SLAVITE!

Relja Antoni

ore Blagoje Luki, mladi sa dva imena, zaposednut je pre svitanja

2. oktobra 2012. godine, i time otpoe dvadeset osam najmunijih dana
njegova ivota. Probudio se anksiozan, ne oseajui ni malo pospanosti
kakve uglavnom nije mogao da se oslobodi narednih pola asa ovoga puta
nije morao da se prisea ko je i gde se zapravo probudio, niti da odvaja san
od jave a bee siguran da nije nita ni sanjao mrak je postao narandast
a on je, tren kasnije, preao iz spavakog u stanje potpune budnosti. Prvu
kafu je popio iz navike, iako su ula i um bili izotreni kao da ih je sruio
dvadeset. Drugu nije skuvao, uprkos jutarnjoj rutini, a doruak je
preskoio, i sa pulsiranjem u glavi se pitao kako je mogue da ne osea e
niti mamurluk posle tri sata sna. Bilo je 15 minuta do 6 izjutra.
Isprva nije zapazio strano prisustvo. udio se izostanku dehidracije,
jer nije znao ta ga je, sem pijanike ei moglo podii iz kreveta toliko
rano. Nije imao problema da se seti urke od prethodne veeri, a izbrojavi
popijena pia bio je siguran da bi trebalo da spava dok dnevno svetlo ne
pree vie od pola puta. Bee nervozan, zaista, i dlanovi mu behu mokri, a
slepoonice su mu pulsirale, ali je vid bio jasan i glavobolje nije bilo. A bio je
previe anksiozan da bi entuzijastino i bezmalo hiperaktivno poeo neto da
radi.
Pluton.
Misao ga je iznenadila. Astronomija mu jeste bila interesovanje, kome
se, naalost, nikada nije dovoljno posvetio, ali astronomske misli ga nisu
saletale odmah po buenju. Nije razmiljao ak ni o antropologiji, koju je bio
apsolvirao, im ustane radije bi analizirao preanji san, ili, ako sna nije
bilo, priseao se prethodne veeri ili skoranje planinarske, izletnike ili
sline avanture u pastoralnom okruenju.
Dve i po godine na Plutonu, to bi bilo 617 zemaljskih godina, i toliko bi
tuin koji dolazi u posetu (kada bi dolazio) tamo boravio ako pokuava da
posle osmatranja celog sistema uskladi siderike sa sinodikim periodima
svih planeta i tako se pomeri do sledeeg objekta.

Nisam znao da se razumem u siderike i sinodike periode, pomisli

ore Blagoje, ovek kome su i otac i majka dali po jedno ime. Ili da uopte
znam ta je sideriki a ta sinodiki period. Bolji sam no to sam mislio.
Nekada se ljudska bia pitaju da li su njihove misli sasvim njihove.
Uglavnom se to javlja zato to umiljaju, ili imaju napad uobiajene paranoje
ija svaka rtva pre ili kasnije pomisli da je neiji eksperiment i zapita se da
li je neko kontrolie, manipulie ili makar nadgleda. Nekada je svejedno da li
su moje misli samo moje ljudi imaju i kolektivne utiske, ne samo line.
Apsolvirao sam, izmeu ostalog, i na tome...
Ba sam jutros neto aktivan, promrmljao je. Da ne znam sebe
bolje, pomislio bih da mi se vraa sva volja kakvu sam u detinjstvu
negovao. Ili da samo, nevezano za kvalitet volje, koristim vie svog
modanog kapaciteta, spremajui se za... neto.
Haron, Hidra i Niht na mastiljavom nebu. Neptun. Eris i drugi
trans-neptunijanski objekti... tako li se to zove... ta li Mi je? Naravno da
znam kako se zove. Po mitskim figurama, jer smo svoja verovanja i tenje ka
natprirodnom projektovali u svemir. Ili moda jer smo oduvek verovali u
vanzemaljce.
oru zazuja u uvetu. Ve je osetio trzaj u donjem delu utrobe,
spremajui se za talas paranoje, kada je shvatio da mu jadne ui zuje jer su
postale preosetljive na zvukove, i da mu to zujanje, i bubnjanje odmah
potom izazvae prva dva automobila na ulici, tri sprata nie.
Groznica. Da nisam otaljao svoje ispite, pomislio bih da sam nervno
prenapet od uenja. Ali odmaram ve neko vreme. Poovska groznica. Tako
bih to nazvao... Hm, valjda bih.
Pih, jeknu. mrknuo je potom i otiao u toalet.
Ve je bio navikao da mu se razne ideje i slike jave intenzivno tokom
kratkog perioda mokrenja (mada nikada nije znao zato), ali slike postadoe
ivlje ve prve sekunde.
Neptun. Godina. 164,9 ovdanjih godina. Devedeset... 90 364
neptunijanska dana. 60 231 zemaljski! Toliko bi Mu trebalo da saeka pre
no to pregleda, prerauna i shvati ceo Solarni sistem i potom olaka i ubrza

sebi put, pomerajui se, traei, planirajui i locirajui se gde bi Mi... mu

odgovaralo.
Od sledeih nizova cifara, ne velikih po koliini vremena koje su
predstavljale, koliko preciznih do poslednje decimale i u istoj toj meri
zamiljene (izbrojane?), Blagoje, znan jo i kao ore, pomisli kako mu
mozak puca u bukvalnom smislu. Pomislio je da je uo suv prasak, kao od
eksploziva, i potom, sasvim suprotno, gnjecav zvuk koji je podseao na
stiskanje palainke pune dema u pesnici (impulsivna radnja, koju je
praktikovao u detinjstvu kad bi mu majka rekla da komad koji je uzeo i
prineo ustima mora da ustupi sestri Ani Mariji). Tad pomisli da mu se neto
u glavi zaista fiziki razdvaja uz mljackavi zvuk. Umilja.
Informacije naletee, i poneka udna ideja usput... Pitao se odakle
mu sve to znanje nadire, i da li je mogue da je toliko informacija zaboravio,
a uskladitio u fiokama podsvesti. Etnologija, antropologija - znanja sa
studija, pa ak i ona kojih se nije seao na ispitima; knjievnost a za neke
knjige se pitao kada ih je itao; astronomija i dosadanja znanja oveanstva
iz biologije, fizike i hemije; i uopte sve oblasti - neke kojih se nije seao kao
zanimljivih, i neke za koje bejae siguran da ih je zaboravljao ili zapostavljao;
sve to poe da mu nadire u glavu. Anamneza. Da, gubitak zaborava. Tako
se to zove teorija da je svo uenje zapravo priseanje...
A u centralnom planu, dok svud okolo zuje razne misli, ideje,
priseanja, ak i na uenja koja deluju tako novo za njega Mesec.
Prva godina pored Treeg Kamena bila bi... bila je posmatranje
sa Meseca. A onda im je proao dan koji Zemljani definiu kao 30.
septembar...
ore Blagoje se seao udne jeze i strepnje, koje je osetio 31.
avgusta, tokom prethodne noi punog Meseca Plavog Meseca (koji je sijao
narandasto na nebu, i koji je zaista plav samo kada je atmosfera prepuna
estica vulkanskog dima i pepela). Plavi Mesec. Muzika. Pesma Riarda
Rodersa i Loren Hart. Potom su je izvodili i Bili Holidej, Mel Torme,
Elvis Prisli i Klif Riard. BLAGI BOE, ZATO SE PRESLIAVAM?!? Kao
da se priseao svega to je ikada mogao znati, kao da pretresa zaboravljene
informacije... I Ana Marija je bila uznemirena tim utapom nije navikao
da ga sestra zvrcka i alje mu poruke priajui kako joj je zbog neega

neprijatno, a da ne zna zbog ega. Lunatici. Svi malo polude kada Mesec
bude pun. Primitivno magijsko miljenje. Zato ga nazivaju primitivnim?
ta li znai primitivno, pitao se. Ali, iako se na studijama
antropologije to ponekad pitao, sada mu se injae da pokuava da dublje
zadre u taj fenomen da objasni zato ljudi pokuavaju da se udalje od
psihikog mehanizma koji ih je do ove pozicije u civilizaciji i doveo... mada,
opet na nii nivo ak i od civilizacije tipa I na Skali Kardaeva... Prekini,
ore, prekini! I odakle mu to?
Izmislio sam priu - ili hipotezu? - o dolasku tuina i smestio je da se
zavri ba 30-og septembra, o punom Mesecu, i uradio sam to da bih bolje
vizualizovao svoju ideju, naravno. Pitao se da li je to bilo zbog toga to se
tokom Plavog Meseca poslednje veeri avgusta toliko uznemirio, zajedno sa
jo nekim poznanicima i sestrom.
Ili smo moda svi neto naslutili?
Satima kasnije, kada je proao taj dan zujanja, priseanja i sabiranja
informacija, i silnog zamora mozga koji je oseao pri tom neoekivanom
ubrzanju, krenuo je na poinak. itao je mnogo, i velikom brzinom, ono
tivo koje mu je stajalo na polici i skupljalo prainu, bejavi odlagano za
neki drugi dan sve dok ne zaboravi da je uopte nameravao da ga ita. A dok
je itao, priseao se i znanja iz mnogih drugih oblasti do kojih je ljudski um
dobacio, i umreavao je znanja u shemu koju je, ak i u takvom stanju,
smatrao veoma kompleksnom i neverovatnom. Kada je te noi, oko 2 asa i
25 minuta posle ponoi, poetkom 3. oktobra, konano legao u krevet, ne
znajui da e mu to biti poslednje spavanje u narednih dvanaest dana,
pomislio je da je uo glas malo dublji od sopstvenog i odmah potom potonuo
u tamu sna bez snova.
Niste. Nisam ni sam znao koga u da naem kada sletim, do
samog sletanja. Niste ni vi mogli to znati dvadeset devet i po dana
ranije.

Naredna dva dana, raunajui i taj 3. oktobar sa poetkom u 4 i 30

ujutro, kada se probudio - smrtnik koji je ovo doivljavao kao priu o sebi
proveo je u iitavanju svega to mu je palo aka. U biblioteci je bio tokom
sveg radnog vremena, hranu je gutao u pauzama manjim od minuta ne
oseajui ukus, a u knjiarama je prelistavao sve ne mogavi da poveruje
kojom brzinom konzumira informacije. Te dve noi nije spavao, nego
proeljavao sve baze podataka na internetu. Treeg dana je ispio samo est
litara tenosti u svitanje, trkarao po itaonici i uzimao knjigu za knjigom
sve do zatvaranja biblioteke, potom provalio u privatnu knjiaru posle
zatvaranja iste i paralelno prelistavao knjige i grafike novele skenirajui
svaku stranicu za etvrt sekunde i istovremeno pregledajui sve na ta je
naiao na internetu... a potom, kada knjiga vie nije bilo, samo pregledajui
internet dok izjutra, 6. u mesecu, vlasnik nije doao da otvori knjiaru.
Vlasnik nije ni stigao da se zaprepasti, a ore je ve proao pored
njega, pogledao ga u oi i poruio mu da ignorie ovaj dogaaj.
Tek posle svega toga je otiao u toalet, i izbacio preraeni i znaajno
umanjeni ostatak onih est litara tenosti konzumiranih na poetku
prethodnog dana.
etvrtog dana nesanice, petog od kada se osetio neobino, izgubio je i
potrebu za konzumiranjem tenosti. Ali nije dehidrirao, niti je osetio da je
potroio energiju ono malo hrane koju je na brzinu progutao dva dana
ranije. Jo uvek nije osetio umor. Tako ni Njutn kada je oboleo od zamora
mozga nije oseao umor, ve nije mogao da prestane raditi i zadavati sebi
progresivno tee zadatke. A nije ba da ti neto preterano teko radi
samo istrauje celokupno znanje i naslee oveanstva... jer je to
potrebno. Ne zadaje sebi i ne reava neke nove probleme niti misterije.
Upravo tako i bejae nije ni pokuavao da razrei naune ili ostale
nedoumice ak i kada bi o njima detaljno uio.

Iz biblioteke su ga izbacili kada se zavrilo radno vreme, dok se on u

sebi maglovito pitao zato ih nije hipnotisao da ga ostave zakljuanog u istoj
do otvaranja izjutra, nedovoljno se udei takvoj svojoj ideji. Poslednju
tampanu knjigu u svom studentskom stanu, ne raunajui tu svoje
udbenike niti skripte kojh se do tanina seao, zavrio je negde pre
ponoi. U 7. oktobar uao je ak se i ne optereujui time to je svaku
novootvorenu knjigu iitavao bre no to bi je mnogi ljudi prelistavali. Do
svitanja je proitao i nebrojeno internet-stranica. Zapravo, on im je znao
taan broj.
Nastavljao je sa istraivanjem svega ega bi se dokopao, savlaujui
do tada nepoznate oblasti, dok su ga svi okolni ljudi ignorisali, da li usled
neprijatnosti ili usled toga to ih je neto spreavalo da obrate panju na to
ta on radi, i kojom brzinom. Gledali su svoja posla, i poslednji stariji onii
gospodin koji je, pored njega, ostao u itaonici, nije se setio ak ni da ga
ukori zbog toga to mu je preko ramena virio u knjigu koju ita, brzo i buno
prelistavajui u svojim rukama knjigu za knjigom dok se ne okrene naredna
stranica u gospodinovoj knjizi. Tek kada je ustao da vrati ono to je itao,
zbunjeno je pogledao u dvoimenog junaka ovog monomita (kada li ti je palo
na pamet da samog sebe tako krsti?), da bi mu ovaj, uz klimanje, uzeo
knjigu iz ruke, prelistao ostatak od stranice na kojoj je gospodini stao, i
potom mu je vratio u jo uvek ispruene pegave ake.
Na putu do svoga stana uo je, ili mu se inilo da uje, sve kafanske
rasprave, i decu u kolama koja odgovaraju i drugove i drugarice koji im
aputanjem pomau, i ak dva javna predavanja, i mnoge studente i
tinejdere koji su raspravljali o filmovima, serijama i knjigama. Upijao je i
njihove informacije, te ga na moment pecnu savest to im tako, bez poziva,
zaviruje u privatnost. Ali, onda je shvatio da nije ni u stanju da se opozove,
niti da ne uje i ne upija svaku, pa ak i bezvrednu vrstu informacije, u
nejasno odreenom radijusu oko sebe. Neke ga dovedoe na prag gaenja, a
osetio se i veoma usamljenim. I samim...
Setivi se da je potonjih dana prilino zapostavio linu higijenu, kada
je konano uhvatio milisekund tiine da pomisli nezavisnu misao, odmah sa
ulaznih vrata ode u kupatilo. Brujei glasovi, zvocanje i blebetanje i sricanje
novinskih tekstova i brbljanje viestrukih TV-a po zgradi vratie se, a
dvoimeni se pogleda u ogledalo i iznenadi se. Njegovo, inae preplanulo lice,

nije mnogo ubledelo uzev u obzir nespavanje i manjak ishrane. Upalo je

takoe mnogo manje no to je oekivao, mada jeste izgubilo svoj okruglasti
oblik. Prljavtina i bakterije kao da su ga prekrivali u manjoj meri ni
smee-crna raupana kosa nije bila masna kao posle est dana bez pranja
(koliko je proteklo) ve kao posle tri. Pomislio je da se posledice njegovog
kretanja kroz vreme usporavaju. A najudnije bejae to to mu brada nije
izrasla ni na etvrtinu oekivane duine nisu se primeivale ak ni
varijacije u boji koje su inae postajale upadljive u njoj ve posle tri dana.
Uopte se nisam toliko zapustio. udno je da do sada nisam
smrao. Petnaest minuta kasnije, zavrio je i tuiranje i brijanje za ta mu
je, kada nije bio u urbi, odlazilo dva ili tri puta vie vremena. Brada mu
vie nije nimalo izrasla do kraja oktobra.
Izaavi iz kupatila, setio se da je zaboravio popiti makar malo vode.
Ma, nema veze...
Tokom osmog i devetog dana meseca oktobra, osim to je poeo
ponovo da primeuje boje vegetacije koje su postajale toplije, dane koji su
postajali sveiji i senke koje se izduuju, i da bora nos na vonj kanalizacije i
vie nego inae, injae mu se da tokom nonog itanja paralelno sanja,
budan, ali u perspektivi drugih ljudi svojih suseda i to kroz vie
perspektiva istovremeno, dok i dalje ita i istrauje internet i preko njega i
planetu, i dok pod uticajem tekstova - ali i posmatrajui snimke muzeja i
umetnikih dela, i sam zamilja ili vidi kako ljudi oformljuju bezbrojne slike i
vizije neke sauvane, a neke zauvek izgubljene za moderno oveanstvo.
Budnog su ga morili i komari a i rajski snovi, i ak i poneki vlaan, mnogi
naporedo. uenje mu pak, bee blago, iako su informacije iz psihologije
tvrdile da ljudski um nije u stanju da paralelno prati ak ni dve misli no
samo naizmenino. Pripisao je to halucinacijama usled nesanice, mada nije
oseao teki umor i glavobolju, koji su ga muili ranije kada je imao taj
problem.
Desetog dana oktobra je postao ubeen da, pored rei razgovora, uje
i misli okolnih ljudi. Primarne misli. Ne i sekundarne. Jedanaestog i
dvanaestog je poeo smatrati da sedei u itaonicama biblioteka, pored
sopstvenog itanja, uje ljude kako itaju za njega, kao i ono to su ranije
itali za njega, i da takoe uje knjige kako se same itaju, za njega.

Trinaestog u mesecu je, na sve to, poeo da, itajui i doivljavajui

jednu knjigu, takoe doivljava I TO TO SU JE DRUGI LJUDI ITALI. Do
polovine poslepodneva se taj doivljaj, od upijanja doivljaja vezanih samo za
jedan primerak knjige pretvorio u upijanje doivljaja svih primeraka te
knjige na jednom jeziku. Narednog dana je mislio da svi koji su pisali i itali
informacije na internetu te doivljaje prenose na njega, a itanjem jedne
tampane knjige je upijao SVE doivljaje SVIH primeraka iste knjige i to NA
SVIM JEZICIMA. Do kraja popodneva je, pored toga, mislio i oseao ne samo
sve to i svaki italac dela, no takoe i isto to i pisac.
Uvee je, povrh svih traumatinih novih iskustava, primetio da, iako
sve radi neuporedivo bre no to je ikada radio, vreme percipira kao da mu
se ubrzava, i kao da je svaki naredni dan od poetka ove groznice proleteo
bre nego prethodni.
I otiao je u etnju, stigavi mnogo dalje no to je mislio da e,
osetivi silnu jezu i klaustrofobiju kada je usput sluajno skrenuo pogled na
jedan slivnik.

Kako sam peke stigao do Avale za ovako kratko vreme?!

Tek kada je seo na brdo i gledao zvezde (najvie u Arkturus), dok su
brujei glasovi, misli i vizije bledeli, ali ostajali sveprisutni, to se zapitao. U
silno optereenoj glavi, ipak mu se sputane misli osetie malo slobodnijim...
Razmiljajui o drugaijem percipiranju sazvea sa tla drugih
objekata, i umreujui bezbrojne kombinacije toga kako izgledaju... kako bi
MOGLA da izgledaju gledana sa ove i gledana sa one planete, ipak je
razmiljao o svom ivotu. O Klari, kojoj se nije javio. Spoljanjost. O tome
kako je sam, sada vie nego ikada, iako je oduvek bio usamljenik. A neto
nalik seanjima na... na Spoljanjost... je pokuavalo da prodre. O tome
kako se nije javio svojoj majci, Aneli Mihi Luki, ve dve nedelje.

Zaista je interesantno kako je u tvojoj porodici zastupljeno

noenje dva imena, ili prezimena kao u sluaju tvoje majke, iako, kako
shvatam, to nije uobiajeno za one koje naziva svojim narodom. To za
dva prezimena jeste, dodue, malo ee zastupljeno.
ore Blagoje Luki se onesvestio.
Hajde, hajde, osvesti se.
ore Blagoje Luki se osvestio i uspravio se.
Koliko se opire, zamalo da ti popusti beika. Oekivao sam da
e se manje opirati. Cela istorija ljudskog roda svedoi o tome da ste
se uvek malo opirali.
KO SI...
O, ne, opet klie. I ne, ne mora da se dere, ujem svaku tvoju
reenicu kad je oformljuje. Pazi, to su ti primarne ljudske misli. Ovako
Mi samo stvara mikrofoniju u svesti. isto da zna, i Ja doivljavam
ovu razmenu misli kao razgovor. ujem ih, tanije. Mada, ti to ve
zna, zar ne?
Sluaj Ti...
I opet glasan razgovor. A svestan si da ne mora. Al to je to
opiranje. udilo bi Me da nisi ranije shvatio da ima... podstanara. Ali
Me u stvari ne udi, poto se toliko opire ve sam etiri puta
pokuao da ti se ukaem pre ovoga, ali si sve tako profesionalno
racionalizovao. Kao da je teko shvatiti i pomiriti se sa time da si
zaposednut.
Z...
Dobro, to opiranje je odlika visoke inteligencije. ta je bilo? Pa
ne ujem ti samo primarne misli, nego i sekundarne. I sve ostale. Znam
sve to i sam zna, i ono to si zaboravio pa sam te naterao da se seti
jer Mi trebaju sve informacije. Znam kad si muio maku kao klinac.
Odabrao sam najinteligentniju osobu koju sam naao u okolini. Dva

dana sam pre toga boravio u slivniku, u formi tenosti ali i to ve

zna. Ba je lepo neobavezno askati... Nego, mogao bih da kaem da si
Mi bio potreban. A to se intelekta tie pa, potreban je neko ko bi
dobro upio informacije, i iji bi mozak mogao to da izdri. Jeste,
Prospero, naumio sam da sakupim sve informacije o vrsti ijeg sam
predstavnika zaposeo. Dok se polako prilagodimo jedan na drugog,
domain i gost, pa e shvatiti i vie no to sada shvata. DAAA, ima
jo toga, tek smo poeli. M? Izvoli, reci, pustiu te.
Prvo, zar se tako najavljuje? Priom o imenima i prezimenima?
Zapravo, da. Morao sam neim neobaveznim svih pet puta sam
pokuavao tako da askam, da se makar malo oseti kao da sam oduvek
tu. Da sam rekao ZDRAVO, zacelo bi poeo da vriti i upiao bi se i
usrao u gae. I jo ne bih mogao da te osvestim kad se onesvesti.
Sledee pitanje!
Zato si me oslovio sa Prospero?
Vidi sad. Je l to najvanije? Blagoje, Prospero, isti avo. Ko da i
sam ne zna... Onaj ekspirov iz Bure i on je tako imao kontakta sa
natprirodnim. Bar tako ti Mene doivljava. Pa i Ja velim, da
uporedim... ta je sad?
Da li...
Ma ne. Dobro, dobro, neu te vie prekidati, iako znam ta hoe
da kae. Ne, nisam ovde kao najava Invazije kradljivaca tela. Zar se
nisi, makar onim delom sebe koji je bio svestan da je zaposednut (tako
je da tog dela nije bilo, ne bi se ni opirao), pitao ZATO si toliko
intenzivnije usamljen nego pre? Da, Ja sam sam. Nema vie nikoga. I
kunem se da ne bih uzimao tue telo da Mi nije potrebno Moje telo za
meuzvezdano putovanje nije pogodno za motanje ovuda, ne bih
ostvario ni svoj cilj zbog kog sam svratio na planetu na kojoj videh
civilizaciju, plus, da sam samo siao u onoj tenosti koja prenosi Moju
svest, ne bih mogao da komuniciram i naravno, u neljudskom telu ne
bih mogao da pokupim naslee ljudi i time im se pribliim.

Priblii? Time to zaposeda oveka i svima ita misli koje bi trebalo

da su individualne i privatne. Izlazi iz mog mozga! IZLAZI NAPOLJE!!!
E, ne mogu, ao Mi je. A ne bih, vala, rekao ni da hou. Budi
miran kad se opire ne mogu da pravilno da delim informacije o sebi
sa tobom, a imam toliko da ti saop...
Briga me! Gubi se, gubi se, gubi...
TIINA. Gubi iz vida da sam ovde samo u prolazu. Uvek
odlazim, veoma brzo... Iako nemam gde da idem.
Dvoimenog junaka monomita proe najjezovitiji talas usamljenosti do
sada. Nikada nije ni pomislio da samoa moe ii tako daleko, tako, tako...
Duboko? Vidi. Nas dvojica sada delimo oseanja, sva. Ja oseam
to i ti, i saoseam. Ali bojim se da nisam Ja taj kome e ovo biti teko.
Dvojica? Ti si muko, dakle?
Moe se rei. Bio sam. I uglavnom sam. Kada pokuavam da se
setim onoga najdaljeg u svojoj prolosti - dobro, prolost je ako vreme
gleda kao jednu a ne kao tri dimenzije, a Moje iskustvo kae tri
mislim da sam imao... nekoga. Ono to vi nazivate draganom. Znam da
se ona uglavnom poklapa sa vaim konceptom enskog, pa sam onda i
Ja valjda muko... Samo, kad pokuam da je se setim, ne mogu.
ekaj, ekaj... Ti ne zna ko si?
Ne. Ali zato uvek znam gde sam i kada sam.
Ali zato...
Da, imam karakter slian ljudskom. Samo to sam, koliko znam,
besmrtan, i to svaka osobina i emocija koju imam jeste nekoliko
stotina milijardi puta pojaana u odnosu na ljudsku. I da, lud sam. Hm,
izvini.
Ne preki... Aha, u redu je. Hm, ini mi se da sam se nekako privikao
na sve ovo. Ne znam da li da se smejem ili da plaem. Pojaana?!

Pa da. To je ono to ste oduvek hteli. Svaki va bog ili demon

poseduje svest slinu ljudskoj, samo to je bezbroj puta ekstremniji. A
uvek ste eleli da se neko takvo bie pojavi pa da budete manje
usamljeni. I evo Me! Moda nisam ono to zasluujete, ili vam se ne
svidi kada vam se elja ostvari, ali ta je tu je traili ste. A poto
Mene doivljava kao demona, onda... poeleo bih ti sreu, da ne znam
sebe.
I jo neto... video sam... bio si vekovima tu negde, blizu, u Sunevom
sistemu? Iako si doao od iza zvezda? Zato?
Moram tako. I Moja putovanja su ograniena. Posebnim
zakonitostima, kakvih se niste dotakli, ali ograniena su. I moram da
nadgledam, naem pravo mesto, shvatim solarni sistem kroz koji se
kreem da bih uopte mogao da proem kroz njega. Trebalo Mi je zaista
dugo da posmatram ovaj, konkretno, sistem, da bih mu, kako ovi tvoji
kau, uao u tos. Dugo sam morao da sedim i na ledenim liticama na
Plutonu ne moram da diem u zvezdanom telu, ali da je temperatura
tamo za koji stepen nia, ono telo bi se zaledilo pre no to ga stignem
promeniti za neko pogodnije takvim uslovima. Dugo sam dolazio, da. Ne
po Mojim linim shvatanjima vremena, nego po vaim, ljudskim.
Propustio sam ak i da se lino uverim da li je ono to vam je 1006.
godine osvetljavalo ponono nebo bila supernova rapidnog ili usporenog
Ia tipa mada sam zadovoljan da ste dotle stigli u uenju o nebesima.
Kako se nosi sa tolikim vremenom koje ti je do sada proteklo?
Nije teko. to je neko stariji, percepcija mu se menja tako da
mu izgleda kao da se vreme ubrzava. I na kraju leti. I sam se sea da ti
je kao detetu leto delovalo ko neuporedivo due no sada. Meni je sve
ovo kao treptaj oka, ceo boravak u Sunevom sistemu.
Kako se onda snalazi, ako vreme toliko leti?
Naui da radi sve brzo. Inae se univerzum promeni i pobegne
a da nisi ni primetio.
A ovo prikupljanje informacija... Je l to - to? To jest, je l goto...

Prospero, koncentrii se! Do sada bi trebalo da zna i bez Mojih

odgovora. Ne, naravno. Tek sam poeo da se odomaujem i tek sam
poeo da itam individualne umove i da istinski prodirem u kolektivno
seanje i naslee. Svakog narednog dana e doiveti ne samo sve to
se tie nebrojenih knjiga, nego celu istoriju, misaone puteve, razvoj,
seanja, mitove, ideje, vizije i sve to je ikada prolo kroz glave
oveanstva. ZATO to moram da se poveem sa ljudima! Dobro, neka i
jesam sebino ubre, kako kae, ali bojim se da e uskoro shvatiti
kako Mi je. I pre no to misli. I nikako ne mogu to sakriti od tebe. ta
je sad?
Ne zovi me Prospero.
Dobar si, ovu misao nisam uo pre no to si je izneo. Ali znam da
tera inat, dola ti je u trenutku. Hajde, vodim te kui, mogao bi
veeras da odspava i odmori se, bie teko. Prekini, pustio bih te i
ranije da spava, nego nismo imali vremena!
Ali mi smo na Avali!!!
Tu smo za manje od pet minuta. Meni to nije daleko. Ovde Mi
nita nije daleko. A to se bre sklopimo u privremeni simbiot, to bolje
iznenadie se gde emo stizati u tren oka... to se ono kae.
I mladi Luki primeti kako brzo odmiu. Nekada mu se inilo da mu
koraci saimaju prilinu prostornu razdaljinu, ali jo ne bee sposoban da to
percipira. Zaista, bili su ispred njegove zgrade ve posle tri i po minuta.
Kako u zaspati od svih ovih misli i glasova?
U tvom sam mozgu0 naterau ga da lui melatonin a i sam u
neto luiti i umirie se i odmoriti. Tvoj organizam jeste postao
neuporedivo izdrljiviji, ali nisi ba ni neumoran. Niko nije.
Ni ti?
Ni Ja.

I Dvoimeni zaista zaspa, posle uasne dvanaestodnevne nesanice

ispunjene drekom, informacijama i svaijim idejama. Zaspao je lagano, a
glasovi i zvukovi koje je pratio njegov istanan sluh i telepatija kojom mu je
mozak odzvanjao su se stiali ne nestavi ali postavi manje primetni.
Potom se stiala i sva muzika oveanstva i neto za ta je Blagoje kasnije
tvrdio da je muzika sfera, koja je naporedo i neprekidno izvodila sve pesme,
simfonije i kompozicije koje su ikada rezonovale u atmosferi Zemlje, a koje
su istovremeno tekle dok ih je on najmanje primeivao usled svega ostalog
to mu je krvniki prodiralo u bolni mozak. A kada sve to postade tiho a on
miran, doe umor koji pre toga nije oseao, pospanost i neka lagodnost. Bilo
je tek 23 asa. ore Blagoje Luki nikada nije slae zaspao.
A kad je utonuo u neznane dubine, sanjao je... SVE!

Petnaesti dan meseca oktobra bio je teak kao neutronska zvezda, i

nevoljnog junaka monomita iz kreveta nije podiglo poluasovno lupanje na
vrata. Probudio se jer su uasi svih snova ljudskog roda navrili svoju
mranu i bezumnu riku, povukli se i pustili ga da se probudi u buku nikad
intenzivnijih i nikad brojnijih telepatskih i informacionih iskustava, koja
nisu saekala ni trena da se obrue na njega.
to je bilo najgore, znao je ko je na vratima.
utau najvie to mogu. Neu... dobacivati. Hahaha...
Pizda ti materina! Zato se ne javlja na telefon? Ne odgovara na
poruke! Gde si bio?
Klara...
Nemoj ti meni! Fejsbuk nema? Ni kredita, a?!
Klara...

Ni da se seti da nazove! Da se bilo kako jav...

Klara, prekini!
Ama, gde si bio dve nedelje? Anu Mariju sam pitala... Zamraena
soba, niko ne zna...
Odluio je da mu se ne svia to to ju je uutkao poljupcem.
Odjednom mu je ta divna devojka s kojom je proveo dve godine delovala
nekako lepljivo. A u njenim mislima...
Ni seks tog dana nije bio dobar. Nita vie nije bilo dobro. Delovala
mu je hladno i udaljeno, a znao je da je on njoj jo hladniji i udaljeniji. Za
nekoga ko je i dalje sasvim potentan oseao se grozno i bedno. Znao je da je
ona nezadovoljena, a dok je leala pored njega, mislio je da nikada u ivotu
nije bio vie sam no tada.
A itao ju je. Svakoga je itao, ali ako bi jednu osobu potedeo...
Znam svaku njenu prljavu tajnu. I s kime je sve bila, i kako je muila svog
hrka, i sve... i gadi mi se.
Pitao se kako moe i nezadovoljna i nezadovoljena kakva je ostala da
lei tako mirno. Kako MOE da bude tako mirna?! Kako SVI mogu da budu
tako mirni, i pored svega?! Svi se dre zajedno, i svi su tako usamljeni... A
jedino je ON nemiran, i nezadovoljan, i inilo se jedino je on toliko intenzivno
uznemiran zbog toga. O, uznemireni su oni, svi ti uspravni majmuni ija je
grana evolucije imala svoju srenu zvezdu... Zaboga. Da li to tuin pria kroz
njega? Ne, nisam to bio Ja.
Svi ljudi mu se tih narednih dana ogadie preko svake mere. Svaiji
greh i svaija ideja i svaiji zloin i prljava tajna i grozne emocije i sve to
oseaju i rade i kriju... Dozvoli, ti sada razmilja identino kao oni.
Samo jo gore i jo emotivnije i jo mranije, jer te njihove misli vidi, i
tvoje emocije se umnoavaju.
ta hoe?
Klara se prevrnula u krevetu. Potom je otvorila oi i polako dola
sebi. Znao je da nije ula ta je rekao, ali da zvuk i pokret jesu uzrokovali
njeno buenje.

Moda bi bilo najbolje da je poaljem kui pre no to odluim da joj

viljukom iz kuhinje preorem lice. Rei u joj da mi je loe... Ma, i jeste mi loe.
Glava mu je bubnjala. Nikada nije eleo da ita ljudima ba svaku
misao. Niti da zna ono to ni sam ne bi hteo da se o njemu zna.
ao Mi je. Ali, nisam nikako mogao da razdvojim znanje,
informacije i produkte ljudske due od njihovih emocija, tegoba, i
iskustava niti sam mogao kolektivno seanje da... Jebi se!
Vidi, ovo je je sve malo ironino. Tvoje drugo ime, ore Luki,
je previe slino Dordu Lukinsu, Englezu koga je, kako kau, zaposeo
demon. ZAVEI! Ali Ja uopte ne koristim tvoja usta. Da li bi moda to
hteo, a? Dobro. Dalje, tvoja sestra se zove i Ana, i Marija ba kao
Isusove baba i majka to je interesantno, i opet ironino ili bar
mislim da jeste - jer tvoja majka sa svojim devojakim... Kuda ovo vodi?
...prezimenom se zove Anela Mihi, to je veoma slino Anelizi Mihel
a poto delimo znanja, zna i sam da je to ena iz Nemake za koju se
takoe tvrdi da je bila zaposednuta demonom. I sada zna kuda idemo
sa ovime jo jedna istorijska linost navodno zaposednuta demonom
se zvala Klara Germana... Dobro, dobro, dosta... Prosto da se iznenadi
sinhronicitetom. Da Mi je sada da se nasmejem tvojim ustima... Meni to
nije smeno!!!
Tebi prilino dugo nita nee biti smeno. ao Mi je.
Blao...
Ne zovi me Blaa!
ta je bilo?
Gadi mi se i sada bih te najradije ubio. A i inae. Nita, loe mi je
(stvarno jeste, pue mi glava, i bubnja kao... Masterova u Doctor Who
PREKINI) i mislim da hou da ostanem sam, dok se ne oporavim. Zauvek,
kada si ti u pitanju. Kada su svi u pitanju.
Dva dana kasnije, kada ga je Klara nazvala, rekao joj je da se gadi
svega to ona jeste i to predstavlja, i da nestane a kada ga je pitala da li je

poludeo, rekao je da jeste, da uje glasove i da ita ljudima njihove pogane

misli i da ih zbog toga ponekad mrzi a ponekad prezire, ali da ti glasovi i to
itanje misli nisu nita u poreenju sa nezvanim gostom koji mu se
odomaio u mozgu od kada ga je zaposeo. Nezvani gost je ostao tih, bar to
se tie njegovih primarnih misli kako ih je nazivao, mada je tokom
razgovora (monologa) dvoimeni protagonista sve vreme uo sve ono pratee
to se zajedno sa prokletnikom uselilo u njegovu glavu. ak je, dernjajui se
na svoju, sada ve bivu saputnicu, zaao u detalje i rekao da je gost u vidu
tenosti siao sa Meseca. Takoe joj je saoptio da joj majku njenu laljivu.
Ostavio ju je u suzama i znao je, i na svojoj koi, u istoj meri kao i ona,
oseao svaku mranu emociju koju joj je poklonio.
Tako joj i treba, ipak ree.
Vi ljudi... Toliko ste usamljeni. I grozni ste zbog usamljenosti. A
onda sve to uradite jeste trud uloen u to da se jo vie osamite, da
budete jo usamljeniji, i jo gori, i potom radite progresivno gore stvari
i sebi i drugima zbog toga to ste sebe dotle doveli. PREKINI. NE, TI
PREKINI! Zna li da sam samo jo jednom sreo ovakvu civilizaciju to
jest, ovakvu, sa individualnom sveu i onime ime se diite kao
slobodnom voljom? Nema jo ni milijarditi deo milijarditog dela
trilionitog parenceta Mog seanja na Spoljanjost! Ali imae! O, da! E,
pa, isto da zna da od svih stvorenja koja sretoh, a koja superiornu
inteligenciju neguju u svojim konicama ili u ovakvoj civilizaciji, jedino
vi ljudi imate razliku izmeu samoe i usamljenosti? Ne zna! Zato to,
osim to ste uspeli da izmislite dosadu, takoe ste napunili svoje nebo
bogovima i vanzemaljcima, a svet demijurzima i vilama i patuljcima jer
ste USAMLJENI, iako se drite zajedno! Podelili ste se u opore i nacije
i izolovane socijalne grupe koje su esto i neprijateljske, a ekate da
vam neko sa strane doe i dokae da niste sami u univerzumu! A
oseate se usamljeno i plaite se toga! I plaite se da to jedni drugima
priznate, i udaljavate se da bi ste se nekako zbliili! A od univerzuma
punog udesa, gledate samo svoje tlo pod nogama i kada ste se
uplaili od svog tog vremena i prostora GORE, poeli ste da smanjujete
univerzum u svojim predstavama, i nadate se da ako se ogradite od
beskonanosti koja je toliko prazna, paradoksalno, moete da imate

Boga u vrhu te deje snene kugle i anele i demone ili vie bogova i
druge neljudske civilizacije na Zemlji, da vas utee. Jer, ipak ste samo
ljudi. I tim oprenim postupcima ste samo ogradili onaj ostatak
beskonanosti u kome bi neko mogao da vam prui utehu od samoe, i
u kome bi moda postojao neko superiorniji da njemu teite jer ste
svesni kakvi ste, i opirete se ba kao to se i TI OPIRE svom
podstanaru, Meni, iako sam ono emu se svi nadate DA BISTE POBEGLI
JEDNI OD DRUGIH!
Kada se ovo zavrava? Boli Me to to govori. Fiziki Me boli! I ne
mora da Mi se dere u glavi!
JA I DALJE GOVORIM NETO! Kada ste se pomirili sa time da
ono tamo ipak jeste vee, naselili ste u mati bezmalo svaku petu
planetu civilizacijama kakve elite da se svete, da vas napadnu, da
vam otimaju tela, da vam se infiltriraju u vladu i kontroliu svet kako
biste se ipak i najstranijim teorijama zavere ubedili da postoji kontrola
nad VAIM svetom koji ste ispustili iz ruku! A u najboljem sluaju su
miroljubivi i puni razumevanja i pomoi e vam. A kada dou, ak i da
su stvarno kao vai najlepi i najplemenitiji aneli, pobei ete glavom
bez obzira ili se urotiti protiv njih! Imate jedni druge i usuujete se da
budete usamljeni! KAKO SE USUUJETE, BEDNI MAJMUNI! MRZIM VAS
I AO MI JE TO SAM NALETEO NA VAS!
Od ovog ispada, oru je bilo jo gore nego od svih dosadanjih
muenja. Osetio je to to to bie osea bie koje ne zna vie ni svoje ime ni
poreklo, ali je istovremeno furiozno i ledeno, i impulsivno, i bezbroj puta
emotivnije od ljudi. Velianstveno. I samo.

Tuinu to nije bio jedini ispad. Imao ih je redovno, a Luki sa dva

imena je poinjao i da shvata zato. Pritisak na njegov mozak se pojaavao,
ali bie ga je odravalo koliko god je moglo, i on poe da kupi i informacije iz
beskonanih predela koje je gost nazivao Spoljanjou. Kada je prvi talas
mizantropije popustio, a gost bio dobre volje, znatieljno su poeli
razgovarati i pored stalnog pljuska informacija, ideja i slika isparavajue
civilizacije i beskrajnih seanja na njoj strane domene.
Gost je otkrio oru Blagoju da je civilizacija sa psihom nalik
ljudskoj, jedina koju je zatekao, bila u ratu do istrebljenja kada je naiao.
Naterao ih je pokornosti, hipnotiui ih sve. Smirili su se. Svoje ljubiaste
stene i narandasto nebo, svoje purpurno more i gradove srebrnaste boje su
zbrisali plavom vatrom eksplozija im je otiao. Nije stigao ni da se udalji sa
jednog od njihova dva meseca kad je planeta unitena.
Jesi li nekada ubio nekoga, ili istrebio celu vrstu? Ne vidim toliko u
seanjima...
Nisam. Nikada nisam ubio ba nikoga, ali su zato mnogi pomrli
zbog Moje nepanje i neodgovornosti. Ili nebrige.
Bio je 18. oktobar kada su razgovarali. Nalazili su se na planini
Rtanj. Trebalo im je minut i pod a stignu do iste.
Planina za koju je Artur Klark napisao da je graevina
vanzemaljskog porekla. Narod ove drave je potom preozbiljno shvatio
fikciju. Namerno, naravno, jer su toliko usamljeni... I dalje Mi nije jasno
to, iako sam pokuao sve da saznam i poveem.
Dve osobe u jednom telu poee da se razumeju. Neprijatnost priliva
informacija nije bila toliko strana kada bi o njoj razmiljali kao o novom
evolutivnom stepenu.
Klara misli da sam lud.
Da.
A i jesi.

izofrenian. Kad-tad e pokrenuti inicijativu da Me hospitalizuju, im

se bude malo ohrabrila i vidimo obojica to, tako da ne zna to Ti uopte
objanjavam. A Ti? Moe li pomoi?
Tada, ne. Sada mogu mnogo toga. Moda previe.
Dvoimeni heroj monomita, kako su obojica u istoj glavi sada zvali
ora Blagoja Lukia, je bio svestan da nee jo dugo imati podstanara u
glavi. I znao je da je to dvadeset i sedam ili dvadeset i osam dana,
sveukupno. Ali nije znao da li i koliko mrzi stvora koji ga nosi okolo kao
kondom i koji e oigledno celu ljudsku civilizaciju, kada je izui i kada
prilagodi svog domaina sebi, naterati da uini neto za njega. I oigledno
e to biti neto sebino. Nisu veliki izgledi da e naterati svakoga da ga
oboava kao Boga, poto se nee zadravati na Zemlji da se hrani njihovom
verom, ali moda e ih sve naterati da mu podignu spomenik. Ipak, za tako
kratko vreme... A moda e pokuati da uini neto lepo. Humano. Ali
upravo je rekao da sve to uini ostaje kratkog veka. Kao da se nita i ne
menja a kako i moe?
Isprva si Me, koliko god racionalizovao, doivljavao kao demona.
Sada se, reklo bi se, pita da si sam moda neki od Bogova?
Interesovao si se posebno za mitologiju. I za Fermijev paradoks. Vidim
da upija sve informacije bez rezerve, ali po pitanju ovoga mislim da sam
osetio neki entuzijazam... Ako se ne varam.
Jesam. I Ja elim da naem to je vie mogue drugih. Fermijev
paradoks je izuzetan ukazuje na to da mora biti jo mnogo civilizacija,
ali postavlja pitanje gde su svi. Vano pitanje. I siguran sam da ima jo
mnogo planeta koje bih mogao sa uivanjem da posetim, i da tu
ostvarim svoj cilj, ali nisam uspeo da ih naem. Frustrirajue je to.
A u vezi sa bogovima...
U vezi sa Bogovima, ili bogovima, ili Bogom, ili Stejpldonovim
Tvorcem Zvezda ne znam nita. Ne znam, nisam otkrio. Ni
civilizacije, niti ta boansko.

Rekao si... A sva ona kolektivna seanja i vizije i Atlantida i izgubljene

predljudske civilizacije i stvorenja i bogovi...
Rekao sam to, da. Ali Ja nisam naao nikoga ovde, nikoga tamo.
Mi nismo. Sa svim znanjem, moda bismo mogli i da naemo, ovde, ako
ih ima ili ih je bilo. Ali ne znam. Nisam te informacije razdvojio i ne
znam ta je u seanju oveanstva stvarno a ta san. Ni ti to ne moe
znati, a ponekad si imao taj problem razluivanja i pre zaposedanja.
Dvoimeni klimnu. Gestikulaciju je jo uvek sam kontrolisao.
Tvrdio sam jedino da vama, Homo sapiensima, slue da se teite
u svojoj planetarnoj samoi. Znate to i sami. Moda se svaka takva
civilizacija suoava sa time... ako ih ima. AKO.
Bezbroj puta sam Te pitao ta hoe?
Jo nisi proitao? Hou da SLAVITE!
ta? Egzistenciju? To to su jedinstveni, a moda sami, i to moda
nikada nee proveriti?
Sea li se kada sam rekao da iako se ne seam ko sam ili ta
sam, ali uvek savreno, u svem prostor-vremenu znam GDE SAM i
KADA SAM?
Klimnuo je.
Hou da slavite Moj roendan!

Ovozemaljski roendan! Taj tuin iz praznine, iako je potisnuo

dogaaj pri kome je izgubio identitet, zna koliko ima zemaljskih godina! I
hoe da slavi!
Dvoimeni je znao da je stvor usamljen u univerzumu. I znao je da
nema nikog. Ali toliko usamljen... I kako to nije shvatio po njegovim
ispadima? To je DETE! Nepojmljivo star, hiperinteligentni, istraumirani,
svemogui, usamljeni deak!
Koliko godi...
18 450 600 201!
Osam... Univerzum nema 18 milijardi zemaljskih godina! Usamljeno
siroe, sa nepojmljivom traumom, koje ne zna svoje ime ali zna za
multiverzum, i koje je ulo u ovo kao u kuicu za lutke. Naputeno, bez
ikoga u beskraju, impulsivno. Ako se iznervira na slavlju, to bi mogao biti
KRAJ oveanstva, iako usamnjeni deak jo nije ubijao (ali je mnoge
ostavljao da umru).
Osim rei, Dvoimeni u svom umu ugleda i osmeh.
KRAJ? Ne bih rekao...