How Vladimir Putin Set the Stage for His Talks With Obama on Syria

27.09. Time
(28 )
, : !,
Time.
2011 .
,

.

,
ID.

.
,
.
.
,

.
, .

,

.


. ,
15
.
- .

. ,
,
.
, .
Finansijski rat Vaingtona protiv Kine i kolaps dolara
Posted date: 26, 2015In: SPEKTAR
Webtribune.rs
Kinezi trenutno pokuavaju da oduzmu monopol amerikom dolaru. Oni
prodaju svoje amerike obveznice, istovremeno nagomilavajui zlato
i otvarajui regionalne banke za distribuciju sopstvene valute.
To e im olakati pristup tritima kapitala i zatititi ih od finansijske manipulacije
Vaingtona i Vol strita.
Plaei se da e Kina oboriti dolar, SAD su pokuale da unite kinesko trite
poveavajui vrednost kineske valute. Kina je regulisala trite i izvrila kvantitativno
olakavanje svoje valute kako bi odrala niske cene kineskih proizvoda.
Kvantitativno olakavanje Pekinga je odgovor na finansijske manipulacije Vaingtona i
Vol Strita. tavie, Vaington se nije nadao da e Kinezi odgovoriti tako to e
prodavati amerike obveznice.
Finansijski rat protiv Kine i Rusije: Ameriki rat protiv Zajednice sudbine
Poto Kina i Rusija menjaju finansijsku arhitekturu sveta, ameriki dolar postepeno
biva neutralisan. ak se i monopol Vaingtonovog Breton Vuds sistema, koji su

formirali Meunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, nalazi pred izazovom, a
glavni konkurenti su Nova razvojna banka BRICS-a (NDB) i Azijska banka za
infrastrukturna ulaganja (AIIB).
Carstvo SAD je bilo svesno da se ine koraci za menjanje finansijskog poretka, ali tek
kada je odran sastanak BRICS-a i angajske organizacije za saradnju (SCO) u Ufi,
Amerikanci su shvatili da ekonomski rat mora da se proiri sa Rusije i na Kinu.
Banke i vlasti u Evropskoj uniji su poele da preispituju upotrebu kineske nacionalne
valute, juana, kao rezervne valute, ponajvie zbog njegove stabilnosti. To je jedan
od faktora koji znaajno zabrinjava Vaington i koji je i doveo do finansijskog rata
protiv Kine.
Koristei spekulacije kao psiholoko oruje i manipulaciju trita, SAD su pokrenule
finansijski napad protiv Kineza. To je uinjeno kroz pokuaj obaranja kineske berze i
smanjivanje poverenja investitora u kinesku ekonomiju.
Meutim, Peking je reagovao brzo tako to je uveo kontrolu nad povlaenjem
ulaganja. To je spreilo rasprodaju akcija i eksploziju amerike finansijske bombe.
Poto je vrednost juana poela da raste, Peking je sproveo kvantitativno olakavanje
kako bi smanjio vrednost valute i kako bi spreio opadanje izvoza.
Kongres SAD i Bela kua su odmah optuili Kineze za finansijsku manipulaciju i
zahtevali od Pekinga da ne podeava svoju valutu. Amerikanci su eleli da poremete
kinesku ekonomiju i trite podizanjem vrednosti juana.
Kineski zmaj ponovo udara: Peking se reio svojih amerikih obveznica
Kina se sveti za svaki udarac. Poto su amerike finansijske institucije pokuale da
smanje poverenje kineskih investitora psiholokim taktikama, Peking je najavio da je
kupio 600 tona zlata u roku od mesec dana i prodao 17 milijardi amerikih dolara iz
svojih rezervi.
Dakle, Kina je naglo prodala gomilu amerikih obveznica, i to ak 143 milijarde dolara
u roku od tri meseca, prodavi u avgustu dodatnih 100 milijardi dolara u razmaku od
dve nedelje.
Inae, Kinezi su iskoristili ove dolare da kupe sopstvenu valutu, odabravi pravi
trenutak za prodavanje amerikih obveznica.
Krah dolara i uspon juana
Vol strit bi trebalo da bude zabrinut zbog moguih ekonomskih problema u SAD
nakon pokuaja potinjavanja Kine. Usporavanje kineske ekonomije je u stvari
odvlaenje panje od kraha SAD.
Inae, Peking je odabrao Katar kao svoj centar za regionalnu razmenu u juanima za
Bliski istok, s ciljem zaobilaenja amerike finansijske strukture i lakeg pristupa nafti
i prirodnom gasu sa Bliskog istoka i iz severne Afrike.
SAD se pripremaju za hibridno ratovanje protiv Rusije na Baltiku
Posted date: 27, 2015In: SPEKTAR
Webtribune.rs
SAD se pripremaju za mogu rat protiv Rusije na Baltiku u Evropi, navode
nemaki mediji. U izvetaju se navodi da su sve ratne igre NATO-a
koje su organizovane u regionu usmerene na pripremanje za
razliite scenarije vojnog odgovora.
Pentagon je promenio svoje vojno delovanje kada je Moskva u pitanju, birajui
direktne susede Rusije u baltikom regionu za bojno polje, pie Deutsche Wirtschafts
Nachrichten (DWN).
Ono na ta se SAD fokusiraju jeste hibridno ratovanje, koje ne podrazumeva samo
redovnu vojsku, ve destabilizaciju regiona putem masovnih okupljanja i sajber
napada na kritinu infrastrukturu, navodi DWN.
SAD su konflikt u Ukrajini iskoristile kao katalizator za nove pripreme: Ruska invazija
istone Ukrajine je primorala SAD da sastave nove planove za vanredne situacije,

rekla je biva amerika zamenica sekretara odbrane i koosniva Centra za novu

ameriku bezbednost (CNAS), Miel Flurni.
Meutim, Moskva je u vie navrata negirala uestvovanje u ukrajinskom konfliktu.
Uprkos brojnim optubama Kijeva i Zapada da Rusija podrava pobunjenike regione
Donjeck i Lugansk u istonoj Ukrajini orujem i vojskom, nema nijednog dokaza koji
potvruje te tvrdnje.
Ipak, otkad je poela kriza u Ukrajini, broj ratnih igara u Evropi koje je sproveo NATO
se naglo poveao, a sve vojne vebe su usmerene na odgovor u situaciji u kojoj Rusija
napada Baltik.
Kako navode nemake novine, ruska pretnja je iskoriena kao izgovor za
opravdanje jaanja vojske u dravama lanicama NATO-a u istonoj Evropi i
dovoenje amerike vojske u Evropu.
DWN dodaje da samo u Nemakoj ima 40.000 amerikih vojnika, a da na Baltik tek
treba da stignu dodatni ameriki tenkovi i artiljerija.
Za sada Pentagon planira ratne igre samo u baltikim dravama. Meutim, nuklearne
opcije se takoe preispituju. Nedavni izvetaji ukazuju na to da bi ameriko nuklearno
oruje moglo uskoro da stigne u Nemaku uprkos odluci iz 2009. godine da se povue
ameriki nuklearni arsenal.
Prole nedelje se u medijima navodilo da Pentagon preispituje i menja svoje planove
za vanredne situacije u sluaju rata protiv Rusije po prvi put od raspada Sovjetskog
saveza.
Obzirom na bezbednosne okolnosti i delovanje Rusije, postalo je oigledno da
moramo nadograditi planove koje smo uvali kao odgovor na potencijalnu agresiju
Rusije protiv neke NATO lanice, rekao je vii oficir odbrane upoznat sa planovima.
Ruski predsednik, Vladimir Putin, rekao je italijanskim medijima u junu da takvo
zastraivanje ne treba da se uzima za ozbiljno, naglaavajui da ruska vojska nije
globalna, ofanzivna niti agresivna i da nema skoro nijednu bazu u inostranstvu.
On je dodao da su one baze koje postoje u inostranstvu zaostavtina iz sovjetske
prolosti.
Mislim da samo luda osoba ili neko ko sanja moe da zamisli da Rusija iznenada
napadne neku NATO lanicu. Mislim da neke drave prosto koriste preplaenost ljudi
kako bi dobile vojnu, ekonomsku, finansijsku ili neku drugu pomo, rekao je tada
Putin.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je u avgustu navelo da su SAD pojaale svoje
vojno prisustvo na granici s Rusijom kako bi ostvarile dominaciju u Evropi, dodavi
da je vojno nagomilavanje kontraproduktivno i da predstavlja finansijski teret za
brojne drave, odvlaei panju od drugih veih pretnji.
Nakon izvetaja da su ameriki projektili i municija postavljeni na odreenu lokaciju
u istonoevropskim dravama, ruski zamenik ministra odbrane, Anatolij Antonov,
izjavio je da NATO provocira Rusiju da pone sa trkom naoruanja.
I Rusija i NATO u poslednje vreme odravaju brojne vojne vebe, budno motrei jedno
na drugo.
Vojska SAD je u avgustu pokrenula najvee NATO vazdune vebe u Evropi jo od
Hladnog rata, nazvavi to pokuajem ojaanja bezbednosti i stabilnosti u regionu.
Oko 5.000 vojnika iz 11 NATO drava lanica je uestvovalo u tim vebama, navela je
amerika vojska.
Poetkom meseca, SAD su poslale dva MQ-1 Predator dalekometna drona za izvianje
i 70 avijatiara u Letoniju radi obuke.
Rusija je odgovorila na vebe NATO-a svojim vebama u kojima je uestvovalo vie od
95.000 vojnika.
Litvanija, Letonija i Estonija su u maju zatraile uspostavljanje permanentnih NATO
baza, navodei da Rusija moe da ih pregazi za samo par sati od poetka napada.
Moskva je ovaj potez iskritikovala poto se kosi sa Osnivakim aktom NATO-a iz 1997.
godine.

Asad jedini preiveo arapsko prolee

Posted date: 28, 2015In: SPEKTAR
Tanjug
Sirijski predsednik Baar al Asad preao je put od otpadnika do potencijalnog
partnera
zahvaljujui
svojim
saveznicima
Rusiji
i
Iranu
tokom
etvorogodinjeg graanskog rata, ali i strahovanjima Zapada od pretnjih
dihadista.
Asad, koji se na vlasti nalazi 15 godina, zapravo je jedini preiveo arapsko prolee
koje je pokosilo vladare irom Bliskog istoka i Severne Afrike. Dok su pre samo
nekoliko meseci, Asadove snage nizale poraz za porazom od Islamske drave i grupa
povezanih sa Al Kaidom, sada se stie utisak da je poeo da ubire plodove politike
koja igoe sve njegove protivnike kao teroriste, a njegov reim predstavlja kao
bedem protiv ekstremizma.
Sirijski predsednik takoe ima znaajnu podrku monih saveznika Irana i Rusije koji
mu pruaju vojnu, finansijsku, ali i diplomatsku podrku. Prethodnih nedelja, kako se
navodi, Rusija je slala vojnike, borbene avione i oruje Asadovom reimu izazvavi
time zabrinutost Zapada na elu sa Vaingtonom.
Mislim da je privremena i Pirova pobeda Asadovog reima posledica dobre stare
cinine realpolitike, kae Karim Bitar, profesor na Institutu za meunarodne i
strateke odnose.
Konano, Rusi i Iranci imaju mnogo vei ulog nego Zapad, oni su ostali mobilisani,
nefleksibilni i beskompromisni, dok protivnici Asadovog reima nisu imali jasnu
strategiju i platili su visoku cenu svog pogrenog metoda, objanjava on.
Posle izbijanja demonstracija protiv Asada u martu 2011. godine, Asad je svoj reim
uspeo da predstavi kao borca u ratu protiv terorista, a uspon dihadista Islamske
drave posluio mu je kao tvrdnja da njegova vlada brani Siriju od varvarstva. To je
potkrepljeno i relativnim neuspehom koalicije protiv IS predvoene SAD koja ne
sarauje sa sirijskim predsednikom.
Asad je uspeo da igra na kartu vremena i nadivi poetni optimizam arapskog
prolea koje je u nekim sluajevima stvorilo prostore bezakonja pogodne za
radikalne grupacije, kae Bitar.
Asadov reim izvukao je korist od trijumfa kontrarevolucionarnog narativa na
regionalnom nivou. Veina zapadnih zemalja vratila se na pogrenu ideju da je
autoritarni nacionalizam u arapskom svetu jedina odbrana od radikalnog islama,
zakljuuje on.
Murijel Aseburg, saradnik nemakog Instituta za meunarodne i bezbednosne
poslove, smatra da su Asadovi protivnici previe podeljeni i da ne ele da se angauju
ili podre sirijske pobunjenike u pokuajima da ga zbace s vlasti.
Njegove pristalice, sa druge strane, pruaju mu konstantnu i snanu vojnu,
diplomatsku i finansijsku podrku, navodi on.
Jazid Sajig, saradnik u Karnegi centru za Bliski istok, istie da je Asadova dugovenost
na vlasti delimino posledica pasivnosti njegovih protivnika, ukljuujui SAD.
Zapad je, navodi on, zabrinut zbog rastue snage Islamske drzazve i izbeglikog
talasa iz Sirije koji je stigao do Evrope prethodnih nedelja.
Glavni problem je to zapadne sile nikad nisu elele da se vie angauju u Siriji, a to
ni sada ne ele, a ne znaju ta da rade sa Islamskom dravom, kae on.
Sa druge strane, Rusija je napravila mudar potez.
Ponovo je pomerila ravnoteu, pomogla Asadu da kupi vreme, uinila da se Rusi
smatraju znaajnima, Amerikance naterala u defanzivu, a da pri tome nije mnogo
toga promenila na terenu, zakljuuje on.
The evil empire of Saudi Arabia is the Wests real enemy
27.09. Indipendent

 , . ,
, .

.
, ,
. , ,
, ,
, , ,
.

,
. ,
.

. .

( )

, .

.

. , 769 ,

.
, ,
. .
, ,
.
, .
200
, .
, ,
.
,
, .

14- 11
.
,

. ,
.
. ,
,
.
, .
.

, .
?
Putin: Da li shvatate ta ste uradili na Bliskom istoku?
28.09 Tanjug

Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je danas da je saradnja sa teroristima na

Bliskom istoku dovela do oruanih sukoba i da je nesaradnja sa sirijskim
predsednikom Baarom Al Asadom velika greka, jer je on borac protiv terorizma.
NJUJORK - Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je danas da je saradnja sa
teroristima na Bliskom istoku dovela do oruanih sukoba i da je nesaradnja sa
sirijskim predsednikom Baarom Al Asadom velika greka, jer je on borac protiv
terorizma.
"Da li shvatate ta ste uradili"? upitao je Putin u govoru na generalnoj debati na
Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Ruski predsednik je istakao da su pokuaji potkopavanja autoriteta i legitimiteta UN
veoma opasani i da su akcije bilo koje drave mimo rezolucije UN nelegitimne i u
suprotnosti sa Poveljom svetske organizacije i meunarodnim pravom.
Razlika u miljenjima u UN uvek je bilo, kao prava na veto, to je sasvim prirodno za
tako raznovrsne organizacije, a sutina UN je traganje za kompromisom, rekao je
Putin.
Ruski predsednik je istakao da je okonanje sukoba u Ukrajini mogue samo uz
potpuno potovanje Sporazuma iz Minska, kao i da se ciljevi Ukrajine ne mogu
ostvariti pretnjama i silom oruja.
Delegacija Ukrajine napustila je salu neposredno pre poetka Putinovog obraanja, a
prethodno je za vreme govora ukrajinskog predsednika Petra Poroenka, salu
napustila ruska delegacije.
Kriza u Ukrajini posledica irenja NATO
Ruski predsednik ocenio je da nije bilo razloga za irenje NATO na istok, a da je kriza
u Ukrajini posledica ekspanzije Severnoatlantskog saveza.
"Zato su nastavili liniju irenja NATO posle raspada Sovjetskog Saveza i ukidanja
Varavskog pakta? NATO ne samo da je opstao, nego je nastavio irenje svoje vojne
infrastrukture", naveo je Putin.
Ruski predsednik je objasnio da su istonoevropske zemlje stavljene pred lani izbor
izmeu istoka i zapada, a takva logika konfrontacije morala je pre ili kasnije da
dovede do ozbiljne geopolitike krize, to se dogodilo u Ukrajini.
Opasno je flertovati sa teroristima
Putin je upozorio na opasnost od flertovanja sa teroristima i osudio naoruavanje
"umerene opozicije" na Bliskom istoku, istiui da je situacija na Bliskom istoku "vie
nego opasna".
Ruski predsednik rekao je da neke zemlje pokuavaju da iskoriste terorizam za svoje
potrebe, nadajui se da e se na kraju nekako reiti terorista, odnosno u krajnjem
sluaju ih likvidirati, ali da teroristi nisu primitivni i glupi.
"Onima koji tako postupaju ili misle hteo bih da kaem - gospodo, imate posla sa
ljudima koji su okrutni, ali nisu glupi i primitivni. I dalje ne znamo ko koga zapravo
iskoritava za svoje potrebe", naveo je Putin u obraanju Generalnoj skuptini UN u
Njujorku.
On je predloio razmatranje rezolucije UN o koordiaciji svih snaga u borbi protiv
Islamske drave i pozvao na izradu detaljne analize pretnji na podruju Bliskog istoka.
"Predlaemo razgovore o mogunosti usklaivanja rezolucije o koordinaciji svih koji se
bore protiv Islamske drave. Takva koordinacija treba da se zasniva na Povelji UN",
rekao je ruski predsednik.
Putin je izrazio nadu da e meunarodna zajednica biti u stanju da razvije
sveobuhvatnu strategiju za koordinaciju politike i socio-ekonomsku rekonstrukciju na
Bliskom istoku, a "onda ne bi bilo potrebe za izgradnjom izbeglikih kampova".
On je ocenio da je situacija na Bliskom istoku "vie nego opasna" i da je licemerno i
neodgovorno osuivati terorizam i istovremeno muriti na kanale finansiranja
terorista, koji ukljuuju trgovinu drogom i ilegalnu trgovinu naftom i orujem.

28.09 Lokalno
,
? ?
? . ,
.
,
,
, 240 000
,
.
,
,
.

, -
.

,
.
:
,
. , , , ,
: , .
,

1979 .

, 2008

:
.
.
.
2013
,
.
. :
.
:

,
, ,
.
, ( )
,
.
,
, .
: , , ,
, .

.

50 , .
,

.
.
?
,
,
.
, :

, , , , , .

Kina se ukljuuje u borbu protiv Islamske drave

28.09 Tanjug
Kina e pomoi sirijskoj vladi u borbi protiv Islamske drave slanjem "vojnih
savetnika", izjavili su sirijski vojni zvaninici.
DAMASK/PEKING - Kina e pomoi sirijskoj vladi u borbi protiv Islamske drave
slanjem "vojnih savetnika", izjavili su sirijski vojni zvaninici.
Vest dolazi u trenutku poto su se Rusija, Iran, Irak i Sirija dogovorili da
uspostave zajedniki informacioni centar u Bagdadu kako bi koordinisali svoje
operacije protiv ekstremista ID, prema vojno-diplomatskim izvorima.
"Kinezi e stii u narednim sedmicama", rekao je jedan sirijski vojni zvaninik
za veb sajt Al-Masdar Al-Arabi iz Libana, preneo je AP.
U izvetaju se navodi da je jedan kineski brod na putu ka Siriji sa desetinom
"vojnih savetnika", nakon ega Kina planira slanje vojnika.
Brod je proao Suecki kanal u Egiptu i kree se Sredozemnim morem, navodi
amerika agencija.
Prema tom veb sajtu, kineski vojni savetnici e se pridruiti ruskom osoblju u
oblasti Latakija.
Hrvatski "Veernji list" pie da su nagaanja o tome da je Kina odluila da se
aktivno ukljui u zbivanja na sirijskoj geopolitikoj sceni dobila svoju potvrdu
prethodnog dana kada je u sirijsku luku Tartus, gde se nalazi i ruska pomorska
baza, uplovio kineski nosa aviona.
Sa jo jednom kineskom raketnom topovnjaom koja mu se nalazi u pratnji,
nosa aviona predstavlja jezgro kineske borbene ekspedicije koja bi sledeih
dana trebalo da pone s borbenim delovanjima protiv ID.
Izvesno je da se Kina sprema za dugotrajan boravak u Siriji, jer Peking planira
i razmetanje borbenih helikoptera Z-18 i kontingenta od najmanje 1000
kineskih marinaca koji e se, zajedno s ruskim i iranskim vojnicima, boriti u
kopnenim operacijama protiv IS u Siriji.
Uz ID sa jedne strane i zapadnu koaliciju predvoenu SAD sa druge strane,
sada se na sirijskom bojitu stvara nova, velika "istona koalicija", koja
obuhvata Rusiju, Kinu, Siriju, Irak i Iran, to bi moglo da poremeti snage i
odnose, navodi hrvatski list.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, odgovarajui na pitanje o prisustvu Rusije
u Siriji, nedavno rekao da su njene aktivnosti ograniene na snabdevanje
sirijske vlade orujem, obuku i obezbeivanje humanitarne pomoi za sirijski
narod.

Sitel 28.09
",
.

 ? ",
, ,

,
.
- . ,
,
.
,
,, ,
,
.
.
Oland: Saradnja sa Rusijom i Iranom, ali bez Asada
28.09. tanjug
Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je danas da e Francuska raditi zajedno sa
Rusijom i Iranom na okonanju sukoba u Siriji, ali da Teheran i Moskva treba da
shvate da sirijski predsednik Baar al Asad ne moe da bude deo politike tranzicije.
NJUJORK - Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je danas da e Francuska raditi
zajedno sa Rusijom i Iranom na okonanju sukoba u Siriji, ali da Teheran i Moskva
treba da shvate da sirijski predsednik Baar al Asad ne moe da bude deo politike
tranzicije.
"Rusija, Iran kau da ele da budu vie ukljueni u politiko reenje. Treba da radimo
sa ovim zemljama, da im kaemo da reenje odnosno tranzicija mora da se desi, ali
bez Baara al Asada", rekao je Oland novinarima na marginama 70. Generalne
skuptine Ujedinjenih nacija u Njujorku, prenosi Rojters.
Prethodno je ameriki predsednik Barak Obama govorei u UN rekao da su SAD
spremne da rade zajedno sa Rusijom i Iranom na prevazilaenju krize u Siriji, ali je
ponovio da budue reenje ne moe da znai povratak na predratni "status kvo",
odnosno vlast Baara al Asada.
Ruki predsednik Vladimir Putin je, meutim, u Ujedninim nacijama, rekao da je
nesaradnja sa sirijskim predsednikom Baarom Al Asadom velika greka, jer je on
borac protiv terorizma.
Davutoglu: Reenje za Siriju nemogue uz prisustvo Asada
28.09. Tanjug
Turski premijer Ahmet Davutoglu rekao je danas u Njujorku da reenje sirijskog
sukoba nije mogue uz prisustvo sirijskog predsednika Baara al-Asada.
NJUJORK - Turski premijer Ahmet Davutoglu rekao je danas u Njujorku da reenje
sirijskog sukoba nije mogue uz prisustvo sirijskog predsednika Baara al-Asada.
Davutoglu je to rekao na konferenciji za novinare u seditu Ujedinjenih nacija u
Njujorku gde prisustvuje Generalnoj skuptini, prenela je turska televizija TRT.
On je kazao da Asad ne moe da bude uesnik tranzicionog procesa za ratom
razorenu Siriju.
"Asad je najodgovornija linost za sirijsku krizu. On je poinio zloine protiv
ovenosti. Tranzicioni proces je potreban Siriji i to bez Asada i grupa koje su
ukljuene u zloine", rekao je Davutoglu, prenele su agencije.
Premijer Turske je rekao i da je njegova zemlja spremna da radi sa svim zemljama,
ukljuujui i Rusiju, u pronalaenju politikog reenja za Siriju bez predsednika Baara
al-Asada i za slamanje ekstremistike grupe Islamska drava (IS).
"Spremni smo da saraujemo s bilo kojom zemljom koja se bori protiv Islamske
drave", rekao je on.

"Nama treba solidarnost sa svim zemljama, ukljuujui Rusiju, da bi bila izvrena

tranzicija u Siriji na miran nain, a u novoj Siriji ne treba da bude nimalo mesta za
Asada ili IS", rekao je on.
- :
29.09. RSE
, ,
. , ,
,
.
, ,
,

-,
. , , -
,

.
,
,
.
90 , .

.

.
,
.


.
, .
,
,
,
.
,
,

.
, , ,
,
.

.
Ambasador Sirije: Putin u Njujorku raskrinkao politiku Zapada
Tanjug 29.09.2015Ruski predsednik ispravno shvata dogaaje na Bliskom istoku a u
svom istupanju na generalnoj debati zasedanja Generalne skuptine UN (GS UN) vrlo
jasno je raskrinkao licemernu politiku Zapada prema Siriji, izjavio je danas stalni
predstavnik Sirije pri Svetskoj organizaciji Baar Dafari.
NJUJORK - Ruski predsednik ispravno shvata dogaaje na Bliskom istoku a u svom
istupanju na generalnoj debati zasedanja Generalne skuptine UN (GS UN) vrlo jasno
je raskrinkao licemernu politiku Zapada prema Siriji, izjavio je danas stalni
predstavnik Sirije pri Svetskoj organizaciji Baar Dafari.

"Sve je vrlo pravilno analizirao, rastavio na slojeve ono to se deava. On zna prave
razloge za to", rekao je Dafari ruskoj agenciji TASS.
Prema izjavi sirijskog diplomate, ruski lider je prvi put rekao da je "Islamska drava"
(IS) proizvod Zapada "razraena u laboratorijama zapadnih obavetajnih struktura".
TASS podsea da je Putin na 70. zasedanju GS UN u njegovom govoru nazvao
nelegitimnim svako postupanje zemalja mimo Povelje UN i pozvao na formiranje
iroke antiteroristike koalicije na osnovu meunarodnog prava i Povelje.
Putin je, takoe, predloio da Savet bezbednosti UN razmotri mogunost usvajanja
rezolucije o koordinaciji svih snaga koje se bore protiv IS.
Ruski predsednik je ukazao da se zbog "agresivnog vojnog meanja" stvorio vakuum
vlasti u nekoliko zemalja Bliskog istoka i severne Afrike i "doveo do formiranja zona
anarhije, koje su odmah poeli da popunjavaju ekstremisti i teroristi".
"A sada redove radikala popunjavaju i lanovi tzv. umerene sirijske opozicije koju
podrava Zapad. Prvo ih naoruavaju, obuavaju, a oni potom preu na stranu tzv.
IS", rekao je Putin, dodajui da ni IS nije nikla niotkuda, ve su je "od poetka
negovali kao orue protiv nepoeljnih sekularnih reima", prenosi TASS.
Fier i Kurc: Ukljuite Asada u reavanje krize
29.09. B92
Predsednik Austrije Hajnc Fier i ef diplomatije Sebastijan Kurc zalau se za
ukljuenje predsednika Sirije Baar al Asada u reenje sirijskog konflikta.
Za zaustavljanje talasa izbeglica neophodno je u reavanje sirijske krize ukljuiti
Asada, istakli su Fier i Kurc u Njujorku. bPrema njihovim reima za pregovaraki sto
moraju biti dovedeni svi "igrai". Fier i Kurc su, u izjavi novinarima, kako prenosi APA,
rekli da broj drava koje se s tim slazu neprestano raste. Asad due nije bio opcija,
ali mora biti osnovni cilj da se rei sirijska kriza, naglasio je Fier koji je na tu temu
razgovarao i sa jordanskim kraljem Abdulahom. Oko reenja sirijske krize postoji spor
izmeu SAD i Rusije, pri emu je pre svega re o politikoj budunosti Asada.
Ameriki predsednik Barak Obama je protiv njegovog ukljuenja u reenje, dok je
ruski predsednik Vladimir Putin stao iza Asada.