UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

AAK

INTERNI IZVETAJ

SISTEM ZA MONITORING TOPLOTNE

KOMFORNOSTI U RADNOM I
IVOTNOM PROSTORU
PROJEKAT TR32043
MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOKOG RAZVOJA

LABORATORIJA ZA RAUNARSKU TEHNIKU

AAK
2013.

Projekat:
Verzija: 1.01
Razvoj i modelovanje energetsko efikasnih,
adaptibilnih, vieprocesorskih i viesenzorskih
TR32043
elektronskih sistema male snage
Laboratorija za raunarsku tehniku

Datum: 14. februar 2013

SISTEM ZA MONITORING TOPLOTNE KOMFORNOSTI U

RADNOM I IVOTNOM PROSTORU
Toplotni komfor predstavlja skup mikroklimatskih uslova pod kojima se ovek osea
ugodno. Oseaj temperaturne komfornosti zavisi od brojnih faktora koji se mogu podeliti na
personalne faktore i ambijentalne faktore. Personalni faktori zavise od aktivnosti koju osoba
obavlja (leanje, sedenje, kretanje), uzrasta, pola i fizikog stanja osobe, kao i od naina
odevanja. Ambijentalni faktori obuhvataju faktore koji mogu uticati na oseaj temperaturne
komfornosti, a da nisu direktno vezani za oveka. Oni obuhvataju temperaturu i vlanost
vazduha, brzinu strujanja vazduha i toplotno radijaciono zraenje. Temperatura vazduha
predstavlja parametar na osnovu koga telo sa lakoom moe definisati razliku izmeu
termiki komfornih i nekomfornih uslova. Za razliku od temperature, ovekov organizam nije
u stanju da detektuje promenu relativne vlanosti vazduha koja znaajno moe da utie na
oseaj temperaturne komfornosti. Primarni mehanizam za regulaciju telesne temperature
baziran je na transpiraciji vode putem koe na osnovu kojeg se telo oslobaa suvine toplote.
Ukoliko relativna vlanost vazduha postane previe visoka, koa nee biti u stanju da se
oslobaa vika tenosti kako bi se telo rashladilo. Zbog ovog efekta ovek osea viu
temperaturu od realne, to dovodi do znojenja, a u ekstremnim uslovima moe dovesti do
toplotnog udara. U sluaju niske relativne vlanosti koa e mnogo lake da gubi vlagu, to e
usled isparavanja oveku stvoriti utisak nie temperature od realne. To dovodi do isuivanja
koe, a u ekstremnim uslovima moe da dovede do smrzavanja. Strujanje vazduha poveava
oslobaanje toplote sa ovekove koe, jer pospeuje transpiraciju vode kroz kou, to dovodi
do oseaja nie temperature od realne. Toplotno radijaciono zraenje predstavlja zraenje koje
potie od toplotnih izvora i ono spreava oslobaanje toplote preko koe to dovodi do
oseaja poveane temperature od realne. Skala temperaturne komfornosti definisana je
internacionalnim standardom ISO7730, kao skala sa sedam stanja temperaturne komfornosti
baziranih na toplotnom balansu ljudskog tela (tabela 1).

Projekat je finasiran od strane Ministarstva za prosvetu nauku i tehnoloki

razvoj u okviru ciklusa tehnolokog razvoja za period 2011 2014. godina

Projekat:
Verzija: 1.01
Razvoj i modelovanje energetsko efikasnih,
adaptibilnih, vieprocesorskih i viesenzorskih
TR32043
elektronskih sistema male snage
Laboratorija za raunarsku tehniku

Datum: 14. februar 2013

Tabela 1. Skala temperaturne komfornosti

Vrednost
+3
+2
+1
0
-1
-2
-3

Opis
Vrue
Toplo
Umereno toplo
Normalno
Umereno hladno
Hladno
Vrlo hladno

Standard definie predvienu srednju ocenu temperaturne komfornosti, PMV (eng.

Predicted Mean Vote), koja predstavlja srednju vrednost glasova populacije na sedmostepenoj
skali temperaturne komfornosti. Srednja ocena temperaturne komfornosti nalazi se preko
toplotnog balansa ljudskog tela koji predstavlja razliku toplote generisane metabolikim
procesom MW i sume toplotnih gubitaka koje ljudsko telo predaje okolini Hi.
PMV TS MW H i

(1)

Kako bi se na bazi toplotnog balansa dolo do srednje ocene temperaturne komfornosti

koristi se transformacioni koeficijent temperaturne komfornosti TS koji se izraunava prema
sledeoj formuli:

TS 0.303 e 0.036 M 0.028

(2)
Metabolika toplota jednaka je razlici metabolike snage M i spoljanjeg rada koje
ljudsko telo obavlja W. Toplotni gubici potiu od skupa termodinamikih procesa koji se
odvijaju izmeu ljudskog tela i njegove okoline i mogu se podeliti u est kategorija:
Toplotni gubici kondukcijom kroz kou H1
Toplotni gubici usled znojenja H2
Gubitak latentne toplote disanjem H3
Gubitak toplote disanjem H4
Toplotni gubitak usled zraenja toplote H5
Toplotni gubitak usled konvekcije H6
Metabolika snaga M, zavisna je od fizike aktivnosti, iji nivoi snage su definisani
standardom ISO8996, a neki od osnovnih nivoa aktivnosti prikazani su u tabeli 2, gde Met
predstavlja indeks metabolike aktivnosti.

Projekat je finasiran od strane Ministarstva za prosvetu nauku i tehnoloki

razvoj u okviru ciklusa tehnolokog razvoja za period 2011 2014. godina

Projekat:
Verzija: 1.01
Razvoj i modelovanje energetsko efikasnih,
adaptibilnih, vieprocesorskih i viesenzorskih
TR32043
elektronskih sistema male snage
Laboratorija za raunarsku tehniku

Datum: 14. februar 2013

Tabela 2. Nivoi metabolike aktivnosti

Metabolika toplotna snaga
W/m2
Met
Leanje
46
0.8
Sedenje
58
1.0
Rad u kancelariji
70
1.2
Stajanje
93
1.6
Laki fiziki rad
116
2.0
etanje 3km/h
140
2.4
etanje 4km/h
165
2.8
etanje 5km/h
200
3.4
Nain odevanja znaajno utie na oseaj temperaturne komfornosti, pa se stoga definie
Metabolika aktivnost

toplotni izolacioni koeficijent odee CLO koji je definisan standardom ISO9920, a neke od
osnovnih vrsta odee i odgovarajuih vrednosti toplotnog izolacionog koeficijenta odee
prikazani su u tabeli 3.
Tabela 3. Izolacioni koeficijenti odee
Izolacioni koeficijent odee
CLO
m2K/W
Bez odee
0.00
0.0
Letnja odea (orts, majica, sandale)
0.05
0.3
Letnja odea (pantalone, majica, cipele)
0.08
0.5
Prolena odea (pantalone, koulja, cipele)
0.11
0.7
Zimska odea (pantalone, demper, jakna, cipele)
0.20
1.3
Srednja ocena temperaturne komfornosti predstavlja srednju vrednost glasova. Pri tome
Odea

neophodno je znati i procenat populacije iji glasovi znaajno odstupaju od normalne

vrednosti indeksa toplotne komfornosti, kojima predviena srednja ocena temperaturne
komfornosti nee odgovarati. U grupu populacije nezadovoljne procenjenom ocenom
temperaturne komfornosti spadaju oni kojima su procenjeni uslovi vrui, topli, svei ili
hladni. Procenat populacije koji spada u grupu nezadovoljnih procenom temperaturne
komfornosti nalazi se pomou sledee formule:
4

PPD 100 95 e 0.03353PMV 0.2179PMV

(3)
Ureaj predstavljen ovim tehnikim reenjem klijentima prua informacije o
vrednostima parametara toplotne komfornosti, PMV i PPD, na zahtev klijenta putem HTTP
protokola. Blok ema upotrebe realizovanog ureaja u lokalnoj mrei prikazana je na slici 1.

Projekat je finasiran od strane Ministarstva za prosvetu nauku i tehnoloki

razvoj u okviru ciklusa tehnolokog razvoja za period 2011 2014. godina

Projekat:
Verzija: 1.01
Razvoj i modelovanje energetsko efikasnih,
adaptibilnih, vieprocesorskih i viesenzorskih
TR32043
elektronskih sistema male snage
Laboratorija za raunarsku tehniku

Datum: 14. februar 2013

Slika 1. Pristup ureaju za monitoring toplotne komfornosti u lokalnoj mrei

Ureaj je mogue implementirati u okviru lokalne mree i pristupati mu sa nekog od
raunara u mrei ili ako ureaj poseduje javnu IP adresu mogue mu je pristupati sa bilo koje
lokacije u svetu koja ima pristup Internetu. Ureaj ima i lokalni prikaz vrednosti sa senzora na
LCD displeju kao i vrednost komfora na sedmostepenoj skali toplotne komfornosti
ukljuivanjem LED diode odgovarajue boje.
Ureaj za monitoring toplotne komfornosti realizovan je kao nezavisan ureaj koji je
zasnovan na osmobitnom Microchip PIC 18F4620 mikrokontroleru. PIC 18F4520 je 40pinski RISC mikrokontroler sadri 64 KB Flash memorije, 3.875 KB RAM memorije i 1024
B EEPROM memorije. On moe raditi na taktu do 40 MHz na kojem postie performanse od
10 MIPSa. Mikrokontroler poseduje dva komparatora, 10bitni A/D konvertor sa 13 analognih
ulaza i niz digitalnih magistrala. Namenjen je za rad u naponskom opsegu od 4.2 do 5.5V, dok
potronja struje iznosi oko 25mA.
Za merenje temperature i relativne vlanosti vazduha koristi se SHT11 digitalni senzor.
Ovaj senzor se sastoji iz kapacitivnog senzorskog elementa za merenje relativne vlanosti,
silicijumskog senzora za merenje temperature i komunikacionog interfejsa za SMBus
magistralu. Svaki SHT11 senzor je individualno kalibrisan u komori sa precizno regulisanom
vlanou vazduha pri emu su kalibracioni koeficijenti smeteni u internoj memoriji senzora.
SHT11 senzor odlikuje jako niska potronja elektrine energije od 3mW u radnom i 5W u
neaktivnom reimu, dok se napon napajanja senzora moe kretati u granicama od 2.4 do 5.5V.
Merenje radijacione temperature se obavlja preko DS18B20 digitalnog senzora koji je
direktno izloen radijacionom zraenju okoline. Ovaj poluprovodniki senzor namenjen je za

Projekat je finasiran od strane Ministarstva za prosvetu nauku i tehnoloki

razvoj u okviru ciklusa tehnolokog razvoja za period 2011 2014. godina

Projekat:
Verzija: 1.01
Razvoj i modelovanje energetsko efikasnih,
adaptibilnih, vieprocesorskih i viesenzorskih
TR32043
elektronskih sistema male snage
Laboratorija za raunarsku tehniku

Datum: 14. februar 2013

merenje temperature u opsegu -55C do +125C, dok u opsegu od -10C do +85C postie
tanost od 0.5 C. Senzor poseduje 12-bitni A/D konvertor kojim mu obezbeuje rezoluciju
merenja temperature sa korakom od 0.0625C. Sa mikrokontrolerom se povezuje preko
OneWire digitalnog interfejsa, koji zahteva samo jednu komunikacionu liniju. Senzor
DS18B20 se odlikuje vrlo niskom potronja elektrine energije od 5mW u radnom i 5W u
neaktivnom reimu, dok se napon napajanja senzora moe kretati u granicama od 3 do 5.5 V.
Anemometar predstavlja opcioni senzor ovog ureaja i koristi se za merenje brzine
strujanja vazduha u zatvorenom prostoru, odnosno brzine vetra na otvorenom prostoru. Ureaj
se moe koristiti sa anemometrima sa oljicama ili ultrazvunim anemometrima, kod koga
smer strujanja vazduha ne utie na promenu oitavanja brzine strujanja vazduha. Izlaz
anemometra moe biti analogan ili digitalan, stoga u ureaju postoji kratkospojnik koji izlaz
anemometra dovodi na analogni ili digitalni ulaz. Kod anemometra sa analognim izlazom,
vrednost izlaza je direktno proporcionalna brzini strujanja vazduha, dok je kod digitalnog
anemometra frekvencija signala direktno proporcionalna brzini strujanja vazduha. Analogni
ulaz se kratkospojnikom povezuje sa ulazom A/D konverotra mikrokontrolera, dok se
digitalni ulaz kratkospojikom povezuje sa brojaem mikrokontrolera.
Interakcija korisnika sa ureajem omoguena je korienjem komunikacione kartice
koja mu obezbeuje interfejs ka Ethernet mreama. Kartica je zasnovana na ENC624J40
primopredajniku za 10BaseT/100BaseTX Ethernet

komunikaciju.

One

poseduje

odgovarajuu RJ-45 Ethernet prikljunicu sa izolacionim transformatorima. Signalizacija

uspeno uspostavljene Ethernet veze, kao i aktivnosti na Ethernet mrei signaliziraju se preko
dve LED diode. Korienjem tastera koji se nalazi u ureaju, mogue je restartovati ureaj sa
fabrikim podeavanjima.
Vizuelna interakcija sa korisnikom mogua je i preko LCD displeja i sedmostepene
LED skale toplotne komfornosti. LCD displej predstavlja alfanumeriki displej kapaciteta
2x16 karaktera, na kojem se ciklino prikazuju vrednosti izmerenih ambijentalnih parametara,
kao i vrednosti izraunate toplotne komfornosti. Sedmostepena LED skala toplotne
komfornosti, predstavlja niz od sedam trobojnih LED dioda, ijim ukljuivanjem se
odgovarajuom bojom korisniku vizuelno prikazuje vrednost temperaturnog komfora. Boje

Projekat je finasiran od strane Ministarstva za prosvetu nauku i tehnoloki

razvoj u okviru ciklusa tehnolokog razvoja za period 2011 2014. godina

Projekat:
Verzija: 1.01
Razvoj i modelovanje energetsko efikasnih,
adaptibilnih, vieprocesorskih i viesenzorskih
TR32043
elektronskih sistema male snage
Laboratorija za raunarsku tehniku

Datum: 14. februar 2013

koje prikazuje skala, dobijene su meanjem osnovnih boja crvene, plave i zelene LED diode u
odgovarajuim odnosima.
Softverska podrka za ureaj realizovana je u programskom jezika C pomou razvojnog
okruenja MikroC PRO za PIC mikrokontrolere. MikroC PRO predstavlja razvojni alat koji
omoguava jednostavno razvijanje aplikacija, programiranje i analizu rada aplikacija za PIC
mikrokontrolere. MikroC PRO sadri vie biblioteka koje se mogu koristiti da bi se ubrzao
razvoj softvera, posebno onih delova koji se odnose na prikupljanje podataka, memoriju,
prikaz podataka na displeju, komunikaciju, konverziju i sl. Posebno vana biblioteka koja se
koristi u ovom softverskom reenju je SPI_Ethernet biblioteka koja omoguava realizaciju
Web servera na PIC mikrokontroleru. Pri tome se koristi rutina SPI_Ethernet_doPacket() koja
procesira pristigle Ethernet pakete. Pri tome je takoe u kodu postavljeno da aplikacija
oslukuje TCP zahteve na portu 80. Kada se dobije TCP zahtev poziva se interno od strane
biblioteke funkcija SPI_Ethernet_UserTCP() koja vri dalje procesiranje. Sadraju HTTP
zahteva pristupa se koristei SPI_Ethernet_Get rutinu. Na kraju da bi se formirao odgovor
podaci se postavljaju u prenosni bafer koristei SPI_Ethernet_Put rutinu. Funkcija treba da
vrati broj bajtova od HTTP odgovora ili nulu ako nema podataka za prenos u vidu odgovora.
Softversko reenje na PIC mikrokontroleru u osnovi sadri funkcije za itanje vrednosti
mernih veliina sa prikaenih senzora (SHT11), kao i funkcije koje e na osnovu zadatih i
izmerenih parametara izraunati indekse toplotne komfornosti, PMV i PPD. Pored dela
softvera koji je zaduen za procesiranje HTTP zahteva ureaj ima softversku podrku za
samostalnu indikaciju o uslovima ambijentalnog komfora. Vrednosti izmerenih veliina mogu
biti aurno prikazane na LCD displeju ureaja dok odgovarajua programska logika je
zaduena da na osnovu predefinisanih parametara vri indikaciju preko sedmostepene LED
skale o trenutnim uslovima u ambijentu.
Tokom sprovedenog istraivanja dolo se do odreenih rezultata koji su prikazani u
sledeim publikacijama:
[1]

Duan Markovi, Uro Peovi i Sinia Rani, Sistem za monitoring

toplotne komfornosti u radnom i ivotnom prostoru, YU INFO 2012,
Kopaonik

Projekat je finasiran od strane Ministarstva za prosvetu nauku i tehnoloki

razvoj u okviru ciklusa tehnolokog razvoja za period 2011 2014. godina

Projekat:
Verzija: 1.01
Razvoj i modelovanje energetsko efikasnih,
adaptibilnih, vieprocesorskih i viesenzorskih
TR32043
elektronskih sistema male snage
Laboratorija za raunarsku tehniku
[2]

Datum: 14. februar 2013

Uro Peovi, Duan Markovi, eljko Jovanovi i Sinia Rani, System

for thermal comfort monitoring in working and living environment,
ICEST 2012, Veliko Trnovo, Bugarska

Projekat je finasiran od strane Ministarstva za prosvetu nauku i tehnoloki

razvoj u okviru ciklusa tehnolokog razvoja za period 2011 2014. godina