96 Kroz Zuti Zitki pesak ili smo sami sa svojim automobilima Bra Zutom utabanom pesku, kobajagi luke u kobajagi gradu koji se zove Vadi Halfa, a prvo je mesto u Sudanu ako se putuje iz Egipta. Nekoliko Ijudi u galabi- jama Guéalo je okolo, radoznalo nas po- smatrajuci. Odjednom, odnekud iskrsnu jedan Evropljanin, preplanulog lica, za- rastao u bradu i vidno prijav. Radosno nam pristupi i tada videsmo da je Ne- mac. — Jeste li do&li iz Egipta? — pitao je. ! — Jeste li do&li iz Kartuma? — od- govorili smo. Namernik je zaista stigao iz Kartu- ma, odakle je dovezao specijalno teren- sko vozilo, namenjeno geoloskim istra- Zivanjima. Mislili smo da Gemo od njega éuti kako izgleda tih devet stotina kilo- metara pustinje pred nama, ali nas je on odmah razoéarao: — Ali, ja sam do&ao vozom... Nije bilo baS veselo saznanje da mi treba obiénim putniékim automobilima da se probijemo putem kojim on nije smeo da ide specijalnim vozilo goslavije — rekao je Sef policije kad smo mu se javili. — Dajte brzo pasoSe da vam ih overim, pa se ukrcajte, voz sa- mo &to nije krenuo. Pokazao je kroz Prozor svoje kance- su je krajem proSlog veka sagradili Bri- tanci — kad su najzad uspeli da pokore hiljadugodi$nje Sudansko carstvo — bio spreman da krene za Kartum. Policajac je zaéudeno zinuo i tako ostao nekoliko trenutaka kad je cuo da mi necemo u Kartum vozom, nego auto- mobilom, kroz pustinju. Zatim je pra- snuo u smeh, — Ha, dobar vic! S tim igraékama kroz pustinju? Toga neée biti, gospodo! Ali, zar nas ne éeka specijaina do- zvola, koju je obeéala da ce nam izdejs- tvovati sudanska ambasada u Beogra- du; zar se nije javila naSa ambasada iz Kartuma, kojoj je preko nekog Ginovnika SIP-a upuéena molba da pomogne? iSta ja o tome ne znam, niti mi je iko javio da Gete doéi — bio je neumoljiv policajac, dok je voz polako odmilio u pustinjsko prostranstvo. — Ja samo znam da vam dozvolu da u tim éudima krenete ka Kartumu neéu dati. A vi sad éekajte slede¢u nedelju, kada ponovo ide voz. Za divno éudo, odavde se lako dobija telefonska veza s Kartumom. Nagi u am- basadi su zabezeknuti Sto éuju da smo veé u Sudanu. Jeste, duli su o nama, ali samo preko novina, koje su baé pre neki dan primili iz zemlje. Da nam pomognu oko dozvole? Pa, pokuSaée.Smestili smo se u hotel ,,Nil*, jedini u ovom mestu, da prespavamo. To re- prezentativno zdanje sklepano je od da- saka, gradeno u obliku Getvorougaonika Gija je sredina prazna, pretvorena u kakvu-takvu baStu na koju gledaju sve sobe. Kreveta ima koliko moze da stane ujednu sobicu, a rashladni uredaji nisu potrebni jer pustinjski povetarac slo- bodno zvizduce kroz razmaknute daske. Ne treba biti preterano ciniéan: pravo je éudo 8to i ovako ne&to postoji na golom pustinjskom pesku, bez ijednog drveta ili travke. Grad ima oko sedam hiljada zi- telja koji Zive u jednoobraznim kuéama od naboja. U glavnoj ulici ima dve pro- davnice, jedna banka, policija... U takvim uslovima, medutim, ovi su ljudi neverovatno Gisti. U njihovu galabi- ju po jarkom suncu te&ko je i pogledati jer belinom prosto bode oGi. Uspeli su, zahvaljujuéi jezeru — na koje su inaée Ijuti Sto im je oduzeto ono malo zelenila uz nekada&nju obalu Nila — da izive bar jednu Zelju, svoju i svojih predaka: Vadi- Halfa ima vodovod! Uvete je viasnik hotela, skoro dva metra visok, éovek naglaSenog ponosi- tog dréanja, ukljuéio agregat i blesnule su sijalice. ZatreSatao je tranzistor. Iz kuhinje je dopirao miris préenog belog amura, koga u velikim koliginama love u jezeru. Uskoro je iz frizidera izvadena dosta loSa ali ipak hladna sudanska ver- zija pepsi-kole, a mi smo iz automobila povadili razne dakonije Sto smo ih pone- li jo8 iz Jugosiavije. LeSkarili smo na gvozdenim krevetima, iznesenim u ba- Stu i gledali u tude nebo, posejano ne- poznatim sazvezdima. Saznanje da smo sad na najgorem mestu, jednako daleko od Asuana i od Kameruna, a da nekud moramo sti¢i, kvarilo je celo uSivanje. Jedna grupa iz nage ekspedi to vreme ,obraduje* Sefa poli zalo se da taj Covek, duznoSéu zarobljen u ovako zabatenom mestu, nalazi utehu u €a8ici. Doviaéili smo iz jedne udalje- ne, zidom okrugene, kuée flaSe zabranje- nog i skupo plaéenog piéa od ploda pal- me, zvanog araki, koje nam je za pet do- lara litar kroz vrata proturala neka ruka, i pojili policajca. Tek kad je otvorenai na- Sa flaSa rakije iz domovine i kad smo mu jednu poklonili, omekSao je. Mi é6emo ujutro krenuti, ali on o tome nista nezna. To znaéi da sudanske viasti nisu pruzele obavezu da nas traze ako se ne javimo na sledeéoj stanici. Ali, obezbe- dio nam je i pratnju u jednom lendrove- tu, pa Ge se oni javiti umesto nas i, ako se neSto desi, trazice njih. U rano jutro, dok se sunce s tek pr- vim praskozorjem javijalo, iza ozupée- nog planinskog venca na istoku, spre- mali smo se za polazak. Na&i vodiéi su se u mukioj tiSini predano posvetili mo- litvi, klanjajuéi za sreéan put. Prvi sun- Gevi zraci pukli su po nedoglednom Zu- tom moru kad smo pojurili put juga. Vo- zili smo kao u gréu, svesni da Sto pre moramo preéi oko éetiri stotine kilome- tara peSéane pustinje. To je veoma opa- san deo puta, jer pravom linijom seée- mo tetivu luka koji na tom mestu Gini Nil, ali se zato od sigurnosti reéne obale udaljavamo za sto pedeset kilometara. Sve oko nas izgleda potpuno isto i Covek bi za minut mogao da se beznade- 3no izgubi. Ne postoji, naravno, nikakav put. Ali, vodeni poznavaocima pustinje, izgubili smo se samo nekoliko puta, pro- nalazeéi put tako Sto smo s prvog vigeg brda durbinom u daljini trazili telefon- ske stubove, koji su bili siguran orijen- tir. Svi smo se, i pored straha, divill veli- éanstvenoj lepoti pustinje. Zadvoljstvo putovanja nam je kvarilo samo to sto smo se povremeno zaglavijivali u Zitki pesak odakle smo uspevali da se i8cu- pamo uz ogromne napore. Neverovatno ali istinito: tog prvog dana prevalili smo oko tri stotine kilo- metara prave pustinje i saviadali najopa- sniju deonicu kroz Nubiju! Jer, posle no- éi prospavane u automobilima zagliblje- nim u pesku, ugledasmo_selo Abu Ha med, prvo naselje na obali Nila. Ljudi su dogli na pazar s lubenica ma, paradajzom, ribom i ostalim proi- zvodima za prodaju, a sreli Gudne stran- ce koji su izronili odnekud iz pustinje, Imali smo problema s nabavkom benzi- na, jer ga ovde nije bilo. Ljubazni ljudi, trazili su nagina da nam pomognu. Nas dvojica oti8ti smo na Zelezniéku stanicu da se raspitamo kad ide slede¢i voz, zlu ne trebalo. Ljubazni sluzbenik sve nam — je objasnio, a onda uéitivo upitao ko smo i odakle smo... Nije hteo da nas pu- sti dok nismo popili éaj.Brodom kroz pustinju oa smo Kairo kao da bezimo od teSke more, i ponovo zajezdili zele- nom Misirskom dolinom. Pred o¢ima nam se stotinama kilometra ponavijao jedan isti pejsaz: tamnozeleno rastinje | pokoja ziatozuta njiva pod zrelim zitom, sela od Gerpiéa, s ku¢ama ogradenim vi- sokim zemljanim zidovima, rojevi goluz- drave dece koja veselo tr¢e sokacima, judi kraj praiskonskih dolapa koje okre- Gu sami ili uz pomoé mrSavih krava, da- juéi tako Zivot svemu oko sebe. S vreme- na na vreme, na putu se ispreci gradié kao da Misir Zeli da naglasi da i on stre- mi novom. Ti su gradovi novi i umiveni, sa Sirokim bulevarima, cvetnim alejama i stambenim soliterima, a njihovi sta- novnici predveée u buljucima izlaze na Setaliste. Onda se, posle nekoliko stotina kilo- metara, zelena dolina naglo suzava, pro- bijajuéi put tik uz Nil, takode ste&njen okolnim brdima. A kad se prode to suze- nje, pred putnikom pukne ogromno prostranstvo jednog novog kraja — ju- nog Egipta. | kao da odjednom postane za nekoliko stepeni toplije. Izmedu polja Seéerne trske uskoro se stize u Luksor, grad koji sada domini- Ta prostorom u kojem je nekad cvetalo jedno od egipatskih carstava i tu ostavi- lo nenadmasne spomenike: Dolinu kra- \jeva i hram Karnak. U plaviéastoj vodi Nila, dostojanstveno mirnoj kao i pre ne- koliko hiljada godina kad su sé po nje- mu vozili faraoni, ogledaju se remek-de- la umetnosti i Cuda tehnike — Gak i sa stanoviSta dananjeg gradevinarstva. Covek ne zna éemu da se vise divi: smi: slu za lepo nekadaénjih graditelja, ili éi- njenici da su oni, na primer, uspeli da iz jednog komada iskleSu kameni obelisk, tezak vise od tri stotine tona! Iza Luksora je jo& jedna prirodna gra- nica: zelena dolina svodi se na nekoliko metara uz samu obalu reke, a sve drugo je strasna kamena pustinja, proSarana jezerima Zutog peska. To je legendarna Nubija, Nubijska pustinja, ogranak Sa- hare koji stoji na nagem putu ka jugu. No, jo8 uvek smo na asfaltnom putu, a evo ulazimo i u moderan blistavi grad Asuan, koji nas na glavnom bulevaru sto. se pruzio kraj Nila, pozdravija velikom reklamom ,,Magazin Leningrad dlja Zen- &éin*. To je uspomena na graditelje ogromne brane u blizini. Covek je beznadezno oskrnavio naj- vecée legende proSlosti. Eto, u tu stra &nu, mistiénu i nepobedivu Nubijsku pu- stinju, u koju su nekad faraoni sklanjali svoja prebivalista, smatrajuéi da je uza- reni pesak najbolji strazar | prepreka po- hlepnim pljaékaSima — danas se stize brodom! Sovjetski struénjaci su pregra- dili iznad Asuana najduzu reku na svetu i stvorili najvece veStacko jezero na ze- maljskoj kugli. To je delo moderne tehni- ke tako grandiozno, a rugenje legende tako nemilosrdno, da je ljudima jos te- Sko da sve to shvate, iako Egipat veé ne- koliko godina dobija struju zahvaljujudi toj brani, reSiv8i tako ovaj problem za niz godina unapred. Joé se u Misiru po- vremeno pojave, manje ili vi8e ozbiljno raSirene, glasine kako ée cela dolina nastradati zbog brane. Jédni opasnost, vide u tome &to su branu podigli komu- nisti i pokojni predsednik Naser, koji je njima naginjao, pa vele da ée, po pro- klestvu jo8 iz faraonskih vremena, nas- tradati svako ko pokuSa da stane na put svetoj ruci; da ée bogovi uéiniti da ovo bogohuino pokolenje nestane s lica ze- mije. Drugi, pak, misle da bi, u sluéaju ZeS¢eg rata u ovom delu sveta, cela doli- na Nila — a to je devedeset procenata Egipta — bila zbirsana s lica zemlje ako bi bombe razruSile branu, koja kao kapi- ja stoji pred gotovo sedam stotina kilo- metara dugim veStaékim morem. Ova druga bojazan kao da ima neku logiéku podlogu, budusi da stotine kilo- metara pred branom i oko nje, nebom bez prekida tutnje supersoniéni vojni lovci, a ceo kraj je naciékan raketama »sam-7“, neskrivenim od oéiju putnika i turista. io Sada jezero ispred brane postaje iza nas problem. Da bismo stigli na cilj pu- tovanja, na izvor Nila, moramo preko njega. Drugi put, jednostavno — ne po- stoji. Nubija je svakako jedan.od najdiv- jijih | najnepristupaénijih krajeva sveta. Kroz ogromno prostranstvo golog kame- na, speGenog ubistvenim supertropskim suncem i jezera pokretnog peska, ranije je put vodio duz obale Nila koji je, éakiu kanjonima gde je pravio Guvene kaska- |de, ipak pruzao Zivot i omoguéavao pro- laz, VeStaéko jezero je sada potopilo taj prirodni put i dalje se moze jedino preko jezera. Tako nam je bilo sudeno da Nubij- sku pustinju jednim delom prebrodimo — u bukvalnom smislu te reéi. Utovarili smo se u jedan Slep za stoku, koji smo s teskom mukom iznajmili, i krenuli, vuée- ni malim remorkerom. Drugog izbora ni- je bilo jer redovni brod, prastara verzija parobroda lopataga tipa ,Misisipi*, koji je tu ostao jos iz britanskih kolonijalnih vremena, saobraéa izmedu Asuana i Va- di Halfe u Sudanu samo jednom nedelj- noi na njegovu palubu mogu stati najvi- &e dva automobila, a mi smo ih imali pet. Getvorica brodara nisu znali ni jedne jedine redi bilo kojeg drugog jezika osim arapskog, a taj jezik niko ad nas nije znao. Sporazumeli smo se gestovima. Kad je na konvoj, posle nekoliko sati, odmakao od Asuana i kad su se izgubili svi tragovi civilizacije, a iz nepreglednih prostranstava Nubije’ poéela da se pri- krada noé, najavijena ble&tavozutim od- bleskom na zapadu, u naga srca stade se uvlaéi jeza, prvi put otkako smo se otisnuli u ovu avanturu. Nalazili smo se na jezeru éiju smo samo jednu obalu vi- deli, a druga se gubila negde u daljini. A to se jezero nalazilo u moru golog kame- njara i peska, usred najstragnije i najve- Ge pustinje na svetu. Remorker, cija ma- Sina kao da je svakog Casa mogla izdah- nuti, vukao nas je nekud u neizvesnost, ka pet stotina kilometara udaljenoj luci u Sudanu koju nismo Zeljno o¢éekivali — jer tek tamo nismo znali Sta nas Geka. Dok je krvavo sunce, s jarkozutim oreolom, tonulo u pustinju, poigravajuci se svojim veé hlatinim zracima po povr- Sini blago namreSkanog Naserovog je- zera, neraspolozeni i zabrinuti dogovori- smo se da cele noci neko od nas dezura, pa se odmah podelismo po smenama. Strazar Ge dobiti jedino oruzje koje po- sedujemo: jedan mali lovaéki noz i pi- Ostali_su_pripremili vojniéke iz automobila. Voda nase ek- dao nam je jos razloga za za- brinutost svojim razmisijanjem o Ginjeni- ci da su naégi brodari svakako znali da 101102 imamo mnogo novea, éim smo mogli da damo dve hiljade dolara u ,keSu za unajmijivanje broda, a njihov kapetan mogao je éuti od gazde koliko nam je te- &ka kesa jer je prilikom isplate naS éo- vek neoprezno izvadio celu sadrainu novéanika, u kojem je, sto u gotovom &to u Gekovima, bilo vise od deset hilja- da dolara. Naa oprema bila je, moda, jos pri- mamijivija za ove |jude, a nalazili smo se na mestu na kojem, kad bi nam se nesto i dogodilo, niko ne bi za to Guo ni za me- sec dana — anikad se ne bi otkrila pra- va istina. Napetost je dostigla vrhunac kad nagi vodiéi pristadoge, uz peSdanu obalu, naravno ne mogavgi da nam obja- sne zaSto. Mi smo celu noé napeto osmatrali | osluSkivali, bojeci se da su oni, mozda, u dosluhu s nekim s kopna, jer njih samih verovatno i nismo morali da se plaSimo posto smo bili brojniji. Ujutro, kad smo videli da nam se ni- Sta nije desilo i kad smo mogli trezveni- je da razmisijamo, shvatili smo da su brodari sinoé pristali, jer noéu nije zgod- no voziti se ovom vodom iz koje svaki éas iskrsne stena nekada&njeg kopna, a signalizaci izuzev praznih buradi ukotvijenih_ na najopasnijim mestima, gotovo da i nema. Geo sledeéi dan proveli smo sunéa- juéi se na divnom, toplom suncu, povre- meno se tugirajuéi vodom koju smo kan- tom zahvatali iz jezera. Trudili smo se da nademo neki trag zivota na obali, ali to nam nije uspevalo ni uz pomoé durbina. Tek posle podne ugledasmo manju gru- pu beduina, koji su dosta smeéno izgle- dali, s €amcima natovarenim na kamile, Oni su uzbudeno mahali, dozivajuéi nas, ali su na&i brodari ostali potpuno hlad- nokrvni. Dugo smo razmisljali o tome ka- kva li je nevolja morila ove Ijude, u kraju gde ima uslova za sve vrste nevolja, Opet smo posmatraii velelepni pri- zor zalaska sunca u pustinji, ali smo te veéeri mirnije krenuli na pocinak. Noé je veé bila poodmakila, a na8i brodari nika- ko da pristanu. Tek oko deset Casova shvatili smo za8to: pred nama se ukaza- Se svetia Abu Simbela, bolje reci naselja, koje je niklo na tom mestu kad je ot Sela éuvena akcija spasavanja numi skin spomenika od voda nadolazeéeg jezera. Te jedine elektriéne sijalice duz ce- log jezera, izmedu Asuana i Vadi Halfa, bile su siguran orijentir, pa smo nastavi- li plovidbu sve do pred jutro, dok umor nije savladao vodiée. Pred kraj siedeceg dana priblizavali smo se cilju. NaSi brodari su nam obja- S§njavali da je Vadi Halfa na vidiku, ali nama to nikako nije bilo jasno jer na ray- noj, peSéanoj obali, iza koje su se kao zid uzidala kamena brda, nismo videli ni- kakav grad. A u naSim kartama Vadi Hal- fa je bila ucrtana vecim slovima nego Beograd na karti Evrope! Tek uz pomoé durbina ugledasmo prvo jedan radar ka- ko se razmahao sa brda, a zatim i tamne mrlje na pesku, koje se kasnije pokaza- Se kao kuée od blata. Kad smo bili veé sasvim blizu, uzalud smo trazili pristani- Ste — luka je bila tamo gde stanes na obalu. Na rukama smo izneli automobile iz Slepa i tako stigli u Sudan.Sudan, dar reke mal Toliko slu8amo 0 toj zemiji, vec odavno nam prijateljskoj, da je zaista iznenadujuée koliko 0 njoj malo znamo. Za nage uobiéajene predstave to je arapska zemlja juzno od Egipta, koju smo skloni da posmatramo u sklopu do- gadaja koji se tiéu celog arapskog sve- ta. A to, u stvari, nije arapska zemija, i u njoj se dogadaju stvari koje Cesto nema- ju nikakve veze s arapskim svetom. Geografski, Sudan bi mogao gotovo precizno da se podeli na tri dela. Severni deo, Nubija, ta straSna pustinja, kombi- nacija zivog peska i ljutog kamenjara. Sredi&ni deo su suptropske savane, a ju- zni deo ima sve karakteristike tropskih krajeva, jer juzZna granica Sudana samo. to ne dotakne polutar. On je gotovo dvanaest puta veci od Jugoslavije, a po zvaniénim statistikama ima trinaest mi- liona stanovnika. Doduge, nedavno je predsednik Nimeiri izjavio da Sudanaca ima oko dvadeset tri miliona. Nije neobiéno Sto se ne zna koliko ima Zitelja u ovoj prostranoj zemiji. U ve- likim delovima Sudana Ijudi joS zive u uslovima koji teSko da se mogu zamisli- ti — dok ih Govek svojim odima ne vidi. Uobiéajeno je da se Egipat predstav- ja kao zemlja vezana za Nil. Medutim, ako igde postoji zemlja koja Zivi zahva- ljujuéi iskljudivo jednoj reci, onda je to Sudan. Jer, bez Nila na ovim prostrans- tvima sigurno ne bi bilo Goveka. Oko ée- tiri hiljade kilometara Nil se kao zmija vuée ogromnom ravnicom, a Zivot se odvija pokraj njegovih obala. Taénije, Sudan ima dva Nila: Plavi, Sto dolazi s Etiopijske visoravni, i Beli, odnosno Bar el Dzebel, koji kreée od Viktorijinog jeze- ra u Ugandi, da bi se kod Kartuma sreo sa svojim bratom. ‘Ove reke ogromne su jo8 dok teku svaka za sebe, a ujedinjene stvaraju im- pozantan tok. Tu postoji veoma zani- mijiv fenomen: Beli Nil je juzno od Kar- tuma plovan tako reci do svog izvora, ali Nil severno od Kartuma, to jest nizvod- no — nije plovan. Zahvaljujuéi sistemi- ma za navodnjavanje — koji su, istini za volju, neuporedivo manje razvijeni nego u Egiptu — Sudan ima neku poljoprivre- du. Gaji se najvi$e pamuk, zatim nesto Zitarica i povrée. Obraduje se svega oko tri odsto potencijalno obradive povrsi- ne! A poljoprivreda je — glavna privred- na grana Sudana.- DoduSe, ne treba smetnuti s uma da je Sudan tradicionaino stoéarska zemlja i da se raéuna da ima oko 40 miliona gr- la stoke, dok koze verovatno niko Zivi ne bi bio u stanju da prebroji, A to je neka zbilja Gudna sorta koza! Mala, Sarena, velikih klopavih uSiju, vige lidi na psa. Srece se svuda, i neiskusnom posmatra- éu treba mnogo vremena da shvati od €ega to stvorenje Zivi. A kad vidi kako su se te kozice k’o ptice postavile po kro- Snji nekog trnovitog drveta, ili ih vidi ka- ko pasu plastiku i hartiju na dubristu — veé mu je stvar malo jasnija. U Sudanu se, takode, kao retko gde mogu sresti ogromna krda kamila. Sve izgleda kao u romanu: krenes pusti- njom, nigde se okolo ni&ta Zivo ne vidi, a tek odjednom iz peska izrone kamilari, speéeni od sunca, sa hiljadama i hil dama ovih trapavih ali veoma korisnih Zivotinja. U severnom, pustinjskom delu, Zive Arapi, bolje reci Nubijci, narod sa slav- nom istorijom, dubokim korenima, svo- jim jezikom i kulturom. Oni danas govo- re arapski i fantasticno su spremni da se bore za svoju naciju — ali ne zaborav- Ijaju da su Nubijci. Cudna i dosta kom- plikovana situacija. Na kilometar daljine od Nila, praktié- no vige i nema Zivota. Taj pustinjski deo zemlje prestaje otprilike u visini Kartu- ma, éije ime zapravo znaéi: slonovska surla. Postoje razne pretpostavke otkud to ime glavnom gradu, ali ée biti da je to zato Sto dva Nila na uSéu grade oblik ko- ji podseéa na surlu. Kartum ima nekoliko izrazitih sliéno- sti s Beogradom. Nije u pitanju samo uSée, i tvrdava iznad tog uSéa. Ovaj grad je, takode, bio raskrsnica svih afriékih pa i svetskih puteva, naroéito u proglo- sti. Bio je steci8te karavana iz dubine Afrike, iz Kine i Indije, iz Evrope. Tu je bi- la najveéa pijaca-slonovaée i robova. Njegovi Zitelji su oduvek bili slobodolju- bivi, ali su tu slobodu morali braniti od raznih uljeza. Poslednji su-bili i najgori: posle dve hiljade godina postojanja Si danskog carstva, Britanci su, pred kraj proglog veka, uspeli da saviadaju po- 103slednju nezavisnu drzavu u Africi, Ciji je glavni grad bio Kartum. Bila je to slavna epopeja i gramzivi Ostrvijani su se pro- veli kao bos po trnju. Sudanci danas brizijivo neguju spo- menike i uspomene na slavne borce pro- tiv kolonizatora, a dogodilo se da je di- rektni potomak najveceg nacionainog heroja Sudana svih vremena, Mahdija, Soveka koji je godinama prkosio Britan- cima, oZenjen — Jugoslovenkom. Uopate, nasih zetova ima mnogo u Sudanu, a nag jezik éuje se na svakom zvaniénom mestu, jer su stotine Suda- naca stekli obrazovanje na na&im skola- ma i fakultetima. Ta se saradnja nastav- Ija, a ambicije su sve vece. Nasi strué- njaci podizu novu sudansku industriju, narodito koZarsku i fabrike cementa, a cela trgovacka flota ove zemlje izgrade- na je u nagim brodogradilitima. Trenut- no, najveci posao u Sudanu ima beo- gradski ,Partizanski put“, koji gradi prvu asfaltnu magistralu u ovoj velikoj zemiji.Kartum je, inaée, jedini sudanski grad u kojem se Zivi na naéin na koji Zive sve metropole sveta. Po izgledu njego- vih Zitelja, snabdevenosti prodavnica i saobraéajnoj vrevi, po tome koliko se gradi, teSko bi se naslutilo da je Sudan jedna od najsiromagnijih zemalja na ‘svetu, Sa svega oko 120 dolara dohotka po glavi stanovnika. Kao i u najvecem delu ostalog sveta, stanovnici Kartuma vole fudbal, ro8tilj i automobile. S fudbalom kao da Sudanci imaju vi- Se srece nego s automobilima. Automo- Zasno skup, ai benzin je teSko na- jer se, eto, sudbina grubo poigra- la: dala je Sudancima tako divovsku ze- mlju a ni kapi nafte, dok njihove komi- je, Libijci, na desetak kilometara od gra- nice ubiraju kajmak s jednog od najbo- gatijih naftonosnih polja na svetu! Osim toga, kad i ne bi postojale ove prve dve teSkoée, pitanje je kud se uopéte odve- sti automobilom, kad u Sudanu nema ni- jednog jedinog asfaltiranog puta. Asfalt imaju samo ulice glavnog grada. Ostale saobraéajnice su, u stvari — veé prema tome kako kome padne na pamet da kre- ne preko pustinje ili savane. Ipak, stvar spasava bar neSto korisno Sto je ostalo od trule Britanske imperije: sasvim pri- stojna mreZa Zelezniékih pruga, kolose- ka neSto Sireg od ,,¢ire*. Znali smo ponesto o severnom Su- danu, do Kartuma i stotinak kilometara juZnije, do ostrva Aba na Nilu, na kojem Zivi udnovato pleme BoSnjaci, za koje vele da su potomci jedne bosanske regi- mente &to je pre sto i vi8e godina stigla tamo u slavu sultana — da se vise nikad ne vrati u svoj brdoviti zaviéaj. Sta je i kako je juzno od tog mesta — kojih dve i po hiljade kilometara u vazduSnoj liniji, koliko ima do juzne sudanske granice — niko nije umeo da nam kaze. Kad smo stigli u Kartum, videli smo. da to nije nikakvo éudo. Vecina stanov- nika glavnog grada Sudana, takode, ma- lo zna o jugu svoje zemlje, a tek retki me- du njima, i to uglavnom vi8i vojnici, zavi- rili su u ta nepregledna prostranstva, ot- prilike osam puta veéa od Jugoslavije. Cela zemlja je, u stvari, dobila ime po svom jugu, jer reé sudan znaéi, otpri- like, moévara — ali strana moévara. U novije doba, u vreme bezuspesnih poku- Saja raznih istrazivaéa i avanturista da pronadu izvor Nila, taj je kraj Afrike na- zvan ,,pakao na zemiji‘. U,,pakao“ smo uSli kao da ulazimo u jednu drugu drZavu: zaustavili su nas vojnici i policajci, pregledali isprave, upisali u knjige. Viasti pomno prate kre- tanje ka jugu. Nije teSko razumeti za8to: sedamnaest godina je u Sudanu besneo gradanski rat. Crnacki jug trazio je auto- nomiju od arapskog severa. Nekoliko kartumskih rezima poku8alo je silom da se obraéuna s jugnjacima. Na goloruku i bukvaino golu vojsku gerilaca slali su tenkove i avione. Tako je to trajalo sve dok na viast nije doSao sadaSnji pred- sednik Nimeiri, koji je u svojoj vojniékoj karijeri bio i komandant juga, pa je do- bro znao Sta se tamo dogada. Zakljuéen je mir i jug je dobio autonomiju. Naé cilj je bio glavni grad juga, Dauba.Gace kao uvreda Mee. se zove E| Dzebelein i predstav- ja normainu granicu etape koja se za jedan dan prevali od Kartuma. Kad je svanulo, videli smo da je to i jedna dru- ga, prava granica: tu poginje juzni Su- dan. Razlika je mnogo veéa nego Sto to moze da bude administrativna ili .geo- grafska podela. Odatle odmah, umesto plantaza, poginju nepregledne savane, obrasle pola metra visokom suvom tra- vom, a umesto nubijskih Cetvrtastih ze- mijanih kuéa, ogradenih visokim zidovi- ma, sada smo videli okrugle kucice od trave i njihove domacice s kopljima u ru- kama. Nije se viSe videla ni stopa obra- dene zemlje. A kad bismo stigli u neko naselje, stanovnici su tam-tamom veé bili obaveSteni o naSem dolasku. Jedina privredna delatnost koja se mogla zapa- Ziti bio je ribolov kopljima u poluisuse- nim moévarama, po Cijem su blatu vrve- la razna biéa, ukljuéujuéi tu i krokodile. Postalo je veoma mucno za voznju, jer je put, prosecen buldozerom kroz sa- vanu, li¢io na traku talasastog lima. Da se neko trudio da ve8tacki tako taéno | pravilno ustalasa njegovu povr8inu, si- gurno ne bi uspeo. Toékovi automobila udarali su po desetak centimetara viso- kim bregovima i upadali u isto toliko du- boke udoline, pa je izgledalo da su kolai vozaéi ubaéeni u neki ogromni vibrator. Svi smo vozili stisnutih zuba, o¢ekujuci da se niki automobil raspadne. Iznaj- mijeni kamion s naSom opremom hva- tao je zalet i velikom brzinom prevaljivao dvadesetak kilometara, a onda bi stao i Getiri deéaka koje je Sofer vozio jo8 iz Kartuma, odmah bi, s kljuéevima u ruka- ma, legala pod vozilo i stezala graf po Srat. : Te veéeri smo stigli u Malakal, pro- vineijski centar. lz vremena britanske viasti ovde je ostao jedan hoteléié i mi ga potrazismo s puno nade. U hotelu su opet bili Britanci, pripadnici britanske vojske koji u blizini grade most na Nilu. Hladnokrvno sedeci u foteljama, s novi- nama u rukama, promrsige da su oni za- kupili ceo hotel i da za nas nema mesta. Jedan Arapin, gost, oti8ao je u kuhinju i doneo nam bokal mutne, ali ledene vo- de. Ekspedicija je dobila od naSeg voj- nog izaslanika u Kartumu pismo za ge- nerala Barbura, komandanta vojne obla- sti Malakal. Nije bilo druge, trebalo se njemu obratiti. — Zdravo, drugovi! — oslovio je ge- neral na Gistom naSem jeziku Ginku Mi- linkovié i Milana RakoGeviéa, kad su, u pratnji jednog kapetana, stigli u kasar- nu. General je studirao na Vojnoj akade- miji u Beogradu. Izvinio se to je zauzet, ali smo, posle njegove intervencije, do- bili veGeru u hotelu i vode po volji, a ka- snije i jednu kuéu s kupatilom. Sledeéeg jutra savana nas je doée- kala s ogromnim pozarom. Bio je kraj suSnog perioda i suva trava buknula bi kao barut, sama od sebe, ili potpaljena od sinova savane. Postepeno, ceo hori- zont je bio u plamenu, a jednom prili- kom morali smo da proletimo kroz deo puta s Gije je obe strane besneo pozar. Ali, ljude i ptice grabljivice taj fantastié- ni prizor nije uzbudivao: oni su lovili Zi- votinje Sto su se spasavale iz zapaljene trave. Vozeéi se tako dva dana od Malakala do Dzube, kroz predeo veéi od Jugosla- vije, u kojem se ljudi prehranjuju onim Sto nadu u prirodi ili ubiju kopliem, éo- vek zaista ne moze da ostane hladnokr- van. Kad produ prva iznenadenja i zado- volji se prirodna Zelja da se vidi i upozna nesto novo, ostane samo teSka tuga. Tu- ga zbog tih Ijudi koji su, bez svoje krivi- ce, joS jednom nogom u kamenom do- bu, koji nemaju ni uGitelja ni lekare, koje broje iz helikoptera kao divijaé i otprilike procenjuju koliko ih ima, koji tek sada, posle sedamnaestogodisnjeg gradan- skog rata na jugu Sudana, dobijaju prvu, istina ogromnu, pomoé civilizovanog sveta: arteske bunare. Veée nas je uhvatilo u Kongoru, selu od slamnastih kucica, koje je postalo vazno po tome &to je pre dve godine u. njemu izbugen bunar. Jedina zgrada od tvrdog materijala je policijska stanica. Policajci na jugu Sudana su, inaée, biv3i gerilci pokreta ,,anja-anja“, posle nacio- nalnog izmirenja u Sudanu ostavijeni kao jedini predstavnici viasti u krajevi- ma u koje je, kad u aprilu poénu kige, moguée stiéi samo helihopterom. Oni su Stapovima i korbacima morali da ra- steruju Ijude koji nisu mogli da obuzdaju svoju radoznalost i zamalo nas nisusmlavili zajedno s automobilima. Na sa- vet policijskog poruénika parkirali smo automobile ispred stanice, a on je po- stavio strazare s puSkama da nas celu noé budno éuvaju. Sutradan oko podne, posto smo iz savane zaSli u brda, s jednog prevoja ugledasmo Dzubu, glavni grad juznog Sudana. Samo godinu dana posle za- kljugenja mira izmedu severa i juga, 4973, u DZubu su stigli struénjaci beo- gradskog ,Energoprojekta", zajedno s izbeglicama koje su se iz okoInih zema- lja vraéale u opusteli grad. Nagima je povereno da izgrade prvi parlament Ju- ga, jedanaest ministarstava i pedeset osam rezidencija. Jedanaest ,energo- projektovaca", koliko ih je u tom trenut- ku bilo u Dzubi, oduSevijeno su nas do- Gekali i primili u svoju bazu kao najdraze goste. | mi smo bili presreéni: gde bi- smo inaée naéli vodu koja je prvo nekoli- ko puta profiltrirana, prokuvana, pa on- da ohladena u frizideru? Na intervenciju iz ,Energoprojekta“ éak je i vodovod, do- tad u kvaru, proradio, pa smo uiivali ispod tuSeva. Takav luksuz zaista nigde uovom gradu ne bismo mogli da nade- mo. Mir je kratko trajao. Veé uvede, dove- doSe nam nekog profesionalnog lovca, beica, koji se predstavio kao britanski gradanin Smit — zanimijivo, svi profesi- onalni lovci u ovom delu Afrike kazu da se tako zovu! — a po njegovom nagla- sku se jasno videlo da je Nemac, Sto su nam kasnije potvrdili neki koji ga pozna- ju. Smit je, videlo se odmah, dobro po- znavao Jugoslaviju i Jugoslovene, ali ni- je hteo da kaze otkad. Bilo kako bilo, njega su nam doveli da nam objasni ka- ko se moze putovati za Keniju, posto je on jedini Govek u Dézubi za koga se zna da je takvu avanturu izveo veé nekoliko puta. ,Smit*, u stvari, Zivi u Keniji, a u Juzni Sudan dovodi svoje klijente, Ame- rikance, Nemce, Italijane, koji za tri do éetiri stotine dolara dnevno Zele da love retku divijaé, Sto je u Keniji ve¢ malo te- ze. — Ja mislim da vi nemate nikakve Sanse da se tim putem probijete vaSim malim automobilima — rekao je lovac . bez okoligenja, dok je, éuéedi na terasi jedne barake, pio hladno pivo iz flage, kao i svi mi. — Tim pravcem sedamna- est godina nije bilo saobraéaja, a neke deonice suviSe su teSke éak i za lendro- ver. a Re Najgore su, rege, vododerine | suva reéna korita strmih obala, a pokrivena sitnim peskom u koji se lako upada. Posle lovéevog odlaska, ponovo smo poéeli da se svadamo, grdeci ,,Za- stavu“ i Ginku Milinkovié Sto nije obe- zbedila ugandsku vizu, a ona je uporno odbijala da prizna bilo kakvu greku, Sto nas je samo jo& vige bacalo u vatru. Bogdan Sekler i ja napisali smo izve8ta- je svojim redakcijama u kojima smo re- kli da je ekspedicija dovedena u pitanje zbog neverovatnog propusta organizato- ra. Izve8taje je sutradan trebalo da po- nese avionom u Kartum direktor gradili- Sta Milutin Popovié, pa da ih preda sa- vetniku naSe ambasade Slavoljubu Paéi- éu, koji je prema naSem kartumskom dogovoru, trebalo odmah da ih emituje radiom za Beograd. Ti izveStaji, medu- tim, nikad nisu stigli u Beograd. Dobili smo ih u nagim, neraspakovanim kover- tima, u kojima smo ih predali Popoviéu, poStom na beogradske adrese, mesec dana posle povratka iz Afrike! Dzo Perié i Ginka Milinkovié uspeli su da ubede Popoviéa da tako postupi, da se u zemiji ne bi saznalo &ta se dogada s ekspedici- jom. Nismo imali izbora. Sudanski funkci- oneri s kojima je razgovarano, takode, su nam savetovali da ne pokuSavamo da udemo u Ugandu, a da se vratimo na- trag, naravno, nije dolazilo u obzir. Mo- gli smo jedino napred, u Keniju. Poéetak puta, do gradiéa Torita, za¢udo, nije bio naroégito tezak. Bilo je odigledno da je nedavno tuda proSao buldozer. Izgorele olupine vojnih vozila kraj puta podseéa- le su na godine rata. Odlucili smo da za- noéimo u Toritu i nismo pogre8ili, jer su nas smestili u jedan ,rest-haus“, lovac- ku kuéu iz kolonijalnog vremena, izme- du Gijih se zidova od naboja izvanredno lepo spava. Te noéi smo bili pozvani na lokalnu igranku uz bubnjeve. Muke su podele sledeceg dana. Nai- Sli smo prvo na moévaru, preko koje je napravijen prelaz od nabacanog krup- nog kamenja. Na prvi pogled je izgleda- lo da je apsolutno nemoguéno preéi tu prepreku. Posle nekoliko sati to smo ipak uspeli, ali smo se ubrzo setili Sta nam je laZni Smit rekao: ,,Najteze ¢e biti kad naidete na suva reéna korita...* Zai- sta je bio u pravu. Morali smo da savla- damo nekoliko stotina vododerina, ¢ij su obale po pravilu strme i visoke do dva metra, a dno pokriveno peskom. Kako tu 107108 skoro nije niko prolazio, morali smo sa- mi da raskopavamo obalu da bismo se spustili na dno, ali su tek tada poCinjali problemi, jer su se automobili zarivali u pesak. Na svakoj prepreci morali smo, jedan po jedan, skoro bukvalno na ruka- ma, da prenosimo teret pod Zestokim, tropskim suncem. Bili smo veé toliko blizu polutara da svoju senku nismo vi- Se videli. PokuSali smo da izvlacimo au- tomobile uz pomoé sajle i lendrovera ko- ji nas je pratio, ali smo pro8li jo8 gore: zaglavio se i lendrover. Da zlo bude vece, Ginka Milinkovié je, vozeci po protokolu u rukavicama, izletela iz jedne rupe i ateriralataénona komad stene. Automobil je pao na me- njaé i karter. Polomili su se drzaéi moto- rai menjaéa, napukao karter. Osim drza- 6a menjaéa, nijedan rezervni deo nismo imali. Mehaniéari Barlov i Nikoli¢é poku- Sali su neSto da improvizuju. Pomogao im je Bata Grbi¢, lepeci karter ,oho“ lep- kom! A mi smo se preznojavali na Zezi, braneci se od muva. Nismo znali da li smo jos u Sudanu, ili smo stigli u Keni- ju. To ljudi koji suse ubrzo okupili oko nas nisu umeli da nam kazu. Oni su ra- doznalo, ali ne smetajuéi nam, zagledali Sta radimo. Jedan od njih naredio je ne- Sto nekom detetu, o&tro i autoritativn Mali se uskoro vratio donev&i tronozac i cipele. Covek, koji je na sebi imao samo jednu platnenu traku prebaéenu preko Tamena, seo je na trono3ac i obuo pra- stare, razglavijene vojniéke Gizme. U éast iznenadnih gostiju, o¢igledno. Drugi jedan éovek, obuéen isto tako, ostavio je u blizini stado minijaturnih Sarenih koza | zajedno sa sinom, mom- kom od oko Sesnaest godina, koji na se- bi nije imao.ama baé ni8ta, prisao nasim automobilima,. radoznaio_ zagiedajuci. Pokazivao je na svoju platnenu togu i znacima objaSnjavao da Zeli tako nestoi 2a sina, koji je uzbudeno oéekivao rezul- tat pregovora. Bilo nam je Zao momka. Najblize naselje je pedeset kilometara odavde, a i kad bi stigao tamo, pitanje je da li bi imao &ta da kupi i — Gime da pla- ti. Ti judi oGigledno nisu siromagni, za lokalne pojmove, jer imaju ogromno sta- do, ali nije sigurno imaju li marjaa u dzepu. Na Zalost, nismo imali ni8ta sli¢- no. Ponudili smo deéaku jedne gaée, Sto su i on i otac s prezrenjem i uvrede- no odbili. Ponovo smo se predali svojim briga- ma, a Govek je odigledno pomislio da je - neSto drugo u pitanju, pa se, Zurno vode- éi sina, uputio ka stadu, odakle su se. vratili. dovukavéi jednog jarca. Kako da im objasnimo da bismo im dali platno i bez jarca? No, Sta mozemo, moramo da- lje, automobil je popravijen. Otac i sin zalostivo gledaju za nama, izgubivsi sva- ku nadu. U taj éas se Milan Rakoéevié setio da medu stvarima ima i jedan ma- rokanski turban, koji je doneo s nekog ranijeg putovanja. Zaustavio se, izvukao finu tkaninu, dugaéku nekoliko metara i pustio da se vetrié s njom poigrava. Otac i sin su zadivijno gledali. Opet su nudili jarca. RakoGevié je odbio. Dok je sin tréao ka stadu da dovuée jos jednog, misleéi da su malo ponudili, Rakogevié Je tutnuo ocu u ruke tkaninu i seo u kola. Izraz lica tog éoveka, koji je ovakav gest prijateljstva doziveo od nepoznatih bela- ca, pamti¢emo celog Zivota. Bili smo sreéni Sto smo bar tom malenkoSéu po- mogli ovim Ijudima, s kojima se sudbina tako grubo poigrala. Sledeée noi, u koSmaru pradine i znoja, okruzeni tajanstvenim busom iz kojeg su povremeno svetlucale ogi ne- kakvog zverinja, probijali smo se uporno i muéno dalje. Oko dva sata posle pono- éi naletesmo na red belih, postrojenih kuéica. Vojska, — Vi ste u Keniji, u mestu koje se zove Lokiéokio — objasnio nam je izne- nadeni strazar. Probudio se i oficir, za- prepagéen Sto vidi putnike iz Sudana. Dali su nam hladne vode, a nama bolje gostoprimstvo nije ni bilo potrebno. Dok smo ujutro grabili napred po veé pristojnom makadamskom putu, bili smo svesni da smo uspeli. Bez obzira Sto smo tog dana imali vise od Sezdeset probuSenih guma — na pet automobila! Trnje koje smo prethodne noéi pokupili u bugu ostalo je u ,,mesu" spoljagne gu- me, neuhvatljivo prilikom montiranja i krpijenja, da bi na prvi pritisak izvirilo i probilo unutra&nju gumu. Pregli_ smo svega pedeset kilometara za ceo dan. Muka s gumama nastavila se i sutradan, ali smo uspeli da predemo oko tri stoti- ne kilometara i dokopamo se asfalta. Tu, na prvim kilometrima asfalta, poéeli su da se lome delovi iz donjeg postroja automobila! Nismo smeli ni da pomisli- mo Sta bi bilo da se to dogodilo u sudan- skom bespucu. Ipak, veé iduéeg dana ugledali smo snegove Kilimandzara. :Autor izrazava zahvainost industriji gumenih proizvoda "SAVA“ iz Kranja i Rafineriji "MODRICA“ za ‘ pomoée u organizovanju putovanja i izdavanju ove knjige. i i ;anU bespuéu bolivijskih Anda. Indiosi, pripadnici raznih plemena kojih su najbrojniji Ajamara i Kecua, zive u neverovatno bednim uslovima. Oni su za moénike ,,res nulum“, ,,stvar bez vredno- sti“ a»Valcer na Slanom jezeru* nazvao je snimatelj Kamenko Kaluderéi¢ ovu egzibiciju, koju je ekipa izvela po njegovoj ideji na idealno ravnoj povrsini Slanog jezera u Sjedinjenim Americkim Drza. —— ig Start ekspedicije na obali zaliva Lapataja, na najjuznijoj taéci Ognjene zemlje (gore). Donja slika Naginjena je posle petnaestak hiljada kilometara voznje, na ,Kareteri sentral“, na 4,000 metaraDetalji iz Zivota bolivijskih Indijanaca. Ti ljudi su potpuno prilagodeni zivotu na velikim nadmor- skim visinama, gde ih sa €eli¢énoplavog neba pr- zi sunce, a nocu ujeda mraz od kojeg su im za- Stita kamene kolibe i odeéa od vune lama, alpa- Ka i vikunja. U bednim kuéama oni samo spava- ju, ceo Zivot se, inacée, odvija pod vedrim nebom.i Problemi prilikom testa u pesku: cija, Hoze Antonija Antonijeviéa, Gije se poreklo jasno vidi iz imena, u centralnom delu Ognjene zemlje golf ipak ne moze sve. Na donjoj slici je ovéarska farma, estan-Detalj sa godiSnjeg festivala kanadskih Indijanaca. Tuzno je, ali istinito, da ostaci starosedelaca postoje radi atrakcije za doSljake1 5u od Ognjene zemlje do Aljas Ke nije ravan putu oO sve a samo po broju aneira, desetine kilometara dugacke peSéane plaze na obalama Atlantika i od polarne do tropske Slika za uspomenu i dugo seécanje: ured- nik ,,Ekspresa“ Mom- Cilo Stankovic pozira ispred putokaza iz celog sveta na auto- -putu kroz Kanadu Jos jedna slika za uspomenu i dugo se- Géanje: automobili po- ziraju za slavu jugo- slovenskih firmi koje su finansirale veliko puteSestvijees GF? WELCOME TO \ lometara koje treba preci. Natoj relaciji se vidi i sve sto postoji izmedu Juznog i Severnog pola: neponovijiva panorama Rio de |i Pacifika, Cuda nacionalnogparka Jelouston, zelene Cetinarske sume Aljaske... Putujuéi, Govek prode kroz sve vrste i podvarijante kli- Slika za uspomenu i dugo seéanje: ured- nik ,,Ekspresa“ Mom- Gilo Stankovic pozira ispred putokaza iz celog sveta na auto- -putu kroz Kanadu Jos jedna slika za uspomenu i dugo se- éanje: automobili po- ziraju za slavu jugo- slovenskih firmi koje su finansirale veliko putesestvijeAutor knjige na vozu — éiji su vagoni proizvede- ni u Kraljevu — prilikom prelaska moévare oko razlivenog Rio Paragvaja, na granici Brazila i Bolivije. Desno je prevodnica na Panamskom kanalu, a dole scena interkontinentaine trgovi. he: deca iz Kuska pokugala su da nam prodaju Salove, dzempere i ponéo, kobajagi originalne Tukotvorine, ali su nasi putnici uspeli njima da prodaju jedno éebe nage proizvodnje. U Kusku Se inaGe svakodnevno moze sresti vise Evroplja. na i gradana Sjedinjenih Ameriékih Dréava, ne- go originainih Peruanaca. &|jno mamio objektiv kamere Mio: jubljenika u putP Agadez, grad pod Juznim krstom, s one strane Sahare, Dole je smotra ,,mehanizovanih jedinica“ opstenarodne odbrane u gradu Zinderu, Niger er 4Sve junaci bez straha i mane! To su lju'ti oklop- nici u ruéno radenim pancirima, kopljanici na ,tenkovima* presvucenim jorganima koji ume- sto benzina trose zob, muzikanti cija prodorna svirka treba da odrzi borbeni duh. Svako pleme iz Nigera poslalo je svoje elitne ratnike na veli- ku smotru u Zinderu. Cete ozbiljnih ratnika pre- dvodile su poglavice pracene buljukom Zena, a baldahini su bili erkondisSudan, dar Nila. U zemiji deset puta ve- coj od Jugoslavije zi- vot postoji samo na § obalama velike reke i kraj njenih pritoka. j Juzno od Kartuma Zi- ve mnogobrojna cr- § na plemena, za koja kameno doba joS tra- je, a ljudi su ipak srecni i zadovoljni. »Beli misionar“ Sto duvani plemenske velikodostojnike je Joza Vlahovié, glavni urednik ,,Danas“.Na obalama Nila. Gor- nja slika prikazuje jah- ting kod Asuanske bra- ne. Dole su dve krajno- sti: ruSevine Karnaka, jednog od najfantastic- nijih gradova starog ve- } ka, i Cetiri hiljade godi- na mladi ,,Nil hotel“, najluksuznije konaciste za putnike namernike u # Vadi Halfi, juznoj luci | Sest stotina kilometara duga¢kog Naserovog = jezera, u Sudanu. jMarokanske krajnosti: mala divanija palate vezira El Mokri u svetom gradu Caja u beduinskom Satoru u nekadaén Su, podno Atlasa. Fesu, pripremanje j0j Spanskoj Sahari, i sakadzija, prodavac vode, u Marake-