Sadraj:

UVOD..............................................................................................2
1. Istorija procesora..........................................................................2
1.1. Istorija mikro procesora..............................................................2
2. Funkcija procesora........................................................................3
3. Organizacija procesora..................................................................4
4. Intel i AMD procesori.....................................................................5
4.1. AMD ili Intel ?............................................................................6
REZIME...........................................................................................6
LITERATURA....................................................................................7

m
o
c
ad.

r
i
k
s
m
o
l
.dip

w
w
w

UVOD
Ne ba tako davne 1955. godine ljudi su se divili udu tehnike koje se
zvalo IBM 650 i koje je sa svojih 2000 elektronskih cevi zapremalo 8
kubnih metara, teilo dve tone i kotalo 200,000 dolara. Pre samo
jedanaest godina divili smo se depnom raunaru TI-59 koji je, sa svojih
166.500 tranzistora, teio 300 grama, zapremao 480 kubnih centimetara i
kotao 200 dolara - memorije ova dva raunara su priblino jednake dok
TI-59 radi desetak puta bre. Danas se rijetko ko posebno divi
mikroraunarima koji imaju stotinama puta veu memoriju, mnogostruko
bre obrauju podatke i mnogo manje kotaju - nekadanje udo je sve
blie korisnoj alatki. Tajna gotovo neshvatljivo brzog razvoja raunarske
tehnike je mikroprocesor, "mozak" svakog kompjutera koji se razvijao
znatno bre od ma kog ljudskog pronalaska.

m
o
c
ad.

1. Istorija procesora

Prvi procesori su bili mehaniki i praktino nijesu bili zaseban dio raunara,
zatim elektromehaniki (relejni) pa na bazi elektronskih vakuumskih cijevi
i bili su jako veliki (obino su raunari zauzimali cijele prostorije ili ak
spratove). Do znaajnog smanjenja dimenzija i poveanja performansi
dolo je upotrebom tranzistora (miniprocesori) i, u drugoj polovini 20.
vijeka, integralnih kola (mikroprocesori).

r
i
k
s
m
o
l
.dip

w
w
w

1.1. Istorija mikro procesora

Istorija mikro procesora poinje 1971. godine, kada je mala i nepoznata

kompanija, Intel, prvi put kombinovala vie tranzistora da bi napravila
jedinicu centralnog procesora (CPU -central processing unit) - ip nazvan
Intel 4004. Meutim, to je bilo 8 godina prije nego to je prvi PC
konstruisan.
PC-ji su projektovani sa vie generacija procesora. Intel nije jedina
kompanija koja proizvodi procesore, ali je trini lider. Sledea tabela
prikazuje generacije procesora. U poetku je dominirao Intel, ali od 5-te
generacije pojavljuju se alternative.
BROJ
TRANZISTORA
U IPU

PC

CPU

GODINA

I
generacija

8086 i 8088

1978 - 81

29.000

II
generacija

80286

1984

134.000

III
generacija

IV
generacija

V
generacija

Poboljana
V
generacija

VI
generacija

80386DX i
80386SX

1987 - 88

275.000

80486SX,
80486DX,
80486DX2 i
80486DX4

1990 - 92

1.200.000

Pentium Cyrix
6X86 AMD K5
IDT WinChip
C6

1993 - 95
1996 1996
1997

3.100.000
3.100.000
3.100.000
3.500.000

Pentium MMX
IBM/Cyrix
6X86MX IDT
WinChip2 3D

1997 1997
1998

4.500.000
6.000.000
6.000.000

Pentium Pro
AMD K6
Pentium II
AMD K6-2

1995 1997
1997 1998

5.500.000
8.800.000
7.500.000
9.300.000

AMD Athlon

1999/2000

22.000.000

r
i
k
s
m
o
l
.dip

w
w
w

VII
generacija

m
o
c
ad.

Slika 1. Generacije procesora

2. Funkcija procesora
Procesor (centralni procesor, centralna jedinica) predstavlja programski
upravljan digitalni ureaj koji obavlja sledee funkcije:

na osnovu instrukcija obrauje podatke izvravanjem nad njima

relativno prostih operacija - mainskih operacija;

donosi odluke u procesu obrade o toku odvijanja izvrenja instrukcija

programa;

upravlja ostalim komponentama raunara;

obezbjeuje prenos podataka izmeu komponenata raunara, kao i

razmjenu podataka sa spoljnim okruenjem.

Procesor radi izvravajui program smjeten u operativnu memoriju, koji
se sastoji od sledeih aktivnosti:


prenos (pozivanje) svake instrukcije iz operativne memorije u

upravljaku jedinicu;

prenos podataka iz operativne memorije ili registra procesora u

aritmetiko-logiku jedinicu;

izvrenje (realizacija) operacije predviene tom instrukcijom;

pamenje rezultata u operativnoj memoriji ili registrima.

m
o
c
ad.

Slika 2. 64-bitni procesor

r
i
k
s
m
o
l
.dip

Put izmeu odreene raunarske komponente i procesora, podaci prelaze

pomou komunikacionih kanala koji se nazivaju magistrale (bus).
Magistrala je kanal putem kojeg se podaci kreu kroz raunar.

w 3. Organizacija procesora
w
w
Centralni procesori obino sadre:

Upravljaku kontrolnu jedinicu (control unit), ita instrukcije i

upravlja komponentama raunarskog sistema. Ona kontrolie ulazne

i izlazne ureaje i upravlja transferom podataka od memorije i ka
memoriji. Upravljako - kontrolna jedinica ne stvara niti mijenja
podatke: ona koordinira tokom podataka unutar procesora. Ona
izvrava samo jednu instrukciju u odreenom trenutku, ali to radi
tako brzo (milion instrukcija u sekundi), da izgleda kao da obrauje
vie instrukcija odjednom.

Operacionu jedinicu (execution unit), koja tipino sadri:


Aritmetiko-logiku jedinicu (ALU - Arithmetic logic unit),

predstavlja dio centralnoga procesora koja slui za obavljanje
aritmetikih i logikih operacija nad cjelobrojnim ulznim
podacima.


Registre, koji slue za privremeno skladitenje podataka pri

izvravanju programa (registri opte namjene), kao i za
uvanje informacija o trenutnom stanju programa koji se
izvrava (programski broja, pokaziva steka, prihvatni
registar instrukcije, programska statusna rije i dr.)
4