PRELAZAK AROBNJAKA

Taia Abelar

Naslov Originala: Taisha Abelar

THE SORCERERS' CROSSING
Copyright originala: 1992. Taisha Abelar

Uvodna re Karlosa Kastanede

Taia Abelar je jedna iz grupe od tri ene koje su se svojevoljno podvrgle obuci
koju su izvodili neki meksiki arobnjaci pod vodstvom Don Huana Matusa
(Don Juan Matus).
Nairoko sam pisao o obuci Don Huana Matusa kroz koju sam i sam proao,
ali nikada nisam nita pisao o ovoj specifinoj grupi iji je Taia Abelar lan.
Medu uenicima Don Huana postojao je preutni sporazum da nita ne
priaju o sebi.
Pridravali smo se ovog sporazuma preko dvadeset godina. I mada smo iveli
u neposrednoj blizini, nikada nismo jedni drugima priali o linim iskustvima.
Naime. nikada se nije ni ukazala prilika da razmenimo svoja vienja o nainu
na koji su Don Huan ili arobnjaci iz njegove grupe zapravo postupali sa svakim
od nas.
Ovakav odnos nije zavisio od Don Huanovog prisustva. Kada su on i njegova
grupa napustili ovaj svet, mi smo se i dalje drali ovog sporazuma jer nismo
eleli da svoju energiju troimo na njegovo preispitivanje. Sve svoje raspoloivo
vreme i energiju ulagali smo u sprovodenje u delo onoga emu nas je Don Huan
tako briljivo uio.
Don Huan nas je poduavao magiji kao pragmatinom inu pomou kojeg
svako od nas moe da percipira energiju. Po njegovom shvatanju, neophodno je
da se oslobodimo svoje uobiajene sposobnosti percepcije da bi se energija
percipirala na ovaj nain. Oslobaanje i neposredna percepcija energije
predstavljali su zadatak koji je zaokupio sve nae sposobnosti.

Koncepcija arobnjaka podrazumeva da su parametri uobiajene percepcije

nametnuti kao deo socijalizacije, ne u potpunosti svojevoljno ve i pod
prinudom. Jedno vidjenje ovih prinudnih parametara je sistem tumaenja koji
ulne podatke prerauju u smislene jedinice i ureuje odnose meu ljudima u
vidu strukture tumaenja.
Naa normalna percepcija unutar uredenih drutvenih odnosa zahteva slepu i
vernu povezanost sa svim predmetima percepcije, od kojih ni jedan ne prua
mogunost za neposrednom percepcijom energije. Na primer, Don Huan tvrdi
da je mogue opaati Ijudska bia kao energetska polja nalik na ogromna,
duguljasta, beliasto-sjajna jaja.
Da bi se ostvario poduhvat uzdizanja percepcije, potrebna nam je unutranja
energija. Stoga, problem da se unutranja energija uini dostupnom za
postizanje ovakvog cilja postaje kljuno pitanje za one koji se poduavaju
arobnjatvu.
Okolnosti naeg vremena i prostora omoguile su Taii Abelar da pie o svom
obuavanju, koje je bilo isto kao i moje a ipak potpuno drugaije. Bilo joj je
potrebno dosta vremena da pone da pie zato to je prvo morala da ovlada
magijskim sredstvima pisanja. Lino Don Huan mi je stavio u zadatak da piem o
njegovom umeu magije. Sam je odredio nain za postizanje ovog cilja rekavi,"
Ne pii kao pisac ve kao arobnjak. "Smatrao je da to moram da uinim u
stanju izotrenije svesti, koje arobnjaci nazivaju snevanjem. Taii Abelar je bilo
potrebno mnogo godina da usavri svoje snevanje do te mere da bi ga koristila
kao spisateljsko sredstvo.
U Don Huanovom svetu, arobnjaci, u zavisnosti od svog osnovnog
temperamenta, dele se na dve komplementarne grupe: snevae i tragae.
Snevai su oni arobnjaci koji poseduju inherentnu sposobnost da ulaze u
stanja izotrenije svesti pomou kontrole snova. Ova sposobnost se
poduavanjem razvija u umee snevanja. S druge strane, tragai su oni
arobnjaci koji poseduju unutranju sposobnost da se nose sa injenicama i
sposobnost da ulaze u stanja izotrenije svesti putem manipulacije i kontrole
sopstvenog ponaanja. Ova prirodna sposobnost se poduavanjem pretvara u
umee vrebanja.
Mada je svaki od Don Huanovih arobnjaka bio u potpunosti upuen u oba
ova umea, pripadali su samo jednoj od ove dve grupe. Taia Abelar je pripadala
grupi tragaa koji su je i poduavali. Njena knjiga nosi obeleje udesne obuke
kroz koju je prola kao traga.

Predgovor
Posvetila sam svoj ivot upranjavanju jednog strogog uenja koje smo, u
nedostatku podesnijeg imena, nazvali arobnjatvom. Ja sam takoe antropolog,
i svoju doktorsku titulu stekla sam u ovoj oblasti izuavanja. Ove dve oblasti
svoga interesovanja navodim upravo ovim redom jer je moje bavljenje
arobnjatvom dolo prvo. Obino se najpre postane antropolog, da bi se tek
kasnije prelo na terenski rad na jednom od vidova kulture - na primer, na
ispitivanje magijskih postupaka. U mom sluaju dogodilo se upravo obrnuto:
kao uenik umea magije dola sam do izuavanja antropologije.
Poznih ezdesetih, dok sam ivela u Tusonu u Arizoni, srela sam jednu
Meksikanku po imenu Klara Grau koja me je pozvala da budem gost u njenoj
kui u dravi Sonora u Meksiku. Ona je tamo dala sve od sebe da me uvede u
svoj svet, jer Klara Grau je bila arobnica i pripadala je jednoj kompaktnoj grupi
koja se sastojala od esnaest arobnjaka. Neki od njih su bili Indijanci iz
piemena Jaki (Yaqui); ostali su bili Meksikanci iz raznih sredina, razliitog
porekla, dobi i pola. Veina su bile ene. Sve su jednoduno stremile istom cilju:
ruenju uobiajenih pretpostavki percepcije, kao i predrasuda koje nas dre
zatoene u granicama svakodnevnog normalnog ivota i spreavaju nas da
prodremo u druge ulno saznatljive svetove.
Za arobnjake, ruenje uobiajenih pretpostavki percepcije nam omoguava
da preskoimo barijeru i uronimo u svet nezamislivog. Ovakav skok oni nazivaju
"prelaskom arobnjaka. "Nekada ga nazivaju "apstraktnim letom", zato to povlai
za sobom uzdizanje iz sveta konkretnog i fizikog u svet proirene percepcije i
bezlinih apstraktnih oblika.
Ovi arobnjaci su eleli da mi pomognu da se vinem u ovaj apstraktni let i
da im se na taj nain pridruim u njihovim osnovnim nastojanjima.
Moje akademsko kolovanje postalo je sastavni deo moje pripreme za
prelazak arobnjaka. Voa grupe arobnjaka sa kojima sam se udruila, nagual
kako ga zovu, osoba je koja poseduje ivo interesovanje za formalnu
akademsku erudiciju. Stoga, svi oni za koje se on starao, morali su da razvijaju
sposobnost za apstraktno, jasno miljenje koje se stie jedino na modernim
univerzitetima.
Kao ena, imala sam ak i veu obavezu da ispunim ovaj zahtev. Uopteno
uzevi, ene su od ranog detinjstva uslovljene da stvaraju pojmove i iniciraju
promene u zavisnosti od mukih pripadnika drutva. arobnjaci koji su me
poduavali imali su veoma jasan stav po ovom pitanju. Smatrali su da je
neophodno da ene razvijaju svoj intelekt i poveavaju sposobnost za analizu i
apstrakciju da bi bolje shvatale svet koji ih okruuje.
Uvebavanje intelekta je takoe sredstvo kojim se istinski vraevi slue da
bi postigli druge ciljeve. Time to svest namerno odravaju u stanju

zaokupljenosti analizom i rasuivanjem, arobnjaci mogu slobodno i

neometano da istrauju druga podruja percepcije. Drugim reima, dok je
racionalna strana svesti zaokupljena formalnim akademskim poslovima,
energetska ili neracionalna strana, koju arobnjaci nazivaju "dvojnikom,"
obuzeta je ispunjenjem magijskih zadataka. Na ovaj nain, manje je verovatno
da e skeptina i analitina svest zadirati u neracionalni domen ili da e ak
primeivati ta se odigrava u njemu.
Pandan mom akademskom napredovanju bilo je razvijanje sposobnosti za
svesnost i percepciju: oba ova procesa zajedniki dovode do razvitka celovitog
bia. Funkcioniui kao celina, oni su me izveli iz injeninog sveta u kojem sam
se rodila i u kojem sam se socijalizovala kao ena, u jedno novo podruje koje mi
prua vee perceptivne mogunosti od onih koje mi prua normalan svet.
Ovim ne elim da kaem da je bilo dovoljno posvetiti se jedino svetu magije
da bi se osigurao uspeh. Privlanost svakodnevnog ivota je tako jaka i istrajna
da uprkos najrevnosnijem vebanju svi se uvek iznova nadu u sreditu
najprizemnijeg straha, gluposti i poputanja kao da nikad nita nisu nauili.
Uitelji su me upozorili da nisam izuzetak i da samo neumorna i neprestana
borba moe da uravnotei ovekovu prirodnu ali zapanjujuu upornost u elji da
se ne menja. Preispitavi svoje konane ciljeve, ja sam, zajedno sa svojim
saradnicima, dola do zakljuka da moram da opiem poduavanje kroz koje
sam prola, da bi onima koji idu za nepoznatim skrenula panju na vanost
razvijanja sposobnosti opaanja koje prevazilazi normalnu percepciju. Takva
poveana percepcija mora da predstavlja trezveni i pragmatini novi nain
percipiranja. Ono ni pod kojim uslovima ne moe da bude puki nastavak
percepcije svakodnevnog sveta.
Dogaaji o kojima pripovedam u ovoj knjizi opisuju poetne faze obuke u magiji
arobnjaka tragaa. Ova faza obuhvata oienje od uobiajemh naina
miljenja, ponaanja i oseanja putem jednog tradicionalnog postupka
arobnjatva kojeg svaki poetnik treba da izvede, a to je "rekapitulacija". Da bih
upotpunila rekapitulaciju uili su me nizu postupaka pod imenom "magijski
postupci," koji obuhvataju pokrete i disanje. Da bi ovi postupci postigli
odgovarajuu vrstu povezanost, poduili su me prateim filosofskim osnovama i
objanjenjima.
Cilj svega emu su me uili je prerasporeivanje normalne energije i njeno
uveanje kako bi mogla da se koristi za neuobiajene vetine percipiranja koje
nalae obuka u arobnjatvu. Zamisao na kojoj poiva obuka je da im se
prinudni obrazac starih navika, misli i oekivanja srui pomou rekapitulacije,
ovek nepobitno dolazi u poloaj da nagomila dovoljno energije da ivi u
skladu sa novim postavkama koje namee tradicija arobnjatva - i da potkrepi
te osnove tako to e neposredno percipirati jednu drugaiju stvarnost.

I
sam do jednog usamljenog mesta, daleko od auto-puta i ljudi da bih
Odetala
nacrtala rane jutarnje senke na udesnim vulkanskim planinama koje
oiviuju Gran Desijerto (Gran Desierto) u junoj Arizoni. Tamnosmee iljate
stene su se presijavale kada bi vatrometi suneve svetlosti obasjali njihove
vrhove.
Po zemlji su bili rasuti ogromni komadi upljikavih stena, ostaci lave jedne
velike vulkanske erupcije. Udobno se smestivi na jednoj steni, ne razmiljajui ni
o emu drugom, utonula sam u rad kao to sam esto inila na tom divnom
krevitom mestu. Ba kad sam zavrila iscrtavanje kontura pobrda i udubljenja
udaljenih planina primetih kako me posmatra neka ena. Strano me je ljutila i
sama pomisao da e neko da narui moju osamu. Dala sam sve od sebe da ne
obraam panju na nju ali kada se ona pribliila da pogleda moj rad, ljutito sam
se okrenula ka njoj.
Zbog svojih istaknutih jagodica i crne kose koja joj je dopirala do ramena
izgledala je evroazijski. Imala je glatku i meku kou zbog ega joj je bilo teko
odrediti godine; pristajale bi joj bilo koje godine izmeu tridesete i pedesete. Bila
je moda pet centimetara via od mene, to bi znailo da je bila visoka oko sto
sedamdeset i pet, ali zbog svoje snane grae izgledala je dvaput krupnija od
mene. Ipak, u crnim svilenim pantalonama i istonjakoj jakni, delovala je izuzetno vitko.
Zapazila sam njene oi; bile su zelene i sjajne. Ba taj dobronamerni sjaj
odagnao je moju ljutnju i zauh sebe kako je pitam besmisleno pitanje," Da li
ivite tu u blizini?"
"Ne," ree napravivi nekoliko koraka u mom pravcu. "Krenula sam na
ameriku granicu kod mesta Sonojte. Zastala sam malo da protegnem noge i
dospela sam do ovog usamljenog mesta. Toliko sam se iznenadila kada sam
videla da nekoga ima ovde, na ovom mestu tako udaljenom od svega, da nisam
mogla a da vas ne uznemirim na nain koji sam i uinila. Dozvolite mi da se
predstavim, Zovem se Klara Grau."
Pruila je ruku, rukovasmo se, a ja bez trunke kolebanja rekoh da su mi dali
ime Taia kad sam se rodila, ali da kasnije, mojim roditeljima ono nije zvualo
dovoljno ameriki, pa su poeli da me zovu Marta, po majci. Mrzela sam to ime i
odluila sam da mi umesto njega ime bude Meri.
"Zanimljivo!" udila se. "Imate tri imena koja su tako razliita. Zvau vas
Taia, poto su vam to ime dali kada ste se rodili."
Bilo mi je drago to je izabrala ba to ime. To je bilo i moje najdrae ime.
Mada sam se u poetku slagala sa roditeljima da zvui suvie strano, toliko nisam
volela ime Marta da sam konano reila da Taia bude moje tajno ime.

Grubim tonom, koji je odmah skrila dobroudnim smekom, poela je da me

bombarduje nizom tvrdnji zaodenutih u pitanja, "Niste iz Arizone," pitala je.
Rekla sam joj istinu, to je bilo neobino za mene, naviknutu na obazrivost
prema ljudima, a posebno neznancima. "Dola sam pre godinu dana u Arizonu
da radim."
"Sigurno nemate vie od dvadeset godina."
"Napuniu dvadeset jednu za nekoliko meseci."
"Imate jedva primetni strani akcenat. ini mi se da niste Amerikanka, iako ne
mogu da odredim tano koje ste nacionalnosti."
"Amerikanka sam, ali sam ivela u Nemakoj kao dete," rekla sam. "Otac mi
je Amerikanac, a majka Maarica. Otila sam od kue kada sam krenula na
fakultet i nikada se nisam vraala, jer nisam elela da imam bilo ta vie sa
svojom porodicom."
" ini mi se da se ba niste slagali sa njima?"
"Nisam. Bilo mi je strano. Jedva sam ekala da odem od kue."
Nasmeila se i klinmula glavom kao da zna ta znai elja za bekstvom.
"Da li ste udati?" zapita me ena.
"Nisam. Nemam nikoga na svetu," rekoh sa izvesnom dozom samosaaljenja
to se uvek deavalo kada sam govorila O sebi.
Nije nita prokomentarisala, ali je poela da govori smireno i precizno kao da
eli da svakom reenicom prui to je vie mogue podataka o sebi.
Dok je priala, odloila sam olovke u futrolu ali pri tom mi je pogled ostao
prikovan za nju. Nisam elela da stekne utisak da je ne sluam.
"Bila sam jedinica i oba moja roditelja su umrla," rekla je. "Otac mi potie iz
jedne meksike porodice a majka iz amerike porodice nemakog porekla. Oni
su sa istoka ali sada ive u Feniksu. Upravo sam se vratila sa venanja jednog
svog roaka."
"Da li i vi ivite u Feniksu?" upitah je.
"Jednu polovinu ivota provela sam u Arizoni a drugu u Meksiku," odgovorila
je. "Ali poslednjih godina moj dom je u dravi Sonora u Meksiku."
Poela sam da zatvaram torbu. Susret i razgovor sa ovom enom me je toliko
uznemirio da sam znala da neu biti u stanju da bilo ta radim toga dana.

"Putovala sam takoe po Istoku," ree, ponovno privukavi moju panju. "Tamo
sam prouavala akupunkturu, borilake i isceliteljske vetine a ak sam izvestan
broj godina ivela u jednom budistikom hramu."
"Zaista?" pogledala sam njene oi. Odavale su osobukoja mnogo vremena
provodi meditirajui. Bile su vatrene a ipak smirene.
"Mene veoma zanima Istok," rekla sam, "posebno Japan. I ja sam prouavala
budizam i borilake vetine."
"Zaista?" poput mog odjeka. "elela bih da mogu da vam kaem svoje
budistiko ime, ali tajnu imena ne bi trebalo otkrivati sem u odgovarajuim
okolnostima."
"Ali ja sam vama rekla svoje tajno ime," rekoh zateui kaieve na torbi.
"Da, Taia, rekla si mi, i cenim to," rekla je sa preteranom ozbiljnou. "Ali
sad je jo uvek vreme samo za upoznavanje."
"Da li ste se dovezli dovde?" pitala sam, pogledom traei njen automobil.
"I ja sam ba htela da vas isto upitam," ree.
"Ostavila sam kola na oko etvrt
neasfaltiranom putu. A gde su vaa?"

milje

juno

odavde,

na

jednom

"Da li je beli evrolet tvoj?" veselo me upita.

"Da."
"Pa, parkirala sam kola pored tvojih. "Zakikotala se kao da je napravila neku
alu. Iznenadila sam se koliko me je njen smeh nervirao.
"Moram sada da krenem," rekla sam. "Drago mi je to smo se upoznale.
Dovidenja!"
Krenula sam prema automobiiu mislei da e ena da ostane da uiva u
predelu.
"Nemoj jo da ide," usprotivila se mojoj odluci. "Krenuu i ja sa tobom."
Ile smo jedna pored druge. U poreenju sa mojih pedeset pet kilograma,
ena je izgledala poput stene. Srednji deo tela joj je bio zaobljen i snaan.
Izgledala je gojazno mada zapravo to nije bila.
"Gospoo Grau, mogu li da vas upitam neto lino?" rekoh, tek da prekinem
neprijatnu tiinu.
Zastala je i okrenula se ka meni. "Nisam ja niija gospoda," odbrusila je, "Ja
sam Klara Grau. Moe da me zove Klara, i svakako, pitaj me ta god eli.

"ini mi se da ne mari za ljubav i brak," prokomentarisala sam, reagujui na

njen ton.
Na tren me je otro pogledala, ali se istog trena odobrovoljila. "Za robovanje svakako ne," ree." Ali to se ne odnosi samo na ene." Dakle, ta si to htela da
me pita?"
Njena reakcija je bila toliko neoekivana da sam zaboravila ta sam htela da je
pitam i nala se u neprijatnoj situaciji, zurei u nju.
"Zbog ega si prela toliko da bi dola ba do ovog mesta?" brzo izgovorih
pitanje.
"Dola sam ovde zato to je ovo mesto, mesto puno energije." Pokazala je
rukom na ostatke lave. "One planine su nekada ikljale iz srca zemlje, poput krvi.
Kad god sam u Arizoni, skrenem sa puta da bih dola ovde. Ovo mesto odie
nekom posebnom energijom koja potie iz zemlje. Dopusti da ja tebe pitam isto
pitanje, zbog ega si ti izabrala ba ovo mesto?"
"esto dolazim ovde. To mi je najdrae mesto za crtanje."
Nisam elela da to to sam rekla zvui kao ala, ali ona prasnu u smeh.
"Ova pojedinost sve objanjava!" uzviknu a potom nastavi da govori tiim
glasom. "Predloiu ti neto to e ti se moda uiniti udnim a moda ak i
blesavim, ali molim te, sasluaj me. Volela bih da doe u moju kuu i da tu
provede nekoliko dana kao moj gost."
Podigla sam ruku da bih joj se zahvalila i odbila poziv, ali me je nagovorila da
jo malo razmislim. Uveravala me je da nae zajedniko interesovanje za Istok
i ratnike vetine garantuje ozbiljnu razmenu ideja.
"Gde tano ivi" zapitah.
"Blizu grada Navoha."
"Ali to je vie od etiri stotine milja udaljeno odavde."
"Da, poprilino je daleko. Ali tako je lepo i mirno da sam uverena da e ti se
dopasti." Na trenutak je zautala kao da oekuje odgovor. "Pored toga, ini mi se
da nema nita odreeno to bi te u ovom trenutku obavezivalo a ne moe da
pronae ono to bi elela da radi. Pa, ovo bi moglo da bude ono to si ekala."
Bila je u pravu kad je rekla da ne znam ta da radim sa svojim ivotom.
Upravo sam sebi dala slobodno vreme da se odmorim od posla sekretarice i da
nastavim sa slikanjem tamo gde sam stala. Ali svakako nisam imala ni najmanju
elju da budem gost u neijoj kui.
Osvrnula sam se oko sebe ne bih li videla neto to bi me navelo na sledei
korak. Ne znam gde sam stekla tu predstavu da ovek moe da dobije pomo iz

svog okruenja. Ali obino sam i dobijala pomo na taj nain. Imala sam
tehniku koja kao da je do mene dolazila niotkuda i pomou koje sam dolazila do
mogunosti koje su mi do tada bile nepoznate. Obino sam putala misli da mi
odlutaju uperivi pogled u juni horizont, iako nikad nisam znala zato biram ba
jug. Posle nekoliko minuta provedenih u tiini, obino bi mi se javljale nove
predstave koje bi mi pomogle da odluim ta da radim ili kako da postupim u
odredenoj situaciji.
Dok smo hodale uprla sam pogled u juni horizont i iznenada sam pred
sobom videla sopstveni ivot kako se protee poput jalove pustinje. Istini za
volju, iako sam znala da je cela povrina june Arizone, jedan deli Kalifornije i
polovina drave Sonora u Meksiku u stvari Sonorska pustinja, nikada nisam
primetila koliko je usamljena i gola ova pustara.
Bio je potreban samo jedan tren da bi mi do svesti dolo saznanje da je moj
ivot prazan i jalov poput nje.
Prekinula sam niti sa porodicom a sopstvenu nisam zasnovala. Nisam ak
imala nikakvih izgleda za budunost. Bila sam bez posla.
Do tada sam se izdravala od malog nasledstva koje mi je ostavila tetka po
kojoj sam dobila ime, ali i ovaj prihod je presuio. Bila sam potpuno sama na
svetu. Ogromno prostranstvo koje su prualo svuda naokolo, tako surovo i
ravnoduno, izazvalo je u meni poraavajue oseanje samosaaljenja. Osetila
sam potrebu da imam prijatelja, nekoga ko bi prekinuo samou moga ivota.
Znala sam da bi bilo nepromiljeno da prihvatim Klarin poziv i da uletim u
neto neizvesno nad im nemam kontrolu. Meutim, njena neposrednost i
telesna ivahnost pobudile su u meni radoznalost kao i potovanje. Uhvatila
sam sebe kako se divim, pa ak i zavidim njenoj lepoti i snazi. Pomislila sam kako
je to jedna izuzetno jaka, nezavisna, samosvesna i stabilna ena a koja u isto
vreme, nije ni gruba ni bez duha. Posedovala je ba one osobine koje sam oduvek
prieljkivala za sebe. Ali iznad svega, ona kao da se svojim prisustvom
razraunavala sa mojom jalovou. Prostor koji ju je okruivao postajao je moan,
pun energije i nesluenih mogunosti.
Meutim, ja sam se ipak drala svog vrstog prinicipa da nikada ne prihvatam
pozive ljudi da budem gost u njihovoj kui a pogotovo ne neiji koga sam srela
usred divljine.
Imala sam mali stan u Tusonu a prihvatanje poziva bi znailo da bih morala da
uzvratim gostoprimstvo za ta nisam bila spremna. Na trenutak sam nepomino
stajala ne znajui ta da radim.
"Molim te, reci da pristaje," navaljivala je Klara. To bi mi mnogo znailo."
"Pa, valjda nema nita loeg u tome da poem sa tobom," rekoh beivotno,
elei da kaem upravo suprotno.

Pogledala me je ushieno a ja sam istog trenutka prikrila svoje panino stanje

veselou koju nisam ni najmanje oseala. "Koristie mi promena sredine," rekoh.
"Bie to prava avantura!"
Klimnula je glavom u znak odobravanja. "Nee zaaliti," ree uvereno, to mi
je pomoglo da rasprim sve sumnje." Vebaemo zajedno borilake vetine."
Napravila je rukom nekoliko odsenih pokreta koji su u isto vreme bili i
graciozni i energini. Uinilo mi se nespojivim da ova ena moe da bude u isti
mah tako robusna i tako gipka.
"Koji konkretni stil ratnikih vetina si izuavala na Istoku?" pitala sam
primetivi da je lako zauzela stav borca sa motkom.
"Na Istoku sam izuavala sve stilove a ipak nijedan posebno," odgovorila je
jedva se osmehnuvi. "Kada stignemo mojoj kui, bie mi drago da ti ih
demonstriram."
Ostatak puta smo prepeaile u tiini. Kad smo stigle do mesta gde su bili
parkirani automobili, zakljuala sam svoj pribor u prtljanik i ekala da Klara
kae neto.
"Pa, krenimo," ree. "Ja u da idem prva. Vozi li brzo ili sporo, Taia?"
"Kaopu."
"I ja. ivot u Kini me je izleio od potrebe da urim."
"Mogu li neto da te pitam u vezi sa Kinom?"
"Naravno da moe. Ve sam ti rekla da moe da me pita ta god eli i da
me ne pita za doputenje."
"Pretpostavljam da si bila u Kini pre Drugog svetskog rata, zar ne?"
"Da, to je bilo vrlo davno. Verovatno nikada nisi bila u unutranjosti Kine ?"
"Ne, nisam. Bila sam samo na Tajvanu i u Japanu."
"Naravno, stvari su bile drugaije pre rata," razmiljala je Klara. "Nit koja spaja
sadanjost sa prolou je tada jo bila netaknuta. Sada je sve prekinuto."
Ne znam zato sam se plaila da je upitam ta je htela time da kae, pa sam
je umesto toga pitala koliko dugo emo se voziti do njene kue. Klara je bila
zabrinjavajue neodreena u svom odgovoru; samo me je upozorila da se
pripremim za naporan put. Potom joj glas postade meki i ree kako izuzetno
ceni moju hrabrost.
"Poi tako bezbrno sa nepoznatom osobom," ree, "potpuno je luckast i
neverovatno odvaan korak."

"Obino sam mnogo obazrivija," objasnila sam," ali ovog puta ne mogu da sebe
prepoznam."
To je bila istina i to sam vie razmiljala o svom neobjanjivom ponaanju to
je moja nelagodnost bila vea.
"Molim te, ispriaj mi neto vie o sebi," uljudno me zamoli. Prila je i stala
pored vrata mog automobila kao da eli da me na taj nain opusti.
I opet sam uhvatila sebe kako saoptavam istinite podatke o sebi. "Majka mi je
Maarica ali potie iz stare austrijske porodice," rekoh. "Upoznala je oca u
Engleskoj za vreme Drugog svetskog rata, gde su oboje radili u poljskoj bolnici.
Posle rata su se preselili u SAD a potom su otili u Junu Afriku."
"Zato su otili u Junu Afriku?"
"Moja majka je elela da bude sa svojim roacima koji su tamo iveli."
"Ima li brae ili sestara?"
"Imam dvojicu brae izmeu kojih je razlika godinu dana. Stariji sada ima
dvadeset est godina."
Oi joj se usredsredie na mene. Sa lakoom koja mi je do tada bila potpuno
nepoznata, oslobodih se bolnih oseanja koje sam nosila u sebi celog ivota.
Braa mi nikada nisu posveivala panju zato to sam bila devojica. Kad sam
bila mala, imali su obiaj da me kao psa veu konopcem za stub dok su oni trali
po dvoritu i igrali fudbal. Jedino to sam mogla da uinim bilo je da vuem
svoj konopac i gledam kako se oni lepo provode. Kasnije, kad sam bila starija,
trala sam za njima. Ali tada su oni ve imali bicikle i nikada nisam mogla da ih
sustignem. Kad god bih se poalila majci ona bi rekla da su deaci deaci a da
ja treba da se igram lutkama i da pomaem u kui.
"Majka te je podizala u skladu sa evropskom tradicijom," rekla je.
"Znam. Ali to mi nije nikakva uteha."
Kada sam jednom poela, izgledalo je kao da nema naina da prestanem da
priam ovoj eni o svom ivotu. Ispriala sam joj kako sam ja, dok su moja braa
odlazila na putovanja a kasnije na kole, morala da ostanem kod kue. elela sam
da imam avanture kao njih dvojica, ali moja majka je smatrala da devojke treba
da naue da nametaju krevete i peglaju. Staranje o porodici je dovoljna avantura. ene su roene da bi bile poslune. Bila sam na ivici suza kad sam rekla
Klari kako otkad znam za sebe imam tri muka gospodara: oca i dvojicu brae.
"Bogme, pristojan broj!" primeti Klara.
"Bilo je strano. Otila sam od kue da bih pobegla od njih to dalje mogu,
"rekoh. "A i da potraim avanturu. Ali do sada se ba neto nisam provodila a ni

doivljavala neka posebna uzbuenja. Pretpostavljam da jednostavno nisam

vaspitana da budem srena i bezbrina."
Bila sam izuzetno uznemirena zbog injenice da potpuno nepoznatoj osobi
priam svoju ivotnu priu. Prekinula sam da govorim i pogledala Klaru, iekujui
reakciju koja bi ili smanjila moju uznemirenost ili je poveala do te mere da se
predomislim i konano ne poem sa njom.
"Pa, ini mi se da postoji samo jedna stvar koju zna dobro da radi pa bi
mogla to da dovede do savrenstva," rekla je. Mislila sam da e rei da znam da
crtam ili slikam, ali na moju veliku alost ona ree, "Sve to zna da radi je da
se saaljeva."
Stegla sam kvaku na vratima automobila. "To nije istina," usprotivila sam se.
"Ko si ti da to kae?"
Prasnula je u smeh i zatresla glavom. "Ti i ja smo vrlo sline. Uili su nas da
budemo pasivne, poslune i da se prilagoavamo situaciji ali unutra neto kipti
u nama. Nas dve smo poput vulkana koji samo to nije proradio a ono to nas
jo vie osujeuje je to to nemamo snova i nadanja sem jednog jedinog da e
jednog dana naii pravi ovek koji e nas izvui iz bede."
Zanemela sam.
"Pa, jesam li u pravu, jesam li u pravu?" zapitkivala me je. "Budi iskrena, da li
sam u pravu?"
Stisla sam pesnice, spremajui se da ospem paljbu na nju. Klara se toplo
nasmei, zraei energijom i sreom zbog ega nisam oseala potrebu ni da laem
ni da skrivam svoja oseanja.
"Pa, lepo si me opisala," sloila sam se.
Morala sam da priznam da je jedina stvar koja je osmiljavala moje sumorno
postojanje, pored mog crtanja, bila neka nejasna nada da u jednog dana sresti
oveka koji e me razumeti i ceniti zbog mojih izuzetnih osobina.
"Moda e ti se ivot promeniti nabolje," rekla je glasom koji kao da je neto
obeavao.
Ula je u svoj automobil i dala mi znak rukom da je pratim. Dolo mi je do
svesti da me uopte nije pitala imam li paso, dovoljno odee i novca ili nekih
drugih obaveza. To me nije ni uplailo ni obeshrabrilo. Ne znam zato, ali
oslobodila sam runu konicu i poela da vozim. Bila sam sigurna da sam
donela ispravnu odluku. Moda e mi se ivot ipak promeniti.

II
vie od tri asa neprestane vonje, zaustavili smo se u gradu Gvajmas da
Posle
ruamo. Dok sam ekala da nam stigne hrana, bacila sam pogled kroz prozor
u pravcu uzane ulice koja se protezala du zaliva. Grupa deaka, golih do
pojasa, utirala je loptu dok su na gradilitu radnici reali cigle a neki se opet
za podnevnu pauzu odmarali i naslonivi se na neotvorene vree cementa,
pijuckali gazirana pia iz boca. Nisam mogla da se otmem utisku da je u
Meksiku sve mnogo bunije i pranjavije.
"U ovom restoranu slue izvanredu supu od kornjae," ree Klara ponovo
pridobivi moju panju.
Upravo tada, nasmejana konobarica sa jednim srebrnim prednjim zubom
stavila je na sto dve inije supe. Klara je utivo razmenila sa njom par rei na
panskom pre no to je konobarica pohitala da uslui druge goste.
"Nikada nisam jela supu od kornjae," rekoh dok sam uzimala kaiku da
vidim da li je ista.
"Jee je u slast," ree Klara posmatarajui kako briem kaiku salvetom.
Nevoljno sam probala supu. Komadii belog mesa koji su plivali u gustoj
paradajz orbi su stvarno bili ukusni.
Uzela sam jo nekoliko kaika supe, a potom zapitala. "Odakle nabavljaju
kornjae?"
Klara pokaza kroz prozor. "Pravo iz zaliva."
Zgodni sredoveni ovek koji je sedeo za stolom pored naeg, okrenu se i
namignu. Njegov postupak, uini mi se, bio je pre pokuaj da bude duhovit nego
da se udvara. Nagnuo se prema meni kao da smo se njemu obraale i ree na
engleskom sa stranim naglaskom: "To je bila jedna velika kornjaa; ta koju sada
jedete."
Klara me pogleda uzdignuvi jednu obrvu kao da ne moe da poveruje da je
ovek do te mere drzak.
"Ta kornjaa je bila dovoljno velika da nahrani tuce gladnih ljudi," ovek
nastavi sa priom. "Hvataju kornjae u moru. Potrebno je nekoliko ljudi da je
izvuku."
"Pretpostavljam da ih gadaju harpunima kao kitove," primetila sam.
ovek spretno primae stolicu naem stolu."Ne. Mislim da koriste velike
mree," ree. "Potom ih udaraju toljagama da bi izgubile svest pre nego to im
razreu stomake. Na taj nain meso nee biti tvrdo."

Moj apetit ieze. Poslednja stvar koju sam elela bila je da nam se neki
neuviavni stranac pridrui za stolom, a ipak nisam znala kako da se vladam u
toj prilici.
"Kad smo ve kod hrane, Gvajamas je uven po svojim dinovskim
kampima," nastavi ovek sa osmehom koji me je obezoruao. "Dopustite mi da
ih naruim za vas dve."
"Ja sam to ve uinila," ree Klara odseno.
Upravo tada naa konobarica se vratila sa tanjirom na kome se nalazio najvei
kamp kojeg sam ikada videla. Bio je ogroman, svakako mnogo vei no to bi
Klara i ja mogle da pojedemo ma koliko gladne bile.
Na neeljeni sagovornik me je pogledao u oekivanju poziva da nam se
pridrui. Da sam bila sama, uspelo bi mu da mi se prikai protiv moje volje.
Meutim, Klara je imala druge planove i reagovala je odluno. Skoila je na noge
s maijom gipkou, nadnela se nad njega i pogledala ga pravo u oi. "Brii,
bitango!!" prodrala se na panskom. "Kako se usuduje da sedne za na sto.
Moja neaka nije neka drolja!"
Stav joj je bio toliko nadmoan a glas toliko prodoran da je sva ivost u
prostoriji zamrla. Sve oi su bile uprte u na sto.
ovek je tako uplaeno podvio rep da mi ga je bilo ao.Tiho ustade i
pokunjeno izae iz restorana.
"Znam da si istrenirana tako da dozvoljava mukarcima da dobijaju ono
najbolje to poseduje, samo zbog toga to su mukarci," ree Klara poto je
ponovo sela. "Uvek si bila ljubazna prema mukarcima, a oni su ti uvek uzimali sve
to ima. Zar ne zna da se mukarci hrane eninom energijom!"
Bilo mi je isuvie neprijatno da bih se raspravljala sa njom. Oseala sam
kako su sve oi u prostoriji uprte u mene.
"Saaljeva ih i na taj nain doputa da te maltretiraju," nastavi Klara. "U
dubini svoje due oajniki eli da se stara o nekom mukarcu, bilo kom
mukarcu. Da je onaj idiot bio ena, ti joj sama ne bi dozvolila da sedne za na
sto."
Apetit mi je nepovratno iezao. Obuze me potitenost i zamiljenost.
"Pogodila sam te u bolnu taku," ree Klara kiselo se smekajui.
"Napravila si scenu; to je neutivo," rekoh prekorno.
"Naravno," odgovorila je smejui se. "Ali sam ga isto tako nasmrt preplaila."
Lice joj je bilo tako otvoreno i izgledala je tako srena da sam i ja na kraju

morala da se nasmejem setivi se koliko je ovek bio zaprepacen njenim

ponaanjem.
"Ista sam kao moja majka," negodovala sam. "Uspela je kada su mukarci u
pitanju, da od mene napravi bojaljivog mia."
U trenutku kada sam izgovorila ono to sam tada i mislila, moja potitenost
nestade i opet osetih glad. Smazala sam takorei ceo tanjir kampa.
"Ni sa im se ne moe uporediti oseanje kao kada punog stomaka okree
novu stranicu," ree Klara.
Osetih strah zbog kojeg su mi kampi kao kamenje stajali u elucu.
Zahvaljujui svom tom uzbuenju, nije mi palo na pamet da pitam Klaru neto
vie o njenoj kui. Pomislih kako je to moda neka koliba poput onih koje sam
vidala dok sam vozila kroz meksike gradove. ta li jesti? Moda mi je ovo
poslednji pristojan obrok. Da li je voda za pie? Zamislih samu sebe sa akutnim
stomanim tegobama. Nisam znala kako da pitam Klaru bilo ta u vezi sa
smetajem a da pri tom ne zazvuim uvredljivo i nezahvalno. Klara me pogleda
kritiki. Kao da je osetila moje uznemirenje.
"Meksiko je surovo mesto," ree."Mora stalno da bude na oprezu. Ali
navii e se."
"Severni deo zemlje je ak suroviji od ostalih delova. Ljudi u velikom broju
dolaze na sever u potrazi za poslom ili im je on usputna stanica pre nego to
predu granicu SAD-a. Dolaze teretnim vozovima. Neki ostaju a ostali putuju u
vagonima u unutranjost zemlje da rade na velikim poljoprivrednim kombinatima
koji su u vlasnitvu privatnih korporacija. Ali jednostavno nema dovoljno ni
hrane ni posla za svakoga, tako da veina ovih ljudi odlaze u SAD kao
braserosi."
Pojela sam i poslednju kap supe, jer bi me grizla savest da neto ostavim.
"Priaj mi jo o ovom kraju, Klara."
"Svi Indijanci koji ovde ive su Indijanci iz plemena Jaki, koje je meksika
vlada raselila."
"Hoe da kae da oni nisu oduvek ovde iveli?"
"Ovo je njihova prapostojbina," ree Klara, "ali dvadesetih i tridesetih
godina, na desetine hiljada ovih ljudi je oterano u centralni deo Meksika. A onda,
etrdesetih godina, vratili su ih u Sonorsku pustinju."
Klara je sebi sipala mineralnu vodu, a potom i meni. "ivot u Sonorskoj
pustinji je teak," ree. "Kao to si mogla da primeti dok smo se vozile, zemlja je
surova i negostoljubiva. Ipak Indijanci nisu imali drugog izbora nego da se nasele
u blizini mesta gde je nekada bila reka Jaki. Tu su, u drevna vremena, Jaki

Indijanci gradili svoje svete gradove i iveli u njima stotinama godina, sve dok
nisu doli panci."
"Hoemo li se voziti pored tih gradova?" upitah.
"Neemo. Nemamo vrmena. elim da stignemo do Navohoe pre mraka. Moda
emo jednom moi da napravimo izlet do ovih svetih gradova."
"Zato su ti gradovi sveti?" upitala sam.
"Zato to za Indijance mesta na kojima su svi gradovi uz reku simbolino
odgovaraju mestima u njihovim mitovima. Kao i iz vulkanskih planina u Arizoni
i iz ovih mesta zrai enegija. Indijanci imaju izuzetno bogatu mitologiju.
Veruju da mogu u jednom trenutku da uu u svet snova i da iz njega izadu. Vidi,
njihovo poimanje stvarnosti nije kao nae.
"Prema mitovima Jaki Indijanaca, ovi gradovi takoe postoje i u tom drugom
svetu." nastavi Klara," i upravo iz tog eterinog sveta oni crpe svoju mo a sebe
nazivaju ljudima bez razuma, da bi se razlikovali od nas, ljudi sa razumom.
"Kakvu to mo crpe?" zapitah je.
"Svoju magiju, arobnjatvo, znanje. Sve ovo do njih stie neposredno iz sveta
snova. A taj svet je opisan u njihovim legendama i priama. Jaki Indijanci imaju
bogato, opseno usmeno predanje."
Pogledom sam preletela preko prepunog restorana, pitajui se koji su gosti,
ukoliko ih uopte ima, Indijanci a koji su Meksikanci. Neki su bili visoki i viljasti,
a drugi opet niski i nabijeni. Svi su mi ti ljudi izgledali strano i potajno osetih da
sam iznad njih i postade mi jasno da mi tu nije mesto.
Klara je pojela svoje kampe, kao i pasulj i pirina. Iako sam bila vie nego sita,
Klara je uprkos mom protivljenju, navaljivala da za desert naruimo karamel
krem.
"Bolje ti napuni rezervoar," ree i namignu. "Nikad ne zna kada e sledei put
neto jesti i ta e to biti. Mi u Meksiku uvek jedemo ono to tog dana ulovimo."
Znala sam da me zadirkuje, ali ipak sam nasluivala istinu u njenim reima.
Jednom prilikom sam videla mrtvog magarca na auto-putu. Znala sam da
ljudima u seoskim oblastima nedostaje sistem za rashladivanje i da stoga jedu
bilo kakvo meso koje im doe do ruke. Nisam mogla a da se ne zapitam kakav
e mi biti sledei obrok. Potajno reih da svoj boravak kod Klare ograniim na
samo nekoliko dana.
Klara nastavi da pria ozbiljnijim tonom. "Okolnosti su se pogorale za
ovdanje Indijance," ree. "Kada je vlada sagradila branu kao deo jednog
projekta u vezi sa hidroelektrinim potencijalom, tok reke Jaki se tako drastino
promenio da su ljudi morali da se spakuju i nastane na nekom drugom mestu."

Surovost ovakve vrste ivota sukobio se sa mojim vaspitanjem u ijem okrilju

je bilo uvek dovoljno hrane i udobnosti. Pitala sam se da nije moj dolazak u
Meksiko izraz neke duboke elje za potpunom promenom. Celog ivota sam
tragala za pustolovinom, a sada kada je ona bila na pomolu, spopao me je strah
od nepoznatog.
Uzeh zalogaj karamel krema i iz svoje glave proterah taj strah koji je rastao
jo od trenutka kad sam upoznala Klaru u Pustinji Arizona. Bilo mi je drago
to sam u njenom drutvu. Dinovski kamp i supa od kornjae su me u
potpunosti zasitili i mada je to moda bio, kako je Klara natuknula, moj
poslednji pristojan obrok, odluila sam da steknem poverenje u nju i dopustim
da pustolovina otpone.
Klara je insistirala da plati raun. Napunile smo rezervoare i ponovo se nale
na putu. Posle nekoliko sati vonje, stigle smo u Navohou. Nismo se zaustavile,
samo smo prole kroz grad i za sobom ostavile autoput da bismo se nale na
drumu od sitnog tucanika koji je vodio u pravcu istoka. Ve je poodmaklo posle
podne a ja uopte nisam bila umorna. U stvari, uivala sam u ostatku puta. to
smo ile dalje prema jugu to je oseanje sree i smirenosti potiskivalo moje
uobiajeno neurotino i depresivno stanje.
Posle vie od jednoasovne vonje neravnim drumom, Klara je skrenula sa
njega i dala mi znak da je pratim. Sile smo na vrsto tlo koje se prostiralo du
visokog zida iji je vrh bio prekriven rascvetalim cveem. Parkirale smo se na
istini na kraju zida gde je zemlja bila dobro utabana.
"Ovde ivim," doviknula mi je.
Dola sam do njenih kola. Izgledala je umorno i nekako je bila jo krupnija.
"Izgleda svee kao kad smo krenule," prokomentarisala je." Eto ta znai biti
mlad!"
S druge strane zida, potpuno sakrivena iza drvea i gustog bunja, promolila
se ogromna kua sa krovom od opeke, prozorima sa reetkama i nekoliko
balkona. Kao omaijana, prola sam pratei Klaru kroz kapiju od kovanog gvoa
a potom kroz otvoreno dvorite stigla do tekih drvenih vrata kroz koja sam ula
u zadnji deo kue. Podne ploice od terakote u prohladnom, praznom
predvorju, uveale su oseaj ogoljenosti okreenih zidova i mrkih greda od
pirodnog drveta na tavanici. Iz njega smo ule u prostranu dnevnu sobu.
Beli zidovi su bili oivieni izvanredno oslikanim ploicama. Dva besprekorna
kaua be boje i etiri fotelje bili su grupisani oko masivnog ajnog stoia.
Na njemu su stajali otvoreni asopisi na engleskom i panskom. Imala sam
utisak da ih je neko ba itao sedei u jednoj od fotelja ali da je uurbano izaao
kad smo nas dve ule na zadnji ulaz.
"Kako ti se svia moja kua?" upita me Klara ponosno se osmehujui.

"Kao iz bajke!" rekla sam. "Ko bi pomislio da moe da naie na ovakvu kuu u
ovoj divljini?" Tada se zavidljivi deo moje linosti probudio i poela sam da se
oseam krajnje nelagodno. To je bila kua o kakvoj sam oduvek sanjala a ipak
sam znala da nikad neu moi sebi da je priutim.
"Nisi ni svesna koliko si u pravu kada kae da je kua kao iz bajke," ree
Klara. "O ovoj kui jedino mogu da ti kaem da je kao i one vulkanske planine
koje smo jutros videle proeta energijom. Neujnom energijom koja struji kroz
nju kao to elektrika protie kroz ice."
Kada sam ovo ula, desilo mi se neto neobjanjivo: moja zavist nestade.
Potpuno je iezla sa poslednjom rei koju je izgovorila.
"Odveu te do tvoje sobe," ree. "Dogovoriemo se i o nekim osnovnim
pravilima kojih e se morati pridravati dok si moj gost.
Bilo koji deo kue koji se nalazi desno od dnevne sobe ili iza nje stoji ti na
raspolaganju a to podrazumeva i prostor oko kue. Ali ne sme da ulazi ni u
jednu spavau sobu, izuzev svoje, naravno. Tu moe da koristi ta god poeli.
Moe ak i da razbija stvari ako te spopadne bes ili da na njima ispolji
nenost ako oseti takvu potrebu. Meutim, levo krilo kue ti nije ni na koji
nain ni u bilo kom obliku pristupano. I zato nemoj ni da mu se pribliava."
Zaprepastio me je ovaj udni zahtev ali sam je ipak uveravala da je u potpunosti
razumem i da u se povinovati svim njenim eljama. A stvarno sam mislila da su
joj zahtevi nepristojni i hiroviti. U stvari, to je od mene vie zahtevala da se
drim podalje od nekih delova kue, ja sam bila znatieljnija da ih vidim.
Izgledalo je kao da se Klara setila jo neega pa dodade, "Naravno, moe
da koristi dnevnu sobu, ak moe tu i da spava ako si isuvie umorna ili te
mrzi da ode do svoje spavae sobe. Ali ne sme da koristi ni prostor ispred
glavnog ulaza a ni sam glavni ulaz. Ta vrata e izvesno vreme biti zakljuana a
ti uvek ulazi na zadnja vrata."
Klara mi nije dala vremena da bilo ta kaem. Provela me je du dugakog
hodnika, pored nekoliko zatvorenih vrata, koja su kako ree, vrata spavaih
soba, pa mi je stoga bilo zabranjeno da ih otvaram. Iz hodnika smo ule u jednu
veliku spavau sobu. Prva stvar koju sam zapazila kad sam ula, bio je veliki
drveni kitnjasti brani krevet. Na njemu je bio divan heklani prekriva. Pored
prozora, na zidu naspram zadnjeg dela kue, stajala je runo izrezbarena polica,
krcata antikvitetnim predmetima, porecelanskim vazama i figurinama,
kutijama i malim inijama. Na drugom zidu nalazio se odgovarajui ormar,
kojeg je Klara otvorila. Unutra su visile skupocene enske haljine, kaputi, eiri,
cipele, suncobrani, tapovi. Bilo je oigledno da su svi ovi predmeti bili briljivo
odabrani.
Pre nego to sam stigla da zapitam Klaru odakle joj sve te divne stvari, ona
zatvori vrata ormara. "Slobodno koristi sve to ti se dopada. Ovo su tvoje stvari

a ovo je tvoja soba sve dok si gost u ovoj kui." Potom se osvrnu preko ramena
kao da je u sobi prisutan jo neko pa dodade," A ko zna koliko e to potrajati!"
Izgledalo je kao da ima u vidu neku duu posetu. Dlanovi su mi se oznojili kada
sam joj nespretno rekla da u najboljem sluaju mogu da ostanem samo nekoliko
dana. Klara me je uveravala da u tu sa njom biti potpuno bezbedna. Mnogo
bezbednija, u stvari, nego bilo gde drugde. Dodala je kako bi bilo glupo da
propustim ovu priliku da proirim znanje.
"Ali moram da traim posao," rekla sam da bih nala izgovor. "Nemam
novca."
"Ne brini za novac," rekla je. "Pozajmiu ti koliko ti je potrebno ili u ti
jednostavno dati novac. To nije nikakav problem."
Zahvalila sam joj se na ponudi ali sam joj objasnila da su me vaspitali tako da
smatram da je prihvatiti novanu ponudu nepoznate osobe krajnje nedolino bez
obzira koliko je ta ponuda dobronamerna.
Ona se odbrecnu," Mislim da znam u emu je tvoj problem, Taia. Uvredilo
te je to to zahtevam da ne ulazi u levo krilo kue, niti da koristi glavna vrata.
Znam da misli da se ponaam hirovito i da previe tajim. Sada eli da ostane
samo dan, dva iz pristojnosti. Moda ak misli da sam ekscentrina luda baba."
" Ne Klara. Nije stvar u tome. Moram da plaam stanarinu. Ako uskoro ne
naem posao, neu imati novca a to da primam novac od bilo koga, kad sam ja u
pitanju, ne dolazi u obzir."
Hoe da kae da te nije uvredio moj zahtev da izbegava pojedine delove
kue?"
"Naravno da nije."
"Zar nisi znatieljna da uje zato to od tebe zahtevam?"
"Da, jesam."
"Razlog tome je to neki drugi ljudi ive u tom krilu kue."
"Tvoji roaci?"
"Da. Mi smo velika porodica. Ovde, u stvari, ive dve porodice.
"Jesu li obe porodice velike?"
"Jesu. Svaka ima osam lanova, to znai, sve u svemu, esnaes-toro ljudi ivi
zajedno."
"I svi ive u levom krilu kue?" Nikada u ivotu nisam ula da neko ima tako
udan dogovor..

"Ne. Samo osmoro ivi tamo. Ostali su moja najblia porodica i oni ive sa
mnom u desnom krilu kue. Ti si moja goa i mora da ostane u desnom krilu.
Vrlo je vano da ovo razume. Moda je sve to malo neobino ali sasvim lepo
moe da se razume."
Zadivila me je mo koju je imala nada mnom. Njene rei su mi umirivale
oseanja ali ne i misli. Shvatala sam da su mi neophodne i uznemirene misli i
uzburkane emocije da bih mogla da reagujem inteligentno u bilo kojoj situaciji.
U suporotnom sluaju, bila sam pasivna, u iekivanju spoljnog podsticaja koji bi
me uzdrmao. To to sam bila sa Klarom nateralo me je da shvatim da sam uprkos
svojoj borbi za nezavisnost bila nesposobna da razborito mislim i donosim
sopstvene odluke.
Klara mi je uputila krajnje neobian pogled, kao da je pratila moje
neizreene misli. Pokuala sam da preruim svoju zbrkanost tako to sam brzo
rekla, "Klara, kua ti je divna. Je li vrlo stara?"
"Naravno da jeste," ree, ali nije bilo jasno da li misli da je lepa ili stara. Uz
osmeh, ona dodade, "Sad poto si videla kuu - naime jednu njenu polovinu imamo jedan posli da obavimo."
Skinula je baterijsku lampu sa komode i iz ormara izvadila postavljenu
kinesku jaknu i par izama za peaenje. Rekla mi je da u morati da ih obuem
posle uine zato to emo ii u etnju.
"Ali tek smo stigli," usprotivila sam se. "Zar nee uskoro da se smrkne?"
"Hoe, ali hou da te odvedem do vidikovca u brdima odakle se vidi cela kua
sa imanjem. Najbolje je videti kuu po prvi put u ovo doba dana. Svi mi smo je
prvi put videli u suton"
"Na koga misli kada kae "mi" ? ", upitah je.
"esnaestoro ljudi koji ovde ive, naravno. Svi mi radimo potpuno iste
stvari."
"Svi se bavite istim poslom?" pitala sam je i nisam bila u stanju da sakrijem
svoje iznenaenje.
"Pobogu, ne," ree i stavi ruku na lice poto se nasmejala. "Htela sam da kaem
da kada neko od nas uradi neto to mu je obavezno svi ostali moraju to isto da
urade. Svako od nas je morao prvo da vidi kuu i imanje u suton, pa je to doba
dana kada i ti mora da je vidi."
"Zato ukljuuje mene u sve to, Klara?"
"Recimo, zato to si moja goa."
"Hou li kasnije sresti tvoje roake?"

"Sve e ih upoznati," uveravala me je. "Trenutno u kui nema nikog sem

tebe i mene i psa uvara." "Jesu li otili na put?"
"Upravo to, svi su otili na veliko putovanje a ja i pas uvamo kuu."
"Kada oekuje da e e vratiti?"
"Nee se vratiti jo nekoliko nedelja a moda i meseci."
"Kuda su otili?"
"Uvek smo u pokretu. Ponekad ja odem na nekoliko meseci a neko drugi
ostaje da se brine o imanju."
Ba sam opet htela da je zapitam gde su ostali otili kada ona odgovori na
moje pitanje. "Svi su otili u Indiju," ree.
"Svih petnaestoro?" upitah s nevericom.
"Zar to nije neto izuzetno? Kotae itavo bogatstvo!" To je izgovorila
tonom koji kao da je bio karikatura moje skrivene zavisti da sam uprkos svoje
volje morala da se nasmejem. A onda mi je palo napamet da neu biti bezbedna,
sama sa Klarom, u jednoj tako usamljenoj i praznoj kui."
"Same smo ali u kui nema niega ega bi se plaila," ree i donese udan
zakljuak. "Izuzev psa, moda. Kada se vratimo iz etnje, upoznau te sa njim.
Ali mora da bude potpuno mima . Prozree te a onda i napasti ako oseti bilo
kakvo neprijateljstvo ili strah sa tvoj strane."
"Ali mene jeste strah," izlanuh se. Ve sam poela da se tresem. Mrzela sam pse
jo od detinjstva, kada je jedan od oevih dobermana skoio na mene i oborio me
na zemlju. Pas me nije ujeo, ali je reao i kezio otre zube. Vritala sam upomo
poto nisam imala hrabrosti da se pokrenem. Toliko sam se uplaila da sam se
pomokrila. Jo uvek se seam kako su me braa ismejavala kada su me videla i
kako su me nazivala bebom koja treba da nosi pelene.
"Ni ja nimalo ne volim pse," rekla je Klara,"ali ovaj na pas u stvari ni nije
pas. On je neto sasvim drugo."
Zagolicala je moju radoznalost, ali to nije odagnalo zlu slutnju.
"Ako hoe prvo malo da se osvei, otpratiu te do sporedne kue da
sluajno ne naleti na psa," ree.
Klimnula sam glavom. Bila sam umorna i razdraljiva. Konano me je stigao
umor zbog duge vonje. elela sam da sa lica sperem prainu sa druma i
raeljam zamrenu kosu.
Klara me je provela kroz jedan drugi hodnik a onda smo izale na zadnji izlaz.
Dve male zgrade nalazile su se nadomak glavne kue.

"To je moja sala za vebanje," ree i pokaza rukom na jednu od dve zgrade. "Ni
u nju ti nije dozvoljeno da ulazi. Sve dok ja jednog dana ne nadem za shodno
da te pozovem."
"Da li tu veba borilake vetine?"
"Da", odgovori Klara krto. "Ona druga zgrada je sporedna kua. ekau te u
dnevnoj sobi. Tu moemo da pojedemo sendvi. I nemoj da se mui oko kose,"
ree, kao da je primetila ta me zabrinjava," ovde nema ogledala. Ogledala su kao
satovi: belee protok vremena. A bitno je da se ono vrati unazad."
Htela sam da je pitam ta podrazumeva pod vraanjem vremena unazad ali ona
me pogura u pravcu sporedne kue. Unutra sam zatekla nekoliko vrata. Poto
se Klara nije izjasnila u pogledu pravila koja bi se odnosila na levo i desno krilo
sporedne kue i poto nisam znala gde je toalet, reila sam da je celu istraim.
S jedne strane sredinjeg predvorja nalazilo se est malih toaleta a u svakom od
njih po jedan drveni uavac. Ono neobino bilo je to to se nije oseao
neprijatni miris koji se obino osea iz septikih jama niti snani miris kreom
napunjenih rupa za smee. ula se voda koja protie ispod drvenih toaleta ali
nije moglo da se odredi kako i odakle je tu sprovedena.
Na drugoj strani predvorja, nalazile su se tri podjednako lepe, poploane
prostorije. U svakoj se nalazila starinska kada i duguljasta komoda na kojoj je
stajao bokal sa vodom i odgovarajui porculanski umivaonik. Nije bilo ogledala ni u
ovim prostorijama niti bilo kakvog pribora od nerajueg elika gde bih mogla da
uhvatim svoj odraz. Naime, uopte nisu postojale vodovodne instalacije.

Sipala sam vodu u umivaonik, poprsklala lice, i provukla vlane prste kroz
upetljanu kosu. Iz straha da ne uprljam neki od mekanih belih turskih pekira,
obrisala sam ruke papirnatim maramicama koje su se nalazile u kutiji na
komodi. Nekoliko puta sam duboko udahnula i protrljala ukoeni vrat pre nego
to sam izala da se ponovo suoim sa Klarom.
Zatekla sam je u dnevnoj sobi kako aranira cvee u plavo-beloj kineskoj vazi.
asopisi koji su ranije bili otvoreni sada su bili uredno sloeni a pored njih se
nalazio tanjir sa hranom. Nasmeila se kada me je ugledala.
"Izgleda svee kao rosa," ree. "Izvoli sendvi. Uskoro e suton. Nemamo
vremena za gubljenje."

III
sam halapljivo pojela pola sendvia sa unkom i uurbano obukla
Poto
jaknu i izme koje mi je dala Klara, izale smo iz kue svaka nosei po
jednu veliku baterijsku lampu. izme su mi bile pretesne i jedna me je uljala u
predelu pete. Bila sam sigurna da u dobiti ulj. Ali bila sam zadovoljna to imam
jaknu, jer je vee bilo hladno. Podigla sam okovratnik i privrstila kopu na
vratu.
"Proetaemo se po imanju," ree Klara. "elela bih da vidi kuu iz daljine u
sumraku. Ukazivau ti na stvari koje treba da zapamti pa stoga budi vrlo
paljiva."
Ile smo uskom utabanom stazicom. U daljini sam videla tamne, neravne
konture planina na istoku sa purpurnim nebom u pozadini. Kada sam napravila
primedbu na njihov zlokobni izgled, Klara je odgovorila da razlog zbog kojeg te
planine izgledaju tako zloslutno lei u tome to je njihova eterna sutina veoma
stara. Rekla mi je da sve u domenu vidljivog i nevidljivog poseduje eternu
sutinu i da ovek mora da bude veoma prijemiv u odnosu na nju da bi znao
kako da postupa.
Njena pria me je podsetile na moju taktiku gledanja u juni horizont da bih
stekla uvid i orijentaciju. Pre nego to sam uspela da je pitam o tome, nastavila
je da govori o planinama i drveu i o eternoj sutini stena. Izgledalo mi je da je
Klara do te mere usvojla kinesku kulturu da je govorila u zagonetkama na nain
na koji su opisivani mudraci u istonjakoj knjievnosti. Tada sam postala
svesna da joj celog dana povladujem. Bilo je to krajnje neobino jer je Klara bila
poslednja osoba prema kojoj bih se odnosila snishodljivo. Bila sam navikla da
podilazim slabim i nadmenim ljudima na poslu ili u koli a Klara nije bila ni
jedno ni drugo,
"Ovo je to mesto," ree Klara i pokaza rukom istinu koja se nalazila na
jednom uzvienju. "Odande e moi da vidi kuu."
Skrenuli smo sa stazice da bi doli do istine koju mi je pokazala. Odatle se
pruao zadivljujui pogled na dolinu. Videla sam velike grupe drvea koje su
okruivale tamnije smede povrine' ali samu kuu nisam videla jer je bila
potpuno skrivena drveem i bunjem.
"Kua je savreno usmerena na sve etiri strane sveta," ree Klara,
pokazujui na masu zelenila. "Tvoja spavaa soba gleda na sever a zabranjeni
deo kue na jug. Glavni ulaz je okrenut prema istoku a zadnji ulaz i dvorite
prema zapadu."
Klara je pokazivala rukom gde se nalaze ti delovi, ali ma koliko sam se trudila,
nisam mogla da ih vidim; sve to sam bila u stanju da razaberem bila je tamno
zelena mrlja."

"Potreban mi je rendgenski snimak da bih videla kuu," gunala sam.

"Potpuno je skrivena drveem."
"I to vrlo vanim drveem,"
neprijatni ton. "Svako to drvo
ciljem u ivotu."

ree Klara ljubazno,

je nedeljiva jedinka

ignoriui moj
sa odredenim

"Mora li uz to jo da se kae da svako ivo bie na zemlji ima odredeni cilj?"

rekoh mrzovoljno.
Bilo je neeg u Klarinom razdraganom pokazivanju svoje imovine to me je
iritiralo. injenica da ne mogu da vidim to to mi pokazuje jo vie me je
razdraivala. Jak nalet vetra naduvao mi je jaknu oko struka poput balona i tada
mi je sinulo da je moja razdraljivost moda rezulat iste zavidljivosti.
"Nisam htela da zvuim trivijalno," izvinjavala se Klara. "elela; sam samo da
kaem da su svi predmeti i ljudi u mojoj kui tu sa odredenim razlogom. Tu
spada i drvee i ja a naravno i ti."
Htela sam da promenim temu pa poto mi na pamet nije padalo nita
pametnije, upitala sam,"Jesi li kupila ovu kuu, Klara?"
"Ne, nisam. Nasledila sam je. Kua je u vlasnitvu moje porodice generacijama
mada je zbog nereda kroz koje je Meksiko prolazio, kua bila puno puta
unitavana i ponovo zidana." Shvatila sam da se prijatnije oseam kad Klari
postavim jenostavna direktna pitanja a Klara mi na isti nain odgovori. Njeno
izlaganje o eternim sutinama bilo je toliko apstraktno da sam morala da se
odmorim tako to sam priala o obinim stvarima.
Ali na moju alost Klara je prekinula ovo askanje i ponovo poela da pria
koristei svoje tajanstvene aluzije.
"Ova kua je verna slika svih postupaka ljudi koji u njoj ive," ree sa
potovanjem. "Njena najbolja crta je to to je skrivena. Nalazi se tu gde svako
moe da je vidi a ipak je niko ne vidi. Imaj to na umu. Vrlo je vano!"
Kako to da zaboravim, pomislih. Proteklih dvadeset minuta sam naprezala oi
u polumraku ne bih li videla kuu. Poelela sam da imam dvogled i na taj nain
zadovoljim znatielju. Pre nego to sam mogla bilo ta da kaem, Klara poe da
silazi niz brdo. Volela bih da sam mogla jo malo sama tu da ostanem i udiem
sve noni vazduh. Ali uplaila sam se da neu moi da se snaem u mraku.
Reila sam da se po danu vratim na ovo mesto da proverim da li je stvarno
mogue videti kuu kao to je to Klara rekla.
U povratku smo za tili as stigli do zadnjeg ulaza Klarine kue. Bio je potpuni
mrak i videla sam samo mala mesta osvetljena naim baterijskim lampama.
Svojom lampom Klara osvetli drvenu klupu i ree mi da izujem izme i skinem
jaknu i da je okaim pored vrata.

Umirala sam od gladi. Ne seam se da sam ikada u svom ivotu bila toliko
gladna ali ipak mi se inilo neutivim da otvoreno pitam Klaru da li emo
veerati. Moda je mislila da je onaj obilni obrok u Gvajamasu dovoljan za taj
dan. Meutim sudei po Klarinom izgledu, ona nije osoba koja bi krtarila na
hrani.
" Hajdemo u kuhinju da vidim da li ima neto za jelo," ree.
"Ali prvo u ti pokazati gde se nalazi dinamo maina i kako se ukljuuje."
Ila je ispred mene i lampom osvetljivala stazu koja je vodila oko zida do upe
od cigle, sa krovom od talasastog elika. U upi je bio smeten mali generator na
dizel gorivo. Znala sam kako se ukljuuje poto sam nekad ivela u kui na selu u
kojoj je bio slian generator koji se palio u sluaju nestanka struje. Kada sam
povukla polugu, ugledala sam kroz prozor upe kako je struja sprovedena samo
do jednog krila kue i do jednog dela predvorja i da su samo oni bili osvetljeni
dok su svi ostali delovi ostali u mraku.
"Zato nisi sprovela struju u celoj kui?" zapitah Klaru. "Nema ba smisla
ostaviti vei deo kue u mraku." A potom sam spontano dodala,"Ako eli, ja u
je sprovesti."
Pogledala me je iznenadeno. "Misli da moe? Jesi li sigurna da nee da zapali
kuu?"
"Sasvim sigurna. Govorili su mi kod kue da sam pravi arobnjak kad je u
pitanju struja. Jedno vreme sam radila kao egrt kod jednog elektriara, sve dok
nije poeo da se vrzma oko mene."
"ta si uradila?" upita me Klara.
"Rekla sam mu gde moe da ugura svoje ice i otila."
Klara se iz grla nasmejala. Nisam znala ta joj je smeno, da li to to sam radila
kao elektriar ili to mi se neko udvarao.
"Hvala na ponudi," ree Klara kada je prestala da se smeje. "Ali kua ima
struje ba onoliko koliko mi to elimo. Koristimo struju samo onda kad nam je
potrebna."
Nasluivala sam da im je potrebna pre svega u kuhinji i da je ba to deo kue
koji ima struju. Automatski sam se uputila u pravcu osvetljenog prostora. Klara
me povue za rukav da bi me zaustavila.
"Kud si krenula?" upitala me je.
"U kuhinju."

"Krenula si u pogrenom pravcu," ree. "Ovo je seoska kua u Meksiku; ni

kuhinja ni kupatilo nisu u glavnoj kui. Misli da ovde imamo elektrine
tednjake i friidere?"
Povela me je pored bone strane kue i njene vebaonice do jo jedne omanje
kue koju do tada nisam videla. Bila je skoro potpuno zaklonjena drveem
opojnog mirisa. Kuhinja je u stvari bila jedna ogromna postorija poploana
opekom, sa svee okreenim zidovima i sjajnim nizom svetiljki na tavanici.
Neko se dobro potrudio da instalira modernu opremu. Meutim, pomagala su
bila stara - u stvari izgledala su kao antikviteti. Sa jedne strane nalazila se
ogromna gvozdena pe na drva, koja je na moje iznenaenje gorela.
Imala je postolje i odvodnu cev spovedenu kroz rupu na tavanici. Na drugoj
strani prostorije nalazila su se dva velika stola sa dve klupe smetene sa obe
strane. Pored njih je bio radni sto sa daskom za seenje mesa koja je sudei po
povrini drveta, bila puno puta upotrebljavana.
Du zida su se nalazile kuke na kojima su visile korpe, gvozdeni lonci i tiganji
kao i razna kuhinjska pomagala. Kuhinja je izgledala rustino ali dobro
opremljeno poput kuhinja koje moete da vidite u asopisima.
Na pei su se nalazila tri zemljana lonca sa poklopcima. Klara mi je rekla da
sednem za jedan od stolova. Otila je do pei i tamo neto meala i vadila iz
lonaca. Za nekoliko minuta stavila je pred mene jelo koje se sastojalo od
paprikaa, pirina i pasulja.
"Kad si spremila svu tu hranu?" upitala sam je sa iskrenom ljubopitljivou,
poto nije imala kad to da spremi.
"Smukala sam sve to i stavila na pe pre nego to smo krenule," ree veselo.
Zar misli da sam tako lakoverna? zapitah se. Sigurno su sati bili potrebni da se
pripremi ova hrana. Samouvereno se nasmejala kad je videla kako sa
nevericom zurim u nju.
"Ima pravo," ree kao da eli da prekine sa pretvaranjem. "Postoji jedan
ovek koji nam ponekad priprema hranu."
"Jel' on sada tu?"
"Ne, ne, nije. Verovatno je jutros bio tu, ali sad ga nema. Jedi i nemoj da
lupa glavu oko takvih nevanih stvari."
Kroz glavu mi je proletelo kako su Klara i njena kua puni iznenaenja ali
bila sam isuvie umorna i gladna da bih bilo ta jo pitala ili razmiljala o
stvarima koje nisu bile aktuelne u tom trenutku. Jela sam prodrljivo. Od
dinovskih kampi koje sam tog jutra natrpala u sebe vie nije bilo ni traga, niti su
mi padali na pamet. Za nekog ko je bio tako izbirljiv u pogledu hrane kao to sam

to bila ja, jela sam krajnje halapljivo. Kao mala, uvek sam bila isuvie napeta da
bih oputeno uivala u hrani. Na pameti bi mi stalno bili sudovi koje sam ja posle
ruka morala da perem. Svaki put bi neki od moje brae upotrebio jo po neki
tanjir ili kaiku koja mu uopte nije bila potrebna.
Bila sam manja od makovog zrna pred njima i potpuno uverena da namerno
prljaju sudove samo da bih ja imala vie da perem. I da bi stvar bila jo gora, otac
bi za svakim obrokom naao priliku da se svada sa majkom. Znao je da joj njeno
lepo ponaanje nee dozvoliti da ustane od stola dok svi ne zavre sa jelom pa je
mogao da istrese na nju sve svoje prigovore i albe.
Klara mi je rekla da ne moram da operem sudove, mada sam sama ponudila
pomo. Otile smo u dnevnu sobu koja je bila jedna od od onih soba u kojima im
struja oigledno nije bila potrebna jer je bio mrkli mrak. Klara je upalila plinsku
lampu. Nikada do tada nisam videla zrake takve lampe. Postade svetlo i puno
neke jeze a u isto vreme prijatno i toplo. Svetlucave senke su titrale na sve
strane. Oseala sam se kao u svetu snova, daleko od stvamosti koju obasjava
elektrika. Klara, ova kua i soba, sve je izgledalo kao da pripada nekom
drugom vremenu i svetu.
"Obeala sam da u te upoznati sa naim psom," ree Klara dok je sedala na
kau. "Taj pas je pravi lan domainstva. Mora veoma da pazi ta e da
pomisli ili kae u njegovom prisustvu."
Sela sam pored nje. "Je li to neki osetljivi i neurotini pas?" pitala sam je
plaei se predstojeeg susreta.
"Osetljiv jeste. Neurotian nije. Najozbiljnije mislim da je taj pas stvorenje koje
je dostiglo visok stepen evolucije ali injenica da je pas toj sirotoj dui stvara
potekoe a moda i sasvim onemoguava da transcendira ideju bia."
Glasno sam se nasmejala kada sam ula tu besmislenu postavku da jedan pas
ima ideju o svom biu. Rekla sam Klari ta mislim o besmislenosti njene
tvrdnje.
"U pravu si," dade mi za pravo. "Ne bi trebalo da upotrebljavam re 'bie'. Bilo
bi bolje da kaem da je izgubljen u oseaju sopstvene vanosti."
Znala sam da mi se ruga. Poela sam opreznije da se smejem.
"Moe ti da se smeje, ali ja sam u stvari sasvim ozbiljna," ree Klara tiho.
"Pustiu te da sama prosudi." Nae se blie prema meni i proapta: "Iza njegovih
lea ga zovemo sapo, to na panskom znai 'aba' zato to lii na ogromnu abu.
Ali nikako ne sme da ga lino nazove tim imenom - napae te i rastrgnuti na
komadie! Pa ako mi ne veruje ili ako si toliko odvana ili glupa da to pokua da
uradi i pas pobesni, postoji samo jedna stvar koju moe da uradi."

"ta je to?" Opet sam joj povladivala, mada je to ovog puta bilo uz istinsku
dozu straha.
"Rei e veoma brzo da ja u stvari liim na ogromnu belu abu.
Voli to da uje."
Nisam nasedala na njen trik. Smatrala sam sebe isuvie pronicljivom da bih
poverovala takvim besmislicama. "Verovatno si istrenirala psa da reaguje
negativno na re sapo. Imam nekog iskustva u treniranju pasa. Sigurna sam da
psi nisu toliko inteligentni da bi znali ta ljudi o njima govore a kamoli da ih
njihove rei vreaju."
"Hajde da uradimo sledee," predloi Klara. "Dozvoli mi da te upoznam sa
njim a posle emo u knjizi o ivotinjama potraiti slike aba i komentarisati ih.
Onda u jednom trenutku, reci mi veoma tiho, 'On nesumnjivo lii na abu,' i
videe ta e se dogoditi."
Pre no to sam stigla bilo da prihvatim ili odbijem njen predlog, Klara izae
kroz bona vrata i ostavi me samu. Uveravala sam se da situaciju drim potpuno
pod kontrolom i da neu dozvoliti da me ta ena ubedi u besmislenosti kao to
su psi sa visokim stepenom razvoja svesti.
Ba u trenutku dok sam samu sebe bodrila, Klara se vratila sa najveim psom
kojeg sam ikad videla. Bio je to muijak, krupan, debelih apa veliine tanjira.
Dlaka mu je bila sjajna, crna a ukaste oi su imale izraz nekoga ko se u ivotu
smrtno dosauje. Ui su mu bile zaobljene a lice ispupeno i naborano na
obrazima. Klara je bila u pravu kada je rekla da u potpunosti lii na dinovsku
abu. Pas mi istog trena pride a onda zastade, pa pogleda Klaru kao da eka da
mu neto kae.
"Taia, dozvoli mi da te upoznam sa svojim prijateljem Manfredom. Manfrede,
ovo je Taia."
Htedoh da pruim ruku u pravcu njegove ape da se rukujemo meutim Klara
mi dade znak glavom da to ne inim. "Drago mi je to smo se upoznali,
Manfrede," rekoh trudei se da se ne smejem i da ne zvuim uplaeno.
Pas mi se priblii i poe da me njuka izmeu nogu.
S gadenjem, ustuknuh. Ali istog trenutka pas se okrete i udari me zadnjim
nogama, pravo ispod kolena, tako da sam izgubila ravnoteu. Sledee ega se
seam biio je to da sam se nala na kolenima a potom na sve etiri, dok me je
ivotinja lizala po obrazu. A tada, pre nego to sam uspela da ustanem ili da se
barem izmaknem, pas mi je ispustio vetar pred nosom.
Skoila sam uz vrisak. Klara se toliko smejala da nije mogla da govori. Zaklela
bih se da se i Manfred smejao. Bio je toliko ushien da se propeo iza Klare i
gledao me iskosa i grebao pod svojom ogromnom prednjom apom.

Bila sam toliko besna da sam viknula, "Proklet bio, ti smrdljivi aboliki keru!"
U tom trenutku, pas skoi i gurnu me glavom. Pala sam na lea a pas je bio na
meni. eljust mu je bila nadomak moga lica. Prepoznala sam bes u njegovim
ukastim oima. Zadah iz njegove gubice terao me je na povraanje to mi se
zamalo i desilo. to sam glasnije urlala i traila da Klara skine to prokleto pseto
sa mene, njegovo reanje je postajalo sve svirepije. Bila sam na granici da se
onesvestim od straha, kad zauh Klaru kako nadvikuje reanje i moju vrisku, "Kai
mu ono to sam ti rekla, brzo mu kai."
Bila sam isuvie prestravljena da bih ita rekla. Klara je besno pokuavala da
pomeri psa tako to ga je vukla za ui, ali to je ivotinju jo vie razbesnelo.
"Kai mu! Kai mu ono ta sam ti rekla da mu kae!" vikala je Klara.
U uasnom strahu, nisam mogla da se setim ta je to trebalo da kaem. I ba
kad sam osetila da gubim svest, zauh svoj glas kako vriti," Izvini, Klara
ustvari lii na abu!"
Tog trenutka, pas prestade da rei i skloni se sa mojih grudi. Klara mi je
pomogla da ustanem i odvela me do kaua. Pas je iao pored nas kao da joj
pomae. Klara mi je dala da popijem malo tople vode od ega mi je bilo jo vie
muka. Ba kad sam bila nadomak sporedne kue, spopade me uasna muka.
Kasnije, dok sam se odmarala u dnevnoj sobi, Klara mi predloi da zajedno sa
Manfredom prelistamo knjigu o abama, da bi mi pruila priliku da jo jednom
kaem kako Klara ustvari lii na belu abu. Rekla je da moram da izbriem zbrku
u Manfredovoj glavi.
"To to je pas ini ga vrlo osetljivim," objanjavala je. "Sirota duica! Ne voli
kad se tako ponaa a ne moe drugaije. Razjari se kad god oseti da ga neko
ismejava."
Rekla sam joj da u stanju u kakvom sam bila nisam od neke koristi u daljim
eksperimentisanjima sa pseom psihologijom. Ali Klara je insistirala da ovu igru
odigram do kraja. im sam otvorila knjigu, Manfred je doao da gleda slike. Klara
se alila i govorila kako abe udno izgledaju i kako su neke od njih ba rune.
To je bio lagvort da ja preuzmem loptu. Izgovarala sam re "aba" a potom
pansku re "sapo" to sam ee i glasnije mogla tokom naeg besmislenog
razgovora. Ali Manfred nije uopte reagovao. Izgledao je kao da mu je dosadno,
ba kao pri prvom susretu.
Kada sam, kao to smo se dogovorile, glasno rekla kako Klara zaista lii na
belu abu, Manfred istog trenutka poe da mae repom i pokazuje znake
istinske ivahnosti. Ponovila sam kljuni izraz nekoliko puta, i to sam ga vie
ponavljala, pas je bivao sve uzbudeniji. U trenutku mi je palo na pamet da
kaem da sam ja jedna mrava aba koja je na dobrom putu da postane ba kao
Klara. Kad je to uo, pas je skoio i propeo se kao da ga je grom pogodio. Tada

Klara ree, "Malo si preterala, Taia." Bilo je oigledno da je Manfred toliko

ushien da ni sam to nije mogao da podnese. Istrao je iz sobe.
Naslonila sam se na kau, oamuena. U dubini due, uprkos svim dokazima,
nisam mogla da verujem da jedan pas moe da reaguje na pogrdni nadimak
onako kako je to Manfred inio.
"Reci mi, Klara," rekoh, "u emu je trik? Kako si nauila svog psa da reaguje na
ovakav nain?"
"To to si videla nije nikakav trik," odgovorila je. "Manfred je tajanstveno i
nepoznato bie. Postoji samo jedan ovek koji moe da mu kae 'sapo' ili 'sapito',
to znai abica, a da ne izazove njegov gnev. Upoznae i tog oveka. On je
jedini odgovoran za Manfredovu misteriju. To znai da je on jedini ovek koji moe
da je objasni."
Klara naglo ustade. "Imala si teak dan, " ree pruivi mi plinsku lampu.
"Mislim da je vreme da ide na spavanje."
Odvela me je u sobu koju mi je namenila. "Unutra e nai sve to ti je
potrebno," ree. "Nona posuda je ispod kreveta, u sluaju da te bude strah da
izlazi napolje. Nadam se da e ti biti udobno."
Potapavi me po ruci, izgubila se u mranom hodniku. Nisam imala pojma
gde se nalazi njena soba. Pitala sam se da nije moda u krilu kue u koju moja
noga nije smela da kroi. Poelela mi je laku no na tako udan nain da sam na
trenutak stajala, drei ruku na kvaci, dok su mi na pamet padale razne
pretpostavke.
Ula sam u sobu. Plinska lampa je bacala senke svuda naokolo.
Pod je bio iaran zavojitim senkama vaze sa cveem koja se ranije nalazila u
dnevnoj sobi i koju je Klara verovatno donela i stavila na sto. Izrezbarena drvena
komoda inila je pravi splet svetlucavih linija a stubovi kreveta su se poput zmija
uvijali po zidovima. Tog trenutka sam shvatila zato se polica od mahagonija
prepuna figurina i emajliranih predmeta nalazi ba na tom mestu. Svetlost
lampe ih je potpuno promenila, stvorivi jedan svet mate. Emajlu i porcelanu,
tog trenutka mi bi jasno, ne pogoduje elektrino osvetljenje.
elela sam da istaujem po sobi, ali sam bila mrtva umorna. Stavila sam
lampu na stoi pored kreveta i svukla se. Preko naslona stolice nalazila se bela
muslinska spavaica koju sam i obukla. Izgledalo je da mi je taman, bar se nije
vukla po podu.
Uvukla sam se u meki krevet i leala leima naslonjenim na jastuke. Nisam
odmah ugasila lampu. Zainteresovale su me nadrealne senke. Setila sam se da
sam se kao dete igrala jedne igre kad bi dolo vreme da se spava: Brojala bih
koliko mogu da prepoznam predmeta na osnovu senki na zidovima moje sobe.

Povetarac koji je dopirao kroz poluotvoren prozor ustalasa senke. Tako

iscrpljena, uobraavala sam da vidim oblike ivotinja, drvea i ptica u letu. Tada
u rnasi zelenkastog svetla, videh blede konture pseeg lica. Pas je imao
zaobljene ui i spljotenu naboranu njuku. Kao da mi je namigivao. Znala sam
da je to Manfred.
Poela su da me opsedaju udna oseanja i pitanja. Kako bih mogla da
sredim utiske o dogaajima koji su ispunili ovaj dan? Nikako nisam mogla na
zadovoljavajui nain da objasnim ni jedan od njih. Jedina izuzetna stvar bila je
to da sam sa sigurnou znala da je moja poslednja opaska - to da sam mrava
aba na dobrom putu da postane kao Klara - stvorila vezu empatije izmeu
Manfreda i mene. Takoe sam znala da o njemu nisam mogla da razmiljam kao
o obinom psu a i to da ga se vie nisam plaila. Uprkos mojoj neverici, inilo se
da poseduje neku posebnu inteligenciju koja mu je omoguavala da bude
svestan onoga o emu Klara i ja razgovaramo.
Vetar je iznenada razgrnuo zavese i rasprio senke u nizu sjajnog paperja. Lice
psa je poelo da se pretapa sa ostalim oblicima na zidu koje sam zamiljala kao
amajlije koje e mi dati snagu da se suoim sa noi.
Kako je to izvanredno, pomislih, da svest moe da projektuje svoja iskustva
na prazan zid, kao da je kamera u kojoj su se smestili beskrajni metri filma.
Senke su zatreperile kad sam zavrnula fitilj lampe i poslednji traci svetlosti
su iileli iz sobe, ostavivi me u mrklom mraku. Nije me bilo strah mraka.
injenica da sam u tuem krevetu, u tudoj kui nije me uznemiravala. Klara je
rekla da je ovo moja soba i poto sam u njoj provela neko vreme, oseala sam se
u potpunosti kao kod kue. Imala sam neobian oseaj zatienosti.
Zurei u tminu, primetila sam da je vazduh u sobi postao uzavreo. Setila
sam se da mi je Klara rekla kako je kua puna neke nevidljive energije, kao
kada struja prolazi kroz ice. Nisam ranije bila toga svesna zbog svih tih
aktivnosti koje su se deavale. Ali sada sam, u potpunoj tiini, jasno ula blago
brujanje. Videla sam malene mehurie koji skau po sobi neverovatnom
brzinom. Frenetino su se sudarali, isputajui zvuke kao kad se uje zujanje iz
konice u kojoj se nalazi na hiljade pela. Kao da su ova soba i cela kua bili
napojeni nekom suptilnom elektrinom energijom koja je proimala i moje bie.

IV
li si dobro spavala ?" upita me Klara kad sam ula u kuhinju. Upravo je
Dasedala
za sto da pone da jede. Primetila sam da je jedno mesto
postavljeno za mene, iako mi pethodne noi nije rekla u koliko sati e biti
doruak.
"Spavala sam kao top," rekoh istinu.
Pozvala me je da joj se pridruim i sipala na moj tanjir komadie zainjenog
mesa. Rekla sam joj kako je za mene budenje u nepoznatom krevetu oduvek
bio teak trenutak. Otac je esto menjao poslove i porodica je morala da se seli
gde god bi se ukazalo raspoloivo mesto. Plaila sam se jutarnjeg buenja uz
trzaj koji nastaje zbog gubitka orijentacije u novoj kui. Ali taj strah se ovog puta
nije ostvario. Probudivi se imala sam oseanje da su soba i krevet oduvek moji.
Klara me je paljivo sluala i klimala glavom. To je zato to si u skladnom
odnosu sa osobom kojoj soba pripada," rekla je.
"ija je to soba?" upitah ljubopitljivo.
"Jednog dana e saznati," ree i stavi na moj tanjir pozamanu porciju pirina
pored mesa koje je tu ve bilo. Pruila mi je viljuku. "Pojedi to sve. Bie ti
potrebna snaga danas."
Nije mi dozvolila da priam dok ne pojedem sve.
"ta emo da radimo?" pitala sam je kada je sklonila sudove.
"Ne mi," ispravila me je. Ti e ii u peinu da otpone svoju
rekapitulaciju."
"ta?!"
"Sino sam ti rekla da su svi predmeti i ljudi u ovoj kui ovde iz nekog razloga.
To se odnosi i na tebe."
"Zato sam ja ovde, Klara?"
"Razlog tvog boravka ovde u morati da ti objanjavam u fazama," ree. "Na
najjednostavnijem nivou, ti si ovde zato to ti se ovde dopada, ma ta ti mislila o
tome. Jedan drugi i sloeniji razlog lei u injenici da si tu da bi nauila i
upranjavala fascinantnu aktivnost koja se zove rekapitulacija." .
"Kakva je to aktivnost? U emu se ona sastoji?"
"Rei u ti to kada stignemo u peinu."
"Zato ne moe sada da mi kae?"

"Budi strpljiva, Taia. Za sada ne mogu da ti odgovorim na sva pitanja, jer jo

ne poseduje dovoljno energije da bi mogla da se nosi sa tim odgovorima. Kasnije
e i sama shvatiti zato je toliko teko objasniti neke stvari.
"Obuj izme za peaenje pa da krenemo."
Izale smo iz kue i poele da se penjemo brdacima prema istoku, istom
onom utabanom stazicom kojom smo ile prole noi. Posle kraeg vremena
ugledah onu zaravnjenu istinu na uzviici koju sam nameravala ponovo da
posetim. Ne saekavi Klaru, preuzela sam incijativu i uputila se prema istini,
nestrpljiva da saznam da li u moi da vidim kuu po danu.
Piljila sam u udubljenje stenjeno izmeu brda i prekriveno zelenilom. Ali
iako je bilo vedro i sunano nisam mogla da vidim ni traga od kue.
"Nemogue da ne moe da razabere kuu," ree Klara.
"To je ona crvenkasta mrlja pored one grupe drvea". Odskoila sam od straha
jer, budui da sam se zanela zurei u dolinu, nisam primetila Klaru koja mi je
prila s lea.
Da bi mi pomogla da usmerim panju, rukom je pokazivala pojedine delove
zelenila. Pade mi na pamet da joj iz pristojnosti kaem da vidim kuu, kao to
bih to u svakoj drugoj prilici uinila, ali nisam elela da otponem dan tako to
u joj povlaivati.
utala sam. Meutim, postojalo je neto izvanredno u toj skrivenoj dolini,
neto zbog ega mi je zastajao dah. Zurila sam u nju, naslonjena na veliki
kamen, zanesena do te mere da mi se prispavalo. Potpuno sam se prepustila toj
nepoznatoj energiji koja je dopirala iz doline. I zaista me je prenela u neke druge
sfere. Imala sam utisak da sam na zabavi u prirodi koja je upravo dostie
vrhunac. ula sam ljude koji se smeju...
Moje sanjarenje se prekide tako to me Klara, drei me ispod miki, podie
sa zemlje.
"Pobogu Taia!" uzviknula je. "udnija si nego to sam mislila. Na trenutak
sam pomislila da sam te izgubila."
Htela sam da joj kaem ta sam sanjala poto sam bila sigurna da sam na tren
zadremala. Ali nju kao da to nije zanimalo i nastavila je da hoda.
Klara je koraala vrsto i odluno, kao da je tano znala kuda ide. Za razliku
od nje, pratila sam je nekako besciljno, trudei se da drim korak sa njom a da
se pri tom ne sapletem. Hodale smo u potpunoj tiini. Posle dobrih pola sata
peaenja, nali smo se kraj jedne grupacije stena pored kojih smo, bila sam
sigurna, ve prole. "Zar nismo ovuda ve prole?" pitala sam prekinuvi tiinu.

Klimnula je glavom. "Kreemo se u krugovima," priznala je. Neto te vreba i

ako se ne otarasimo toga, pratie nas sve do peine.
Osvrnula sam se da vidim da li ima nekog iza nas; videla sam samo bunje i
izvijeno granje drvea. Pourila sam da sustignem Klaru i sapletoh se o neki
panj. Prepala sam se, vrisnula i poela da padam s licem ka zemlji.
Neverovatnom brzinom, Klara me je uhvatila za ruku i spreila da padnem, tako
to je stavila nogu ispred mene.
"Peaenje ti nije ba jaka strana," primetila je.
Rekla sam joj kako se nikada nisam ba najbolje snalazila u prirodi, da sam
odrasla u uverenju da je peaenje i kampovanje neto to je predvideno samo
za ljude sa sela, za one sirove ljude iz zabiti a svakako ne za obrazovane ljude iz
grada. etnja u podnoju planina za mene nije bilo prijatno iskustvo. I izuzev
pogleda na njeno imanje, predeli zbog kojih bi drugima zastajao dah, mene su
ostavljali ravnodunom.
"Utoliko bolje," ree Klara. "Nisi ovde da bi uivala u predelima. Treba da se
usredsredi na stazicu. I uvaj se zmija."
Bez obzira da li su zmije postojala u ovom kraju ili ne, njeno upozorenje je
bez sumnje uinio svoje i ja sam obraala panju na zemlju. Nastavile smo da
hodamo i meni je sve vie ponestajao dah.
izme kojima me je Klara opremila, bile su kao olovni tegovi na mojim
stopalima. Imala sam potekoa da podignem butinu i stavim jedno stopalo
ispred drugog.
"Da li je ovo tumaranje po prirodi stvarno neophodno?" konano sam je
upitala.
Klara je zastala i okrenula se prema meni. "Pre nego to otponemo da
razgovaramo o bilo emu iole smislenom, ti e morati barem da bude svesna
svoje komplikovane pratnje," ree. "Dajem sve od sebe da ti pomognem."
"ta to pria?" zapitala sam. "Kakva pratnja?" Ponovo me je obuzimala
moja stara zlovolja.
"Govorim o ustajalosti tvojih uobiajenih oseanja i misli, tvoje line istorije,"
objanjavala je Klara. "Sve zbog ega misli da si jedinstvena i posebna."
"A ta ima loe u mojim uobiajenim oseanjima i mislima?" zapitala sam.
Klarine nerazumljive tvrdnje su me bez sumnje iritirale.
"Naa uobiajena oseanja i misli su izvor svih naih nedaa," rekla je.
to je vie govorila u zagonetkama to je moja frustracija bila vea. U tom
trenutku sam se gorko pokajala to sam prihvatila njen poziv da provedem

izvesno vreme sa njom. Bila je to zakasnela reakcija. Strahovi koji su tinjali u

meni su se sada potpuno razbuktali. Pomislila sam da je moda psihopata i da
svakog trenutka moe da izvadi no i ubije me. Kada sam malo bolje
razmislila, poto se uspeno bavila borilakim vetinama to je bilo oigledno,
no joj nije ni bio potreban. Usmrtila bi me jednim udarcem svoje miiave noge.
Nisam mogla da se merim sa njom. Bila je starija ali neuporedivo snanija od
mene.
Videla am sebe kao deo jo jedne statistike o zauvek nestalim osobama,
Namerno sam usporila korak da bih poveala razdaljinu izmeu nas.
"Nemoj da te obuzima tako morbidno raspoloenje," ree Klara, koja mi je
nesumnjivo itala misli. "Ovde sam te dovela iskljuivo zato to elim da ti
pomognem da se pripremi za bogatije suoavanje sa ivotom. Ali izgleda da mi
polazi za rukom samo da pokrenem lavinu runih sumnji i strahova."
Bilo mi je zaista neprijatno zbog tako morbidnih pomisli. Zbunjivala me je
injenica da je bila apsolutno u pravu kada ih je spomenula i kako je jednim
potezom umirila taj moj unutranji nemir. Poelela sam da mogu da joj se
izvinim i otkrijem ta mi se vrzma po glavi, ali nisam bila spremna da to uinim;
to bi me stavilo u jo nepovoljniji poloaj. Umesto toga rekoh, "Poseduje
neobinu mo da smiri duevni nemir. Da li su te tome nauili na Istoku?"
"To nije nikakva mudrost. Ne zato to je tvoj duevni nemir lako umiriti ve
zbog toga to smo svi isti. Da bih te upoznala u potpunosti dovoljno je da
upoznam sebe. A to sam, veruj mi, uinila.
"Idemo dalje. Hou da stignemo do peine pre nego potpuno posustane."
"Reci mi, Klara, ta emo da radimo u peini?" upitala sam je a bila mi je
mrska pomisao da ponovom ponem da peaim. Nauiu te neverovatnim
stvarima."
"Kakvim neverovatnim stvarima?"
"Uskoro e saznati," ree i pogleda me irom otvorenih oiju.
eznula sam da mi kae jo neto o tome, meutim pre no to sam mogla bilo
ta da je pitam, ve je prela polovinu naredne padine. Vukla sam noge i ila
za njom jo etvrtinu milje sve dok konano nismo sele pored jednog potoka. Tu
je lie na drveu bilo toliko gusto da nisam vie mogla da vidim nebo. Izula
sam izme. Imala sam plik na peti.
Klara je podigla zailjeni tap i gurnula ga izmeu mog nonog palca i
susednog prsta. Neto poput blage struje projurilo mi je kroz listove i prolo kroz
unutranju stranu butina. Potom mi je rekla da kleknem etvoronoke i uhvativi
me za stopala izvrnula mi je pete nagore i zabola vrh tapa neposredno ispod
ispupenja na palcu. Vrisnula sam od bola.

"Pa nije ba toliko bolelo," ree glasom nekoga ko je navikao da lei ljude.
"Tradicionalni kineski lekari su nekada primenjivali tu tehniku da bi razdrmali i
osnaili bolesne ili da bi proizveli stanje jedinstvene panje. Ali danas, ovakva
tradicionalna znanja izumiru."
"Zato?"
"Zato to je prevaga materijalizma skrenula oveka sa puta ezoterije."
"Jesi li mislila na to kada si mi rekla u pustinji kako je veza sa prolou
prekinuta?"
"Da, ba to. Veliki prevrati uvek sa sobom donose duboke promene u
energetskoj formaciji stvari, promene koje nisu uvek promene nabolje.
Rekla mi je da stavim noge u potok i napipam glatko kamenje na dnu. Voda je
bila ledena zbog ega me proe jeza.
"Pokrei stopala u zglobovima u pravcu kazaljke na satu. Pusti da ti voda koja
tee otkloni umor."
Posle nekoliko minuta kruenja zglobovima, osveila sam se ali su mi se
stopala skoro smrzla.
"A sada pokuaj da svu svoju napetost poalje do stopala, a onda je bonim
trzajem zglobova isteraj. Tako e se osloboditi hladnoe."
Nastavila sam da nogama udaram vodu sve dok mi nisu potpuno utrnule.
"Klara, mislim da ovo ne vredi," rekoh i izvadih noge iz potoka.
"To je zato to ne usmerava napetost da izae iz tebe," ree. "Voda koja tee
odnosi sa sobom umor, hladnou, bolest i bilo koju drugu neeljenu stvar ali da
bi se to dogodilo mora to da nameri. U suprotnom , moe da praaka
nogama bez ikakvog uinka sve dok taj potok ne presui."
Rekla je jo da kad bi se ovo radilo u krevetu, morala bi da se upotrebi mata
i zamisli potok koji tee.
"ta zapravo znai 'nameriti'?" zapitala sam je, dok sam brisala noge rukavom
jakne. Poto sam ih snano istrljala, najzad su se zagrejale.
"Namera je sila na kojoj poiva svemir," ree.'To je sila koja svemu daje
fokus. Zahvaljujui njoj, svet postoji."
Nisam mogla da verujem da pratim svaku njenu re. Neka bitna promena se
svakako dogodila, transformiui moju uobiajenu ravnodunost u veoma
neuobiajenu budnost. To ne znai da sam razumela to to je Klara govorila, zato
to je u stvari nisam razumela. To to sam primetila bilo je da sam mogla da je
sluam a da se pritom ne nerviram niti da mi panja odluta.

"Moe li malo da pojasni tu silu?" zapitala sam je.

"Ne postoji nain na koji bih o njoj govorila, osim metaforikog," ree. Petom
cipele je razgrnula suvo lie. "Ispod lia se nalazi zemlja, ogromna zemlja.
Namera je princip koji se nalazi ispod svega."
Klara je spustila ruke u vodu i isprskala lice. Ponovo me je zadivila njena
koa bez bora. Ovog puta sam prokomenarisala kako je mladolika.
"To kako izgledam mogu da zahvalim tome to odravam ravnoteu izmeu
unutranjeg bia i spoljanjeg okruenja, "ree i otrese vodu sa ruku. "Sve to
radimo poiva na toj ravnotei.
Moemo da budemo mladi i puni energije, kao ovaj potok ili stari i zloslutni
kao vulkanske planine u Arizoni. Sve zavisi od nas samih."
Iznenadila sam samu sebe kad sam je upitala, kao da verujem u ono to govori,
da li postoji nain da ja steknem tu ravnoteu.
Klimnula je glavom. "Svakako da moe," ree. "I stei e je putem
upranjavanja jedinstvene aktivnosti kojoj u te poduiti: rekapitulaciji."
"Jedva ekam da ponemo sa vebanjem," rekoh uzbueno, dok sam obuvala
izme. A onda iz neobjanjivog razloga, postala sam toliko uznemirena da sam
skoila na noge i rekla: "Zar ne bi trebalo da opet krenemo?"
"Ve smo stigli," ree Klara, i pokaza rukom na malu peinu sa bone strane
brda.
Dok sam je netremice posmatrala izvesno vreme, moje uzbuenje nestade.
Bilo je neeg zloslutnog i zlokobnog u toj razjapljenjoj rupi, a isto tako i neto
primamljivo. Osetila sam neodoljivu potrebu da je istraim, ali sam se ipak u isto
vreme plaila onoga to e me unutra saekati.
Posumnjala sam da se nalazimo u blizini kue i to me je obeshrabrilo. Klara
mi je rekla da je to mesto, mesto puno energije, taka koju bi drevni kineski
geomantiari, majstori feng-uia, sigurno izabrali za mesto hrama.
"Tu su, elementi vode, drveta i vazduha u savrenom skladu,"ree. Ovde
energija krui u obilju. Videe na ta mislim kad ude u peinu. Mora da
iskoristi energiju ovog jedinstvenog mesta da bi se proistila."
"Da li to znai da u morati tu da ostanem?"
"Zar nisi znala da su se na drevnom Istoku kalueri i naunici povlaili u
peine?" pitala me je. "To to su bili okrueni zemljom pomoglo im je da
meditiraju."

Pozvala me je da puzei uem u peinu. Odvano sam se uvukla u nju i isterala

iz glave svaku pomisao na slepe mieve i pauke. Bilo je mrano i prohladno, a
mesta je bilo dovoljno samo za jednu osobu. Klara mi ree da sednem u turski sed
i da se naslonim ledima na zid. Kolebala sam se jer nisam htela da uprljam
jaknu, ali im sam se naslonila, bilo mi je lake da se odmorim. Iako mi je
tavanica bila nadomak glave a tlo jako pritislo repni prljen, nisam se oseala
klaustrofobino.
Blago, gotovo neprimento strujanje vazduha kruilo je u peini.
Osetila sam da sam povratila snagu, ba onako kako je Klara nagovestila.
Upravo kad sam htela da skinem jaknu i nastavim da sedim - Klara, uei na
ulazu u peinu, poe da govori.
"Vrhunac posebnog umea kome hou da te nauim naziva se apstraktni let, i
nain na koji se on postie nazivamo rekapitulacijom." Ula je u peinu i
dodirnula levu i desnu stranu mog ela. "Svest mora da pree odavde dovde,"
rekla je. "Dok smo jo deca moemo to da uradimo, ali kad se peat tela razbije
putem beskorisnih neumerenosti jedino posebnom manipulacijom svesti,
ispravnim ivotom i celibatom moemo da obnovimo tu energiju koja je isilila iz
nas, energiju koja nam je neophodna da bi napravili taj prelaz."
Potpuno sam je razumela. ak sam osetila svest kao neko strujanje energije
koje je moglo da prelazi sa jedne strane ela na drugu. I zamislila sam prazninu
izmeu te dve take, rupu koja je onemoguavala prelazak.
I dalje sam je paljivo sluala. "Telo mora da bude neverovatno snano tako da
svest moe da bude izotrena i pokretljiva to joj omoguava da za tren oka
skoi iz jednog ambisa u drugi."
Kako je izricala svoje tvrdnje, desilo se neto izvanredno. Bila sam apsolutno
sigurna da u ostati kod Klare u Meksiku. Ono to sam elela da osetim bilo je
da u se vratiti u Arizonu za nekoliko dana; ali ono to sam stvarno oseala bilo
je ba suprotno. Takoe sam znala da moje saznanje nije puko prihvatanje onog
to je Klara imala na umu od samog poetka, ve da je to moja nemo da se
oduprem njenim namerama iz razloga to sile kojima me je manipulisala nisu
poticale samo od nje.
"Od sada e morati da vodi ivot u kome je svest apsolutni prioritet," rekla
je, kao da je znala da sam se preutno obavezala da u ostati sa njom. "Morae
da izbegava sve to moe da oslabi ili teti bilo tvom telu ili duhu. A takoe je
izuzetno vano da na izvesno vreme prekine sve fizike i emotivne veze sa
svetom."
"Zato je to vano?"
"Zato to pre svega mora da postigne jedinstvo."

Klara mi je objasnila da smo svi mi ubeeni da u nama postoji dualitet, duh,

kao nematerijalni deo i telo koje predstavlja fiziki deo. Ovakva podela odrava
nau energiju u stanju haotine podvojenosti i spreava da se sjedine.
"Stanje podeljenosti je stanje ljudskog roda, ali ta podeljenost nije izmeu
naeg duha i tela ve izmeu tela, koje je boravite duha ili bia i drugog ja, koji
je utoite nae osnovne energije."
Govorila je kako pre roenja, oveku nametnuta dualnost ne postoji, ali od
roenja nadalje, ta dva dela su razdvojena uticajem namere ljudskog roda.
Jedan deo se razvija prema spoljanosti i postaje fiziko telo, dok se drugi
okree k unutranjosti i postaje dvojnik. Kada ovek umre, taj tei deo, odnosno
telo se vraa zemlji, dok se dvojnik oslobaa. Ali naalost, poto se dvojnik
nikad nije usavrio, on doivljava slobodu samo na jedan tren pre no to bude
raspren u svemir.
"Ako umremo a da prethodno ne izbriemo lani dualizam tela i duha, znai li
to da emo umreti obinom smru?"
"A kako drugaije moemo da umremo?"
Klara je piljila u merie izdignuvi jednu obrvu. Glasom koji je zvuao kao da
mi se poverava, ree da mi umiremo zato to nam mogunost transformacije jo
nije prodrla u koncepciju. Naglasila je da ova transformacija mora da bude
postignuta za ivota a da je to jedini istinski cilj koji ijudsko bie moe da ima.
Sva druga dostignua su prolazna, poto ih smrt rastae u nitavilo.
"ta ova transformacija iziskuje?" upitah.
"Iziskuje potpunu promenu," rekla je. "A to se postie rekapitulacijom: a ona je
kamen temeljac umea slobode. Umee kojem u te nauiti zove se umee
slobode, umee koje je bez sumnje izuzetno teko upranjavati ali ak tee
objasniti."
Klara ree kako je svaki postupak kojem e me nauiti, svaki zadatak koji e
od mene traiti da izvrim, bez obzira koliko mi on izgledao obian, predstavlja
korak blie postizanju konanog cilja umea slobode: apstraktnog leta.
"Ono to u ti prvo pokazati su jednostavni pokreti koje mora da izvodi
svakodnevno. Uvek ih shvataj kao neophodni deo ivota."
"Prvo u ti pokazati kako se die, to predstavlja tajnu za itave generacije.
Ova tehnika disanja odraava dualistike sile stvaranja i unitenja, svetla i
tmine, bia i ne-bia.
Rekla mi je da izaem iz peine i sednem tako to u kimu pognuti unapred
a kolenima dodirnuti grudi, to vie mogu. Drei stopala na zemlji, trebalo je
da obavijem rukama listove i vrsto stisnem ruke oko kolena, ili ako to elim,

stisnem laktove. Neno mi je rukom pritisnula glavu nadole sve dok mi brada
nije dodirnula grudi.
Morala sam da napregnem rune miie da bih Zadrala kolena spojena. Grudi
su mi bile stisnute a takoe i stomak. Kada sam uvukla bradu zau se neto
kao da mi puca vrat.
"To je snani udisaj," rekla je. "Moe da te onesvesti ili uspava. Ako ti se to
desi, vrati se u kuu kad se probudi. Uzgred budi reeno, peina se nalazi upravo
iza kue. Kreni stazom i stii e za dva minuta."
Klara mi je govorila kako da udiem kratko i ne duboko.
Rekla sam joj da je njen zahtev potpuno izlian poto je to bio i jedini nain na
koji sam mogla da diem u tom poloaju. Objasnila mi je da kad bih samo
delimino oslobodila ruku od pritiska, disanje bi mi se vratilo na normalu. Ali to
nije bilo ono to je ona elela da se desi. elela je da nastavim da diem kratkim
udisajima barem jo narednih deset minuta.
Ostala sam u tom poloaju moda pola sata, sve vreme udiui onako kako mi
je objasnila. Posle poetnih greva u stomaku i nogama, udisaji kao da su
omekali moju utrobu i rastopili je. Posle jednog mukotrpnog perioda, Klara me
je gurnula, tako da sam se prevrnula unazad naavi se leei na zemlji, ali mi
nije dozvolila da oslobodim pritisak sa ruku. Na trenutak sam osetila olakanje
kad sam leima dodirnula zemlju, ali tek kad mi je rekla da pustim ruke i
ispruim noge, osetila sam potpuno olakanje u stomaku i grudima. Jedini nain
da opiem kako sam se oseala je ako kaem da sam imala utisak da mi se tim
udisanjem neto iznutra otkljualo, rastopilo ili oslobodilo. Kao to je Klara
predvidela, poelo je da mi se spava pa sam se ponovo uvukla u peinu i zaspala.
Verovatno sam spavala barem nekoliko sati u peini; i sudei po ploaju u kome
sam bila kada sam se probudila, nisam se ni pomerila u snu. Pomislih da je to
zato to u peini nije bilo prostora da se okreem i pomeram u snu, ali razlog
tome moglo je biti i potpuno oputanje zbog koga se i nisam pomerala.
Vratila sam se u kuu kako mi je Klara rekla da uinim. Bila je u dvoritu i
sedela je u fotelji od trske. Imala sam utisak kao da je jo neka ena sedela tu
pored nje, ali da je kad je ula da dolazim, brzo ustala i otila.
"A, sada si oputenija," ree Klara. "Disanje i poloaj ine uda."
Klara mi je objasnila da ako redovno diemo na ovaj nain i to mirno i
promiljeno, ono e nam omoguiti da unutranju energiju postepeno
dovedemo do stanja ravnotee.
Pre nego to sam stigla da joj kaem kako sam povratila snagu, rekla mi je da
sednem jer eli da mi pokae jo jedan manevar telom koji je od kljunog znaaja

za brisanje lanog dualizma. Rekla mi je da sedim ispravljene kime i blago

sputenog pogleda, tako da mogu netremice da gledam vrh nosa.
"Ovaj udisaj bi trebalo izvoditi bez sputavanja odee. Ali napraviemo izuzetak
da se ne bi skidala potpuno naga u dvoritu u po bela dana. Prvo, duboko
udahni, unosei vazduh kao da die kroz vaginu. Uvuci stomak i provedi vazduh
du kimu, pored bubrega, pa sve do take izmeu lopatica. Na trenutak, zadri
vazduh na tom mestu a onda ga podigni do potiljka pa potom do temena i
konano do mesta izmeu obrva."
Objasnila mi je da treba da zadrim vazduh tu na trenutak a potom da ga
ispustim kroz nos, poto sam mentalno sprovela vazduh do prednjeg dela tela,
prvo samo do take ispod pupka a potom do vagine odakle je krug i zapoeo.
Poela sam da uvebavam ovu vrstu disanja.
Klara je spustila ruku do poslednjih prljenova moje kime a potom pratila tu
liniju du lea da bi lagano pritisnula taku izmeu obrva. "Pokuaj "da zadri
vazduh tu," rekla je. "Razlog to dri oi poluotvorene je taj to tako moe da se
skoncentrie na nosnu kost tokom kruenja vazduha uz kimu i preko glave do
ove take; takoe moe da koristi sopstveni pogled da bi sprovela vazduh niz
prednji deo tela, do polnih organa."
Klara mi je objasnila da cirkulisanje vazduha na ovaj nain stvara neprobojni tit
koji spreava spoljanje razarake uticaje da probiju energetsko polje tela;
takoe spreava vitalnu unutranju enegiju da se ne raspri u spoljanost.
Naglasila je da bi i udisanje i izdisanje trebalo da budu neujni i da ova veba
disanja moe da se izvodi stojei ili leei, mada je na poetku lake da se sedi
na jastuku ili na stolici.
"Sada," ree Klara i primae stolicu, "hajde da razgovaramo o onome o emu
smo poeli da priamo jutros: o rekapitulaciji."
Neki drhtaj mi je proao telom. Rekla sam joj da iako nemam pojma o emu
govori, znam da e to biti neto velianstveno i da nisam sigurna da li sam
spremna da ujem o emu se radi. Klara me je ubeivala da sam uplaena jer
jedan deo mene osea da e mi otkriti moda najbitnije tehnike
samoobnavljanja. Strpljivo mi je objasnila da je rekapitulacija in vraanja
energije koju smo ve potroili u prolim postupcima. Rekapitulacija iziskuje
priseanje svih ljudi koje smo upoznali, svih mesta koje smo videli i svih oseanja
koje smo imali u itavom svom ivotu - poinjemo od sadanjosti a vraamo se
u najranije uspomene - a potom ih proiujemo jednu po jednu, pomou
disanja.
Sluala sam je sa interesovanjem, mada nisam mogla a da ne pomislim da je
to to govori, kada sam ja u pitanju, vie nego besmisleno. Pre nego to sam
mogla bilo ta da prokomentariem, vrsto mi je rukama stegla bradu i rekla da

udiem kroz nos dok mi ona okree glavu ulevo, a onda da izdahnem dok mi
okree glavu udesno. Potom je trebalo da okrenem glavu sa leve na desnu stranu
jednim pokretom bez disanja. Objasnila mi je da je to tajanstveni nain disanja
i klju rekapitulacije, zato to nam udisanje dozvoljava da povratimo energiju
koju smo izgubili, dok nam izdisanje dozvoljava da izbacimo tuu, neeljenu
energiju koja se nagomilala u nama tokom interakcije sa naim blinjima.
Da bi ovek iveo i sadejstvovao, potrebna mu je energija. U normalnim
uslovima, energija koju tokom ivota potroimo je zauvek izgubljena. Da nema
rekapitulacije, nikada ne bismo imali prilike da je obnovimo. Rekapitulacija naih
ivota i proiavanje nae prolosti pomou disanja funkcioniu kao jedna
jedinica.
Priseanje svih ljudi koje sam poznavala i svega to sam ikada oseala inilo mi
se besmisleno i nemogue. To moe veno da traje," rekla sam u nadi da e ova
praktina primedba moda onemoguiti tok Klarinih nerazumnih misli.
"Svakako da moe," sloila se. "Ali uveravam te, Taia, moe da dobije sve a
da izgubi ne moe nita."
Nekoliko puta sam duboko udahnula, pokreui glavu sa leve na desnu stranu,
podraavajui nain na koji mi je rekla da diem da bih je umirila ili pokazala da
obraam panju na to ta se deava.
Kiselo se osmehujui, upozorila me je da rekapitulacija nije neka proizvoljna ili
hirovita veba."Kada upranjava rekapitulaciju, pokuaj da oseti dugaka
rastegljiva vlakna koja se pruaju iz naeg srednjeg dela tela. Potom izjednai
pokret okretanja glave sa pokretima ovih nedosenih vlakana. To su dovodi koji
e povratiti energiju koja je ostala iza tebe. Da bi povratili snagu i jedinstvo,
moramo da oslobodimo energiju koja je negde zarobljena i da je povratimo."
Uveravala me je da za vreme rekapitulacije produavamo ta rastegljiva
vlakna energije kroz prostor i vreme do osoba, mesta i dogaaja koji su
predmet naeg interesovanja. Rezultat toga je da moemo da se vratimo u bilo
koji trenutak naeg ivota i ponaamo se kao da smo zaista tamo.
Zadrhtala sam pri pomisli da je to mogue. Mada me je sa intelektualne
strane veoma zanimalo to to Klara govori, nisam imala nameru da se vraam
u svoju neprijatnu prolost, pa makar i u mislima. Ako ni zbog ega drugog, onda
je to zbog ponosa koji sam oseala to sam pobegla od nepodnljive ivotne
situacije. Nisam elela da se tome vratim, pa makar i mentalno oivim sve
trenutke koje sam tako arko elela da zaboravim. Ipak, Klara mi se inila
potpuno ozbiljnom i iskrenom u svojoj nameri da mi objasni tehniku
rekapitulacije a ja sam na tren stavila na stranu svoje primedbe i
skoncentrisala se na njene rei.

Pitala sam je da li je redosled uspomena bitan. Odgovorila je da je bitno da se

ponovo iskuse dogaaji i oseanja sa to je mogue vie detalja i dodirnuti ih
disanjem na taj nain osloboditi zarobljenu enegiju.
Da li je ova veba deo budistike tradicije?" upitala sam.
"Ne, nije," odgovorila je sveanim tonom. "To je deo jedne druge tradicije.
Jednog dana, a to e biti uskoro, upoznae tu tradiciju."

V
sam videla Klaru tek sledeeg jutra na doruku. U sred naeg
Ponovo
razgovora prethodnog poslepodneva u dvoritu, iznenada joj pogied posta
prazan i udaljen kao da je nekoga ili neto ugledala pored kue. Uurbano je
ustala i izvinila se, ostavivi me da razmiljam o vanosti onoga to mi je
ispriala.
Dok smo dorukovale komadie mesa sa pirinem, potvrdila sam istinitost
Klarine tvrdnje da se peina nalazi nadomak kue."Zato smo morale da idemo
okolo naokolo da bi stigle tamo?" upitala sam je.
Klara je prasnula u smeh. "Pokuavala sam da te nateram da skine izme,
pa smo prole pored potoka," odgovorila je.
"Zato je bilo potrebno da skinem izme? Zbog plika?"
"Nije zbog plika," ree Klara naglaavajui svaku re. Morala sam da ti
stimuliem kljune take na stopalima da bih te probudila iz doivotne letargije.
U suprotnom, ne bi me uopte sluala."
"Da ne preteruje malo, Klara? Sluala bih te i da mi nisi bockala tabane."
Odmahnula je glavom i mudro se osmehnula." Svi smo vaspitani da ivimo u
nekoj vrsti predvorja pakla gde je ljudima jedino stalo do triavih uitaka," ree.
"A ene su strunjaci da odravaju takvo stanje. Tek kad izvrimo
rekapitulaciju, moemo da prevaziemo svoje vaspitanje. A kad smo kod
rekapitulacije..."
Klara je primetila bolan izraz mog lica i nasmejala se.
"Moram li da se vratim u peinu,Klara?" prekinuh je, predvidevi ta e mi rei.
Radije bih ostala ovde sa tobom. Ako eli da mi pozira, napraviu nekoliko
crtea a posle u da ti naslikam portret."
"Ne, hvala," ree nezainteresovano. "elim da ti dam neke uvodne
instrukcije u vezi sa rekapitulacijom."
Kada smo zavrile sa jelom Klara mi je dala blok za pisanje i olovku.
Pomislila sam da se predomislila u pogledu skica za njen portret. Ali im mi je
dala pribor za pisanje, rekla mi je da ponem da pravim spisak svih ljudi koje
sam upoznala, poevi od dananjeg dana pa sve do najranijih uspomena iz
detinjstva.
"To je nemogue!" uzviknula sam. "Kako za ime sveta mogu da se setim svih
ljudi sa kojima sam u ivotu stupala u kontak?"
Klara je pomerila tanjire da bi mi napravila postora za pisanje.

"Istini za volju, teko jeste ali nije nemogue," rekla je. "To je obavezni deo
rekapitulacije. Spisak formira matricu za koju e se svest zakaiti."
Objasnila mi je da se poetna faza rekapitulacije sastoji iz dve stvari. Prva je
spisak, a draga je pripremanje mesta zbivanja. Pripremanje mesta zbivanja se
sastoji iz vizualizacije svih detalja koji se tiu dogaaja kojih e se priseati.
"Kada smesti sve elemente na svoje mesto, upotrebi disanje; pokret glave je
kao lepeza koja pokree sve to se nalazi na mestu zbivanja," ree. "Na primer,
ako se prisea neke sobe, udii zidove, nametaj, tavanicu, ljude koje vidi. I
nemoj da prestaje sve dok ne apsorbuje i poslednju trunku energije koja se
izgubila."
"Kako u da znam da sam to uradila?" upitala sam je.
"Samo telo e ti to rei," uveravala me je." Upamti, nameri da udahne
energiju koju si ostavila na mestu zbivanja koje rekapitulira i nameri da izdahne
spoljnju energiju koju su drugi ubacili u tebe."
Potpuno preneraena zadatkom sastavljanja spiska i poetkom rekapitulacije,
nije mi mi nita padalo na pamet. Svest mi je bez moje volje reagovala na
potpuno suprotan nain tako to uopte nisam mogla niega da se setim. Potom
je nastupila prava poplava seanja zbog ega mi je bilo nemogue da se odluim
odakle da krenem. Klara mi je objasnila da moram da ponem rekapitulaciju
usredsreujui svoju panju na preanje seksualne aktivnosti.
"Zato treba poeti odatle?" upitah sumnjiavo.
"Zato to je glavni deo nae energije uhvaen ba tu. Zato moramo da
oslobodimo pre svega te uspomene," objanjavala je Klara.
"Smatram da moja seksualna iskustva nisu uopte bila toliko vana."
"To nema veze. Mogla si da zuri u tavanicu i da se na smrt dosaduje ili
opet da vidi zvezde repatice ili vatromet - neko je ipak ostavio svoju energiju u
tebi a otiao sa ogromnom koliinom tvoje energije."
Potpuno me je srnelo to to je rekla. Mogunost da se ponovo susretnem sa
svojim seksualnim iskustvima bila mi je odvratna. "Dovoljno mi je mrsko da
ponovo preivljavam uspomene iz detinjstva. Ali ne elim da prebiram po onome
to je bilo sa mukarcima."
Klara me je gledala uzdignutih obrva.
" Pored toga, verovatno oekuje da ti se poveravam. Ali stvarno, smatram da
se ono to sam imala sa mukarcima tie samo mene."
Mislila sam da sam jasno izrekla svoje miljenje. Klara je odluno odmahnula
glavom i rekla, "Da li eli da se ti mukarci sa kojima si bila i dalje hrane tvojom
enegijom? Da li eli da ti mukarci jaaju zajedno sa tobom? Da li eli da

bude njihov izvor energije celog ivota ? Ne. Mislim da ne razume vanost
seksualnog ina a ni domet rekapitulacije."
"U pravu si, Klara. Ne shvatam zato od mene trai neto tako bizarno. I
kakva je to pria da mukarci jaaju zato to sam ja njihov izvor energije. Ja
nisam niiji ni izvor ni snabdeva. U to sam sigurna."
Nasmeila se i rekla da je pogreila to je u ovom trenutku izazvala sukob
ideologija. "Budi strpljiva," preklinjala me je. "To je ubeenje koje sam izabrala.
Kako tvoja rekapitulacija bude napredovala, priau ti o poreklu ovog ubeenja.
Za sada je dovoljno rei da je to kljuni deo vetine kojoj te poduavam."
"Ako je stvarno tako vaan kao to tvrdi, moda bi bilo bolje da mi sada kae
o emu se radi. Volela bih da znam ta me eka pre nego to nastavimo sa
rekapitulacijom."
"U redu, ako insistira," ree, klimajui glavom.
Sipala nam je aj od kamilice u olje a, sebi je dodala kaiicu meda.
Autoritativnim tonom nastavnika koji prosveuje poetnika, objasnila mi je da
su ene, mnogo vie od mukaraca, prave pristalice drutvenog poretka, i da bi
ispunile ovu ulogu, vaspitaju ih, jednoobrazno u celom svetu, da budu u slubi
mukarca.
"Nikakvu razliku ne ini to da li su roene kao robinje ili im se udvaraju i vole,"
nagiasila je. "Njihova osnovna svrha i sudbina je ipak ista: da hrane, tite i slue
mukarca."
Klara me je pogledala, kako mi se uinilo da bi procenila koliko razumem
njene rei. Mislim da sam je razumela, meutim, moj instinktivni zakljuak bio
je da je premisa na kojoj poiva to to govori potpuno pogrena.
"To je moda tano u nekim sluajevima," rekla sam, "ali mislim da ne bi smela
da pravi takva radikalna uoptavanja u koje bi ukljuila sve ene."
Klara mi se vatreno usprotivila. "avolski deo eninog ropskog poloaja je da
on naizgled nije samo drutveno propisana norma ve i osnovni bioloki
imperativ."
"ekaj malo, Klara," pobunila sam se. "Kako si dola do toga?"
Klara je objasnila da svaka vrsta ima biloki imperativ koji joj pomae da se
odri i da je priroda obezbedila sredstva koja omoguavaju da se meanje
muke i enske energije odigra na najdelotvorniji nain. Rekla je da je kad su
ljudi u pitanju, primarna funkcija seksualnog ina razmnoavanje a postoji i
sekundarna, skrivena funkcija, koja obezbeuje neprestani upliv energije iz ena
u mukarce.

Klara je tako naglasila re 'mukarce' da sam htela da je zapitam, "Zato o

tome govori kao da govori o jednosmernoj ulici? Zar seksualni in nije
ravnomerna razmena energije izmeu mukarca i ene?"
"Nije," ree ."Mukarci ostavljaju specifina energetska vlakna unutar tela
ene. Ta vlakna lie na sjajne pantljiare koje se pokreu u eninoj utrobi i
izvlae joj energiju."
"To zvui stravino," rekoh da bih joj povlaivala.
Klara nastavi krajnje ozbiljno sa svojim izlaganjem. Smetena su tu sa jednim
jo stravinijim razlogom," ree, ignoriui moj nervozni smeh," a to je da
osiguraju ravnomeranu zalihu energije koja dolazi do oveka koji ih je tu poloio.
Ta vlakna energije, stvorena seksualnim inom, skupljaju i kradu energiju iz
enskog tela da bi koristila mukarcu koji ih je tu ostavio."
Klara je bila tako neumoljivo ozbiljna dok je govorila da mi nije bilo druge
nego da je i sama shvatim ozbiljno. Dok sam je sluala, osetila sam kao se moj
nervozni osmeh pretvara u iskeenu grimasu. "Nisam ni za trenutak posumnjala u
to to mi govori, Klara," rekoh, "ali pitau te iz puke radoznalost, kako ti je za
ime sveta uopte pala na pamet neto tako sumanuto? Da li ti je neko o tome
priao?"
"Jeste, moj uitelj. Nisam mu ni ja odmah verovala," priznala je, "ali on me je
takoe poduavao vetini slobode a to znai da sam nauila da vidim energiju.
Sada znam da je govorio istinu jer i sama mogu da u eninom telu vidim vlakna
nalik na crve. Ti, na primer, ima u sebi izvestan broj tih vlakana, a sva su jo
aktivna."
"Recimo da si u pravu, Klara," rekoh uz oseanje nelagodnosti.
"Dopusti mi da te pitam, ito da bismo razgovarale, kako je to uopte
moguno? Zar taj jednosmerni tok energije nije nepravedan prema
enama?"
"Ceo svet je nepravedan prema enama!" uzviknula je. "Ali stvar nije u
tome."
"A u emu je stvar, Klara? Nikako to da shvatim?"
"Imperativ prirode je da se produi naa vrsta. Da bi se osigurao taj proces,
ene moraju da nose ogromni teret na svom osnovnom energetskom stupnju.
To podrazumeva ba taj upliv energije koji optereuje enu."
"Ali jo mi nisi objasnila zato je to tako," rekla sam.
Oseala sam da zahvaljujui snazi njenog ubeenja ve padam pod njen
uticaj.

"ene predstavljaju osnov za odranje ljudske vrste. Glavni deo te energije

odlazi od njih, ne samo da bi nosile plod, raale i hranile svoje potomke, nego da
bi takoe osigurale da mukarac igra svoju ulogu u celom ovom procesu."
Klara mi je objasnila da u idealnim uslovima ovaj proces omoguava da
ena svog mukarca napaja energijom putem vlakana koje joj je ostavio u telu,
tako da postaje na udestan nain na nivou eterinog zavisan od nje. Ovo se
izraava time to se mukarac, oito, neprestano vraa istoj eni da bi odravao
svoj izvor opstanka. Na taj nain, priroda osigurava da mukarci pored svog
neposrednog nagona za seksualnim zadovoljenjem, uspostavljaju trajnije veze sa
enama.
"Ova energetska vlakna ostavljena u eninoj utrobi, spajaju se sa energijom koju
proizvede plod, u sluaju da doe do zaea. To moe da predstavlja zaetak
porodinih veza, zato to se oeva energija mea sa energijom fetusa i ocu
omoguava da oseti da je dete njegovo. Ovo su neke od od ivotnih istina o
kojima majka erki nikada ne govori. ene su odgajene tako da mukarci mogu
lako da ih zavedu, a da im ni na kraj pameti ne bude mogunost da za njih polni
odnos moe da ima kao posledicu odliv energije. U tome je stvar i to je ono
to je nepravedno."
Dok sam je sluala kako pria, morala sam da priznam da su neke stvari o
kojima je govorila imale za mene smisla na linom nivou. Podstakla me je ne
samo da se slaem ili ne slaem sa njom, ve da ponovo razmislim o tim
stvarima i procenim njene rei hrabro, razborito i bez predrasuda.
"Dovoljno je teko za enu kad makar samo jedan ovek ostavi u njenom telu
ta energetska vlakna, mada je to neophodno zbog potomstva i obezbeivanja
njegovog opstanka. Ali imati u sebi energetska vlakna koja su ostavili desetorica
ili dvadesetorica mukaraca i koja se napajaju eninom energijom, prevazilazi
granicu koju bilo ko moe da podnese. Nije udno to za ene nikada ne
postoji predah."
"Moe li ena da se oslobodi tih vlakana?" upitala sam, sve vie uverena da
ima neke istine u Klarinim reima.
"ena u sebi nosi te enegetske gliste sedam godina," rekla je Klara," posle
tog vremena one nestaju ili slabe. Meutim, grozno je to to kad se priblii
trenutak kad e taj period od sedam godina da istekne, cela vojska glista koje
potiu od prvog do poslednjeg mukarca sa kojima je ena bila, se
istovremeno uznemiri i na taj nain nagnaju enu da opet stupi u polne odnose.
Tada sve gliste ponovo oive, jake kao nikada do tad, i napajaju se eninom
energijom narednih sedam godina. Zapravo to je neprekidni ciklus."
"ta se deava u sluaju da ena nema polne odnose?" upitala sam. "Da li
tada gliste izumru?"

"Da, pod uslovom da moe da se uzdrava od seksa sedam godina. Ali

gotovo je nemogue da ena nema polni ivot u dananje vreme sem ako ne
postane kaluerica, ili ima dovoljno novca da samu sebe izdrava. Pa ak i
tada bi im bila potrebna potpuno drugaija svrha postojanja."
"Zbog ega?"
"Zato to ne nalae samo bioloki imperativ da ena stupa u intimne
odnose, ve i drutvena norma."
Klara mi je dala veoma zbunjujui i uznemirujui primer. Rekla je da, poto
nismo u stanju da vidimo taj tok energije, mi moda bespotrebno odravamo
obrasce ponaanja ili emotivna tumaenja koja se tiu ovog toka energije koga
nismo videli. Na primer, pogreno je da drutvo od ene zahteva da se uda ili
barem da se nudi mukarcu, isto tako kao to je pogreno da se ena osea
ispunjenom ako nema u sebi muko seme. Istina je da joj muka energetska
vlakna daju svrhu, pomau da ispuni svoju bioloku sudbinu: da hrani mukarca i
svoje potomstvo. Ali ljudi su dovoljno inteligentni da bi od sebe traili vie nego
to nalae imperativ razmnoavanja. Rekla je, da na primer, evoluirati
predstavlja jednak, ako ne i snaniji imperativ od imperativa razmnoavanja; i
da u ovom sluaju, evolucija iziskuje budenje ene u svojoj istinskoj ulozi u
energetskoj shemi razmnoavanja.
Potom je svoj argument usmerila na lini nivo rekavi da je mene, kao i svaku
enu podizala majka, koja je vaspitavajui me smatrala da je njena primarna
funkcija da mi nae mua da ne bih morala da nosim ig usedelice. Zaista sam
vaspitana da kao ivotinja imam intimne odnose, bez obzira kako je moja majka
reila da ih naziva.
"Tebe su, kao i svaku drugu enu, prevarili i primorali da bude pokoma," rekla
je Klara. "A najtunije je to to te ulove u tu zamku pa makar i nemala nameru
da se razmnoava."
Njene tvrdnje su me toliko uznemirile, da sam se smejala iz iste nervoze.
Klaru je bilo nemogue zbuniti. "Moda je to sve istina, Klara," rekla sam,
trudei se da ne zvuim snishodljivo." Ali u mom sluaju, kako je mogue da e
priseanje prolosti bilo ta promeniti? Zar nije sve reka bez povratka?"
"Mogu samo da ti kaem da ako eli da se probudi, mora da prekine taj
krug poroka," objasnila je Klara, dok su me njene zelene oi radoznalo
procenjivale.
Ponovo sam rekla da ne verujem u njene teorije o diabolikim bilolokim
imperativima ili mukaraca - vampira koji piju eninu energiju i da samo
sedenje u peini i priseanje prolosti nee nita promeniti.

"Postoje izvesne stvari o kojima jednostavno ne elim da razmiljam,"

odbrecnula sam se i udarila pesnicom o kuhinjski sto. Ustala sam, spremna da
krenem, rekavi joj da ne elim da sluam vie o rekapitulaciji, spisku imena ili
biolokim imperativima.
"Hajde da se nagodimo," ree Klara poput trgovca koji se sprema da prevari
muteriju. "Ti si potena osoba; dopada ti se da bude asna. Stoga,
predlaem da se dogovorimo."
"ta da se dogovorimo?" upitala sam sa oseanjem nespokojstva koje je raslo.
Iscepala je list iz bloka za pisanje i pruila mi ga. "elim da napie i
potpie obeanje da e pokuati da izvri rekapitulaciju samo jedan mesec.
Ako, posle jednog meseca, ne primeti bilo kakvo poveanje energije ili
poboljanje u tome ta osea u pogledu sebe ili u pogledu ivota uopteno, moi
e slobodno da se vrati kui, ma gde se ona nalazila. Ako se ispostavi da
bude tako, moe da odbaci celo ovo iskustvo kao bizarni zahtev jedne
ekscentrine ene."
Ponovo sam sela da se smirim. Poto sam popila nekoliko gutljaja aja,
dola sam do zakljuka da je to najmanje to mogu da uradim posle svog
Klarinog truda oko mene. Pored toga, bilo je oigledno da me nee tek tako
lako pustiti da odem. A uvek mogu da prebirem po svojim uspomenama. Na
kraju krajeva, ko e da zna da li ja u peini vrim vizualizaciju ili vebu disanja, ili
samo matarim ili dremam?
"Samo mesec dana," rekla je ubedljivo. "Nee se odrei svog ivota. Veruj
mi, elim da ti pomognem."
"To znam," rekoh. "Ali zato se toliko trudi oko mene? Zato si ba mene
izabrala?"
"Iz jednog razloga, "odgovorila je," ali on je tako teko razumljiv da ne mogu
jo da ti ga izloim. Jedina stvar koju mogu da ti kaem je to da time to ti
pomaem ispunjavam jedan vredan cilj: vraam dug. Da li moe da prihvati
vraanje duga kao razlog?"
Klara me je pogledala sa toliko nade u oima da sam uzela olovku i
napisala garanciju, namerno cepidlacei oko formulacije tako da ne bi dolo do
zabune oko jednomesenog roka. elela je da u taj jedan mesec ne rauna vreme
koje mi je potrebno da sastavim spisak imena. Pristala sam i u tom smislu
sainila dodatak izjavi i uprkos onome to sam smatrala da je ispravno, potpisala
sam je.

VI
su mi potrebne nedelje mukotrpnog rada da sastavim spisak. Gorko sam
Bile
se kajala to sam dopustila Klari da me nagovori da se pismenom obavezom
ne obuhvati i ovaj period. Tokom tih dugih dana, radila sam u potpunoj samoi i
tiini; Klaru sam vidala jedino za dorukom i veerom koju smo jele u kuhinji; ali
skoro da nismo ni razgovarale. Odbijala bi sve moje pokuaje da povedem
srdani razgovor, govorei mi da emo ponovo priati kada zavrim spisak. Kad
sam ga zavrila istog trenutka je prestala da ije i odmah je krenula za mnom
u peinu. Bilo je etiri sata posle podne, i prema Klarinim reima, rano jutro i
kasno poslepodne bili su najpovoljniji delovi dana da se otpone sa velikim
poduhvatom.
Na ulazu u peinu, dala mi je neke savete.
"Uzmi prvu osobu sa spiska i obradi svoju memoriju tako da prizove sve to
si sa tom osobom doivela," ree Klara, "od trenutka kad ste se upoznali do
poslednjeg puta kada ste komunicirali. Ili ti moda vie odgovara da krene od
vaeg poslednjeg kontakta pa sve do prvog susreta."
Naoruana spiskom odlazila sam u peinu svakodnevno. U prvom trenutku,
rekapitulacija je bila mukotrpna. Nisam mogla da se usredsredim na posao, jer
sam se plaila kopanja po prolosti.
Moja svest bi odlutala od jednog do drugog dogaaja za koji sam smatrala da je
traumatian ili bih se jednostavno odmarala ili matarila. Ali posle izvesnog
vremena me je zaintrigirala injenica da moje uspomene postaju jasne i
precizne. Postajale su nepristrasnije ak i moje predstave o iskustvima koja su mi
uvek predstavljala tabu temu.
Na moje veliko iznenaenje, takoe sam se oseala snanijom i imala sam
vie optimizma. Ponekad sam, dok sam radila vebe disanja, oseala kao da mi
se energija postepeno vraa u telo to mi je zagrevalo i uvrivalo miie.
Rekapitulacija me je toliko zaokupila da mi nije bio potreban ceo mesec da bih
dokazala njenu vrednost. Kada su prole dve nedelje od ugovorenog poetka,
dok smo veerale, zamolila sam Klaru da nae nekoga ko bi izneo moje stvari iz
stana i stavio ih u spremite. Klara mi je to isto predloila ve nekoliko puta
ranije, ali ja bih svakog puta odbila njenu ponudu, poto nisam bila spremna da
se na taj nain obaveem. Klara se oduevila mojom molbom.
"Rei u jednoj od svojih roaka da se pobrine o tome," ponudila je pomo.
"Ona e sve srediti. Ne elim da te bilo kakve brige odvraaju od
koncentracije."
"Kad si ve sama pomenula brige," rekoh, "postoji neto zbog ega sam
zabrinuta."

Klara je ekala da kaem o emu se radi. Rekla sam joj da smatram da je

veoma neobino to to su nai obroci uvek spremni a nikada je nisam videla kako
kuva iii priprema hranu.
"To je zato to preko dana nikada nisi u kui," ree Klara zvanino. "A
uvee rano ode na spavanje."
Bilo je tano da sam najvei deo vremena provodila u peini. Kad bih se vraala
u kuu, to je bilo da bih jela u kuhinji a potom bih vreme provodila u svojoj sobi
jer me je veliina kue zastraivala. Bila je ogromna. Nije izgledala pusto jer je
bila u potpunosti ispunjena nametajem, knjigama i raznim ukrasnim
predmetima od keramike, srebra ili emajla. Svaka soba je bila ista i bez
praine, kao da sluavka redovno dolazi da je pospremi. Ipak, kua je
delovala prazno jer u njoj nije bilo ljudi. Klara je u dva navrata nestajala zbog
nekih obaveza o kojima je odbila da razgovara; za to vreme, jedino ivo bie u
kui pored mene bio je Manfred. I tada smo Manfred i ja peaili po brdima
naspram kue. Nacrtala sam mapu kue i imanja gledajui sa vidikovca za koga
sam mislila da je moje lino otkrie. Tada jo nisam elela da priznam da me je
Manfred odveo do njega.
Provodila sam sate na svom linom uzvienju, pokuavajui da sebi predstavim
poloaj kue prema stranama sveta. Klara mi je bila rekla da poloaj odgovara
etirima stranama sveta, no kad sam to proverila kompasom, izgledalo je da
poloaj malo odstupa od toga. Tereni oko kue bili su mi uznemiravajui poto su
se opirali svakom preciznom pokuaju mapiranja kojeg sam pokuala da uradim.
Mogla sam da vidim sa mog vidikovca da ti tereni izgledaju mnogo vei nego
kad se mere iz okolice same kue.
Klara mi je zabranila pristup prednjem delu kue istoku jednako kao i junoj
strani, ali sam ja hodajui naokolo periferijom kue, izraunala da su ta dva
podruja identina zapadnoj i severnoj strani, kojima sam imala pristup. Ipak,
promatrano sa vee udaljenosti uopte nisu bila identina; ta me je
protivrenost zbunjivala.
Odustala sam od pokuaja mapiranja kue i okolice, i poela da se zaokupljam
jo jednom misterijom: Klarinim roacima.
"Kada se tvoji roaci vraaju iz Indije?"- upitala sam otvoreno Klaru.
"Uskoro" odgovorila je.
Podigla je iniju sa riom jednom rukom i drala na kineski nain. Nikad nisam
pre toga videla kako ona koristi kineske tapie za jelo, pa me oduevilo kako
precizno ona barata sa njima.
"Zato si tako zabrinuta mojim roacima" zapitala je.

"Pravo da ti kaem, Klara, nemam pojma, ali sam strano radoznala u pogledu
njih." rekoh "Imala sam nesreene oseaje i misli u ovoj ogromnoj kui."
"Hoe da kae da ti se kua ne dopada?"
"Naprotiv, oboavam ju. Samo je tako velika i nekako zastraujua."
"Kakve vrste misli i oseaja te uznemiruju?" zapitala me, sputajui iniju.
"Ponekad mi se ini da vidim ljude u hodniku, ili ujem glasove. I stalno sam
pod utiskom da me neko posmatra, a kad pogledam uokolo, nema nigde nikoga."
"ta se tie kue, ima tu vie nego to oko moe da obuhvati," priznala je Klara
"ali to netreba da te strai ili zabrinjava"
"Ova kua, njena okolica i planine uokolo ispunjeni su neim maginim. Zato
smo i odabrali da ivimo ba ovde. Zapravo, to je takoe i razlog to si i ti
odabrala da tu ivi, iako ti nema ni blagog pojma da je ba to razlog tvome
izboru. No tako to i treba da bude. Donesi svoju nevinost u ovu kuu, a kua e
zajedno sa svojom namerom da se pretvori u mudrost."
"Sve to zvui prekrasno, Klara, ali ta to zapravo znai?"
"Ja stalno priam sa tobom u nadi da e da me razume," Klara ree sa
primetnim razoarenjem u glasu:
"Svako od mojih roaka, koji, uveravam te , e pre ili kasnije da doe u kontakt
sa tobom, priae sa tobom na isti nain. Zato nemoj da miski da mi priamo
besmislice samo zato to nemoe da nas razume."
"Veruj mi, Klara, uopte to nemislim, i zahvalna sam to pokuaca da mi
pomogne."
"Zapravo ti pomae rekapitulacija, a ne ja," ispravi me Klara:
"Da li si primetila jo neta neobino u pogledu kue, osim onoga to si mi ve
rekla?"
Rekla sam joj za protivrenost mog vizualnog dojma kada promatram kuu iz
blizine i sa mog vidikovca. Skoro se udavila smejui se.
"Moram da prilagodim moje ponaanje ovom novom razvoju situacije" ree
Klara, kada je konano dola do vazduha.
"Moe li da mi objasni kako to da tereni izgledaju nahereni, i zato dobijam
razliita oitanja kompasa ovde od onih sa breuljka?" zapitah.
"Naravno da mogu; ali to tebi nee imati puno smisla. tavie, moda te i
uplai."

"Ima li to veze sa kompasom, Klara? Ili samnom? Jesam li ja luda, tali?"

"To ima veze sa tobom, dakako: Ti si ta koja obavlja merenja; ali nije da si ti
luda. To je neta drugo."
ta je to, Klara? Kai mi. Cela ta stvar me proima jezom. To je kao da sam u
SF filmu gde nita nije stvarno i gde sve moe da se dogodi. Mrzim taj anr!"
Klara nije bila voljna da mi razotkrije nita vie. Umesto toga zapita: "Zar
nevoli neoekivano?"
Rekoh joj da je imati dva brata bilo poraavajue za mene; da sam postala
iznurena, i, zapravo mrzila sve to se njima dopadalo.
Oni su ushieno gledali "Zonu sumraka" na televiziji, a meni je to bio
manipulativan i neprirodan ou.
"Da vidimo kako u ovo da sloim," poe Klara:
"Prvo, ovo definitivno nije nauno-fantastina (SF) kua.
"Prije je to kua iznimne namere. Razlog zato ne umem da objasnim njene
nepravilnosti je taj to jo ne mogu da ti objasnim ta znai namera."
"Molim te, Klara, nemoj da govori u zagonetkama," preklinjala sam je. "To ne
samo da je zastraujue ve je i razjarujue ."
"Da bi razumela ovu osetljivu stvar, moram da ti govorim na zaobilazan
nain," ree Klara. "Zato mi dopusti da ti prvo ispriam o oveku koji je
neposredno odgovoran za to to sam ja sada ovde u ovoj kui i posredno
odgovoran za moj odnos sa tobom. Zvao se Hulijan i bio je najsjajnije bie koje
ovek moe da upozna. Jednog dana me je naao kad sam zalutala u onim
planinama u Arizoni i doveo me ovde u ovu kuu."
"ekaj malo, Klara, ini mi se da si rekla da ova kua ve generacijama
pripada tvojoj porodici," podsetila sam je.
"Ve pet generacija, da budem tana," odgovorila je.
"Kako moe tek tako da napravi dve oprene tvrdnje?"
"Ne govorim nikakve kontradiktornosti. Ti si ta koja tumai stvari bez prave
osnove. Istina je da ova kua vlasnitvo moje porodice ve pet generacija. Ali
moja porodica je apstraktna porodica. Ona je porodica na isti nain na koji je
ova kua kua, a Manfred pas. Ali ti ve zna da Manfred nije pravi pas; niti je
ova kua stvarna kao to su to druge kue. Shvata li ta elim da ti kaem?"
Nisam bila raspoloena za Klarine zagonetke. Za trenutak sam sedela i utala
u nadi da e promeniti temu. A onda se osetih krivom to toliko razmisljam i to
sam kratkih ivaca. "Ne, ne shvatam ta hoe da kae?" konano sam rekla.

"Da bi sve ovo razumela, mora da se promeni," ree Klara strpljivo. "Ali
ba zbog toga si tu; da se promeni. A promeniti se znai biti u stanju da izvri
aptraktni let kada e ti biti sve jasno."
Na moje oajno navaljivanje, objasnila mi je da je ovaj nezamislivi let
simbolizovan pokretom sa desne na levu stranu ela ali njegovo pravo
znaenje sastoji se od sprovoenja eterinog dela nae linosti, naeg dvojnika,
u svakodnevnu svest.
"Kao to sam ti ve objasnila," nastavila je, "dualizam tela i due je lana
dihotomija. Prava podela je izmeu fizikog tela, koje je stanite due i
eterinog tela ili dvojnika, koje je stanite energije. Apstraktni let se odigrava
kada dovodemo svog dvojnika u vezu sa svojim svakodnevnim ivotom. Drugim
reima, im nae fiziko telo postane u potpunosti svesno svog energetskog
eterinog pandana, preli smo u apstraktno, potpuno drugaije podruje svesti."
"Ako to podrazumeva da u se prvo promeniti, ozbiljno sumnjam da u ikada
moi da nainim taj prelaz," rekoh. "ini mi se da je sve tako duboko ukorenjeno
u meni da mislim da se vie neu menjati."
Klara mi je sipala vodu u au. Spustila je keramiki bokal i pogledala me
pravo u oi. Postoji jedan nain da se promeni. Ve si do gue u njemu; zove
se rekapitulacija."
Uveravala me je kako nam temeljna i potpuna rekapitulacija omoguava da
shvatimo ta elimo da menjamo tako to nam doputa da sagledavamo
svoje ivote bez zabluda. Ona nam prua trenutak pauze u kome moemo da
odluimo da li da prihvatimo svoje uobiajeno ponaanje ili da se menjamo
tako to emo ga namerom eliminisati, pre nego to nas potpuno uhvati u
klopku.
"Ali kako se neto namerom eliminie?" upitala sam. "Da li samo kae,"Gubi
se, Sotono!?"
Klara se nasmejala i uzela gutljaj vode. "Da bismo se promenili potrebno je da
ispunimo tri uslova," rekla je. "Prvo, moramo da glasno izreknemo svoju
odluku da se promenimo tako da namera moe da nas uje. Drugo, moramo da
angaujemo svoju svest na due vreme. Ne smemo da otponemo sa neim da
bismo odustali im se obeshrabrimo. Tree, moramo da sagledavamo rezultat
naih postupaka potpuno nepristrasno.To znai da ne smemo da se bavimo
idejom uspeha ili promaaja."
"Pridravaj se ova tri postupka i moi e da promeni bilo koje neeljeno
oseanje ili elju u sebi," uveravala me je Klara.
"Ne znam, Klara," rekoh sumnjiavo. "Zvui tako jednostavno kada to tako
ispria."

Ne mogu da kaem da nisam elela da joj verujem, radilo se o tome da sam

oduvek bila praktina; i sa praktine take gledita zadatak da se promeni moje
ponaanje inilo se mukotrpno uprkos njenog trolanog programa.
Dovrili smo obrok u potpunoj tiini. Jedini zvuk u kuhinji bilo je neprestao
kapljanje vode kroz filter od krenjaka. To mi je odavalo jasnu sliku postepenog
proiavajueg procesa rekapitulacije. Odjedanput me je preplavilo oseanje
optimizma. Moda je stvarno mogue promeniti se, proistiti, kap po kap, misao
po misao, ba kao voda koja prolazi kroz filter.
Iznad nas, sjajna pruga svetlosti bacala je jezovite senke na beli stoljnjak. Klara
je spustila svoj tapi za jelo i poela da uvija prstima kao da na stoljnjaku pravi
slike od senki. Svakog trenutka sam oekivala da napravi zeca ili kornjau.
"ta to radi?" upitala sam je, prekidajui tiinu.
"Ovo je jedan oblik komunikacije," objasnila mi je, "mada ne sa ljudima ve sa
silom koju nazivamo namerom."
Ispruila je svoj mali prst i kaiprst, a potom napravila krug dpdirujui
palcem jagodice dva preostala prst. Rekla mi je da je to signal koji slui da bi se
uhvatila panja te sile i da bi joj se dopustilo da ue u telo pomou energetskih
linija koje se bilo zavravaju bilo poinju u jagodicama prstiju.
"Energija dolazi pomou kaiprsta i malog prsta kad su isprueni kao antene,"
objasnila je i pokazala mi ponovo taj pokret. "Potom je enrgija uhvaena i uva se
u krugu koji sainjavaju ostala tri prsta."
Rekla je da pomou ovog posebnog poloaja ruke moemo da uvuemo u telo
dovoljno energije da bi se ono izleilo ili ojaalo, ili da bi se promenila
raspoloenja i obiaji.
"Hajdemo u dnevnu sobu. Tamo e nam biti udobnije," ree Klara. "Ne znam
kako se ti osea ali mene ova klupa poinje da ulja."
Klara je ustala i prole smo kroz mrano dvorite da bi na zadnja vrata ule u
glavnu kuu pa onda u dnevnu sobu. Na moje iznenaenje gasna lampa je ve
bila upaljena a Manfred je spavao sklupan pored fotelje. Klara se udobno
smestila u tu fotelju, za koju sam uvek mislila da je njena omiljena fotelja.
Prihvatila se veza koji je ranije zapoela, paljivo dodajui jo nekoliko bodova,
provlaei iglu kroz tkaninu i izvlaei je gracioznim pokretom ruke. Pogled joj je
bio uprt u vez.
Meni je bilo tako neobino da vidim ovu snanu enu kako radi runi rad da
sam bacila radoznalo pogled da vidim da li mogu da na trenutak osmotrim njenu
rukotovorinu. Klara primeti moje zanimanje i podie tkaninu da bih je videla.
Bila je to jastunica sa izvezenim leptirima koji stoje na arenim cvetovima. Bila
je isuvie dreava za moj ukus.

Klara se osmehnu kao da osea moj kritiki stav prema njenom radu.
"Moe mi rei da je moj rad prelep ili da traim vreme," ree nainivi jo
jedan bod," ali to ne bi uticalo na moju unutranju smirenost. Ovaj stav se
zove 'znati svoju vrednost'." Potom mi je postavila retorsko pitanje na koje je
sama odgovorila. "ta misli, kolika je moja vrednost? Ravna nuli."
Rekla sam joj da je po mom miljenju ona velianstvena, istinski izuzetno
podsticajna osoba. Kako moe samo da kae za sebe da je bezvredna?
"To je vrlo jednostavno," poe Klara da objanjava. "Sve dok su pozitivne i
negativne sile u ravnotei, one jedna drugu potiru, to znai da je moja
vrednost na nuli. To takoe znai da me ni u kom sluaju ne moe uznemiriti
kada me neko kritikuje, niti moe da mi bude drago kada me neko hvali."
Klara podie iglu i uprkos nejasnom svetlu, brzo uvue konac. "Kineski drevni
mudraci su govorili o tome da bi znao svoju vrednost, mora da da se provue
kroz zmajeve oi," ree spajajui dva kraja konca.
Ispriala je kako su ti mudraci bili uvereni da bezgranino nepoznato uva
ogromni zmaj ija se krljut presijava zaslepljujuim sjajem. Verovali su da je
odvane tragae koji su se usudili da priu zmaju zastraivao taj zaslepljujui
blesak, snaga njegovog repa koji malenim titrajima unitava sve pred sobom, i
njegovim vatrenim dahom koji pretvara u pepeo sve to mu je u domaaju. Ali,
jo su verovali su da postoji nain da se ovek provue pored tog nedostupnog
zmaja. Klara je rekla da su bili sigurni da kad se spoji sa zmajevom
namerom, ovek moe da postane nevidljiv i proe kroz zmajevo oko.
"ta to znai, Klara?" zapitah.
"To znai da putem rekapitulacije moemo da se oslobodimo misli i elja za
koje su ovi drevni vidovnjaci mislili da mogu da se stope sa zmajevom namerom
i na taj nain budu hevidljive."
Podigla sam izvezeni jastui, jo jedan primerak Klarine rukotovorine i
udobno ga smestila iza lea.
Nekoliko puta sam duboko udahnula da bih razbistrila misli. elela sam da
shvatim to to mi govori. Ali njeno insistiranje na kineskim metaforama jo me
je vie zbunjivalo. Ipak, postojala je takva upornost u svemu to je rekla, da
sam oseala da u biti na gubitku ako barem ne pokuam da je shvatim.
Gledajui Klaru kako veze, iznenada sam se podsetila svoje majke. Moda je
ba ta uspomena u meni izazvala ogromnu tugu i neopisivu enju; ili su to bile
Klarine rei, ili to to sam se nalazila u njenoj praznoj i zadivljujue lepoj kui,
pod tim jezovitim svetlom plinske lampe. Suze su mi navrle na oi i poela sam
da plaem.

Klara je skoila sa svoje stolice i nala se pored mene. aputala mi je u uho

tako glasno da je zvualo kao vikanje," Nemoj ni da se usudi da se preputa
samosaaljenju u ovoj kui. Ako se to desi, ova kua e te odbaciti kako kad
ispljune koticu maslinke."
Njen prekor je imao pravo dejstvo na mene. Moja tuga je tog trenutka
nestala. Obrisala sam oi i Klara je nastavila da govori kao da se nita nije
dogodilo.
"Vetina pranjenja je tehnika koju su sprovodili kineski mudraci koji su eleli da
prou kroz zmajevo oko," rekla je, poto je ponovo sela. "Danas se to naziva
vetina slobode. ini nam se da je to bolji izraz zato to ta vetina zapravo vodi u
apstraktno podruje gde ono ljudsko nema vanost."
Hoe da kae da je to podruje izvan ljudskog domaaja?"
Klara je spustila vez u krilo i pogledala me." Hou da kaem da skoro sve o
emu smo saznali o ovom podruju od mudraca i vidovnjaka koji su tragali za
njim, ima prizvuk ljudskih briga. Ali mi koji upranjavamo vetinu slobode, otkrili
smo iz neposrednog iskustva da je to neprecizno slikanje stvari. Iz iskustva
znamo da sve to je u vezi sa ljudima u ovom podruju je toliko nevano da se
gubi u ogromnom prostranstvu."
"ekaj malo, Klara. A ta je sa onom grupom legendarnih likova koji se
nazivaju kineskim besmrtnicima? Zar oni nisu dosegnuli slobodu na nain o
kome govori?"
"Ne na nain na koji mi to shvatamo," ree Klara. "Sloboda za nas znai biti
slobodan od onog ljudskog. Kineski besmrtnici su se uhvatili u klopku sopstvenog
mita o besmrtnosti, mudrosti i samooslobaanja i ponovnog povratka na zemlju
da bi uvali druge. Oni su bili naunici, muziari; posedovali su natprirodne moi.
Bili su samovoljni i hiroviti, vrlo slini drevnim grkim bogovima. ak je i nirvana
ljudsko stanje u kome blaenstvo znai biti osloboen telesnog."
Klara je uinila da se osetim potpuno naputeno. Rekla sam joj da su me celog
ivota optuivali da nemam dovoljno ljudske topline i razumevanja. U stvari,
govorili su mi da sam najhladnija osoba koju su ikada upoznali. A sada je Klara
govorila kako sloboda znai biti osloboen ljudskog saoseanja. A ja sam uvek
oseala kako je to to ga ne posedujem neto od sutinske vanosti.
Opet sam se nala na ivici samosaaljivih suza ali mi je Klara opet pritekla u
pomo. "Biti osloboen onog ljudskog ne znai takvu idiotsku stvar kao to je
neposedovanje ljudske topline i saoseanja," rekla je.
"ak i ako je tako, sloboda na nain na koji je ti opisuje je za mene
nezamisliva, Klara," ostala sam pri svome. "Nisam sigurna da elim da osvojim
ni najmanji njen deli."

"A ja sam sigurna da je elim do poslednjeg njenog delia," uzvratila je.

"Iako moj razum takoe ne moe da je zamisli, veruj mi, ona stvarno postoji!
Takoe mi veruj da e jednog dana ti nekome govoriti ovo to ti ja sada o njoj
govorim. Moda e ak koristiti iste rei." Pogledala me je kroz trepavice kao da
zna da e se to sigurno dogoditi.
"Kako bude nastavljala sa rekapitulacijom, ulaz u podruje gde ono ljudsko ne
postoji, pojavie se pred tobom," ree Klara. To e biti poziv tebi da proe kroz
zmajevo oko. To je ono to mi nazivamo apstraktnim letom. U stvari to
podrazumeva prelaenje ogromne provalije da bi se ulo u podruje koje se ne
moe opisati zato to ovek nije njegovo merilo."
Obamrla sam od straha. Nisam se usuivala da neobavezno shvatim njene
rei poto je uvek govorila samo ono to zaista misli. Pomisao na mogunost da
izgubim ljudskost kao takvu i uskakanje u neku provaliju bilo je vie nego
zastraujue. I ba kad sam htela da je pitam kada e se pojaviti taj ulaz,
nastavila je da objanjava.
"Istina je u tome da je taj ulaz ispred nas sve vreme," ree Klara," ali samo oni
ije su misli mirne a srca na svom mestu, mogu da osete njegovo prisustvo."
Objasnila je da to to se naziva ulazom nema metaforino znaenje zato to
se on zaista pojavljuje ponekad kao obina vrata, crna upljina, bletavo svetlo ili
bilo ta to se moe zamisliti, pa ak i zmajevo oko. Rekla je, da u ovom smislu,
metafore prvih kineskih mudraca uopte nisu bile nerazumljive.
"Jo jedna stvar u koju su drevni kineski tragai verovali je nevidljivost
ishoda postizanja smirene ravnodunosti," ree.
"ta je to smirena ravnodunost, Klara?'
Umesto da mi direktno odgovori, pitala me je da li sam ikada videla oi
petlova za borbu.
"Nikada u ivotu nisam videla petlove za borbu," rekla sam joj.
Klara je objasnila da pogled u oima petlova za borbu nije onaj koji sreemo u
oima obinih ljudi ili ivotinja, zato to te oi odraavaju toplinu,
saoseanje, bes i strah.
"U oima petlova za borbu nema niega slinog." Klara ree. "Umesto toga,
one odraavaju neopisivu ravnodunost, neto slino kao kod osoba koje su
nainile veliki prelaz. Jer, umesto da gledaju prema spoljanjem svetu, oni su se
okrenuli ka unutranjem svetu da bi netremice gledali u neto to jo nije
prisutno."
"Oko koje netremice gleda ka unutranjosti je nepomino," ree Klara. "Ono ne
odraava ljudske brige i strahove, ve odraava ogromno prostranstvo.

Vidovnjaci koji su netremice gledali u ono bezgranino dokazali su da ono

bezgranino za uzvrat netremice gleda u vas hladnom i nepopustljivom
ravnodunou."

VII

poslepodneva, ba u suton, Klara i ja smo ile ivopisnom stazom koja

Jednog
je vodila od peine ka kui i ja predloih da sednemo i odmorimo se u senci
drvea. Posmatrale smo kako drvee baca senke na tlo, kad pod naletom vetra
lie zatreperi. Presijavalo se u uskomeanosti svetlosti i tame, talasajui are
na zemlji. Kada je vetar stao, lie se ponovo umirilo kao i senke.
"Nae misli su kao i ove senke," ree Klara tiho. "Kad nam je disanje
ravnomerno, misli su nam spokojne. Ako je disanje nepravilno, misli ustrepere
kao uskomeano lie. Da bi umirili misli, najbolje je da se prvo pone sa
umirivanjem disanja." Rekla mi je da se drim uspravno i da se usredsredim na
disanje sve dok ne postane lagano i ritmino kao disanje bebe.
Skrenula sam joj panju na to da ako je osoba fiziki aktivna kao to smo nas
dve upravo bile, njeno disanje nikako ne moe biti lagano kako kod bebe koja
samo lei i nita ne radi. "Osim toga, ne znam kako bebe diu. Retko sam bila
blizu beba, a i kad sam bila, nisam obraala panju na njihovo disanje."
Klara mi se pribliila i stavila mi je jednu ruku na na lea a drugu na grudi. Na
moj uas, pritiskala je dok me nije toliko stegnula da sam mislila da u se
uguiti. Pokuala sam da se pomerim ali ona me je drala gvozdenim stiskom.
Da bi dola do vazduha, stomak je poeo da mi se ritimino trza sve dok mi
vazduh nije ponovo uao u telo.
"Ovako bebe diu," rekla je." Zapamti taj oseaj kada ti stomak skae, da bi
mogla da ga ponovi, bilo kada peai ili veba ili samo lei i nita ne radi.
Verovatno mi nee verovati ali previe smo civilizovani da bi mogli ponovo da
nauimo da ispravno diemo."
Sklonila je ruke sa mojih grudi i lea. "Sada pusti da ti se dah penje i napuni
plua," govorila mi je ta da radim. "Ali nemoj da dopusti da ti ue u glavu."
"Ne postoji nain da mi vazduh ue u glavu," nasmejala sam se.
"Nemoj da me shvata bukvalno," prekorila me je. "Kada kaem vazduh, u
stvari mislim na energiju koja potie iz daha i koja ulazi u abdomen, grudi i
konano u glavu."
Morala sam da se nasmejem njenoj ozbiljnosti. Napregnula sam svu snagu da
bih se suoila sa jo jednom artiljerijskom vatrom kineskih metafora.
Nasmeila se i mirnula. "Moja ozbiljnost je posledica mojih dimenzija.," ree
uz grleni smeh. "Mi, krupni ljudi smo uvek ozbiljniji od onih sitnih, veselih. Zar
nisam u pravu, Taia?"

Nisam znala zato spominje mene kada govori o krupnim ljudima. Bila sam
barem pet centimetra nia od nje i laka dobrih sedam kilograma. Nimalo mi se
nije dopadalo da neko za mene kae da sam krupna a jo i vie to to je
natuknula da sam previe ozbiljna. Ali nisam nita rekla u vezi sa tim jer sam
znala da e od toga napraviti itavo pitanje i rei mi da izvrim temeljnu
rekapitulaciju na temu svojih dimenzija.
Klara me je pogledala kao da eli da ispita moju reakciju na to to je rekla.
Nasmejala sam se i napravila kao da me ona ni najmanje nije zbunila. Kada se
uverila da je paljivo pratim, ponovo se uozbiljila i nastavila da mi objanjava
da je nae emotivno blagostanje direktno povezano sa ritmikim tokom naeg
disanja.
"Disanje uznemirene osobe," ree naginjui se blie prema meni, "ubrzano je i
plitko i lokalizovano je u grudima ili glavi. Disanje oputene osobe sputa se
u abdomen."
Pokuala sam da spustim svoje dah u stomak tako da Klara ne posumnja da
sam uznemirena. Ali mudro se nasmejala i dodala, "Krupnim ljudima je tee
da diu iz abdomena zato to je njihov centar gravitacije malo vii. Ba zbog
toga je jo vanije da ostanemo smireni i staloeni."
Nastavila je da objanjava kako je telo podeljeno na tri glavne energetske
komore: abodomen, grudi i glavu. Dodirnula je moj stomak tik ispod pupka,
potom u solarni pleksus a onda u sredite ela. Objasnila je da su te tri take
kljuni centri ove tri komore. to su dua i telo oputeniji, to ovek moe da primi
vie vazduha u svaku od ova tri odeljka u telu.
"Bebe uzimaju ogromnu koliinu vazduha za svoju veliinu," ree Klara.
"Meutim, kako postajemo stariji, postajemo sve stisnutiji, posebno u predelu
plua i primamo manje vazduha."
Klara je duboko udahnula pre nego to je nastavila da govori. "Poto su
emocije u direktnoj vezi sa dahom," rekla je," dobar nain da se ovek smiri je da
regulie disanje. Na primer, moemo da se uvebamo da primimo vie energije
tako to emo namerno produiti svaki udisaj."
Ustala je i zamolila me da paljivo posmatram njenu senku. Primetila sam da
je savreno mirna. Potom mi je rekla da ustanem i da pogledam svoju senku.
Nisam mogla a da ne primetim lagano drhtanje, kao kod senke onog drvea
kada je povetarac dodirnuo lie.
"Zato moja senka drhti?" pitala sam. "Mislila sam da stojim potpuno
mirno."
"Tvoja senka treperi zato to vetrovi emocija duvaju kroz tebe," odgovorila je
Klara. "Ti si mirnija nego kad si otpoela sa rekapitulacijom,ali jo uvek postoji
dosta uznemirenosti koja je ostala u tebi."

Rekla mi je da stanem na levu nogu sa desnom nogom podignutom i

savijenom u kolenu. Zateturala sam se kad sam pokuala da odrim ravnoteu.
Zadivila me je injenica da ona stoji na jednoj nozi sa istom lakoom kao da stoji
na obe a njena senka je bila potpuno nepomina.
"ini mi se da ima problema da odri ravnoteu," primeti Klara, sputajui
jednu nogu i podiui drugu. To znai da tvoje misli i oseanja nisu spokojna kao
to nije ni tvoje disanje."
Podigla sam i drugu nogu da pokuam ponovo da uradim vebu. Ovog puta
ravnotea mi je bila bolja ali kada sam videla kako je mirna Klarina senka,
doivela sam iznenadni napad zavisti i morala sam da spustim nogu da ne bih
pala.
"Kad god pomislimo neto," objanjavala je Klara spustivi drugu nogu na
zemlju, "naa energija se pokree u smeru te misli. Misli su kao izviai; nateraju
telo da se kree odreenom stazom.
"Sada pogledaj ponovo moju senku," naredila mi je." Ali nemoj da pokuava
da je gleda kao iskljuivo moju senku. Pokuaj da sagleda Klarinu sutinu
kako je prikazano na slici- senki."
Odmah me je obuzela napetost. Bila sam na probi i moje ponaanje je
trebalo da bude vrednovano. Moj takmiarski duh koji je poticao iz detinjstva i koji
se sastojao u tome da treba da nadmaim svoju brau, izaao je na povrinu.
"Nemoj da si tako napregnuta," ree Klara strogo. "Ovo nije takmienje. Ovo
je jednostavno, zadovoljstvo. Razume li? Zadovoljstvo!"
Bila sam potpuno uslovljena da reagujem na rei. Re "zadovoljstvo" me je
bacila u potpunu konfuziju a konano i paniku. Ne koristi tu re pravilno, bilo je
sve to mi je padalo na pamet. Mora da misli na neto drugo. Ali Klara je i dalje
ponavljala tu re kao da eli da je usadi u mene.
Pogled mi je i dalje bio prikovan za njenu senku. Imala sam utisak da je lepa,
smirena i snana. To nije bila samo tamna povrina, inilo se kao da ima dubinu,
pamet i vitalnost. Iznenada pomislih da se Klarina senka pomerila nezavisno od
pokreta njenog tela. Pokret je bio tako neverovatno brz da je promakao gotovo
nezapaeno. ekala sam, bez daha, piljei u nju, usmerivii na nju svu svoju
panju. Onda se ista stvar opet dogodila, ali ovog puta sam bila pripremljena
na to. Zatreperila je a potom se ispruila, kao da su se ramena i grudi iznenada
naduli. Senka kao da je oivela.
Vrisnula sam i skoila. Vikala sam kako je Klarina senka iva. Bila sam
spremna da pobegnem u strahu da e senka da pojuri za mnom, ali me je Klara
zadrala tako to mi je stavila ruku na rame.

Kada sam se smirila toliko da sam mogla ponovo da govorim, rekla sam joj
ta sam videla, i sve vreme sam odvraala pogled od zemlje u strahu da u opet
videti Klarinu zlokobnu senku.
"To to si videla kako se senka pokree znai da si se oigledno pomou
rekapitulacije oslobodila velikog dela energije," primeti Klara.
"Jesi li sigurna da to nije samo plod moje uobrazilje?" upitala sam je u nadi da
e odgovoriti potvrdno.
"Tvoja namera ju je pokrenula," ree autoritativno.
" U tom sluaju rekapitulacija takoe pomuuje razum, zar ne Klara? Mora da
mi je razum bio veoma pomuen kad sam videla senke koje se pomeraju
same od sebe."
"Nije tano. Svrha rekapitulacije je da se raskine sa osnovnim
pretpostavkama koje smo tokom ivota prihvatili," Klara je strpljivo objanjavala.
"Kad se ne bi raskinulo sa njima, ne bismo mogli da spreimo mo seanja da
zamagljuje nau svest."
"ta tano znai mo seanja?"
"Svet je jedan ogromni ekran seanja. U sluaju da se raskine sa izvesnim
pretpostavkama, mo seanja ne samo da je izvan kontrole, ve moe i da
nestane."
Nisam razumela o emu ona to pria i nije mi se dopadalo to se tako nejasno
izraava.
"Verovatno je vetar uskomeao prainu na kojoj je senka bila projektovana,"
rekla sam dajui jedno razumno objanjenje.
Klara je odmahnula glavom. "Pokuaj da je ponovo pogleda i ustanovi da li
si u pravu," predloila je.
Osetila sam kako mi se koa jei. Nita na svetu nije moglo da me natera da
ponovo piljim u senku.
"Stoji pri tvrdnji da se ljudske senke ne pomeraju same od sebe zato to ti to
govori tvoja sposobnost seanja. Da li se sea da si ih ikada videla kako se
pomeraju?"
"Naravno da se ne seam."
"Eto, ba o tome se radi. To to ti se sada desilo sastoji se u tome to je tvoja
mo seanja bila na trenutak pod kontrolom i videla si moju senku kako se
pomera."
Prigueno se nasmejala podigla prst i rekla," I nije vetar uskomeao prainu.
"Potom je sakrila lice rukom, poput stidljivog deteta. Palo mi je na pamet kako

je to udno to iako je zrela ena nikada ne izgleda smeno kad izvodi

detinjaste pokrete.
"Imam novosti za tebe," ree Klara. " I ranije si, kao dete vidala senke kako se
pomeraju, ali tada jo nisi bila racionalna pa ti je bilo normalno to vidi kako se
pomeraju. Kako si rasla, nametane su ti drutvene stege tako da si zaboravila da
si ih videla kako se pomeraju i sea se samo onoga to je doputeno."
Pokuavala sam da odredim pravo znaenje Klarinih rei kada sam se
iznenada setila da sam kao dete viala senke koje se migolje i izvijaju na
trotoarima, posebno kada je vreme bilo toplo i vedro. Uvek mi se inilo da
pokuavaju da se otrgnu od ljudi kojima su pripadale. Uvek mi je izgledalo
udno to su odrasli potpuno ravnoduni prema ponaanju njihovih senki.
Kada sam to ispriala Klari, zakljuila je da je to to sam se prestraila bio
rezultat sukoba izmeu onoga to sam stvarno videla i onoga to su mi ranije
govorili da je mogue i da je dozvoljeno videti.
"Mislim da te ne shvatam, Klara," rekla sam.
"Pokuaj da zamisli sebe kao gigantsko skladite uspomena," predloila je." U
tom skladitu, jo neko je pored tebe ostavio svoja oseanja, ideje, mentalne
dijaloge i obrasce ponaanja. Poto je to tvoje skladite, dozvoljeno ti je da ulazi
u njega i pretura po njemu kad god to poelis kao i da se slui bilo ime to
tu pronae. Problem je u tome to apsolutno nema uvida u inventar zato to je
on ustanovljen pre nego to si ti postala vlasnik skladita. Na ovaj nain, tvoja
mogunost izbora je drastino ograniena."
Dodala je jo kako nai ivoti lie na jednu neprekidnu vremensku liniju zato
to se inventar naeg skladita nikada ne menja. Napomenula je da sve dok se
skladite ne isprazni, za nas ne postoji nain da budemo ono to zaista jesmo.
Potpuno obuzeta svojim uspomenama i onim to je Klara objanjavala, sela
sam na jedan veliki kamen. Krajikom oka sam videla svoju senku i spopade me
panika kad pomislih ta bi se desilo kad moja senka ne bi htela da sedi na isti
nain kao ja. "Klara, ja ne mogu da podnesem ovo," rekoh i skoih na noge.
"Hajde da se vratimo u kuu."
Klara mi je rekla da se ne uzrujavam. "Umiri svest," rekla je, zurei u mene,
"pa e se i telo smiriti; u protivnom e se raspui."
Klara je drala svoju levu ruku ispred tela a runi zglob joj se nalazio ba
iznad pupka, dlan joj je stajao postrance, prstiju stisnutih i okrenutih prema
zemlji. Rekla mi je da usvojim ovaj poloaj ruke i da zurim u jagodicu srednjeg
prsta.
Pogledala sam preko hrpta svoga nosa, to me je nateralo da pogled
usmerim nadole, lagano ukrstivi oima. Objasnila mi je da kada zurimo na ovaj

nain, naa svest se iz nas seli na zemlju, i na taj nain smanjuje unutranju
uznemirenost.
Potom mi je rekla da treba da duboko udiem vazduh, pokazujui rukom ka
zemlji pokuavajui da iz nje srednjim prstom izvuemo iskru energije, poput
kapljice lepka. Potom je trebalo da okreem ruku u zglobu sved dok mi koren
palca ne dodirne grudnu kost. Trebalo je da piljim u jagodicu svog srednjeg prsta i
da izbrojim do sedam pa da potom odmah pomerim svest u elo, do take izmeu
oiju i malo iznad hrpta nosa. Ovaj pomak, rekla je, mora da se odigra zajedno sa
namerom da se iskra energije prenese sa srednjeg prsta do take izmeu oiju.
Ako se taj prenos ostvari, pojavi se svetlo na tamnom ekranu iza zatvorenih
oiju. Objasnila je da moemo da aljemo sjajne estice eaergije do bilo kog dela
tela da bi eliminisali bol bolest, zebnju ili strah.
Potom je pomerila ruku i neno pritisnula solarni pleksus. "Ako ti je potreban
brzi upliv energije, kao to je to sada sluaj, izvedi udisaj snage, koji u ti
sada pokazati i garantujem ti da e ti se energija povratiti."
Posmatrala sara Klaru kako izvodi seriju kratkih udisaja i izdisaja kroz nos u
brzom nizu uz vibriranje dijafragme. Oponaala sam je i posle otprilike dvadeset
udisaja, stezanja i oputanja moje dijafragme, osetila sam kako mi se topolota
iri sredinjim delom tela.
"Sedeemo ovde i izvoditi udisaj snage i netremice gledati u svetlo iza oiju,
sve dok ne prestane da se plai."
"Ali ja nisam bila ba toliko uplaena," lagala sam.
"Trebalo je da se vidi," odgovorila je Klara. "Ovde sam videla osobu koja
samo to se nije onesvestila."
Bila je u potpunosti u pravu. Nikada do tada nisam iskusila tako potpuni strah
kao kad sam videla Klarinu senku kako se protee. Izgubljena seanja su izbila
na povrinu iz takvih zaboravljenih dubina, da sam na sekund pomislila da sam
zaista ponovo dete.
Drala sam dlan postrance i piljila u jagodicu prsta kao to mi je Klara
prepruila. Pogled mi je bio uprt i potom sam pomerila panju do centra ela.
Nisam videla svetlo ali sam se postepeno smirila.
Bio je ve skoro mrak. Videla sam Klarinu siluetu kako se nazire pored mene.
Glas joj je bio umirujui. Rekla mi je "ostanimo ovde jo neko vreme da bi se
iskra energije smestila u tvome telu."
"Da li si ovu tehniku nauila u Kini, Klara?" upitala sam je.
Odmahnula je glavom. "Rekla sam ti da sam imala uitelja ovde u Meksiku,"
ree a potom nastavi da govori glasom punim potovanja." Moj uitelj je bio
izuzetan ovek koji je svoj ivot posvetio uenju a onda i poduavanju vetine
slobode."

"A zar nije ovaj metod disanja po poreklu sa Istoka?"

Kao da je oklevala pre nego to mi je odgovorila. Pomislila sam da je njeno
oklevanje rezultat elje da ostane tajanstvena.
"Gde ju je tvoj uitelj nauio?" iskuavala sam je. "Da li je i on bio u Kini?"
"Sve to je znao nauio je od svog uitelja," ree Klara izvrdavajui pravi
odgovor.
Kada sam je zamolila da mi kae neto vie o svom uitelju i emu ju je on
poduavao, Klara se izvinila to nema tu slobodu da ovoga puta dalje raspravlja
o ovoj temi.
"Da bi razumela, mora da postigne jednu posebnu vrstu energije koju u
ovom trenutku nema."
Potapala me je po ruci. "Ne pouruj stvari," rekla je sa saoseanjem.
"Nameravamo da te nauimo sve to znamo. I zato, emu urba?"
"Uvek sam tako zbunjena kada kae "mi", zato to imam utisak da postoje i
drugi ljudi u kui i poinjem da viam i ujem stvari za koje mi razum kae da
nikako ne mogu da budu stvarne."
Klara se smejala toliko da sam pomislila da e pasti sa kamena na kojem je
sedela. Njen iznenadni i preterani nastup nervirao me je ak i vie od njenog
odbijanja da mi pria o svom uitelju.
"Nema predstavu koliko mi je smena ta tvoja dilema," rekla je kao da neto
objanjava. "To mi dokazuje, kao i onda kad si videla kako se senke pomeraju,
da oslobaa svoju energiju. Tvoje skladite poinje da se prazni. to vie izbaci
iz svog inventara, imae vie mesta za druge stvari."
" Kao ta na primer?" rekoh, jo uvek nervozna. "Za to da vidim kako se senke
pomeraju i ujem razne glasove?"
"Moda," ree nejasno. "Ili e moda videti ljude kojima senke i glasovi
pripadaju."
Htela sam da znam o kojim ljudima govori, ali odbila je da kae bilo ta o
tome. Naglo je ustala i rekla da eli da se vrati u kuu da bi ukljuila generator
pre nego to se smrkne.

VIII
videla Klaru tri dana poto je morala da ode nekim tajanstvenim
Nisam
poslom. To je ve bio njen obiaj da me bez i jedne rei upozorenja ostavi
danima samu u kui, u kojoj mi je samo Manfred pravio drutvo; i mada sam
imala celu kuu na raspolaganju, nikada se nisam usuivala da idem u neku
drugu prostoriju, sem dnevne sobe, moje spavae , Klarine sale za vebanje i
naravno , kuhinje u sporednoj kui. Bilo je neto u vezi sa Klarinom kuom i
imanjem, i to posebno kad je ona bila odsutna, to me je ispunjavalo iracionalnim strahom. Rezultat toga je bio to sam se, kad sam bila sama, striktno
drala odredene rutine, to me je uspokojavalo.
Ustajala bih oko devet sati, pripremila doruak u kuhinji na reou jer jo
uvek nisam umela da upalim tednjak na drva, spakovala neto malo za ruak i
potom otila u peinu da radim rekapitulaciju ili u dugu etnju sa Manfredom.
Vratila bih se kasno poslepodne da vebam kung-fu u Klarinoj sali za borilake
vetine. Bila je to velika sala sa zasvoenom tavanicom, lakiranim drvenim
podom i crnom lakiranom policom na kojoj je bila izloena raznovrsna oprema
za borilake vetine. Du zida nasuprot vratima bio je uzdignuti deo prekriven
slamnatim strunjaama. Jednom sam pitala Klaru emu ovaj deo slui.
Odgovorila je da tu meditira.
Nikada nisam videla kako Klara meditira zato to bi uvek zakljuavala vrata
kad bi ulazila u salu. Kad god bih je zapitala kakvu vrstu meditacije upranjava,
odbijala bi da mi bilo ta detaljnije kae. Jedino to sam saznala bilo je to da ju je
nazivala "sanjanjem".
Klara mi je dozvoljavala pristup u njenu vebaonicu kad ona nije vebala u njoj.
Kad sam bila sama u kui, ta prostorija bi me privlaila i u njoj sam nalazila
duevnu utehu jer je bila proeta Klarinim prisustvom i snagom. U njoj me je
poduavala jednom veoma zagonetnom stilu kung-fua. Nikada me ranije nisu
zanimale kineske borilake vetine iz razloga to su moji japanski uitelji karatea
uvek isticali da su ti pokreti isuvie razraeni i nezgrapni da bi bili od bilo kakvog
praktinog znaaja. Oni su sistematino omalovaavali kineski stil i uzdizali
svoj, govorei da mada karate vue korene iz kineskih stilova, njegova se
forma i primena temeljno promenila i usavrila u Japanu. Poto se nisam
razumela u borilake vetine, verovala sam svojim uiteljima i potpuno odbacila
sve druge stilove. Kao posledica toga, desilo se da nisam znala ta da mislim o
Klarinom stilu kung-fua. Uprkos svom neznanju, jedna stvar je bila
oigledna: bila je neosporno majstor te vetine.
Posle otprilike jednoasovnog vebanja u Klarinoj sali, promenila bih odeu i
otila u kuhinju da jedem. Po pravilu, tamo bi me ekala hrana, postavljena na
stolu, ali sam ja uvek umirala od gladi posle vebanja pa bih halapljivo pojela
ta god bih nala, bez razmiljanja kako je hrana tu dospela.

Kad sam pitala Klaru da mi objasni o emu se radi rekla mi je da pazikua

dolazi da mi kuva. Mora da je prao i ve poto bih pred vratima spavae sobe
nalazila svoju odeu uredno sloenu na gomilu; trebalo je samo da je opeglam.
Jedne veeri, posle napornog vebanja uz Manfredovo povremeno kritiko
reanje, imala sam takav viak energije da sam odluila da promenim rutinu i
vratim se po mraku u peinu i nastavim sa rekapitulacijom. Toliko sam urila da
stignem tako da sam zaboravila da ponesem baterijsku lampu. No je bila
oblana i uprkos potpunom mraku, nisam se spoticala dok sam ila stazom. Stigla
sam u peinu i rekapitulirala, vizualizirajui i udiui sva seanja u vezi sa svim
mojim instruktorima karatea i svim priredbama i turnirima u kojima sam
uestvovala. Za to mi je bila potrebna skoro cela no ali kada sam zavrila,
oseala sam se oieno od svih predrasuda koje sam, kao deo poduavanja,
nasledila od svojih uitelja.
Sutradan, Klara se jo nije vratila pa sam otila u peinu malo kasnije nego
obino. Pri povratku u kuu, odluila sam da kao vebu isprobam da hodam istom
stazom kojom sam svakodnevo ila, samo sada zatvorenih oiju da bih izazvala
mrak. Htela sam da vidim da li u se spotai, poto mi se uinilo vrlo neobinim to
to sam prethodne noi stigla do peine a da se pritom nisam saplitala.
Hodajui po danu ali zatvorenih oiju, nekoliko puta sam padala preko panjeva i
kamenja i ozbiljno povredila cevanicu.
Sedela sam na podu u dnevnoj sobi i stavljala zavoje na povredu kada se Klara
izenada pojavi na vratima. "ta ti se dogodilo?" upita me iznenaeno. "Jesi li se
tukla sa psom?"
U tom trenutku Manfred se uetao u sobu. Bila sam uverena da je razumeo to
to je Klara rekla. Otro je zalajao, kao da je uvreen. Klara je stala ispred njega,
malo se savila u struku na nain na koji se istonjaki uenici klanjaju svojim
uiteljima, i izgovorila veoma uvijeno dvojezino izvinjenje. "Veoma mi je ao,
moj dragi senor, to sam se tako lakomisleno izrazila o vaem besprekornom
ponaanju i vaim prefinjenim manirima i nadasve o vaoj superiornosti koja
vas ini un senor entre senores, el mas ilustre entre todos ellos - gospodarom
meu gospodarima, najblistavijim od svih."
Bila sam potpuno zbunjenja. Pomislila sam da je Klara sila s uma za vreme
svog trodnevnog odsustvovanja. Nikada je ranije nisam ula da govori na ovaj
nain. Htela sam da se nasmejem, ali njen ozbiljni izraz zadrao mi je smeh u
grlu.
Ba je htela da ospe jo jednu paljbu izvinjenja kada Manfred zevnu, okrete
se i izae iz sobe.
Klara sede na kau a telo joj je podrhtavalo zbog priguenog smeha. "Kad se
uvredi, jedini nain da ga se otarasi je da mu nasmrt dosaduje izvinjavanjem,"
rekla mi je tiho.

Nadala sam se da e mi Klara rei gde je bila u protekla tri dana. Saekala sam
na tren u sluaju da potegne pitanje svog odsustva, meutim to se nije
dogodilo. Rekla sam joj kako je Manfred, dok ona nije bila tu, svakog dana
dolazio da me poseti u peini. Izgledalo je kao da dolazi tamo da proveri s vremena
na vreme da li sam dobro.
Ponovo sam poelela da mi kae neto u vezi sa svojim putovanjem, ali umesto
toga ona bez ikakvog iznenadenja ree, "Da vrlo je brian i izuzetno paljiv
prema drugima. Zbog toga oekuje isto ophoenje od strane drugih prema
njemu i kada makar samo posumnja da to nije sluaj, podivlja. Kada je u tom
stanju, opasan je po ivot. Sea se kako ti je skoro odgrizao glavu kad si ga
nazvala abolikim psom?"
Htela sam da promenim temu. Nije mi se dopadalo da mislim o Manfredu kao o
ludom psu. Tokom proteklih meseci sve sam ga vie doivljavala kao prijatelja,
ne kao ivotinju. Bio mi je tako dobar prijatelj da me je potpuno pridobio nekom
neodreenom izvesnou da je on jedini koji me istinski razume. "Nisi mi rekla
ta ti se desilo sa nogama," podseti me Klara.
Ispriala sam joj o svom neuspelom pokuaju da hodam zatvorenih oiju.
Objasnila sam joj da mi nije predstavljalo nikakvu tekou da prethodne noi
hodam u mraku.
Pogledala je ogrebotine i masnice na mojim nogama i potapala me po glavi
kao da sam Manfred." Prole noi nisi isplanirala da tako ide," ree. "Odluila si
da stigne u peinu pa su te noge automatski odvele tamo. Danas poslepodne si
svesno elela da ponovi prolu no, ali uinak je bio jadan jer te je svest omela
u tome." Zatrenutak se zamislila a onda je dodala, "Ili mbda nisi sluala glas
duha koji bi te sa sigurnou vodio."
Napuila je usne poput nestrpljivog deteta kada sam joj rekla da nisam bila
svesna nikakvih glasova sem nekih u kui, ula sam udne apate, mada sam bila
uverena da je to samo vetar koji duva praznim hodnikom.
"Dogovorile smo se da nee shvatati buklvalno sve to kaem osim ako ti ja
unapred ne kaem da treba tako da shvati," strogo me je podsetila. "Tako to
prazni svoje skladite ti menja i inventar. Sada postoji prostor za neto novo,
kao to je hodanje kroz mrak. Stoga sam pomislila da bi se moda nalo mesta i
za glas duha.
Iz sve snage sam pokuavala da shvatim ta mi Klara govori da mi se elo
verovatno naboralo. Klara je sela u svoju omiljenu fotelju i strpljivo poela da
objanjava ono to je htela da kae.
"Pre nego to si dola u ovu kuu u tvom inventaru nije bilo nita o psima sem
da su psi jednostavno psi. Ali onda si upoznala Manfreda i upoznavanje sa njim
modifikovalo je deo tvog inventara." Napravila je pokret rukom koji ine
Italijani i rekla, "Capisce?"

"Hoe da kae da je Manfred glas duha?" rekla sam preneraeno.

Klara se toliko smejala da skoro nije mogla da govori. "Ne, nisam to htela da
kaem. Radi se o neem apstraktnijem, " promrmljala je.
Predloila mi je da izvadim svoju strunjau iz plakara. "Hajde da izaemo u
dvorite i sednemo pod drvo sapote," ree uzimajui neke meleme iz ormaria.
"Sumrak je najbolje doba dana za oslukivanje glasa duha."
Rasprostrla je svoju strunjau ispod ogromnog drveta prekrivenog plodovima
koji su liili na zelene breskve. Klara je utrljala melem na mesto, gde mi je koa
bila povreena. Uasno je bolelo, ali sam se trudila da se ne trzam. Kada je
zavrila primetila sam kako je najvea ogrebotina skoro nestala. Zavalila se i
naslonila na debelo stablo.
"Sve ima svoju formu," poela je da govori," ali pored spoljanjeg oblika, postoji i
unutranja svest koja gospodari stvarima. Nema svest je duh. To je sveobuhvatna
sila koja se razliito ispoljava od sluaja do sluaja. Ova energija komunicira sa
nama."
Rekla mi je da se opustim i duboko udahnem jer e mi pokazati kako da
uvebavam unutranji sluh. "Jer unutranje uho je ono pomou ega smo u
stanju da razluimo ta nam duh poruuje."
"Kada die pusti da ti energija izlazi na ui." nastavila je .
"Kako se to radi?" upitala sam.
"Kada izdahne, usredsredi panju na otvore svojih uiju i upotrebi svoju
nameru i koncentraciju da bi usmerila tok energije."
Nadzirala je moje pokuaje, i ispravljala me dok sam ih izvodila. "Izdahni kroz
nos sa zatvorenim ustima i neka ti vrh jezika dodiruje nepce," govorila je.
"Izdii neujno."
Posle nekoliko pokuaja, oseala sam kako mi se ui otpuuju i kako su mi
sinusi isti. Potom mi je objasnila kako da trljam dlanom o dlan dok ne postanu
vreli i da ih stavim preko uiju na potiljak a da mi se jagodice skoro dodiruju.
Radila sam ta mi je govorila. Rekla mi je da masiram ui koristei nene
krune pokrete; potom sa uima jo uvek pokrivenim rukama i sa kaiprstima
prekrtenim preko srednjih prstiju, trebalo je da neprstano lupkam po delu iza
uiju puckajui kaiprstima u isto vreme. Dok sam pucketala prstima, zauh neki
zvuk koji mi je poput priguenog zvona odzvanjao u glavi. Ponovila sam lupkanje
osamnaest puta kako mi je rekla. Kada sam sklonila ruke primetila sam da jasno
mogu da ujem i najslabije zvuke u zelenilu oko nas dok je ranije sve bilo
neodredeno i prigueno.

"Sad kad su ti ui proiene, moda e biti u stanju da uje glas duha," ree
Klara." Ali nemoj da oekuje da e uti urlik iz kronji drvea. To to nazivamo
glasom duha je vie neki oseaj. To moe da bude i neka ideja koja ti iznenada
sine. Ponekad je to neka vrsta enje da se ode na neko skoro nepoznato mesto
ili da se radi neto to nam je takoe jedva poznato."
Moda sam zbog snage njene sugestije ula tihi um oko sebe. Kako sam
pomnije obratila panju, um se pretvorio u ljudske glasove koji govore u
daljini. Razlikovala sam enski zvonki smeh od dubokog mukog baritona koji
peva. ula sam glasove kao da ih vetar donosi u naletima. Napregnula sam se
da razaberem ta glasovi govore i to sam vie oslukivala vetar to sam bila
sve ushienija. Neka uzavrela energija u meni naterala me je da skoim na
noge. Oseala sam se tako veselo da sam elela da se igram, da pleem, da
jurcam naokolo kao dete. I neshvativi ta inim, poela sam da pevam i
skakuem i da se vrtim po dvoritu kao balerina, sve dok se nisam potpuno
iznurila.
Kada sam konano dola da sednem pored Klare, znojila sam se ali to nije bio
onaj zdravi fiziki znoj. Vie je liio na hladni znoj zbog premora. Klara je takoe
bila bez daha jer se smejala mojoj predstavi. Uspela sam da od sebe napravim
potpunu budalu tako to sam skakala i ipala po dvoritu.
"Ne znam ta me je spopalo," rekla sam u nedostatku objanjenja.
"Opii mi ta se dogodilo," ree Klara ozbiljnim glasom. Kada sam to odbila
jer mi je bilo neprijatno, ona dodade, "U suprotnom, neu imati drugog izbora
nego da mislim da si malo... zna ve, aknuta, ako razume ta hou da
kaem."
Ispriala sam joj kako sam ula najzamamniji smeh i pesmu i da me je to u
stvari nateralo da igram.
"Da li misli da poinjem da ludim?" upitala sam je zabrinuto.
"Da sam na tvom mestu, uopte se ne bih brinula," ree. "Tvoje skakanje je
bila prirodna reakcija na to to si ula glas duha."
"To nije bio jedan glas; to je bilo mnotvo glasova, " ispravila sam je.
"Opet poinje, ti bukvalna gice Savrena," rugala mi se.
Objasnila mi je da je razmiljanje na bukvalan nain glavni predmet naeg
inventara, i da moramo da ga budemo svesni i da ga izbegavamo. Glas duha je
neto apstraktno to nema nikakve veze sa glasovima a ipak je mogue da
povremeno ujemo glasove. Rekla je da je u mom sluaju, poto sam vaspitavana
kao smerna katolkinja, jedini nain da prilagodim svoj invetar bi bio da duh
doivljavam kao neku vrstu andela uvara, neku vrstu zatitnikog mukarca
koji motri na mene.

"Ali duh nije niiji uvar," nastavila je. "On je apstraktna sila koju mi uopte ne
zanimamo, ali koja ipak reaguje na nau mo, ali ne na nae molitve, ve na
nau mo. Upamti to kada skdei put bude imala potrebu da se moli za
oprotaj!"
"Ali zar duh nije dobar i milostiv?" upitala sam, uznemirivi se.
Klara ree da u pre ili kasnije odbaciti svoje prethodne koncepcije dobrog i
loeg, boga i vere, i misliti samo u smislu novog inventara.
"Da li hoe da kae da dobro i zlo ne postoje?" upitah, naoruana spremnom
paljbom loginih argumenata o slobodnoj volji i postojanju zla o kome sam
uila tokom godina svog katolikog kolovanja.
Pre nego to sam uopte poela da predstavljam svoj sluaj, Klara ree," Tu
se moji prijatelji i ja razlikujemo od ustanovljenog reda. Rekla sam ti da za nas
biti slobodan znai biti osloboen onog ljudskog. A to podrazumeva i boga, dobro
i zlo, svece, Devu Mariju, Svetog Duha. Mi verujemo da je ne-ljudski inventar
jedina mogua sloboda za ljudska bia. Ako naa skladita ostanu krcata
eljama, oseanjima, idejama i predmetima naeg ljudskog inventara, gde se
nalazi naa sloboda u tom sluaju? Shvata li ta hou da kaem?"
Shvatala sam je, ali ne tako jasno kako to sam elela, delimino iz razloga to
sam se jo uvek opirala ideji da se odreknem onog ljudskog u sebi a takoe i
zbog toga to jo nisam rekapitulirala sve verske prethodne koncepcije koje mi
je preneo katoliki kolski sistem. Takoe sam bila navikla da ne razmiljam ni
o emu to se neposredno ne tie mene.
Dok sam pokuavala da pronaem greke u njenom miljenju, Klara me je
probudila iz mentalne spekulacije lupkanjem po rebrima. Rekla je da e mi
pokazati jo jednu vebu kojom se prekidaju misli i kojom se pospeuje
oseanje energetskih vlakana. U suprotnom, radiu ono to sam oduvek radila:
ushiivala se idejom o samoj sebi.
Klara mi je rekla da sednem u turski sed i da se, dok izdiem, nagnem u
stranu, prvo desnu a potom i levu i da osetim kako me vue horizontalna linija koja
mi se prua iz unih otvora. Rekla je kako se linija, to je iznenaujue, ne njie
u skladu sa pokretom tela ve ostaje u savrenoj horizontali i da je to jedna od
tajni koju ona i njeni istomiljenici nisu osvetlili.
"Kada se ovek naginje na ovaj nain," objanjavala je, "njegova svest - koja je
normalno uvek usmerena unapred - sada se pomera ustranu."
Rekla mi je da opustim miie vilice tako to u vakati i progutati pljuvaku
tri puta. . "emu ovo slui?" upitala sam glasno progutavi pljuvaku.

"vakanje i gutanje dovodi izvesnu energiju koja se nalazi u glavi do stomaka i

time smanjuje optereenje u mozgu," ree uz prigueni smeh. "U tvom sluaju,
bie neophodno da izvodi esto ovu vebu."
Htela sam da ustanem i malo proetam poto su mi noge trnule. Ali Klara je
zahtevaia da ostanem u sedeem poloaju jo malo i da jo radim ovu vebu.
Nagnula sam se na obe strane, dajui sve od sebe da osetim tu nedokuivu
horizontalnu liniju, ali nije mi to polazilo za rukom. Ipak sam uspela da prekinem
uobiajenu lavinu svojih misli. Moda je proao jedan sat kako sam sedela u
potpunoj tiini bez ikakvih misli u glavi. Oko nas se ulo kako zrikavci zriu i uti
lie ali vetar vie nije donosio glasove. Za trenutak sam sluala Manfredovo
lajanje koje je dopiralo iz njegovo sobe sa bone strane kue. A tada, kao po
nekoj nemoj komandi, misli su mi pohrlile ponovo u glavu. Postala sam svesna
njihovog totalnog odsustva i kako je ta potpuna tiina bila umirujua.
Nemirni pokreti mog tela su verovatno dali mig Klari, jer je ponovo
progovorila. "Glas duha dolazi ni iz ega," nastavila je da govori. "Dolazi iz
dubina tiine, iz carstva ne-bia. Moemo da ujemo taj glas samo kad smo
potpuno mirni i uravnoteeni."
Objasnila je da dve suprotne sile koje nas pokreu, enska i muka, pozitivna
i negativna, svetlost i tama, moraju da se dre u stanju ravnotee tako da se u
energiji koja nas okruuje stvara jedan otvor: otvor kroz koji naa svest moe da
isklizne. Ba putem ovog otvora u energiji koja nas okruuje, ispoljava se duh.
"Ravnotea je ono to elimo da postignemo," govorila je. "Ali ravnotea ne
znai samo jednake delove obe sile. To takoe znai da kad se delovi ujednae,
nova uravnoteena kombinacija uzima maha i poinje da se sama kree."
Osetila sam kako Klara trai moje lice u mraku, da bi videla znake
razumevanja. Poto ih nije nala, ree gotovo odseno. "Nismo ba toliko
inteligentni, zar ne?"
Osetila sam kako mi se celo telo zgrilo na ovu opasku. Rekla sam joj da me
niko u ivotu nikada nije rekao da nisam inteligentna. Moji roditelji, uitelji, svi
su me oni uvek hvalili kao jednog od najpametnijih uenika u odeljenju. Kada
su bile u pitanju ake knjiice, skoro da sam se razbolela da bih osigurala bolje
ocene od svoje brae.
Klara je uzdahnula i strpljivo sasluala moje podue potvrivanje sopstvene
inteligencije. Pre nego to sam iscrpla sve argumente kojima bih je uverila da nije
u pravu, napravila je ustupak, " Da, inteligentna si, ali sve to si spomenula
odnosi se na svakodnevni ivot. Pre bih rekla da si vredna, marljiva i lukava nego
inteligentna. Zar se ne slae sa mnom?"

Morala sam da se sloim uprkos svoje volje, zato to mi je razum govorio da

sam zaista bila toliko inteligentna kao to sam tvrdila, ne bih morala da se
satirem od uenja.
"Da bi bila inteligenta u mom svetu," objanjavala je Klara, "mora da bude
u stanju da se usredsreuje, da fiksira svoju panju na konkretne stvari kao i
na apstraktne pojave."
"O kakvim apstraktnim pojavama govori?" upitala sam je.
"Otvor u energetskom polju oko nas je apstraktna pojava," rekla je. "Ali nemoj
da oekuje da e oseati ili videti na isti nain koji osea i opaa konkretni
svet. Tu se odigrava neto drugo."
Klara je naglasila da bismo mogli da usredsredimo panju na bilo koju
apstraktnu pojavu, moramo da pomeamo poznato sa nepoznatim na nain
spontanog amalgama. Ovako, razum moe da bude aktivan a da ipak
istovremeno imamo ravnoduan stav prema njemu.
Klara mi je rekla da ustanem i da se malo proetam. "Poto je mrak, pokuaj
da hoda bez gledanja u zemlju," ree. "Uradi to ne kao svesnu vebu ve kao
magijsko ne-delanje ."
Htela sam da je zamolim da mi objasni ta podrazumeva pod magijskim nedelanjem, ali sam znala da bih, ako mi objasni, svesno mislila o njenom
objanjenju odmeravajui svoju aktivnost prema ovom novom pojmu, mada
nisam tano znala ta on znai.
Ipak sam se setila da je ona ranije upotrebljavala termin "ne-delanje" i uprkos
odsutnosti elje da postavljam pitanja, ipak sam pokuala da se setim ta mi je
rekla o njemu. Meni je znanje, ma kako malo i manjkavo bilo, bilo bolje nego
nikakvo, jer mi je davalo oseaj kontrole, dok sam se bez znanja oseala potpuno
ranjivom.
"Ne-delanje je termin koji na dolazi iz tradicije arobnjatva," objanjavala je
Klara, oigledno svesna moje potrebe za objanjenjima. "Odnosi se na sve to
nije ukljueno u inventar koji nam je nametnut. Kada upotrebljavamo bilo koji
deo naeg prinudnog in-ventara, mi delamo; sve to nije deo tog inventara je nedelanje."
Bilo koji stepen oputenosti koji sam ranije postigla bio je naglo naruen
izjavom koju sam upravo ula.
"ta si htela da kae kada si svoju tradiciju nazvala arobnjatvom?"
upitala sam je.
"Ne promie ti ni najmanji detalj kada to hoe, Taia. Nije udo to su ti ui
tako velike," rekla je smejui se, ali mi nije odmah odgovorila.

Piljila sam u nju, ekajui odgovor. Konano ree," Nisam imala nameru da ti
ve sada priam o ovome, ali potoje omakom nekako spomenuto, dopusti mi
da kaem samo to da je umee slobode proizvod magijske namere."
"O kakvim arobnjacima govori?"
"Postojali su ovde u Meksiku ljudi, a jo uvek postoje, koji se bave konanim
pitanjima. Moja magijska porodica i ja ih nazivamo arobnjacima. Od njih smo
nasledili sve ideje sa kojima te upoznajem. Ve poznaje rekapitulaciju. Nedelanje je druga iz ove grupe ideja."
"Aii ko su ti ljudi, Klara?"
"Uskoro e znati sve o njima to moe da se sazna," uveravala me je. "Za
sada, hajde da vebamo jedno od njihovih ne-delanja."
Rekla je da bi ne-delanje u ovom odreenom trenutku moglo biti, na primer,
to da primoram sebe da implicitno verujem duhu tako to bih se oslobodila svoje
proraunate svesti. "Nemoj samo da se pretvara da veruje, a u stvari tajno
taloi sumnje, "upozorila me je Klara. "Samo u sluaju kad su tvoja pozitivna i
negativna sila u savrenom skladu, bie u stanju da osea i opaa energetski
otvor oko sebe ili da hoda zatvorenih oiju i bude sigurna u uspeh."
Nekoliko puta sam duboko udahnula i poela da hodam, negledajui u
zemlju ali ruku ispruenih ispred sebe u sluaju da naletim na neto. Jedno
vreme sam se stalno saplitala i u jednom trenutku sam se saplela preko neke
saksije i pala bih da me Klara nije zgrabila za ruku. Postepeno sam se sve manje
i manje saplitala, sve dok mi ravnomerno hodanje vie nije bilo problem.
Izgledalo je kao da mi stopala jasno vide sve to se nalazi u dvoritu i tano znaju
gde treba a gde ne treba da kroe.

IX
poslepodneva sam zaspala za vreme rekapitulacije u peini. Kada
Jednog
sam se probudila pronala sam dva divno izglaana kristala kako poivaju
na zemlji pored mene. Za trenutak sam se dvoumila da li da ih dodirnem,
poto su izgledali poprilino zlokobno. Bili su oko pet centimetara dugaki i
savreno prozirni. Vrhovi su im bili izbrueni u otre vrhove, i kao da su sijali
svojom sopstvenom svetlou. Kada sam spazila Klaru kako hoda u pravcu
peine, paljivo sam smestila kristale na dlan i ispuzala iz peine da ih joj
pokaem.
"Da, izvanredni su," klimnula je glavom kao da ih je prepoznala.
"Odakle oni ovde?" upitah je.
"Neko ko te pomno posmatra ostavio ih ti je tu," ree, sputajui zaveljaj koji
je nosila.
"Nisam videla nikoga."
"Ta osoba je dola dok si ti dremala. Opomenula sam te da ne spava dok
rekapitulira."
"Ko je dolazio dok sam ja dremala? Neko od tvojih roaka?" pitala sam je
uzbueno. Poloila sam lomljive kristale na gomilu lia i obula cipele. Klara me je
posavetovala da nikada ne nosim cipele za vreme rekapitulacije, jer one, budui
da steu stopala, ometaju cirkulaciju energije."
"Kada bih ti rekla ko je ostavio kristale, za tebe to ne bi imalo nikavog smisla
a moda bi te ak i uplailo," rekla je.
"Iskuaj me. Posle onoga kad sam videla tvoju senku kako se pomera,
mislim da nita ne moe da me uplai."
"Dobro, ako insistira," ree odvezujui svoj zaveljaj. "Osoba koja te
posmatra je veliki arobnjak, koji na svetu ima vrlo malo sebi ravnih."
"Misli, pravi arobnjak? Onaj koji ini zlodela?"
"Pravi jeste, ali ne i onaj koji ini zlodela. On je bie koje formira i oblikuje
opaanje na nain koji bi ti mogla da naslika svojom etkom. Ali to ne znai
da je on samovoljan. Kada manipulie percepcijom svojom namerom, njegovo
ponaanje je besprekorno."
Klara ga je uporedila sa kineskim majstorima slikanja za koje se smatralo da su
naslikali zmajeve tako verno da kada su im darovali zenice oka kao zavrni potez,
zmajevi su odleteli sa zida ili paravana na kojem su bili naslikani. Tihim glasom
nekoga ko odaje tajnu, Klara mi je rekla da kada je veliki arobnjak spreman da
napusti ovaj svet, a sve to treba da uini je to da manipulie percepcijom,
namerom stvori vrata, kroi u njih i nestane.

Zbog velike strasti koja se odraavala u njenom glasu osetih se nelagodno.

Sela sam na veliki ravni kamen i drei kristale, pokuavala da dokuim ko bi
mogao da bude taj veliki arobnjak. Od dana kada sam stigla, nisam ni sa kim
razgovarala osim sa Klarom i Manfredom, iz prostog razloga to nikoga drugog
nije ni bilo. Od pazikue a o kome je Klara govorila, takoe nije bilo ni traga ni
glasa. Ba sam htela da je podsetim kako su ona i Manfred jedina bia koje sam
videla od kako sam stigla, kada sam se setila da postoji jo jedna osoba koju sam
videla: jedan ovek koji kao da je pao sa neba, jednog jutra dok sam crtala neko
drvee u blizini peine. uao je na proplanku udaljenom od mene oko tri
stotine metara. Drhtala sam od hladnoe zbog koje sam svoju panju
fokusirala na njegovu vindjaknu. Nosio je be pantalone i slamnati eir irog
oboda koji se nosi u severnom Meksiku. Nisam mogla da mu vidim crte lica
poto mu je eir bio nakrivljen preko lica, ali mi se uinilo da ima miiavo i
gipko telo.
Gledao je u stranu. Videla sam kako je savio ruke preko grudi. Potom mi je
okrenuo lea, i namoje potpuno zaprepaenje, ruke su mu dospele ak iza lea
gde su mu se jagodice dotakle. Potom je ustao i otiao, nestavi u bunju.
Brzo sam skicirala njegov uei poloaj, a onda odloila blok za crtanje i
pokuala da uradim isto to i on: ali bez obzira koliko sam istezala ruke i izvrtala
ramenima, nisam mogla da dodirnem prste sa rukama iza lea. Nastavila sam da
uim sa rukama obavijenim oko tela. Najednom sam osetila kako vie ne
drhtim i bilo mi je toplo i udobno uprkos hladnoi.
"Pa, znai da si ga ve videla. "Klara je rekla kad sam joj ispriala o tom
oveku.
"Je li to taj veliki arobnjak?"
Klara je klimnula glavom i stavila ruku u zaveljaj odakle je izvadila tamale
koji mi je donela za ruak. "Ima veoma gipko telo," ree. "Nije mu ni najmanje
teko da izglavi ramene zglobove a da ih potom ponovo uglavi na mesto. Ako
nastavi sa svojom rekapitulacijom i bude sauvala dovoljno energije, moda
e te nauiti ovoj vetini. Kad si ga tom prilikom videla, samo ti je pokazao kako
da se bori protiv hladnoe putem jednog specifinog poloaja; uanjem sa
rukama obavijenim oko grudi."
"Da li je to neka vrsta joge?"
Klara slegnu ramenima." Moda e se vae staze ponovo ukrstiti pa e ti on
sam odgovoriti na to pitanje. U meuvremenu, sigurna sam da e ti kristali
pomoi da iskristalie neke stvari u sebi."
"ta zapravo eli time da kae, Klara?"
"Koji vid svog ivota si rekapitulirala pre nego to si zaspala?" upita me
ignoriui moje pitanje.

Rekla sam Klari da sam se seala toga kako sam mrzela obaveze kod kue.
inilo mi se da mi je potrebna itava venost da operem sudove. Ono to je jo
pogoravalo celu stvar bilo je to to su mi sve vreme pred oima bila braa koja su
se napolju igrala lopte. Zavidela sam im to ne moraju da rade kune poslove i
gnuala sam se majke to me je terala da ih radim. Dolo mi je da porazbijam
sve njene dragocene tanjire, to naravno nisam mogla da uinim.
"Kako se sada osea, rekapitulirajui sve te uspomene?"
"Imam potrebu da ih sve izudaram, ukljuujui i majku. Nikako ne mogu da
joj oprostim."
"Moda e ti kristali pomoi da ponovo kanalie svoju nameru i uhvaenu
energiju," ree Klara neno.
Voena nekom neobinom potrebom, smestila sam kristale izmeu kaipsta i
srednjeg prsta. Kristali su mi se tu udubno smestili,
"Vidim da ve zna kako da ih dri," primetila je. "Veliki arobnjak mi je
dao uputstvo da ako primetim da moe sama da ih dri ispravno, treba da ti
pokaem jedan nezamenljivi pokret koji moe da izvede sa ovim kristalima."
"Kakva je to vrsta pokreta, Klara?"
"Pokret sile," ree. "Kasnije u ti detaljnije objasniti njegovo poreklo i svrhu.
Za sada, dopusti mi da ti pokaem kako se izvodi."
Rekla mi je da vrsto stegnem kristale izmeu kaiprsta i srednjeg prsta.
Pomaui mi od pozadi, neno me je navela da ispruim ruke ispred sebe u
visini ramena i okretala ih je u pravcu kazaljke na satu. U poetku sam pravila
velike krugove koji su se postepeno smanjivali dok se pokret nije zaustavio a
kristali postali dve take usmerene u daljinu; njihove zamiljene ispruene linije
su se nale u jednoj taki na horizontu.
"Kada pravi ove krugove, budi sigurna da su ti dlanovi okrenuti jedan prema
drugom. I uvek poni tako to e praviti velike ravnomerne krugove. Na ovaj
nain sakuplja energiju koju potom moe da fokusira na ono na ta bi elela
da deluje, bez obzira na to da li je to predmet, misao ili oseanje."
"Kako e usmeravanje kristala uticati na njih?" upitah.
"Kada pomeri kristale i usmeri ih na nain koji sam ti pokazala, ti oduzima
energiju od stvari," objanjavala je. "Efekat je isti kao kad demontira bombu. To
je ono to ti je potrebno da zna na ovom stupnju obuke. Stoga, nikada i ni pod
kojim uslovima nemoj da vrti ruke u pravcu kazaljke na satu dok su ti kristali u
rukama."
"ta e se desiti ako ih okrenem u tom pravcu?"
"Ne samo da bi napravila bombu, ve bi zapalila fitilj i prouzrokovala ogromnu
eksploziju. Pokret u pravcu kazaljke na satu slui da se stvari pune, da skupljaju

energiju za bilo kakav poduhvat. Taj pokret emo sauvati za kasnije kada
bude snanija."
"A zar nije to ono to mi je sada potrebno, Klara? Da skupljam energiju?
Oseam se tako ispranjeno."
"Naravno da ti je potrebno da sakuplja energiju," sloila se sa mnom, "ali
sada jo mora da rui svoje povlaivanje besmislicama. Postoji dosta energije
koju moe da ukroti tako to jednostavno nee raditi stvari koje si navikla da
radi, kao to je da se ali zbog neega ili da osea samosaaljenje ili da se
brine zbog stvari koje ne moe da promeni. Demontiranjem tih briga, dobie
pozitivnu energiju koja hrani i koja e ti pomoi da postigne ravnoteu i koja
ima isceliteljske moi." "S druge strane, energija koju bi prikupila tako to bi
pokretala kristale u pravcu kazaljke na satu je opaka energija , razorna
eksplozija koju sada jo nee moi da izdri. Zbog toga mi obeaj da ni pod
kojim okolnostima nee pokuati to da uradi."
"Obeavam. Ali Klara, to zvui kao izazov."
"Vrhunski arobnjak koji ti je dao ove kristale posmatra tvoj napredak,"
upozorila me je. "Zato ne sme da ih upotrebi na pogrean nain."
"Zato se ovaj veliki arobnjak zanima za mene?" U mom pitanju nazirala se
nijansa morbidne radoznalosti. Bilo mi je nelagodno, a ipak mi je laskalo to
neki ovek eli da me posmatra, pa ak i iz daljine.
"Ima neke planove s tobom," odgovori Klara nonalantno.
Istog trenutka me obuze uznemirenost. Stisla sam pesnicu i ozlojedeno
skoila na noge.
"Nemoj da si toliko glupa pa da donosi pogrene zakljuke," ree Klara
uzrujano. "Uveravam te da niko nema nameru da te svue. Zaista mora da
rekapitulira svoja seksualna iskustva do tanina, Taia, da bi se oslobodila tih
besmilenih sumnji."
Njen glas, bez ikakvih oseanja i njen vulgarni izbor rei su me donekle
otreznili. Ponovo sam sela i promrmljala rei izvinjenja.
Stavila je prst na usne. "Mi ne tragamo za obinim stvarima," uveravala me
je. "to pre to shvati to bolje. Kada govorim o namerama i planovima, mislim na
uzviene planove; na vebe odvanog duha. Bez obzira ta ti misli o sebi, vrlo si
odvana. Pogledaj gde se sada nalazi. Svakodnevno tedi sama u peini i
rekapitulira svoj ivot. Za to je potrebna hrabrost."
Prizriala sam joj da kad god pomislim na to kako sam pola sa njom i kako
sada ivim u njenoj kui kao da je to najnormalnija stvar na svetu, potpuno me
obuzme zebnja.

"To me uvek zbunjuje," rekla je, "ipak te nikad nisam otvoreno pitala kako si
tako lako krenula sa mnom? Ja ne bih nikada tako neto uinila"
"Roditelji i braa su uvek govorili da sam luda," priznala sam.
"Pretpostavljam da to mora da je razlog. Neko udno oseanje je zatoeno u
meni i zbog toga sam uvek radila udne stvar."
"ta na primer?" Njene svetlucave oi su me naterale da joj se poverim.
Kolebala sam se. Postojale su na desetine stvari koje su mi padale na pamet, a
svaki od njih je bio neko traumatini dogaaj koji je oznaavao neku
prekretnicu u mom ivotu, neku promenu - uvek nagore. Nikada nisam govorila
o ovim katastrofama, iako sam ih bila svesna to mi je nanosilo bol i tokom ovih
prolih meseci intenzivne rekapitulacije, mnogi od njih su postali ak jo gori i
jasniji u mom pamenju.
"Ponekad radim gluposti." rekoh, ne elei da ulazim u detalje.
"ta podrazumeva pod glupostima?" ispitivala me je Klara.
Poto me je Klara jo izvesno vreme zapitkivala, dala sam joj primer tako to
sam joj ispriala o svom ne tako davnanjem iskustvu u Japanu, gde sam
uestvovala u meunarodnom karate turniru. Tamo, u tokijskom Budokanu,
osramotila sam se pred desetinama hiljada ljudi.
"Desetinama hiljada ljudi?" ponovila je moje rei. "Da ne preteruje malo?"
"Ni najmanje!" rekoh. "Budokan je najvee gledalite u gradu i bio je dupke
pun!" Priseajui se dogaaja, osetila sam kako mi se ake gre a vrat koi.
Nisam elela da nastavim da priam o tome. "Zar nije bolje da ne kopamo po
prolosti?" upitah je. "Osim toga ve sam rekapitulirala svoja iskustva u
karateu."
"Vano je da pria o svom iskustvu," Klara je bila uporna. "Moda ga nisi
dovoljno jasno vizualizirala ili dovoljno duboko udahnula. ini se kao da taj
dogaaj jo dri kontrolu nad tobom. Pogledaj se samo, sva si se preznojila od
nervoze."
Da bih je umirila, opisala sam kako se moj uitelj karatea jednom prilikom
sluajno izlanuo kako smatra da su ene nia bia od pasa. Za njega enama nije
mesto u svetu karatea a posebno ne na turnirima. Tada u Budokanu, hteo je da
samo njegovi uenici mukarci budu na sceni. Rekla sam mu da nisam dola ak
u Japan da bih sedela sa strane i posmatrala kako se muki tim takmii.
Upozorio me je da bi trebalo da pokaem vie potovanja ali umesto toga ja sam
se tako razbesnela da sam uradila neto katastrofalno.
"ta si zapravo uradila?" upitala je Klara.

Rekla sam joj kako sam bila tako razjarena da sam se popela na sredinju
pozornicu, zgrabila gong od ceremonijal majstora, udarila u njega i bukvalno
najavila svoje ime i naziv karate aktivnosti koju u demonstrirati.
"Da li si dobila gromoglasan aplauz?" upita me Klara cerei se.
"Uprskala sam stvar," rekoh takorei u suzama. "U sred jednog dugakog niza
pokreta, u glavi mi je nastupila praznina. Zaboravila sam ta sledi. Sve to sam
videla bilo je more lica koja pilje u mene negodujui. Nekako sam uspela da
izvedem preostale pokrete i u oku sam napustila pozornicu."
"Bilo je dovoljno strano to to sam na silu prekinula program na nain koji sam
uinila, ali to to sam zaboravila svoju figuru pred hiljadama ljudi, bila je krajnja
uvreda za Karate federaciju. Osramotila sam sebe, svoje uitelje a
pretpostavljam i enski rod uopte."
"ta se posle desilo?" upita Klara, pokuavajui da prigui smeh.
"Izbaena sam iz kole, govorilo se o tome da mi oduzmu crni pojas i da vie
nikada ne upranjavam karate."
Klara prasnu u smeh. Ja sam, za razliku od nje, bila toliko potreena
svojim sramnim iskustvom da sam poela da plaem. Povrh toga, oseala sam
dvostruku nelagodnost jer sam ga obelodanila Klari.
Klara mi portrese ramena da bi me prodrmala. "Izvedi proiavajui dah.
Sada udahni."
Pomerila sam glavu zdesna nalevo, udiui energiju koja je jo beznadeno
bila zarobljena u sali. Kada samponovo vratila glavu na desnu stranu, izdahnula
sam svu neprijatnosti i samosaaljenje koje me je obavijalo. Pomerala sam glavu
iznova i iznova, izvodei jedan proiavajui dah za drugim sve dok se moja
emotivna bura nije stiala. Potom sam pomerila glavu zdesna ulevo pa je ponovo
vratila u poetni poloaj i to sve bez disanja i na taj nain presekla sve veze sa tim
konkretnim trenutkom u svojoj prolosti. Kada sam zavrila, Klara je osmotrila
moje telo i klimnula glavom.
"Ranjiva si do te mere zato to si sama sebi vana" rekla je i pruila mi
izvezenu maramicu da obiem nos. "Sva ta sramota bila je prouzrokovana tvojim
pogreno vodenim oseanjem line vrednosti. Potom si, time to si pogreila u
programu i to si bila spremna da to uradi, nanela jo veu uvredu svom
povreenom ponosu."
Klara je za trenutak zautala, dajui mi vremena da se priberem. "Zato si
prestala da trenira karate?" konano me je upitala.
"Zato to sam se umorila od njega i od svog tog licemerja," odbrecnula sam
se.

Odmahnula je glavom. "To nije razlog. Napustila si ga zato to niko nije

obraao panju na tebe posle onog ispada i nisi dobijala priznanje koje si
mislila da zasluuje."
Istini za volju, morala sam da priznam da je Klara u pravu. Verovala sam da
zasluujem priznanje. Svaki put kad bih poinila neku od svojih divljih,
impulsivnih postupaka, to je bilo da bih sebi u svojim oima podigla cenu ili da
bih se takmiila sa nekim i dokazala da sam bolja. Obuzelo me je neko
oseanje tuge i potitenosti. Znala sam da uprkos svom ovom disanju i
rekapitulaciji za mene nije bilo nade.
"Tvoj inventar se menja vrlo prirodnim i harmoninim tokom," ree Klara,
lagano me potapavi po glavi. "Nemoj toliko da se sekira. Samo se usredsredi
na rekapitulaciju i sve drugo e ii svojim tokom."
"Moda treba da posetim nekog psihoterapeuta," rekla sam. "Mada je i
rekapitulacija neka vrsta psihoterapije?"
"Ni u kom sluaju," usprotivila se."Ljudi koji su prvi smislili rekapitulaciju
iveli su pre vie stotina ako ne i hiljada godina. Stoga, nikako ne bi trebalo da
shvata ovaj drevni proces obnavljanja na nain moderne psihoanalize."
"Zato da ne?" upitala sam. "Mora da prizna da povratak u uspomene iz
detinjstva i naglasak na seksualnom inu zvui kao neto to je predmet
interesovanja psihoanalitiara posebno onih frojdovskog usmerenja."
Klara je bila neumoljiva. Naglasila je da je rekapitulacija magijski in u kome
namera i dah igraju nezamenljivu ulogu.
"Disanje skuplja energiju i pokree je da krui," objanjavala je. " Potom je
ranije ustanovljena namera rekapitulacije vodi da bi nas oslobodila biolokih i
drutvenih stega."
"Namera rekapitulacije je poklon koji su nam darovali oni drevni vidovnjaci koji
su zaeli ovaj metod i preneli ga na svoje potomke. Svaka osoba koja je izvodi
mora da doda neto od svoje namere, ali ta namera je samo elja ili potreba da se
izvri rekapitulacija. Namera krajnjeg rezultata, a to je potpuna sloboda,
ustanovljena je od strane drevnih vidovnjaka. I ba zbog toga to je zaeta
nezavisno od nas, ona je dar od neprocenjive vrednosti."
Klara mi je objasnila da nam rekapitulacija otkriva kljuni aspekt naeg bia:
injenica da smo u jednom trenutku, neposredno pre nego to uronimo u bilo
koji postupak, u stanju da tano procenimo njegov ishod, nae izglede, motive
i oekivanja.
To znanje nam se nikada ne dopada i ne odgovara, pa ga mi istog trenutka
potiskujemo.
"ta hoe time da kae, Klara?" "Hou da kaem da si ti, na primer, u
deliu sekunde znala da e biti kardinalna greka da skoi na pozornicu

gledalita i prekine program, ali si ti to u istom trenutku potisnula iz raznih

razloga. Takoe si na trenutak znala, da si prekinula da trenira karate zato
to si bila uvreena to te nisu pohvalili i odali priznanje. Ali ti si istog momenta
prikrila to znanje jednim drugim objanjenjem u kojem si ti imala veu vanost,
a to je da ti je dojadilo licemerje drugih."
Klara je rekla da su ovaj trenutak neposrednog znanja nazvali "vidovnjak" oni
ljudi koji su prvi formulisali rekapitulaciju, zato to nam doputa da
neposredno sagledavamo stvari bez mrena na oima. Ipak, uprkos jasnoi i
tanosti procene vidovnjaka, nikada ne obraamo panju na njega niti mu
pruamo priliku da ga ujemo. Neprestanim potiskivanjem, guimo njegov rast i
spreavamo da se razvije do optimalnih mogunosti.
"Konano, vidovnjak u nama postaje pun gorine i mrnje. Drevni mudraci
koji su izmislili rekapitulaciju verovali su da - poto nikada ne prestajemo da
potinjujemo vidovnjaka - on nas konano unitava. Ali, oni nas takoe
uveravaju da pomou rekapitulacije moemo da dopustimo vidovnjaku da se
razvija i raste do predvienih razmera."
"Nikada nisam shvatala o emu se kod rekapitulacije u stvari radi," rekla
sam.
"Svrha rekapitulacije je da se vidovnjaku obezbedi sloboda da vidi," podsetila
me je Klara. "Dajui mu prostor, mi svesno preobraamo vidovnjaka u silu koja
je i tajnovita i delotvorna, silu koja e nas konano odvesti do slobode umesto
to e nas ubiti.
Iz tog razloga ja stalno insistiram da mi kae ta si putem rekapitulacije
saznala. Mora da dovede vidovnjaka do povrine i prui mu priliku da govori i
pria o onome to vidi."
Nije mi predstavljao problem da je razumem i da se sloim sa njom. Savreno
sam dobro znala da u meni postoji neto to uvek zna ta je ta. Takoe sam
znala da potiskujem njegovu sposobnost da savetuje, poto je to to mi govori
uvek u suprotnosti sa onim to oekujem ili elim da ujem.
U trenutku sam se setila neega to sam morala da podelim sa Klarom, setila
sam se trenutka kada sam jedini put prizvala vidovnjakovu pomo a to je bilo
kada sam gledala u juni horizont i nesvesno traila pomo od njega, mada
nikad nisam bila u stanju da objasnim zato sam to uradila.
"Jednog dana e ti to biti razjanjeno," obeala mi je. Ali sudei prema nainu
na koji se smejala, zakljuila sam nije elela vie nita da kae o tome.
Predloila mi je da se vratim u peinu na jo nekoliko sati a da se potom
vratim u kuu i odremam pre veere. "Poslau Manfreda po tebe," predloila je.
Odbila sam njen predlog. Nije bilo mogue da se tog dana opet vratim u
peinu. Bila sam previe iscrpljena. To to sam Klari otkrila svoje sramne
trenutke i to to sam morala da se branim od njenih linih napada, emotivno me

je ispraznilo. Na trenutak, moju panju je privukla svetlost koja se odbila na

jednom od kristala. Smirilo me je to to sam usmerila panju na kristale. Pitala
sam Klaru da li zna zato mi je veliki arobnjak dao ove kristale. Odgovorila je
da ih on u stvari nije dao meni, ve da ih je, pre bi se reklo, vratio u ivot u
moju ast.
"Pronaao ih je u jednoj peini u planinama. Mora da ih je neko tu ostavio
veoma davno," ree grubim tonom.
Zbog njenog nestrpljivog tona sam zakljuila da ne eli ni da pria o
arobnjaku, pa sam je umesto toga upitala, "ta jo zna o ovim kristalima?"
Podigla sam jedan naspram sunca da bih videla koliko je proziran.
"Upotreba kristala spada u domen arobnjaka drevnog Meksika," ree. "Oni
su bili oruje koje se koristilo da bi se unitio neprijatelj."
To to sam ula toliko me je trecnulo da sam umalo, ispustila jedan od
kristala. Pokuala sam da ih dam Klari u ruke, ne elei da imam vie bilo ta sa
njima, ali je Klara odbila da ih uzme.
"Kada ih jednom dri na taj nain u rukama, ne moe nikom vie da ih da,"
ukorila me je. "To nije u redu, u stvari opasno je. Prema tim kristalima se mora
odnositi sa beskrajnom panjom. Oni su darovi moi."
"Izvini", rekoh. "Nisam htela da ih omalovaim. Samo sam se uplaila kada si
rekla da se koriste kao oruje."
"Nekada da, ali ne i danas," razjasnila je stvar. " Izgubili smo znanje o tome
kako se preobraaju u oruje."
"Da li je takvo znanje postojalo u drevnom Meksiku?"
"Svakako! Ono je deo nae tradicije," izjavila je." Kao i u Kini, gde su postojala
drevna verovanja koja su bila tako teko razumljiva da su se pretvorila u
legende, i kod nas u Meksiku takoe postoje verovanja i legende."
"Ali kako to da niko ne zna mnogo o tome ta se dogaalo u drevnom
Meksiku dok su skoro svi upoznati sa verovanjima i praksom drevne Kine?"
"Ovde u Meksiku, postojale su dve kulture koje su se sueljavale: panska i
indijanska," objasnila je Klara. "Mi znamo sve o drevnoj paniji ali ne i o
drevnom Meksiku iz prostog razloga to su panci bili pobednici koji su pokuali
da izbriu indijansku tradiciju. Ali uprkos njihovim sistematskim i neumoljivim
nastojanjima, nisu u potpunosti uspeli."
"Kakvi su se postupci vezivali za kristale?" upitala sam.
"Veruje se da su drevni arobnjaci nekada drali mentalne slike svojih
neprijatelja dok su bili u stanju intenzivne i usmerene koncentracije, jednog
jedinstvenog stanja koje je gotovo nemogue postii a sigurno nemogue

objasniti. U takvom stanju mentalne i fizike svesti, manipulisali bi slikom sve

dok ne bi pronali njen centar energije."
"ta su ti arobnjaci radili sa slikom neprijatelja?" upitala sam, gonjena
nekom pesimistikom radoznalou.
"Obino bi traili otvor, lokalizovali ga obino u predelu srca, u vidu malog
vrtloga oko koga cirkulie energija. im bi ga pronali, uperili bi svoje iljaste
kristale u njega."
Na sam pomen upiranja kristala u sliku neprijatelja poela sam da drhtim.
Uprkos nelagodnosti, osetila sam se prinuenom da pitam Klaru ta se bi se
desilo sa osobom ijom su slikom arobnjaci manipulisali.
"Moda joj se telo sasuilo. Ili je ta osoba moda doivela neku nesreu.
Veruje se da ni ovi arobnjaci nisu tano znali ta e se dogoditi, mada ako je
njihova namera i mo bila dovoljno snana, mogli su da osiguraju uspeh u
unitavanju svojih neprijatelja."
Vie nego ikada u ivotu sam elela da spustim kristale, ali u skladu sa onim
to je Klara rekla, nisam se usuivala da ih na taj nain obezvredim. Pitala sam se
to bi iko eleo da ih da meni.
"Magijsko oruje je nekada bilo od ogromne vanosti." nastavila je Klara sa
svojom priom. "Oruje kao to su kristali postali su produenje tela samog
arobnjaka. Bili su napunjeni energijom koja se mogla kanalisati i projektovati
kroz vreme i prostor."
Klara je rekla da vrhunsko oruje ipak nije kristalna strelica, ni ma niti ak
puka, ve ljudsko telo koje ima sposobnost da skuplja, uva i usmerava
energiju.
" Na telo moemo da gledamo kao na bioloki organizam kao i na izvor moi.
Sve zavisi od stanja inventara u naem skladitu; telo moe da bude tvrdo i
kruto, ili mekano i gipko. Ako je nae skladite prazno, i samo telo je prazno pa
energija iz beskonanosti moe da tee kroz njega."
Klara je opet ponovila kako da bismo se ispraznili, moramo da potonemo u
stanje duboke rekapitulacije i da dopustimo energiji da tee kroz nas bez ikakve
prepreke. Samo u stanju mirovanja, naglasila je, moemo da dopustimo da
vidovnjak u nama potpuno vlada i da se bezlina energija svemira preinai u
veoma linu silu namere.
"Kada se u dovoljnoj meri oslobodimo svog zastarelog i optereujueg
inventara, energija nam prirodno dolazi i skuplja se. Kada se dovoljno energije
objedini, ona postaje sila. Bilo ta moe da objavi njeno prisustvo: velika buka,
nean glas, misao koja nije tvoja, neoekivani talas snage ili blaenstva."

Klara je istakla da u konanoj analizi nema nikave razlike da li se sila spustila

na nas u stanju budnosti ili sna; ima potpuno istu vrednost u oba sluaja, ali
ipak u ovom drugom sluaju nedoseniji i moniji.
"Ono to doivljavamo na javi, u smislu sile, bi trebalo da se ostvari u
snovima i ma koju silu doivimo u snovima trebalo bi je upotrebiti na javi. Ono
to je zaista vano je biti svestan, bez obzira na to da li si budan ili spava."
Ponovila je, gledajui u mene, "Vano je biti svestan."
Klara je utala izvesno vreme a onda mi je rekla neto to sam smatrala
potpuno iracionalnim. Rekla je: "Kada je ovek svestan vremena, na primer,
moe da ivi i nekoliko stotina godina."
"To je besmisleno," rekla sam. "Kako ovek moe da ivi tako dugo?"
"Biti svestan vremena je posebno stanje svesti koje spreava da brzo starimo i
umremo za nekoliko decenija," objanjavala je Klara. "Postoji jedno verovanje,
koje su nam preneli drevni arobnjaci, po kome kad bismo mogli da koristimo
naa tela kao oruje - ili da se moderno izrazim, da ispraznimo svoja skladita,
mogli bismo da iskliznemo iz ovog sveta i da lutamo negde drugde."
"Kuda bismo otili?" upitala sam.
Klara me je zaueno pogledala, kao da bi trebalo da znam odgovor. "U
carstvo ne-bia, u svet senki," odgovorila je.
"Veruje se da kada bi se nae skladite ispraznilo, postali bismo toliko laki da
bismo mogli da lebdimo kroz prazan prostor i nita ne bi spreilo na let. Posle
toga bi mogli da se vratimo u ovaj svet mladi i regenerisani."
"U ovom trenutku, to je jo uvek samo verovanje," potvrdila je. "Ali trenuci,
kao i sve stvari su podloni promeni. Danas, vie nego ikada, ovek mora da se
obnavlja i doivljava prazninu i slobodu."
Na trenutak sam se pitala kako bi to bilo kad bih mogla da budem kao dim i
da kao oblak plutam vazduhom i da nita ne moe da mi preprei put. Potom sam
se u mislima ponovo vratila na zemlju i osetila sam obavezu da kaem,
"Nemogue mi je da celu ovu priu o svesti o vremenu i prolaenju kroz svet
senki, Klara, prihvatim ili shvatim. Ona nije deo moje tradicije, ili kako ti to
kae, nije deo inventara mog skladita."
"Ne, nije," Klara se sloila sa mnom. "Ovo je magija!"
"Da li hoe da kae da magija jo uvek postoji i da se i danas upranjava?"
upitala sam je.
Klara iznenada ustade i zgrabi svoj zaveljaj. "Nemoj vie da me pita o tome,"
ree nabusito. "Kasnije e saznati sve ono to eli da sazna, ali od nekoga koji
je sposobniji od mene da objasni ove stvari."

X
je sedela u fotelji od trske na kraju dvorita i etkala svoju sjajnu crnu
Klara
kosu. Potom ju je prstima nametala sve dok svaka dlaka nije bila na svom
mestu. Kada je zavrila sa sreivanjem, stavila je levi dlan na elo i gladila ga
krunim pokretima. Onda je premestila ruku na teme a potom je spustila na
potiljak, posle ega je u vazduhu trznula zglobovima i prstima. Ponovila je ovaj
niz pokreta sa glaenjem i trzanjem nekoliko puta.
Fascinirali su me njeni pokreti. U njima nije bilo nieg nemarnog ni nasumce
uraenog. Izvodila ih je sa takvom intenzivnom koncentracijom, kao da radi
neto izuzetno vano.
"ta to radi?" upitala sam, prekinuvi tiinu. "Je li to neka vrsta masae lica?"
Klara me je letimino pogledala dok sam sedela u fotelji nalik njenoj i
oponaala njene pokrete. "Ovo kruno milovanje, spreava stvaranje bora na
elu. Moda ti izgleda kao masaa lica, ali to zapravo nije to. To su magijski
postupci, pokreti ruke koji su smiljeni da skupljaju energiju sa posebnim
ciljem."
"Koji je taj poseban cilj" upitala sam, trzajui zglobovima kao to je ona radila.
"Cilj ovih magijskih postupaka je da se sauva mladolikost putem spreavanja
nastanka bora. Taj cilj je ustanovljen ranije, i nismo ga ustanovile ni ti ni ja ve
sama mo."
Morala sam da priznam da ta god to bilo to je Klara radila svakako je imalo
uinka. Imala je divnu kou koja je isticala njene zelene oi i tamnu kosu. Uvek
mi se inilo da je njen mladoliki izgled posledica njenih indijanskih gena. Nikada
nisam sumnjala u to da ga ona svesno neguje posebnim postupcima.
"Kad god se energija sakupi, kao to je to u sluaju magijskih postupaka, mi
to nazivamo mo. Zapamti ovo Taia, mo je skupljanje energije, bilo same od
sebe ili po neijoj naredbi. Jo e dosta stvari uti o moi, ne samo od mene ve i
od drugih. Treba da se vrate svakog asa."
Iako je Klara neprestano spominjala svoje roake, ja sam ve izgubila nadu
da u ih ikada sresti. Isto se odnosi i na pojam moi. Nikada nisam razumela ta
podrazumevam pod tim pojmom.
"Sada u ti pokazati neke magijske postupke koje e od sada morati da
izvodi svakodnevno," ree.
Uzdahnula sam sa negodovanjem. Bilo je toliko stvari za koje mi je govorila da
radim svakodnevno; vebe disanja, rekapitulacija, vebe kung-fua, duge etnje.
Kada bih poredala sve stvari koje mi je rekla da radim, ne bi bilo dovoljno sati u
danu ni za polovinu.

"Za ime sveta, nemoj da me shvata tako bukvalno," ree Klara, primetivii
bolni izraz mog lica. "Trpam sve to mogu u taj tvoj siuni mozak zato to elim
da zna sve te stvari. Znanje skuplja energiju, znai, znanje je mo. Da bi magija
imala uinka, moramo da znamo ta radimo pre nego to namerimo rezultat - ne
svrhu, ve rezultat magijskog ina. Kada bi namerili svrhu naih magijski radnji,
stovorili bismo magiju, a ni ti ni ja ne posedujemo toliko moi."
"Mislim da te ba ne razumem, Klara," rekla sam pribliivi stolicu njoj.
"Zbog ega nemamo dovoljno moi?"
"Hou da kaem da ni nas dve zajedno ne moemo da skupimo preovladujuu
energiju koja bi stvorila novu svrhu. Ali individualno, svakako moemo da
sakupimo dovoljno energije da bi namerili rezultat naih magijskih postupaka:
neemo imati bore. Toliko moemo da uinimo, poto je njihova svrha - a to je
da ostanemo mlade i mladolike - ve ustanovljena."
"Da li je to isto to i rekapitulacija iji su krajnji rezultat ranije namerili drevni
arobnjaci?" upitala sam je.
"Upravo tako. Namera magijskog ina je ve ustanovljena. Sve to treba da
uinimo je da njoj prikaimo nau svest."
Pomerila je svoju fotelju tako da su nam se kolena jedva doticala. Potom je
snano protrljala palevima dlan suprotne ruke i potom ih stavila na hrbat nosa.
Pomerala ih je prema spolja, laganim, ujednaenim potezima preko obrva
prema slopoonicama.
"Ovaj postupak e spreiti duboke bore izmeu obrva," objasnila mi je.
Poto je brzo protrljala kaiprste jedan o drugi, kao da pokuava da zapali vatru
pomou dva tapia, stavila ih je vertikalno sa obe strane nosa i nekoliko puta
ih neno prevukla preko obraza.
"To e ti proistit sinuse," ree namerno stiskajui nosni prolaz. "Umesto da
aka nos, uradi ovaj pokret."
Nije mi se svidelo to to je spomenula moje akanje nosa, ali sam pokuala
da izvedem taj pokret i zaista su mi se proistili sinusi kao to je i rekla.
"Sledei pokret se odnosi na to da se sprei da se obrazi omlitave," ree.
Hitro je protrljala dlanom o dlan, pa ih je dugakim, vrstim potezima,
povlaila uz obraze prema slepoonicama. Ponovila je ovaj pokret est do
sedam puta, uvek koristei lagane, ujednaene poteze nagore.
Primetila sam da joj je lice zajapureno, ali jo nije prestajala. Stavila je
unutranji rub ake, sa palcem savijenim preko dlana, iznad gornje usne i trljala
napred-nazad snanim pokretima nalik na testerisanje.
Objasnila mi je da kada se taka u kojoj se spajaju nos i gornja usna odseno
protrlja, energija se pospeuje da tee u blagim, ujednaenim naletima. Ali

kada bi nam bili potrebni vei naleti energije, mogli bismo ih dobiti tako to bi
uboli taku u sreditu gornjih desni, ispod gornje usne a ispod nosne pregrade.
"Ako ti se prispava u peini za vreme rekapitulacije, protrljaj energino ovu
taku i privremeno e te razbuditi," rekla je.
Protrljala sam gornju usnu i osetila kako mi se nos i ui proiuju. Takoe
sam osetila lagani oseaj utrnulosti na gornjoj strani nepca. Oseala sam je
nekoliko sekundi ali sam zbog toga izgubila dah. Ostao mi je utisak da je
trebalo da otkrijem neto to se nalazi pod nekim velom.
Potom je Klara pomerila svoje kaiprste ustranu prema bradi, ponovo
koristei brze pokrete gore-dole nalik na pokrete testere. Objasnila mi je da
stimulisanje take ispod brade proizvodi smirenu izotrenost duha. Jo je rekla
da bi takoe mogla da aktivira ovu taku tako to bi se sedei na podu naslonila
bradom na neki nizak sto. Posluavi njen savet, stavila sam svoje jastue na pod
i sela na njega a bradu naslonila na drvenu krinju koja je bila u visini mog lica.
Nagnuvi se napred, lagano sam opteretila tu taku na bradi koju je Klara
spomenula. Posle nekoliko trenutaka, osetila sam da mi se telo smiruje, neko
bockanja mi se pelo uz lea, ulo mi u glavu i disanje mi postade dublje i
ritminije.
"Jedan drugi nain da se probudi centar ispod brade je da se legne na stomak
sa akama jednom preko druge stegnutim u pesnicu i smetenim ispod brade."
Posavetovala me je da kada radim vebu sa pesnicama, treba da ih stegnem da
bih stvorila pritisak ispod brade a onda da ih opustim da bih smanjila pritisak.
Stezanje i oputanje pesnica, rekla je, proizvodi pulsirajui pokret koji alje male
nalete energije do vitalnog centra koji je neposredno povezan sa korenom
jezika. Naglasila je da bi ovu vebu trebalo raditi oprezno da se ne bi izazvala
upala grla.
Ponovo sam sela u fotelju od trske.
"Ova grupa magijskih postupaka koje sam ti pokazala, mora da se veba
svakodnevno, sve dok ne prestanu da budu pokreti koji lie na masau i postanu
ono to zapravo i jesu: magijski postupci. Gledaj me!" naredila mi je.
Gledala sam je kako ponavlja pokrete koje mi je pokazala, samo to su ovog
puta njene ruke i prsti igrali. ake kao da su joj prodirale duboko u kou, da bi u
drugom navratu lagano prele preko nje kao da klize po njenoj povrini, kreui
se tako brzo da se inilo da nestaju. Njeni istanani pokreti su me hipnotisali.
"Ovakvo milovanje nikada nije bilo u naem inventaru," nasmejala se kada je
zavrila sa pokretima." To je magija. Ona zahteva nameru koj a se razlikuje od
naeg svakodnevnog ivota. Sa svom tom napetou koja nam dolazi do lica,
svakako nam je potrebna drugaija namera ako elimo da opustimo miie i
osveimo centre koji se tu nalaze."

Klara je rekla kako nam nae emocije ostavljaju tragove na licu, vie nego na
bilo kom drugom delu tela. Stoga moramo da oslobodimo nagomilani stres
koristei magijske postupke i nameru koja ih prati.
Gledala je netremice u mene a onda je primetila, 'Vidim po napetosti na
tvom licu da misli o svojoj rekapitulaciji. Obavezno izvedi ove postupke pre
nego to ode veeras na spavanje da bi otklonila te bore na elu."
Priznala sam da me je zabrinjavala rekapitulacija.
"Problem lei u tome to provodi previe vremena u peini," ree Klara
namignuvi. "Ne bih elela da se pretvori u slepu miicu. ini mi se da si do sada
skupila dovoljno energije da pone da ui i druge stvari."
Skoila je iz fotelje kao da ju je izbacila opruga. Gipkost sa kojom je skoila
toliko je odudarala od njene krupne figure, da sam morala da se nasmejem. Ja
sam ustala mnogo sporije, kao da sam dvaput krupnija od nje.
Pogledala me je i odmahnula glavom. "Tako si kruta," primetila je. "Morae
da radi neke specijalne fizike vebe da bi otvorila vitalne centre."
Otile smo do vealice pred zadnjim ulazom u kuu, gde su se drali kaputi i
izme. Dala mi je slamnati eir sa irokim obodom i odvela me do jedne istine
nadomak kuhinjske zgrade.
Sunce je blistavo sijalo; dan je bio neobino topao. Klara mi je rekla da stavim
eir. Pokazala je rukom povrinu okruenu ogradom od ice gde je zemlja bila
izbrazdana i oiviena siunim biljkama uredno poredanim u paralelne redove.
"Ko je raistio teren i zasadio sve te biljke?" upitala sam, iznenaena jer
nikada nisam videla Klaru da tu neto radi. "Izgleda veoma ambiciozno. Jesi li ti
ovo zasadila?"
"Nisam. To je uradio neko drugi."
"Ali kada? Ovde sam svakoga dana i nisam nikog videla."
"To nije tajna," ree Klara. "Osoba koja je obradila ovaj povrtnjak bila je tu
dok si ti bila u peini. "Njeno objanjenje mi nije bilo zadovoljavajue. Bata je
bila tako dobro zamiljena da je izgledalo kao da je vie od jedne osobe bilo
njen tvorac. Pre nego to sam mogla da je jo neto pitam, Klara ree, "Od sada
pa nadalje, ti e se brinuti o ovoj bati. Smatraj to svojom novom obavezom."
Pokuala sam da ne pokaem svoje nezadovoljstvo injenicom da mi je
dodelila jo jedan zadatak koji zahteva svakodnevnu panju. Mislila sam da je
pod fizikim vebama Klara podrazumevala da emo vebati neki novi oblik
borilakih vetina, po mogustvu uz korienje nekog klasinog kineskog orua
kao to je iroka maeta ili dugaka motka. Kada je videla moj snudeni pogled,
Klara me je uveravala da e mi obraivanje bate dobro initi. Biu fiziki aktivna
i izloena suncu koje mi je potrebno zbog zdravlja i dobrog

raspoloenja. Takoe me je podsetila kako ve est meseci ne radim nita

drugo osim to usredsreujem svoju panju na dogaaje u sopstvenom ivotu.
Staranje o neemu to nisam ja sama e me spreiti da postanem samoiva,
Zaprepastila sam se kad sam shvatila da je prolo ve pola godine. inilo mi se
kao da je bilo jue kada sam stigla u Klarinu kuu ime mi se ivot tako
drastino promenio da vie nita nije bilo kao pre.
"Veina ljudi jedino zna da se brine samo o sebi," rce Klara, prekinuvi tok
mojih misli. "Mada im to ne ide ba najbolje od iuke. Zbog ovog preovlaujueg
davanja znaaja sebi, linost se izobliuje i obiluje neuvenim zahtevima."
Odetale smo do drvene kapije, odnosno do ulaza u batu.
Rad u bati e ti pruiti posebnu vrstu energije koju ne moe da dobije putem
rekapitulacije, disanja ili vebanja kung-fua," ree Klara.
"Kakva je to vrsta energije?"
"Energija zemlje," odgovorila je, a oi su joj bile iste zelene boje kao i mlade
biljke u bati. "Ona dopunjuje energiju sunca. Moda e osetiti kako ti prodire
kroz ruke dok bude obraivala zemlju. Ili e moda osetiti kako ti ulazi u noge
dok bude uala na zemlji."
Nikada do tada nisam radila u bati i nisam bila siguma ta treba da radim.
Zamolila sam je da mi opie u osnovnim crtama iz ega se sastoje moje obaveze.
Za trenutak me je pogledala kroz trepavice kao da se pita da li je izabrala pravu
osobu za ovaj posao.
"Zemlja je jo vlana od jueranje kie," rekla je, sagnuvi se da dodirne
zemlju. "Ali kada je suva, morae da nosi kofe sa vodom iz potoka. Ili ako se
ispostavi da si pametna, moda e da izmisli irigacioni sistem."
"Mogla bih stvarno to i da uradim" rekoh samouvereno. "Konstruisau
elektrinu pumpu za vodu, slinu jednoj koju sam videla u jednoj seoskoj kui i
povezau je sa dinamo mainom. Tako neu morati da uzbrdo vuem kofe sa
vodom."
"Nije bitno na koji nain e to da uradi ukoliko biljke dobijaju vodu. Takoe
e morati da hrani biljke svake dve nedelje onim ubrivom koje se nalazi na
gomili na kraju bate. I postaraj se da oplevi sav korov. Ovde korov raste kao
peurke posle kie. I dri vrata stalno zatvorena da ne bi ulazili zeevi."
"Ne brini nita," odgovorih joj mlako.
"Dobro. Moe odmah da pone."
Pokazala mi je kofu i rekla mi da je napunim ubrivom i pomeam sa
zemljom oko svake biljke. Kada sam se vratila sa kofom punom neega za ta

sam se nadala da nije izmet, dala mi je aov kojim u razgrnuti zemlju. Na

trenutak me je gledala kako radim, upozoravajui me da ne kopam previe blizu
nenih biljka.
Kako sam se usredsredila na posao, osetila sam kako me je okruilo neko
oseanje zadovoljstva i spokoja. ubrivo je bilo hladno i mekano pod mojim
prstima. Prvi put od kako sam bila u Klarinoj kui, istinski sam se osetila
spokojnom,sigurnom i zatienom.
"Energija zemlje je hranljiva," ree, kao da je primetila promenu u mom
raspoloenju. "Rekapitulacija te je dovoljno ispraznila da deo ove energije ve
polako prodire u tvoje telo. Osea se prijatno zato to zna da je zemlja majka
svih stvari." Prela je rukama preko reda biljaka. "Sve dolazi iz zemlje. Zemlja
nas hrani i neguje; a kada umremo naa tela joj se vraaju." Za trenutak je
zautala a onda je dodala, "Naravno, u sluaju da ne uspemo da izvrimo veliki
prelazak."
"Hoe da kae da postoji ansa da ne umremo?" upitala sam je. "Da ne
preteruje malo, Klara?"
"Svi imamo ansu da budemo slobodni," ree tiho, "ali to zavisi od svakoga od
nas ponaosob da li emo je zgrabiti i pretvoriti u stvarnost."
Objasnila mi je da time to uvamo energiju, moemo da razbijamo ranije
stvorene pojmove o svetu i telu, i na taj nain napravimo prostor u naem
skladitu i za druge mogunosti. ansa da se ne umre je jedna od tih mogunosti.
Rekla je da su najbolje objanjenje ove krajnje neobine alternative ponudili
mudraci drevne Kine. Oni su tvrdili da je izvodljivo da se neija lina svest ili Te,
svesno povee sa sveobuhvatnom sveu ili Taom. Kada nastupi smrt,
individualna svest se ne raspruje, kao u sluaju obine smrti, ve se iri i
ujedinjuje sa veom celinom.
Potom je rekla da mi je rekapitulacija koja se odigrala u peini poput neke
aure omoguila da skupim i sauvam energiju. Sada je bilo potrebno da
upotrebim tu energiju da bih ojaala svoju vezu sa apstraktnom silom koja se
naziva duh.
"Zato je neophodno da obrauje batu i upija njenu energiju kao i energiju
sunca," ree. "Sunce daruje zemlji svoju energiju i utie na to da stvari rastu. Ako
dopusti sunevoj svetlosti da prodre u tvoje telo i tvoja energija e se takoe
uveati."
Klara mi je rekla da operem ruke u kofi sa vodom i da sednem na panj pored
istine izvan ograenog dela bate, jer e mi pokazati kako da ponem da
usmeravam svoju panju na sunce. Rekla je da bi uvek trebalo da nosim eir
sa irokim obodom da bih zatitila glavu i lice. Takoe me je upozorila da
nikad ne radim ni jedno prenoenje disanja koje e mi pokazati due od
nekoliko minuta.

"Zato se to zove prenoenje disanja?" upitala sam.

"Zato to je unapred uspostavljena namera ovih postupaka da se prenese
energija sa daha do podruja na koji elimo da usredsredimo svoju panju. To
moe da bude organ u telu ili neki energetski kanal ili ak misao ili seanje, kao
to je sluaj sa rekapitulacijom. Ono ta je bitno je to da se energija prenosi, i na
taj nain se ispunjava unapred ustanovljena namera: rezultat je ista magija,
zato to sve to izgleda kao da je izniklo ni iz ega. Iz tog razloga ove pokrete i
udisaje nazivamo magijskim prenoenjem."
Klara mi je pokazala kako da se suoim sa suncem zatvorenih oiju a potom
da duboko udahnem kroz usta i uvuem sunevu topolotu i svetlost u stomak.
Trebalo je da je tamo drim to je due mogue, a potom da progutam i
konano da izdahnem preostali vazduh.
"Zamisli da si suncokret." alila se. " Uvek kada die dri lice okrenuto u
pravcu sunca. Suneva svetlost puni dah energijom. Zato obavezno udahni
vazduh punim pluima. Uradi ovo tri puta."
Objasnila mi je da se pri ovoj vebi, energija sunca automatski iri celim
telom. Ali mi bismo mogli namerno da aljemo lekovite suneve zrake do bilo
kojeg podruja tela, tako to emo dodirnuti taku do koje elimo da poaljemo
energiju, ili da jednostavno koristimo svest da bismo usmerili energiju do nje.
"U stvari, kada si tako dobro uvebala ovu vebu disanja, nije ti potrebno da
vie koristi ruke. Moe samo da vizualizuje suneve zrake koji direktno klize
do odreenog dela tela."
Predloila mi je da udahnem tri puta na ovaj nain ali ovog puta kroz nos i da
vizualizujem svetlost koja klizi niz moja lea i tako puni energijom kanale du
kime. Na taj nain, sunevi zraci e mi preplaviti celo telo.
"Ako hoe sasvim da izbegne disanje kroz nos ili usta, moe da udie
direktno stomakom, pluima ili leima. ak moe da sprovede energiju kroz
telo preko stopala." Rekla mi je da se usredsredim na donji deo stomaka, na
taku koja se nalazi odmah ispod pupka, i da diem oputeno sve dok ne osetim
kako se obrazuje veza izmeu mog tela i sunca.
Dok sam udisala pod njenim vodstvom, oseala sam kako mi unutranjost
stomaka postaje toplija i ispunjena svetlou. Posle izvesnog vremena, Klara mi
je rekla da vebam disanje u sprezi sa drugim delovima teia. Dodirnula je elo u
taki izmeu oiju. Kada sam usredsredila panju na to mesto, u glavi mi zasija
neka uta svetlost. Klara mi ree da upijem to je vie mogue suneve vitalnosti tako to u zadrati dah, a potom pre nego to izdahnem, zakolutati
oima u pravcu skazaljke na satu. Uradila sam kako mi je objasnila i uta
svetlost se pojaala.
"Sada ustani i pokuaj da die leima," rekla mi je i pomogla da skinem jaknu.

Okrenula sam se leima u pravcu sunca i pokuala da smestim panju na razne

centre na koje mi je dodirom ukazivala. Jedan je bio izmeu lenih lopatica, a
drugi na potiljku. Dok sam disala, vizualizirajui sunce na svojim leima, osetila
sam kako mi se toplota pomera gore dole niz kimu a potom kako hrli u glavu.
Tako mi se zavrtelo u glavi da sam gotovo izgubila ravnoteu.
"Bie dosta za danas," ree Klara, pruajui mi jaknu.
Sela sam sa oseanjem vrtoglavice kao da sam se napila tek toliko da mi bude
prijatno.
"Suneva svetlost je ista mo," ree Klara. "Konano to je najintenzivnija
sakupljena energija koja postoji."
Objasnila mi je kako jedna nevidljiva energetska linija izbija direktno iz
naeg temena i prua se nagore prema carstvu ne-bia. Ona takoe moe i da se
sputa iz carstva ne-bia nadole u nas preko otvora na samom temenu.
"Ako vie voli, moe da je nazove linijom ivota koja nas spaja sa jednom
silnijom sveu. Ako se sunce koristi na pravi nain, puni ovu liniju i pokree je u
akciju. Iz tog razloga teme glave uvek mora da bude zatieno."
Klara mi je rekla kako e mi pre nego to se vratimo u kuu pokazati jo
jedan moni magijski postupak, prenoenje koje ukljuuje itav niz pokreta
tela. Objasnila mi je da mora da bude izveden u jednom jedinom nizu, snano,
precizno i graciozno ali ne i sa naprezanjem.
"Ne mogu da u tebi izazovem dovoljno snanu potrebu da veba ova
prenoenja koja sam ti pokazala. Oni su nezamenljivi pratioci rekapitulacije. to
se mene tie, ovaj je udesan. Posmatraj me paljivo. Pokuaj da vidi mog
dvojnika."
"Koga da vidim?" upitah panino. Plaila sam se da u da propustim neto
od kljunog znaaja i da ne znam ta da mislim o tome ak i ako to budem
videla.
"Gledaj mog dvojnika," ponovila je, paljivo izgovarajui rei. "To je kao
dupla ekspozicija. Ima dovoljno energije da zajedno sa mnom nameri rezultat
ovog magijskog prenoenja."
"Ali reci mi ponovo, Klara, kakav je taj rezultat?"
"U dvojniku. U eterinom telu. Pandanu naeg fizikog tela, ve bi morala da
zna, ili bar da posumnja da ono nije puka pojekcija misli."
Pomerila se do jedne ravnine i stala skupljenih nogu sa rukama na bokovima.
"ekaj, Klara! Sigurna sam da nemam toliko energije da bih videla to o emu
govori, jer nemam nikakvu predstavu o tome."

"Nema nikakvog znaaja da li ima predstavu ili ne. Samo paljivo

posmatraj, mogue je da ja imam dovoljno moi za obe da mogu da namerim
svog dvojnika."
Najgipkijim pokretom koji sam ikada videla da je izvela, stavila je ruke preko
glave, sa dlanovima koji se dodiruju kao pri molitivi. Potom je telo izvila
unazad, formirajui elegantni luk sa rukama ispruenim iza sebe gotovo do
zemlje.
Brzim pokretom se okrenula bono na levu stranu i ve istog trenutka videla
sam je kako se savija unapred takorei dodirujui tlo. I pre no to sam uspela da u
udu bilo ta da kaem, naglim pokretom se vratila i ponovo izvila telo unazad u
gracioznom luku.
Tako se okretala napred i nazad jo dva puta kao da eli da mi prui priliku da
vidim njene nezamislivo brze i graciozne pokrete ili da moda vidim njenog
dvojnika. U jednom tenutku, izgledala mi je kao magliasta kontura, kao da je
fotografija sa duplom ekspozicijom u prirodnoj veliini. Za tren, videla sam kako
se pomeraju dve Klare, jedna za drugom u razmaku od najmanjeg delia
sekunde.
Bila sam potpuno zbunjena onim to sam videla, to sam kad sam malo
porazmislila, mogla da objasnim optikom varkom koja je prouzrokovana
brzinom pokreta. Ali, u dubini due, sam znala da su moje oi videle neto
neverovatno. Imala sam dovoljno energije da eliminiem zdrav razum i dopustim
da prodre jedna nova mogunost.
Klara je zavrila sa svojom izvanrednom akrobatikom, prila mi i stala pored
mene a nije bila ni najmanje zadihana. Objasnila mi je kako ovaj magijski
postupak omoguuje telu da se sjedini sa svojim dvojnikom u carstvu ne-bia, ija
ulazna vrata lebde u predelu iznad glave i malo iza nje.
"Kada se sagnemo unazad sa ispruenim rukama, stvaramo most," ree Klara.
"I poto su telo i njegov dvojnik kao dva kraja duge, moemo da namerimo
da se spoje."
"Postoji li neko posebno doba dana kad bi trebalo da uvebavam ovaj
postupak?" upitala sam.
"Ovo je magijski postupak sumraka," rekla mi je. "Ali mora da poseduje
mnogo energije i da bude izuzetno smirena da bi ga izvela. Sumrak pomae
da se smiri i daje ti dodatni energetski podstrek. Iz tog razloga je kraj dana
najpovoljnije vreme da se izvede."
"Da pokuam sada?" upitah. Kada me je sumnjiavo pogedala rekla sam joj da
sam kao dete vebala gimnastiku i da gorim od elje da pokuam.

"Nije stvar u tome da li si u detinjstvu vebala gimnastiku ve da li si sada

dovoljno smirena," odgovorila je Klara.
Odgovorila sam joj da ne mogu biti smirenija. Klara se nasmejala s nevericom,
ali mi je rekla da pokuam i da e me nadgledati da ne bih neto slomila u sluaju
da preteram sa izvrtanjima.
Stala sam na zemlju, savila kolena i poela da pravim most. Meutim u
trenutku kad sam dola do izvesne take, povukla me je zemljina tea i
nespretno sam pala na zemlju.
"Nisi ni blizu toga to se zove biti smiren," ljubazno zakljui Klara dok mi je
pomagala da ustanem. "ta te mui, Taia?"
Umesto da odgovorim na njeno pitanje, upitala sam je da li mogu ponovom da
pokuam. Ali, ovog puta sam imala vie problema nego ranije. Sigurna sam da su
me moje mentalne i emotivne brige izbacile iz ravnotee. Znala sam da su zahtevi
linosti, kao to je Klara rekla, uasni; oduzeli su mi svu panju i nisam videla
drugog reenja nego da se poverim Klari o tome ta me je muilo. Rekla sam joj
da me najvie brine to to sam u rekapitulaciji dola do mrtve take.
"Usled ega?" upita me Klara.
Priznala sam da je stvar u mojoj porodici. "Sada sam sasvim sigurna da ne
mare za mene," rekoh tuno. "Ne mogu da kaem da u to i ranije nisam
sumnjala, jesam i bila sam besna zbog toga. Ali sada kada sam se osvrnula na
svoju prolost, ne mogu da se ljutim na nain na kojim sa to ranije radila. Zbog
toga ne znam ta da radim."
Klara me je kritiki odmerila, pomerivi glavu unazad da bi me celu videla. "U
emu je tu problem?", pitala se. "Rekapitulirala si i otkrila da ne mare za tebe.
To je dobro! Ja tu ne vidim nikakav problem."
Iritirao me je njen leerni ton. Oekivala sam da pokae, ako ne saoseanje,
onda barem razumevanje ili neku mudru opasku.
"Problem je u tome," rekoh otvoreno, na ivici suza, "to ne znam ta u. Znam
da moram jo dublje da rekapituliram, ali ne mogu. Jedino to mi pada na pamet
je to da ne mare za mene a ja ih volim."
"ekaj, ekaj. Zar nisi rekla da ih mrzi? Jasno se seam..."
"Da rekla sam, ali nisam znala ta govorim. U stvari, volela sam ih, brau
takoe. Tek sam kasnije poela da ih prezirem, ali to je bilo mnogo kasnije. Ne
dok sam bila dete. Dok sam bila dete, htela sam da obraaju panju na mene, da
se igraju sa mnom."
"Razumem ta hoe da kae," ree Klara, klimnuvi glavom. "Hajde da
sednemo i razmotrimo celu stvar."

Ponovo smo sele na panj.

"Kako ja to vidim, tvoj problem vue koren iz jednog obeanja koje si dala kao
dete. Stvarno si neto obeala dok si bila dete, zar ne, Taia?" upita me,
gledajui me pravo u oi.
"Ne seam se da sam davala ikakva obeanja," rekoh iskreno.
Prijateljskim tonom Klara je navela mogunost da se moda ne seam toga
zato to sam bila vrlo mala kada sam ga dala, ili da se vie radi o oseanju nego o
obeanju koje je formulisano sa tako mnogo rei. Klara mi je objasnila, da se kao
deca esto zavetujemo a da se posle oseamo obavezani tim zavetima, mada ih se
vie ni ne seamo.
"Takvi impulsivni zaveti mogu da nas staju slobode," objasnila je Klara.
"Ponekad oseamo obavezu zbog besmislene detinjaste odanosti ili
zavetovanja na besmrtnu venu Ijubav."
Rekla je da postoje trenuci u ivotu svakog oveka, posebno u ranom
detinjstvu, kada toliko eznemo za neim da automatski na to fiksiramo svu nau
nameru, koja kada se jednom fiksira, ostaje tu sve dok ne ispunimo elju. Dalje
je razvila ovu misao time to je skrenula panju na to da zaveti, zakletve i
obeanja vezuju nau nameru, tako da su, sve vreme, naa dela, oseanja i misli
neprestano usmereni prema ispunjenju ili odravanju ovih obeanja bez obzira
da li se seamo da smo ih izrekli ili ne.
Posavetovala me je da se za vreme rekapitulacije setim svih obeanja koja
sam u ivotu dala, posebno onih brzopletih ili datih iz neznanja ili pogrenog
rasuivanja. Jer u sluaju da svesno ne otklonim nameru sa njih, ona se nikada
nee slobodno razvijati da bi nala izraaja u sadanjosti.
Pokuala sam da uradim ono to mi je rekla, ali mozak mi je bio u stanju
potpune konfuzije. Iznenada se setih jedne scene iz ranog detinjstva. Mora da
sam tada imala oko est godina. elela sam da se sklupam pored majke ali me
je ona odgurnula rekavi da sam ve velika da se tako mazim i poslala me da
pospremim svoju sobu. Meutim, moj najmladi brat koji je bio etiri godine
stariji od mene, bio bi uvek priljubljen uz nju.Tada sam se zaklela da nikada vie
neu voleti ni pribliiti se ni jednom od njih. I od tog dana, uvek bih ostajala
verna obeanju tako to sam se potpuno otuila od njih.
"Ako je istina da te nisu voleli," ree Klara, "onda je to tvoja sudbina da te
porodica ne voli. Prihvati to! Pored toga, kakve to sada ima veze da li su te voleli
ili ne?"
Ipak je imalo veze, ali to nisam rekla Klari.
"I ja sam imala problem vrlo slian tvome," nastavi Klara da pria." Uvek mi
je bilo jasno da sam debela, jadna devojica bez prijatelja, ali putem

rekapitulacije otkrila sam da me je majka, od dana kad sam se rodila, namerno

hranila tako da se ugojim. Smatrala je da debela devojka nikada nee otii od
kue ielela je da joj celog ivota budem slukinja."
Bilo mi je uasno kad sam to ula. To je bilo prvi put da mi Klara otkriva neto
iz svoje prolosti.
"Otila sam svom uitelju, koji je nesumnjivo bio najvei uitelj koga ovek
ikada moe da stekne, da mi da savet u vezi sa ovim problemom. I on mi je
rekao, "Klara, saoseam sa tobom, ali gubi vreme zato to je to bilo tada: a
sada je sada. A sada ima vremena samo za slobodu."
"Vidi, iskreno sam mislila da mi je majka unitila ivot. Bila sam debela i
nisam mogla da se obuzdam u jelu. Trebalo mi je dugo vremena da to
shvatim." To je bilo tada. A sada ima vremena samo za slobodu."
Klara je na trenutak zautala kao da eli da se efekat njenih rei usadi u mene.
"Ima vremena samo da se bori za svoju slobodu, Taia," ree mi gurnuvi me
laktom, "Sada postoji samo sada."

XI
je vee a ja sam gajila sve vee zebnje u pogledu zavravanja svog
Padalo
zadatka. Klara me je zamolila da grabuljama prikupim lie sa proplanka iza
kue i da donesem kamenje iz potoka i da napravim granicu du obe strane staze
koja vodi iz povrtnjaka do zadnjeg dela dvorita. Prikupila sam lie a onda sam
uurbano omeivala stazu kamenjem iz potoka kada Klara naie da proveri kako
mi ide posao.
"Stavlja kamenje bez ikakvog reda," ree bacivi pogled na stazu."I jo nisi
prikupila lie. ta si radila celo poslepodne, opet sanjarila?"
Na moj uas, neoekivani nalet vetra je razbacao lie sa uredne gomile pre
nego to sam stigla da ga skupim u korpu.
"Staza izgleda sasvim dobro," rekoh u odbrani. "A to se tie lia, pa, ta sam
ja kriva kada ga je vetar razbacao?"
"Kada tei savrenoj formi 'sasvim dobro' nije dovoljno dobro," prekide me
Klara." Trebalo bi da si do sad ve nauila da je spoljanja forma u stvari izraz
naeg unutranjeg stanja."
Rekla sam joj da ne razumem kako reanje tekog kamenja moe da bude
bilo ta drugo nego kuluenje.
"To je zato to sve to radi radi samo da to otalja," uzvratila mi je. Prola je
pored kamenja koja sam poreala i odmahnula glavom. "Kao da si ovo
kamenje bacila a da nisi uopte razmiljala o tome gde ono u stvari treba da se
stavi."
"Poeo je da pada mrak i nisam imala dovoljno vremena," objasnila sam joj.
Nisam bila raspoloena da vodim dugake rasprave o estetici ili kompoziciji.
Pored toga, imala sam utisak da zahvaljujui svojim asovima umetnosti, znam
vie o kompoziciji od Klare.
"Postavljanje kamenja je isto kao vebanje kung-fua," ree Klara. " Vano je
kako neto uradimo a ne kako brzo i koliko smo neega uradili."
Protresla sam zglobove ne bih li opustila zgrene prste. "Misli da je noenje
kamenja sastavni deo uenja borilakih vetina?" upitah iznenadeno.
"A ta ti misli da je kung-fu?" uzvratila mi je.
Posumnjala sam da hoe da me uhvati ovim pitanjem u zamku, pa sam za
trenutak oklevala, traei pravi odogovor. "To je skup tehnika borilakih
vetina," rekoh samouvereno.
Klara odmahnu glavom. "Prepustiti Taii da doe do pragmatinog
odgovora," ree uz smeh.

Sela je na jednu od pletenih stolica na rubu dvorita odakle smo imale dobar
vidik na stazu. Stutila sam se na stolicu pored nje. Kada sam se udobno
smestila, oslanjajui noge na ivicu ogromne keramike saksije, Klara je poela
da mi objanjava da je termin 'kung-fu' izveden iz udruivanja dva kineska
karaktera, od kojih jedan znai 'posao obavljen posle izvesnog vremena,' a drugi
'ovek.' Udruena, ova dva karaktera se odnose na ovekovo nastojanje da se
usavri kroz neprestani trud. Rekla je kako bilo da upranjavamo vebe forme,
razmetamo kamenje ili skupljamo lie, uvek izraavamo unutranje stanje
kroz dela.
"Stoga, usavriti svoja dela znai usavriti sebe," ree Klara. "To je pravo
znaenje kung-fua."
"Ali ipak, ne vidim vezu izmeu rada u bati i vebanja kung-fua," rekoh.
"Onda mi dopusti da ti to natenane protumaim," odgovori sa preuvelianim
tonom strpljenja u glasu.
"Rekla sam ti da prenese kamenje iz potoka zato to e penjanje uzbrdo sa
dodatnim optereenjem razviti tvoju unutranju stranu."
Izazvala je u meni oseaj krivice. Nain na koji me je pogledala kada mi je
rekla da moram da radim vebe disanja svakodnevno, govorio mi je da zna da
ih ne radim savesno.
"Ono to ui ovde sa mnom u Kini bi bilo ono to oni nazivaju unutranji
kung-fu, ili nei-kung. Unutranji kung-fu koristi kontrolisano disanje i kruenje
energije da bi se ojaalo telo i povealo zdravlje; dok spoljanje borilake
vetine, kao to je karate kome su te poduavali tvoji japanski uitelji pa i neke
forme koje sam ti pokazala, usredsreduju se na razvijanje miia i brzo
reagovanje tela u kome se energija oslobaa i usmerava izvan nas."
Klara mi je objasnila da su unutranji kung-fu upranjavali kineski kalueri
mnogo pre nego to su usavrili spoljanje ili vrste stilove borbe koji je danas
popularno poznat kao kung-fu.
"Ali shvati sledee," nastavila je Klara da govori. "Bez obzira na to da li ui
borilake vetine ili disciplinu kojoj sam te ja poduavala, cilj ove obuke je da se
usavri tvoje unutranje bie tako da moe da transcendira svoju spoljnu formu
da bi ostvarilo apstraktni let."
Obuze me oseanje potitenosti kao da me je okruio neki tmuran oblak.
Ponovo me je hvatalo uobiajeno oseanje gubitnitva. ak i ako budem radila
vebe disanja kako mi je Klara predloila, oseala sam da nikada neu uspeti u
tome to Klara eli da uspem, pa ma ta to bilo. Nisam ak ni znala ta znai
veliki prelazak, a da ne govorimo o njegovoj stvarnoj mogunosti.
"Imala si mnogo strpljenja svih ovih meseci," ree Klara, potapavi me po
ramenu kao da osea moju potrebu za podrkom. "Nikada me nisi zapitkivala u

vezi sa mojim neprestanim insinuacijama o tome kako te poduavam magiji kao

formalnoj disciplini."
Videla sam savrenu priliku da je pitam neto to mi se vrzmalo u glavi jo od
prvog puta kada je upotrebila tu re. "Zato naziva tu formalnu disciplinu
magijom?" upitah.
Klara me pogleda kroz trepavice. Izraz njenog lica bio je sam po sebi ozbiljan.
"Teko je to rei. Nisam rada da o tome raspravljam zato to ne elim da stvar
nazivam pogrenim imenom i da te uplaim," odgovori. "Meutim, smatram da
je dolo vreme da o tome govorim. Ali prvo mi dopusti da ti ispriam neto vie
o ljudima drevnog Meksika."
Klara se nagla prema meni i dubokim glasom ree kako je narod prehispanskog
Meksika mnogostruko slian drevnim Kinezima. Moda je to zbog toga to
verovatno imaju isto poreklo, imaju i slian pogled na svet. Drevni meksiki
Indijanci, su meutim bili u maloj prednosti, zato to je svet u kome su iveli bio
u prelaznoj fazi. Zbog toga su postali veoma eklektini i radoznali u pogledu svih
aspekata postojanja. eleli su da shvate svemir, ivot, smrt i dijapazon ljudskih
mogunosti u smislu svesti i percepcije. Velika potreba za znanjem dovela ih je
do aktivnosti koje su ih dovele do nezamislivih nivoa svesti. Napravili su
podrobne opise svojih aktivnosti i oznaili polja koja su ove aktivnosti otkrile.
Oni su ovu tradiciju prenosili od generacije do generacije, ali uvek prekirivenu
velom tajne.
Gotovo bez daha od uzbuenja ili moda od uenja, Klara privede svoju
priu o drevnim Indijancima kraju tako to je rekla da su oni stvarno arobnjaci.
Zurila je u mene iroko otvorenih oiju. Zenice su joj bile ogromne u sumraku.
Poverila mi je injenicu da njen uitelj, meksiki Indijanac, poseduje potpuno
znanje tih drevnih postupaka i da ju je on nauio.
"Da li su to ti postupci kojima me poduava, Klara?" upitah je sa istim
uzbuenjem. "Rekla si da su drevni arobnjaci koristili kristale kao oruje i da
su magijski postupci mono sjedinjeni sa njihovom namerom, i da je
rekapitulacija nastala takoe u stara vremena. Da li to znai da ja uim
magiju?"
"To je delimino tano. Ali za sada bolje je da ne misli na injenicu da su
ovi postupci magija."
"Zatone?"
"Zato to nas zanima neto van onih neuobiajenih, ezoterikih rituala i
bajanja ovih drevnih arobnjaka. Vidi, mi verujemo da su ovi bizarni postupci i
opsesivno traganje za moi rezultirali samo znatnijim poveanjem linosti. To
je pravi orsokak jer nikada ne vodi do potpune slobode. A to je ono to elimo
da postignemo. Opasnost lei u tome to moe lako da nas zanese ud tih
arobnjaka."

"Ja se ne bih zanela," uveravala sam je.

"Stvarno ne mogu vie nita da ti kaem u ovom trenutku," ree razdraeno.
"Ali kako bude odmicala u uenju saznae mnogo toga"
Osetila sam se izneverenom i uno izrazila svoje negodovanje. Optuila sam je
da se namerno igra sa mojim mislima i oseanjima, ostavljajui me samo sa
deliima informacija koje su zagolicale moju radoznalost i obeanjima da e se sve
razjasniti u nekoj neodreenoj budunosti.
Klara je u potpunosti ignorisala moje negodovanje. Ponaala se kao da nita
nisam rekla. Ustala je, otila do gomile kamenja, podigla jedan sa lakoom kao da
je od stiropora. Posle kraeg kolebanja na koju stranu da se okrene, postavila je
kamen na ivicu staze. Potom
je namestila jo dva kamena veliine fudbalske lopte sa obe strane staze.
Kada je bila zadovoljna mestom na koje ih je postavila odmakla se da proceni
efekat koji ostavljaju. Morala sam da priznam da je batenska staza, glatko sivo
kamenje koje je postavila i ipkasto zeleno lie biljaka sainjavalo izuzetno
skladnu kompoziciju.
"Vana je gracioznost kojom se manipulie stvarima," podsetila me je Klara,
podignuvi jo jedan kamen. "Tvoje unutranje stanje odraava u nainu na koji
se kree, razgovara, jede ili postavlja kamenje. Nije bitno ta radi , sve dok
svojim postupcima sakuplja energiju i pretvara je u mo."
Na trenutak, Klara je zurila u stazu kao da razmatra gde da stavi sledei kamen
koji je drala u rukama. Kada je nala pogodno mesto, paljivo ga je spustila i
neno potapala.
"Kao umetnica, trebalo bi da zna da kamenje treba da stavi tamo gde za
njih postoji ravnotea, a ne tamo gde je tebi najlake. Naravno, da te proima
mo, mogla bi da ih stavi bilo gde, i rezultat bi uvek bio lepota sama. Prava svrha
vebe postavljanja kamenja je da bi se ba ovo razumelo."
Sudei po njenom glasu i mom runom eratikom rasporedu kamenja, znala
sam da jo jedanput nisam uspela da izvrim zadato. Osetila sam stranu
potitenost.
"Klara, ja nisam umetnica. Ja sam samo ak. U stvari, bivi ak. Napustila sam
umetniku kolu pre godinu dana. Volim da verujem da sam umetnica,
meutim ja sam niko i nita."
"To je sluaj sa svima nama," podseti me Klara.
"Znam, ali ti si niko i nita na tajnovit i moan nain a ja sam ogranieno,
glupo i nitavno nita. Nisam ak u stanju da postavim gomilu glupavog
kamenja. Ne postoji nita..."

Klara me unu rukom po ustima. "Ni rei da vie nisi rekla," opomenula me
je. "Ponovo ti kaem. Pazi ta glasno govoris u ovoj kui. Posebno kada je
sumrak!"
Skoro da se smrklo i sve je bilo potpuno mirno do tog stupnja da je bilo
jezovito. Nije se uo cvrkut ptica. Sve se utialo; ak je i vetar koji je bio tako
dosadan kada sam ranije pokuavala da prikupim lie, sada utihnuo.
"Ovo je doba bez senki," proapta Klara. "Hajde da sedimo ispod ovog drveta i
vidimo da li moemo da prizovemo svet senki."
"ekai malo, Klara," rekoh glasnim apatom koji se graniio sa
drekom. "ta e da mi uradi?" Oseala sam talase usplahirenosti
koji mi stvaraju greve u stomaku i uprkos hladnoi, elo mi je bilo
vlano.
"
Klara me tada otvoreno upita da li sam vebala disanje i magijske postupke
kojima me je nauila. elela sam vie od bilo ega da joj kaem da jesam ali to bi
bila la. Istina je bila da sam ih jedva vebala, tek toliko da ih ne zaboravim, poto
mi je rekapitulacija oduzimala svu raspoloivu energiju i nije mi ostavljala
vremena ni za ta drugo. Nou sam bila isuvie umorna da bih bilo ta radila pa
sam ila na spavanje.
"Nisi ih redovno radila, jer da jesi sada ne bi bila u ovom jadnom stanju," ree
Klara, naginjui se blie meni. "Drhti kao prut. Postoji jedna tajna kad su u
pitanju postupci i vebe disanja kojim sam te nauila, zbog ega mogu da
budu bezvredni."
"ta je to?" promucah.
Klara me je lagano udarila po glavi. "Moraju da se vebaju svakodnevno,
inae nemaju nikakvu vrednost. Ne bi ti palo napamet da ne jede ili ne pije
vodu, zar ne? Vebe koje sam ti pokazala su ak vanije od hrane i vode."
Rekla je ta je htela. Zavetovala sam se u sebi da u ih raditi svake veeri pre
spavanja i ponovo ujutro im ustanem pre nego to odem u peinu.
"Ljudsko telo ima dodatni energetski sistem koji se aktivira kada smo pod
stresom," objanjavala je Klara. "A stres se uvek javlja kada u neemu
preteramo. Kao to si ti sada preterano zabrinuta samom sobom i svojim
radnjama. Zato je jedno od osnovnih pravila umea slobode je da se izbegavaju
preteranosti."
Rekla mi je da su pokreti koje me je uila, bilo da ih naziva disanjem ili
magijskim postupcima, bitni zato to operiu neposredno na rezervnom sistemu
a razlog to se mogu nazvati nezamenjljivim postupcima lei u tome to
doputaju dodatnoj energiji da ue i prode kroz nae rezervne staze. Tada, kada
smo pozvani da delamo umesto da se punimo stresom, postajemo snaniji i
posedujemo viak energije za izvrenje vanrednih zadataka.

"Sada, pre nego to prizovem svet senki, pokazau ti jo dva nezamenjljiva

magijska postupka koja kombinuju disanje i pokrete. Radi ih svakodnevno i
nee se umarati niti razboljevati, ali e imati puna vika energije za svoju
nameru."
"Za ta?"
"Za svoju nameru," ponovi Klara. "Za nameru rezultata svega to radi. Zar se
ne sea?"
Uhvatila me je za ramena i okrenula tako da sam gledala u pravcu severa.
"Ovaj pokret je od izuzetnog znaaja za tebe, Taia, zato to su ti plua
oslabila od preteranog plakanja. itav ivot proveden u saaljevanju sebe je
sigurno uzelo danak tvojim pluima."
To to je rekla privuklo je moju panju. Posmatrala sam kao savija kolena i
zglobove i zauzima poziciju koja se u borilakim vetinama naziva 'pravi konj'
zato to simulira sedei poloaj jahaa na konju, pomalo zgrbljenog i sa potpuno
rairenim nogama.
Kaiprst leve ruke joj je bio okrenut prema dole dok su joj ostali prsti bili
savijeni u drugom prljenu. Kad je poela da udie, polagano ali snano
okrete glavu udesno, to je vie mogla, i levom rukom napravila kruni pokret u
ramenom zglobu iznad glave pa do punog kruga sve do lea, da bi se konano,
peem leve ruke oslonila na repnu kost. U isto vreme je obmotala desnu ruku
oko struka prema leima i stavila desnu pesnicu preko nadlanice leve ruke,
pridravajui je savijenim desnim runim zglobom.
Koristei desnu pesnicu, gurala je levu ruku du kimenog stuba i sa
podboenim levim laktom zavrila udisaj. Zadrala je dah do broja sedam i
oslobodila pritisak sa leve ruke, spustivi je ponovo do repne kosti i okreui je
opet u ramenom zglobu tano iznad glave pa prema prednjem delu da bi zavrila
sa peem levog dlana oslonjenim na pubinoj kosti. U isto vreme je desnom
rukom obujmila struk u pravcu torza i stavila desnu pesnicu na nadlanicu leve
ake, gurnula levom rukom stomak nagore dok je zavravala izdisaj.
"Uradi ovaj pokret jo jednom levom rukom i jo jednom desnom rukom," rekla
je. "Na taj nain e drati obe strane u ravnotei.
Da bi to pokazala, ponovila je iste pokrete, menjajui ruke i ovog puta
okrenuvi glavu u levu stranu.
"Sada probaj ti, Taia," ree, i izmakla se da bi mi napravila prostora da
napravim kruni pokret rukom unazad.
Ponovila sam njene pokrete. Kako sam zamahnula levom rukom unazad, osetila
sam bolno zatezanje du unutranje strane ispruene ruke, koje se kretalo sve
od prsta do pazuha.

"Opusti se i pusti da energija daha tee tvojom rukom i da izae kroz jagodicu
kaiprsta. Dri ga ispravljeno a ostale prste savij. Na taj nain e otkloniti bilo
kakav zastoj energije du staza ruke."
Bol je postajao ak otriji dok sam gurala savijenu ruku uz lea. Klara je
primetila bolni izraz na mom licu.
"Nemoj previe da gura," opomenula me je, "inae moe da istegne
tetive."
Kada sam izvela pokret desnom rukom osetila sam kako me neto pee u
miiima butina zbog poloaja sa savijenim kolenima i zglobovima. Iako sam
svakog dana stajala u istom poloaju vebajui kung-fu, noge kao da su mi
vibrirale usled proticanja elektrine struje kroz njih. Klara mi predloi da ustanem
i nekoliko puta protresem nogama ne bih li otklonila napetost u miiima.
Klara je posebno skrenula panju na to da pri ovom magijskom postupku,
kruenje i guranje rukama nagore zajedno sa disanjem, pokree energiju do
organa u grudima i krepi ih. Stimulie duboke, naglaene centre koji retko da se
ikada aktiviraju. Okretanje glave stimulie rad lezda u vratu a takoe otvara i
energetske prolaze do zadnjeg dela glave. Objasnila je da kad bi se ovi centri
aktivirali i hranili energijom dobijenu disanjem, mogli bi da rasvetle tajne koje
prevazilaze nau matu.
"Za sledei magijski postupak mora da stoji skupljenih stopala i da gleda
pravo ispred sebe kao da stoji ispred vrata koja treba da otvori."
Rekla mi je da podignem ruke do nivoa oiju i da zgrim prste kao da ih
stavljam u kvake sa udubljenjem koje se otvaraju u sredini.
"Otvorie pukotinu u energetskim linijama sveta," objasnila je. "Zamisli te
linije kao krute vertikalne ice koje pred tobom obrazuju paravan. Sada zgrabi
vlakna i razgrni ih to snanije moe. Razgri ih sve dok otvor ne bude dovoljno
velik da moe da prode kroz njega."
Rekla mi je da kada definitivno napravim taj otvor, iskoraim levom nogom a
potom da se hitro, koristei levu nogu kao oslonac, okrenem za sto osamedeset
stepeni suprotno pravcu skazaljke na satu i da se okrenem u pravcu iz koga
sam dola. Tako to sam se okrenula na ovaj nain, energetske linije koje sam
poupala su se obavile oko mene.
Da bih se vratila, moram da ponovo otvorim linije tako to u ih razgrtati na isti
nain kao i ranije, pa potom da iskoraim desnom nogom i da se brzo okrenem
za sto osamdeset stepeni u pravcu kazaljke na satu i to u trenutku kada
zakoraim. Na ovaj nain bih se odmotala i ponovo bih gledala u pravcu iz koga
sam i zapoela magijski postupak.
"Ovo je jedan od najmonijih i najtajnovitijih magijskih postupaka koji
postoje," Klara mi je skrenula panju. "Pomou njega moemo da otvaramo

vrata razliitih svetova, pod uslovom da smo uskladitili viak unutranje energije
i da smo u stanju da shvatimo nameru postupka."
Njen ozbiljni glas i izraz lica me je naterao da mi bude nelagodno. Nisam znala
ta da oekujem ako uspem da otvorm ta nevidljiva vrata. Na kraju mi je
odseno dala neka poslednja uputstva.
"Kada ude kroz otvor, telo e ti biti teko, napeto a noge kao da su ti prikovane
za tlo. Ali kada ue i okrene se, osetie se lagano i vazduasto, kao da lebdi.
Tada snano izdahni dok se bude probijala kroz otvor, potom udahni polako ali
duboko, potpuno punei plua energijom koja dolazi iza paravana."
Izvela sam ovaj postupak nekoliko puta a Klara me je nadgledala. Ali imala
sam oseaj da se pokreem samo kroz spoljanji prostor; nisam mogla da
osetim energetska vlakna koja obrazuju paravan o kome je Klara govorila.
"Ne vue vrata dovoljno snano," Klara me je ispravljala. "Koristi svoju
unutanju energiju, ne samo rune miie. Izbaci ustajali vazduh i uvuci stomak
dok se bude probijala. Kada prode, udahni onoliko puta koliko moe, ali budi
na oprezu. Nemoj da ostane due nego to ti je to potrebno."
Skupila sam svu svoju snagu i zgrabila vazduh. Klara je stajala iza mene,
drala me za prednji deo ruku i povukla ih snano ustranu. Tog trenutka sam
osetila kao da se otvaraju neka klizea vrata. Izdiui snano, probijala sam se
kroz njih ili bolje reeno Klara me je gurnuvi me otpozadi gurala napred. Setila
sam se da treba da se okrenem i duboko udahnem, ali na trenutak sam se uplaila
da neu znati kada da izaem. Klara je to osetila i rekla mi kada da prestanem sa
disanjem i da izaem.
"to vie sama bude vebala ovaj postupak, nauie da ga savreno
izvede. Ali budi oprezna. Razne stvari mogu da se dese kada jednom proe
kroz taj otvor. Zapamti, mora da bude oprezna a istovremeno i odvana."
"Kako u da znam ta je ta?" upitala sam je.
Klara slee ramenima. "Jedno vreme nee znati. Naalost razboritost nam
dolazi tek poto nastradamo."
Dodala je kako opreznost bez kukaviluka zavisi od nae sposobnosti da
kontroliemo svoju unutranju energiju i da je poaljemo u kanale rezervne
energije, tako da nam je ona dostupna u sluaju izvanrednih postupaka.
"Bez dovoljno unutranje energije, nita ne moe da se postigne," ree Klara, "ali
nama je potrebno da je uvamo i preradujemo. Pa onda, uradimo obe neke od
magijskih postupaka koje si nauila i proveri da li moe da bude oprezna a da
pri tom nisi kukavica i prizove svet senki."
Doivela sam nalet energije koji je poeo u vidu kruia u stomaku. Prvo
sam mislila da je to zbog straha, ali telo mi nije bilo uplaeno. Bilo je to kao da

neka bezlina sila, liena elja i oseanja, vrti u meni, i kree se iz unutranjosti ka
spoljanosti. Kada se popela, gornji deo lea mi se bez moje volje trgnuo.
Klara je dola do sredine dvorita; ila sam za njom. Poela je da izvodi neke
magijske postupke, usporavajui pokrete da bi mi omoguila da je pratim.
"Zatvori oi," proaptala je. "Kada su ti oi zatvorene, lake koristi
energetske linije koje su ve tu da bi te odravale u ravnotei."
Zatvorila sam oi i poela da se kreem zajedno sa Klarom. Nije mi bio problem
da pratim njene znake za promenu pozicije, mada sam ipak imala problema sa
odravanjem ravnotee. Znala sam da se to deava zato to se previe trudim da
ispravno izvedem pokrete. To je bilo kao onda kada sam pokuavala da hodam
zatvorenih oiju i spoticala se zato to sam oajniki elela da uspem u tome.
Ali postepeno, moja elja da budem uspena se smanjivala i telo mi je bilo
gipkije i spretnije. Dok smo se kretale, toliko sam se opustila da sam imala oseaj
da nemam ni kosti ni zglobove. inilo mi se da kad bih podigla ruke iznad glave
da bih mogla da ih ispruim sve do kronji drvea. Kada bih savila kolena i
spustila svoju teinu, talas energije bi pojurio nadole prema mojim stopalima.
Imala sam oseaj da sam dobila korenje. Linije su se pruale iz peta mojih
stopala do duboko u zemlju, pruajui mi neverovatnu stabilnost. Postepeno,
granica izmeu mog tela i njegovog okruenja se izgubila. Svakim sledeim
postupkom, izgledalo je kao da mi se telo topi i sjedinjuje sa mrakom sve dok
nije poelo da se samo od sebe pokree i die.
ula sam Klaru kako die pored mene, izvodei iste pokrete. Sa zatvorenim
oima, oseala sam oblike i poloaje. U jednom trenutku desilo se neto veoma
neobino. Osetila sam kako mi se upalila neka svetlost u predelu ela. Kada sam
podigla pogled, postala sam svesna da to svetlo nije uopte bilo u meni. Dopiralo
je iz kronji drvea, kao da je neki ogromni reflektor upaljen nou, osvetljujui
otvoreni stadion. Mogla sam da vidim Klaru i sve to je bilo u dvoritu i izvan
njega.
Svetlost je imala najudniju moguu nijansu. Nisam mogla da odredim da li je
u pitanju neka ruiasta boja ili boja breskve ili svetla terakota. Na pojedinim
mestima kao da je menjala boju sjaja u zavisnoti od ugla gledanja.
"Nemoj da pomera glavu," ree Klara, kiljei radoznalo. "I dalje dri zatvorene
oi. Usredsredi se samo na svoje disanje."
Nisam znala zato mi je rekla da i dalje drim zatvorene oi kada je videla da
su mi iroko otvorene. Pokuavala sam da utvrdim nijansu boje, poto se
menjala sa svakim pokretom glave. Intenzitet svetlosti se menjao u zavisnosti od
toga koliko su mi oi bile uprte u njega. Taj sjaj oko mene me je toliko obuzeo da
sam izgubila ritam disanja. Potom, iznenada, isto kao to se svetlost pojavila
tako je i nestala i ostala sam u potpunom mraku.
"Hajdemo u kuhinju da podgrejemo paprika," ree Klara gurkujui me
laktom.

Kolebala sam se da li da krenem. Bila sam dezorijentisana, potpuno bez

oseaja za prostor. Telo mi je bilo tako teko da sam pomislila da moram da
sednem.
"Sada moe da otvori oi," ree Klara.
Ne seam se da mi je ikada bilo tako teko da otvorim oi kao to mi je bilo u
tom trenutku. Kao da mi je bila potrebna venost da to uinim, poto bih ih
otvorila, kapci bi mi opet padali. Ovo otvaranje i zatvaranje oiju trajalo je jako
dugo, sve do trenutka kada sam osetila kako mi Klara trese ramena.
"Taia, otvori oi!" naredila je. "Da se nisi usudila da mi se tu onesvesti!
uje li me?"
Protresla sam glavom ne bih li je razbistrila i oi mi se irom otvorie. Bile
su zatvorene sve vreme. Bio je potpuni mrak ali i dovoljno meseine koja je
prodirala kroz zelenilo da sam mogla da vidim Klarinu siluetu. Sedele smo ispod
drveta na one dve pletene fotelje u dvoritu.
"Kako sam dospela ovde?" upitah oamueno.
"Dola si tu i sela si," ree Klara krto.
"Ali ta se dogodilo?! Malopre je sve bilo svetlo. Mogla sam sve jasno da
vidim."
"Desilo se to da si ula u svet senki," ree Klara sa prizvukom estitanja u
glasu. "Znala sam po ritmu tvog disanja da si tamo stigla, ali nisam htela da te
preplaim time to bih ti rekla da pogleda svoju senku..."
Istog trenutka sam shvatila to to je Klara nagovetavala. "Nije bilo senki,"
uzviknula sam bez daha. "Bilo je svetlosti ali nije bilo nigde senke."
Klara klimnu glavom. "Noas si saznala neto zaista vredno, Taia. U
svetovima izvan ovog, senke ne postoje."

XII
vie od osam meseci predanog upranjavanja rekapitulacije, bila sam u
Posle
stanju da se njome bavim tokom celog dana, bez brige ili mogunosti da mi
odluta panja. Jednog dana, dok sam vizualizirala zgrade u kojima sam
pohaala poslednju godinu gimnazije; uionice, profesore, i toliko sam odlutala
meu redovima klupa da vidim gde sede moji kolski drugovi, da sam poela da
priam sama sa sobom.
"Ako pria sama sa sobom, ne moe pravilno da die," zauh kako mi
govori neki muki glas.
Toliko sam se preplaila da sam udarila glavom u zid peine. Slika uionice je
iezla istog trenutka kada sam pogledala u pravcu ulaza u peinu. Na ulazu sam
videla konturu oveka koji ui i odmah sam znala da je to veliki arobnjak, ovek
koga sam jednom videla u brdima. Nosio je istu zelenu vindjaknu i pantalone,
ali ovog puta mogla sam da mu vidim profil; imao je istaknut nos i pomalo
sputeno elo.
"Ne zuri," uh arobnjakov glas. Glas mu je bio dubok i tutnjao je kao potok po
ljunku. "Ako eli da naui neto vie o disanju, budi veoma tiha i ponovo se
vrati u ravnoteu."
Nastavila sam duboko da udiem, sve dok me njegovo prisustvo vie nije
plailo ve naprotiv u meni izazvalo olakanje to u se konano upoznati sa
njim. Seo je prekrtenih nogu na ulazu peine i nagao se kao to to Klara uvek
radi.
Previe se trza pri pokretima," promrmlja dubokim glasom, "Dii ovako."
Duboko je udisao dok je lagano okretao glavu ulevo. Potom je potpuno izdahnuo dok mu je glava klizila udesno. Na kraju je prebacio glavu sa desnog
ramena na levo, a onda ponovo na desno zadravajui dah, a potom se ponovo
ispravio. Ponovila sam njegove pokrete udiui i izdiui to sam punije mogla.
"Tako je ve bolje," ree. "Kada izdie, izbaci sve misli i oseanja na koja se
osvre. I nemoj da okree glavu samo pomou vratnih miia. Vodi je nevidljivim linijama energije iz srednjeg dela tela. Navesti ove linije da izau, jedno je
od dostignua rekapitulacije."
Objasnio mi je da se kljuni centar moi nalazi ba ispod pupka, i da svi pokreti tela, ukljuujui i disanje, moraju da angauju ovu energetsku taku.
Savetovao me je kako da uskladim ritam disanja sa okretanjem glave, tako da bi
zajedno mogli da izmame nevidiljive energetske linije iz mog stomaka da bi se
pruale do venosti.
"Da li su te linije deo mog tela ili ja treba da ih zamislim?" upitah.

Promenio je poloaj sedenja pre no to mi je odgovorio. "Te nevidljive linije

su deo tvog nenog tela, tvog dvojnika," ree. "to vie energije izmami tako
to e izmanipulisati te linije, tvoj dvojnik e biti jai."
"Htela sam, ustvari da znam da li su one stvarne ili imaginarne?"
"Kada se percepcija proiri, nita nije stvarno i nita nije imaginarno," rekao je.
"Postoji samo percepcija. Zatvori oi i sama e to saznati."
"Nisam htela da zatvorim oi; htela sam da vidim ta se radi u sluaju
iznenadnih pokreta. Ali telo mi je omlitavilo i otealo, a oi su se zatvarale same
od sebe uprkos mojim nastojanjima da ih drim otvorene.
"ta je to dvojnik?" uspela sam da pitam pre nego to sam potonula u
pospanu obamrlost.
"To je dobro pitanje," rekao je. "To znai da je jedan deo tebe jo uvek
budan i slua."
Osetila sam kako je duboko udahnuo i ispunio vazduhom plua. "Fiziko telo
je prekriva, pakovanje, ako ti se tako svia da ga nazovemo," ree i polako
ispusti vazduh. "Usredsreivanjem na disanje, moe da rastopi vrsto telo i
da ostane samo mekani, eterski deo tvoje linosti."
Ispravio se tako to je rekao da se fiziko telo ne topi ve tako to menjamo
usredsreivanje svesti, shvatamo da ono nikada i nije bilo vrsto. Ovo saznanje
je u potpunoj suprotnosti sa onim to se deavalo dok smo sazrevali. Kao mala
deca, potpuno smo svesni svog dvojnika, a kako rastemo, uimo da sve vie
pridajemo znaaj fizikoj strani a manje eterskom biu. Kao odrasli ljudi,
potpuno smo nesvesni postojanja nae meke strane linosti.
"Meko telo je masa energije," objanjavao je. "Svesni smo samo vrstog, spoljanjeg pakovanja. Postajemo svesni eterske strane tako to doputamo nameri
da joj se vrati.
Istakao je da je nae fiziko telo nerazdvojivo vezano za svog eterskog
blizanca, ali ta veza je oslabila zahvaljujui mislima i oseanjima, koja su bila
usredsreena iskljuivo na fiziko telo. Da bi pomerili svest sa vrste pojave na
njenog fluidnog blizanca, moramo prvo da neutraliemo prepreke koje
razdvajaju ova dva aspekta naeg bia.
elela sam da ga upitam kako to moe da se izvede, ali bilo mi je nemogue
da reima izrazim misli.
"Rekapitulacija nam pomae da neutraliemo ranije ustanovljene pojmove,"
rekao je, dajui mi odgovor, "ali potrebna je vetina i koncentracija da bi se dolo
do dvojnika. Ba sada, ti koristi, do izvesne granice eterski deo svog bia. Nalazi
se u stanju polusna, meutim jedan deo tebe je budan i svestan moe da me
uje i oseti moje prisustvo."

Upozorio me je da postoji znatna opashost u vezi sa oslobaanjem energije

koja je zarobljena u nama, zato to je dvojnik ranjiv i moe lako da se povredi u
procesu prenoenja nae svesti do njega.
"Moe da se desi da neohotice stvori otvor u eterskoj mrei i tako izgubi
ogromne koliine energije," upozorio me je, "dragocene energije koja je
neophodna da se odri odredeni stupanj trezvenosti i kontrole u ivotu."
"ta je to eterska mrea?" promrmljala sam kao da govorim u snu.
"Eterska mrea je svetlost koja obavija fiziko telo," odgovorio mi je. "Ova
energetska mrea se, tokom svakodnevnog ivota, cepa na komadie. Njen
ogromni deo se gubi ili zaplie u energetske trake drugih ljudi. Ako osoba izgubi
previe vitalne moi, razboli se ili umre."
Njegov glas me je potpuno uspavao tako da sam disala iz stomaka kao u
stanju dubokog sna. Sruila sam se na zid peine, ali nisam oseala da je tvrd.
"Disanje funkcionie i na fizikom i na eterskom nivou," objasnio je, "ono
popravlja bilo kakav kvar na eterskoj mrei i odrava njenu snagu i gipkost."
Htela sam da upitam neto u vezi sa rekapitulacijom ali nisam mogla da
formuliem rei; inile su se tako daleko. On mi je odgovorio mada mu ja
nisam ni postavila pitanje.
Cilj tvoje rekapitulacije proteklih meseci je ba to to sam ti malopre rekao:
da povrati energetska vlakna koja si izgubila ili su ti se negde zaplela kao
rezultat svakodnevnog ivota. Time to se usredsreuje na tu interakciju,
vraa sve ono to si rasprila proteklih dvadeset godina i to na hiljade
mesta."
Htela sam da ga pitam da li dvojnik ima neki poseban oblik ili boju. Mislila
sam na aure. Nije odgovorio. Posle dugog utanja, podigla sam pogled i videla
da sam sama u peini. Napregnula sam se da kroz mrak nazrem neto na
osvetljenom ulazu gde sam ga prvi put i videla kao konturu. Posumnjala sam da
se iskrao i da negde u blizini eka da ispuzim iz peine. Dok sam gledala, pojavila
se sjajna mrlja svetlosti koja je lebdela na oko dve stope od mene. Ova varka me
je preplaila a ipak u isto vreme tako zanela da nisam mogla da odvratim pogled.
Postojala je neka iracionalana uverenost u to da je svetlost iva, svesna toga da
je moja panja usredsreena na nju. Iznenada, ta blistava kugla se udvostuila i
oko nje se pojavio jarko purpurni prsten.
Preplaena, silom sam zatvorila oi u nadi da e svetlost nestati i da u moi da
izaem iz peine a da ne proem kroz nju. Srce mi je snano lupalo u grudima i
znojila sam se. Grlo mi se osuilo i steglo. Uz veliki napor, usporila sam disanje.
Kada sam otvorila oi, svetlo je nestalo. Pala sam u iskuenje da ceo ovaj
dogaaj objasnim kao san, poto mi se esto deavalo da zadremam u toku
rekapitulacije. Ali seanje na velikog arobnjaka i na to ta mi je ispriao bilo je
tako ivo da sam bila gotovo sigurna da se sve to zaista dogodilo.

Oprezno sam ispuzala iz peine, obukla cipele i krenula preicom kui. Klara
je stajala pored vrata dnevne sobe kao da me oekuje. Bez daha sam joj
ispriala kako sam upravo razgovarala sa velikim arobnjakom ili sam ga moda
neverovatno sugestivno sanjala. Nasmeila se i jedva primetnim pokretom brade
pokazala na fotelju. Zinula sam od zaprepaenja. To je bio on, isti ovek koji je
pre nekoliko minuta priao sa mnom u peini, samo to je imao na sebi drugu
odeu. Sada je imao demper na raskopavanje, sportsku koulju i ivene
pantalone. Bio je neto stariji nego to sam mislila; ali i mnogo vitalniji. Bilo
mi je nemogue da mu odredim godine; mogao je da ima i etrdeset i
sedamdeset godina. Izgledao je veoma snano a nije bio ni vitak ni krupan. Bio
je crnomanjast i izgledao je kao Indijanac. Nos mu je bio istaknut, usta jaka,
brada etvrtasta a oi su mu se sijale i imale onaj isti prodorni pogled kao i u
peini. Sve crte njegovog lica bile su istaknute gustom, sjajnom kratko
podianom sedom kosom. Ono to je ostavljalo izvanredan utisak u vezi sa
njegovom kosom bilo je to to uopte nije izgledao star, kao to je uvek sluaj sa
sedim ljudima. Seam se kako je moj otac izgledao star kad mu je posedela
kosa i kako je to prikrivao bojom i eirima, ali to nije vredelo jer mu je starost
bila na licu, rukama i celom telu.
Taia, dopusti da te upoznam sa gospodinom Donom Majklom Abelarom,'"
ree Klara.
ovek utivo ustade i prui mi ruku. "Drago mi je," ree na savrenom
engleskom i vrsto mi stegne ruku.
Htela sam da ga pitam ta radi tu i kako se tako brzo presvukao i da li je to
stvamo bio on u peini. Na desetine drugih pitanja mi je prolazilo kroz glavu, ali
bila sam isuvie zapanjena i preplaena da bih ijedno postavila. Pretvarala sam
se da sam smirena i ni priblino onoliko uznemirena koliko sam zaista bila, Rekla
sam kako dobro govori engleski i pohvalila jasnou njegovog izraavanja u
peini.
"Ba ljuhazno od vas da to kaete," ree i neodoljivo se osmehnu. "Ali i nije udno
to govorim dobro engleski. Ja sam Jaki indijanac. Roen sam u Arizoni."
"ivite li u Meksiku, g. Abelar?" upitah zbunjeno.
"Da. ivim u ovoj kui," odgovori. "ivim ovde sa Klarom."
Pogledao ju je na nain koji bih jedino mogla da opiem kao istu privrenost.
Nisam znala ta da kaem. Postidela sam se i zbunila iz nekog nepoznatog
razloga.
"Nismo mu i ena," ree Klara, kao da eli da mi otkloni nelagodnost i u
tom trenutku oboje prasnuse u smeh.
Umesto da mi olaka situaciju, njihov smeh me jo vie zbuni. I tada, na
sopstveni uas, prepoznah oseanje koje mi se javilo: bila je to ista ljubomora.
Neki neobjanjivi posesivni nagon me je terao da ga doivljavam kao neto
svoje. Pokuala sam da prikrijem zbunjenost tako to sam ga obasipala

nevanim pitarijima. "ivite li dugo u Meksiku?" , "Planirate li da se vratite u

Sjedinjene Drave?"
Uperio je u mene svoj ustri pogled a potom se nasmelo i rekao prijatnim
glasom "To su nebitne pojedinosti, Taia. Zato me ne pita neto u vezi sa
temom o kojoj smo govorili u peini? Da li ti je sve bilo jasno?"
Klara nam predloi da sednemo. Klara i ja sedosmo na sofu a g. Abelar u
fotelju. Zamolila sam da mi kae jo neto o dvojniku. To me je izuzetno
zanimalo.
"Neki ljudi mogu da gospodare dvojnikom," poeo je da govori. "Oni ne samo
da mogu da usredsreuju svest na njega, ve mogu da ga podstiu na dela.
Meutim, veina ljudi jedva da je svesna da postoji ta eterska strana."
"ta dvojnik radi?" upitala sam.
"ta god mi poelimo; moe da preskae drvee ili da leti kroz vazduh, da se
poveava ili smanjuje da se pretvara u ivotinje. Ili moe da postane svestan
ljudskih misli i sam postane misao koja za deli sekunde moe da pree ogromne
razdaljine."
"Moe takoe da deluje kao bie," uskoi Klara, gledajui pravo u mene. "Ako
zna kako da ga upotrebi, moe da se pojavi pred nekim i da razgovara kao
da si stvarno tamo."
G.Abelar klimnu glavom. "U peini si bila u stanju da primeti moje prisustvo
svojim dvojnikom i tek kad ti se razum probudio, posumnjala si u stvarnost
svog iskustva."
"Jo uvek sumnjam," rekoh. "Da li ste stvarno bili tamo?"
"Naravno da jesam," odgovorio je namignuvi, "isto kao to sam stvarno sada
ovde."
Na trenutak sam se upitala da li i sada sanjam. Ali razum me je uveravao da je
to nemogue. Tek da se uverim, dotakla sam sto; bio je vrst.
"Kako ste to uradili?" upitah, naslonivi se na sofu.
G.Abelar na trenutak nije nita rekao, kao da bira rei. "Napustio sam fiziko
telo i dopustio dvojniku da rukovodi," ree. "Ako je nae telo vezano za dvojnika,
na nas nemaju uticaj zakoni fizike, nama rukovode eterske sile. Ali sve dok je
naa svest vezana za fiziko telo, pokreti su nam ogranieni zemljinom teom i
drugim stegama.
Jo mi nije bilo jasno da li to znai da moe da bude istovremeno na dva
razliita mesta. Izgleda da je osetio moju zbunjenost.

"Klara mi kae da te zanimaju borilike vetine," ree g.Abelar. "Razlika izmeu

prosene osobe i znalca kung-fua, sastoji se u tome to je ovaj drugi nauio da
kontrolie svoje meko telo."
"Moji uitelji karatea su mi isto to govorili," rekla sam. "Insistirali su na tome da
borilake vetine uvebavaju meki deo tela, ali nikada nisam mogla da razumem
ta su hteli time da kau."
"Verovatno su mislili da kada napada strunjak on udara ranjive take
protivnikovog mekog tela," rekao je. "Nije snaga fizikog tela ono to je
destruktivno, ve otvor koji napravi u protivnikovom eterskom telu. On moe
da kroz taj otvor ubaci silu koja cepa etersku mreu i moe da prouzrokuje
ozbiljna oteenja. Neka osoba moe da zadobije ono to mu se u tom trenutku
uini samo kao mali udarac, ali posle izvesnog broja sati a moda i dana, ta
osoba moe da umre usled istog udarca."
"Tako je," Klara se sloila. "Nemoj da te zavaravaju spoljni pokreti ili ono to
vidi. Vano je ono to ne vidi."
esto sam sluala sline prie od svojih uitelja karatea. Kada bih ih zapitala
kako se ti poduhvati izvode, nisu imali jasno objanjenje. U to vreme mislila
sam da budui da su Japanci, moji uitelji nisu mogli da na engleskom izraze
tako komplikovane misli. Sada mi je g. Abelar govorio neto slino i mada je
savreno vladao engleskim, ipak nisam mogla da razumem ta podrazumeva
pod mekim telom, ili dvojnikom i kako crpsti njegovu tajanstvenu mo.
Pitala sam se da li je g.Abelar vian borilakim vetinama, ali pre nego to
sam stigla da ga to pitam on ree, "Prave borce, kao to mi ih je Klara opisala
prema onome to je nauila u Kini, zanima kako da osvoje kontrolu nad svojim
mekim telom. A dvojnik se ne kontrolie intelektom ve namerom. Ne postoji
nain da se o tome razmilja ili da se shvati na racionalan nain. To mora da
se oseti, poto je povezano sa sjajnim energetskim vlaknima koje se unakrsno
proteu kroz svemir." Dodirnuo je glavu i pokazao nagore. "Na primer,
vlakno energije koje se protee od mog temena, dvojniku prua cilj i pravac. To
vlakno pridrava i gura dvojnika na bilo koju stranu na koju on eli da krene.
Ako eli da krene gore, sve to treba da uradi je da usmeri nameru nagore. U
sluaju da eli da potone u zemlju, on usmeri nameru nadole. Eto, jednostavno
je."
Tada me je Klara upitala da li se seam ta mi je rekla onog dana kada smo
radile vebe udisanja sunca u bati: kako teme glave uvek treba da bude
zatieno. Odgovorila sam da se vrlo dobro seam toga - od tog dana, strah me je
da izaem iz kue bez eira. Potom me je pitala da li razumem to to mi
g.Abelar govori. Uveravala sam je kako ga bez muke razumem iako ne
razumem pojmove kojima barata. Ma kako to paradoksalno zvualo, to to mi
je govorio bilo mi je nerazumljivo a ipak poznato i uverljivo. Klara je klimnula
glavom i rekla da je to zato to se neposredno obraa onom delu mene koji nije
sasvim racionalan i koji ima sposobnost da stvar shvata neposredno, posebno ako
mu se arobnjak tako i obraa.

Klarine rei su bile tane. Postojalo je neto u vezi sa g.Abelarom to me je jo

vie opustilo od Klarinih rei. Nije bilo u pitanju njegovo utivo i ljubazno
ponaanje, ve neto u ustrosti njegovog pogleda to me je teralo da ga sluam i
pratim njegova objanjenja iako su mi se na racionalnom nivou inila
besmislenim. uh sebe kako postavljam pitanja kao da znam o emu govorim.
"Da li bih ja bila u stanju da jednog dana dosegnem do svog mekog tela?"
upitah g. Abelara.
"Pitanje je u tome, Taia, da li eli da dosegne do njega?"
Na trenutak sam se kolebala. ta da mu odgovorim? Putem rekapitulacije
sam shvatila da sam samoljubiva, da sam kukavica i da je moja prva rekacija
uvek da izbegnem sve to bi moglo da bude previe muno ili zastraujue. Ali,
takoe posedujem izraenu radoznalost da doivim stvari koji prevazilaze
svakodnevicu i da, kako mi je Klara jednom prilikom rekla, posedujem neku
nehajnu odvanost.
"Veoma sam radoznala u pogledu dvojnika," rekla sam, "tako da svakako elim
da dodem do njega?"
"Po svaku cenu?"
"Po svaku cenu, osim da prodajem svoje telo," rekoh tiho.
U tom trenutku, oboje su prasnuli u smeh toliko silno da sam mislila da e
poeti da se valjaju po podu. Istini za volju, nije mi bila namera da budem
duhovita jer nisam bila sigurna da nemaju moda sa mnom neke tajne planove.
Kao da prati tok mojih misli, g.Abelar ree da je vreme da me upoznaju sa jo
nekim premisama njihovog sveta. Ispravio se i zauzeo ozbiljan stav.
"Odnosi mukarca i ene nisu vie predmet nae brige," To znai da nas ne
zanima ovekova moralnost, imoralnost ili ak amoralnost. Sva naa energija je
usmerena na istraivanje novih staza."
"Moete li da mi date primer za neku novu stazu, g.Abelar?" upitala sam ga.
"Svakako da mogu. Evo, zadatak na kojem sada radi, rekapitulacija? Razlog
zbog kojeg ja govorim sada sa tobom je zato to si putem nje sauvala
dovoljno energije da bi probila fizike granice. Percipirala si, pa makar na tren,
nezamislive stvari koje nisu deo naeg normalnog inventara, da se izrazim
Klarinim reima."
"Moj normalni inventar je dosta udan," upozorila sam ga. "Rekapitulacijom
sam dola do saznanja da sam bila luda, u stvari, jo uvek sam luda. Dokaz za to
je to sam sada ovde i ne znam da li je ovo san ili java."
Na to oni ponovo prasnue u smeh, kao da gledaju komediju u kojoj je
komiar upravo napravio glavni geg.

"Dobro mi je poznato koliko si luda." ree g.Abelar, sa primesom neeg

konanog. "Ali nisi luda zato to si ovde sada sa nama. Bolje reeno, ti si
popustljiva. Ipak, od kako si ovde, nasuprot onome to moda misli, nisi
poputala onoliko koliko si to inila u prolosti. Stoga, da budem poten, rekao
bih da neke stvari za koje mi je Klara rekla da si uradila, kao to je ulazak u
svet koji mi nazivamo svet senki, nije ni najmanje popustljivo, a ni ludo. To je
jedna nova staza, neto emu se ne moe dati ime, niti se moe zamisliti iz
perspektive normalnog sveta."
Usledio je dug period utanja zbog ega sam poela da se nelagodno
vrpoljim. Htela sam neto da kaem samo da prekinem tiinu ali nisam mogla.
Jo mi je vie oteavalo stvar to to me je g.Abelar stalno ispod oka gledao.
Potom bi neto apnuo Klari i onda bi se oboje tiho smejali, i to me je uasno
nerviralo, jer, kako sam mislila, taj smeh se nesumnjivo odnosio na mene.
"Moda bi trebalo da odem u svoju sobu," rekoh i ustadoh.
"Sedi, nismo jo zavrili," ree Klara.
"Ne moe da zamisli koliko cenimo to si ovde sa nama," ree iznenada
g.Abelar. "Mislimo da si zabavna zbog svog osobenjatva. Uskoro e upoznati
jo jednog lana nae grupe, nekoga ko je isto tako osobenjak kao i ti ali je
mnogo stariji. Gledajui tebe podsetili smo se nje kad je bila mlada. Zato smo se
smejali. Molim te, oprosti nam."
Mrzim kad mi se smeju, ali njegovo izvinjenje bilo je iskreno i prihvatila sam
ga. G.Abelar je nastavio da pria o dvojniku kao da se ni o emu drugom nije
ni razgovaralo.
"Kada se oslobodimo svojih predstava o fizikom telu, malo-po-malo ili
odjednom, svest poinje da se pomera do mekog tela. Da bismo olakali ovo
pomeranje, fizika strana mora da ostane apsolutno mirna, kao da je u
dubokom snu. Oteavajua okolnost je to to moramo da ubedimo fiziku stranu
da mora da sarauje, poto ona retko eli da se odrekne svoje mogunosti da
kontrolie."
"Kako onda da se oslobodim fizikog tela?" upitala sam.
"Prevari ga," rekao je. "Pusti ga da misli da vrsto spava; namerno ga
umiri tako to pomeri svest sa njega. Kada su ti telo i duh smireni, dvojnik se
probudi i preuzme kontrolu."
"Mislim da vas ba ne razumem," rekoh.
"Nemoj da nam kontrira, Taia," obrecnu se Klara. "Sigurno si to radila u
peini. Da bi opazila naguala, sigurno si upotrebila dvojnika. Spavala si a ipak
si bila sve vreme svesna."
Ono to mi je privuklo panju bilo je to kako je Klara nazvala g.Abelara.
Nazvala ga je "nagualom." Upitala sam je ta znai ta re.

"Don Majkl Abelar je nagual," ree Klara ponosno. "On je moj vodi, izvor
mog ivota i blagostanja. On ni u najluem snu nije moj mukarac a ipak je
najvea ljubav mog ivota. Kada i tebi bude znaio sve to, i za tebe e biti
nagual. U meuvremenu, on je za tebe g.Abelar a moda bi mogao da bude i
Don Majkl."
G.Abelar se nasmejao kao da se Klara alila, ali me je Klara gledala u oi
dovoljno dugo da bi mi dala do znanja da je mislila ozbiljno sve to je rekla.
Tiinu koja je usledila prekide g.Abelar. "Da bi aktivirala meko telo, treba prvo
da otvori izvesne centre u telu koji funkcioniu kao kapije," nastavio je. "Kada se
otvore sve kapije, tvoj dvojnik moe da izae iz svog zatitnog omotaa. U
suprotnom, zauvek e ostati zatoen u svojoj spoljnoj ljuturi."
Zamolio je Klaru da izvadi strunjau iz plakara. Rairio ju je na podu i rekao mi
da legnem i gledam gore a da mi ruke budu uz bokove.
"ta ete mi uraditi?" upitah ga sumnjiavo.
"Ne ono to to misli," grubo odgovori.
Klara se zakikota. "Taia stvarno zazire od mukaraca," objasnila je g.Abelaru.
"Nema ba neke koristi od toga," odgovorio je, potpuno me zbunivi. Potom
mi je, gledajui me u lice, objasnio da e mi pokazati jednostavan metod
pomeranja svesti sa fizikog tela na etersku mreu koja ga okruuje.
"Lezi i zatvori oi, ali nemoj da spava," naredio mi je.
Postideno, uradila sam ta mi je rekao, i oseala sam se nekako ranjivom dok
sam leala tu ispred njih. unuo je pored mene i poeo da govori nenim
glasom. "Zamisli vlakna koja se pruaju sa obe strane tvog tela a poinju od
stopala," rekao je.
"A ta ako ne mogu da ih zamislim?"
"Ako to eli, sigurno moe da ih zamisli," ree. "Upotrebi svu svoju snagu i
namerom stvori ta vlakna."
Podrobnije je objasnio kako nije bitno zamiljanje vlakana ve tajanstveni in
njihovog upanja iz tela, poevi od nonih prstiju da bi se nastavilo sve do
temena glave. Rekao je da bi takoe trebalo da osetim kako vlakna izlaze iz peta
mojih stopala i pruaju se nadole i obmotavaju mi se du celog tela sve do
potiljka; a takoe i druga vlakna koja mi zrae iz ela prema nagore i nadole,
du prednje strane tela sve do stopala, i na taj nain formiraju mreu ili auru
sjajne energije.
"Vebaj ovo sve dok ne bude u stanju da napusti fiziko telo i premesti
panju na sjajnu mreu. Na kraju e moi da zbaci ili zadri tu mreu
pomou jedne jedine misli."

Pokuala sam da se opustim. Njegov glas je delovao blagotvorno na mene.

Imao je hipnotiko svojstvo; u pojedinim trenucima kao da je dopirao sa nekog
mesta nedaleko od mene a opet u drugim, kao sa nekog udaljenog. Upozorio me
je na mesto u telu gde je mrea zategnuta ili gde je teko zategnuti vlakna ili
pak gde se vlakna zaustavljaju zbog slabosti ili povreda na telu.
"Moe da izlei ta mesta ako dopusti dvojniku da se proiri eterskom
mreom," rekao je.
"Kako se to radi?"
"Tako to e to stvoriti, ali ne pomou misli. Stvorie je namerom, koja se
nalazi ispod nivoa misli. Osluni paljivo i potrai je ispod misli, daleko od njih.
Namera je tako udaljena od misli da ne moemo ni da razmiljamo o njoj; ne
moemo ak ni da je osetimo. Ali svakako moemo da je upotrebimo."
Nisam mogla ni da zamislim kako da stvaram pomou namere. G.Abelar je
rekao da ne bi trebalo da mi predstavlja veliki problem da zbacim mreu, zato
to sam u poslednjih nekoliko meseci, nesvesno projektovala takva eterska
vlakna u toku rekapitulacije. Predloio mi je da ponem sa usredsreivanjem
na disanje. Posle izvesnog vremena, koje mi je izgledalo kao da su itavi sati
protekli, verovatno sam par puta i zaspala da bih konano osetila jako
peckanje u stopalima i glavi. Toplota se irila da bi stvorila prsten koji mi je
okruivao telo po duini.
Nenim glasom, g.Abelar me je podsetio da treba da usredsredim panju na
vrelinu izvan tela i da pokuam da je ispruim i guranjem joj omoguim da se
iri.
Usredsredila sam se na disanje sve dok napetost nije potpuno iezla. Kad
sam se jo vie opustila, dopustila sam da peckanje vreline pronae svoj tok;
nije se pomeralo prema spoljanosti niti se irilo; umesto toga, smanjilo se, sve do
trenutka kada sam se oseala kao da leim na dinovskom balonu koji lebdi u
prostoru. Na trenutak me uhvati panika; disanje mi se zaustavi i u jednom
trenutku poeh da se guim. Tada je neto izvan mene preuzelo kontrolu i
poelo da die umesto mene.Okruivali su me talasi uspavljujue energije, irei
se i smanjujui sve dok se sve nije zacrnelo a ja nisam mogla ni na ta da
usredsredim panju.

XIII
Probudio me je Klarin glas koji mi je govorio da ustanem. Bilo mi je potrebno
dosta vremena da ponem da reagujem, pre svega zbog oseaja potpune
dezorijentisanosti a i zbog toga to su mi utrnule noge. Kada je primetila moj
problem, Klara me je uhvatila ispod pazuha i povukla unapred a potom mi
stavila jastuke iza lea da bih mogla da sedim bez iije pomoi. Bila sam u svom
krevetu i imala sam spavaicu na sebi. Sudei po spoljanjem svetlu, mogla sam
da zakljuim da je kasno posle podne.
"ta se dogodilo?" promucala sam. "Jesam li spavala cele noi?"
"Jesi," odgovori Klara. "Zabrinula sam se za tebe. Potonula si ak do limba
percepcije. Niko nije mogao da uspostavi kontakt sa tobom pa smo odluili da te
pustimo da celu stvar prespava."
Nagnula sam se i trljala noge sve dok oseaj bockanja nije prestao. Jo uvek
sam bila oamuena i na neku udni nain iscrpljena.
"Mora da pria sa mnom sve dok ne doe sebi, "ree Klara svojim
najautoritativnijim glasom. "Ovo je jedna od onih situacija kada je razgovor
blagotvoran."
"Ne razgovara mi se," rekla sam i ponovo se izvalila na jastuke. Oblio me je
hladan znoj a udovi su mi bili mlitavi i kao da su bili od gume. "Da li mi je
g.Abelar neto radio?"
"Ne, dok sam ja gledala," ree Klara, smejui se veselo svojoj ali. Uzela mi je
ake i trljala ih, pokuavajui da me povrati.
Nisam bila raspoloena da zbijamo ale. "Klara, ta se zapravo dogodilo?"
upitala sam." Niega se ne seam."
Klara se udobno smestila na ivicu kreveta. "Tvoj prvi susret sa nagualom je bio
preveliki zalogaj." ree Klara. "Preslaba si; eto to se desilo. Ali ne elim da
previe misli na to jer se veoma lako obeshrabri. Takoe ne elim da ita
izmeu redova, kao to si sklona da ini, i tako dolazi do pogrenih
zakljuaka."
"Poto ne znam ta se deava, kako u uopte da itam izmeu redova?"
rekoh uz cvokotanje zuba.
"Sigurna sam da e nai naina za to," uzdahnu Klara. "Izuzetno si vina tome
da donosi preuranjene zakljuke. Naalost, pogrene. I nema nikakve veze da li
zna ta se deava ili ne, jer ti uvek polazi od toga da zna."
Morala sam da priznam da su mi nerazjanjene situacije bile mrske. Uvek bih
se zbog njih nala u nepovljnom poloaju. elela bih da saznam ta se zapravo
deava da bih mogla da se nosim sa neizvesnim okolnostima.

"Majka te je uila da bude savrena ena," ree Klara. "Savrene ene dolaze
do potrebnih zakljuaka tako to posmatraju svoje okruenje, a to je posebno
sluaj kada su mukarci u pitanju. Mogu da predvide njihove najmanje elje.
Uvek su svesne promena u njihovom raspoloenju zato to veruju da su te
promene prouzrokovane neim to su rekle ili uinile. Kao posledicu toga, one
oseaju kao svoju dunost da zadovolje svoje mukarce."
Poto sam kroz rekapitulaciju, videla sebe kako se ponaam na ovaj nain
nebrojeno puta, na svoju veliku alost, morala sam da priznam da je Klara u
pravu. Prola sam dobru obuku po tom pitanju. Bilo mi je dovoljno da primetim
pogled ili uzdah svoga oca, pa da tano znam ta misli ili osea. Isto se odnosilo
i na brau. Skakala sam na njihov najmanji mig. Da bi stvar bila jo gora, bilo je
potrebno samo da zamislim da se ne dopadam nekom mukarcu pa da se zbog
njega polomim."
Klara me je neno gurnula laktom kao da eli da mi privue panju. "Da smo
nas dve sino bile same, ti se ne bi tako dramatino onesvestila," ree uz osmeh
koji me je izuzetno iritirao.
"Na ta to cilja? Hoe da kae da mi se g.Abelar dopada?"
"Upravo to. Kada je neki mukarac prisutan, ti doivi trenutnu transformaciju.
Postane ena koja je spremna da uradi bilo ta da bi osvojila mukarevu
panju, pa i da se onesvesti."
"E pa morau da opovrgnem tvoje rei," rekoh. "Zaista mi nije padalo na
pamet da zadobijam naklonost g.Abelara."
"Razmisli malo o tome! Nemoj samo da se brani," ree Klara. "Ja te ne
osuujem. Samo ti skreem panju na neto to sam i ja nekada oseala i
radila."
U dubini due sam tano znala o emu Klara govori. G. Abelar je posedovao
takvu harizmu da mi je, uprkos njegovim godinama, bio izuzetno privlaan. Ipak,
nisam elela da to priznam ni Klari a ni sebi. Na moje veliko olakanje, Klara nije
insistirala da razgovaramo na tu temu.
"Savreno dobro te razumem, poto sam i ja imala svog Dona Majkla
Abelara," ree. "To je bio nagual Hulijan Grau, najzgodnije i najprijatnije bie
koje je ikada postojalo. Bio je armantan, vragolast i duhovit; bio je zaista
nezaboravan. Svi su ga oboavali, ukljuujui i Dona Majkla i ostale lanove
moje porodice. Svi smo celivali tlo po kojem je hodao."
Zakljuila sam, dok sam sluala Klaru kako sa zanosom pria o svom uitelju,
da je provela isuvie vremena na Istoku. Uvek mi je smetalo to nedostojno
oboavanje koje su uenici karatea oseali prema svome uitelju, tj. senseiu. I
oni su doslovno ljubili zemlju po kojoj je njihov uitelj hodao, i kao izraz
potovanja klanjali bi se do zemlje, kad god bi njihov uitelj uao u prostoriju.
Nisam nita rekla Klari o ovome, ali sam imala utisak da se poniava zbog
tolikog oboavanja svog uitelja.

"Nagual Hulijan nas je nauio svemu to znamo," nastavila je da govori,

potpuno nesvesna mojih zakljuaka. "Posvetio je ivot tome da nas dovede do
slobode. Nagualu Donu Majklu je pruio posebnu poduku, poduku koja mu je
omoguila da stekne kvalifikacije da postane novi nagual."
"Hoe da kae da su naguali kao kraljevi?" upitah je sa eljom da shvati
koliko je opasno i pogreno nekoga oboavati do te mere.
"Ni u kom sluaju. Naguali nemaju oseanje vlastite vanosti i ba iz tog
razloga moemo da ih oboavamo."
"Htela sam da te pitam Klara, da li oni nasleuju jedni druge?" brzo sam se
ispravila.
"O, da, svakako; ali ne kao kraljevi. Kraljevi su sinovi kraljeva. S druge strane,
nagual treba da se izdvoji iz grupe od strane duha. Ako ga duh ne izabere, on sam
ne moe da se postavi za vou. Nagual je, kao prvo, ovek izuzetne energije. Ali
tek kada naui pravila naguala on u stvari postaje nagual."
Razumela sam Klarino objanjenje ali sam se iz neobjanjivog razloga oseala
nelagodno zbog njega. Kada sam malo razmislila, shvatila sam da je to to mi
je smetalo bilo to duh treba da izvri izbor.
"Kako duh odluuje koga da izabere?" upitala sam je.
Klara odmahnu glavom. "To je, draga moja Taia, tajna nad tajnama," ree
tiho. "Sve to nagual moe da uradi je da ispuni naloge duha ili da doivi bedni
neuspeh."
"Setila sam se g.Abelara i zapitala se kakav je nalog duh namenio njemu.
Takoe sam se setila kako je Klara jednom rekla da e on moda jednog dana
biti meni nagual.
"Uzgred budi reeno, gde je g.Abelar?" upitala sam je, trudei se da zvuim
leerno.
"Otiao je sino kada je shvatio da ne zna za sebe."
"Hoe li se vratiti?"
"Naravno da hoe. On ivi ovde."
"A gde, Klara? U levom krilu kue?"
"Da. Trenutno je tamo. Ne bukvalno u ovom trenutku," ispravila se, "ve ovih
dana. Inae, ivi sa mnom u desnom krilu kue. Ja se brinem o njemu."
Osetila sam nalet ljubomore koji je bio tako silan da me je napojio talasom
energije. "Rekla si da ti on nije mu, zar ne, Klara?" upitala sam je dok mi se
desna strana usta krajnje neprijatno trzala.
Klara se tako glasno nasmejala da je bez daha legla na krevet.

"Nagual Don Majkl Abelar je transcendirao sve vidove mukosti," uveravala

me je kada se ponovo vratila u sedei poloaj.
"ta hoe time da kae?"
"Hou da kaem da on vie nije ljudsko bie. Ali nisam u stanju da ti ovo
objasnim zato to mi nedostaje vetina a tebi sposobnost da me razume. Po
mom vienju, moja nesposobnost da ti objasnim neke stvari razlog je zbog
kojeg ti je nagual dao one kristale."
"O kakvoj nesposobnosti govori, Klara? Ti se savreno dobro izraava."
"Onda si ti ta koja ne shvata savreno dobro."
"To je idiotizam."
"Onda kako objanjava to da ne mogu da ti objasnim ta smo i ta
nameravamo sa tobom?"
Udahnula sam duboko nekoliko puta da bih umirila nervozu u stomaku. "A ta
to nameravate sa mnom, Klara?" upitah je, dok me je panika ponovo
obuzimala.
"Veoma mi je teko da ti to objasnim," poela je da govori. "Ti i ja definitivno
pripadamo istoj tradiciji. Ti si integralni deo onoga to mi predstavljamo. Stoga
smo primorani da te poduavamo."
"Na koga misli kada kae 'mi'? Misli li na sebe i g.Abelara?"
Klara zauta na trenutak kao da eli da obezbedi vreme da bi mogla ispravno
da odgovori. "Kao to sam ti ve rekla, ima nas vie od dvoje," rekla je." U stvari,
ja zapravo i nisam tvoja uiteljica. A nije ni nagual Don Majkl. To je neko
drugi."
"ekaj, ekaj. Opet me zbunjuje. Ko je ta druga osoba o kojoj govori?"
"To je, kao to si i ti, jedna ena, ali starija i bezgranino monija. Ja sam samo
neko ko te do nje sprovodi. Staram se o tome da se pripremi, da putem
rekapitulacije sakupi dovoljno energije da bi mogla da upozna tu drugu
osobu. I veruj mi, njeno prisustvo je mnogo razornije od nagualovog."
"Ne razumem ta to pokuava da mi kae, Klara. Hoe li da kae da je
opasna i da e mi nauditi?"
"Uvek iskrsne problem kada pokuam da ti odgovorim na to pitanje." ree
Klara. "Zbunjuje se zato to ti i ja imamo povrnu vezu. Ti mi postavi pitanje,
oekujui jasan odgovor koji e te zadovoljiti a ja ti dajem odgovor koji mene
zadovoljava a tebe zbunjuje. Predlaem ti da mi ili ne postavlja nikakva
pitanja ili da prihvata moje odgovore bez usplahirenosti."

Htela sam da saznam neto vie o planovima g.Abelara i te druge ene u vezi sa
mnom, pa sam u nadi da u tako navesti Klaru da mi o tome pria, obeala da u
nadalje odmeravati sve njene odgovore uz duno razmatranje, i da me nee
obuzimati ni panika ni uznemirenost.
"Dobro. Hajde da vidimo kako e ovo da prihvati," ree Klara kuajui me.
"Rei u ti ta ti je nagual sino rekao pre nego to si se onesvestila. Ali poto ja
nisam mukarac, ti e nesumnjivo reagovati drugaije nego to je bio sluaj kada
ti se nagual obraao. Moda e me ak i sasluati."
"Ali ne seam se da mi je bilo ta rekao kada sam zaspala na strunjai,"
usprotivila sam se njenim reima.
Zastala je i pogledala moje lice, pretpostavljam da bi nala neku iskru mog
razumevanja. Odmahnula je glavom, da bi pokazala da nije naila ni na ta,
mada sam ja pokuavala da izgledam to je mogue mirnije i paljivije a ak
sam se i smekala da bih je razuverila.
"Rekao ti je neto o svim stvorenjima koja ive u ovoj kui. Rekao ti je da su svi
oni arobnjaci, ukljuujui i Manfreda."
Kada je spomenula Manfredovo ime, neto je u meni kljocnulo.
"Znala sam," izlanuh se bez razmiljanja. Ideja da je Manfred arobnjak mi se
inila potpuno pihvatljiva a ipak nisam imala ni najmanju predstavu zato bi to
tako trebalo da bude. Rekla sam Klari da sam se sigurno u nekom trenutku ve
pozabavila tom idejom, mada jo uvek mi nije sasvim jasno ta znai biti
arobnjak.
"Naravno da zna," uveravala me je Klara iroko se osmehujui.
"Ali, govorim ti, ne znam."
Klara me zbunjeno pogleda. "Sigurna si da se ne sea da ti je nagual ovo
objasnio?"
"Ne, zaista se ne seam."
"Za nas, arobnjak je onaj, ko pomou discipline i istrajnosti moe da
prekorai granice prirodne percepcije," ree Klara zvanino.
"Pa, nita mi nije jasnije," rekoh. "Kako Manfred moe to da postigne?"
Izgledalo je kao da procenjuje stepen moje zbunjenosti. "Mislim da je opet u
pitanju nesporazum, Taia. Ne govorim samo o Manfredu. Jo ti nije sasvim
jasno da su svi u ovoj kui arobnjaci. Ne samo nagual, Manfred i ja, ve i
etrnaestoro drugih koje jo nisi upoznala. Svi smo mi arobnjaci, apstraktna
bia. Ako misli da o arobnjatvu misli kao o neem konkretnom, neto to
ukljuuje rituale i arobne napitke, jedino to mogu da ti kaem je da postoje
arobnjaci koji su na taj nain konkretni, ali takve u ovoj kui nee nai.

Oigledno nam je tok misli iao razliitim pravcima. Ja sam govorila o

Manfredu a ona o ljudima koje ak nikada nisam ni videla. Tek kada mi je to
direktno rekla, konano mi je bilo jasno da su Klara, g.Abelar i ostali nedokuivi
ljudi koje su stalno spominjali, svi arobnjaci. Umesto da je postavljam jo pitanja,
setila sam se njenog saveta i zakljuila da je najbolje da utim.
Nastavila je da podrobnije objanjava kako apstraktni arobnjaci tragaju za
slobodom putem uveavanja svojih perceptivnih mogunosti; dok konkretni
arobnjaci, kao oni koji su iveli u drevnom Meksiku, tragaju za linom moi i
zadovoljstvom tako to e poveati oseanje vlastite vanosti. "ta ima loe u tome
da se traga za linim zadovoljstvom?" upitala sam je, gucnuvi malo vode iz ae
koja je stajala na nonom stoiu.
"Tu je Taia da se svrsta u isti red sa konkretnim arobnjacima," ree sa izrazom
zabrinutosti u oima. "Nije ni udo da ti je nagual dao one kristalne strelice."
Uprkos obeanju da u ostati smirena, na sam pomen kristala, talasi nervoze
poee da preplavljuju moje telo. Osetih tako snane greve u stomaku i bila sam
sigurna da u dobiti stomani grip.
"Takorei mi je nemogue da ti objasnim ta radimo a ak mi je i tee da ti
prenesem zato to radimo," ree Klara. "Ta pitanja e morati da postavi
svojoj uiteljici."
"Uiteljici?"
"Ne slua ta ti govorim, Taia. Ve sam ti rekla da ti ima uiteljicu. Jo je
nisi srela zato to ne poseduje neophodnu energiju. Da bi je upoznala mora da
ima deset puta vie energije nego to ti je bilo potrebno da bi se upoznala sa
nagualom, a jo se nisi oporavila od tog susreta. Sva si zelena i bleda."
"Mislim da imam grip," rekoh, osetivi opet vrtoglavicu.
Klara odmahnu glavom "To to ti ima je razmaenost," ubacila je primedbu pre
nego to je nastavila da govori. "Nagual takoe moe da ti objasni sve to ga
upita. Jedini problem je u tome to je on mukarac, i ako ti se obraa vie od
nekoliko minuta, budi uverena, upae u svoj enski ablon. Zato tvoj uitelj
mora da bude ena."
"Da ne pridaje suvie vanosti toj muko-enskoj stvari?" rekoh, pokuavajui
da ustanem iz kreveta.
Osetih slabost i klecanje nogu. Soba poe da mi se okree i zamalo da sam
se onesvestila. Klara me u poslednjem trenutku pridri za ruku.
"Uskoro emo saznati da li stvarno pridajem previe vanosti toj stvari," ree.
"Hajde da izaemo i sednemo u senku drveta. Moda e ti sve vazduh pomoi
da doe sebi."

Pomogla mi je da obuem dugaku jaknu i pantalone i kao invalida me

izvela iz sobe i odvela u dvorite iza kue.
Sele smo na neke slamnate prostirke, ispod ogromnog zapoti drveta koje je
bacalo senku na gotovo celo dvrite. Jednom sam pitala Klaru da li smem da
jedem njegov plod. Uutkala me je i rekla: "Samo ga jedi, ali nemoj nikome o
tome da pria." Uradila sam ono to mi je rekla, ali sam od tada oseala krivicu,
kao da sam uvredila drvo.
Sedele smo u tiini sluajui kako vetar uti u liu. Bilo je svee i mirno,
opustila sam se i opet oseala lagodno. Posle izvesnog vremena, Manfred se
doetao iz pravca bone strane kue gde je imao svoju sobu sa velikom daskom
na oprugu koja je izrezana u obliku vrata tako da je mogao da ulazi i izlazi kad
god bi to eleo. Priao mi je i poeo da mi lie ruku. Pogledala sam njegove
produhovljene oi i znala sam da smo najbolji prijatelji. Kao na neizreen
poziv, izvalio se preko mog krila, udobno se smestivi. Milovala sam mu nenu
svilenkastu dlaku i osetila ogromnu ljubav prema njemu. Obuzeta neobjanjivim
saoseanjem, nagla sam se i zagrlila ga. Sledeeg trenutka sam bila svesna da
plaem jer mi ga je bilo tako ao.
"Gde su ti kristali?" upita me Klara. Njen grub glas me je vratio u stvarnost.
"U mojoj sobi," rekoh, pustivi Manfreda, da bih rukavom jakne obrisla oi.
Bilo je dovoljno da jednom vidi Klarin negodujui pogled da skoi sa mog
krila i odeta preko staze da bi seo ispod oblinjeg drveta.
"Treba da ih stalno nosi sa sobom," odbrusi. "Kao to ve zna, oruje kao to
su kristali nemaju nikakve veze sa ratom i mirom. Moe da bude miroljubiva
koliko voli a da ti je ipak potrebno oruje. U stvari, potrebno ti je ba ovog
trenutka da bi se borila protiv svojih neprijatelja."
"Ja nemam neprijatelje, Klara," rekoh, mrui. "Niko ak ni ne zna da
postojim."
Klara se nagnula prema meni. "Nagual ti je dao te kristale da ti pomognu da
uniti svoje neprijatelje," ree neno." Da ih sada ima kod sebe, mogla bi uz
njihovu pomo da izvede magijske postupke i to bi ti pomoglo da raspri svoje
muno samosaaljenje."
"Nisam alila samu sebe, Klara," rekoh, branei se. "Bilo mi je ao sirotog
Manfreda."
Klara se nasmeja i odmahnu glavom. "Nema naina da saaljeva sirotog
Manfreda. Bez obzira u kom je obliku, on je ratnik. S druge strane, u tebi je
samosaaljenje koje se izraava na razliite naine. Upravo sada ti ga naziva
saaljevanje Manfreda."
Oi mi ponovo zasuzie zato to sam uz svoju nesigurnost zaista posedovala
bezdan pun saaljenja , koje je bilo potpuno usmereno na mene. Dovoljno dugo

sam rekapitulirala da bih znala da sam tu reakciju nauila od majke kojoj nije
proao ni jedan dan ivota bez samosaaljevanja, ili barem ni jedan dan mog
ivota sa njom. Poto nikad nisam imala uvida ni u jedan drugi izraz njene
linost, pa sam i sama nauila da oseam isto.
"Treba da prstima dri kristale i da izvodi magijske postupke u srcima svojih
nevidljivih neprijatelja kao to je na primer, oseanje vlastite vanosti, koji do
tebe dolazi preruen u samosaaljenje, moralnu ozlojeenost ili pravinu tugu,"
nastavi Klara da objanjava.
Mogla sam samo preneraeno da zurim u nju. I dalje me je optuivala da
sam slaba ili da se raspadnem onog trenutka kada me neto malo pritisne. Ali
ono to me je najvie povredilo je bilo to to je rekla da su svi ti meseci moje
rekapitulacije beznaajni, da nisu nita do plitikih sanjarija, jer sve to sam
radila bilo je nostalgino priseanje na sjajne trenutke svoje linosti ili pak da
tonem u saaljenju seajui se svojih ne tako sjajnih trenutaka.
Nisam mogla da razumem zato me tako nepravedno optuuje. Zujalo mi je u
uima dok sam doivljavala nalete besa. Poeh nekontrolisano da plaem,
mrzei sebe to sam pruila Klari priliku da me emotivno razara. ula sam
njene rei kao da dolaze iz daljine; " govorila je,"... oseanje vlastite vanosti,
nedostatak svrhe, neobuzdana ambicija, neispitana senzualnost, kukaviluk;
spisak neprijatelja koji ele da spree tvoj uzlet u slobodu je bez kraja i mora da
bude nepopustljiva i da se bori protiv njih."
Rekla mi je da se smirim i da je pokuavala da mi ilustruje to da su nai stvarni
neprijatelji nai stavovi i oseanja i da su oni isto tako razorni i opasni kao bilo koji
do zuba naoruani razbojnik koji moe da nas presretne na drumu.
"Nagual ti je dao one kristale da bi zaokruio tvoju energiju," rekla je. "Oni su
izuzetno delotvorni za koncentraciju panje i njeno fiksiranje. To je opte
svojstvo kvarcnih kristala i specifine namere posebno ovih kristala. Da bi se ovo
postiglo, sve to treba da uradi je da uz njihovu pomo izvede magijske
postupke ."
Poelela sam da imam kristale kod sebe; umesto toga, pogledala sam u
Manfredove saoseajne sjajne oi. Palo mi je na pamet da one reflektuju svetlost
na isti nain kao i kristali. Na trenutak, pogled mi se prikovao za njegove oi i
dok sam ih netremice gledala jedna iracionalna izvesnost mi se javila u glavi.
Znala sam da je Manfred arobnjak drevne tradicije i da je duh arobnjaka
nekako upao u klopku tela psa. U trenutku kada sam to pomislila, Manfred je
glasno zalajao kao da eli da potvrdi tanost mojih misli.
Takoe sam se zapitala da nije moda Manfred pronaao u peini te kristale
ili moda odveo naguala do njih, na isti nain kao to je mene odveo do mog
omiljenog vidikovca u brdima nasuprot kue i imanja.
"Jednom si me pitala kako je mogue da znam toliko o kristalima," ree
Klara, prekinuvi moje misli. "Tada jo nisam mogla da ti odgovorim jer nisi

poznavala naguala. Ali sada kada si se upoznala sa njim, mogu da ti kaem da..."
Duboko udahnu i nagnu se prema meni, "Mi smo arobnjaci koji potiu iz iste
tradicije kao i oni drevni. Nasledili smo sve njihove ezoterine rituale i bajalice,
meutim iako znamo kako da ih koristimo, ne zanima nas da ih sprovodimo u
delo."
"Manfred je drevni arobnjak!" uzviknula sam, iskreno zaprepaena,
zaboravivi da nisam Klari spomenula svoje misli.
Klara me pogleda kao da dovodi u pitanje moje mentalno zdravlje a potom
se nasmejala tako gromoglasno da se razgovor prekinuo. ula sam Manfredovo
lajanje kao i da se on smeje. A ono od ega me je podilazila jeza u vezi sa ovom
stvari bilo je to da sam mogla da se zakunem da Klarin smeh odjekuje ili da se
neto sakriveno iza ugla takoe smeje.
Osetila sam sam se kao potpuna glupaa. Klara nije elela da uje pojedinosti
o svetlu koje se reflektuje u Manfredovim oima.
"Rekla sam ti da sporo razmilja i da nisi toliko inteligentna, a ti mi nisi
verovala," korila me je. "Ali ne brini, niko od nas nije toliko inteligentan. Svi smo
mi nadmeni, glupi i tupoglavi majmuni."
Lupnula me u glavu da bi pokazala kako se to i na mene odnosi. Nije mi se
svidalo da me naziva tupoglavim majmunom, ali sam bila isuvie uzbuenja zbog
svog otkria da sam prela preko te primedbe.
"Nagual ima jo mnogo razloga zbog kojih ti je dao te kristale," nastavi Klara,
"ali on e morati sam da ti ih objasni. Jedina stvar koju sigurno znam je da e
morati da napravi torbicu za njih."
"Kakavu torbicu?"
"Korice od materijala kojeg e ti odabrati. To moe da bude antilop, filc ili
platno ispunjeno perjem ili ak drvo ako njega eli da koristi."
"Kakvu torbicu si ti napravila za svoje kristale, Klara?"
"Ja nisam dobila kristale" ree," ali sam se njima koristila jednom prilikom u
mladosti."
"Govori o sebi kao da si stara. to te vie gledam sve mi izgleda mlada."
"To je zato to izvodim puno magijskih postupaka da bih doarala tu
iluziju," odgovori, smejui se deijom neusiljenou." arobnjaci stvaraju iluzije.
Pogledaj samo Manfreda."
U trenutku kad zau svoje ime, Manfred isturi glavu iza drveta i poe da zuri u
nas. Imala sam udno oseanje da zna da priamo o njemu i da ne eli da
propusti ni jednu jedinu re.
"Zato Manfreda?" upitah, automatski utiavi glas.

"ovek bi mogao da se zakune da je pas," ree Klara apatom. "Ali u pitanju je

njegova mo da stvara iluziju." Gurnu me laktom i konspiratorno mi namignu.
"Vidi Taia, potpuno si u pravu. Manfred upote nije pas."
Nisam mogla da odredim da li me navodi da se sloim sa njom radi Manfreda,
jer on je ve sedeo nauljenih uiju i nesumnjivo pratio svaku nau re, ili je
stvarno, kao to je rekla, mislila da Manfred nije pas. Pre nego to sam mogla da
saznam ta je u pitanju, iz kue se zau piskutavi zvuk zbog ega su i Klara i
Manfred skoili na noge i pojurili u pravcu kue. I ja sam krenula za njima, ali
Klara se okrenu i ree mi grubo." Ti ostani gde si. Odmah u se vratiti."
Zajedno sa Manfredom koji joj je bio tik uz pete, odjuri u kuu.

XIV
Prolazile

su nedelje a potom i meseci. Uopte nisam obraala panju na

datume i vreme. Klara, Manfred i ja smo iveli u potpunoj harmoniji. Klara je
prestala da me vrea, ili sam ja moda prestala da budem uvreena. Sve
vreme sam provodila rekapitulirajui i vebajui kung-fu sa Klarom i
Manfredom, koji je sa svojih pedeset kilograma i kostiju i miia bio izuzetno
opasan protivnik. Bila sam sigurna da kada bi me glavom oborio na zemlju, da bi
uinak bio isti kao da me je oborio neki ampion.
Jedino to me je zabrinjavalo bila je kontradiktornost koju mi je bilo teko da
prevaziem. Dok je Klara tvrdila da mi je energija nesumnjivo u usponu zato
to sam mogla da razgovaram sa Manfredom, ja sam smatrala da istina lei u
neem sasvim drugom: da sam se polako predavala emocijama.
Kad god bi Manfred i ja bili sami, obuzela bi me neka neopisiva naklonost
prema njemu. Jednom reju, oboavala sam ga. I ba ovo slepo oseanje ljubavi
stvorilo je most izmeu nas tako da je povremeno mogao da mi prenosi poruke
svojih misli i raspoloenja.
Znala sam da su Manfredova oseanja jednostavna i neposredna poput deijih.
Doivljavao je sreu, nelagodnost, ponos zbog svojih uspeha i strah od svega to
je u jednom trenutku moglo da se pretvori u bes. Ali one njegove osobine kojima
sam se najvie divila bila je hrabrost i sposobnost da saosea sa drugim biem.
Osetila sam da mu je u stvari bilo ao Klare to izgleda kao aba. Po pitanju
hrabrosti, Manfred je bio jedinstven. Posedovao je hrabrost jedne razvijene
svesti kojoj je jasno njegovo zatoenitvo. Meni je Manfred sam po sebi bio neto
nedokuivo ljudskom shvatanju. I niko ne moe da se suoi sa tom nametnutom
samoom na nain koji je on inio a da ne poseduje hrabrost bez premca.
Jednog poslepodneva, kad sam se vratila iz peine, sela sam da se odmorim u
senci zapoti drveta. Manfred mi je priao i ispruio se preko mojih nogu i tog
trenutka zaspao. Dok sam ga sluala kako hre i oseala njegovo toplo telu u
svom krilu i samoj mi se zadremalo. Mora da sam zaspala, jer sam se iznenada
trgnula iz sna u kojem sam se svaala sa majkom oko toga da li treba da se
pribor za jelo spremi na svoje mesto posle pranja ili ne. G.Abelar me je
netremice posmatrao svojim prodornim i hladnim oima. Zbog svog pogleda,
poloaja tela i svojih izuzetno markantnih crta, kao i koncentracije, u potpunosti
mi je liio na orla. Proelo me je oseanje strahopotovanja.
"ta se dogodilo?" upitah. Temperatura vazduha kao i svetlost nije bila kao
ranije. Gotovo se smrklo; senke sutona spustile su se na dvorite.
"Desilo se to da te je Manfred potpuno zaposeo i da koristi tvoju energiju poput
avola," ree uz irok osmeh. "Isto je uradio i meni. Izgleda da izmeu vas

dvoje postoji istinska veza. Pokuaj da ga nazove sapito pa e videti da li e

se naljutiti."
"Ne. Ne mogu to da uradim," rekoh gladei Manfredovu glavu. "On je divan i
usamljen i nimalo ne lii na abu."
Bilo mi je potpuno besmisleno to sam u stvari izgovorila tu re, ali neto u
meni nije elelo da rizikuje da uvredi Manfreda.
"I abe su divne i usamljene," ree g.Abelar namignuvi.
Podstaknuta iznenadnom radoznalou, nagla sam se nad Manfreda i bez zlih
misli apnula mu u uho, "Sapito." Manfred zevnu, kao da mu je dosadno moje
uivljavanje u njegovo bie.
G.Abelar se nasmeja. "Uimo u kuu," ree, "pre nego to ti Manfred iscrpi
svu energiju. Pored toga, u kui je i toplije."
Sklonila sam Manfreda sa kolena i krenula za g.Abelarom u kuu. Sela sam u
dnevnu sobu, veoma zvanino i potpuno svesna toga da sam sama sa mukarcem
u mranoj praznoj kui. Upalio je plinsku lampu a potom seo na kau na
pristojnom rastojanju od mene i rekao, "Shvatio sam da eli da mi postavi neka
pitanja. Sada je pravi as za to za to, samo napred, pitaj ta hoe."
Na trenutak mozak mi postade prazan. injenica da sam se tako direktno
suoila sa njegovim prodornim pogledom uzdrmala je moju staloenost.
Konano sam ga upitala, "ta se dogodilo one noi kad sam vas upoznala,
g.Abelar? Klari se inilo da ne moe to da mi objasni na odgovarajuoi nain a ja
se skoro niega ne seam."
"Tvoj dvojnik je preuzeo kontrolu," ree zvaninim tonom. "A ti si izgubila
kontrolu nad svojim svakodnevnim biem."
"Kako mislite, izgubila kontrolu?" upitah zabrinuto. "Da li sam uradila neto
to nije trebalo da uradim?"
"Nita to ne bi mogla da ispria svojoj majci," ree uz prigueni smeh. Oi mu
nestano zasijae." Ozbiljno govorei, Taia, sve to si uradila je to da si zabacila
svoju sjajnu mreu to su dalje mogla. Nauila si kako da se odmara u tom
nevidljivom hamoku koji je u stvari deo tebe. Jednog dana, kada postane
vetija, moi e da koristi njegova vlakna da bi pomerala i menjala stvari."
"Da li je dvojnik u fizikom telu ili izvan njega?" upitala sam ga. "One noi mi
se uinilo da je neto izvan mene na trenutak preuzelo kontrolu."
"I jedno i drugo je tano," ree g.Abelar." On je unutar fizikog tela i u isto
vreme izvan njega. Kako da to objasnim? Da bi upravljala njime, neophodno je da
se njegov spoljanji deo koji nesputano pluta povee sa energijom koja je
smetena unutar fizikog tela. Snana koncentracija poziva i zadrava

spoljanju energiju, dok se unutranja energija oslobaa tako to se otvaraju

neki tajanstveni prolazi oko samog tela. Kada se ove dve energije stope, stvara
se sila koja omoguava oveku da izvodi neverovatne poduhvate."
"Gde se nalaze ti tajanstveni prolazi koje spominjete?" upitala sam ga ne
mogavi da ga gledam pravo u oi.
"Neki od njih se nalaze tik uz kou a neki su duboko u telu," odgovori
g.Abelar. "Postoji sedam glavnih prolaza. Kada se zatvore, unutranja energija
ostaje zatoena unutar fizikog tela. Prisustvo dvojnika u nama je tako
nenametljivo da je mogue da proivimo ceo ivot a da ne znamo da se tu nalazi.
Meutim u sluaju da elimo da ga oslobodimo, prolazi moraju da se otvore i ovo
se sprovodi putem rekapitulacije i vebi disanja koje ti je Klara pokazala."
G.Abelar je obeao da e me ba on poduiti kako da voljno otvorim prvi
prolaz poto uspeno izvedem apstraktni let. Naglasio je da je neophodno
potpuno promeniti svoje stavove da bi se otvorili prolazi, zato to je nae
prethodno usvojeno shvatanje da smo sazdani od vrstog tela ba to to
produava dvojnikovo zatoenitvo to ne vai za ni jednu fiziku strukturu
samog bia.
"Zar ne moete da mi objasnite gde se nalaze ti prolazi pa da ih sama
otvorim?"
Pogledao me je i odmahnuo glavom. "Petljati nasumce sa silom koja se nalazi
iza ovih prolaza je glupo i opasno," upozorio me je. "Dvojnik se oslobaa
postepeno i skladno. Meutim, preduslov ovome je celibat."
"Zato je celibat toliko vaan?" upitala sam.
"Zar ti Klara nije priala o svetleim glistama koje mukarac ostavlja u
eninom telu?"
"Jeste," rekoh, osetivi se nelagodno i zbunjeno. "Ali, moram da priznam da joj
u stvari nisam verovala."
"To ti je bila greka," ree iznervirano. "Bez prethodne rekapitulacije, ti bi
doslovce otvorila itavu jednu limenku glisti. A imati seksualne odnose bi
znailo dolivati ulje na vatru."
Nasmeja se od srca, zbog ega se osetih glupavo.
"Bez sve ale, uvanje seksualne energije je prvi korak u putovanju ka
eterskom telu, putovanju u osveenost i potpunu slobodu."
Upavo u tom trenutku, Klara ue u dnevnu sobu, obuena u beli lepravi
kaftan, to joj je davalo izgled velike abe. Kriom sam se nasmejala povodom
ovog nedostojnog utiska i u istom trenutku bacih pogled na g. Abelara, za koga

sam se mogla zakleti da misli isto. Klara sede u fotelju i oboma uputi osmeh, dok
smo smeteno sedeli na kauu.
"Jeste li ve stigli do teme prolaza?" upita radoznalo g.Abelara. "Je li to razlog
to je Taia tako vrsto skupila noge?"
G.Abelar, potpuno ozbiljan, potvrdno klimnu glavom. "Upravo sam eleo da
joj kaem kako je jedan ogromni prolaz u polnim organima. Ali mislim da to
nee razumeti. Jo uvek ima nekoliko pogrenih predstava to se tie ove
oblasti."
"Sigurna sam da ih ima," sloi se Klara, namignuvi u mom pravcu.
U isto vreme prasnue u takav gromoglasnan smeh da sam se potpuno
zbunila. Mrzela sam da mi se smeju i razgovaraju kao da ja nisam u istoj sobi.
Upravo sam elela da im kaem da me uopte ne shvataju, kada Klara ponovo
pogovori, ovoga puta obraajui se meni.
"Da li shvata zato preporuujemo celibat?" upitala me je.
"Zbog putovanja u slobodu," odgovorih, ponovivi rei g.Abelara.
Odvano upitah Klaru da li ona i g. Abelar ive u celibatu, ili samo
preporuuju neto za ta ni sami nisu spremni.
"Rekla sam ti da nismo mu i ena" odgovori Klara ni najmanje se ne zbunivi.
"Mi smo arobnjaci koje zanima sila, sakupljanje energije a ne njeno
gubljenje."
Okrenula sam se u pravcu g.Abelara da ga upitam da li je zaista arobnjak i
sve to to podrazumeva. Nije mi odgovorio ve je pogledao Klaru kao da trai
njeno odobrenje da otkrije neku tajnu. Klara, gotovo neprimetno, klimnu
glavom u znak odobravanja. "Ne mogu da kaem da mi se re 'arobnjak'
dopada," ree, "zato to konotira uverenja i postupke koji ne spadaju u ono to
mi radimo."
"ta vi zapravo radite?" upitah ga. "Klara mi je rekla da jedino vi moete da mi
odgovorite na to pitanje."
G.Abelar se uspravi i uputi mi zastraujui pogled koji mi potpuno obuze
panju. "Mi smo grupa koju sainjavaju esnaestoro ljudi, ukljuujui i mene i
jedno stvorenje: Manfreda." poe da govori zvaninim tonom. "Desetorica ovih
ljudi su ene. Svi mi radimo istu stvar: posvetili smo ivote razvijanju dvojnika.
Koristima svoja eterska tela i prkosimo mnogim zakonima prirode i fizike. Stoga,
ako ovo to sam rekao znai biti arobnjak, onda smo svi mi arobnjaci. U
suprotnom, mi to nismo. Da li ti je sada malo jasnije?"
"Poto mi vi pruate znanja o dvojniku, da li u i ja biti arobnica?"

"Neznam," odgovorio je, radoznalo me ispitujui pogledom. "Sve zavisi od

tebe. Uvek zavisi od same linosti da li e ispuniti ili proerdati svoj ivot."
"Ali Klara je rekla da svi u ovoj kui imaju neki cilj to se ovde nalaze. Zato
ste mene izabrali? Zato ba mene?" upitala sam.
"To je veoma teko pitanje," ree g.Abelar uz osmeh. "Recimo da smo
primorani da ukljuimo i tebe. Da li se sea one noi pre otprilike pet godina
kada si se nala u kompromitujuoj situaciji u vezi sa jednim mladiem?"
Istog trenutka sam poela da kijam to je moja uobiajena reakcija kad
osetim da sam ugroena. Za vreme rekapitulacije sam se setila prilika u kojim
sam se nala u kompromitujuim situacijama. Od svoje etrnaeste godina, bila
sam opsednuta mladiima i agresivno sam jurila za njima, kao to sam kao dete
jurila za braom. Oajniki sam elela da me bilo ko voli, poto sam znala da
moja porodica ne mari za mene. Ali sve se uvek zavravalo tako to bih
preplaila svoje budue udvarae pa bi oni pobegli glavom bez obzira pre nego to
bi mi se uopte pribliili. Zbog moje agresivnosti svi su mislili da sam raspusna
ena koja je spremna na sve. Zbog toga, imala sam najgoru moguu reputaciju
uprkos injenici da nisam uradila ni polovinu stvari koje su mi pripisivali prijatelji
i porodica.
"Uhvatili su te na tezgi sa hranom snekbara u drajv-in bioskopu u Kaliforniji.
Sea li se?" zauh glas g.Abelara.
Kako se ne bih seala? To je bilo ubedljivo najgore iskustvo u mom ivotu. I
poto je stvar bila tako osetljiva, odlagala sam njenu rekapitulaciju uvek
izbegavajui da se pribliim tom dogaaju. U to vreme, ila sam jo u gimnaziju i
preko leta sam dobila posao koji se sastojao od toga da prodajem virle i
bezalkoholna pia u drajv-in bioskopu. Pred sam kraj leta, Keni, mladi koji je
vodio snek-bar, izjavio mi je ljubav. Do tog trenutka, bila sam ravnoduna
prema njemu jer sam bacila oko na vlasnika, koji je bio zgodan i bogat. Na
nesreu, njega je zanimala Rita, moja crvenokosa boja kazna, sa svojih
devetnaest godina i sjajnim izgledom. Svake noi, im bi poela projekcija,
kradom bi ula u efovu kancelariju i zakljuavala vrata. Kada bi se ponovo
pojavila neposredno pre pauze, njena ruiasto bela karirana uniforma bila bi
izguvana a kosa upava i zamrena. Strano sam zavidela Riti zbog sve panje
koju je dobijala. Ono to je jo pogoravalo celu stvar bilo je to to je unapredena
u kasirku, dok sam ja i dalje morala da raznosim kokice i sluim bezalkoholna
pia na tezgi.
Kada mi je Keni rekao da sam lepa i poeljna, poela sam da ga posmatram u
drugaijem svetlu. Prela sam preko toga to je bio strano bubuljiav,
preterano pio pivo, sluao kantri muziku, nosio izme i imao izrazit teksaki
akcenat. Odjedanput mi je bio muevan i nean i jedino to me je zanimalo bilo je
to da su mu roditelji katolici i da ne znaju da pui marihuanu. Poela sam da se

zaljubljujem u njega i nisam htela da nam se bilo kakve line pojedinosti nadu
na putu.
Kada sam mu rekla da krajem nedelje moram da napustim posao, jer moja
porodica odlazi na raspust u Nemaku a ja moram da poem sa njima, Keni se
razjario. Optuivao je moje roditelje da namerno ele da nas rastave. Uzeo me je
za ruku i zakleo se da nee iveti bez mene. Zaprosio me je ali meni jo nije bilo
ni esnaest godina pa sam mu rekla da emo morati jo da saekamo. Strasno
me je zagrlio i rekao da jedino to nam preostaje je da vodimo ljubav. Nisam znala
da li misli nekom prilikom pre no to odem u Nemaku ili ba tada, ali sam se
ipak u potpunosti sloila sa njim i odluila se da vodimo ljubav ba tada. Ostalo
nam je jo dvadeset minuta do pauze, pa sam sklonila preostale zemike sa
radnog stola i poela da se svlaim.
Uplaio se. Drhtao je kao deki iako mu je bilo dvadeset dve godine. Grlili
smo se i ljubili ali pre no to je bilo ta moglo da se desi, prekinuo nas je jedan
starac koji je upao u prostoriju. Kada nas je video u tako kompromitujuoj
situaciji, zgrabio je metlu, udario me u lea njenim slamnatim delom i polugolu
poeo da juri sve do foajea, gde su ljudi koji su stajali u redu ispred snek bara
imali potpuni uvid u ono to se deava. Smejali su mi se i rugali. Najgore u celoj
stvari bilo je to to su me prepoznala dva profesora iz kole. Koliko su oni bili
zapanjeni to vide mene, toliko sam i ja bila zapanjena to vidim njih. Jedan od
profesora me je prijavio direktoru kole, koji je, sa svoje strane, obavestio moje
roditelje. Pre nego to su svi uli ovaj tra, postala sam predmet podsmeha u
koli. Prolo je mnogo godina a ja sam i dalje mrzela tog groznog starca koji je
sebi da za pravo da bude moj moralni sudija. Mislila sam da mi je on u stvari i
unitio ivot jer mi nikada vie nisu dopustili da vidim Kenija.
"Ja sam bio taj ovek," ree g.Abelar, kao da je pratio moje misli.
U tom trenutku, celo to priseanje javnog ponienja me je potpuno porazilo.
A da pri tom ovek koji je uzrok svemu tome stoji ispred mene, bilo je vie no to
sam mogla da podnesem.
Poela sam da plaem iz pukog oseanja osujeenosti. Najgore od svega bilo je
to g. Abelar ni najmanje nije pokazivao aljenje zbog onoga to je uinio.
"Od one noi, nisam prestajao da te traim," ree g.Abelar, lukavo se
cerei.
U njegovom pogledu i reima videla sam razne vrste nastranih seksualnih
aluzija. Dolo mi je da se raspuknem od besa i straha. Tada mi je bilo jasno da
me je Klara dovela u Meksiko iz nekih loih pobuda, a u prvom redu sam mislila
na neke tajne planove koje su njih dvoje smiljali od samog poetaka a to je
podrazumevalo dosta nastranog seksa. Ni za trenutak nisam poverovala u
njihovu priu o celibatu.
"ta nameravate sa mnom da radite?" upitah glasom promuklim od straha.

Klara me pogleda zbunjeno a potom poe da se smeje kao da je razumela ta

mi je prolazilo kroz glavu. G. Abelar poe da imitira moj promukao glas tako to
upita Klaru isto, "ta nameravate sa mnom da radite?" Potom se njegov
gromoglasni smeh stopio sa Klarinim da bi zajedno odjekivali kroz kuu. Zauh
kako Manfred zavija u svojoj sobi; izgledalo mi je kao da se i on smeje. Bila sam
potpuno poraena. Ustala sam da bih otila, ali me g.Abelar povue natrag na
kau.
"Oseanje srama i sopstvene vanosti su uasni pratioci," ree ozbiljno. "Nisi
ovaj dogaaj rekapitulirala jer inae ne bi bila sada u ovakvom stanju." Potom je
ublaio svoj strogi pogled koji postade gotovo ljubazan pa dodade, "Klara i ja ne
nameravamo nita da ti uradimo. Ve si dovoljno uradila sama za sebe. Te noi
sam traio toalet i otvorio sam vrata prostorije u koju su imali pristupa samo
zaposleni. Poto se jednom nagualu nikada ne moe da dogodi da napravi jedan
tako nepaljiv propust jer je on uvek svestan onoga to ini, pretpostavio sam da
me je sudbina dovela tebi, i da si ti za mene od posebne vanosti. Videvi te
polugolu, kako namerava da se poda jednom slabiu koji bi mogao da ti uniti
ivot, postupio sam na vrlo nedvosmislen nain tako to sam te udario metlom."
"Time to ste uinili od mene ste napravili predmet poruge moje porodice i
prijatelja," prodrala sam se.
"Mogue. Ali sam isto tako zgrabio tvoje etersko telo i povezao ga energetskim
vlaknom. Od tog dana nadalje, uvek sam znao gde si, a ipak mi je bilo potrebno
pet godina da udesim takve okolnosti u kojima e eleti da me saslua."
Po prvi put, shvatala sam to to mi govori. S nevericom sam zurila u njega.
"Hoete da kaete da ste sve vreme znali gde sam?" upitala sam ga.
"Pratio sam svaki tvoj pokret," bio je njegov nedvosmislen odgovor.
"To znai da ste me sve vreme uhodili?" Pravo znaenje njegovih rei je polako
isplivavalo na povrinu.
"Da, u neku ruku, to je tano," priznao je.
"Da li je i Klara znala da ivim u Arizoni?"
"Naravno da jeste. Svi smo znali da si tamo."
"Znai, to nije bila sluajnost to me je Klara onog dana nala u pustinji,"
zapitah bez daha. Okrenula sam se ka Klari, van sebe od besa. "Znala si da u
biti tamo, zar ne?"
Klara potvrdno klimnu glavom. "Priznajem da jesam. Ila si tamo tako redovno
da mi uopte nije bilo teko da te pratim."

"Ali rekla si mi da si se sluajno nala tamo," vikala sam na nju. " Lagala si me;
prevarom si me dovela sa sobom u Meksiko. I od tada me stalno lae, smeje mi
se iza lea iz bog te pita kojih razloga." Sve moje sumnje i strepnje, koje sam
mesecima drala u sebi, konano su izbile na povrinu i provalile iz mene.
"Ovo je za tebe samo ala," vikala sam, "koja pokazuje koliko sam glupa i
lakoverna."
G. Abelar me je gledao svirepim pogledom ali to me nije spreilo da mu
uzvratim isti takav pogled. Lupnuo me je po temenu da bi me smirio.
"U stranoj ste zabludi, mlada damo," ree strogo." Ovo za nas nije ala. Istina
je da se puno smejemo tvojim idiotlucima, ali ni jedan od naih postupaka nije ni
la ni prevara. Potpuno smo ozbiljni u onome to inimo. U stvari, to je za nas
pitanje ivota i smrti."
Bio je tako ozbiljan i izgledao je tako autoritativno da se najvei deo mog besa
rasprio, za sobom ostavljajui beznadenu zbunjenost.
"Poverio sam Klari izuzetno osetljivu misiju: da te dovede kui. I uspela je u
tome. Ila si za njom, pratei svoj unutranji nagon. Veoma je teko da
prihvati bilo iji poziv, a prihvatiti poziv potpunog neznanca je gotovo
nemogue. Ali njoj je to polo za rukom. Bio je to majstorski potez! Mogu da
izrazim samo pohvalu i divljenje za tako dobro obavljen posao."
Klara je skoila na noge i graciozno se poklonila. "Bez sve ale," ree sa
dostojanstvenim izrazom lica, poto je ponovo sela, nagual je u pravu; to je bilo
neto najtee to sam ikada u ivotu uradila. Na trenutak sam pomislila da e
dopustiti da tvoja sumnjiava priroda nadvlada i da e mi rei da se gubim. ak
sam morala da laem kad sam ti rekla da imam tajno budistiko ime."
"Zar ga nema?"
"Nemam ga. Moja elja za slobodom je sagorela bilo kakvu tajnovitost u
meni."
"Ali jo mi nije sasvim jasno kako je Klara znala gde da me nae," rekoh
gledajui u g.Abelara. "Kako je znala da sam ba u to vreme bila u Arizoni?"
"Pomou tvog dvojnika," odgovori g.Abelar, kao da je to oigledna stvar.
im je to izgovorio, razbistrilo mi se u glavi i tano sam shvatala ta misli. U
stvari, znala sam da je to jedini mogui nain da mi budu na tragu.
"Obmotao sam energetsko vlakno oko tvog eterskog tela te noi kada sam te
prekinuo u onome to si nameravala da uini. Poto je dvojnik sazdan od iste
energije, nije toliko teko da se obelei. Smatrao sam, s obzirom na okolnosti
pod kojima se odigrao na prvi susret, to je bilo najmanje to sam mogao da
uinim za tebe. To je bila neka vrsta zatite."

G.Abelar me je pogledao, kao da eka da mu postavim pitanje. Ali moje misli

su bile isuvie zauzete time to sam pokuavala da se setim jo nekih pojedinosti
u vezi sa tom noi kada je upao u sobu.
"Zar nee da me pita kako sam te obeleio?" ree, gledajui me netremice.
Nauljih ui, a soba se napuni energijom i sve mi se inilo potpuno jasno.
Nisam morala da pitam g.Abelara kako je to uradio, jer sam i sama znala
odgovor.
"Obeleili ste me kada ste me udarili metlom!" uzviknula sam. To je bilo
savreno jasno, ali kada sam razmislila, ipak nije imalo nikakvog smisla, jer nije
davalo nikakvo objanjenje.
G.Abelar je klimnuo glavom zadovoljan to sam sama dola do tog zakljuka.
"Tako je. Obeleio sam te kada sam metlom udario gornji deo tvojih lea dok
sam te terao iz sobe. Ostavio sam odredenu energiju u tebi. A ta energija je bila
zarobljena u tebi jo od te noi."
Klara mi je prila i poe da me odmerava. "Zar nisi primetila Taia, da ti je
levo rame vie od desnog?"
Bila sam svesna da mi jedna lopatica vie tri od druge, zbog ega su mi
vrat i ramena bili napeti.
"Mislila sam da sam tako roena," rekoh.
"Niko se ne raa sa nagualovim obelejem," nasmeja se Klara. "Nagualova
energija je zarobljena na tvojoj levoj lopatici. Razmisli malo o tome; ramena ti
nisu ista od kada te je nagual udario metlom."
Morala sam da priznam da se vreme kad je moja majka prvi put primetila da
neto nije u redu sa gornjim delom mojih lea, podudaralo sa mojim letnjim
poslom u drajv-in bioskopu. Podeavala je letnju haljinu koju mi je ila i videla
je da se neto ne uklapa. Zapanjila se kad je ustanovila da greka nije u haljini
ve u mojim lopaticama; jedna je bez sumnje bila via od druge. Sledeeg dana
na porodini lekar mi je pregledao lea. Zakljuio je da mi je kima neznato
iskrivljena. Dijagnoza je bila da imam uroenu skoliozu, ali je doktor uveravao
moju majku da je iskrivljenost toliko mala da uopte ne treba da se brinemo oko
toga.
"Dobro je to nagual nije ostavio suvie energije," zavitlavala me je Klara" u
tom sluaju bi imala grbu."
Okrenula sam se ka g.Abelaru. Osetila sam kako mi se leni miii gre, to
se uvek deavalo kad sam bila razdraena. "Sada kada ste me namamili, ta
nameravate sa mnom?" upitala sam.

G.Abelar mi je priao korak blie. Prikovao me je ledenim pogledom.

"Jedino to elim da uradim od onog dana kada sam te naao je da uradim isto
to sam uradio te noi, "ree dostojanstveno," a to je da otvorim vrata i da te
isteram napolje. Ovoga puta, elim da otvorim vrata svakodnevnog ivota i da te
proteram u slobodu."
Njegove rei i dranje su oslobodile itavo jedno bogatstvo oseanja. Jer
pamtim da sam oduvek neto iekivala, izvirivala kroz prozor, osvrtala se po ulici
kao da neto ili neko vreba iza ugla. Uvek sam neto predoseala, imala snove u
kojima beim, mada nisam znala od ega. Ba to oseanje me je nateralo da
poem za Klarom ka nepoznatom odreditu. I ba me je to spreilo da odem
uprkos nemoguim zahtevima koji su se pred mene postavljali. Poto sam
izdrala netremini pogled g.Abelara, obuze me neobjanjivo oseanje
zadovoljstva. Shvatila sam da sam najzad nala ono za im sam tragala. Voena
impulsom najistije naklonosti, sagoh se i poljubih mu ruku. I iz nekih
nesluenih dubina moga bia, promucah neto to nije dolazilo od razuma ve iz
srca. "Ti si i moj nagual," rekoh.
Oi su mu blistale od sree to smo se konano razumeli. Pomilovao me je
po glavi i svi moji nataloeni strahovi i frustracije su provalili u bujici suza
punih bola.
Klara ustade i dade mi maramicu. "Nain da te iupam iz tog tunog
raspoloenja je da te naljutim ili da te nateram da razmilja," ree. "Uradiu i
jedno i drugo time to u ti rei sledeu stvar. To to sam znala gde da te naem
u pustinji nije jedino. Sea li se onog vrelog, zaguljivog stana i kad si me
zamolila da ti pomognem da iznese stvari iz njega? Pa, moja roaka je vlasnica
te zgrade."
Zapanjeno sam gledala u Klaru i bilo mi je nemogue da izustim i jednu jedinu
re. Klarin i smeh g.Abelara odjeknuli su poput dinovske eksplozije koja je
odzvanjala u mojoj glavi. Nije postojalo nita to bi mogli da mi kau to bi me
toliko iznenadilo. Poto mi je poetna zapanjenost popustila, umesto da se
naljutim to su manipulisali mnome, ispunilo me je oseanje strahopotovanja
zbog neverovatne preciznosti njihovih poteza i njihove ogromne sposobnosti da
gospodare postupcima ali, kao to sam najzad shvatila, ne mojim ve svojim
sopstvenim.

XV
dana, nekoliko meseci posle susreta sa g.Abelarom, umesto da me
Jednog
poalje u peinu da rekapituliram, Klara me zamoli da joj pravim drutvo dok
radi u dvoritu. Nedaleko od povrtnjaka, iza zadnjeg dvorita, posmatrala sam
Klaru kako revnosno grabuljama skuplja lie u gomilu. Na vrhu gomile,
paljivo je rasporedila suvo smee lie, formirajui neku elipsastu aru.
"ta to radi," upitah pribliivi se da bih mogla bolje da pogledam.
Bila sam napeta i tmurno raspoloena, jer sam provela celo jutro u peini
rekapitulirajui uspomene o svom ocu. Uvek sam smatrala da je on jedan
uobraen, nadmen i bezoseajan ovek.
Emotivno me je ispraznilo saznanje da je on u stvari jedan tuni i poraeni
ovek, koga je unitio rat i sopstvene osujeene ambicije.
"Pravim ti gnezdo da sedi na njemu," odgovori Klara. "Sedee na njemu kao
kvoka na jajima. elim da se odmori jer emo moda ovog popodneva imati
gosta."
"Ko bi to mogao da bude?" upitah nonalantno.
Ve mesecima mi je Klara obeavala da e me upoznati sa ostalim
lanovima nagualove grupe - sa njenim tajanstvenim roacima koji su se
najzad vratili iz Indije - ali to nikada nije uinila. Kad god bih izrazila elju da ih
upoznam, uvek bi rekla da je neophodno da se proistim temeljnijom
rekapitulacijom jer u stanju u kojem se trenutno nalazim jo nisam spremna
da bilo koga upoznam. Verovala sam joj. to sam vie istraivala uspomene iz
svoje prolosti, proienje mi je bivalo sve potrebnije.
"Nisi odgovorila na moje pitanje, Klara," rekoh ljutito. "Ko to dolazi?"
"Pusti sad to," ree pruajui mi pregrt suvog lia boje bakra. "Stavi ovo
lie na pupak i vei ga pojasom za rekapitulaciju."
"Ostavila sam pojas u peini," rekoh.
"Nadam se da ga ispravno koristi," ree Klara tim povodom. "Pojas nas
podupire dok rekapituliramo. Treba da se obmota oko trbuha i da se jedan
njegov kraj privee za koi kojeg sam zabila u zemlju u peini. Na taj nain,
nee pasti i razbiti glavu u sluaju da zadrema ili da dvojnik odlui da te
probudi."
"Da li da ga donesem?"
Ona ljutito coknu jezikom i ree, "Ne, nemamo vremena. Na gost moe
svaki as da stigne i elim da se opusti i prikae u najboljem svetlu. Moe
da upotrebi moj pojas."

Klara uurbano ue u kuu iz koje se gotovo istog trenutka vratila sa

komadom tkanine boje afrana. Bio je zaista divan. Imao je skoro neprimetnu
aru u tkanju. Na sunevoj svetlost taj komad svile se presijavao, menjajui
nijanse od boje starog zlata do boje ilibara.
"Ako se desi da ti se bilo koji deo tela povredi ili da te boli, obmotaj ovaj
pojas oko njega," objanjavala mi je Klara. "Pomoi e ti. U njemu postoji i
izvesna koliina energije, poto sam sa njim na sebi provela godine i godine
rekapitulacije. Jednog dana e i ti moi da kae isto za svoj pojas."
"Zato ne moe da mi kae ko dolazi da nas poseti?" navaljivala sam da mi
odgovori. "Zna da mrzim iznenaenja. Je li nagual u pitanju?"
"Ne, nije on ve neko drugi," rekla je, "ali isto tako moan a moda i jo
moniji. Kad je bude upoznala, morae da bude smirena i osloboena misli,
inae nee imati nikakve koristi od njenog prisustva."
Preterano sveanim glasom, Klara ree da u iz principijelnih razloga, toga
dana, morati da izvedem sve magijske postupke koje me je nauila, ne zato to
e me bilo ko staviti na probu da vidi da li ih zaista znam, ve zato to sam dola
do raskra i moram da krenem u drugom pravcu.
"ekaj Klara, nemoj da me plai tom priom o menjanju. Plaim se novih
pravaca."
"Najmanje to elim je da te plaim," uveravala me je. "Stvar je u tome da sam
i sama pomalo zabrinuta. Jesu li kristali kod tebe?"
Raskopala sam prsluk i pokazala joj kone futrole koje sam napravila uz
njenu pomo, u kojima su stajala dva kvarcna kristala. Bili su na sigurnom mestu
jedan ispod jedne a drugi ispod druge ruke, poput dva noa u svojim koricama sa
zaliscima i kopama koje ih privruju.
"Izvadi ih i pripremi ih," rekla je." I upotrebi ih da bi prikupila energiju.
Nemoj da eka da ti to ona kae da uradi. Upotrebi ih prema svom
nahoenju kad god oseti da ti je potrebna dodatna energetska podrka."
Iz Klarinih rei bilo je lako zakljuiti dve stvari: da e ovo biti jedan ozbiljan
susret, i da je tajanstveni gost ena.
"Je li ona jedna od tvojih roaka?" upitah je.
"Jeste," odgovori Klara hladno se osmehnuvi. "Ta osoba je moja roaka, lanica
nae grupe. Sada se opusti i ne postavljaj vie nikakva pitanja."
Zanimalo me je gde njeni roaci borave. Bilo je nemogue da su u kui poto
bih sigurno naletela na nekog od njih ili bi barem primeivala znake njihovog
prisustva. injenica da nisam nikoga videla, pretvorila je moju radoznalost u
opsednutost. Zamiljala sam kako se Klarini roaci namerno kriju od mene i da
me ak uhode. To me je ljutilo a u isto vreme uvrivalo u nastojanju da

ulovim nekoga od njih. Poreklo moje uznemirenosti bio je nepogreivi oseaj

da me neko posmatra.
Namerno sam pokuavala da postavim zamku ma ko to bio, tako to bih
ostavila neku od svojih olovaka za crtanje na podu ne bih li videla da li e je
neko podii ili tako to bih ostavila asopis otvoren na nekoj odreenoj strani,
kasnije proverivi da li je i dalje otvoren na istoj. U kuhinji bih paljivo
pregledala posude u potrazi za dokazima da ih je neko upotrebljavao. Ila sam
ak dotle da sam raznosila prainu po stazi pored sporednog ulaza da bih se
posle vraala i pregledala tlo traei tragove stopala ili neke nepoznate otiske.
Uprkos svim svojim detektivskim naporima, jedini otisci koje bih naiazila pripadali
su Klari, Manfredu ili meni. Ako se bilo ko krio od mene, bila sam uverena da bih
ga primetila. Ali, kako su stvari stajale, izgledalo je da u kui nema nikog
drugog uprkos tome to sam bila uverena u suprotno.
"Izvini, Klara, ali moram da te pitam," konano sam prevalila preko usana,
"zato to me ta stvar potpuno izluuje. Gde odsedaju tvoji roaci?"
Klara me pogleda iznenadeno. "Ovo je njihova kua. Gde bi bili nego ovde."
"Ali gde, tano?" upitah na granici da priznam da sam postavljala beskorisne
zamke, ali sam ipak odluila da to ne uinim.
"Aha, mislim da shvatam ta te zanima," ree. "Nisi naila ni na kakve znake
koji bi posvedoili njihovo prisustvo, uprkos svim tvojim nastojanjima da se igra
detektiva. Ali u tome nema nieg tajnovitog. Nikada ih ne vidi zato to su u
levom krilu kue."
"Zar nikada ne izlaze odatle?"
"Izlaze, ali izbegavaju desno krilo u kome si ti i ne ele da te uznemiravaju.
Znaju koliko voli da bude sama."
"Pa zar da ih nikada ne vidim? Zar to nije malo preterano potovanje moje
privatnosti."
"Ni najmanje," ree Klara. "Potrebna ti je potpuna samoa da bi se usredsredila
na rekapitulaciju. Kada sam ti rekla da e te danas neko posetiti, imala sam na
umu jednu svoju roaku koja e doi iz levog krila da te upozna. Ve se neko
vreme raduje to e razgovarati sa tobom, ali je morala da saeka da se barem u
najmanjoj moguoj meri proisti. Ve sam ti rekla da susret sa njom moda ak
i vie iziskuje od onoga sa nagualom. Neophodno je to da si sauvala dovoljno
energije, inae e izgubiti kontrolu kao to ti se desilo kada si njega upoznala."
Klara mi je pomogla da stavim lie na trbuh i da ih poveem tkaninom.
"Ovo lie kao i ovaj pojas e ublaiti napade te ene," ree Klara i pogledavi
me dodade neno, "a i druge udarce, takoe. Zato, ma ta se desilo, ne skidaj
ga."

"ta moe da mi se dogodi?" upitah sa zebnjom, gurajui u pojas jo lia.

Klara slee ramenima. "Zavisi od toga koliko ima energije," ree, snano
povukavi vor na tkanini. "Ali sudei po tvom izgledu, to je teko ustanoviti."
Drhtavim prstima sam ponovo zakopala koulju i uvukla je u svoje vreaste
pantalone. Izgledala sam naduveno sa tim irokim pojasom boje afrana oko
struka. Lie mi je prekrivalo trbuhpoput nekog grubog i bockavog jastuka.
Meutim, malo po malo, moj nervozni stomak je prestao da drhti; ugrejao se a
celo telo mi se opustilo.
"Sada sedi na ovu gomilu lia kao kvoka," naredi mi Klara. Mora da sam je
iznenaeno pogledala sudei po pitanju koje je usledilo, "Zna li ta rade
kvoke dok sede na jajima?"
"Stvarno nemam pojma."
"Kvoka miruje i oslukuje jaja pod sobom, usmeravajui svu svoju panju
na njih. Oslukuju i nikad ne doputaju da im se koncentracija pokoleba. Na
ovaj odluan nain one voljom nateraju pilie da se izlegnu. To je tiho
oslukivanje koje je ivotinjama priroeno, ali koje su ljudi zaboravili i stoga
moraju da ga neguju."
Klara sede na veliki bledo sivi kamen i okrete se prema meni. Kamen je imao
prirodno udubljenje i liio je na fotelju.
"Sada dremaj kao kvoka i oslukuj svojim unutranjim uhom dok govorim.
Usredsredi se na toplotu u utrobi i ne dopusti da ti panja odluta. Budi svesna
zvukova oko sebe ali ne dozvoli da ih tvoja svest prati."
"Da li zaista moram da sedim ovako, Klara'? Mislim zar ne bi bilo bolje da se
jednostavno okrepim spavanjem?"
"Bojim se da ne. Kao to sam rekla, prisustvo nae goe iziskuje mnogo. Ako ti
ne poe za rukom da prikupi energiju, bedno e se srozati. Veruj mi, ona nije
blaga kao ja. Po svojoj vrstini i neumoljivosti vie je nalik na naguala.
"Zato ona toliko iziskuje?"
To se deava bez njene volje. Isuvie se izdigla iznad ljudi i njihovih briga da
njena energija moe potpuno da te skri. Ne postoji razlika izmeu njenog
fizikog tela i eterskog dvojnika. elim da kaem da je ona velika arobnica."
Klara me ispitivaki pogleda i naini opasku u vezu sa mojim podonjacima.
"itala si nou uz svetlost fenjera, zar ne?" ukorila me je. "Zato misli da u
spavaim sobama nema struje?"
Rekla sam joj da nisam proitala ni jednu jedinu stranicu od dana kada sam
dola u njenu kuu, zato to mi rekapitulacija i ostale stvari koje od mene trai da
uradim, ne ostavljaju vremena za bilo ta drugo. "Mada ne volim ba toliko da

itam," priznala sam. "Ali s vremena na vreme prelistam knjige sa tvojih polica
u predvorju."
Nisam joj rekla ono to mi je zaista palo na pamet a to je da sam u stvari
njukala da vidim da li je neko od njenih roaka pomerio neku knjigu.
Nasmeja se i ree, "Neki od lanova moje porodice su strasni ljubitelji knjige.
Ja ne spadam u njih."
"Ali zar ne ita iz zabave, Klara?"
"Ja, ne. itam da se obavestim. Ali, neki od nas itaju i iz zadovoljstva."
"Kako onda da nikada ni jedna knjiga ne nedostaje sa police?" upitah je,
trudei se da zvuim leerno.
Klara se zakikota. "Oni imaju svoju biblioteku u levom krilu," ree a potom
me zapita, "Ni ti, Taia ne ita iz zadovoljstva?"
"Na alost, i ja itam samo da bih se obavestila," rekoh.
Ispriala sam Klari kako je kod mene uivanje u itanju saseeno u korenu jo
dok sam bila u osnovnoj koli. Jedan oev prijatelj je bio vlasnik firme koja je
trgovala knjigama imao je obiaj da mu poklanja itave sanduke pune starih
izdanja.
Moj otac bi ih sortirao po kvalitetu i davao bi mi knjievna dela koje je odredio
da proitam pored redovne kolske lektire. Uvek sam uzimala zdravo za gotovo
to to je govorio da moram da proitam svaku re. ta vie, mislila sam a
moram da zavrim jednu knjigu pre nego to zaponem drugu. Za mene je
predstavljalo pravo iznenaenje kada sam kasnije saznala da neki ljudi poinju
da itaju nekoliko knjiga u isto vreme i prelaze sa jednih na druge, ve prema
raspoloenju.
Klara me pogleda i odmahnu glavom kao da za mene nema spasa. "Deca
rade pod pritiskom razne udne stvari. Sada mi je jasno zato si postala tako
podlona prinudi. Kladim se da kada bi sada pokuala da se priseti svih tih
pria, zapanjila bi se onim to bi saznala. Kao deca, nikad ne dovodimo u
pitanje ono to se pred nas postavi, kao to ti nisi dovodila u pitanje to da
mora da proita knjigu od korica do korica. Svi lanovi moje porodice imaju
ozbiljne prigovore u pogledu onoga to se radi sa decom."
"Opsednuta sam time da upoznam tvoju porodicu, Klara."
"Pa to je sasvim prirodno. Priala sam ti toliko o njoj."
"Nije stvar samo u tome, Klara," rekoh." To je vie neki fiziki oseaj. Ne znam
zato, ali ne mogu da prestanem da mislim o njima. ak ih i sanjam."

U trenutku kada sam to izgovorila, neto mi se u glavi raistilo. Otvoreno sam

Klari postavila pitanje. Poto ona zna ko sam ja, kao i moj domain, njen roak,
iznenada mi je palo na pamet da li i ja znam njene ostale roake.
"Naravno da te svi oni znaju," ree Klara, kao da je to najprirodnija stvar na
svetu, ali nije odgovorila na moje pitanje.
Nisam nikako mogla da zamislim ko bi oni mogli da budu. "Dopusti da te
otvoreno upitam ovo Klara. Da li ja njih znam?" nisam odustajala od pitanja.
"To su pitanja na koje je nemogue odgovoriti, Taia. Mislim da je najbolje da
ih ne postavlja."
Nadurila sam se, ustala sa svog sedita napravljenog od lia, ali me Klara
neno povue da ponovo sednem. "U redu, u redu, gospodice Njukalo," ree.
"Ako e te to smiriti, rei u ti. Ti ih sve zna ali se svakako ne sea da si ih ikada
srela. ak kada bi neko od njih stao pravo ispred tebe, pretpostavljam da ti se ni
tada ne bi uinili ni najmanje poznatim. Ali u isto vreme, neto u tebi bi se
izuzetno uzbudilo. Jesi li sada zadovoljna?"
Njen odgovor me nije ni najmanje zadovoljio. U stvari, uverio me je da me
namerno obmanjuje i zbunjuje svojom igrom reima.
"Mora da uiva u tome da me mui, Klara," rekoh sa gaenjem.
Glasno se nasmeja. "Ne igram se tobom," uveravala me je. "Objasniti ta
smo i ta radimo je neto najtee na svetu. Volela bih da mogu da ti stvari uinim
jasnijim, ali ne mogu. Stoga je bespredmetno insistirati da se stvari objasne kada
objanjenje ne postoji."
S mukom sam sela na zemlju. Noge su mi utrnule. Klara mi je predloila da
legnem na stomak i da oslonim glavu na desnu ruku, savivi je u laktu. Uradila
sam kako mi je rekla i poloaj mi je bio udoban. Zemlja i lie kao da su me
prikovali za sebe dok mi je duh bio miran ali budan. Klara se nagla nada
mnom i i neno me pomilovala po glavi. A potom je pogledala tako prodorno i to
na tako udan nain da sam je na trenutak zgrabila za ruku i tako je izvesno
vreme drala. "Sada moram da idem, Taia," ree tiho, lagano se oslobaajui
mog stiska, "ali budi sigurna da emo se ponovo videti." Njene zelene oi su u sebi
imale mrlje boje ilibara. Njihov sjaj je bilo poslednje to sam videla.
Probudila sam se i osetila da mi neko masira lea tapom. Neka ena udnog
izgleda stajala je iznad mene. Bila je visoka, vitka i neverovatno upeatljiva.
Crte lica su joj bile kao isklesane; mala usta, zubi jednaki, savreno pravilan nos,
lice duguljasto, koa nena gotovo providno blede nordijske puti; sjajna,
kovrdava seda kosa. Pomislila sam da je sasvim mlada devojka, puna neke drske
senzualnosti. Izgledala je kao zrela i moderna Evropljanka. Njena haljina je bila
elegantna a posebno njene udobne cipele kakve nikada nisam videla u
Sjedinjenim Dravama gde dobro obuene ene kada nose udobnu odeu uvek
izgledaju nezgrapno.

ena je u isto vreme izgledala i starija i mlaa od Klare. Nesumnjivo je bila

starija po godinama ali je izgledala mnogo mlada od Klare. Posedovala je neto
to bih mogla da nazovem unutranjom vitalnou. Nasuprot njoj, Klara mi se
inila kao da je jo u nekoj razvojnoj fazi, dok je ovo bie bilo zavreno delo.
Znala sam da me neko ko se na neverovatan nain razlikuje od ostalih, moda
do te mere kao da pripada nekoj drugoj vrsti, da me taj neko promatra sa
istinskom radoznalou.
Podigla sam se i brzo se predstavila. Utom je i ona srdano uradila isto.
"Ja sam Nelida Abelar," ree na engleskom. "ivim ovde sa ostalim
prijateljima. Dvoje ve poznaje. Klaru i naguala Dona Majkla. Uskoro e
upoznati i ostale."
Blago je naglaavala pojedine rei. Glas joj je bio pun neke drai i zvuao mi je
toliko neverovatno poznat da nisam mogla a da netremice ne gledam u nju.
Nasmejala se, pretpostavljam zbog toga to su mi se miii lica usled
iznenaenja zaledili u osmeh. I njen hrapavi smeh mi je kao iz daljine bio
poznat. Imala sam utisak da sam ga nekada ranije ula. Palo mi je na pamet da
sam ovu enu videla u nekoj drugoj prilici ali nisam mogla da dokuim gde bi to
moglo biti. to sam vie zurila u nju, to sam bila sigurnija da sam je ranije znala
ali da sam zaboravila kada.
"U emu je stvar, duo?" upitala me je brino. "Ima li utisak da smo se ve
ranije srele?"
"Da, da," rekoh uzbueno, jer mi se uinilo da u se setiti gde je to bilo.
"Pre ili kasnije, setie se," ree umirujuim tonom koji mi je dao do znanja da
nema potrebe za urbom." Proiujue disanje koje koristi za vreme
rekapitulacije e ti na kraju dopustiti da se seti svega to si ikada radila, to
ukljuuje i tvoje snove. Tada e znati gde i kada smo se srele."
Bilo mi je neprijatno to zurim u nju i to sam izgubila kontrolu. Ustala sam i
stala pred nju, ne da bih je izazivala ve iz strahopotovanja.
"Ko ste vi?" upitah je u magnovenju.
"Ve sam ti rekla ko sam," ree uz osmeh. "Ako te zanima da li sam ja neka
posebna linost, morau da te razoaram. Ja nisam uopte neka vana osoba.
Pripadam grupi ljudi koja traga za slobodom. Poto si upoznala naguala, sledei
korak je bio da upozna mene. A to je zato to sam ja odgovorna za tebe."
Kad sam ula da je ona odgovorna za mene, obuze me strah. Celog ivota
sam se borila da postanem samostalna i to sam radila to sam grevitije
mogla.
"Ne elim da iko bude odgovoran za mene," rekoh. "Isuvie sam se mukotrpno
borila za svoju samostalnost da bih ponovo bila u neijoj vlasti."

Pomislih da e se uvrediti, ali ona se samo nasmejala i potapala me po

ramenu. "Nisam ni mislila da to bude tako," ree. "Niko ne eli da te sputava.
Nagual ima jedno objanjenje za tvoju neobuzdanu prirodu. On zaista smatra
da si borac. U stvari, on smatra da si nesumnjivo luda, ali u pozitivnom
smislu."
Reklaje da je nagualovo objanjenje mog ludila to da sam zaeta u neobinim
i oajnikim uslovima. Nelida mi je potom ispriala neke injenice u vezi sa
ivotnom priom mojih roditelja, koje nije znao niko sem njih samih. Otkrila mi
je to da jo pre nego to sam zaeta, jo dok su mi roditelji iveli i radili u Junoj
Africi, otac bio zatvoren iz razloga koje nikada nije obelodahio. Uvek sam
matala kako on u stvari nije bio u zatvoru ve u logoru za politike
zatvorenike. Nelida mi je ispriala kao je otac spasio ivot jednom uvaru.
Kasnije mu je taj uvar pomogao da pobegne tako to je u odsudnom trenutku
okrenuo lea napravivi se da ga ne vidi.
"Dok su mu gonii bili na tragu," Nelida je nastavila priu, "otiao je do
svoje ene, da bude sa njom po poslednji put u ivotu. Bio je siguran da e ga
uhvatiti i ubiti. Za vreme tog strasnog zagrljaja ivota i smrti, tvoja majka je
zatrudnela sa tobom. Veliki strah i strasna elja za ivotom koju je tvoj otac
tada oseao, prenela se na tebe. Kao posledica toga, ti si se rodila nemirna i
neobuzdana sa strasnom eljom da bude slobodna."
Jedva da sam mogla da pratim njene rei. Bila sam toliko oamuena time
to mi je govorila da mi je zujalo u uima a kolena su mi klecala. Morala sam da
se naslonim na panj da se ne bih sruila. Pre nego to sam bila u stanju bilo ta da
kaem, nastavila je svoju priu.
"Razlog to je tvoja majka bila toliko nesrena i to je tajno prezirala tvog
oca bio je taj to je potroila celo svoje porodino nasledstvo da bi platila
njegove greke ma kakve one bile. Novac se potroio i morali su da odu iz June
Afrike pre nego to si se ti rodila."
"Kako je mogue da znate stvari o mojim roditeljima koje ni ja najbolje ne
znam?" upitah je.
Nelida se osmehnu. "Znam te stvari, zato to sam odgovorna za tebe,"
odgovorila mi je.
Opet me obuze strah i poeh da drhtim. Plaila sam se da ako zna tajne mojih
roditelja moda zna i moje tajne. Uvek sam se oseala sigurnom, skrivena u
svojoj neprobojnoj tvravi. Uspavala me je lana sigurnost, uverena da ono to
oseam i mislim nije bitno sve dok niko nije upoznat sa tim. Ali sada je bilo
oigledno da ova ena ima pristupa u moje unutranje bie. Oajniki sam elela
da se vratim u to stanje.
"Ako sam bilo ta," rekoh prkosno, "onda sam sama svoj gospodar. Niko nije
odgovoran za mene. I niko nee imati prevlast nada mnom."

Nelida poe da se smeje mom ispadu. Razbaruila mi je kosu onako kako je

to nagual uradio, gest u isto vreme umirujui i poznat. "Niko ne eli da vlada
tobom, Taiika," ree prijateljskim glasom. Njena nenost je odagnala moju
ljutnju. "Rekla sam ti to sve da bih te pripremila za jedan veoma poseban
postupak."
Sluala sam je paljivo jer sam iz njenog tona naslutila da e mi otkriti neto
strano.
"Klara te je dovela do ovog stupnja na jedan izuzetno umetniki i delotvoran
nain. Bie njen dunik celog ivota. Sada kada je ispunila svoj zadatak, otila
je. A najtunije je to to joj se nisi ak ni zahvalila za svu njenu brigu i
ljubaznost."
"Neki uasni, neizrecivi oseaj me je natkrilio." ekajte malo," rekoh," Da li
to znai da je Klara otila?"
"Jeste, otila je."
"Ali vratie se, zar ne ?" zapitah.
Nelida odmahnu glavom." Nee. Kao to sam ti rekla, njen posao je zavren."
Tog trenutka, obuzelo me je jedino istinsko oseanje koje sam imala u celom
svom ivotu. U poreenju sa njim, nita to sam ranije oseala nije bilo pravo; ni
moja ljutnja, ni napadi besa ni izlivi nenosti, ak ni moje samosaaljenje nije
bilo istinsko u poredenju sa razarajuim bolom kojeg sam u tom trenutku oseala.
Bio je tako jak, da me je umrtvio. Htela sam da plaem, ali nije mi polazilo za
rukom. Tada sam shvatila da pravi bol ne donosi suze.
"A Manfred? Da li je i on otiao?" upitah.
"Jeste. Njegov zadatak da te uva je takoe okonan."
"A ta je sa nagualom? Da li u ga ikad opet videti?"
"U svetu arobnjaka je sve mogue," ree Nelida, dodirnuvi mi ruku. "Ali jedna
stvar je sasvim sigurna: to je svet kojeg ne sme da shvata zdravo za gotovo. U
njemu, moramo da iskazujemo svoju zahvalnost, zato to sutranji dan ne
postoji.
"Tupo sam zurila u nju, potpuno oamuena. I ona je gledala u mene i
proaputala je, "Budunost ne postoji. Vreme je da to shvati. A kada zavri
rekapitulaciju i potpuno izbrie prolost, ono to ostane bie sadanjost. A tada
e znati da je sadaajost samo jedan tren i nita vie."
Nelida mi neno protrlja lea i ree mi da diem. Tuga me je toliko savladala
da sam prestala da diem. "Da li u ikada biti drugaija? Ima li nade za
mene?" zapitah moleivo.

Ne odgovorivi mi Nelida se okrete i krene prema kui. Kada je dola do

sporednog ulaza, kaiprstom mi dade znak da uem za njom.
elela sam da potrim za njom, ali nisam mogla da se pomerim. Poeh da
plaem a potom iz mene izlete najudnije mogue cviljenje, zvuk koji kao da nije
bio sasvim ljudski. Tada sam shvatila zato je Klara obavila svoj zatitni pojas oko
mog trbuha da bi me zatitila od ovog udarca. Leala sam licem u gomili lia i tu
sam iz sebe istresla ivotinjski krik koji me je guio. To nije olakalo moju patnju.
Izvadih kristale, postavih ih na prste i poeh suprotno od pravca kazaljke na satu,
rukama da pravim krugove koji su se sve vie smanjivali. Uperila sam kristale u
svoju malodunost, kukaviluk i beskorisno samosaaljevanje.

XVI
me je strpljivo ekala na sporednim vratima. Bili su mi potrebni sati
Nelida
da se smirim. Bilo je kasno poslepodne. Ula sam za njom u kuu. U
predvorju, ba pred dnevnom sobom, zaustavila se tako naglo da smo se
gotovo sudarile.
"Kao to ti je Klara rekla, ja ivim u levom krilu kue," ree i okrete se da bi
me pogledala pravo u lice. "Odveu te tamo. Ali prvo, hajdemo u dnevnu sobu i
posedimo malo da doe do daha."
Dahtala sam a srce mi je lupalo zastraujuom brzinom.
"Ja sam u sasvim dobroj fizikoj formi," uveravala sam je. "Trenirala sam sa
Klarom kung-fu, svakog dana. Ali, sada se ne oseam ba najbolje."
"Nema razloga da se brine to ne moe da doe do daha," ree Nelida
ohrabrujui me.
"Pritiska te energija mog tela. Zbog tog dodatnog pritiska, srce ti tako ubrzano
lupa. Kada se navikne na moju energiju, nee imati problema."
Uzela me je za ruku i povela me da sednem na jastuk na zemlji i da se leima
naslonim na prednji deo sofe.
"Kad god si uznemirena kao sada, nasloni se donjim delom lea na neki
komad nametaja. Ili savij ruke unazad, pritiskajui dlanovima bubrege."
Potpuno sam se opustila tako to sam sedela u tom poloaju. Disala sam
normalno i nisam imala greve u stomaku.
Posmatrala sam Nelidu kako se kree napred-nazad ispred mene.
"A sada elim da zauvek neto shvati," ree i dalje pravei lagane, oputene
korake. "Kada kaem da sam odgovorna za tebe, mislim da sam zaduena za
tvoj krajnji stepen slobode. Stoga te molim da mi vie ne spominje te
besmislice o svojoj borbi za samostalnost. Ne zanima me ni tvoja hirovita
svaasa porodicom. Iako celog ivota sa njima ima nesuglasice, ta svaa nema
ni svrhu ni cilj. Vreme je da tvoja prirodna snaga i pokretaki instinkt dobiju pravi
smisao."
Primetila sam da nain na koji se kretala napred-nazad nije posledica
nervoze. inilo mi se da je to pre nain da se zadri moja panja jer sam bila
potpuno oputena a u isto vreme sam je paljivo sluala.
Jo jednom sam je upitala da li u ikada vie videti Klaru i Manfreda. Nelida
mi uputi nemilosrdan pogled od koga mi se krv sledila.
"Ne, nee ih vie nikada videti," ree. "Barem ne na ovom svetu. Oboje su dali
sve od sebe da te pripreme za veliki let. Jedino ako bude uspeno probudila

dvojnika i zakoraila u ono apstraktno, sreete se ponovo. Ako ne bude tako,

ostae uspomene o kojima e neko vreme drugima priati ili e ih zadrati za
sebe a potom e ih postepeno zaboraviti."
Zaklela sam joj se da nikada neu zaboraviti ni Klaru ni Manfreda i da e oni
uvek biti deo mene, pa i ako ih nikada vie ne vidim. I mada mi je neto govorilo
da e se to ipak dogoditi, nisam mogla da podnesem takvu konanost tog
rastanka. Poelela sam da zaplaem kao to mi je celog ivota tako lako
polazilo za rukom, ali ispostavilo se da je moj magijski postupak sa kristalima
uspeo. Pla me je zaobiao. Sada kad mi je to toliko bilo potrebno, nisam mogla
da zaplaem. Oseala sam u sebi neku prazninu. Bila sam onakva kakva sam
zapravo uvek i bila: hladna. Jedina razlika je bila u tome to se vie nisam
zavaravala. Setila sam se da mi je Klara rekla da hladnoa ne znai okrutnost i
neoseajnost ve da predstavlja nepokolebljivu ravnodunost. Najzad sam znala
ta znai ne oseati saaljenje.
"Nemoj da misli na ono to si izgubila," ree Nelida osetivi moje raspoloenje.
"Barem ne za izvesno vreme. Bolje da se bavimo korisnim nainima za
skupljanje energije da bi se pokualo ono neizbeno: apstraktni let. Sada zna
da pripada nama, a posebno meni. Mora danas da pokua da doe do mog
krila kue."
Nelida skide cipele i sede u fotelju nasuprot meni. Jednim gracioznim
pokretom, podie kolena do grudi smestivi stopala na sedite. iroka suknja joj
je prekrivala listove tako da su joj se videli samo glenjevi i stopala.
"Pokuaj da se sada ne stidi, niti da donosi neke sudove, niti da ti padaju na
pamet neke perverzne misli," ree.
I pre no to sam mogla da bilo ta kaem, podie suknju i rairi noge.
"Pogledaj moju vaginu," naredila mi je. "Otvor izmeu nogu ene je energetski
otvor u matericu, organ koji je u isto vreme vrlo moan i prua mnoge
mogunosti."
Na moj uas, Nelida nije imala donji ve. Mogla sam da gledam pravo u mesto
izmeu njenih nogu. Htela sam da skrenem pogled, ali bila sam kao hipnotisana.
Bila sam samo u stanju da netremice gledam poluotvorenih usta. Nije imala
dlaice, a trbuh i noge su joj bili vrsti i glatki, bez trunke sala i bez ijedne bore.
"Poto moje prisustvo na svetu nije prisustvo ene, materica mi je postigla
druge osobine koje ne poseduju prosene, nedisciplinovane ene," ree Nelida
bez trunke stida. "Stoga, ne bi trebalo da me vidi u bilo kakvom runom
svetlu."
Bila je zaista lepa i na trenutak sam osetila istu zavist. Iako sam bila najmanje
tri puta mlaa od nje bilo je prosto nemogue da izgledam tako dobro u
slinom poloaju. U stvari, ne bih ni u snu dopustila da me iko vidi nagu. Stalno
sam nosila duge bademantile, kao da postoji neto to elim da sakrijem.
Setivi se sopstvene srameljivosti, utivo skrenuh pogled, ali tek poto sam

dobro osmotrila ono to bih mogla da nazovem jedino istom energijom povrina oko njene vagine kao da je zraila nekom silom da sam osetila
vrtoglavicu kad god bih je netremice posmatrala.
Zatvorila sam oi i bilo me je ba briga ta misli o meni. Nelidin smeh je bio
kao beskrajni slap vode, blag i penuav.
"Sada si se potpuno opustila," ree. "Pogledaj me ponovo i duboko udahni
nekoliko puta da bi se napojila energijom."
"ekaj malo, Nelida," rekoh, osetivi iznenadni strah, ne zato to sam gledala
njenu vaginu, ve zato to sam dola do jednog saznanja. Susret sa njenom
nagotom imao je neverovatni uinak: ublaio je moj bol i otklonio sav moj stid.
U jednom trenu, Nelida mi postade neverovatno bliska. Ispriala sam joj
zamuckujui do kakvog saznanja sam upravo dola.
"To je upravo onaj efekat koji energija iz materice treba da postigne," ree
Nelida razdragano. "Sada zaista mora da me ponovo pogleda i die duboko.
Posle toga, moe da analizira stvari koliko ti srce ite."
Uradila sam to mi je rekla i nisam uopte oseala stid. To to sam udisala
njenu energiju me je neobino okrepilo i kao da je stvorilo neku sponu izmeu
nas dve, sponu za koju su rei bile izline.
"Moe da postigne uda tako to e kontrolisati energiju iz materice i
njome cirkulisati," ree Nelida, ponovo prekrivi listove suknjom.
Objasnila mi je da je reprodukcija radi odranja vrste primarna funkcija
materice. Ali postoje takoe jo i druge suptilne i produhovljene sekundarne
funkcije materice koje su nepoznate enama. Naglasila je da mene i nju
zanimaju ba te funkcije i njihovo unapredivanje.
Bilo mi je drago to je Nelida ukljuila i mene u ono to je rekla tako da sam
osetila neko golicanje u trbuhu. Sluala sam je paljivo dok mi je objanjavala da
je je najvanija sekundarna funkcija materice to da slui kao jedinica za
voenje dvojnika. Dok mukarci moraju da se oslone na spoj razuma i volje da bi
vodili svog dvojnika, ene imaju na raspolaganju matericu, jedan moni izvor
energije sa obiljem tajnovitih osobina i funkcija kojima je svrha da tite i hrane
dvojnika.
"Sve ovo je, naravno, mogue jedino ako se oslobodi sve optereujue
energije koju su muarci ostavili u tebi," ree. "To e postii temeljnom
rekapitulacijom seksualnih aktivnosti."
Istakla je da je korienje materice izuzetno moan i direktan nain da se
dostigne dvojnik. Podsetila me je na magijski postupak koji sam nauila pri kome
se die direktno otvorom vagine.

"Pomou materice enke ivotinja oseaju stvari i reguliu svoja tela," ree.
"Pomou materice ena moe da proizvodi i uva energiju u svome dvojniku sa
ciljem da neto stvori ili uniti ili da se stopi sa svojom okolinom."
Ponovo sam osetila golicanje u trbuhu, neko lagano vibriranje koje se ovoga
puta irilo do genitalija i unutranje strane butina.
"Postoji jo jedan nain da se dostigne dvojnik - koji se jo naziva drugi pored korienja energije materice: on se postie kroz pokret," nastavi Nelida.
"Zbog toga te je Klara nauila te magijske postupke. Postoje dva postupka
koja mora danas da izvede da bi se na odgovarajui nain pripremila za ono
to e se desiti."
Otila je do plakara i izvukla slamanatu strunjau, razvila je i stavivi je na
pod, rekla mi da legnem na nju. Kada sam legla na lea, ree mi da malo savijem
kolena, skrstim ruke preko grudi i da se prevrnem jedanput udesno i jedanput
ulevo. Rekla mi je da ovaj pokret izvedem sedam puta. Dok sam se prevrtala,
trebalo je da polako savijam kimu i ramena.
Rekla mi je da sednem na pod prekrtenih nogu i da se naslonim na kau, a
ona je ponovo sela u fotelju. Udisala je kroz nos, polako i lagano. Potom je
graciozno ispruila levu ruku izvijajui je navie kao da njom bui neki otvor u
vazduhu. Potom kao da je posegnula za neim, uhvatila ga i povukla rukom
unazad, pruajui potpuni utisak da je izvukla dugaki konopac iz otvora u
vazduhu. Zatim je izvela isti pokret samo sa desnom rukom.
Kada je izvela ovaj magijski postupak, prepoznala sam da je to pokret istog
karaktera kao to su bili oni koje mi je Klara pokazala, ali su takoe bili i
drugaiji, laganiji, graciozniji i ispunjeniji energijom. Klarini magijski postupci su
bili kao pokreti borilakih vetina; bili su graciozni i ispunjeni unutranjom
snagom. Nelidini su bili nekako zloslutni, pretei ali u isto vreme bilo ih je
prijatno posmatrati; zraili su nekom nervnom energijom, meutim nisu bili
uznemireni.
Dok je izvodila pokret, Nelidino lice je bilo kao prelepa maska. Crte su joj bile
simetrine, prosto savrene. Dok sam posmatrala njene izvanredne pokrete
koje je izvodila potpuno ravnoduno i odsutno setila sam se kako je Klara rekla
da Nelida nema u sebi ni trunke saaljenja.
"Ovaj postupak slui da se sakupi energija iz ogromnog prostranstva koje
poiva upravo iza onoga to zapravo vidimo," rekla je.
"Pokuaj da napravi otvor i dosegne do prostora koji se nalazi iza fasade
vidljivih oblika i uhvati energiju koja nas dri u ivotu. Uradi to sada."
Pokuala sam da oponaam njene hitre graciozne pokrete ali sam se u
poreenju sa njom osetila krutom i nezgrapnom. Nisam mogla ni uz pomo
najlue mate da zamislim da mi ruka prolazi kroz bilo kakav otvor, niti da hvata
energiju. Ipak, kada sam zavrila pokret, osetila sam se snano i prosto sam
pucala od energije.

" Zapravo nije potrebno puno da bi se komuniciralo ili dosegnulo do eterskog

tela," ree Nelida. "Pored materice i pokreta, zvuk je jo jedno mono sredstvo
kojim moe da se privue njegova panja."
Objasnila je da tako to se na sistematian nain upravljaju rei do izvora nae
svesti - do dvojnika - prima se manifestacija tog izvora.
"Pod uslovom, naravno da imamo dovoljno energije," dodala je. "Ako imamo,
samo nekoliko izabranih rei ili zvukova moe da bude dovoljno da bi se ispred
nas otvorilo neto nezamislivo."
"Kako zapravo moemo da upravljavamo rei do dvojnika?" upitah.
Nelida zamahnu rukama i tako ih isprui. "Dvojnik je takorei beskrajan,"
ree. "Jer kao to je fiziko telo u komunikaciji sa drugim fizikim telima, dvojnik
komunicira sa univerzalnom ivotnom silom."
Nelida naglo ustade. "Izvele smo magijske postupke a takoe smo dosta
priale. Hajde da vidimo da li moemo da delamo. Stani ispred vrata koja vode u
levo krilo kue. Budi veoma tiha ali potpuno svesna svega oko sebe."
Krenula sam za njom niz hodnik do vrata koja su uvek bila zatvorena. Klara
mi je objasnila da su zatvorena ak i kada su svi lanovi porodice prisutni u kui.
Poto me je naterala da joj obeam da nikada ni pod kojim uslovima neu
pokuati da ih otvorim, i bez obzira na to koliko sam postala radoznala po tom
pitanju, nikada nisam obraala previe panje na ta vrata.
Kada sam ih sada pogledala, nisam videla nita neobino; to su bila kao i
mnoga druga vrata u kui, samo obina drvena vrata. Nelida ih je paljivo
otvorila. Iza njih se pruao hodnik, isto kao onaj u desnom krilu koji vodi do
drugog dela kue.
"elim da ponavlja jednu re," ree Nelida, stojei tik iza mene." Ta re je
'namera'. Hou da izgovori 'namera' tri ili etiri puta, pa i vie, ali izvuci je iz
dubine svoje linosti."
"Iz dubina svoje linosti?"
"Dopusti da ta re izleti iz iz srednjeg dela tvog tela glasno i jasno. Zapravo,
tebalo bi da izvikuje re 'namera' to glasnije moe."
Dvoumila sam se. Mrzela sam da viem i nisam volela kada bi se neko izdirao na
mene. Kao dete sam nauila da je nevaspitano da se vie i pribojavala sam se da
u uti roditelje da se glasno raspravljaju.
"Nemoj da se stidi," ree Nelida. "Vii to glasnije moe i onoliko puta
koliko to bude potrebno."
"Kako u znati kada da prestanem?"

"Prestae kada se neto dogodi ili kada ti ja kaem da prestane zato to se

nita nije dogodilo. Uradi to! Sada!"
Izgovorila sam re 'namera', glas mi se kolebao, bio je slabaan i nesiguran.
ak je i meni zvucao neuverljivo. Ali nastavila sam da izvikujem, svaki put sve
snanije. Glas mi nije postao dubok ve zvonak i glasan i to je trajalo sve dok
se nisam zaprepastila sopstvenim vriskom od koga se dizala kosa na glavi, koji
kao da nije dolazio iz mog grla. A ipak mi se inilo kao da sam ga ranije ve ula.
Bio je to isti onaj piskutavi vrisak kojeg sam ula onog dana kada su Klara i
Manfred uleteli u kuu a mene ostavili ispod drveta. Poela sam da drhtim i
vrtelo mi se u glavi pa sam se na licu mesta sruila na pod naslonovi se na
dovratak.
"Ne pomeraj se!" naredila mi je Nelida, ali bilo je prekasno. Ve sam klonula i
nala se na podu.
"teta to si se pomerila u trenutku kada je trebalo da ostane nepomina,"
ree Nelida strogo, ali se nasmei kad uvide da sam se skoro onesvestila.
unula je pored mene i protrljala mi dlanove i vrat da bi me povratila.
"Zbog ega sam vikala?" promucah, naslonivi se na zid.
"Pokuali smo da privuemo panju dvojnika" ree Nelida. "Naizgled postoje
dva nivoa univerzalne svesti: nivo onog vidljivog, ureenog, svega o emu moe
da se razmilja, svega emu moe da se da ime. Drugi nivo je nepojavni nivo
energije koja sve stvara i odrava u ivotu."
"Poto se oslanjamo na jezik i razum," nastavi Nelida, "vidljivi nivo je ono to
mi doivljavamo kao stvarnost. Ima se utisak da postoji poredak, da je
stabilan i da se moe predvideti. Ipak, ispostavlja se da je neuhvatljiva,
privremena i da se stalno menja. Ono o emu sudimo kao o permanentnoj
realnosti je samo spoljno oblije jedne nedokuive sile."
Bila sam toliko pospana da sam jedva pratila njene rei. Nekoliko puta sam
zevnula da bih udahnula vie vazduha. Nelida se nasmeja kada sam na
izvetaeni nain irom otvorila oi da bi izgledalo kao da je u potpunosti
pratim.
"To to ti i ja elimo da postignemo svim tim vikanjem nije da se privue panja
pojavne stvarnosti ve panja onog to se okom ne vidi, sile koja je izvor naeg
postojanja, sile koja e te, nadam se, prevesti preko ponora."
elela sam da sluam to to mi pria, ali mi je jedna udna misao stalno
odvraala panju. Neposredno pre nego to sam se sruila na pod, na tren sam
videla redak prizor. Primetila sam kako vazduh u hodniku koji se nalazio iza tih
vrata kljua, ba kao to se desilo u tmini moje sobe one prve noi u kui.
Dok je Nelida nastavljala sa svojom priom, okretala sam se da ponovo
pogledam u hodnik, ali ona bi se ispreila ispred mene zaklanjajui mi pogled.

Sagla se da podigne list koji mi je verovatno, dok sam vikala, ispao iz zatitnog
pojasa koji mi je Klara privrstila oko struka.
"Moda e ovaj list pomoi da ti se stvari razjasne," ree drei ga tako da ga
vidim. Brzo je govorila, kao da zna da mi panja jenjava pa stoga eli da postigne
to vie moe pre nego to mi misli opet odlutaju. "Njegova povrina je suva i
krta, njegov oblik je ravan i obao, boja je smea sa nijansom grimizne.
Prepoznajemo ga kao list zbog naih ula, naih instrumenata percepcije i razuma
koji stvarima daje ime. Bez njih, ovaj list je apstraktna, ista i neizdiferencirana
energija. Ta ista eterska energija koja struji ovim listom, struji svira stvarima i
odrava ih u postojanju. Mi smo, kao i sve ostalo, stvarni u jednom smislu, a u
drugom smo samo privid."
Paljivo je vratila list na pod kao da je toliko krhak da bi se pri najneijem
dodiru raspao.
Nelida je na trenutak zastala kao da eka da moja svest asimiluje ono to je
upravo rekla, ali panju su mi opet privlaila otvorena vrata kroz koja sam u
hodniku videla kako svetlosna vlakna kuljaju kroz veliki prozor na kraju
predvorja. Na trenutak sam videla neke mukarce i ene: naime, troje-etvoro
ljudi je pomolilo glave kroz vrata koja su vodila u predvorje. Sve njih kao da su u
istom trenutku probudili moji povici pa su provirili iz svojih spavaih soba da
vide kakva je to guva.
"Veoma si nedisciplinovana," razdra se Nelida na mene. "Panja ti odluta u
suvie kratkom vremenskom razmaku."
Pokuala sam da kaem Nelidi ta sam videla, ali ona me uutka jednim
pogledom. Osetila sam kako mi se neka jeza penje uz kimu i poeh da drhtim.
I ba tada dok sam tu sedela zbunjena i bespomona, sine mi neto najudnije
to mi je ikada palo na pamet: Nelida mi je bila poznata zato to sam je ranije
videla u snu. U stvari, nisam je videla samo u jednom snu ve u nizu snova koji
su mi se stalno vraali, a ljudi u predvorju...
"Ne sme da dopusti da ti svest ide dalje od ove take!" Nelida poe da vie na
mene. "Da se nisi usudila to da uini, uje li me? Da se nisi usudila da
odluta! elim da mi u potpunosti posveti panju."
Povukla me je na zemlju i rekla mi da se urazumim. Dala sam sve od sebe da
to i uinim jer me je nesumnjivo zastraila. Uvek sam se ponosila time to sam
verovala da niko ne moe da dominira mnome, a ipak samo jedah pogled ove
ene je mogao da mi zaustavi misli i istovremeno me ispuni divljenjem i strahom.
Nelida me zglobovima prstiju snano lupi po temenu. To me otreznilo isto
tako brzo kao to me je njeno vikanje uznemirilo.
"Priam kao navijena jer me je Klara uveravala da je pria najbolji nain da
te ovek opusti i pridobije tvoje interesovanje. elim da te po svaku cenu
pripremim da ue na ta vrata."

Rekla sam joj da imam oseaj da sam je ranije viala u snovima ali da ni to
nije sve; da mi se i ljudi koji izviruju u hodnik ine poznatim.
Kada sam spomenula ljude, Nelida se izmakla i pogledom me ispitivala kao da
trai neke tragove na mom telu. Za trenutak nita nije govorila kao da razmilja
da li da mi otkrije neku tajnu.
"Mi smo, kao to su ti nagual i Klara ve rekli, grupa arobnjaka. Mi smo
porodica ali nas ne vezuje krvno srodstvo. U ovoj kui postoje dve grane te
porodice, a svaka ima osam lanova. lanovi Klarine grane se zovu Graus a
moje Abelar. Nae poreklo je izgubljeno u vremenu. Svrstavamo se po
generacijama. Ja pripadam vladajuoj generaciji a to znai da mogu da
poduavam znanjima moje grupe nekoga ko je slian meni. U ovom sluaju to
si ti. Ti si jedna iz porodice Abelar."
Stala je iza mene i okrenula me u pravcu hodnika. "A sada, dosta prie. Gledaj
u hodnik i ponovo izvikuj re 'namera'. Mislim da si spremna da se lino
upozna sa svima."
Tri puta sam viknula re 'namera.' Ovoga puta glas mi nije bio piskutav ve je
glasno odzvanjao kuom. Pri treem uzviku, vazduh u predvorju poe da kipi. Na
milione majunih mehura blistalo je i presijavalo kao da su se istovremeno
zapalili. Zauh tiho zujanje koje me podseti na zvuk priguenog generatora.
Hipnotiko dejstvo tog zujanja me povue preko praga na kome smo Nelida i ja
stajale. Ui su mi se zagluile i morala sam neprestano da gutam ne bih li ih
otpuila. Tada zujanje prestade i nadoh se nasred hodnika koji je bio kao odraz u
ogledalu onog u desnom krilu kue gde se nalazila moja soba. Ali ovaj hodnik je
bio pun ljudi. Svi su izali iz svojih soba i piljili u mene kao da sam pala sa neke
druge planete i pred njihovim oima se materijalizovala.
Meu njima, u drugom kraju hodnika, prepoznah Klaru. Na licu joj je bio
blistavi osmeh i rairila je ruke kao poziv da doem i zagrlim je. Potom spazih
Manfreda kako od radosti udara apom o pod. Bio je srean to me vidi isto kao i
Klara. Potrah prema njima ali umesto da osetim drveni pod pod nogama, neto
me kao iz katapulta izbaci u vazduh. Na svoj uas, proleteh pored Klare i
Manfreda i svih ostalih Ijudi u hodniku i nisam mogla da kontroliem pokrete; sve
to sam mogla da uinim bilo je da oajno izvikujem Klarino i Manfredovo ime
dok sam proletela pored njih i izletala iz hodnika, iz kue, i odletela iznad
drvea i brda u zaslepljujui blesak i konano se nala u potpuno crnoj tiini.

XVII
sam kako kopam zemlju u bati kada me je probudio otar bol u vratu.
Sanjala
Ne otvorivi oi, rukom sam potraila jastuk ne bih li olakala bol u vratu
tako to u uroniti u njegove mekane i udobne pregibe. Ali ruke su mi uzaludno
traile. Nisam mogla da naem jastuk; nisam ak mogla ni da napipam duek.
Poela sam da se ljuljam kao da sam prethodne noi previe popila ili pojela pa
sada oseam neprijatne posledice loeg varenja. Postepeno sam otvarala oi.
Umesto da ugledam tavanicu ili zidove videla sam granje i zeleno lie. Kada sam
pokuala da ustanem, sve oko mene poe da se pokree. Shvatila sam da
nisam u svom krevetu ve da visim u vazduhu u nekoj vrsti konog ama i da
sam se ja ljuljala a ne svet oko mene. Bila sam sasvim sigurna da to nije san.
Poto su mi ula pokuavala da razaberu neki smisao iz celog tog haosa, uspela
sam da uoim da sam koturovima podignuta na najviu granu drveta.
Oseanje da sam se iznenada probudila sputana, zajedno sa saznanjem da
ispod mene nema niega, stvorilo je u jednom trenutku fiziki strah od visine.
Nikada se u ivotu nisam popela na drvo. Poela sam da vritim, dozivajui
upomo. Poto se niko nije odazvao, nastavila sam da vritim sve dok me nije
izdao glas. Iscrpljena, mlitavo sam visila poput trupla neke ivotinje. Fiziki
strah mi je oduzeo kontrolu nad funkcijama pranjenja. Uneredila sam se. Ali
oslobodila sam se straha tako to sam vritala. Osvrnula sam se oko sebe i polako
poela da procenjujem svoj poloaj.
Primetila sam da su mi ruke i ake slobodne i kada sam pogledala dole videla
sam ta je to na emu visim. Debeli smei kaievi su mi bili privreni oko
struka, grudi i nogu. Jedan drugi kai je bio privezan oko stabla i mogla sam
da ga dohvatim kad bih ispruila ruke. Na tom kaiu je postojao jedan konopac
privren za kotur. Shvatila sam da sve to treba da uradim da bih se
oslobodila je da odveem konopac i pustim se dole. Tekom mukom sam
dohvatila konopac a potom se na isti nain i spustila jer su mi ruke i ake
drhtale. Ali kada sam se nala na zemlji, bila sam u stanju da briljivo odveem
kaieve oko tela i izvuem se iz ama.
Utrala sam u kuu dozivajui Klaru. Na neki udan nain bilo mi je jasno da
je neu nai ali to je bio vie neki oseaj nego jasna predstava. Nesvesno sam
poela da je traim ali Klare, kao ni Manfreda nije nigde bilo. Tada sam postala
svesna da se na neki nain sve promenilo ali nisam znala ni ta to, ni kada, a ak
ni zato su stvari drugaije nego to su nekada bile. Znala sam jedino da je
neto nestalo u nepovrat.
Otpoela sam dugi unutranji monolog. Govorila sam sebi da bih volela da Klara
nije odlazila na ta svoja tajanstvena putovanja ba kada mi je bila
najpotrebnija. Potom sam navodila kao mogunost to da moda postoji neko
drugo objanjenje za njena odsustva. Moda me je namerno izbegavala ili
poseivala roake u levom krilu kue. Tada sam se setila kako sam upoznala
Nelidu pa sam pojurila ka vratima koja vode u hodnik u levom krilu i pokuala da

ih otvorim, prenebregnuvi Klarino upozorenje da nikada ne smem ak ni da

pokuavam da otvorim ta vrata. Bila su zakljuana. Nekoliko puta sam viknula
njeno ime a potom sam u besu utnula vrata i krenula u svoju sobu. Na moj uas
i ta vrata su bila zakljuana. Izbezumljeno sam pokuala da otvorim i vrata
drugih soba koje su izlazila na hodnik. Sve su bila zakljuane sem jedne a to je
bila neka vrsta ostave. Nikada nisam ula u nju, drei se Klarinog izriite zabrane
da u nju ulazim. Meutim, ta vrata su uvek bila odkrinuta i svaki put kada bih
prola pored njih, provirila bih unutra.
Ovoga puta sam ula u tu prostoriju, dozivajui Klaru i Nelidu. Soba je bila
mrana ali prepuna najudnijim predmetima koje sam ikada videla. Naime,
toliko grotesknih kipova, kutija i krinja je bilo nagurano u nju da je bilo skoro
nemogue kretati se. Svetlo je dopiralo kroz divni prozor sa obojenim staklom
u dnu sobe. Bio je to neki zagasiti sjaj koji je bacao jezovite senke po svim
predmetima u sobi. Pomislila sam kako sigurno ba ovako izgledaju ostave elegantnih prekookeanskih brodova koji vie ne krstare svetom kao nekada. Pod
mi se pod nogama iznenada poeo da ljulja i kripi a svi predmeti oko mene da se
pomeraju. Nesvesno sam vrisnula i istrala iz sobe. Srce mi je tako snano i
ubrzano lupalo da mi je bilo potrebno nekoliko minuta i poprilian broj dubokih
udisaja da se smirim.
U hodniku sam primetila veliki plakar naspram ostave koji je bio otvoren a sve
moje stvari su bile u njemu, uredno okaene na vealice i sloene na police.
Prikaena za rukav jakne koju mi je Klara dala prvog dana kada sam dola u
kuu, nalazila se poruka upuena meni. Glasila je: "Taia, injenica da ita ovu
poruku mi govori o tome da si uspela da sie sa drveta. Molim te dri se uputstva
u ovom pismu. Ne idi u svoju staru sobu jer je zakljuana. Od sada pa nadalje
e spavati u svom amu ili u kuici na drvetu. Mi smo svi otili na dugo
putovanje. Kua ostaje tebi da se o njoj brine. Daj sve od sebe!" U potpisu je
pisalo "Nelida."
Zaprepaeno sam dugo piljila u poruku, itajui je ponovo nebrojeno puta.
ta je Nelida htela da kae time da ja treba da se brinem o kui? ta ja potpuno
sama treba da radim ovde. Pomisao da treba da spavam u onom uasnom amu,
obeena kao goveda polutka, ispunila me je najstranijim moguim oseajem.
Poelela sam da mi suze navlae oi, da osetim samosaaljenje jer su me
ostavili samu a i da se ljutim na njih to su me napustili bez ijedne rei, ali ni
jedno ni drugo mi nije polo za rukom. Koraala sam gore-dole pokuavajui da
izazovem bes u sebi. Uinak je i ovog puta bio bedan. Kao da se neto u meni
iskljuilo, ostavivi me potpuno ravnodunom i nesposobnom da izrazim ve
poznata oseanja. Zaista sam se oseala naputenom. Telo je poelo da mi se
trese kao to je uvek bivalo pre nego to bih briznula u pla. Meutim ono to je
izletelo iz mene nije bila bujica suza ve reka uspomena i snovienja.
Visila sam u onom amu, gledajui dole. Ispod mene, ljudi su stajali pored
drveta, smejali se i pljeskali rukama. Dovikivali su mi neto u elji da mi privuku
panju. Potom su svi zajedno ispustili zvuk nalik na lavlju riku i otili. Znala sam

da je to san. Ali sam isto znala da moj susret sa Nelidom svakako nije bio san. U
ruci sam drala njenu poruku kao dokaz. Ono u vezi sa im nisam bila sigurna
odnosilo se na to koliko ve dugo visim na drvetu. Sudei po stanju moje odee i
po tome koliko sam bila gladna, bilo je mogue da sam se tu nalazila ve danima.
Ali kako sam dospela gore?
Zgrabila sam svoju odeu iz plakara i otila u sporednu kuu da se operem i
presvuem. Kada sam se oprala, palo mi je na pamet da nisam bila u kuhinji.
Javila mi se nada da Klara moda jede u kuhinji pa me zato nije ula kako je
zovem. Otvorila sam vrata ali kuhinja je bila pusta. Potraila sam hranu. Na
tednjaku sam nala lonac sa svojim omiljenim varivom i oajniki sam se trudila
da poverujem da mi ga je Klara ostavila. Kada sam ga okusila zajecah bez suza.
Povre je bilo tanko iseeno na krike a ne na kockice, i skoro da uopte nije bilo
mesa. Znala sam da ga nije pravila Klara i da je sigurno otila. Prvo nisam
uopte htela da jedem varivo ali bila sam strano gladna. Uzeh jednu iniju sa
police i napunih je do vrha.
I tek kada sam poela da jedem i razmatram svoju sadanju situaciju, setila
sam se da postoji jo jedno mesto gde sam zaboravila da pogledam. Pourila sam
do peine sa malom nadom da u tamo zatei Klaru ili naguala. Ali nisam nikoga
zatekla, ak ni Manfreda. Samoa peine i brda me je tako raalostila da bih dala
sve na svetu samo da mogu da zaplaem. Uvukla sam se u peinu sa oseajem
koji ima nem ovek koji je jo jue mogao da govori. elela sam da ba tu
umrem ali umesto toga sam zaspala.
Kada sam se probudila, vratila sam se u kuu. Pomislila sam kako bi najbolje
bilo, poto su svi ostali ve otili, da i ja odem. Otila sam do mesta gde je bio
parkiran moj automobil. Klara ga je stalno vozila i servisirala ga je kod jednog
mehaniara u gradu. Poela sam da punim akumulator i na moje veliko
olakanje, radio je savreno. Poto sam gurnula neke od svojih stvari u torbu i
dola do sporednih vrata, zaustavilo me je snano oseanje krivice. Ponovo sam
proitala Nelidinu poruku. Molila me je da se brinem o kui. Jednostavno nisam
mogla da je tek tako napustim. Rekla mi je da dam sve od sebe. Osetila sam da mi
je poverila jedan poseban zadatak i morala sam da ostanem, barem iz razloga da
saznam u emu se taj zadatak sastoji. Vratila sam svoje stvari u plakar i legla na
kau da bih razmotrila svoju situaciju.
Sve to vikanje mi je nesumnjivo nadrailo glasne ice. Grlo me je strano
bolelo; ali sem toga fiziki sam se odlino oseala. ok, strah i samosaaljenje je
prolo i sve to je ostalo bila je izvesnost da mi se desilo neto velianstveno u
tom levom hodniku. Ali ma koliko sam se trudila nisam mogla da se setim ta mi
se desilo kada sam prekoraila prag kue.
Pored ovih osnovnih briga, imala sam takoe jedan ozbiljni neposredni
problem: Nisam bila sigurna da li znam da koristim tednjak na drva. Klara mi
je mnogo puta pokazala kako se to radi ali ja jednostavno to nisam mogla da
upamtim, moda iz razloga to nisam oekivala da u ikada biti u prilici da to

znanje i primenim. Palo mi je na pamet reenje da sauvam plamen tako to

u ga odravati cele noi.
Odjurila sam do kuhinje da stavim jo drva na vatru pre nego to se ugasi.
Takoe sam zagrejala jo vode i jednim delom oprala svoju iniju. Ostatak sam
sipala u krenjaki filter koji je izgledao kao veliki izvrnuti ir. Veliki sifon je stajao
na masivnom postolju od kovanog gvoa i kap po kap proiavao prokuvanu
vodu. Iz sifona gde se skupljala proiena voda, uzela sam nekoliko kutlaa
vode i sipala ih u svoju olju. Ispila sam punu olju te svee i prijatne vode a
potom odluila da se vratim u kuu. Moda su Klara ili Nelida ostavile jo neku
poruku u kojoj mi detaljnije govore ta treba da radim.
Potraila sam kljueve od spavaih soba. U ormariu u predvorju sam nala
sveanj kljueva a svaki klju je bio obeleen drugim imenom. Izdvojila sam
onaj sa Nelidinim imenom.
Iznenadila sam se kada sam shvatila da klju odgovara mojoj sobi. Potom
sam izdvojila Klarin klju i isprobala ga u raznim bravama dok nisam nala onu
koja odgovara. Okrenula sam klju i vrata su se otvorila ali kada je dolo do toga
da treba da uem u njenu sobu i njukam po njoj, to nisam mogla da uradim.
Smatrala sam da iako je otila, jo uvek ima pravo na svoju privatnost.
Ponovo sam zatvorila vrata, zakljuala ih i vratila kljueve na mesto gde sam
ih nala. Vratila sam se u dnevnu sobu i sela na pod naslonivi se na sofu kako
mi je Nelida rekla da radim kada sam napeta. To je nesumnjivo pomoglo da
smirim ivce. Ponovo sam pomislila da treba da sednem u svoja kola i odem. Ali
zapravo nisam imala elju da odem. Odluila sam da prihvatim izazov i staram se
o kui dok oni nisu tu, pa makar to bilo i zauvek.
Poto nisam imala nita posebno da radim, pomislih da bih mogla da
pokuam da itam. Ve sam rekapitulirala ranije negativno iskustvo sa knjigama, i
pomislih da bih mogla da testiram sebe i vidim da li mi se stav prema njima
promenio. Krenula sam da razgledam knjige na policama. Ustanovila sam da
je veina knjiga na nemakom, da su neke na engleskom a nekoliko na
panskom. Napravila sam brzi pregled i videla da je veina nemakih knjiga o
botanici; bile su takoe i neke o zoologiji, geologiji, geografiji i okeanografiji.
Na drugoj polici, skrivenoj od pogleda, nalazila se zbirka knjiga iz astronomije
na engleskom. panske knjige, na odvojenoj polici, bile su iz domena
knjievnosti; romani i poezija. Odluila sam da prvo pokuam da itam knjige iz
astronomije, poto me je ta tema uvek oaravala. Izabrala sam tanunu knjigu sa
obiljem slika i poela da je prelistavam. Ali ubrzo me je uspavala.
Kada sam se probudila, bio je mrkli mrak u kui i morala sam da kroz potpuni
mrak dobauljam do zadnjih vrata. Na putu do upe gde se nalazio generator,
primetila sam kako iz kuhinje dopire svetlost. Shvatila sam da je neko
verovatno ve upalio generator. Ushiena pri pomisli da se Klara moda
vratila, odjurila sam do kuhinje. Kako sam se pribriavala, ula sam kako neko
tiho peva na panskom. To nije bila Klara. Bio je to muki glas, ali nije bio ni

nagualov. Nastavila sam da idem u pravcu kuhinje sa velikom zebnjom u srcu.

Pre nego to sam se maila kvake, neki ovek je promolio glavu a kada me
ugledao, glasno je vrisnuo. I ja sam vrisnula u istom trenutku. Oigledno sam
ga preplaila isto onoliko koliko je on preplaio mene. Izaao je iz kuhinje i na
trenutak smo samo stajali i zurili jedno u drugo.
Bio je vitak ali ne i mrav; viljast a ipak miiav. Bio je moje visine ili moda
za oko pet centimetara vii od mene. Nosio je plavi radniki kombinezon, kao oni
radnici na benzinskim pumpama. Ten mu je bio svetlo ruiast i bio je sed. Imao
je picast nos i bradu, izraene jagodice i mala usta. Oi su mu liile na ptiije,
male i okrugle a ipak sjajne i ivahne. Jedva sam mu videla beonjae. Dok sam
zurila u njega, imala sam utisak da ne gledam u starca ve u deaka koji je
zadobio bore zbog neke egzotine bolesti. U njemu je bilo neto to je u isto
vreme bilo i staro i mlado, oaravajue a ipak i onespokojavajue. Uspela sam
da ga pitam na svom najboljem gimnazijskom panskom da mi kae ko je i
objasni svoje prisustvo u ovoj kui.
Radoznalo je zurio u mene. "Govorim engleski," ree, takorei bez stranog
akcenta. "iveo sam godinama u Arizoni sa Klarinim roacima. Zovem se
Emilito; ja sam nastojnik kue. Vi mora da ste stanovnica drvea."
"Molim?"
"Vi ste Taia, zar ne?" ree pribliivi mi se za nekoliko koraka. Kretao se lako
i gipko.
"Da, jesam. Ali, zato ste rekli da sam stanovnica drvea?"
"Nelida mi je rekla da ivite na velikom drvetu ispred ulaznih vrata glavne
kue. Je li to tano?"
Mahinalno sam klimnula glavom, i tek tada sam shvatila neto to je bilo
toliko oigledo da bi samo najveem glupaku moglo da promakne: drvo se
nalazilo ispred zabranjenog prednjeg dela kue, istonog dela; onog dela imanja
kojeg sam mogla da gledam samo sa svoje osmatranice u brdima. Zbog ovog
otkria talas uzbudenja mi je proao telom tim vie jer sam shvatila da sada
mogu slobodno da istraujem teren koji mi je do tada bio zabranjen.
Moje zadovoljstvo je prekinuto kada Emilito odmahnu glavom kao da me
saaljeva. "ta si to uradila, jadna devojko?" upita, neno me potapavi po
ramenu.
"Nita nisam uradila," rekoh, ustuknuvi. Jasna implikacija njegovih rei je bila
da sam uradila neto loe zbog ega sam kanjena tako to visim na drvetu.
"Polako, polako, nisam hteo da zabadam nos u tua posla," ree, smeei se.
"Ne mora sa mnom da se raspravlja. Ja sam potpuno nevaan. Ja sam samo
nastojnik, najamni radnik. Ja nisam jedan od njih."

"Ne zanima me ko ste," obrecnuh se. "Kaem vam da nita loe nisam
uradila."
"Pa, kad ne eli da pria o tome, meni je svejedno," ree, okrete se da bi
ponovo uao u kuhinju.
"Nemam o emu da priam," viknuh sa eljom da moja bude poslednja.
Nije mi bilo teko da viem na njega, to se ne bih usudila da uradim da je bio
mlad i lep. Ponovo sam iznanadila samu sebe time to viem, "Nemoj da pravi
probleme. Ja sam ovde gazda. Nelida me je zamolila da se brinem o ovoj kui. To
mi je napisala u poruci."
Skoio je kao pogoen gromom. "udna si," promuca. Potom je proistio grlo i
poeo da vie na mene, "Da se nisi usudila da mi pride blie. Moda sam star ali
sam poprilino ilav. Rad ovde ne znai da treba da stavljam ivot na kocku ili
da te vreaju kojekakvi idioti. Odlazim."
Ne znam ta me nagnalo da kaem. "ekajte malo," rekoh, uz izvinjenje.
"Nisam elela da viem ali sam uasno nervozna. Klara i Nelida su me ostavile
ovde bez upozorenja ili objanjenja."
"Pa, ni ja nisam eleo da viem," ree, izvinjavajui se na istinain kao ja.
"Samo sam pokuavao da saznam zato su te razapeli tamo gore pre nego to su
otili. Zato sam te pitao da li si neto zgreila. Nisam hteo da zabadam nos u
tue stvari."
"Ali uveravam vas, gospodine, da nita loe nisam uradila, verujte mi."
"Zato si onda stanovnica drvea? Ti Ijudi su veoma ozbiljni. Ne bi ti to uradili
tek tako. Pored toga, oigledno je da si jedna od njih. Ako ti Nelida ostavlja
poruku da se brine o kui mora da si dobra sa njom. Ona nikome ne
posveuje panju."
"Istina je u tome da zaista ne znam zato su me ostavili na drvetu. Bila sam sa
Nelidom u levom krilu kue a sledeeg ega se seam je da sam se probudila
iskrivljenog vrata, visei na tom drvetu. Prestravila sam se."
Setivi se svog oaja kada sam se probudila potpuno sama, a svi ostali otili,
nisam mogla a da se ponovo ne uznemirim. Poeh da se tresem i znojim pred
tim neobinim ovekom.
"Bila si u levom krilu kue?" Oi su mu se razrogaile; iznenaenje koje se
ogledalo na njegovom licu izgledalo je iskreno.
"Na trenutak sam bila tamo a onda se sve zamrailo," rekoh.
"I ta si videla?"
"Videla sam ljude u hodniku. Mnogo ljudi."

"Koliko misli da ih je bilo?"

"Moda dvadesetoro ili tridesetoro."
"Toliko? Ba neobino!"
"Zato je to neobino, gospodine?"
"Zato to nije bilo toliko ljudi u celoj kui. Bilo ih je tada samo desetoro. Ja to
znam zato to sam nastojnik."
"ta ovo sve znai?"
"Proklet bio ako znam! Ali kako se meni ini, sa tobom neto ozbiljno nije u
redu."
Stomak mi se uvezao u vor kad se poznati oblak zle sudbine spustio na
mene. Bio je to isti oseaj koji sam kao dete imala u lekarskoj ordinaciji kada
su otkrili da imam mononukleozu. Nisam imala predstavu ta je to, ali sam
mislila da sam gotova; sudei po sumornim izrazima na svim licima i oni su to
znali. Kada je trebalo da mi daju injekciju penicilina tako snano sam vrisnula da
sam se onesvestila.
"Polako, polako," ree nastojnik neno. "Nema potrebe da bude tako zabrinuta.
Nisam eleo da te uvredim. Dopusti da ti kaem ono to znam o tom amu. Moda
e ti neke stvari biti jasnije. Koriste ga kada osoba koju lee...malo...zna,
skrene. Shvata?"
"ta elite da kaete, gospodine?"
"Zovi me Emilito," ree, smeei se. "Molim te, ne zovi me 'gospodine'. Ili,
moe da me naziva nastojnikom, ba kao to svi Dona Abelara nazivaju
nagualom. Hajdemo u kuhinju da sednemo za sto. Tamo e nam biti udobnije
da priamo."
Pola sam za njim u kuhinju i sela za sto. Sipao je u moju olju toplu vodu koju
je zagrejao na tednjaku i prineo mi je.
"A sada to se tie ama," poe da govori i sede na klupu nasuprot meni.
"Navodno lei duevne bolesti. I obino stavljaju ljude u njega kada doive
nervni slom."
"Ali ja nisam luda," usprotivila sam se. "Ako vi ili bilo ko drugi pokua da
nagovesti da jesam, odlazim."
"Ali mora biti da si luda," uveravao me je.
"Sad je dosta. Vraam se u kuu." Ustala sam da krenem.
Nastojnik me zaustavi. "ekaj ,Taia. Nisam mislio da kaem da si luda. Moda
postoji neko drugo objanjenje," ree pomirljivim tonom. "Ti ljudi su

dobronamerni. Verovatno su smatrali da bi trebalo da osnai svoje mentalne

moi dok su oni na putu a ne da te izlee od neke duevne bolesti. Zato su te
stavili u taj am. Ja sam kriv to donosim preuranjene zakljuke. Molim te, primi
moje izvinjenje."
Bila sam vie nego rada da zaboravim stare nesuglasice i ponovo sedoh za sto.
Pored toga, morala sam da budem u dobrim odnosima sa nastojnikom jer je on
oigledno znao kako da upali vatru u tednjaku. Takoe nisam vie imala
dovoljno energije koja bi mi omoguila da se i dalje vream. U ovom trenutku,
oseala sam da je u pravu. Bila sam luda. Samo to nisam elela da to nastojnik
zna.
"ivi li u blizini, Emilito?" upitah ga, trudei se da zvuim oputeno.
"Ne, ivim ovde u kui. Moja soba je preko puta tvog plakara."
"Hoe da kae da ivi u onoj ostavi punoj kipova i raznih stvari?"
uzviknuh. "I kako to da zna gde se nalazi moj plakar?"
"Rekla mi je Klara," ree, kezei se.
"Ali ako ivi ovde, kako to da te nikada nisam videla?"
"Zato to se oigledno drimo drugih satnica. Istini za volju, ni ja tebe nikada
nisam video."
"Kako je to mogue, Emflito?" Ovde sam ve vie od godinu dana."
"A ja sam, sa nekim prekidima, ovde vie od etrdeset godina."
Oboje smo se glasno nasmejali zbog besmislenosti naeg razgovora.
Onespokojavalo me je to to sam negde duboko u sebi znala da je to bila ba
ova osoba ije sam prisustvo tako esto oseala u kui.
"Emilito, znam da si me posmatrao," rekoh bez okolianja. "Nemoj to da
porie i ne pitaj me kako to znam. ta vie, takoe znam da si znao ko sam
kada si me video ispred kuhinjskih vrata. Zar nisam u pravu?"
Emilito uzdabnu i klimnu glavom. "Upravu si, Taia. Zaista sam te prepoznao.
Ali si me ipak istinski preplaila."
"Ali kako si me prepoznao?"
"Posmatrao sam te iz svoje sobe. Nemoj da se ljuti. Nikad nisam ni pomislio
da bi mogla da oseti da te posmatram. Primi moje ponizno izvinjenje ako si se
zbog mene oseala nelagodno."
Htela sam da ga zapitam zato me je posmatrao. Nadala sam se da e rei da
sam mu bila lepa ili barem zanimljiva, ali on prekide nae askanje i ree da
poto se smrklo, osea obavezu da mi pomogne da se popnem na drvo.

"Dopusti da ti neto predloim, ree. Spavaj u kuici na drvetu umesto u amu.

To je uzbudljivo iskustvo. I ja sam jednom bio stanar tog drveta na due vreme,
mada je to bilo veoma davno."
Pre nego to smo krenuli, Emilito me poslui inijom ukusne
supe i gomilom tortilja. Jeli smo u potpunoj tiini. Pokuala sam da
mu se obratim, ali on ree kako je razgovor za vreme jela veoma lo
za varenje. Rekla sam mu kako smo Klara i ja uvek dugo askale za
vreme jela.
"Njeno telo nema ni najmanju slinost sa mojim," promrmlja. "Ona je
nainjena od gvoda, tako da moe da sa svojim telom radi ta hoe. S druge
strane, ja ne smem da rizikujem da se igram sa svojim slabaanim telacem.
A ni ti to ne sme."
Dopalo mi se to me svrstava u telaca, mada sam se nadala da misli da sam
pre krhka nego slabana.
Posle veere, poto smo proli kroz celu kuu, otpratio me je vrlo briljivo do
glavnog ulaza. Nikada ranije nisam bila u tom delu kue i namerno sam usporila
korak, pokuavajui da pogledom uhvatim to sam bolje mogla sve to me je
okruivalo. Videla sam ogromnu trpezariju sa dugakim stolom za bankete i
vitrinu prepunu kristalnih pehara, ampanjskih aa i posuda. Pored trpezarije
nalazila se radna soba. Dok sam prolazila, kraikom oka sam uhvatila masivni
radni sto od mahagonija i police sa knjigama preko jednog zida. U drugoj sobi je
gorelo elektrino svetlo ali nisam mogla da pogledam unutra jer su vrata bila
samo malo otkrinuta. ula sam neke priguene glasove kako dopiru iz sobe.
"Ko je to unutra, Emilito?" upitah uzbueno.
"Niko," ree. "Taj apat koji uje je vetar. Zna da se na udan nain poigra
sa uhom kada duva kroz aluzine."
Pogledala sam ga nepoverljivo a on je utivo otvorio vrata da pogledam u
sobu. Bio je u pravu; bila je prazna. Bee to jo jedna dnevna soba, slina onoj
u desnom krilu kue. Meutim, kada sam malo paljivije pogledala, primetila
sam neto udno u vezi sa senkama na podu. Prola me je jeza jer sam shvatila
da neto nije u redu. Mogla sam da se zakunem da su se mrdale, svetlucale,
igrale, a u sobi nije bilo ni vetra ni nikakvih drugih kretnji.
apatom sam saoptila Emilitu ta mi se uinilo. Nasmejao se i potapao me
po leima. "Pria potpuno isto kao Klara," ree. "Ali to je dobro. Zabrinuo bih
se kada bi govorila kao Nelida. Zna li da ona poseduje neku silu u ribici?"
Nain na koji je to rekao, ton njegovog glasa i ljubopitljivi izraz uenja u
njegovim ptiijim oima, uini mi se tako smenim da me je zasmejao skoro do
suza. Smeh mi je iezao isto tako iznenadno kao to je i nastupio, kao da je
neko u meni okrenuo nekakav prekida. To me je brinulo. To je zabrinulo i

Emilita, jer me je pogledao tako obzrivo kao da ispituje moju mentalnu

stabilnost.
Podigao je rezu na glavnim vratima i odveo me do prednjeg dela gde se nalazilo
drvo. Pomogao mi je da stavim am i pokazao mi kako da upotrebim koturove da
se uzdignem do sedeeg poloaja. Dao mi je malu baterijsku lampu i povukla sam
se nagore. Sa granja na vrhu drveta, jedva sam mogla da vidim drvenu kuicu u
kronji. Nalazila se blizu mesta gde sam se probudila u amu, ali je nisam tada
videla zbog uasnog straha a i zbog lia kojim je okruena.
Nastojnik je sa zemlje direktno osvetlio konstrukciju kuice i viknuo, "Taia,
unutra ima pomorsku lampu, ali nemoj da ti gori suvie dugo. Ujutro, pre nego
to sie, obavezno proveri da li si je iskljuila."
Drao je baterijsku lampu uperenu u to mesto sve dok nisam dopuzala do
malog odmorita ispred kuice i zavrila sa odvezivanjem ama.
"Laku no. Sada u te ostaviti," viknuo je. "Lepo sanjaj."
Uinilo mi se da ujem kako se prigueno smeje poto je sklonio zrak svetlosti i
uputio se prema glavnoj kui. Ula sam u kuicu koristei se sopstvenom
slabom baterijskom lampom i potraila ono to je on nazvao pomorskom
lampom. Bila je to ogromna lampa privrena za policu; na podu se nalazila
velika kockasta baterija u okviru zakucanom za daske. Privezala sam je za lampu
i upalila je.
Kuica na drvetu se sastojala od jedne malene sobe sa malom uzdignutom
platformom koja je sluila istovremeno i kao krevet i niski sto. Tu je bila i
sloena vrea za spavanje. Graevina je imala prozore svuda unaokolo sa
aluzinama sa arkama koje su mogle da se otvore pomou debelih tapova koji
su leali na zemlji. U uglu prostorije se nalazila nona posuda smetena u korpi
koja je imala poklopac privren sa jedne strane. Kada sam letimino pregledala
prostoriju, iskljuila sam veliku baterijsku lampu i uvukla se u vreu za
spavanje.
Bio je potpuni mrak. ula sam cvrke i ubor potoka u daljini. Negde u blizini,
vetar je utao u liu i neno ljuljao celu kuicu. Dok sam oslukivala zvuke,
nepoznati strahovi su poeli da ulaze u moju svest i postala sam rtva fizikog
oseaja koji nikada do tada nisam iskusila. Potpuni mrak je izvitoperio i
preruio zvuke tako dobro da sam oseala da dopiru iz unutranjosti moga tela.
Svaki put kada bi se kuica zatresla, zabrideli bi mi tabani. Kad god bi kuica
zakripala, unutranji deo kolena bi mi se trznuo a potiljak ukoio kad god bi se
zaulo kako pucketa neka grana.
Strah mi se uvukao u telo kroz drhtanje prstiju na nogama. Vibriranje mi je
prelo na stopala a potom se popele do nogu, sve dok mi ceo donji deo tela
nije nekontrolisano drhtao. Bila sam pospana i dezorijentisana. Nisam mogla da
odredim gde se nalaze vrata a gde baterijska lampa. Poela sam da primeujem
kako se kuica naginje. To je prvo bilo jedva primetno sve dok nije postajalo sve

oiglednije da bi mi se na kraju inilo da je kuica iskrivljena pod uglom od

etredeset pet stepeni. Izleteo mi je krik kada sam osetila da se platforma jo vie
naginje. Skamenila sam se pri pomisli da bih morala da se spustim na zemlju. Bila
sam sigurna da u poginuti tako to u pasti sa drveta. S druge strane, oseaj
iskrivljenosti je bio tako dramatian da sam bila sigurna da u skliznuti sa
platforme i izleteti kroz vrata. U jednom trenutknu nagib je bio tako otar da mi se
inilo da zapravo stojim umesto da leim.
Vritala sam pri svakom iznenadnom pokretu, drei se za jednu od bonih
greda da se ne bih klizala. Izgledalo je da se celo drvo raspada. Bilo mi je muka
od tog pokretanja. Ljuljanje i kripanje je postalo tako jako da sam bila sigurna
da mi je to poslednja no u ivotu. I ba kada sam potpuno izgubila nadu da u
se izvui, neto neverovatno mi pritee u pomo. Neka svetlost je izletela iz
mene. Kuljala je iz svih otvora moga tela. Svetlost je liila na neki teki sjajni fluid
koji me je prikovao za platformu tako to se obmotao oko mene poput nekog
blistavog oklopa. Stegnulo mi je grlo i savladalo krike, ali takoe i oslobodilo
predeo plua tako da sam mogla lake da diem. Umirilo je moj uznemireni
stomak i zaustavilo drhtanje u nogama. Svetlost je obasjala celu prostoriju tako
da sam videla vrata na nekoliko stopa ispred sebe. Smirila sam se tako to me je
grejao njegov sjaj. Svi moji strahovi i brige su nestali tako da vie nita nije bilo
vano. Leala sam savreno mirna i oputena sve dok nije svanulo. Potpuno
okrepljena, spustila sam se na zemlju i otila u kuhinju da pripremim doruak.

XVIII
kuhinjskom stolu nala sam tanjir pun tamala. Znala sam da mi je Emilito
Napripremio
ali njega nije bilo. Sipala sam vodu u svoju olju i pojela sve
tamale u nadi da je nastojnik ve dorukovao. Kad sam oprala tanjir, otila sam
da radim u povrtnjaku ali sam se brzo umorila. Napravila sam sebi gnezdo od
lia onako kako mi je Klara pokazala i sela da se odmorim. Neko vreme sam
posmatrala kako se njiu grane na drvetu nasuprot meni. Njihanje tih grana me
je vratilo u detinjstvo. Bilo mi je verovatno etiri ili pet godina; rukama sam
grabila granje vrbe. Ne bi se reklo da sam se toga seala. Bila sam zapravo tamo.
Noge su mi visile jedva dotiui tlo. Ljuljala sam se. Vritala sam od zadovoljstva
dok su me braa naizmenino gurala. Potom su poskloili, ne bi li dohvatili vie
grane i ljuljali se sa podignutim nogama koje bi spusutili samo da bi se
odgurnuli od zemlje. im se sve zavrilo, udahnula sam sve to to sam
ponovo proivela; razdraganost, smeh, zvuke, oseanja prema brai.
Pokretom glave izbrisala sam prolost. Kapci su mi postepeno bivali sve tei i
tei. Klonula sam na svom gnezdu od lia i vrsto zaspala.
Probudio me je otar dodir po rebrima. Nastojnik me je gurkao tapom.
"Probudi se, ve je posle podne," ree. "Zar nisi noas dobro spavala u
kuici na drvetu?"
Kad sam otvorila oi, zrak svetlosti je oblio kronju drveta narandastim
nijansama. Nastojnikovo lice je takoe biio obasjano nekim jezovitim sjajem
zbog kojeg mi je izgledao nekako zloslutno. Na sebi je imao isti radni
kombinezon koji je nosio prethodnog dana a za kai su mu bile privrene tri
tikve. Sela sam i posmatrala ga kako paljivo skida zapua sa najvee tikve,
prinosi je ustima i uzima veliki gutljaj. Potom je, od zadovoljstva, coknuo
usnama.
"Zar nisi noas dobro spavala?" upita me ponovo, zurei radoznalo u mene.
"Sigurno se ali?" zacvilela sam. "Mogu iskreno da kaem da je to jedna od
najgorih noi u mom ivotu."
Bujica planih primedbi provalila je iz mene. Zaustavila sam se, uasnuta time
to sam shvatila da zvuim upravo kao moja majka. Kad god bih je upitala kako
je spavala odgovorila bi mi slinim ispoljavanjem nezadovoljstva. Mrzela sam je
zbog toga a sada se ja ponaam na isti nain!
"Molim te, Emilito, izvini za ovaj mali ispad," rekoh. "Istina je da nisam ni oka
sklopila, ali se oseam sasvim dobro."
"uo sam kako vriti kao luda," odvaio se da kae, "Pitao sam se da ili ima
komare ili pada sa drveta."

"Mislila sam da padam sa drveta," rekoh, elei da pridobijem saoseanje.

"Skoro da sam umrla od straha. Ali onda se desilo neto udno i prebrodila sam
tu no."
"ta se to udno desilo?" radoznalo upita i sede na zemlju, na dobrom
rastojanju od mene.
Nisam videla razlog da mu ne kaem pa sam mu, to sam detaljnije mogla,
opisala dogadaje te noi, koji su dostigli vrhunac kada se pojavila spasonosna
svetlost. Emilito me je sluao sa istinskim interesovanjem, klimajui glavom tamo
gde je to bilo potrebno, ba kao da razume kako sam se oseala.
"Drago mi je da ujem da si tako snalaljiva," ree. "Zaista se nisam nadao da
e prebroditi tu no. Mislio sam da e se onesvestiti. Na osnovu svega toga ti
nisi ba u tako loem stanju kao to su mi rekli."
"Ko je rekao da sam u loem stanju?"
"Nelida i nagual. Ostavili su mi posebna uputstva po kojima ne smem da se
meam u tvoje leenje. Zbog toga sino nisam doao da ti pomognem, mada sam
bio u velikom iskuenju - ako ni zbog ega drugog, barem zbog mira i tiine."
Jo jednom je potegao iz tikve. "Hoe jedan cug?" ponudi mi i prui tikvu.
"ta je to u tikvi?" upitah, mislei da je neki alkohol. U tom sluaju ne bih
imala nita protiv da malo cugnem.
Za trenutak se kolebao a onda je okrenuo tikvu naopake i snano je
prodrmao nekoliko puta.
"Prazna je," rekoh prezrivo, "Pokuao si da me prevari?"
Odmahnuo je glavom. "Samo izgleda da je prazna," odgovorio je. "Ali
napunjena je najneobinijim piem na svetu. A sada, eli da pije ili ne?"
"Ne znam," rekoh. Na trenutak sam pomislila da se poigrava mnome.
Gledajui ga u uredno ispeglanom radnom kombinezonu sa tikvama prikanim za
kai, izgledao je kao neko ko je pobegao iz duevne bolnice.
Slegnuo je ramenima i piljio u mene irom otvorenih oiju. Posmatrala sam
ga kako vraa zatvara na tikvi i vrsto je vezuje za kai tankom konom
pantljikom.
"Dobro, daj mi jedan gutljaj," rekoh, nagnana radoznalou i iznenadnom
potrebom da saznam u emu se sastoji njegova igra.
Ponovo je otvorio tikvu i pruio mi je. Promukala sam je i zavirila unutra.
Bila je zaista prazna. Ali kada sam je prinela usnama imala sam neki neobian
oseaj u ustima. ta god bilo to to mi je poteklo u usta bilo je neto teno ali ni
nalik na vodu. Bilo je to kao da neki suvi, gotovo gorki pritisak koji me je na tren
guio a potom nekom sveom toplotom ispunio grlo i celo telo.

Pomislila sam da se u tikvi nalazi neki sitni prah koji mi je uao u usta. Da bih
proverila da li je stvarno tako, protresla sam tikvu na dlan, ali nita nije izalo.
Uzela sam jo jedan zamiljeni gutljaj i neto me je tako prodrmalo da sam
skoro pala na zemlju. Neka struja mi je prola telom i oseala sam peckanje u
prstima na nogama.
Peckanje mi se od nogu poput munje pelo uz kimu, a kada mi je dospelo u
glavu skoro sam se onesvestila.
Videla sam kako nastojnik skae gore - dole smejui se kao klovn. Drala sam
se rukama za tlo da ne bih pala. Kada sam nekako uspela da ponovo uspostavim
ravnoteu, ljutito sam stala pred njega, "ta je to, doavola, u tikvi?" upitala
sam.
"To to se nalazi unutra naziva se 'namera'," ree ozbiljnim tonom. "Klara ti
je malo priala o njoj. Sada je red na mene da ti neto vie kaem o tome."
"ta hoe da kae time da je doao red na tebe, Emilito?"
"Hou da kaem da sam ja tvoj novi vodi. Klara je uradila samo deo posla a ja
moram da uradim ostalo."
Moja prva reakcija je bila da mu jednostavno nisam verovala. Sam je rekao
da je samo najamni radnik i da ne pripada grupi. Bilo mi je jasno da je u pitanju
ala i da vie neu nasedati na njegove trikove.
"Ti me, Emilito, samo vue za nos," rekoh, smekajui se usiljeno.
"Da, sada to stvarno radim" ree, skoi do mene i doslovno me povue za
nos.
Pre nego to sam mogla da ustanem, ponovio je svoju alu tako to me je opet
povukao za nos. Toliko se razigrao da je skakutao u unju kao zec i
razdragano se smejao.
"Ne svida ti se da te uitelj vue za nos?" zakikota se.
Definitivno mi se nije dopadalo da me dodiruje. A po nosu, ponajmanje. Nije
mi se dopadalo ni da me Klara dodiruje. Poela sam da razmiljam o tome
zato ne volim da me ljudi dodiruju. Uprkos tome to sam rekapitulirala sve
svoje susrete sa ljudima, moj negativni odnos prema fizikom dodiru bio je jai
nego ikad. Odloila sam ovaj problem za neko budue razmatranje, jer se
nastojnik smirio i poeo da objanjava neto za ta je bila potrebna sva moja
panja.
"Ja sam tvoj uitelj," ula sam ga kako mi govori. "Pored Klarine, Nelidine i
nagualove elje, to je bila i tvoja elja da te vodim."
"Ti si jedna itava gomila lai, eto, to si ti," obrecnuh se. "Sam si mi rekao da si
samo nastojnik. Kakva je sad to pria o tome da si mi uitelj?"

"To je zaista istina. Ja sam jo jedan od tvojih uitelja," ree ozbiljno.

"ta bi ti mogao da me naui?" vikala sam, oseajui straan otpor prema
toj zamisli.
"Ono to ja mogu da te nauim zove se 'traganje sa dvojnikom,'" ree
mirkajui kao ptica.
"Gde su Klara i Nelida?" upitah.
"Otile su. Nelida ti je to napisala u poruci, zar ne?"
"Znam da su otile, ali gde?"
"A to. Otile su Indiju," ree cerei se kao da mu je neprijatno jer ima elju
da prasne u smeh.
"Onda e biti odsutne mesecima," rekoh, osetivi pakost u sebi.
"U pravu si. Ti ja smo sami. Ni pas ak nije tu. Stoga ti se otvaraju dve
mogunosti. Moe ili da spakuje svoje stvari i ode, ili da ostane ovde sa
mnom i prione na posao. Ne preporuujem ti da uradi ono prvo, jer nema
kuda da ode."
"Ne pada mi na kraj pameti da idem," rekoh mu. "Nelida me je zaduila da se
brinem o kui i ba to u i uraditi."
"Dobro, drago mi je da si odluila da prati volju arobnjaka," ree.
Poto mu je bilo sasvim jasno da ga nisam razumela, objasnio mi je da se volja
arobnjaka razlikuje od volje prosenih ljudi u tome to su arobnjaci nauili da
usredsreduju panju sa neuporedivo veom snagom i preciznou.
"Ako si mi stvarno uitelj, moe li da mi da neki konkretan primer kojim bi
mi ilustrovao to o emu govori?" rekoh gledajui ga netremice.
Na trenutak je razmiljao, pa se osvrnuo oko sebe. Lice mu se ozari i pokaza
rukom na kuu. "Ova kua je dobar primer,"ree. "Ona je rezultat namere
nebrojenih arobnjaka koji su nagomilavali ener-giju i koju su se udruivali tokom
mnogih generacija. Sada, ova kua nije samo fizika graevina, ve fantastino
polje energije. Sama kua bi mogla da se uniti deset puta, to i jeste sluaj, ali
sutina namere arobnjaka je jo netaknuta jer je neunitiva."
"ta se deava kada arobnjak eli da ode?" upitah. "Da li je njegova snaga
ovde zauvek zarobljena?"
"Ako mu duh govori da ode," ree Emilito, "sposoban je da prenese nameru
sa mesta gde se nalazi kua na neko drugo mesto."
"Moram da priznam da je kua stvarno sablasna," rekla sam a potom mu
ispriala kako se nije uklapala u moja detaljna merenja i proraune.

"Ono to ovu kuu ini sablasnom nije raspored soba, zidova ili dvorita,"
primeti nastojnik, "ve namera koju su generacije arobnjaka ulile u nju.
Drugim reima, tajna ove kue lei u istoriji beskrajnog niza arobnjaka ija je
volja uzidana u nju. Vidi, ona nije samo plod njihove namere, ve su je i sami
gradili, ciglu po ciglu, kamen po kamen. ak si je ve i ti dogradila svojom
namerom i svojim radom."
"ta bi mogao da bude moj doprinos? "zapitah, iskreno iznenaena Emilitovom
tvrdnjom. "Ne misli valjda na onu krivu batensku stazu koju sam napravila."
"Niko pametan ne bi mogao da to nazove doprinosom," ree, smejui se. "Ne,
postoji nekoliko drugih stvari koje si uradila."
Rekao je da na svakodnevnom nivou cigala i graevine, smatra da moj
doprinos lei u briljivom sprovoenju elektrine energije, sreivanju cevi i
cementnoj kouljici za pumpu za vodu koju sam postavila da sprovodi vodu iz
potoka u povrtnjak.
"Na eterskom nivou neega to bi mogli nazvati protokom energije," nastavio je
da govori, "mogu najiskrenije da ti kaem da je jedan od tvojih doprinosa to da
nikad niko ranije nije u ovoj kui bio svedok da je neka osoba udruivala svoju
nameru sa Manfredom."
U tom trenutku neto mi je sinulo. "Jesi li ti ta osoba koja sme da ga otvoreno
zove 'aba'"? upitah ga. "Klara mi je jednom rekla da postoji neko ko to moe da
uini."
Nastojnikovo lice se ozarilo poto je potvrdno klimnuo glavom. "Da to sam ja.
Ja sam naao Manfreda dok je jo bio tene. Ostavili su ga ili je sam pobegao.
Kad sam ga naao, bio je gotovo mrtav."
"Gde si ga naao?" upitah ga.
"Na Osmom autoputu, nekih est milja od mesta Dajla Bend u Arizoni.
Zaustavio sam kola kraj puta da odem u grmlje i tamo sam doslovno piao po
njemu. Leao je tamo gotovo mrtav zbog gubitka tenosti. ta me je najvie
zadivilo bilo je to da nije pobegao na autoput, to je lako mogao da uradi. I
naravno, to to je leao ba na mestu gde sam krenuo da piam."
"ta se onda desilo?" upitala sam. Potpuno me je obuzelo saoseanje prema
nesrei sirotog Manfreda da sam potpuno zaboravila na svoj bes prema
nastojniku.
Odveo sam Manfreda kui, potopio ga u vodu ali mu nisam dao da pije," ree
nastojnik. "Potom sam ga ponudio nameri arobnjaka."
Emilito mi je rekao da je zavisilo od namere arobnjaka ne samo da li e
Manfred da preivi ili da umre, ve i da li e biti samo pas ili jo neto. Preiveo
je i postao neto vie od psa.

"Ista stvar se dogodila i tebi," nastavio je da mi pria. "Moda je to razlog to

se vas dvoje tako dobro slaete. Nagual je smatrao da si ti duhovno dehidrirala,
i da si bila spremna da od svog ivota napravi pravu pometnju. Poto je bio u
onom drajv-in bioskopu sa Nelidom, na njima je bilo da ti ponude nameru
arobnjaka, to su i uinili."
"Kako su mi ponudili nameru arobnjaka?" upitah.
"Zar ti ve to nisu rekli?" zapita iznenaeno.
Na trenutak sam razmislila pre nego to sam odgovorila, "Mislim da nisu."
"Nagual i Nelida su glasno pozvali nameru, sigurno ba pored one tezge i
izjavili kako stavljaju svoje ivote tebi na raspolaganje bez trenutka razmiljanja,
bezrezervno i bez aljenja. I obome im je odmah bilo jasno da u tom trenutku
ne mogu da te povedu sa sobom i da e morati da te prate kud god bude
ila."
"Tako da sad moe da kae da te je namera arobnjaka uzela pod svoje.
Nagualovo i Nelidino prizivanje je uspelo. Pogledaj gde si sada!"
Pogledao me je da vidi da li pratim njegovu argumentaciju, Zurila sam u
njega u nemoj molbi da mi podrobnije osvetli znaenje namere arobnjaka.
Preao je na jedan liniji nivo i rekao da kada bi sve stvari koje sam o sebi rekla
Klari uzeo kao primer upranjavanja namere, doao do zakljuka da je moja
namera namera potpunog poraza. Oduvek sam s namerom sebi dodeljivala
ulogu ludog, oajnog gubitnika.
"Klara mi je ispriala sve to si joj rekla o sebi," ree, coknuvi jezikom. "Na
primer, rekao bih da si uskoila u onu arenu u Japanu, ne da bi demonstrirala
svoju borilaku vetinu, ve da bi dokazala svetu da je tvoja namera da bude
poraena."
Ustremio se na mene sa reima da sve to radim nosi beleg poraza. Stoga,
najvanija stvar koju sada moram da uradim je da uspostavim novu nameru.
Objasnio je da ova nova namera, koja se naziva namerom arobnjaka zato to
ne predstavlja samo nameru kojom se radi neto novo, ve nameru sjedinjivanja
ve postojeeg: namera koja dolazi do nas posredstvom ljudskog napora starog
hiljadama godina.
Rekao je da kada je u pitanju namera arobnjaka, tu za poraz nema mesta,
jer arobnjaci imaju samo jedan put pred sobom: uspeti u svemu to rade, ma ta
to bilo. Ali da bi imali takav snaan i jasan vidik, arobnjaci moraju ponovo da
uspostavljaju celo svoje bie a za to je potrebno kako razumevanje stvari, tako
i energija. Razumevanje stiu rekapitulacijom svojih ivota a energiju besprekornim postupcima.
Emilito me pogleda i lupnu svoju tikvu. Objasnio mi je da u tikvi uva svoja
besprekorna oseanja, i da mi je dao da pijem nameru arobnjaka da bi potro
moj defetistiki stav i pripremio me za poduku. Rekao mi je jo neto ali nisam

mogla da ga pratim. Njegov glas me je uspavljivao. Telo mi iznenada postade

teko. Kako sam se usredsredila na njegovo lice, videla sam samo beliastu
izmaglicu, neto kao maglu u sutonu. ula sam ga kako mi govori da legnem i
zabacim svoju etersku mreu tako to u postepeno oputati miie.
Tano sam znala ta elim da uradim i automatski sam pratila njegova
uputstva. Legla sam i poela da premetam svest od stopala do glenjeva,
listova, kolena, butina, stomaka i lea. Potom sam opustila ruke, ramena, vrat i
glavu. Kako sam pomerala svest do razliitih delova tela, oseala sam kako sam
sve pospanija i kako mi je telo sve tee i tee.
Potom mi je nastojnik naredio da pravim kratke pokrete oima u pravcu
suprotnom kazaljke na satu, tako to u ih pokretati gore-dole. I dalje sam se
oputala sve dok mi udisaji nisu postali lagani i ritmini, irei se i skupljajui
sami od sebe. Usredsredila sam se na uspavljujue talase svog disanja, kada mi
apatom ree da treba da pomerim svest iz ela to vie mogu i da tu napravim
mali otvor.
"Kakvu vrstu otvora?" promrmljah.
"Jednostavno otvor. Rupu."
"Rupu u emu?"
"Rupu u nitavilu za koje je obeena tvoja mrea," odgovori. "Kad bi uspela do
pomeri svest izvan tela, shvatila bi da je tama svuda oko tebe. Pokuaj da probije
tu tamu, da napravi rupu u njoj."
"Mislim da ne mogu to da uradim," rekoh, osetivi napetost.
"Naravno da moe," uveravao me je. "Seti se, arobnjaci nikada ne
doivljavaju poraz, oni samo pobeuju."
Nagnuo se prema meni i apatom mi rekao da kada napravim otvor, treba da
se savijem kao smotuljak i da se pustim da izletim kao iz katapulta uz liniju koja se
protee od mog temena u tamu.
"Ali ja leim. Teme mi je takorei na zemlji. Zar ne bi trebalo da ustanem?"
"Tama je svuda oko nas," rekao mi je. "ak i ako dubimo na glavi, ipak je tu."
Glas mu poprimi ton stroge naredbe kojom mi govori da usredsredim panju
na rupu koju sam napravila i da pustim da mi misli i oseanja protiu kroz taj
otvor. Opet su mi se miii stisli jer nisam napravila nikakvu rupu. Nastojnik mi
ree da se opustim i ponaam kao da sam napravila tu rupu.
"Izbaci sve iz sebe," ree. "Dopusti mislima, oseanjima i uspomenama da
isteku iz tebe."
Dok sam se oputala i oslobaala napetost iz tela, osetih kako mi je nalet
energije proleteo telom. Sve se u meni izokrenulo, sve se trzalo iz temena moje

glave, jurei uz liniju poput izvrnutog vodopada. Na kraju te linije, osetih

otvor.
"Idi jo dublje," aputao mi je u uvo. "Ponudi nitavilu celo svoju bie."
Dala sam sve od sebe da pratim njegove instrukcije. Kakve god su mi se misli
budile u svesti, tog trenutka su se pridruivale vodopadu na temenu. uh kako
mi nastojnik kao iz daljine govori da ako elim da se pomerim, treba samo da
sebi dam uputstvo i linija e me povui kud god poelim. Pre nego to sam
uspela da sebi izreknem naredbu, osetila sam kako me neto blago ali uporno
vue u levoj strani tela. Opustila sam se i dopustila da se taj oseaj nastavi. Prvo
mi se inilo da me neto samo glavu vue ulevo a potom su mi se i ostali delovi
tela polako savijali ulevo. Imala sam utisak da padam ustranu, a ipak sam oseala
da mi se telo uopte nije pomerilo. ula sam prigueni zvuk iza vrata, i videla
kako otvor sve vie raste. Htela sam da se uvuem u njega i nestanem. Osetila
sam neku uskomeanost duboko u sebi; svest je poela da mi se pomera uz
liniju, od temena, da bi skliznula u otvor.
Oseala sam se kao da sam u nekoj dinovskoj upljini. Njeni barunasti
zidovi su me obavijali; bio je mrak. Panju mi je privukla neka svetlea taka.
Svetlucala je i gasla kao svetlo na svetioniku kad god bih se usredsredila na nju.
Potom je predeo ispred mene postao obasjan intenzivnim svetlom. Onda se
postepeno sve opet zatamnelo. Disanje mi se potpuno zaustavilo a nikakve misli
ni slike nisu naruavale tamu. Vie nisam oseala svoje telo. Poslednja misao mi
je bila da sam se rastopila.
ula sam neki uplji zvuk. Misli su mi se odmah vratile, stropotavi se na
mene kao brdo ruevina a sa njima i svest o tvrdoi zemlje, ukoenosti mog tela i
o tome kako mi neki insekt grize gleanj. Otvorila sam oi i pogledala oko sebe.
Nastojnik mi je skinuo cipele i arape i tapom mi je stimulisao tabane da bi me
povratio. elela sam da mu kaem ta se dogodilo ali mi je on samo pokretom
glave dao znak da utim.
"Nemoj da pria niti da se pokree dok se sasvim ne opravi," upozorio me
je. Rekao mi je da zatvorim oi i diem kroz stomak.
Leala sam na zemlji dok nisam osetila da sam povratila snagu, pa sam sela i
naslonila se na stablo drveta.
"Otvorila si pukotinu u tami i tvoj dvojnik je skliznuo na levu stranu a potom
proao kroz nju," ree nastojnik, pre nego to sam mogla bilo ta da ga pitam.
"Bez sumnje sam osetila neku silu kako me vue," priznala sam. "Takoe,
videla sam neko jako svetlo."
"Ta sila je bio tvoj dvojnik koji je izlazio," ree, kao da tano zna na ta mislim.
"A svetlost je bila dvojnikovo oko. Poto si rekapitulirala vie od godinu dana,
takoe si izbacivala i svoje energetske linije, koje su sada poele da se same
kreu. Ali poto jo uvek govori i misli, ove linije ne mogu da se pokreu tako
lako kao to e jednog dana to biti sluaj."

Nisam imala predstavu o emu mi to govori kada kae da sam izbacivala

energetske linije dok sam rekapitulirala. Zamolila sam ga da mi to objasni.
"ta tu ima da se objanjava?" rekao je."To je pitanje energije; to je vie
prikupi putem rekapitulacije, tvom dvojniku e biti lake da se hrani tom
povraenom energijom. Poslati energiju dvojniku je ono to nazivamo izbacivanje
energetskih linija. Neko ko moe da vidi energiju, videe linije koje izlaze iz
fizikog tela."
"Ali ta to znai onima, kao to sam ja, koji to ne mogu da vide?"
"to je tvoja energija vea, vea je i tvoja sposobnost da vidi izuzetne
stvari," objasnio mi je.
"Mislim da je u mom sluaju stvar takva da to vie energije dobijam, to sam
lua," rekoh, bez namere da budem duhovita.
"Nemoj da se omalovaava na tako banalan nain," primetio je. "Percepcija je
najvea misterija zato to ju je nemogue objasniti.
arobnjaci su kao ljudi bia koja percipiraju, ali ono to oni percipiraju nije ni
dobro ni zlo; sve je samo percepcija. Ako ljudi, kada se disciplinuju, mogu da
percipiraju vie od onoga to je uobiajeno, stiu vie energije. Shvata li o
emu govorim?"
Odbio je da kae vie ijednu jedinu re o tome. Umesto toga, proveo me je
kroz kuu do glavnih vrata kroz koja smo izali i doli do mog drveta. Rukom je
pokazao na najvie grane i rekao da poto ba to drvo ima kuicu, opremljeno je
gromobranom.
"U ovom kraju, grmljavina je iznenadna i opasna," rekao je. "Postoje oluje sa
grmljanvinom bez ijedne kapi kie. Zbog toga, kad god pada kia ili na nebu ima
previe kumulonimbusa, popni se u kuicu."
"Kada na nebu ima previe ega?" zapitah.
Emilito se nasmejao i neno me potapao po leima. "Kada me je nagual
Hulijan stavio u kuicu, rekao mi je istu stvar ali se ja tada nisam usuivao da ga
pitam ta to znai. A nije mi ni rekao. Mnogo kasnije sam saznao da to znai
oblak koji nosi gromove."
Nasmejao se mom preneraenom pogledu. "Postoji li opasnost da grom udari
u drvo?" upitala sam.
Pre nego to sam se podigla na drvo, dao mi je dak oraha, koji su bili skrckani
ali ne i izvaeni iz ljuske. Rekao mi je da ako treba da budem stanovnik drveta,
moram da jedem kao veverica, pomalo s vremena na vreme, a nou nita.
Rekala sam mu da mi to sasvim odgovara, jer ionako ne marim za hranu.

"Voli li da sere?" upita me, prigueno se smejui. "Nadam se da ne, poto je

najgora stvar u vezi sa ivotom u kuici kada mora da prazni creva. Teko je
izai na kraj sa ljudskim izmetom. Moja filozofija je da to ga manje ima, bolje
e proi."
Bila mu je toliko smena sopstvena misao da se presamiivao od smeha. Jo
uvek se prigueno smejao kada se okrenuo i ostavio me da razmiljam o
njegovoj filozofiji.

XIX
noi padala je kia, grmelo je i sevalo. Ali nema naina da objasnim
Tekako
mi je bilo u kuici na drvetu dok je munja za munjom parala nebo i
pogadala drvee oko mene. Oseala sam neopisivi strah. ta vie, vritala sam
ak i jae nego prve noi kada mi se krevet naginjao. Ovo je bio ivotinjski strah
koji me je potpuno paralisao. Jedina misao koju sam imala bila je to da sam
roena kukavica koja uvek pada u nesvest kada ne moe da podnese napetost.
Nisam dola k svesti sve do narednog podneva. Kada sam sila sa drveta,
naila sam na Emilita koji me je ekao, sedei na jednoj od niskih grana, sa
nogama koje su mu takorei dodirivale zemlju.
"Izgleda kao slepi mi koji je pobegao iz pakla," bio je njegov komentar. "ta
ti se to sino desilo ?"
"Skoro da sam umrla od straha," rekoh. Nisam elela da se pretvaram da
sam neustraiva, niti da drim konce u svojim rukama. Oseala sam se onako
kako sam verovatno i izgledala. A najverovatnije sam izgledala kao hodajua
krpa.
Rekla sam mu kako sam, po prvi put u svom ivotu, saoseala sa vojnicima u
bici; Oseala sam isti strah koji oni sigurno doivljavavaju kada bombe
eksplodiraju svuda oko njih.
"Ne slaem se sa tobom," rekao je. "Tvoj sinoni strah je jo vei. ta god bilo to
to je pucalo na tebe, to nije bio ljudski faktor. Stoga, na nivou dvojnika, taj strah
je bio dinovskih razmera.
"Molim te, Emilito, objasni mi ta to znai."
"Tvoj dvojnik treba da postane svestan, pa stoga pri stresnim situacijama kao
to je bila prole noi postaje delimino svestan ali takoe i potpuno uplaen.
Nije navikao da opaa svet. Tvoje telo i tvoj razum su navikli na to ali tvoj
dvojnik nije."
Bilo sam sigurna da sam se pripremila za oluju, opustila bih se tako da se strah
i zloslutne misli ne bi umeale u tok stvari; neka sila u meni bi mi sigurno potpuno
izala iz tela a moda bi ak i ustala, kretala se ili pak sila sa drveta. To to me
je najvie plailo bio je oseaj da sam zatvorena, zarobljena unutar sopstvenog
tela.
"Kada uemo u potpunu tamu, gde ne postoji nita to bi nam odvuklo
panju," ree nastojnik, "dvojnik preuzima stvar u svoje ruke. On prua svoje
eterske udove, otvara svoje sjajno oko i gleda oko sebe. Taj doivljaj moe da
bude mnogo straniji od onoga ta si ti sino oseala."
"Dvojnik me nee toliko zastraiti," uveravala sam ga. "Spremna sam za susret
sa njim."

"Ni za ta ti jo nisi spremna," odgovorio je. "Siguran sam da su se tvoji

sinoni krici uli ak do Tuskona."
Nije mi se dopala njegova primedba. Postojalo je neto u vezi sa njim to mi se
uopte nije dopadalo ali nisam mogla tano da odredim ta je to. Moda zbog svog
udnog izgleda. Uopte nije bio muevan; izgledao mi je kao senka mukarca ali
je ipak bio naizgled jak. Ali ono to mi je izistinski smetalo bilo je to to nisam
mogla tek tako sa njim da izaem na kraj a to je neizmerno smetalo takmiarskoj
strani moje linosti.
U naletu besa, ratoborno mu rekoh, "Kako se usuduje da me omalovaava
svaki put kad kaem neto to ti se ne dopada!"
Istog trenutka sam se pokajala to sam to rekla i iskreno se izvinila zbog
svoje agresivnosti. "Ne razumem zato me ponekad toliko iznervira,"
priznadoh na kraju.
"Nemoj da te to brine," ree. "To je zato to osea neto u vezi sa mnom to
ne moe da objasni. Kao to si i sama rekla, nisam muevan."
"Ja to nisam rekla," usprotivila sam se.
Sudei po njegovom pogledu, oigledno mi nije verovao. "Naravno da si
rekla," bio je uporan. "To si malopre rekla mom dvojniku a on nikada ne grei
niti pogreno tumai stvari."
Nervoza i nelagodnost su mi dostigli vrhunac. Nisam znala ta da kaem.
Zajapurila sam se i drhtala. Nisam mogla da shvatim ta je prouzrokovalo ovu
preteranu reakciju. Nastojnikov glas proniknu u moje misli.
"Reaguje ovako zato to tvoj dvojnik opaa mog," ree. "Tvoje fiziko telo je
preplaeno zato to se njegove kapije otvaraju i nove percepcije ulaze u njega.
Ako misli da ti je sad uasno, zamisli kako e se tek oseati kad ti se otvore
sve kapije."
Govorio je tako ubedljivo da sam pomislila da je moda zaista u pravu.
"ivotinje i bebe," nastavio je, "nemaju problema da opaze dvojnika i on ih
esto uznemirava."
Spomenula sam injenicu da me ivotinje posebno ne vole i da je, izuzev kad
je Manfred u pitanju, to oseanje uzajamno.
"ivotinje te ne vole," objanjavao mi je, "zato to to se neke od kapija tvog
tela nikada nisu potpuno zatvorile i tvoj dvojnik se bori da izae iz njih. Budi
spremna da se to dogodi. Jer sada kad svesno usmerava volju u tom pravcu,
irom e se otvoriti. Ovih dana, tvoj dvojnik e se iznenada probuditi i moda e
se nai na drugoj strani dvorita a da ga nisi ni prela."

Morala sam da se nasmejem, najvie zbog zbog toga to sam bila nervozna ali i
zbog besmislenosti njegove tvrdnje.
"A deca, posebno bebe?"' upita. "Zar ne plau kada ih uzme u ruke?"
To se obino i deavalo ali to nisam htela da priznam.
"Bebe kao to sam ja," lagala sam, a dobro sam se seala da kad god sam bila u
blizini beba, zaplakale bi im bih im se pribliila. To sam uvek sebi tumaila
nedostatkom materinskog instinkta.
Nastojnik, u neverici, odmahnu glavom. Izazvala sam ga da objasni kako je
mogue da ivotinje i bebe osete dvojnika kad ga ni ja ne primeujem. U stvari,
sve dok mi Klara i nagual nisu ispriali o njemu, nikad nisam ula da neto tako
postoji. A nisam nikada ni upoznala nekog ko je uo za njega. Opovrgnuo me
je tako to je rekao da to to ivotinje i bebe oseaju nema nikakve veze sa
znanjem o postojanju dvojnika ve sa injenicom da poseduju opremu kojom
mogu da ga osete: otvorene kapije. Dodao je da su te kapije kod ivotinja
neprestano otvorene ali da ljudi zatvaraju svoje im ponu da govore i misle i
kad racionalna strana njihove linosti preuzme stvar u svoje ruke.
Do tog trenutka posvetila sam nastojniku punu panju zato to mi je Klara
rekla da ko god mi govorio i ma ta to bilo, treba radi vebe da ga sluam.
Meutim, to sam ga vie sluala to mi je sve vie iao na ivce; sve dok me nije
obuzeo istinski bes.
"Ne verujem ti ni jednu re," rekoh. "Zato si uopte rekao da si mi uitelj? Jo
mi to nisi objasnio."
Nastojnik se nasmeja. "Sigurno se nisam dobrovoljno prijavio za to mesto,"
ree.
"Pa ko ti ga jedao?"
Razmiljao je izvesno vreme pa onda ree, "To je dugaak lanac okolnosti. Prva
karika u lancu je trenutak kada te je nagual zatekao golu sa nogama u
vazduhu." Prasnuo je u piskutav smeh nalik na cvrkut ptice.
Mrzela sam njegov uvredljiv smisao za humor. "Prei na stvar, Emilito i reci
mi u emu je stvar," vikala sam.
"Izvini, mislio sam da e ti biti zabavna pria o stvarima koje si radila, ali
izgleda da nisam bio u pravu. Za razliku od tebe, mi smo se neizmerno zabavljali
tvojim ludorijama. Godinama smo se smejali svim mukama i nedaama koje je
Don Majkl Abelar dobio na poklon zato to je uao u pogrenu prostoriju i
naleteo na golu devojku a hteo je samo da pia." Grohotom se smejao.
Nisam videla ta u tome ima smeno. Bes mi se toliko razbuktao da sam elela
da se ustremim na njega i da ga dobro izudaram i rukama i nogama. Pogledao
me je i malo ustuknuo, " nesumnjivo osetivi da u planuti.

"Zar ti nije smeno to to je Don Majkl morao da proe kroz pakao zbog
problema koji je sebi natovario na vrat samo zato to je hteo da pia? Nagualu i
meni je to zajedniko. Meutim dok sam ja naao samo polumrtvo tene, on je
naao potpuno ludu devojku. I obojica smo odgovorni za njih dok smo ivi. Kada
su videli ta nam se desilo, ostali lanovi naeg drutva su se toliko uplaili da
su se zarekli da nikada nee piati na mestu koje prethodno nisu vie puta
proverili." Prasnuo je u takav gromoglasan smeh da je morao da cupka
napred-nazad da se ne bi uguio.
Kada je uvideo da se ni kraikom usne ne smeim, stiao se. "Pa... hajde onda
da nastavimo," ree, staloenijim tonom. "Kada se stvorila prva karika lanca a
to je bilo kad te je naao podignutih nogu, nagualova dunost je bila da te obelei
to je odmah i uradio. Potom je morao da ti stalno bude na tragu. U tome su mu
pomagale Klara i Nelida. Prvi puta kada te je Nelida posetila bilo je leto kad si
maturirala i radila kao savetnik kampa u planinskom turistikom mestu."
"Da li je tano to da me je nalazio putem energetskih kanala?" upitah, trudei
se da ne zvuim nadmeno.
"U potpunosti. Obeleio je tvog dvojnika jednim delom svoje energije da bi
mogao da ti prati kretanje," rekao je.
"Ne seam se da sam ih ikada videla," rekla sam.
"To je zato to si uvek verovala da ti se isti snovi ponavljaju. Ali njih dve su
zaista na javi dolazile da te posete. Poseivale su te mnogo puta tokom svih tih
godina a posebno Nelida. A kada si se, posluavi njen savet, preselila u Arizonu,
svi smo imali prilike da te posetimo."
"ekaj malo, ovo postaje krajnje neobino. Kako sam mogla da se rukovodim
njenim savetima kada se ne seam da sam je ikada srela?"
"Veruj mi, ona ti je stalno govorila da ode da ivi u Arizoni, to si i uradila ali
si naravno mislila da je to tvoja odluka."
Dok je nastojnik govorio, seanje me je prenelo u taj period
ivota. Seala sam se kako sam smatrala da je Arizona mesto gde bi
trebalo da ivim. Traila sam mesto gde da se zaposlim i imala sam
snani oseaj da bi trebalo da se uputim u Taskon. ak sam i sanjala
da mi neko govori da treba da se zaposlim u knjiari. Nisam volela
knjige i pomisao da radim sa knjigama bila mi je udna, meutim,
kada sam stigla u Taskon, otila sam pravo u knjiaru gde je bio
istaknut natpis "Potrebno osoblje". Prihvatila sam taj posao koji se
sastojao iz kucanja narudbenica, rada za kasom i smetanja knjiga na police.
"Ko god da je dolazio da te poseti," nastavi Emilito sa svojom priom, "uvek bi
povukao tvog dvojnika, tako da si nas se samo bledo, kao u snu seala. Izuzetak je
Nelida. Nju poznaje kao svoj dep."

Toliko ljudi je dolazilo u knjiaru ali sam se kao u magli seala elegantne lepe
ene koja je jednom dola i prijateljski mi se obratila. To je bilo vrlo neobino
poto niko drugi nije obraao panju na mene. To je vrlo verovatno mogla da
bude Nelida.
Na nekom dubljem nivou, sve to je Emilito ispriao imalo je , smisla. Ali
mom razumnom delu linosti sve je to bilo tako neverovatno da bi samo ludak
mogao tome da poveruje.
"To to pria je ista budalatina," glas mi je zvuao kao da se od neega
branim, to mi nije bila namera.
Moja otra reakcija ga nije ni najmanje uznemirila. Ispruio je ruke iznad
glave i pravio krune pokrete. " Ako je to to priam ista budalatina, moe li da
mi objasni ta ti se to deava," izazivao me je, cerei se neprijatno.
"I nemoj ni da pokuava da mi izigrava malu devojicu i da mi tu cmizdri i
drami."
Zauh svoj glas kako se prolama, "Ti si govno, ti prokleti..." I moj razjareni bes
ieze u tom trenutku.
Nisam mogla da verujem da sam izvikala psovke. Istog trenutka sam poela da
se izvinjavam i govorim o tome kako uopte nemam naviku da viem ili koristim
rune rei. Uveravala sam ga da me je na najuljudniji mogui nain vaspitala
utiva majka kojoj ne bi na pamet palo da povisi glas.
Nastojnik se nasmejao i rukom mi dao znak da prestanem da priam. "Dosta
je bilo izvinjavanja." ree. "To govori tvoj dvojnik. On je uvek direktan a poto
nikada nisi dozvoljavala da se izrazi, pun je mrnje i gorine."
Objasnio mi je da je u tom trenutku moj dvojnik vrlo neuravnoteen zato to
su ga bombardovale munje i gromovi ali jo vie zbog dogaaja od pre pet dana
kada me je Nelida gurnula u levi hodnik tako da sam mogla da otponem svoj
prelazak arobnjaka.
"Pre pet dana!" uzviknula sam. "Hoe da kae da sam visila na onom drvetu
dva dana i dve noi?"
"Bila si tamo tano dva dana i tri noi," ree zlurado se smekajui.
"Naizmenino smo se peli gore da vidimo da li je sve u redu. Nisi bila svesna ali
ti je bilo sasvim dobro, pa smo te ostavili samu."
"Ali zato sam bila onako vezana?"
"Nisi uspela u svom pokuaju da izvede, ono to nazivamo apstraktnim
letom ili prelaskom arobnjaka," rekao je. "Taj pokuaj ti je iscrpeo sve rezerve
energije."

Objasnio mi je da za neuspeh nisam ja kriva, ve da je pokuaj bio preuranjen

pa se stoga zavrio potpunim debaklom.
"ta bi se dogodilo da sam uspela?" upitala sam.
Uveravao me je da uspeh ne bi mogao da me dovede u povoljniji poloaj, ve bi
mi posluio kao polazna taka, mamac ili oznaka koja bi precizno obeleila put
ka narednom pokuaju, pri emu bih morala sama da izvedem konani let.
"Sada koristi energiju koja pripada svima nama," nastavio je. "Svi smo
primorani da ti pomaemo. U stvari, koristi energiju svih arobnjaka koji nam
prethode i koji su nekada iveli u ovoj kui. ivi pomou njihove magije. To je
upravo kao da lei na leteem ilimu koji te vodi na neverovatna mesta, mesta
koja postoje samo na putu kojim prolazi letei ilim."
"Ali ja jo uvek ne shvatam zato sam ovde," rekoh. "Da li samo zato to me je
nagual Don Majkl Abelar grekom pronaao?"
"Ne, to nije ba tako jednostavno," ree, gledajui me pravo u oi. "U stvari,
Don Majkl nije zapravo tvoj nagual. Postoji jedan novi nagual i jedna nova era. Ti
si lan grupe novog naguala."
"ta to pria, Emilito? Kakva nova grupa? Ko odluuje o tome?"
"Sila, duh, ta neograniena mo tamo gore odluuje o svemu. Dokaz da
pripada novoj'eri je tvoja potpuna slinost sa Nelidom. Ona je, kad je bila
mlada, bila ista kao ti sada; do te mere da je i iscrpla svu svoju rezervu energije
kada je prvi put pokuala da izvede apstraktni let. I ba kao i tebi, malo je bilo
potrebno da umre."
"Hoe da kae Emilito, da sam mogla da umrem dok sam pokuavala da
ga izvedem?"
"Naravno. Ne zato to je let arobnjaka tako opasan, ve to si ti tako
nestabilna. Nekog drugog bi samo zaboleo stomak. Ali ti nisi takva. Ti, kao i
Nelida, mora uvek da preteruje u svemu, pa si gotovo umrla."
"Posle toga, jedini nain da te povratimo bio je da te ostavimo na drvetu,
iznad zemlje, onoliko dugo koliko ti je bilo potrebno da doe sebi. Nije
postojalo ni jedno drugo reenje."
Ma koliko sve to zvualo neverovatno, postepeno mi je postajalo jasnije ta se
zapravo dogodilo. Dolo je do neke strane greke za vreme mog susreta sa
Nelidom. Neto u meni je izmaklo kontroli.
"Jue sam ti dao da pije iz moje tikve u kojoj se nalazi namera, da saznam da
li ti je dvojnik jo nestabilan," objanjavao je Emilito. "Jeste! Jedini nain kojim
moe da mu prui podrku je aktivnost. I svidelo se to tebi ili ne, ja sam jedina
osoba koja moe da vodi tvog dvojnika u ovoj aktivnosti. Zato sam ja tvoj uitelj.
Ili bolje reeno, ja sam uitelj tvog dvojnika."

"ta misli da mi se desilo sa Nelidom?" upitala sam ga, jo uvek nesigurna ta

je to zapravo krenulo stranputicom.
"Hoe da kae ta se zapravo nije desilo," ispravio me je. "Trebalo je, da u
levom hodniku, pree provaliju lagano i skladno i da probudi svog dvojnika do
potpuno svesnog stanja." Poeo je komplikovano da objanjava ta su oekivali
da e se desiti.
Trebalo je da pod Nelidinim rukovoenjem prebacim svoju svest do mesta
izmeu svog tela i dvojnika. Ovo prebacivanje je trebalo da zbrie sve prirodne
prepreke koje su se formirale tokom ivota, prepreke koje odvajaju fiziko telo
do dvojnika. Plan arobnjaka je bio da mi dopuste da se lino sa svima njima
upoznam poto ih je moj dvojnik ve poznavao. Ali zbog svog ludila, nisam
prela lagano i skladno. Drugim reima, svest koju je moj dvojnik stekao nema
nita zajedniko sa svakodnevnom sveu moga tela. Ovo je za posledicu imalo
oseaj da letim i da ne mogu da se zaustavim. Sve moje rezerve energije su se
ispraznile i bez ikakvog uzdravanja dvojnik je podivljao.
"Emilito, ao mi je to moram da ti kaem da ne razumem o emu to pria,"
rekoh.
"Prelazak arobnjaka se sastoji od premetanja svesti svakodnevnog ivota,
koju poseduje fiziko telo, ka dvojniku," odgovorio je. "Sluaj me paljivo. Svest
svakodnevnog ivota je ono to elimo da pomerimo sa tela na dvojnika. Svest
svakodnevnog ivota!"
"Ali Emilito, ta to znai?"
"To znai da elimo da dostignemo trezvenost, nameru, kontrolu. Ne zanima
nas ludilo i haos."
"Ali ta to znai u mom sluaju?" uporno sam ga zapitkivala.
"Povlaivala si svojim neumerenostima i nisi premestila svest sa dnevnog
ivota na dvojnika."
"A ta sam uradila?"
"Proela si dvojnika nepoznatom i nesavladivom sveu."
"Bez dbzira na to ta govori, Emilito, nemogue mi je da verujem svemu
tome," rekla sam. "Zapravo, to mi je sve potpuno nezamislivo."
"Naravno da je nezamislivo," sloio se sa mnom." Ali ako traga za neim
nezamislivim, to ne znai da moe da se grevito dri svojih sumnji i vie na
mene. Ono to ti moe sasvim lako da zamisli je da se svue i digne
noge."

Na licu mu je blesnuo pohotljivi osmeh od koga su me podili marci. Ali pre

nego to sam izustila ijednu re u svoju odbranu, lice mu poprimi krajnje
ozbiljan izraz.
"Izvui dvojnika lagano i skladno i prebaciti na njega svest svakodnevnog
ivota je neto to se ne moe uporediti ni sa im," ree neno. "Ostvariti tako
neto je potpuno nezamislivo.
"A sada, hajde da uradimo neto potpuno zamislivo. Hajde da dorukujemo."

XX
no koju sam provela u kuici na drvetu je liila na kampovanje.
Trea
Jednostavno sam se uvukla u vreu za spavanje i vrsto zaspala i probudila
u zoru. Takoe sam mnogo lake silazila sa drveta. Nauila sam kako da
pomeram konopce i ekrk a da pri tom ne napreem lea i ramena.
"Ovo je poslednji dan tvoje prelazne faze," izjavi Emilito posle doruka. "Ima
puno posla. Ali, poprilino si marljiva, pa nee biti problema."
"ta znai ta prelazna faza?"
"Za tebe to znai prelazni period u trajanju od est dana od poslednjeg puta
kada si razgovarala sa Klarom, pa sve do sada. Ne zaboravi, provela si est noi
na drvetu, od kojih si prve tri bila nesvesna, a druge tri svesna. arobnjaci
uvek pamte dogaaje u trojkama."
"Da li i ja moram da sve radim u trojkama?" upitala sam ga.
"Svakako. Ti si Nelidina nasledmca, zar ne? Ti nastavlja njenu liniju," Lukavo
se isceri i dodade. "Ali za sada,1 mora da radi sve to i ja radim. Ne zaboravi,
koliko god to potrajalo, ja sam tvoj vodi."
Progutala sam knedlu u grlu uvi Emilitove rei. Za razliku od ponosa koji sam
oseala kad god bi Nelida izgovorila moje ime pored svoga, nije mi se ni
najamanje dopadalo kada bi nastojnik inio to isto.
Primetivi moje nezadovoljstvo, uveravao me je kako su nas sastavile sile
koje prevazilaze bilo iju kontrolu, sa ciljem ispunjenja jednog izuzetnog
zadatka. Stoga, moramo da se povinujemo pravilima, jer tako se to radi po
tradiciji arobnjaka.
"Klara je pripremila tvoj fiziki deo tako to te je nauila da rekapitulira i
odkrine svoje kapije pomou magijskih postupaka," objanjavao mi je. "Moj
zadatak je da ti pomognem da uvrsti svog dvojnika a potom da ga nauim da
'traga.'"
Uveravao me je da niko ne moe da me naui da tragam pomou dvojnika sem
njega.
"Moe li da mi objasni ta znai traganje pomou dvojnika?" upitala sam ga.
"Naravno da mogu. Ali ne bi bilo ba pametno priati o tome zato to traganje
znai delanje a ne prianje o delanju. Sem toga, ve zna ta to znai poto si to
i sama inila."
"Gde i kada sam to inila?"
"Prve noi koje si provela u kuici na drvetu." ree Emilito, "kada si zamalo
umrla od straha. Tom prilikom razum ti je bio u nedoumici po pitanju kako da se

nosi sa tom situacijom pa su te okolnosti naterale da se osloni na dvojnika.

Tvoj dvojnik te je spasao. Izlio se kroz kapije koje je strah irom otvorio. Ja to
nazivam traganje pomou dvojnika."
"Nagual i Nelida su gospodari dvojnika i oni e ti pruiti finalnu obuku,"
nastavio je da pria, "pod uslovom da ja obavim glavni deo posla. Znai, zavisi od
mene da li e biti spremna za njih, kao to je zavisilo od Klare da li e ti biti
spremna za mene. I ako te ne pripremim, oni nee moi nita da postignu sa
tobom."
"Zato Klara nije mogla i dalje da me poduava?" upitah, uzevi gutljaj vode.
Piljio je u mene a onda zamuri na trenpoput ptice. "Pravilo je da svako ima
dva vodia," ree. "Svako od nas, ukljuujui i mene. Meutim, moj poslednji
uitelj je bio jedan nagual; i to je pravilo."
Emilito mi je objasnio da nagual Hulijan Grau nije bio samo njegov uitelj,
ve uitelj svih esnaest lanova domainstva. Nagual Hulijan, zajedno sa svojim
uiteljem, jednim drugim nagualom pod imenom Elijas Abelar, ih je sve pronaao
i pomogao im na njihovom putu ka slobodi.
"Zato se prezimena Grau i Abelar stalno ponavljaju?"
"Zato to su to imena koja poseduju silu," objanjavao mi je Emilito. "Svaka
generacija arobnjaka ih koristi. A svaki nagual naizmenino uzima jedno od ta
dva imena. To znai da je Don Majkl Abelar nasledio ime od Elijasa Abelara, ali
e zato novi nagual, koji e doi posle Dona Majkla Abelara, naslediti ime
Grau, po Hulijanu Grau. To je pravilo koje se odnosi na naguale."
"Zato je Nelida rekla da sam ja Abelar?"
"Zato to lii na nju. A po pravilu e naslediti ili njeno prezime ili njeno ime, a
ako eli moe da nasledi oba. Ona sama je nasledila oba imena od svoje
prethodnice."
"Ko odluuje o pravilu i zato ono uopte postoji?" pitala sam. "Pravilo je
kodeks u skladu sa kojim arobnjaci ive a time se spreava da postanu samovoljni i udljivi. Moraju da se pridravaju propisa koji su zbog njih stvoreni zato
to ih je sam duh sainio. To mi je reeno i nema razloga da u to sumnjam."
Emilito mi je ispriao da je njegov drugi uitelj bila ena po imenu Talija.
Rekao je da je to najizvanrednija osoba koju ovek moe da se zamisli.
"Mislim da je Nelida najizvanrednija osoba na svetu," izlanula sam se, ali sam
se odmah ugrizla za jezik. U suprotnom, zvuala bih ba kao i Emilito, potpuno u
vlasti apsolutne odanosti.
Emilito se nagao preko kuhinjskog stola i kao neki zaverenik koji e mi
upravo otkriti neku tajnu, ree, "Slaem se sa tobom. Ali ekaj samo dok te

Nelida potpuno uzme pod svoje; volee je kao da nita drugo na svetu ne
postoji."
Njegove rei me nisu iznenadile zato to je ispravno procenio ono to sam ve
osetila; volela sam Nelidu kao da je oduvek znam. Kao da mi je majka koju
nikada nisam imala. Rekla sam mu da ona za mene predstavlja najfinije, najlepe
i najsavrenije stvorenje koje sam ikada upoznala, uprkos injenici da do pre
nekoliko dana nisam ak ni znala da postoji.
"Ali ti si je svakako poznavala," usprotivi se Emilito. "Mi smo te svi poseivali a
Nelida najee. Kad si dola sa Klarom, Nelida te je ve poduila nebrojenim
stvarima."
"ta me je nauila?" upitah ga nelagodno.
Poeao se po temenu na trenutak pa ree "Nauila te je, na primer, da
trai savet od dvojnika."
"Kae da sam to uradila prve noi u kuici. Ali ja ne znam ta sam radila."
"Naravno da zna. To si oduvek radila. A ta je sa tvojim tehnikama oputanja
i gledanja u juni horizont da bi dobila savet?"
im je ovo izustio, neto mi se razbistrilo u glavi. Potpuno sam zaboravila na
neke snove koje sam godinama sanjala u kojima mi se obraala neka lepa,
tajanstvena dama i ostavljala mi poklone na nonom stoiu. Jednora sam
sanjala da mi je ostavila opalni prsten a jednom drugom prilikom zlatnu
narukvicu sa malom amajlijom u obliku srca. Ponekad bi sedela na ivici mog
kreveta i priala mi o stvarima koje bih, kad bi se probudla zaista radila, kao to
je gledanje u juni horizont ili noenje pojedinih boja ili ak noenje frizure koja
mi vie pristaje.
Kad god bih bila tuna i usamljena, umirivala bi me i teila i aputala mi
kojetarije koje su mi prijale. Stvar koja mi je najivlje ostala u seanju bila je
kada mi je jednom prilikom rekla da me voli zato to sam takva kakva jesam.
Upotrebila je ba te rei, "Volim te zato to si takva kakva si." Potom bi mi
masirala napete delove lea ili bi me milovala po kosi. Shvatila sam da ba zbog
nje nisam volela da me roena majka dodiruje. Nisam volela da me bilo ko
dodiruje izuzev ove dame. Kada bih se probudila posle ovih snova, oseala sam
da nita na svetu ne moe da mi naudi ako me ona uva u svom srcu.
Uvek sam mislila da su ti snovi odraz mojih matarija. Poto sam pohaala
katoliku kolu, ak sam pomislila da je ona moda Bogorodica ili jedan od
svetitelja koji su mi se stalno javljali. Uili su me da sve to je dobro potie od
njih. Jedno vreme sam ak mislila da je ona moja dobra vila, ali ni u najluim
snovima mi ne bi palo na pamet da pomislim da to stvorenje stvarno postoji.
"To nije bila Bogorodica, budalo jedna," smejao se Emilito. "To je bila naa
Nelida. I zaista ti je poklonila onaj nakit. Nai e ga u kutiji ispod platforme u
kuici na drvetu. Dobila ih je od svojih prethodnika; sada ih predaje tebi."

"Hoe da kae da prsten sa opalom stvarno postoji?" uzviknuh.

Emilito klimnu glavom. "Idi i sama se uveri. Nelida mi je rekla da ti kaem."
Pre nego to je mogao da zavri reenicu, otrala sam do kuhinje pa onda do
prednjeg dela kue. Rekordnom brzinom popela sam se na kuicu. Tamo sam, u
svilenoj kutiji skrivenoj pod platformom, nala izvanredan nakit. Prepoznala
sam prsten sa opalom i zlatnu narukvicu; tu je bilo i drugo prstenje, zlatni sat i
dijamantska ogrlica. Izvadila sam zlatnu narukvicu sa srcem i stavila je na ruku, i
po prvi put od kako je Klara otila, osetih kako mi se oi pune suzama. Ali to
nisu bile suze samosaaljenja ili tuge ve iste radosti i ushienosti. Sada sam bila
potpuno sigurna da ta lepa dama nije postojala samo u mojim snovima.
Izviknula sam Nelidino ime i zahvalila joj se najglasnije to sam mogla za sva
njena dobra dela. Obeala sam joj da u da se promenim, da u biti drugaija i
da u raditi sve to mi Emilito kae, pa ma ta to bilo, samo ako to znai da u
ponovo moi da je vidim i razgovaram sa njom.
Kada sam se spustila, zatekla sam Emilita kako stoji pored kuhinjskih vrata.
Pokazala sam mu narkuvicu i prstenje i pitala ga kako je mogue da sam isti
nakit videla pre mnogo godina u snovima.
"arobnjaci su izuzetno tajanstvene osobe," ree Emilito, "zato to skoro sve
vreme postupaju tako to crpe energiju svog dvojnika. Nelida je sjajan traga.
Ona traga u snovima. Njena snaga je u toj meri jedinstvena da moe ne samo
da prenosi sebe ve i stvari zajedno sa sobom. Na taj nain te je poseivala. I
zato se zove Abelar. Abelar za nas znai traga. A Grau znai sneva. Svi
arobnjaci u ovoj kui su ili snevai ili tragai."
"U emu je razlika izmeu njih, Emilito?"
"Tragai planiraju i postupaju u skladu sa svojim planovima: oni izmiljaju i
menjaju stvari bilo da su budni ili da sanjaju. Snevai postupaju bez bilo
kakvog plana ili razmiljanja; skau u ovozemaljsku stvarnost ili u stvarnost
snova."
"To mi je sve nerazumljivo, Emilito," rekoh dok sam na svetlu razgledala
prsten sa opalom.
"Ja te vodim da bi ti postalo razumljivo," odgovori Emilito. "A da bi mi u tom
voenju pomogla, mora da radi ono to ti budem rekao: Sve to ti budem
rekao, uradio ili te posavetovao je ili doslovna replika onoga to su mi moja dva
uitelja govorila ili je neto to je stvoreno po ugledu na ono to su mi
govorili."
Nagnuo se k meni. "Moda nee verovati," proapta, "ali ti i ja smo u osnovi
isti."
"U kom smilslu, Emilito?"

"I ti i ja smo pomalo ludi," ree sa izuzetno ozbiljnim izrazom lica. "Dobro
obrati panju i zapamti ovo. Da bi ti i ja bili mentalno zdravi, moramo da
radimo kao mravi na svojoj ravnotei, ne tela ili duha, ve dvojnika."
Nisam videla svrhu ni da se raspravljam s njim ni da se sloim. Ali poto sam
sela za kuhinjski sto, upitah ga, "Kako moemo da budemo sigurni da
dovodimo dvojnika u stanje ravnotee?"
"Tako to emo otvoriti kapije," odgovori." Prva kapija se nalazi na tabanu,
kod korena palca."
Posegnuo je rukom ispod stola i zgrabio moje levo stopalo i neverovatno
brzim pokretom skinuo cipelu i arapu. Potom je kaiprstom i palcem pritisnuo
ispupenje na mom nonom palcu i zglob palca sa gornje strane stopala.
Zavrtala sam jer sam osetila otar bol a i iznenadio me je njegov postupak.
Istrgnula sam nogu tako snano da sam kolenom udarila u donju stranu stola.
Ustala sam i poela da viem," ta to kog vraga radi!"
Ignorisao je moj ljutiti ispad i ree, "Ukazujem ti na kapije, kako nalae
pravilo. Zato dobro obrati panju."
Ustao je i seo pored mene. "Druga kapija je podruje koje ukljuuje listove i
unutranju stranu kolena," rekao je i sagnuo se da bi mi rukom preao preko
nogu. "Trea kapija se nalazi kod polnih organa i repne kosti. "Pre nego to sam
mogla da se izmaknem, njegove tople ake su mi skliznule u predeo izmeu
nogu, i malo me podigle, vrsto me stegnuvi.
Odgurnula sam ga ali me zgrabi za krsta. "etvrta kapija je najvanija i to je
predeo bubrega," ree. Ne obazirui se na moje negodovanje, povue me da
ponovo sednem na klupu. Ruke su mu se pele uz moju kimu. Izmakla sam ga,
ali sam ga, zbog Nelide, pustila da me dodiruje. "Peta taka se nalazi izmeu
lopatica," ree. "esta je pri korenu lobanje. Sedma je na temenu glave." Da bi
izdvojio ovu poslednju taku, veoma snano spusti zglobove prstiju na samo
teme moje glave.
Potom se vrati do svog dela stola i sede. "Ako su nam prvi ili drugi centri
otvoreni, odajemo neku vrstu sile koja ljudima moe da bude neizdrljiva,"
nastavio je da govori. "Nasuprot tome, u sluaju da trea i etvrta kapija nisu
zatvorene koliko bi trebalo da budu, odajemo neku silu koja je ljudima vrlo
privlana."
Bila sam sigurna da su nastojnikovi donji centri irom otvoreni poto mi je bio
odvratan i nepodnoljiv kao malo ko u ivotu. Delimino zbog oseaja krivice
zbog toga a delimino u ali, priznala sam mu da ja ljudima ne prirastam za srce
ba tako lako. Uvek sam mislila da je to zbog toga to ne znam da se ponaam u
drutvu, to sam mislila da treba da nadoknadim tako to u poputati vie od
onoga to se to od mene oekuje.

"To je sasvim prirodno," ree, sloivi se sa mnom. "Celog ivota ima

delimino otvorene kapije u stopalima i listovima. Jo jedna posledica toga to
su ti donji centri otvoreni je to da ima problema sa hodanjem."
"ekaj malo," rekoh, "sve je u redu sa mojim hodanjem. Treniram borilake
vetine. Klara mi je rekla da se kreem lagano i graciozno."
Na te moje rei on prasnu u smeh. "Moe da trenira ta god hoe,"
odgovori, "ali e noge ipak vui. Vue noge kao neki deda."
Emilito je bio gori od Klare. Ona se barem smejala sa mnom, a ne meni. On
nije imao ni najmanje saoseanja za mene. Zadirkivao me je na nain koji
starija deca zadirkuju mlau, slabiju ili nezatienu decu.
"Nisi se uvredila, zar ne? "upita, piljei u mene.
"Ja uvreena? Taman posla." Kiptela sam od besa.
"Dobro. Klara me je uveravala da si se velikim delom putem rekapitulacije
oslobodila oseanja samosaaljenja i svesti o sopstvenoj vanosti. Rekapitulacijom svog ivota, a posebno seksualnog, kapije su ti jo vie popustile. Taj
zvuk, kao da ti se neto para u potiljku, predstavlja trenutak kada ti se desna i
leva strana razdvajaju. To ti stvara prazninu upravo u sredini tela gde se
energija uspinje do vrata, odnosno do mesta gde se taj zvuk uje. Kada uje taj
zvuk, znaj da ti se dvojnik samo to nije osvestio."
"ta da radim kada ujem taj zvuk?"
"To nije bitno jer nema puno stvari koje moemo da uradimo. Moemo ili da
ostanemo da sedimo sa zatvorenim oima ili moemo da ustanemo i da se
kreemo. Vano je to da smo svesni svog ogranienja jer nam fiziko telo
kontrolie svest. Ali kad bismo uspeli da preokrenemo stvar tako da nam dvojnik
kontrolie svest, mogli bismo da uradimo gotovo sve to nam padne na pamet."
Ustade i krenu prema meni. "Sluaj me dobro, nee mi vie priati o
stvarima na nain na koji si to radila Klari i Nelidi," ree. "Jedini nain da
upozna dvojnika je delanje. A ja govorim, zato to se tvoja prelazna faza jo
nije okonala."
Uzeo me je za ruku i bez ijedne rei gotovo odvukao do zadnjeg dela kue. Tu
me je postavio ispod drveta, tako da mi teme glave bude desetak centimetara
ispod jedne niske, debele grane. Rekao mi je da eli da vidi da li u moi opet da
projektujem svog dvojnika, ovo puta u stanju potpune svesti i to uz pomo
drveta.
Iskreno sam sumnjala u svoju sposobnost da bilo ta projektujem pa sam mu to i
rekla. Ali on je bio uporan u svom uverenju da e ako upotrebim nameru, moj
dvojnik izbiti iz mene i rairiti se izvan granica mog fizikog tela.

"ta tano treba da radim?" upitah ga, u nadi da e mi pokazati postupak kako
nalae zakon arobnjaka.
Rekao mi je da zatvorim oi i da se usredsredim na disanje. Poto sam se
opustila, trebalo je da namerom isteram energiju da istie navie sve dok ne
dodirne najvie grane i to uz prisustvo oseaja koje je izalo iz kapije i dospelo u
teme glave. Objasnio mi je da e mi to biti sasvim lako zato to e mi
prijateljsko drvo pruiti podrku. Energija drveta e, objanjavao je, stvoriti
matricu po kojoj e se iriti moja svest.
Posle izvesnog perioda u kome sam se usredsreivala na disanje, osetila sam
vibrirajuu energiju kako mi se uspinje uz lea, pokuavajui da se probije do
temena glave. Tada se neto otvorilo u meni. Svaki put kad bih udahnula, jedna
linija bi se produila do vrha drveta; a kada bih izdahnula, linija bi se ponovo
vratila u moje telo. Oseaj da doseem do vrha drveta je postajao jai sa svakim
udisajem sve dok iskreno nisam verovala da mi se telo produilo, da je postalo
visoko i veliko koliko i drvo.
U jednom trenutku, obuzelo me je neko duboko oseanje naklonosti i
poistoveenosti sa drvetom; ba u tom momentu neto mi je jurnulo uz kimu i
izletelo kroz glavu i nala sam se na vrh drveta sa pogledom na svet. Ovaj oseaj
je trajao samo jedan kratak tren, poto se rasprio pod uticajem
nastojnikovog glasa koji mi je nareivao da siem i ponovo uplovim u svoje
telo. Osetila sam neto kao vodopad, kao neko penuanje koje tee nanie, ulazi
kroz teme i puni mi telo poznatom toplotom.
"Ne bi ti se dopalo da ostane predugo stopljena sa drvetom," rekao mi je
kada sam otvorila oi.
Imala sam neobuzdanu elju da zagrlim drvo, ali me je nastojnik povukao za
ruku do jednog velikog kamena gde smo i seli. Objasnio je da se uz pomo
spoljanje sile, u ovom sluaju stapanje moje svesti sa drvetom, dvojnik moe
lako da se proiri. Meutim, ba zato to je to tako lako, rizikujemo da
ostanemo predugo stopljeni sa drvetom, i u tom sluaju bismo mogli da iscrpemo
vitalnu energiju drveta, energiju koja mu je potrebna da ostane zdravo i snano.
A moe da se desi da tu ostavimo deo sopstvene energije i da se tako emotivno
veemo za drvo.
"ovek moe da se stopi sa bilo im," objanjavao mi je. "Ako je ta stvar ili ta
osoba sa kojom se stapa jaka, tvoja energija e se poveati, kao to je bio
sluaj kad god bi se stapala sa magom Manfredom. Ali ako je slab ili
bolestan, kloni ga se. U svakom sluaju, mora obazrivo da veba, jer kad i
sve ostalo, to je ma sa dve otrice. Spoljanja energija se razlikuje od nae i
esto joj je suprotstavljena."
Sluala sam paljivo sve to mi je nastojnik govorio. Jedna stvar se izdvajala
od ostalih.
"Kai mi Emilito, zato si nazvao Manfreda magom?"

"Na taj nain potvrdujemo njegovu jedinstvenost. Manfred za nas ne moe da

predstavlja nita sem maga. On je vie od arobnjaka. Bio bi arobnjak kad bi
iveo sa svojom vrstom. On ivi sa ljudima i ravnopravan je sa njima. Samo
izuzetno vet mag moe da ostvari taj poduhvat."
Upitala sam ga da li u ikada opet videti Manfreda; nastojnik je stavio svoj
kaiprst na usne tako prenaglaeno da sam uutala i nisam ga terala da mi
odgovori.
Podigao je jednu granicu i nacrtao ovalni oblik na zemlji. Potom je dodao
horizontalnu liniju koja ga po sredini preseca. Pokazao mi je te dve polutke i
objasnio da je dvojnik podeljen na donji i gornji deo, to je kod fizikog tela
priblino odgovarajue stomaku i plunim otvorima. Dve razliite struje energije
krue ovim delovima. U donjem delu krui prvobitna energija koju smo
posedovali jo u majinoj utrobi. U gornjem delu cirkulie energija misli. Ova
energija ulazi u telo sa prvim udisajem pri roenju. Rekao je da se energija
misli poveava iskustvom i uzdie do glave. Prvobitna energija tone u podruje
genitalija. Obino se u ivotu ove dve energije razdvajaju u dvojniku,
prouzrokujui slabost i neravnoteu u fizikom telu.
Nacrtao je jo jednu liniju, ovoga puta kroz sredite eliptinog oblika, delei je
po duini na dva dela, koja, tvrdio je, odgovaraju desnoj i levoj strani tela. Ove
dve strane takoe imaju dva specifina obarasca kruenja energije. U desnom
delu, energija krui nagore, do prednjeg dvojnikovog dela, i nanie na njegov
zadnji deo. Na levoj strani, energija krui nadole do prednjeg dela i nagore do
zadnjeg.
Objasnio je da mnogi ljudi ine greku kada pokuavajui da pronau
dvojnika primenjuju pravila koja se odnose na fiziko telo, trenirajui ga kao da
je sainjen od miia i kostiju. Uveravao me je da ne postoji nain da dvojnik
bude io tako to emo raditi fizike vebe.
"Najlaki nain da se ovo pitanje rei je da se ove dve stvari razdvoje,"
objanjavao mi je nastojnik. "Jedino kada se nepovratno razdvoje, svest moe
da tee od jednog ka drugom. To je ono to arobnjaci rade. Oni mogu da se
oslobode gluposti kao to su rituali, bajanja i razradene tehnike disanja po
kojima treba da budu prepoznatljivi."
"Ali ta je sa disanjem i magijskim postupcima kojima me je Klara nauila?
Jesu li i oni glupost?"
"Ne, nisu. Ona te je uila samo onim stvarima koje e ti pomoi da razdvoji
telo od dvojnika. Stoga su oni korisni za postizanje naeg cilja."
Rekao je kako je moda najvea ljudska greka verovati da zdravlje i
blagostanje spada u domen telesnog, kada u sutini, kontrola naeg ivota
spada u domen dvojnika. Ova pogreka vue korene iz injenice da telo
kontrolie nau svest. Dodao je da obino naa svest poiva na energiji koja krui
desnom stranom dvojnika, to ima za posledicu sposobnost da mislimo i

rezonujemo i da budemo uspeni u izlaenju na kraj kako sa idejama tako i

sa ljudima. Ponekad igrom sluaja, ali vie kao rezultat vebe, svest moe da se
prenosi na energiju koja krui levom stranom dvojnika, to ima za posledicu
ponaanje koje ne pogoduje intelektualnim traganjima ili odnosima sa
ljudima.
"Kada se svest rsto premesti na levu stranu dvojnika, dvojnik se vizualizuje i
pojavi," nastavio je sa objanjavanjem, "i ovek je u stanju da izvodi nezamislive
poduhvate. Ovo ne bi trebalo da nas iznenauje, jer je dvojnik na izvor energije.
Fiziko telo je samo rezervoar u kome se uva energija."
Pitala sam ga da li postoje ljudi koji mogu da svesno usredsrede svest na obe
dvojnikove strane.
Potvrdno je klimnuo glavom. "arobnjaci mogu to da urade," odgovorio je.
"Kada bude mogla to da uradi, bie i sama arobnica."
Rekao je da neki ljudi mogu da prebaciju svest na desnu ili levu stranu
dvojnika, poto su uspeno izveli apstraktni let, prostom manipulacijom
strujanja svog daha. Takvi ljudi mogu da upranjavaju magiju ili borilake
vetine sa istom spremnou kojom mogu da manipuliu zamrenim akademskim
tvorevinama. Naglasio je kako je potreba da se svest prebaci na levu stranu
zamka koja je nesrazmerno ubitanija od izazova ovozemaljskog ivota, ba zbog
tajne i snage koja je njen sastavni deo.
"Naa istinska nada lei u sreditu," ree dodirujui mi elo i sredite grudi,
"jer u zidu koji razdvaja dve strane dvojnika postoje skrivena vrata koja vode u
treu, tanku, tajnu pregradu. Tek kada se ta vrata otvore ovek moe da doivi
istinsku slobodu."
Zgrabio me je za ruku i gurnuo sa kamena. "Tvoja prelazna faza je takorei na
izmaku," ree, pourujui me da uem u kuu. "Nema vie vremena za
objanjavanja. Ostaviemo prelaznu fazu za sobom - ima sve da se trese.
Hajdemo u moju sobu."
Ukoila sam se. Vie mi nije bilo samo nelagodno ve sam oseala i da mi
preti opasnost. Ma koliko Emilito bio veliki osobenjak i bez obzira na to koliko je
priao o eterskom dvojniku, on je ipak bio mukarac a isuvie sam se ivo
seala trenutka kada me je u kuhinji njegova ruka epala za polni organ. Znala
sam da to nije bio bezlian dodir samo radi demonstracije. Jasno sam osetila
poudu u njegovom dodiru.
Nastojnik je piljio u mene svojim hladnim pogledom. "ta kog vraga hoe da
kae time da si osetila poudu u mom dodiru?"
Nisam mogla nita da kaem pa sam i ja piljila u njega irom otvorenih usta.
Doslovno je izgovorio svaku moju misao. Talas stida mi je proao telom, zajedno
sa hladnom jezom koja se rairila svuda po njemu. Bulaznila sam neke neuverljive
rei izvinjenja. Rekla sam mu da sam nekada matala da sam toliko lepa da sam
svim mukarcima neodoljiva.

"Rekapitulacija podrazumeva da se sve to uniti," rekao je. "Nisi temeljno

izvrila taj zadatak. To je nesumnjivo razlog zbog kog si doivela krah
pokuavajui da izvede prelazak arobnjaka."
Okrenuo se i otiao u suprotnom pravcu od kue.
"Jo nije vreme da ti pokaem ono to sam imao na umu," rekao je. "Ne.
Potrebno je jo puno da radi da bi se iskupila za svoj postupak. A od sada
e morati da bude dvostruko obazrivija; morae dvostruko vie da se trudi,
jer ne moe vie sebi da dozvoli nijednu greku."

XXI
prelazni period zavrio se ba onda kada me je Emilito optuio da sam
Mojpogreno
protumaila njegove namere. Od tada pa nadalje izmenio je svoj
udljivi aljivdijski stil ipostao izuzetno zahtevan naredbodavac. Vie nije bilo
dugakih objanjenja o dvojniku i drugim aspektima magije, to je znailo da vie
nije bilo utehe u intelektualnom poniranju. Mesecima sam svakodnevno od jutra i
mraka bila zatrpana obavezama, tako da bih potpuno iscrpljena odlazila da
spavam u kuici na drvetu. Pored toga to sam i dalje vebala kung-fu i
obraivala batu, dobila sam zaduenje da pripremam ruak i veeru. Nastojnik
mi je pokazao kako da koristim tednjak i kako da kuvam neka jednostavna
jela, stvar koju je moja majka pokuavala da uradi, ali je u tome doivela potpuni
neuspeh. Poto sam imala i drugih obaveza, obino bih stavljala sve sastojke u
jedan lonac da se kuvaju na tednjaku, a potom bih se vraala u vreme koje je bilo
predvieno za obrok. Posle nekoliko nedelja pravljenja istog paprikaa, dola
sam do savrene kompozicije ukusa. Emilito je rekao da sam ispala, ako ne
dobra kuvarica, ono barem kuvarica ija hrana moe da se jede. Shvatila sam to
kao kompliment, jer nita od svega onoga to sam dotad napravila u ivotu, od
kolaa pa do musake, nije moglo da se jede.
Jeli smo u potpunoj tiini, tiini koju bi samo on prekidao kada bi eleo neto
da mi kae. Meutim, kada bih ja elela da razgovaram, potapao bi se po
stomaku da me podseti na svoju problematinu probavu.
Najvei deo vremena jo uvek sam posveivala rekapitulaciji.
Nastojnik mi je dao uputstvo da ponovo proem kroz iste dogaaje i ljude
koje sam ve rekapitulirala, ali da ovaj put to uinim u kuici na drvetu. Poto
sam se svakodnevno pela na drvo, moj nekadanji strah od visine je iezao.
Uivala sam u tome to sam na otvorenom, posebno tokom kasnih
poslepodnevnih asova, u vreme koje sam odvojila za jedan poseban zadatak.
Pod Klarinim nadzorom rekapitulirala sam u mranoj peini. Sam nain
rekapituliranja bio je teak, prikovan za zemlju, mraan, a ponekad i
zastraujui. Rekapitulacijom pod Emilitovim vodstvom dominiralo je novo
raspoloenje. Bilo je lagano, vazduasto, prozrano. Seala sam se dogaaja sa
neverovatnom jasnou. Sa novosteenom energijom ili pod uticajem toga ta
sam iznad zemlje, bila sam u stanju da se setim neuporedivo vie pojedinosti. Sve
je bilo ivlje i jasnije i bez oseanja samosaaljenja, mrzovolje, straha ili aljenja
koje je bilo osobeno za prethodnu fazu rekapitulacije.
Klara mi je govorila da na zemlji napiem ime svake osobe koju sam upoznala
u ivotu, a potom da ga rukom obriem poto sam udahnula sve uspomene u
vezi sa tom osobom. Nasuprot ovome, Emilito mi je rekao da piem imena na
suvom liu, a potom da ih zapalim ibicom poto zavrim da udiem sve ono
ega sam se setila u vezi sa njima. Dao mi je jedno posebno pomagalo za
spaljivanje lia, metalnu kocku sa fino perforiranim okruglim otvorima na

stranicama. Polovina jedna stranice bila je u staklu koje je izgledalo kao

prozori. U sreditu donjeg dela poklopca postojala je jedna otra igla. Na
stranici sa prozoriem postojala je poluga koja bi ulazila i izlazila iz kutije i na
koju se mogla privrstiti ibica koja se sa spoljne strane grubom povrinom
same kutije palila kada se poklopac spusti.
"Da bi izbegla rasplamsavanje vatre, mora iglom na poklopcu da probui
suvi list tako da, kada ga spusti, visi u sredini kutije. Potom pogledaj u kutiju
kroz mali stakleni prozor i pomou ruke kresni ibicu, stavi je ispod lista i
posmatraj kako se pretvara u pepeo."
Dok sam gledala kako svaki od tih listova nestaje u plamenu, trebalo je da
uvlaim oima energiju vatre, i da neprestano pazim da ne udahnem dim.
Objasnio mi je kako da stavim pepeo u metalnu urnu, a upotrebljene ibice u
papirnu kesu. Svako drvce je predstavljalo ljuturu osobe ije je ime bilo
napisano na suvom listu koji se raspao uz pomo ba te ibice. Kada bi se urna
napunila, trebalo je da je ispraznim sa vrha drveta, da bi veter razneo pepeo u
svim praicima. Objasnio mi je kako da posebnim kanapom spustim gomilu
sagorelih palidrvaca u papirnu kesu, a on bi prihvatio kesu i stavio je u posebnu
korpu koju je uvek koristio za tu svrhu. Pretpostavljala sam da je zakopava negde
u brdima ili da je moda baca u potok, gde bi se u vodi raspala. Otarasiti se
ibica, uveravao me je, predstavlja zavrni in u procesu kidanja veza sa svetom.
Posle otprilike tri meseca popodnevnog rekapituliranja, Emilito mi je naglo
promenio raspored dunosti.
"Dojadilo mi je da jedem onaj tvoj dosadni paprika," ree jednog jutra prinevi
mi hranu koju je pripremio.
Bila sam presrena, ne samo to u moda moi da provedem jo neko vreme u
kuici, ve i zato to sam iskreno uivala da jedem hranu koju je pripremio
neko drugi.
im sam okusila hranu, bila sam potpuno sigurna da Klara nikada nije
kuvala jela koja mi je posluivala. Kuvar je uvek bio Emilito. Kuvao je sa
posebnim elanom, pa je zato bilo pravo zadovoljstvo jesti sve to bi pripremio.
Svakog jutra oko sedam sati Emilito bi bio pod drvetom, spreman da podigne
korpu sa hranom. Kad bih dorukovala u kuici na drvetu, obino bih se vratila
rekapitulaciji; im sam se oslobodila straha da u otkriti neto neprijatno, ona
je postala neto kao uzbudljiva avantura ispitivanja i pronicanja. Jer to sam
udisala vei deo svoje prolosti, to sam se oseaia lakom i slobodnijom.
Kako sam raskinula sa starim vezama prolosti, poela sam da formiram nove.
Na tom nivou, moje nove veze su bile uspostavljene sa jedinstvenim stvorenjem
koje me je vodilo. Emilito, iako strog i odluan u tome da me sprei da
zabuavam u radu, bio je mek kao dua. Napoetku sam bila iznenaena to i on
i Klara tvrde da liim na njih. Ali, kada sam malo bolje razmotrila stvar, morala

sam da se sloim da sam bila stamena kao Klara, a ako ne ba luda, ono barem
udljiva kao Emilito.
im sam se navikla na njegovo osobenjatvo, nisam videla nikakve razlike
izmeu Emilita i Klare, ili naguala, ili ak Manfreda. Moja oseanja prema njima
su se preplitala tako da sam poela da gajim naklonost prema Emilitu i, sasvim
prirodno, jednog dana poelo je da mi predstavlja zadovoljstvo da ga zovem po
imenu. Pri naem prvom susretu, nastojnik je rekao da se zove Emilito - to je
panski deminutiv za ime Emilio. Bilo mi je smeno da zrelog oveka zovem "mali
Emilio," pa sam to i nevoljno inila. Ali poto sam ga bolje upoznala, nisam
mogla da zamislim da ga zovem bilo kojim drugim imenom.
Pri svakoj pomisli na njih etvoro, dolo bi do njihovog stapanja u mojoj svesti.
Ali nikada nisam mogla da ih stopim sa Nelidom. Ona je za mene predstavljala
neto posebno. Uvek sam je doivljavala iznad svih ostalih, iako sam je u
realnom ivotu videla samo jednom. Kada sam je prvi put ugledala, oseala sam
da se formalizovala neka veza koja je ve postojala meu nama. Jedan jedini
susret u svetu ovozemaljske svesti, ma koliko kratak on bio, dovoljan je da ovu
vezu uini venom i neunitivom.
Jednog dana, poto smo zavrili ruak u kuhinji, Emilito mi prui jedan paket.
Dok sam ga drala, znala sam da je Nelidin. Pokuala sam da pronaem njenu
adresu na paketu, ali nije je bilo. Na paketu je bio privren crte ene napuenih
usana koje alju poljubac. Na poleini su Nelidinim rukopisom bile ispisane
sledee rei: "Poljubi drvo." Strgla sam omot sa paketa i u njemu nala par
mekanih konih dubokih cipela koje su se vezivale sa prednje strane. onovi su
imali gumene krampone.
Pokazala sam ih Emilitu. Nije mi padalo napamet za ta bi mogle da se koriste.
To su cipele za veranje uz drvo," ree Emilito, klimajui glavom kada ih je
prepoznao. "Nelida je znala da gaji sklonost prema drveu, uprkos tvom
strahu od pada. Kramponi su nainjeni od gume tako da nee otetiti koru
drveta."
Paket je bio signal za Emilita da mi da detaljna uputstva u vezi sa veranjem uz
drvee. Do tada sam koristila samo am da bih se podigla do kuice na drvetu.
Ponekad bih zadremala ili spavala u amu, kao da vezana leim u viseoj lealjci.
Ali ja se u stvari nikada nisam popela na drvo, izuzev na veoma nisku granu sa
koje bih visila podupirui se nogama na drugu.
"Dolo je vreme da vidimo od ega si sazdana. Tvoj novi zadatak nee biti teak,
ali ako se potpuno ne usredsredi na njega, moe da se zavri kobno. Mora da
primeni svu svoju novosteenu energiju da bi nauila ono to u ti pokazati."
Rekao mi je da ga saekam u umarku sa visokim drveem ispred kue.
Nekoliko trenutaka kasnije, Emilito se pojavio nosei dugaku pljosnatu kutiju.
Otvorio ju je i izvadio nekoliko sigurnosnih pojaseva i konopce za penjanje na

stene. Zavezao mi je pojas oko struka i za njega privrstio drugi, dui pojas
pomou sigurnosnih kuka koje se koriste u planinarenju. Potom je stavio slian
pojas oko svog struka i pokazao kako da se popnem na drvo - tako to u dui
pojas obavijati oko stabla i koristiti ga kao oslonac za penjanje. Onda se
uzverao uz drvo hitrim i preciznim pokretima, stavljajui ome oko grana da bi
bio siguran da se vrsto dri. Krajnji rezultat bila je mrea konopaca pomou koje
se sa sigurnou premetao sa jedne strane drveta na drugu.
Siao je veto kao to se i popeo. "Proveri da li su su svi konopci i vorovi
obezbeeni," ree." U ovom sluaju ne sme sebi da dozvoli velike greke. Male
greke mogu se popraviti, ali one velike su kobne."
"Boe, zar moram da uradim isto to to si ti upravo uradio?" upitah ga,
istinski zaprepaena.
Stvar nije bila u tome da sam se jo plaila visine.
Jednostavno mi se inilo da ne posedujem strpljenje da priveem sve te kuke i
kanape na pravo mesto. Bilo mi je potrebno dosta vremena samo da se
naviknem da se u amu penjem i sputam niz drvo.
Emilito klimnu glavom i veselo se nasmeja. "Ovo je pravi izazov," priznao je. "Ali
kada jednom ukopa kako se to radi, siguran sam da e se sloiti da zasluuje
da ga se ovek prihvati. Shvatie ta hou da kaem."
Naredna tri meseca radila sam pod njegovim stalnim nadzorom, ograniavajui
se na nie grane. Kada sam pristojno savladala rukovanje opremom i dobila
dovoljno uljeva na rukama da mi rukavice vie nisu bile potrebne, i stekla
dovoljno vetine i ravnotee u pokretima, Emilito mi je dopustio da se odvaim
da se popnem na vie grane. Savesno sam vebala iste pokrete koje sam nauila
na niim granama. I jednog dana, bez posebnog truda, dola sam do vrha
drveta na koje sam se penjala. Tog dana mi je Emilito poklonio neto za ta je
rekao da je veoma znaajno. Bio je to komplet koji se sastojao od tri zelena
kamuflana kombinezona i odgovarajuih kapa, koje su oigledno kupljene u
Americi, u radnji u kojoj se prodaje viak vojne opreme.
ivela sam u umarku u kojem je raslo visoko drvee naikano pored prednjeg
dela kue, bila sam odevena u vojniko radno odelo. Silazila bih samo da odem
u toalet ili da povremeno jedem sa Emilitom. Pela sam se na svako drvo na koje
mi se pelo, pod uslovom da je dovoljno visoko. Bilo je samo nekoliko stabala na
koje nisam elela da se popnem; to je bilo ono izuzetno staro drvee, a oseala
bih se kao uljez na njemu; ili pak ono veoma mlado i nedovoljno snano
drvee, koje ne bi izdralo moje konopce i pokrete.
Najvie sam volela mlado i ilavo drvee, jer sam se na njemu oseala
srenom i punom optimizma. Meutim, i neka od starijih stabala privlaila su
me, jer su mnogo vie pruala. Ali jedino drvo na kome mi je Emilito dozvolio da
prespavam bilo je ono sa kuicom, jer je jedino ono imalo gromobran. Spavala

sam na svom krevetu na platformi ili zatiena u konom amu, a ponekad ak

samo privezana za neku granu po sopstvenom izboru.
Neke od mojih omiljenih grana su bile debele i nisu imale vorove.
Potrbuke bih legla na neku od njih. Poloivi glavu na mali jastuk koji bih uvek
imala u ovoj prilici, obujmila bih granu rukama i nogama, odravajui nesigurnu
ravnoteu koja me je ipak ispunjavala radou. Uvek bih proverila da li mi je
konopac vezan za struk i privren za neku od viih grana u sluaju da u snu
izgubim ravnoteu.
Oseanje koje sam gajila prema drveu bilo je neopisivo. Bila sam sigurna da
sam u stanju da apsorbujem njihovo raspoloenje, da prepoznajem njihovu dob i
njihove osete. Mogla sam da komuniciram sa drvetom neposredno pomou
oseaja koji mi je dolazio iz unutranjosti tela. esto bi komunikacija
otpoinjala izlivom iste naklonosti, koja je bila skoro istog intenziteta kao i ona
koju sam oseala prema Manfredu - naklonosti koja bi me uvek neoekivano i
neumoljivo obuzimala. Potom bih oseala njihovo korenje kako se prostire tlom.
Znala sam kada im je nedostajala voda i koji koren se prua prema podzemnom
izvoru. Znala sam kakav je to oseaj kada ezne za svetlou ili kada te mui
ega, mraz ili pak grom ili oluja. Saznala sam kako izgleda kad nikada ne moe
da se pokrene sa svog sudbinom propisanog mesta; kako je to kad si nem i kada
osea kroz koru, koren i prima svetlost kroz lie. Znala sam, bez i najmanje
senke sumnje da drvee osea bol, a znala sam takoe da, kada se komunikacija
jednom uspostavi, drvee obilato prua svoju naklonost.
Dok sam sedela naslonjena na deblo, moja rekapitulacija je poprimila
potpuno razliite osobine. Seala sam se najsitnijih detalja iz svog ivota, bez
bojazni da e me obuzeti bilo kakve snane emocije. Tresla sam se od smeha
kada bih se prisetila stvari koje su mi svojevremeno predstavljale duboku
traumu. Ustanovila sam da moje opsesije vie nisu u stanju da izazovu
samosaaljenje. Na sve sam gledala iz jedne drugaije perspektive, ne iz one
graanske, iz koje sam uvek sve posmatrala, ve iz novosteene perspektive
bezbrinog i slobodnog stanovnika drvea.
Jedne noi Emilito me je iznenadio tako to mi se obratio ivahnim tonom, a
jo smo jeli zeiji paprika kojeg sam napravila. Zamolio me je da posle veere
ostanem jer ima neto da mi kae. To se toliko razlikovalo od nae svakodnevne
rutine da sam sva ustreptala od uzbuenja pri pomisli ta e mi to rei. Jedina
bia kojima sam se mesecima obraala bila su drvee i ptice. Pripremila sam se
za neto spektakularno.
"ivi u drveu ve preko est meseci," poeo je da govori. "Vreme je da
saznamo ta si tamo gore postigla. Hajdemo u kuu. Imam neto da ti
pokaem."
"ta to eli da mi pokae?" upitah ga, setivi se prilike kada je eleo neto da
mi pokae u svojoj sobi, a ja sam odbila da sa njim odem tamo.

Ime Emilito mu je savreno pristajalo. Postao je za mene jedno veoma drago

bie, ba kao i Manfred. Jedno od velikih saznanja koje sam stekla gore na
visokim granama drveta bilo je to da Emilito uopte nije ovek. O tome da li je
nekada i bio ljudsko bie, pa je rekapitulacijom seanje o tome izbrisano mogla sam samo da nagaam. To Emilitovo svojstvo predstavljalo je prepreku
koja je spreavala ljude da mu pridu u elji da subjektivno komuniciraju.
Nijedna prosena osoba nije mogla da prodre u Emilitove misli, oseanja ili
njegove predstave. Ali ako bi to poeleo, Emilito bi mogao da prie svakome
od nas i podeli sa nama naa subjektivna stanja. To da nije ljudsko bie, osetila
sam jo prvog puta kad sam ga srela na kuhinjskim vratima. Sada sam postigla
to da mi bude lagodno sa njim iako me je jo uvek, razdvajala ta prepreka,
mogla sam da se divim njegovim dostignuima.
Poto mi nije odgovorio na pitanje, ponovo sam ga upitala ta to eli da mi
pokae.
"elim da ti pokaem neto od prvorazredne vanosti," ree. "Meutim, od
tebe zavisi na koji nain e to da vidi. To zavisi od toga da li si postigla tiinu i
ravnoteu svojstvenu drveu."
Uurbano smo proli kroz mrano dvorite i uli u kuu. Ila sam za njim kroz
hodnik sve do vrata njegove sobe. Jo vie sam se uzbudila kada sam videla
kako stoji ispred sobe i duboko die kao da eli da se pribere zbog onoga to
predstoji.
"U redu, uimo," ree pa me lagano povue za rukav koulje. "Ali, prvo jedno
upozorenje. Nemoj da upire pogledom ni u ta u sobi. Gledaj u ta eli, ali
tako to e samo letimino prelaziti pogledom preko stvari."
Otvorio je vrata i mi uosmo u njegovu udnu sobu. ivot na drveu je
potpuno izbrisao seanje na trenutak kada sam prvi put ula u tu sobu, onog
dana kada su Klara i Nelida otile. Sada sam se opet prenula pred bizarnou
predmeta koji su bili u njoj. Pogled mi je prvo pao na etiri stajae lampe, po
jedna na sredini svakog zida. Nisam mogla ni da zamislim kakve bi to lampe
mogle da budu. Soba i svi predmeti u njoj su bili osvetljeni jezovitom priguenom
svetlou boje ilibara. Dovoljno mi je bila poznata priroda elektrinog osvetljenja da bih znala da nijedna standardna sijalica, pa makar i kroz abaur
nainjen od najneobinije mogue tkanine, ne moe ni pod kojim okolnostima
da odaje takvu svetlost.
Osetila sam kako me je Emilito uzeo za ruku da mi pomogne da preem preko
ograde visoke oko stopu, koja je uokvirivala malu etvorougaonu povrinu u
jugozapadnom uglu sobe.
"Dobrodola u moju peinu," ree i iskezi se poto smo uli u ograeni
prostor.

U etvorouglu se nalazio dugaki sto, poluskriven crnom zavesom, kao i

etiri krajnje neobine stolice. Svaka je imala visoki vrsti ovalni naslon koji se
obavijao oko tela, a umesto nogu postojala je naizgled vrsta okrugla osnova. Sve
su bile okrenute prema zidu.
"Ne upiri pogled," opomenu me nastojnik dok mi je pomagao da sednem na
jednu od stolica.
Primetila sam da su napravljene od neke vrste plastinog materijala. Okruglo
sedite je bilo tapacirano mada nisam mogla da odredim kako; bilo je tvrdo,
kao da je od drveta, ali u isto vreme elastino, tako da se ugibalo kako sam se
na njemu pomerala. Takoe se okretalo kad bih se okrenula u stranu. Ovalni
naslon, koji kao da mi se obmotao oko lea, bio je takoe tapaciran, ali jednako
vrst. Sve stolice su bile obojene jasnom plavom bojom neba.
Nastojnik je seo na stolicu pored mene. Zavrteo se na stolici da bi se okrenuo
ka sredinjem delu sobe i neobino napregnutim glasom rekao mi je da se i ja
zavrtim na stolici. Kada sam to uradila, iz grla mi se ote uzdah. Soba kroz koju
sam malopre ila iezla je. Netremice sam posmatrala ogromni ravni prostor
obasjan svetlou boje breskve. Soba se sada na moje oi izduila u naizgled
beskonaan prostor. Gledala sam u kao ugalj crni horizont. Ponovo uzdahnuh
jer sam imala oseaj kao da mi se otvara upljina u trbuhu. Osetih kako mi se
pomera tlo pod nogama i kako me neto vue u onaj prostor. Vie nisam oseala
stolicu pod sobom, mada sam jo sedela na njoj.
ula sam kako mi Emilito govori, "Zavrti stolicu u prvobitni poloaj," ali
nisam imala snage da pokrenem stolicu. Izgleda da je to on uradio umesto mene,
poto sam iznenada uhvatila sebe kako ponovo gledam u ugao sobe.
"Neverovatno, zar ne?" upita me nastojnik smeei se.
Nisam bila u stanju da izustim ni jednu jedinu re, niti da postavim bilo
kakvo pitanje. Posle par minuta, Emilito je ponovo zavrteo stolicu na kojoj sam
sedela da bih jo jednom bacila pogled u beskonano. Veliina tog prostora bila
mi je toliko stravina da sam zatvorila oi. Osetila sam kako ponovo okree
stolicu.
"Sada ustani sa stolice," ree.
Mehaniki sam ga posluala i stajala drhtei protiv svoje volje, pokuavajui da
povratim glas. On me usmeri u pravcu odakle sam mogla da gledam u sobu.
Potpuno obuzeta strahom, nisam htela da otvorim oi. Nastojnik me je
zglobovima prstiju snano lupio po temenu, posle ega su mi seoi naglo otvorile.
Osetila sam olakanje kada sam videla da soba nije onaj crni beskrajni prostor,
ve da izgleda onako kao kad sam u nju ula. Ne obazirui se na Emilitove
prekore u vezi sa tim da mogu samo letimino da bacim pogled na predmete,
piljila sam u svaki od tih tajanstvenih predmeta.

"Molim te, Emilito, reci mi ta ovo sve znai?" pitala sam ga.
"Ja sam samo nastojnik," ree Emilito. "Sve ovo se odigrava pod mojim
nadzorom. Ali neka sam proklet ako znam o emu je re. U stvari, niko od nas ne
zna o emu je re. Nasledili smo to, zajedno sa kuom, od mog uitelja, naguala
Hulijana a on je to dobio u nasledstvo od svog uitelja, naguala Elijasa, koji je
takoe dobio svoje nasledstvo."
"Ovo izgleda kao neka soba sa pozorinim rekvizitima," rekoh. "Ali to je
zapravo varka, zar ne?"
"Ovo je magija! Sada ve moe da je opaa jer si oslobodila dovoljno
energije pa moe da proiri percepciju. Svako moe da je opaa pod uslovom
da je uskladitio dovoljno energije. Tragedija se sastoji u tome to nam je najvei
deo energije zarobljen besmislenim preokupacijama. Reenje lei u
rekapitulaciji. Ona oslobaa zarobljenu energiju i voila! Pred tvojim oima se
prua beskonanost."
Nasmejala sam se kada je Emilito rekao voila, jer je to bilo u neskladu sa
svim ostalim i bilo je izgovoreno nekako neoekivano. Smeh me je delimino
opustio. "Ali Emilito, da li je ovo java ili san?" bile su jedine rei koje sam mogla
da izgovorim.
"Ti sanja, ali ovo je sve stvarno. Stvarno do te mere da moe da nas
dezintegrie."
Na racionalnom nivou nisam mogla da objasnim ono to sam videla, pa
stoga nije bilo naina bilo da poverujem, bilo da posumnjam u svoju
percepciju. Nisam mogla da prevaziem dilemu koja me je zadesila, kao ni
paniku koja me je obuzela. Nastojnik mi sepribliio.
"Magija je mnogo vie od onoga to predstavljaju crne make ili nagi ljudi koji
u pono igraju na groblju," proapta, "Magija je hladna, apstraktna, bezlina. Iz
tog razloga in njene perecepcije nazivamo i prelaskom arobnjaka ili let ka
apstraktnom. Da bismo izdrali taj strani trzaj, moramo da budemo jaki i
odluni; ovaj in nije za srameljive i malodune. To su rei naguala Hulijana."
To to je govorio zanimalo me je do te mere da sam pratila svaku Emilitovu re
sa neuporedivom koncentracijom; za sve to vreme oi su mi letele u pravcu onih
predmeta u sobi. Zakljuila sam da nijedan od njih nije stvaran Poto sam ih ipak
opaala, zapitala sam se da li sam i ja sama stvarna ili sam sve to izmislila.
Sutina nije u tome to nisam bila u stanju da ih opiem, ve u tome to ih moje
pamenje nije prepoznavalo.
"Sada se pripremi za let arobnjaka," ree Emilito. "vrsto se dri za mene. Ako
treba, stegni me za pojas ili mi se popni na krkae. Ali ma ta uradila, nemoj da
se pusti."

Pre nego to sam stigla da ga upitam ta sledee namerava da uradi, smestio

me je na stolicu, tako da sam gledala u zid. Potom je zavrteo stolicu za devedeset
stepeni, tako da sam ponovo gledala u sredite sobe u taj stravini beskrajni
prostor. Pomogao mi je da ustanem tako to me je drao oko struka i naterao
me da nekoliko puta zakoraim u beskonanost.
Bilo mi je gotovo nemogue da hodam; inilo mi se da su mi noge teke kao
kamen. Oseala sam kako me nastojnik gura i podie. Iznenada me je usisala neka
ogromna sila i vie nisam koraala, ve sam klizila u prostoru. Nastojnik je klizio
pored mene. Setila sam se njegovih opomena i zgrabila ga za pojas. To sam
zapravo uinila u poslednjem asu poto mi je ba tada jo jedan nalet energije
maksimalno poveao brzinu kretanja. Viknula sam da me zaustavi. Brzo me je
smestio na svoja lea i grevito sam se drala za njih. vrsto sam zatvorila oi,
ali nije vredelo. I dalje mi je pred oima bilo to ogromno prostranstvo, bez
obzira da li su bile otvorene ili zatvorene. Probijali smo se kroz neto to nije bilo
vazduh; takoe nije bilo ni iznad povrine zemlje. Najvie sam se plaila
mogunosti da u zbog nekog dinovskog naleta energije skliznuti sa
nastojnikovih lea. Borila sam se svom snagom da tamo ostanem i sauvam
koncentraciju.
Sve se zavrilo isto tako naglo kao to je i poelo. Uzdrmao me je jo jedan
talas energije i nala sam se pored plave stolice, mokra do gole koe. Telo mi se
nekontrolisano treslo. Dahtala sam i ubrzano disala zbog nedostatka vazduha.
Kosa mi je padala preko lica, vlana i zamrena. Nastojnik me gurnu na stolicu
i okrete me u pravcu zida.
"Da se nisi usudlla da se upia dok sedi na ovoj stolici," grubo me opomenu.
Nisam imala nikakve telesne funkcije. U meni vie nije bilo nieg, pa ni straha.
Sve se ispraznilo dok sam letela kroz taj beskrajni prostor.
"Moe da opaa isto kao i ja," ree Emilito klimajui glavom u znak
odobravanja. "Ali jo nema kontrolu u svetu koji opaa. Ta kontrola se stie
disciplinom tokom celog ivota, kao i uvanjem energije."
"Nikada neu moi ovo sebi da objasnim" rekoh, i sama se zavrteh na stolici
u pravcu sredita sobe ne bih li jo jednom zavirila u tu ruiastu beskonanost.
Sada su predmeti u sobi bili majuni poput figura na ahovskoj tabli. Morala
sam namerno da ih traim pogledom. S druge strane, hladnoa i uzvienost tog
prostora ispunjavala mi je duu nesmanjenim strahom. Setila sam se kada je
Klara spominjala proroke koji su ga traili; kako su netremice gledali u taj
ogromni prostor i kako je on gledao u njih sa hladnom i nepokolebljivom
ravnodunou. Klara mi nikada nije rekla da je i sama zurila u njega, a sada sam
bila sigurna da jeste. Ali zato bi mi tada to uopte i govorila? Samo bih joj se
smejala, a zakljuak bi bio da ima bujnu matu. Sada je na mene doao red da
zurim u njega bez nade da u razumeti to u ta gledam. Emilito je bio u pravu,

bie mi potrebna disciplina tokom itavog ivota, i uvanje energije da bi mi bilo

jasno da zurim u beskonano.
"Sada pogledaj drugu stranu beskonanog," ree Emilitoipolako zavrte stolicu u
pravcu zida. Teatralno podie crnu zavesu dok sam ja zurila u prazno,
pokuavajui da kontroliem cvokotanje zuba.
Iza zavese se nalazio dugaak uski plavi sto; nije imao noge i kao da je bio
privren za zid, mada nisam mogla da primetim nikakve arke ni ice koje bi
ga privrstile.
"Isprui nadlaktice na sto i poloi glavu na pesnice tako to e ih staviti pod
bradu, kao to ti je Klara pokazala," naredio mi je. "Neka ti optereenje bude u
predelu ispod brade. Lagano pridravaj glavu i opusti se. Sada sve moramo
lagano da radimo."
Uinila sam kako mi je govorio. Istog trenutka, na crnom zidu se otvori
prozori, udaljen od mog lica oko dvadesetak centimetera. Nastojnik sede sa
moje leve strane i oigledno je isto tako gledao kroz neki drugi prozori.
"Pogledaj unutra," ree. "ta vidi?"
Videia sam kuu. Videla sam ulazna vrata i trpezariju u levom krilu, u koju
sam nakratko zavirila kada sam prolazila pored nje, prvi put kada sam sa
Emilitom ula na glavni ulaz. Soba je bila dobro osvetljena i puna ljudi. Smejali
su se i razgovarali na panskom. Neki su se sluili hranom sa stoia na kome se
nalazio izbor primamljivih jela, divno araniranih na srebrnim tanjirima. Videla
sam naguala, a potom i Klaru. Sijala je od radosti. Svirala je gitaru i pevala u
duetu sa jednom drugom enom, koja bi mogla da joj bude sestra. Bila je krupna
koliko i Klara, ali tamne puti. Nije imala zelene sjajne oi kao Klara. I njene su
bile sjajne, ali tamne i zlokobne. Potom spazih Nelidu kako igra sama za sebe
uz neku arobnu melodiju. Nekako se razlikovala od onoga kako sam je
zapamtila, mada nisam mogla da odredim zato.
Na trenutak sam ih posmatrala, zaarana, kao da sam se posle smrti nala u
raju; prizor je bio tako eterian i veseo, tako nedotaknut dnevnim brigama. Ali
iznenada se prenuh iz svog uivanja kad spazih jo jednu Nelidu kako ulazi u
trpezariju. Nisam mogla da poverujem sopstvenim oima. Postojale su dve
Nelide! Okrenula sam se ka nastojniku i upitno ga pogledala.
"Ona to igra je Florinda," ree. "Ona i Nelida su potpuno iste, samo to Nelida
izgleda malo nenije." Pogleda me mirkajui i ree, "Ali i mnogo nemilosrdnije."
Izbrojala sam ljude u sobi. Pored naguala, tu je bilo etrnaest ljudi; devet ena
i pet mukaraca. Bile su tu dve Nelide, Klara i njena crna sestra, i pet drugih
ena, koje nisam poznavala. Tri su bile nesumnjivo stare, ali kao i u sluaju
Klare, Nelide, naguala i Emilita, nisu mogle da im se odrede godine. Druge dve

ene bile su samo nekoliko godina starije od mene, najverovatnije negde na

sredini tree decenije.
etvorica mukaraca su bili stariji i izgledali su isto tako svirepo kao i nagual,
izuzev jednog koji je bio mlad. Bio je tamne puti, nizak i izgledao je veoma jak.
Kosa mu je bila crna i kovrdava. Dok je razgovarao, pravio je ivahne pokrete
rukama, a lice mu je bilo puno energije i veoma izraajno. Postojalo je neto u vezi
sa njim to ga je izdvajlo od ostalih. Srce mi uzdrhta, i istog asa on pridobi
moju naklonost.
"To je novi nagual," ree nastojnik.
Dok smo gledali u sobu, objasnio mi je da svaki nagual prome svoju magiju
osobenostima svog temeperamenta i iskustva. Nagual Don Abelar, poto je
Indijanac iz plemena Jaki, doneo je sa sobom u svoju grupu patos Jaki Indijanaca
kao karakteristinu oznaku svih njihovih postupaka. Njihova magija, rekao je,
proeta je tmurnim raspoloenjem ovih Indijanaca. I svi oni, ukljuujui i mene,
vezani su za pravilo da se upoznajemo sa drugim Jaki Indijancima, da pratimo
njihove uspone i padove.
"To gledite e za tebe preovlaivati sve dok novi nagual ne preuzme
poloaj," apnu mi u uvo. "Tada e morati da se napaja njegovim
temperamentom i njegovim iskustvom. To je pravilo. Morae da ide na
koled. Vrlo je ambiciozan kada je nauka u pitanju."
"Kada e to da se odigra?" proaptah.
"Uvek kada se svi lanovi moje grupe zajedno suoe sa beskonanou u sobi
koja se nalazi iza nas, i kada joj dopuste da nas rastopi," tiho odgovori.
Nada mnom poe da se nadvija oblak umora i oajanja. Napor da se razume
ono nezamislivo bio je ogroman.
"Ova soba, iji sam ja nastojnik, poseduje nagomilanu nameru i itavu lepezu
temeperamenata svih nagula koji su prethodili Donu Abelaru," proapta mi u
uvo. "Nema naina na kugli zemaljskoj da objasnim ta ova soba zapravo
predstavlja. Za mene je to, kao i za tebe, nedokuivo."
Odvratila sam pogled od trpezrije sa svim tim razdraganim ljudima i
pogledala Emilita. elela sam da plaem, jer sam konano shvatila da je Emilito
usamljen isto kao i Manfred; bie koje ima sposobnost nesluene svesti, a ipak
je okovano usamljenou koju ta svest sa sobom nosi. Ali moja elja da plaem
bila je trenutna, jer sam shvatila da je tuga tako nisko oseanje, kada umesto nje
moemo da oseamo strahopotovanje.
"Nagual e se starati o tebi," ree Emilito i ponovo mi usmeri panju na
trpezariju. "On je tvoj konani uitelj, onaj koji e te povesti u slobodu. On ima
puno imena, po jedno za svaki od razliitih oblika magije koju upranjava. Kada

je u pitanju magija beskonanosti, njegovo ime je Dilas Grau. Jednog dana

upoznae se sa njim kao i sa ostalima. To nije moglo da se dogodi kada si sa
Nelidom bila u hodniku u levom krilu, pa ni sada, ovde sa mnom. Ali ubrzo e
prei tamo. ekaju te."
Obuze me bezimena enja. Htedoh da se provuem kroz taj otvor i udem u
sobu da bih bila sa njima. Tamo je vladala toplina i ljubav. A ekali su mene.