ELIK

Hemijski isto gvoe u prirodi ne postoji. Ono je vezano u rudama iz kojih se moe izdvojiti skupim
postupcima. Tako dobijeno gvoe ima malu vrstou, meko je, pa se ne moe primeniti. Tehniko gvoe
predstavlja leguru eleza (Fe) i ugljenika (C) sa primesama kao to su silicijum, mangan, fosfor, sumpor itd.
Prema sadraju ugljenika i nainu na koji se u njemu nalazi, tehniko gvoe se deli na :

elike i

liveno gvoe.

elik je legura eleza (Fe) i ugljenika (C) sa sadrajem ugljenika do 2,14%. Dobija se preradom belog
sirovog gvoa, dobijenog iz ruda gvoa, topljenjem u visokim penicama.
elik predstavlja osnovni gradivni materijal, jer se lako kuje, valja, dobro se obrauje rezanjem, ima visoku
vrstou. Konstruktivni elici imaju manju vrstou i tvrdou, a veu ilavost, postojani su na koroziju, dobro
se zavaruju i lako obrauju deformisanjem. Od ovih elika se izrauju valjani limovi, valjani profili, ipke,
cevi, zakovice, klinovi itd.
CRNI LIM
Valjanjem konstruktivnih elika izmeu valjaka dobija se crni lim. Za pravljenje limarskih elemenata crni lim
se koristi retko, ali se u velikoj meri primenjuje za izradu graevinske bravarije. U prisustvu vode ra, ali se
moe zatititi premazivanjem minijumom, a zatim uljanom bojom. Spajanje crnog lima vri se zavarivanjem,
zakivanjem, savijanjem i tvrdim lemljenjem.
POCINKOVANI LIM
Pocinkovan lim je crni lim prevuen cinkom. U dodiru sa kiseonikom cink gradi cink i oksid, oksidnu prevlaku
koja lim titi od korozije. Pocinkovan lim je najjeftiniji, najlaki i najmanje dilatira sa porastom temperature.
Spaja se pertlovanjem u kombinaciji sa lemljenjem i zakivanjem elinim ili bakarnim zakovicama u
kombinaciji sa lemljenjem.
Vrlo esto se iz estetskih razloga vri bakarisanje pocinkovanog lima. Bakarisanjem, lim dobija bakarni
izgled, ali se smanjuje njegova postojanost.
Runo bakarisanje vri se tako to se ploe pocinkovanog lima istrljaju sitnim peskom, a zatim isperu blagim
rastvorom sone kiseline. Rastvor je blag ukoliko se pri kapanju na zemlju ne primeuje vrenje. Ako se vrenje
primeuje, u sonu kiselinu treba dodavati vodu sve dok se kiselina dovoljno ne razblai. Nakon ispiranja
limova sonom kiselinom, oni se dobro isperu vodom i ostave da se sue. Osuene ploe se premazuju
rastvorom plavog kamena u amonijaku. Kada dobiju boju bakra ispiraju se vodom i ponovo sue, da bi se
nakon suenja premazale kuvanim lanenim uljem.

OBOJANI POCINK (PLASTIFICIRANI)

Obojani pocinkovani lim kao materijal jo je jedan proizvod u metalurgiji razvijen u svrhu borbe protiv
korozije koji zadovoljava dananje potrebe graevinske industrije. Ovaj materijal se pojavio na svetskom
tritu pre manje od 15 godina i od tada njegova popularnost raste. Obojani pocinkovani lim kombinuje
odlina mehanika svojstva pocinkovanog lima sa dodatnom zatitom od korozije u obliku organske
povrinske obrade u irokoj paleti boja.
Poliuretan se nanosi sa obe strane u sloju debljine od 25 mikrometara. Materijal se nakon toga lakira,to
povrini prua dodatnu vrstou. Za razliku od poliestera, poliuretan ne puca niti nastaju mikroskopske rupe.
Tokom oblikovanja,zadrava trajniju nijansu boje pa je otporniji na vremenske uslove. Kriterijum kvaliteta
odreuje meunarodna organizacija ECCA.
LIM OD CINKA
Lim od cinka ima veliku primenu jer se lako obrauje i lemi. Nedostatak mu je to sa porastom temperature
ima velike dilatacije, ali se taj problem moe prevazii izvoenjem sastava koji lako mogu da se skupljaju i
ire. Lim od cinka je postojan jer se na povrini, u kontaktu sa kiseonikom, stvara oksidna skrama koja ga
titi od korozije. Spajanje se vri iskljuivo lemljenjem. Lim od cinka se takoe moe bakarisati.
BAKARNI LIM
Bakar je metal sjajno-crvene boje. Mek je, lako se savija, razvlai, kuje i dobar je provodnik toplote i
elektriciteta. Zbog sklonosti da na vlanom vazduhu gradi sulfatni hidroksid koji ga titi od korozije veoma je
postojan, pa mu je vek praktino neogranien.
Ograniavajui faktor za njegovu iroku primenu je njegova visoka cena. Bakar je otporan na koroziju,
dejstvo morske i slatke vode, ali ga razaraju kiseline i amonijak. Proizvodi se u vidu limova, traka, cevi i ica.
Spajanje se vri tvrdim lemljenjem, pertlovanjem, zakivanjem u kombinaciji sa lemljenjem i zavarivanjem.
MESING
Mesing je legura bakra sa cinkom. Najbolja mehanika svojstva ima mesing sa oko 40% cinka. Mesing se
uglavnom primenjuje za izradu ukrasnih predmeta na objektima. Spajanje se vri tvrdim lemljenjem,
zavarivanjem, zakivanjem u kombinaciji sa lemljenjem.
OLOVNI LIM
Lim od olova se lako obrauje, savija i topi. U prisustvu kiseonika na povrini se obrazuje skrama koja ga
titi od dalje korozije.
Glavni nedostatak olova je da zbog lakog topljenja u poarima obavezno strada. Danas se olovni lim retko
koristi, osim za atmosfere zasiene sumpornom kiselinom. Spajanje se vri zavarivanjem, lemljenjem i
pertlovanjem.

ALUMINIJUMSKI LIM
Aluminijum je posle magnezijuma najlaki metal .Plavkaste je boje. Aluminijum je mek i elastian, dobro se
kuje i valja, dobar je provodnik elektriciteta i toplote. Na vazduhu se aluminijum sjedini sa kiseonikom
stvarajui oksidnu skramu koja ga titi od korozije .Aluminijum je otporan na dejstvo kiselina (izuzetak sone
kiseline). Pri izvoenju limarskih radova treba izbegavati spajanje (zakivanjem, lemljenjem, ili pertovanjem)
razliitih materijala zbog sklonosti raznorodnih limova da pri atmosferskim uticajima grade elektrolitiki spoj.
Naime, tako formiran spoj ima anodu i katodu to izaziva razaranje spoja.
INOKS
Inoks je visoko kvalitetan nerajui elik .Ubraja se meu najjae materijale prikladne za oblikovanje, a
nakon oblikovanja ne menja svoj oblik. Obrada inoksa mogua je pri niskim temperaturama i nije lomljiv
poput drugih materijala. Inoks se u graevinarstvu upotrebljava zbog svog izgleda i istrajnosti, kao i
otpornosti na koroziju.