Matematicki fakultet

Beograd
novembar 2005. godine

Diferencijabilnost funkcije vise promenljivih

1

Osnovne definicije i teoreme, primeri

Diferencijabilnost je jedan od centralnih pojmova u matematickoj analizi. Neka je X R n i neka

x X X 0 . Stavimo Ax = {h R n | (x + h) X}; skup Ax je neprazan i 0 A0 .
Definicija 1 Funkcija f : X R m se naziva diferencijabilnom u tacki x X X 0 ako postoje linearno preslikavanje Lx : R n R m i preslikavanje x : Ax R m takva da vazi
(1)

(h Ax )

f (x + h) f (x) = Lx (h) + x (h),

pri cemu se pretpostavlja i da je x (h) = o(h) kada h 0.

Ako je preslikavanje f diferencijabilno u svakoj tacki x X onda se f naziva diferencijabilnim preslikavanjem na skupu X.
Definicija 2 Linearni operator Lx iz definicije (1) naziva se izvodom funkcije f u tacki x X i
oznacava sa f (x). Vektor 4x(h) = (h + x) x = h se naziva prirastajem nezavisno promenljive,
a vektor 4f (x; h) = f (x + h) f (x) prirastajem funkcije f koji odgovara prirastaju h nezavisno
promenljive. Vektor f 0 (x; h) = Lx (h) se naziva diferencijalom funkcije f u tacki x, koji odgovara
prirastaju h nezavisno promenljive.
Moze se dokazati da vazi tvrdjenje: Ako je preslikavanje f diferencijabilno u tacki x, onda postoji
samo jedan linearni operator Lx takav da vazi (1) .
Preslikavanja Lx : R n R m i x : Ax R m iz definicije (1) odredjena su svojim koordinatnim
funkcijama Lxj : R n R m i xj : Ax R m , (1 j m):
(h R n )

Lx (h) = (Lx,1 (h), . . . , Lx,m (h)),

(h Ax )

x (h) = (x,1 (h), . . . , x,m (h)).

Ako se jednakost (1) napise u koordinatnom obliku onda se vidi da je ta jednakost ekvivalentna
sistemu jednakosti:
(2)

fj (x + h) fj (x) = Lx,j (h) + x,j (h),

(1 j m)

gde su fj koordinatne funkcije preslikavanja f . S obzirom da su funkcije Lx,j linearne i da vazi

jednakost:
(j {1, . . . , m})

x,j (h) = o(h),

odatle zakljucujemo da vazi sledece tvrdjenje:

Doma
ci

zadatak studenata II godine u okviru kursa Analize II.

h 0.

Teorema 1 Funkcija f : X R m je diferencijabilna u tacki x X X 0 ako i samo ako su u toj

tacki diferencijabilne sve koordinatne funkcije fj . Pri tome je fj0 (x) = Lx,j gde su Lx,j , (1 j m)
koordinatne funkcije izvoda Lx funkcije f u tacki x.
Definicija 3 Neka je funkcija f : X R definisana na skupu X R n i neka je x X X 0 . Limes
lim

hi o

f (x1 , . . . xi1 , xi + hi , xi+1 , . . . , xn ) f (x1 , . . . , xi1 , xi , xi+1 , . . . , xn )

,
hi

ako pos toji naziva se parcijalnim izvodom funkcije f po promenljivoj xi u tacki x i oznacava se jednim
od simbola:
f
(x),
i f (x),
fx0 i (x).
xi
Teorema 2 Ako je funkcija f : X R definisana na skupu X R n i diferencijabilna u unutrasnjoj
tacki x tog skupa onda f u tacki x ima parcijalne izvode po svim promenljivim x1 do xn . Pri tome
vaze jednakosti
(h = (h1 , . . . , hn ) R n )

f 0 (x)h =

f
f
(x)h1 + . . . +
(x)hn .
x1
xn

Primer 1. / Posmatrajmo realnu funkciju f (x1 , x2 , x3 ) = x21 + 2x22 ex1 + x1 x2 x3 definisanu na

prostoru R 3 . Ona je diferencijabilna kao kompozicija elementarnih funkcija, pa u svakoj tacki x =
(x1 , x2 , x3 ) postoje parcijalni izvodi te funkcije i vaze jednakosti:
f
x1 (x1 , x2 , x3 )

= 2x1 + 2x22 ex1 + x2 x3 ,

f
x2 (x1 , x2 , x3 )

= 4x2 ex1 + x1 x3 ,

f
x3 (x1 , x2 , x3 )

= x1 x2 .

Odredimo matricu koja predstavlja izvod f 0 (x) preslikavanja f : X R m , diferencijabilnog u unutrasnjoj tacki x skupa X R n . Neka su fj : X R, (1 j m) koordinatne funkcije preslikavanja
f . Iz teoreme (1) slede jednakosti:

f10 (x)h

..
f 0 (x)h =
,
.
0
fm (x)h

(h R n )

a odatle sledi
Pn
(h R n )

f 0 (x)h =

f1
i=1 xi (x)hi

Pn

..
.

fm
i=1 xi (x)hi

Dakle,

f 0 (x) =

f1
x1 (x)

...

..
.

fm
(x)
...
x1

f1
x1 (x)

...

fm
x1 (x)

...

..
.

f1
xn (x)

..
.

fm
xn (x)

. .

h1
..
..
. .
.
fm
hm
xn (x)
f1
xn (x)

Primer 2. Naci

f
x (x, 1)

za funkciju f (x, y) = x + (y 1) arcsin

x
y.

/ Saglasno definiciji parcijalnog izvoda, vazi:

f (x + h, 1) f (x, 1)
x+hx
h
f
(x, 1) = lim
= lim
= lim = 1. .
h0
h0
h0 h
x
h
h

Definicija 4 Matrica (1) se naziva Jakobijevom matricom preslikavanja f u tacki x X. Ako je

n = m onda se determinanta te matrice naziva jakobijanom preslikavanja f u tacki x.
Teorema 3 Neka je funkcija f : U (x0 ) R definisana u nekoj okolini U (x0 ) tacke x0 R n i
neka postoje parcijalni izvodi 1 f (x), . . . , n f (x) u svakoj tacki x U (x0 ). Ako su sve funkcije i f :
U (x0 ) R,(1 j n) neprekidne u tacki x0 , onda je funkcija f diferencijabilna u toj tacki.

Odnos izmedju diferencijabilnosti, neprekidnosti i parcijalnih izvoda

Odnos izmedju neprekidnosti i diferencijabilnosti je isti kao u jednodimenzionom prostoru. Iz diferencijabilnosti sledi neprekidnost, ali obrnuto ne mora da vazi. U slucaju funkcije f : X R gde je
X R n , a diferencijabilnost funkcije u tacki x X obezbedjuje egzistenciju svih parcijalnih izvoda
u toj tacki.
Obratno ne vazi: Iz egzistencije parcijalnih izvoda po svim promenljivim u nekoj tacki ne sledi diferencijabilnost funkcije u toj tacki.
Primer 3. Neka je data funkcija

f (x, y) =

xy
x2 +y 2

,
,

(x, y) 6= (0, 0)
.
(x, y) = (0, 0)

Ispitati njenu diferencijabilnost.

/

f
f (h, 0) f (0, 0)
(0, 0) = lim
= 0,
h0
x
h
f
f (0, k) f (0, 0)
(0, 0) = lim
= 0.
k0
y
k

Funkcija f je diferencijabilna na R 2 \ {(0, 0)} kao kompozicija elementarnih funkcija. U tacki (0,0) zakljucujemo da postoje njeni parcijalni izvodi, ali ona u toj tacki nije diferencijabilna jer nije neprekidna
u toj tacki. .

Osnovna pravila diferencijabilnosti

Teorema 4 Ako su preslikavanja f : X R m i g : X R m diferencijabilna u tacki x X R n

onda je preslikavanje (f + g) : X R m , (, R) diferencijabilno u tacki x i vaci jednakost:
(f + g)0 (x) = f 0 (x) + g 0 (x).

Teorema 5 Ako su funkcije f : X R i g : X R diferencijabilne u tacki x X R n onda je:

(a) funkcija (f g) : X R u tacki x i vazi jednakost
(f g)0 (x) = g(x)f 0 (x) + f (x)g 0 (x);
(b) funkcija

f
g

: X R diferencijabilna u tacki x ako je g 6= 0 na skupu X i vazi jednakost

f
g(x)f 0 (x) f (x)g 0 (x)
( )0 (x) =
.
g
g 2 (x)

Parcijalni izvodi vi
seg reda

Definicija 5 Funkcija j (i f ) : B R, (broj j (i f )(x)) naziva se parcijalnim izvodom drugog

reda funkcije f po promenljivim xi , xj na skupu B X (u tacki x A), i oznacava se jednim od
simbola:

2f
2f
00
00
ji f,
, xj xi
ji f (x),
(x), xj xi (x) .
xj xi
xj xi
Primer 4.

f (x, y, z) = 2x5 y 2 z 3 + 4yz + y 2 eyz + 3xz

/ Ova realna funkcija ima u svakoj tacki (x, y, z) R 3 sve parcijalne izvode, sto sledi iz njene diferencijabilnosti u svakoj tacki (x, y, z) R 3 :
f
x (x, y, z)

= 10x4 y 2 z 3 + 3z,

f
y (x, y, z)

f
z (x, y, z)

= 6x5 y 2 z 2 + 4y + y 3 eyz + 3x,

2f
x2 (x, y, z)

2f
xy (x, y, z)

= 20x4 yz 3 ,

3f
xz 2 (x, y, z)

= 60x4 y 2 z,

= 4x5 yz 3 + 4z + 2yeyz + y 2 eyz z,

= 40x3 y 2 z 3 ,

2f
xz (x, y, z)
3f
x3 (x, y, z)

= 30x4 y 2 z 2 + 3,

= 120x2 y 2 z 3 .

Redosled promenljivih po kojima se vrsi diferenciranje ne utice na vrednost parcijalnog izvoda u

opstem slucaju. .
Teorema 6 Ako f C (k) (X), onda vrednost parcijalnog izvoda
kf
(x)
xik xi1
ne zavisi od poretka promenljivih xi1 , . . . , xik po kojima se vrsi diferenciranje, tj. ista je za svaku
permutaciju indeksa i1 , . . . , ik (1 i1 , . . . , ik n).
Primer 5. Ispitati diferencijabilnost funkcije f (x, y) =
/

xy u tacki (0, 0).

3
f (h, 0) f (0, 0)
h00
f
(0, 0) = lim
= lim
= 0,
h0
h0
x
h
h

3
f
f (0, k) f (0, 0)
k00
(0, 0) = lim
= lim
= 0.
k0
k0
y
k
k
4

Medjutim, funkcija nije diferencijabilna u tacki (0, 0) jer u toj tacki nije ispunjen neophodan uslov
diferencijabilnosti:
f (x + h, y + k) f (x, y) f
x (x, y) h

(h,k)(0,0)
k 2 + h2
lim

Primer 6. Ispitati diferencijabilnost funkcije f (x, y) =

/ Nalazimo parcijalne izvode:

f
y (x, y)

6= 0. .

p
3
x3 + y 3 u tacki (0, 0).

f
f (h, 0) f (0, 0)
h
(0, 0) = lim
= lim = 1,
h0
h0 h
x
h
f
f (0, k) f (0, 0)
k
(0, 0) = lim
= lim = 1.
k0
k0
y
k
k
Proveravamo osnovni uslov diferencijabilnosti:

3
3
h3 + k 3 0 1 h 1 k
h3 + k 3 h k

lim
=
lim
.
(h,k)(0,0)
(h,k)(0,0)
k 2 + h2
h2 + k 2
Kako je (za npr. pravac h = k = t) ovaj limes razlicit od nule, funkcija nije diferencijabilna u datoj
tacki. .
Primer 7. Ispitati diferencijabilnost funkcije:
(
1
e x2 +y2
f (x, y) =
0

,
,

(x, y) 6= (0, 0) .
(x, y) = (0, 0)

/ Za (x, y) 6= (0, 0) funkcija je diferencijabilna kao superpozicija diferencijabilnih funkcija. Ispitajmo

diferencijabilnost u tacki (0,0):
1
f
f (h, 0) f (0, 0)
1
(0, 0) = lim
= lim e h2 = 0,
h0
h0
x
h
h
1
f
f (0, k) f (0, 0)
1
(0, 0) = lim
= lim e k2 = 0;
k0
k0 k
y
k

f (h, k) f (0, 0) f
(0, 0) h
x
(h,k)(0,0)
h2 + k 2
lim

lim

(h,k)(0,0)

1
h2 +k2

f
y (0, 0)

00h0k

= 0.
h2 + k 2

Odatle sledi da je funkcija diferencijabilna u tacki (0, 0). .

p
Primer 8. Da li je funkcija f (x, y) = 3 x2 + y 2 diferencijabilna na R 2 ?
/ Za x2 + y 2 6= 0, funkcija f je diferencijabilna kao kompozicija diferencijabilnih funkcija. U (0, 0)
funkcija f nije diferencijabilna jer ne postoje parcijalni izvodi:
2

h3
f (h, 0) f (0, 0)
= lim
= ,
h0 h
h0
h
lim

f (0, k) f (0, 0)
k3
lim
= lim
= . .
k0
k0 k
k
Primer 9. Ispitati diferencijabilnost sledece funkcije:
2
(x1 + x22 ) sin(x21 + x22 )1
f (x1 , x2 ) =
0

,
,

(x1 , x2 ) 6= (0, 0)
.
(x1 , x2 ) = (0, 0)

/ Funkcija je diferencijabilna u svakoj tacki (x1 , x2 6= (0, 0)) kao kompozicija elementarnih funkcija.
f
2x1 cos(x21 + x22 )1
= 2x1 sin(x21 + x22 )1
,
x1
(x21 + x22 )
f
2x2 cos(x21 + x22 )1
= 2x2 sin(x21 + x22 )1
,
x2
(x21 + x22 )
h2 sin h12
f
f (0 + h, 0) f (0, 0)
= lim
= 0,
(0, 0) = lim
h0
h0
x1
h
h
k 2 sin k12
f
f (k, 0) f (0, 0)
(0, 0) = lim
= lim
= 0.
k0
k0
x2
k
k
Ako su ovi parcijalni izvodi neprekidni u nuli, funkcija ce biti diferencijabilna.
lim

(x,y)(0,0)

(2x sin

1
2x
1
2
cos 2
) 6= 0.
x2 + y 2
x + y2
x + y2

Iz ovog izraza sledi da parcijalni izvodi nisu neprekidni u (0, 0). Medjutim, to jos uvek ne znaci da
funkcija nije diferencijabilna u toj tacki.
Ispitajmo dovoljan uslov diferencijabilnosti:
f (h, k) f (0, 0) f
(0, 0)h
x
2
(h,k)(0,0)
h + k2
lim

f
y (0, 0)k

= 0.

Leva strana ove jednakosti jednaka je sledecim izrazima:

1
p
(h2 + k 2 ) sin h2 +k
1
2 0 0 h 0 k

=
lim
h2 + k 2 sin 2
= 0.
h + k2
(h,k)(0,0)
(h,k)(0,0)
h2 + k 2

lim

Kako mozemo da zakljucimo da je ispunjen dovoljan uslov diferencijabilnosti u tacki (0, 0), pokazali
smo da je funkcija diferencijabilna u toj tacki. .
Primer 10. Ispitati diferencijabilnost funkcije
ey sin x2 y
x
f (x, y) =
0

, x 6= 0 .
, x=0

/ U tackama (x, y),x 6= 0, funkcija f je diferencijabilna kao kompozicija diferencijabilnih funkcija:

f (h, y) f (0, y)
ey sin h2 y
ey sin h2 y
f
(0, y) = lim
= lim
=
lim
y
= y ey ,
h0
h0
h0
x
h
h2
h2 y
f
(0, 0) = 0,
x
6

f
f (0, y + k) f (0, y)
(0, y) = lim
= . . . = 0.
k0
y
k
Funkcija f je diferencijabilna ako vazi:
f (0 + h, y + k) f (0, y) f
x (0, y) h

2
(h,k)(0,0)
k + h2
lim

f
y (0, y)

= 0.

Dokazimo da je ta jednakost tacna. Proverimo:

ey+k sin h2 (y+k)
0
h

lim
2
(h,k)(0,0)
h + k2

y ey h

ey+k sin h2 (y + k)
y h ey

=
lim

(h,k)(0,0)
h h2 + k 2
h2 + k 2

sin h2 (y + k)
yh
y

=
lim
e

ey (y y) = 0
(h,k)(0,0)
h h2 + k 2
h2 + k 2

jednakost je tacna pa zakljucujemo da je funkcija f diferencijabilna na R 2 . .

Primer 11. Postoji li

2f
xy (0, 0)

ako je:

f (x, y) =

2xy
x2 +y 2

, (x, y) 6= (0, 0)
?
, (x, y) = (0, 0)

/ Ako je (x, y) 6= (0, 0) imamo:

f
2y(y 2 x2 )
(x, y) =
.
x
(x2 + y 2 )2
Polazeci od definicije izvoda, dobijamo:
f
f (h, 0) f (0, 0)
0
(0, 0) = lim
= lim = 0.
h0
h0 h
x
h
Kako limes
lim

k0

ne postoji, stoga izvod

2f
xy

f
x (0, k)

f
x (0, 0)

= lim

k0

u (0, 0) takodje ne postoji.

2k3
k4