INTERFERENCIJA SVETLOSTI

Interferencija svetlosti je pojava medusobnog

pojacavanja ili slabljenja svetlosti u slucaju
kada se dva svetlosna zraka nadu u istoj tacki
u prostoru.
Pojava interferencije svetlosti, mo e se javiti u
trajnom obliku samo sa koherentnom
svetlo du (svi zraci osciluju u istoj fazi).

Utakciuprostorudokojedospevaju2svetlosnazrakadolazidonjihovogslaganjatjdointerfer
encije.Amplitudarezultujudegoscilovanjasvetlosnogtalasaiznosi:
Akorazlikaufazamadvejuoscilacijasvetlostiostajeistausvakojtackiprostora,svetlosni
talasisenazivajukoherentnim,aakosetarazlikaneprekidnomenjapovrednostisavremenomu
istojtackitjuraznimtackamauprostoruuistomtrenutkuvremenasunekoherentni.
123.JPG

Nekoherentni:
Intezitet svetlosti: Jr=J1+J2
Koherentni:
Intezitet svetlosti:
cos(F2-F1)>0, negde se javlja maximum
cos(F2-F1)<0, negde se javlja minimum
inteyitet.JPG

untitled.JPG
Slucaj kada su inteziteti svetlosti jednaki tj J1=J2
Tackasa maksimumom inteziteta svetlosti Jr=2J1
Tackasa minimumom inteziteta svetlosti Jr=0
Do konstruktivneinterferencija dodi de kada 2 snopa dospevaju sa
razlikama u fazama jednakim 2np, a destruktivnekada je razlika u
fazama jednaka (2n+1)p.

prizma.jpg
Frenelov metod sa
biprizmama

ogledala.jpg
ogledal1.jpg
Frenelova metoda sa ogledalima

Polo aj i rastojanje svetlih pruga zavisi od talasne du ine svetlosti.

Rastojanje pruga kod Frenelovih ogleda:
zadnje.bmp

jang1.JPG

1.jpg

2.jpg

final.jpg

jang12.JPG

jang123.JPG

Do pojacanja svetlosti dodi de ako je razlika u

putu svetlosti jednaka celobrojnom umno ku
talasne du ine svetlosti tj.
dsina=k.
Do destruktivne interferencije dodi de ako je
putna razlika jednaka neparnom umno ku
talasne du ine tj
dsina=(2k+1).
Ove jednacine omogudavaju da se izracuna
talasna du ina odredene svetlosti.