Pumpe

su komponente
hidraulinog sistema koje
dovedenu mehaniku energiju
transformiu u energiju radnog
fluida.
Pri tom se uspostavlja kretanje
radne tenosti i poveava joj se
pritisak.

Pumpe treba da imaju sledee

karakteristike:
minimalnu masu i zapreminu,
pouzdanost u radu,
dug vek trajanja,
dobar stepen iskorienja,
da su jednostavne za odravanje,
da nisu bune pri radu i
da imaju malu nabavnu cenu.

Radni element pumpe je deo koji usisava i

potiskuje radnu tenost, dok je radna
komora prostor u pumpi u koji se usisava
radna tenost.
U zavisnosti od kretanja radnog elementa,
pumpe se dele na:
obrtne (zupaste, krilne i zavojne)
translatorne (klipne i membranske)

Zupaste pumpe su pumpe kojima su

potiskujui elementi zubi zupanika.
Obrtanjem dva spregnuta zupanika stvara
se pokretni radni prostor izmeu zubaca i
kuita.
Obzirom na nain sprezanja zupanika,
zupaste pumpe mogu biti:
pumpe sa spoljnim ozubljenjem
pumpe sa unutranjim ozubljenjem

Na slici je prikazana
pumpa sa spoljnim
ozubljenjem.
Pogon se dovodi preko
vodeeg vratila, koje je
povezano sa vodeim
zuanikom, ije se
okretanje prenosi i na
voeni zupanik.
Radna tenost
zahvaena meuzubljem
prenosi se sa usisne
strane na potisnu
stranu.

Odlikuju se
jednostavnom
konstrukcijom, malim
gabaritima i niskom
cenom, a mane su joj
to je veoma buna,
nije podesiva i to
ostvaruje nie pritiske.

Za ostvarivanje veih
protoka koristimo
zupastu pumpu sa
unutranjim
ozubljenjem, kod koje
se pogon dovodi na
vratilo koje je
povezano sa vodeim
zupanikom.

Obrtanje vodeeg
zupanika sa spoljnim
ozubljenjem prenosi se
na voeni zupanik, koji
je sa unutranjim
ozubljenjem.
Radna tenost,
zahvaena meuzubljem
zupanika, prenosi se sa
usisne strane na potisnu
stranu

Ova pumpa ostvaruje

neto nie pritiske i
neto je
komplikovanije
konstrukcije, pa je
zbog toga i skuplja

Krilne pumpe su
pumpe kod kojih su
krilca potiskujui
elementi, kojih
najee ima od 10 do
12, a radna komora je
prostor izmeu
krilaca, statora i
rotora.

Obrtanje pogonskog
vratila prenosi se na
rotor (2). Usled dejstva
centrifugalne sile
krilca (4) se izvlae iz
rotora i prate
unutranjost statora
(1). Radna tenost,
zahvaena iz usisnog
voda (3) krilcima,
prebacuje se u potisni
vod (5).

Krilne pumpe su
jednostavne za izradu,
rukovanje i odravanje.
Rade na niskim i
srednjim pritiscima i
imaju veliki protok.
Osetljive su na udarne
pritiske, koji mogu da
polome krilca.

Zavojne (vijane)
pumpe su pumpe kod
kojih su zavojnice
potiskujui elementi.
Obrtanjem jedne ili
vie spregnutih
zavojnica stvara se
pokretni radni prostor
izmeu zavojnica i
kuita.

Pogon se dovodi preko

vratila, koje je vrsto
spregnuto sa
zavojnicom.
Radna tenost
zahvaena
meuprostorom
izmeu zavojnice i
kuita, prebacuje se
sa usisne strane na
potisnu stranu.

Zavojne pumpe odlikuju

se tihim radom,
pouzdanou i ne
stvaraju pulsacije
protoka.
Mane su im to su
sloene izrade, to su
dugake, to ostvaruju
nie pritiske i to su
nepodesive.
Primenjuju se ee u
naftnoj industriji.

Radni element klipne pumpe je klip koji se

kree translatorno oscilatorno, pri emu
usisava i potiskuje radnu tenost.
Radna komora klipne pumpe je prostor
izmeu ela klipa i cilindra.
Klipne pumpe mogu imati jedan ili vie
cilindara, kao i mogunost podeavanja
protoka.

Klipne pumpe se dele na aksijalne i

radijalne.
Kod aksijalnih klipnih pumpi cilindri su
rasporeeni aksijalno, odnosno paralelno sa
osom, dok kod radijalnih klipnih pumpi
cilindri su smeteni radijalno u odnosu na
rotor, a ose cilindra lee u istoj ravni.

Kod aksijalnih klipnih

pumpi sa nagnutom
ploom moe da bude
ugraen mehanizam
za zaokretanje
nagnute ploe u
odnosu na sredinji
poloaj, ime se
podeava protok.

Aksijalne klipne pumpe

rade na srednjim i
visokim pritiscima i
imaju veliki protok.
Male su im mase i
zapremine po jedinici
snage.
Stepen iskorienja je
veliki.

Radijalne klipne
pumpe rade na
srednjim i visokim
pritiscima, a protok je
manji nego kod
aksijalnih klipnih
pumpi.
Stepen iskorienja je
kao i kod aksijalnih
klipnih pumpi, a masa
i zapremina po jedinici
snage su vee.

Radni element
membranske pumpe
je membrana od
gumiranog platna.
Princip rada
zasnovan je na
ugibanju membrane,
koja obavlja funkciju
klipa.

Na slici su oznaeni sledei delovi:

(1) vazduna komora;

(2) distributivni centar vazduha srce pumpe,
mehanizam koji poveava ili sniava pritisak
u vazdunoj komori, odnosno otvara potisni ili
usisni vod;
(3) spoljni klip membrane;
(4) unutranja membrana klipa njen
zadatak je da sprei kontakt vazduha i radne
tenosti;
(5) kuglasti ventil omoguava otvaranje /
zatvaranje usisnog i potisnog voda;
(6) sedite ventila;
(7) potisni kolektor olakava radnoj tenosti
izlaz iz pumpe;
(8) komora sa radnom tenou;
(9) membrana;
(10) usisni kolektor omoguava radnoj
tenosti ulazak u pumpu;