljka

a dk sam bi mlad, bi sam ptpun lin dara da se izrazim jasn i

ubdljiv u razgvru. Ustalm, tu vrstu ljudi i n m nik ubditi. A
sam ce da sam j tada gvri v: za mn ima sam jdan nain
slikanja. To je nain mj pkjn ttk Anuncijat iz Funt d Tdsa. Ka
dt glda sam kak ta mja ttka ui svju kr, mal stariju d mn, da
tka. Mala je sdla za vratilm a ttka prd nj. unak je lt i vratil
lupal, ali je glasnij d sv lup vikala mja ttka pri svakj niti i svakm
udarcu.
Zbijaj, zbijaj t blj! t ga ali? Zbijaj t ja!
Mala ce pvijala pd tim rima i udarala svm snagm, ali ttki nij tkanj
nikad dsta st ni zbijn. P c dan sdi nad dvjinm, i u njn bli
razdljak u crnj ksi vi tr:
Zbijaj! Gu! N tka sit!
Clg ivta ja sam slika pd dvizm t priprst i tr n. (Svi kji
nt vrd u svm pslu, tri su.) Ma klik da su ce alili madridski
snbvi i rfrmatri i pdsmhivali rcptu ttk iz Funt d Tdsa, ja
znam da sam svaki put kad sam pusti mati na vlju i kad nisam sabi i
sa svj prdmt, da ravu sliku. To n znai da su sv n drug uspl,
ng da sam ja uini sv t sam mga i um da uspju.
Istina, gvrili su mi da sam zabilazi tk i lak utica na gldac
pdvlai jdn mst d karikatur. Prv nij tan, a drug je sam
dlimin. Ja nisam zabilazi tk, ng sam ih sv ptn rava, ali
jdnm rn, utka i sabi u n pdvun mst. Jr, znajt, na
svakj slici uvk je sam jdn mst kj darava iluziju stvarnsti,
gldav stvarnsti. n je jdin van i dluuju, ka ptpis na
mnici. To mst mgu biti i ili ruka, ili prst mtaln dugm svtljn
na sbit nain.
...
Ja ce uvk zaprpastim i saalim nad samim sbm kad pmislim sa

kak mal znanja, sa kak mng prdrasuda i pasnih prhtva sam

nkad ua u ivt.
U n vrm misliti snvnim stvarima ivta, znail je nprstiv
prk. Takv je bil drutv. A mni, nukm i svga ljnm slikaru, t je
bil dbrdl. Ali dcnij, kad sam u kak t ist drutv krpi u svjim
sastavcima, prl j isprd mjih iju tlik uda i pkra, da bi i ivin,
na mm mstu, pl da razmilja i stvara zakljuk.
Ja sam u tkim trnucima vid svu bdu nukuh mnika, ljudi od dla,
ka i nspsbnst, slabst i zbunjnst svta d pra i nauk. Vid sam
princip i sistm kak s razilaz ka magla prd ravndunim ili zluradim
ima svtin, a d malas uistinu maglu kak s prd tim istim ima
krutn i izgraujnj u npriksnvn i svt princip, vr d granita. A
vid sam i smrt i blst i ratv i bun. I prd svim tim ja sam s pita kji
j smisa tih prmna, kji j plan p km s sv t dava, i kji j cilj
km vdi. I ma klik da sam glda, slua i razmilja, ja nisam naa ni
smisla ni plana ni cilja svmu tm. Ali sam da d jdng ngativng
zakljuka: da naa lina misa u vm napru n znai mng i da n m
nita; i d drugg pzitivng: da trba slukivati lgnd, t tragv
klktivnih ljudskih nastjanja krz stla, i iz njih dgntati, klik s
m, smisa na sudbin.
Ima nklik taaka ljudsk aktivnsti k kjih s krz sva vrmna, spr
i u finim naslagama, stvaraju lgnd. Zbunjivan dug nim t s
npsrdn daval k mn, ja sam u drugj plvini svga ivta da
d zakljuka: da j uzaludn i pgrn traiti smisa u bznaajnim a
prividn tak vanim dgaajima kji s davaju k nas, ng da ga trba
traiti u nim naslagama kj stla stvaraju k nkklik glavnih lgndi
vanstva. T naslag staln, iak sv manj vrn, pnavljaju blik ng
zrnca istin k kjg s slau, i tak ga prns krz stla. U bajkama j
prava istrija vanstva, iz njih s da naslutiti, ak n i ptpun tkriti
njn smisa. Ima nklik snvnih lgndi vanstva kj pkazuju ili
bar svtljavaju put kji sm prvalili, ak n i cilj km idm. Lgnda

prvm grhu, lgnda ptpu, lgnda Sinu vijm, rasptm za

spasnj svta, lgnda Prmtju i ukradnj vatri ...
Psldnj ri, gluvi starac je vika glasn. Sad je djdnm uuta i zaglda
ce nkud prd mn, ka t mrnari mtr puinu. Izgldal je da u
iznnadnj tiini slukuj glas svih bzbrjnih lgndi kjima n zna imna i
n um sv da ih nabrji. Tak je uta dug, dk pt n spusti pgld na
stl prda ce. Bil je ka da ce dnkud vrati. Tada mu k trpavki zaigra
tanka maglica, sv t staj d nkadanjg smjka, i n nastavi tih,
najtiim glasm kjim gluv vk m da gvri.
U mjj mladsti tim se stvarima gvril apatm, sam sa puzdanim i bliskim licima, pnajvi u tiri ka. Danas, u 1828. gdini
nag vka, v davn m da gvri k h i kak gd h. To,
naravn, n znai da i dananji ljudi nmaju svj tm za razgvr u tiri
ka i apatm.
...
Vrujt mi da sam vid sv i da nisam nstljiv ni budala kad ce
nimu n udim i kad m nita n uzbuuj, ng da imam prav na t. Ja
sam t prav iskupi tim t sam vid sv. A trba vidti mng da bi se
sagldal sv. Vid sam prirdu, vid sam drutv. Ah, drutv! Znam mu
zakn kristalizacij, tlik prst da nas zbunjuju i da nas zbunjivati
dvka. ujm mu hd kji je i prd vlikg umra i lmljav sam
tapkanj u mstu. Znam sirtinju, strpljivu, mirnu masu. Znam pbunjn,
ljud kji idu prtiv struj, zlikvc, prsjak, javn n. Znam kraljv i
prinv, na i stran. Znam gnepale i ministr, pansk i francusk, i t
je vi, znam nardnika kji miri na kai i pmadu za brkv. Sv t znam
i sv t nij tk pznati i razumti. (Ja sam naslika dsta ljudi,
raznraznih. A ja kad prtrtim vka, ja mu vidim minut rnja i
samrtni as. I tak su ta dva trnutka blizu jdan drugm da n staj,
stvarn, izmu njih msta ni za ta, ni za jdan dah ili pkrt.) Ali n prd
im se mra zaustaviti i prd im ce staj u svtm nrazumvanju i
nmm ptvanju, t je svt misli. Jr svt misli, t je jdina stvarnst u

Spravljanje baruta Madrid Prado

vm kvitlanju priina i avti kj ce zv stvarni svt. I da nma misli,

mj misli kja stvaruj i pdrava lik kji radim, sv bi se surval u
nitavil iz kjg je i izil, bdnij d sasun, pal bj i platna kj
nita n prikazuj.
...
Nkak dmah psl tridst gdin, mng pr ng t u ce razblti
i pti da gubim sluh, usni sam udan san. Jdna tpla i prijatna sba,
gspdska sba kja daj ukus klnvia, sa najbljim pkustvm i
nklik dragcnih vaza i prculana. Tapt d bldut hartij sa finm
arm. Kad sam blj zaglda tu aru, vid sam da je sastavljna d
samih slva ri mors vak ispisan: MORs. Cla ara nij bila drug d
bzbrj puta pnvljna, sitn i fin ispisana, r: smrt. I t udn tapt
nisu daval sbi nimal nprijatan ni mraan karaktr. Naprtiv, l sam
da m t du stav u njj, prlazi rukm prk tkanina i prculana. Bi
sam miran i zadvljan, kak ce m biti sam u prstriji kja dgvara
svima naim ptrbama.
Prl je sam, mda i dvt gdina. Blva sam, putva, radi i ptpun
zabravi udni san. ivi ptpun sam i naputn, u vili prd Madrida,
pati sam mng. Ne d zla, kjg je pun svt, ng d svjih misli tm
zlu. Svaki ddir sa ljudima baca m je u nbjanjiv i uasan strah. Svaki
dan su se tvaral prda mnm nv i nslun mgunsti zla i nsr.
Za dvadst i tiri sata svaka d njih bi mi stgnula stmak, uznmirila
src, trvala dan i n, i nda izla ka izlina i ptpun nsnvana. Na
njn mst dlazila je nva. Te straht je raa svaki ddir, svaki pkuaj
ddira sa svtm. A kad bih se usami, n su nical dnkud iz mn
samg.
Da bih zavara strahv za kj sam, t m najgr muil, zna da su
ubrani, p sam da p zidvima najv sb slikam prtiv- strahv.
Prkri sam bi slikama i crtima sv zidv, tak da nij stal prazna
msta ni klik za nkat. sta je bi sam jdan mali truga iznad
przra. Truga je bi npravilan (pt je sba bila prgraivana i taj

przr prbijn naknadn) i izglda vak:

.Ja sam bi davn
zabravi nkadanji san d kga su m dlil tlik gdin i tlik ni
ispunjn snvima kji vrljaju dk razum spava. Pa ipak nisam u taj mali
prstr uslika ni lik nki ni rnamnt, ng sam ka p dgvru, ka na
diktat, napisa r Mors. I t, p nudi prstra, kak je jdin bil
mgun i kak sam nkad vid u snu: MORs. I tu je ta r stala ka
amajlija kja m je branila d strahta, sv dk nisam zdravi i vrati ce u
mirnu vlast razuma, gd amajlij nisu ptrbn.
ivi mu ljudima, ja sam ce pita staln zat je sv t je misan i
duhvn u nam ivtu tak nmn, bz dbran i npvzan u sbi,
tak zazrn drutvu svih vrmna i tak stran vini ljudi. I da sam d
vg zakljuka. vaj svt je carstv matrijalnih zakna i animalng ivta,
bz smisla i cilja, sa smru ka zavrtkm svga. Sv t je duhvn i
misan u njmu, nal ce tu nkim sluajm, ka t ce civilizvani
brdlmci sa svjim dlm, spravama i rujm nau na dalkm strvu
sa psv drugm klimm, nasljnm zvrvima i divljacima. Zat sv na
idj ns udan i tragian karaktr prdmta kji su spasni iz brdlma.
n ns na sbi i znak zabravljng drugg svta iz kga sm nkad krnuli, katastrf kja nas je vd dvla, i staln, uzaludn tnj da ce
nvm svtu prilagd. Jr, n su u nprstanj brbi sa tim nvim, njima
u sutini prtivnim svtm u km su ce brl, i u ist vrm u stalnm
prbraavanju i prilagavanju tm svtu. tud je svaka vlika i
plmnita misa stranac i patnik. tud nizbna tuga u umtnsti i
psimizam u nauci.
Bil ce psv smrail. Ja t nisam ni primti. Ali je mj sabsdnik, ka svi
stari ljudi, bi stljiv za prmn dana i vrmna. I svi glasvi splja i k
nas ka da su umukli nkak u ist vrm. A sa tiinm kja je nastupila
gasi ce i Gjin glas. U ptpunj tiini, diga ce d stla. Ni pmicanj njgv
stlic nij prizvl ni najmanji um. tia je jdnstavn, gtv bz
pzdrava, ka t dlaz iz kafan ljudi kji su rdvni gsti, rkavi sam,

lak i prirdn: do vinja! ir mu je i ina bi za cl vrm na glavi, a

tap u lvj ruci.
Mal psl njga izia sam i ja.
A sutra sam c dan misli sa izvsnim uzdranim uzbunjm na starg
gspdina i razgvr kji m uv kuj. im je sunc zal za prv
katark u pristanitu, ja sam phita u udaljn prdgra.
Cirkus je bi ptpun gtv. k njga su ce kupili radnici, bspsliari i crni
vjnici klnijalnih trupa. Sa itanjm su grl karbidsk lamp na ulazu,
iak je j bil vidn. k njih su s iskupljali prv lptiric i zadvljna dca.
U kafani je bil mirn, gtv pust. S sam za isti st za kjim sm sdli
sin i prui jdn d nih junjakih pia kja su tlik uhlana da
izazivaju , i kja u ustima n daju n zadvljstv kj svjm jarkm
bjm bavaju. Kratk, jdn d nih pia na kjima je najlp njihv
im. Sd sam nk vrm mirn, ali mal-pmal mja izvsnst p da ce
klba i da prlazi u nrvzn ikivanj. Razaranj na kj nisam ima
prava p da m mui. Sa sam se svga t mi je stari gspdin ju
gvri, i pnavlja u sbi sv n mu sam j misli da ga pitam. Tada
prvi put pmislih da napim n t sam d njga u.
Mrail ce naplju. Zapali prvu sijalicu, prd gldala, nad kasm. Da
prkratim kanj, zatraih mastil i hartiju. To izazva prilinu uzbunu i mal
bjanjavanj izmu gazd i pslug. Bil je ka da sam trai nk
gztin jl. Klnr je, izglda, ht da mi dgvri: t n drim. Ali gazda
ga psla u svj stan, u kji su vdila vrata iz kafan. tud je izia
snabdvn svim t je trbal. Dsta krupn hartij kja je kupljna na
rasprdaji nk prpal firm. Crna i vlika mastinica, kakva ce sada n
via nigd. Crn i zaputn francusk pr, tank ka zmijski jzik.
Izia sam dckan iz kafan, pt sam prv dva sata u pisanju, kajui
uzaludn sinnjg sabsdnika. Gazda je bi vra i sad je sa svjim
gstima igra karata, na partu zlng sukna.

Prd kafanm je bil pust, ali ce k cirkusa jdnak skuplja grlat nard
pd jarkm i nprijatnm svtlu karbidskih lampi, kja je licima davala
bld i sanjiv izraz i ima nzdrav sjaj. djdnm mi ce uini da sam na kraju
gmil, u plutami, uglda pgnutg starca u kaputu zastarlg krja, sa
tapm u ruci i vlikim irm na glavi. I dmah ga izgubih iz vida. Ptrah
krz svtinu. Zagldani u cirkus, ljudi ce nisu sklanjali. Uvijajui ce izmu
njih i gurajui ih, prtra sam c prstr, ali d starca nij bil ni traga.
Jdan maln vk u sprtskm dlu, prd kga sam zadihan zasta,
grdi m je glasn:
ta ce gurat? Kakav je t nain? To su dparka psla.
Mra sam dustati d daljg tranja ng t ce n m nai. Vrati sam
ce umran u var. A drugg dana, ujutru, napusti sam Brd zauvk.