Savetovalite za ishranu i Anti Aging Medicinu

MALA KOLA FIZIOLOGIJE

(kako postati i ostati zdrav)

PROGRAM HRONO ISHRANE

( ZA POETNIKE )

dr Ana Gifing

Svetogorska 25, Beograd. telefoni: 011 33 44 780, 011 32 46 568;

Mob. tel: 066 94 91 020
e-mail: office@drgifing
www.drgifing.com
www.antiaging-dijagnostika.rs

Program ishrane, o kome je ovde re je kombinacija poslednjih

saznanja iz oblasti fiziologije, endokrinologije, biohemije i biofizike, a
jedinstven je po tome to pomae da se ostvari idealna teina,
istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.
Proizvod je velikog iskustva i kolovanja u najznaajnijim svetskim
centrima, kao i saradnje sa najveim imenima dananjice u mnogim
oblastima medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja.
Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom:
"HRONO ISHRANA dr GIFING"
Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke, za
kratko vreme, naue principi zdrave ishrane, pravilnog izbora
namirnica i dobrih kombinacija razliitih namirnica.
Posebno je znaajan to deca mogu na vreme da se usmere ka
pravilnoj ishrani, a oboleli od naeih savremenih bolesti, za 10 do 30
dana da smanje vrednosti holesterola, triglicerida i eera.
Rezultati pokazuju 100% uspeha kod svih koji se potrude da
naue osnovna pravila zdrave ishrane.
Ne podrazumeva ograniavanje kalorija i koliine hrane ve
funkcionie po principu glikemijskog indeksa i kiselo-baznog reima.
Moe se jesti i visokokalorina hrana u neogranienim koliinama ali se
zato ogranienja prave u vremenu unosa i kombinacijama hrane.
Rezultati programa hrono ishrane su stalni i nikada se ne javlja
takozvani "jo-jo efekat" - povratak ve izgubljene teine a zdravstveni
poremeaji se trajno reavaju.
Svako ko vidi rezultate hrono ishrane, ima obavezu da obui najmanje
jo jednog oveka tome i sigurno je da e zbog toga da se osea bolje!
U okviru programa, na tim lekara preporuuje odreenu
kombinaciju vitamina i antioksidansa, minerala i aminokiselina,
iskljuivo prema individualnim dijagnostikim rezultatima a preparati
se nabavljaju tamo gde vi smatrate da je najpovoljnije za vas.
Program HRONO ISHRANE baziran je na naem linom iskustvu
sa vie od 6.000 pacijenata.
dr Ana Gifing

Pria o masnom tkivu

Masno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, treba

svakako da ga imamo ali, samo u odreenom procentu. Svaki viak je
tetan, dok je i svaki vei gubitak tog tkiva lo jer, povezan je sa
mnogim metabolikim i hormonskim poremeajima i bolestima.
Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva
Da bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne
kiseline i eere koji se unose hranom. Ceo ovaj postupak je dirigovan
od strane glavnog dirigenta: insulina, hormona, koga lui naa
guteraa (pankreas).
Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti
U naem organizmu, sve to se odnosi na stvaranje energije
funkcionie perfektno sve dok je na dnevni ritam normalan.
teta od uzimanja "grickalica"
Za aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potreban
kompletan obrok, dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj
proces zapoeo. Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica
izmeu obroka prouzrokuje nagomilavanje masnog tkiva. Od najveeg
znaaja je ovo saznanje primeniti kod dece.
Preskakanje obroka
Drugi najei poremeaj u ishrani je preskakanje obroka.
Problem nastaje kad se izbegava doruak ili se uzima veoma mala
koliina hrane ujutru, ili se jede samo voe (to je vrlo esta greka).
Nakon jednog preskoenog obroka, sve to pojedemo (bio to i list
salate ili jabuka), viestruko se iskoristi i uskladiti kao masnoa.
NAPOMENA: IZMEU OBROKA MORA DA PROE MINIMALNO
3 SATA, IAKO JE OPTIMALNO 4 !
Nai miii su osnovna maina koja sagoreva mast.
Najbolje vreme za vebu je ujutru, pre doruka.
Pogreno je da se ujutro tri jer, naem srcu i krvnim sudovima
treba najmanje 3 sata nakon buenja da postignu pun kapacitet.
Brzi hod (5,5 do 7,5 km/sat) je dao ubedljivo najbolje rezultate.
Takozvane TRANS-MASTI

Najgore masnoe, za koje se doskora verovalo da nisu tetne, su:

margarin, biljni lag, biljna pavlaka, biljni sir, rafinisana ulja (ona koja
se najvie koriste) itd... To su takozvane trans-masti.
Nauka kae: mnogo su tetnije industrijski proizvedene
trans-masti, rafinisana ulja i margarini od bilo koje prirodne
masnoe.
Ima ih u pecivima, slatkiima, slanim grickalicama, brzoj hrani, u
svim supama iz kesice i svim konzervisanim namirnicama...
Kad su u pitanju masti, potrebno je znati da se visokonezasiene
masne kiseline (poput onih koje nalazimo u lanenom ulju), u
kombinaciji sa kvalitetnim belanevinama (iz mladog, nemasnog sira),
suprotstavljaju nakupljenim toksinima u svim tkivima. Masti su, vie
nego bilo koja druga hranjiva supstanca, vane u regulaciji
metabolizma i proizvodnji energije.
Ako ulja, bez obzira da li je to ulje suncokreta ili lana, tretiramo
pregrejanom parom, tada ova ulja mogu dati pozitivnu jodnu vrednost,
ali to nisu vitalne masnoe nego ine unakrsnu mreu s masnim
kiselinama, te su visoko tetne za metabolizam masti i za oveka su
visoko toksine.
Ovo je poznato jo od 1971. ali, u industrijskoj proizvodnji masti i
ulja, nita se do danas nije promenilo jer, ovi proizvodi na svetskom
nivou donose milijarde dolara i industriji niko ne bi nadoknadio
izgubljenu zaradu ako bi uveli neto novo, neku zdravu masnou.
Vitalne nezasiene masne kiseline, zapravo, zapoinju od lanca s
18 ugljenikovih atoma. U maslinovom ulju, najvei udeo ima oleinska
kiselina sastavljena od 18 atoma ugljenika u kojoj postoji samo jedna
nezasiena veza (kod devetog atoma ugljenika od kraja lanca, te zato
spada u omega-9 masne kiseline). Osoba kojoj nedostaju esencijalne
masnoe ne moe apsorbovati oleinsku kiselinu. Masna kiselina
sadrana u maslinovom ulju ne smatra se vitalnom masnom
kiselinom; ona moe sagoreti u organizmu samo ako su prisutne
takoer i esencijalne masne kiseline (laneno i suncokretovo
ulje)
Kokosovo i palmino ulje (termiki vrlo otporna ulja) sadre
preteno zasiene masne kiseline i takve masnoe u organizmu lake
sagorevaju ako su prisutne i esencijalne masne kiseline (laneno i
suncokretovo ulje).

Masne kiseline s 18 lanaka (ugljenikovih atoma) su najvanije

masne kiseline, i prisutne su u ulju suncokreta i lanenom ulju a, za
ljudski organizam su naroito vane za rad mozga.
Najvea nakupina elektrona nalazi se u kombinaciji linolnolinolenskih masnih kiselina u lanenom ulju, odnosno, kombinacija
dvostruko nezasiene linolne kiseline s trostruko nezasienom
linolenskom kiselinom i posebno je dobro kombinirana u lanenim
semenkama.
Ukoliko se visokoaktivne prirodne masti zamene masnoama koje
su se vetakim putem promenile i oslabile oksidacijom (trans masti
rafinisana ulja i margarini) stvaraju se glavni preduslovi za veinu
bolesti koje danas poznajemo.
Masne kiseline iz lanenog ulja u kombinaciji sa
belanevinama iz mladog sira (0% masti), stvaraju lipoproteine i donose organizmu energiju koja je kljuni element u
leenju, danas priznato, najteih bolesti kao to su: kanceri,
"masna" jetra, autoimune bolesti, arterioskleroza, srani udar i
zastoj srca i svi oblici reumatizma.
Ujedno, ta kombinacija (laneno ulje i mladi, nemasni sir)
"privlai" kiseonik i stvara rezerve koje su jednako vane i za
rekonvalescente i za sportiste.
Uljno-proteinska ishrana, usklaena sa Hrono ishranom,
pokazala se izuzetno delotvornom u izleenju svih bolesti koje zvanina
medicina proglaava "neizleivim".
Upravo ova energija lei karcinom ili, ak spreava njegovo
nastajanje. Ako postoji ovaj ivotni element tada nikakav tumor nee
da se pojavi. Ovaj ivotni element je odluujui faktor u imunolokom
sistemu. Dananjih se dana mnogo govori o imunolokoj zatiti esencijalne masne kiseline jedini su delotvoran imunoloki
faktor.
Masnoe su tvari koje upravljaju svim ivotnim pojavama,
koje reguliu sve vitalne funkcije, rast i apsorpciju sunevih
zraka.
Vitamini, elementi u tragovima (minerali) itd, ne pomau
bolesniku ako su mu nakodile konzumirane krive masnoe.
Ovisnost o ravnotei kiselina-baza bit e uspostavljena samo onda
kad viestruko nezasiene masnoe budu uspostavljene kao
prirodna osnovica vitalnih funkcija u krvi i limfi ljudskog
organizma, kroz prirodnu opskrbu uljima prirodnih semenki pomou
viestruko nezasienih masnoa. Sve ostale funkcije su vane i
ostaju bitne, ali osnovnu smetnju treba ukloniti.

Uz ovakvu ishranu, preporuuje se i sunanje (ne preterano) ili

samo boravak na vazduhu (makar samo pored otvorenog prozora)
zbog aktivacije vitamina D i opteg, blagotvornog delovanja Sunevih
zraka. Preporuuje se i lagana fizika aktivnost (brzi hod) i izbegavanje
stresa.
Ovakav pristup samo potvruje da ravnotea u ishrani dovodi do
najbolje iskoristivosti energije koja je glavni stabilizator ravnotee u
organizmu. Ukoliko doe do poremeaja u ravnotei, dolazi do
poremeaja u radu celog organizma i bolesti. Reenja su, opet, u
kombinaciji hladno ceenog lanenog ulja i nemasnog kravljeg sira.
Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcija
Proteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinama
koje obezbeuju rast, odravanje i popravak tkiva a takoe su osnovni
izvor vitalnih supstanci: enzima, hormona, neuro transmitera itd..
Ukoliko ne unosimo belanevine, telo poinje da razgrauje
sopstveno miino tkivo da bi obezbedilo rad srca i unutranjih
organa, kao i kompletnog imunog sistema.
Pokazatelji gojaznosti?
Odreivanje realnog faktora gojaznosti moe da omogui InBody
720 analizator tela, koji poseduje "Anti Aging" centar, dr Ane Gifing.
Pokuajmo da shvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna i
prilino teko izleiva BOLEST.
Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavu
njegovu porodicu i kompletno (privatno i poslovno) okruenje.
Francuzi za gojaznost kau: "Bolest koja oduzima sreu".
Dokazano je da gojazni ljudi nisu srene i zadovoljne osobe.

Principi Hrono - ishrane

Eliminacija doruka je najtei mogui prekraj u ishrani jer,
jedino jutarnji unos hrane aktivira masne elije da bez
oklevanja isputaju iz svog skladita masti i to vrlo intenzivno.
Ako ujutro preskaemo obrok, nae telo nastavlja sa skladitenjem
masnoa, jer je zabrinuto to nema novog unosa hranjivih supstanci.

Vee je vreme kad telo prirodno skladiti mast. Ako uvee

unesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala naim
elijama da uskladite ekstra mast.
NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI
NAJMANJE 1 SAT PRE ZASPIVANJA!
Postoji li "Idealni jelovnik"? Da ali, za svakog samo njegov lini!
Ukoliko dugo vremena unosimo hranu po pogrenom rasporedu,
javlja se umor, migrena, bolovi u zglobovima, tegobe sa varenjem,
promene na koi, vrtoglavica, astma, depresija, gojaznost,
karcinomi, eerna bolest i mnogo drugog.
Izbacivanjem hrane koju ne toleriemo, dolazi do nestanka
tegoba i regulisanja povienog holesterola, hipertenzije itd.

Definicija Hrono - ishrane

Primenom principa hrono ishrane, trajno se gubi viak
kilograma i nestaju problemi dijabeta, holesterola, triglicerida,
visokog pritiska i ostalih prateih pojava gojaznosti.
Postoji vreme za stvaranje energije ili potronju energije, za
stvaranje masnih depozita itd, a ovi intervali su fizioloki, nesvesni i
odreeni su zapisom u naem genetskom materijalu i dobom dana.
Pojedine namirnice se izuzetno lako vare u odreeno doba dana
dok za varenje neke druge, u to isto vreme, troimo sve postojee
fizioloke rezerve organizma. Kad pojedemo neodgovarajuu hranu u
odreeno doba dana, zbunjujemo nae hormonske lezde i traimo od
njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju.
Dokazano je:

voe je pogrean izbor za jutro,

a testenina za vee.

Pogrean izbor hrane prema dobu dana dovodi do stvaranja

metabolikog otpada i zatrovanosti elija organizma. Svaka hrana koju
pojedemo u pogreno vreme skladiti se u obliku masnih naslaga.
Mali broj namirnica je zabranjen po reimu hrono ishrane,
to znai da je veliki izbor hrane na raspolaganju.
Nema ogranienja u koliini namirnica. Ne broje se kalorije.
Hrono ishranom, kod gojaznih, za 4 nedelje, bez ikakve
muke, dolazi do upadljivog gubitka teine (najee je to 6 - 8 kg).

Takoe, kod mravih osoba, sa velikim ili srednjim gubitkom

masne i miine mase, dolazi do poboljanja segmentnog sastava tela i
za nekoliko sedmica moemo oekivati poveanje miino-proteinske
mase (ili poveanje masnoa kod veih deficita).
Da biste pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara ba vama,
valjalo bi obaviti test intolerancije na hranu i InBody analizu tela,
to se radi pri prvom pregledu u naem "Anti Aging" centru.
PRAVILA HRONO - ISHRANE
DORUAK - ovo je najvaniji obrok !!!
Idealan doruak trebao bi da sadri: masti, belanevine i spore
eere (itarice) jer, na organizam je prilagoen da samo ujutro
moe dobro da vari i iskoristiti kombinacije ove hrane. to znai da se
ujutro mogu jesti jaja, sirevi, unka i slino.
Za ruak i veeru Ne preporuuje se kombinovanje belanevina
i ugljenih hidrata, ovo je mogue samo ujutro za doruak.
Zabranjene su sve vrste " grickalica " izmedju obroka (SVE)
Voe i suvo voe se ne jedu ujutro ili uvee, kao ni slatkii,
ve samo izmeu 16 i 18 asova zimi, odnosno, 17 do 19 asova leti.
Testenina se ne sme jesti uvee (paste, pica, hleb, sendvii..),
isto kao i pirina i sva skrobna povra (krompir, na primer).
Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu da vare i hrono
ishrana ga u potpunosti iskljuuje iz ishrane za sva vremena.
Dokazano je da svi koji piju vee koliine mleka imaju manjak
gvoa u krvi i brojne simptome alergija. Razlog tome su grudvice,
zvane kazeinati, koje mleko stvara u elucu i time blokira resorpciju
mnogih minerala.
Kravlje mleko NIJE izvor kalcijuma jer ovaj mineral ne moemo da
apsorbujemo iz njega! Daleko vie ga ima u suenom perunu (14 puta
vie) i drugom zelenom povru a apsorpcija je potpuna!
dozvoljeni su sirevi a Umesto jogurta uvek treba jesti kiselo mleko.
Jogurt se teko vari, naroito onaj sa manje ili bez masnoa, jer
ima dosta skroba u sebi. Tehnoloki postupak u proizvodnji jogurta
omoguava stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima, a kod
mukaraca, esto i na podbratku.

NAPOMENA :

NE TREBA SE BOJATI KOLIINE HRANE KOJU

JEDEMO, ako je jedemo u pravo vreme i u pravoj
kombinaciji

Nakon nekog vremena, sam organizam poinje da zahteva samo

onoliko hrane koliko mu treba u tom odreenom dobu dana.
Voe nije dobar izbor za jutro jer, pored fruktoze, poseduje i
druge proste eere koji daju snaan signal pankreasu da lui insulin.
Masnoe, koje ujutro unesemo, uzrokovae da se sinteza loeg
holesterola smanji na minimum. Ovakav dijetetski pristup sniava
vrednosti holesterola u krvi i faktore rizika za nastanak bolesti srca i
krvnih sudova. U programu hrono ishrane, ovaj fenomen moe da se
postigne ve za 15 dana.
Od napitaka su preporuljivi biljni ajevi sa dodatim limunom. Ovo
zbog toga to limun u organizmu pravi baznu sredinu (limun je
kiselog ukusa, ali u toku varenja ostavlja, takozvani, bazni pepeo).
Integralni hleb je odlian izbor (hleb treba prepei na tosteru
jer se tada aktivnost kvasca smanji ili poniti, to olakava
odravanje idealne teine).
Bilo bi idealno da se, za svakog pojedinano, odrede vrste
namirnica koje treba izbegavati a koje treba uvesti u ishranu, to se
standardno radi u "Anti Aging" Centru!
RUAK - punjenje baterija
Za ruak treba jesti belanevine ivotinjskog ili biljnog porekla,
povre kao izvor sloenih eera i vlakana i nikad, ba nikad ne treba
pojesti uobiajen oblik deserta odmah nakon ruka.
Dobro je jesti jedan jedinstven obrok, bogat belanevinama:
ribu ili meso. Ove namirnice obezbeuju unos vitamina rastvorljivih u
vodi, gvoa, cinka, selena, ali i aminokiselina: tirozina i triptofana.
Nikada ne treba uzeti kuvanog povra previe u odnosu na meso ili
ribu. Ovo se ne odnosi na: brokoli, kupus, prokelj, blitvu, kelerabu i
karfiol.
Obavezno izbei deserte najmanje dva sata nakon ruka.
Jedna aa crvenog vina je idealna za varenje i to samo ako obrok
nije bio sainjen od ugljenih hidrata, znai, alkoholna pia se "ne slau"
sa pirinem, krompirom ili testeninom (ukljuujui i hleb).

Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja,

soivo), prema tanoj proceni proteinskog sastava.
Samo jedan reim, iskustveno, daje odline rezultate: proteini i
ugljeni hidrati ne kombinuju se u jednom obroku, bilo da je
ruak ili veera u pitanju.
Potrebno je ak do godinu dana da se organizam oisti od toksina
nakupljenih usled spore apsorpcije loe kombinovanih namirnica.
Kombinovanje belanevina i ugljenih hidrata nije dobro jer e
jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge. Uvek je ugroeno varenje
ugljenih hidrata i ove namirnice ostaju dugo u crevima gde trule i
dovode do oteenja zidova creva.
U teke kombinacije spadaju: meso sa krompirom; meso i
hleb; meso i testenina (lazanje, pagete sa mesom, musaka od
krompira); banana i jogurt. Trebalo bi izbegavati i graak sa
mesom.
Belanevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i
one prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve, u grumenima se
rasporeuju oko belanevina iz mesa, onemoguavajui pravilno
varenje.
Voe nakon testenine ili pirina, ali i veoma kisela salata uz
testeninu i pirina nije dobra kombinacija.
Voe i slatkie nikad ne jesti uz ili odmah nakon obroka.
Teke kombinacije: Sva slana jela u kombinaciji s dezertom ili voem.
Kuvanjem, povre dobija karektiristike obinog eera. Unosom
kuvane argarepe ili celera, brzo se podie nivo eera u krvi, pa
sledstveno i nivo insulina. To vremenom iscrpljuje pankreas, osim to
dovodi i do porasta telesne teine.
esto ujemo izjavu: jedem samo kuvano povre i nikako da
smram! Ovo je posledica velike aktivnosti insulina koji ne dozvoljava
da se mast oslobodi iz elija, ve ini da se mast nakupi u njima.
Krompir je namirnica koju naroito treba ograniiti (ak i
izbegavati) u ishrani, posebno, ukoliko elimo da smramo ili ako
imamo neku ozbiljnu bolest.

Danas je krompir genetski izmenjen da nit ne podsea na onaj od

pre 30 i vie godina. Kuvanjem i prenjem oslobaaju se isti eeri.
Moemo rei da, jedui krompir, mi praktino jedemo eer.
Obrok kao to je hamburger u zemiki, pomfrit i Coca Cola je
sigurno zloin za nae telo! Coca Cola bez eera je za nijansu gora
od obine jer je zaslaena aspartamom koji razara na pankreas.
Povre je idealno da se jede presno (argarepa i celer naroito)
dok, mnoga druga povra treba samo kratko skuvati na pari. Pakanat
iz supe dijabetiari nikako ne treba da jedu.
Idealno vreme (ne i obavezno) za ruak je izmedju 13 i 15 asova.
Testeninu nikako ne bi trebalo jesti dva dana za redom.
Kad kaemo da ne treba kombinovati belanevine i skrob,
podrazumevamo da se (krompir, hleb, testenina, pirina, pasulj, graak,
itd) ne mea sa (mesom, ribom, jajima, sirevima, itd).
U jajetu je umance skrob, a belance belanevina. Za jutro je ova
namirnica dobra, ali za vee ne, tada je dobro jesti samo belanca.
U istom obroku treba jesti samo jednu vrstu belanevina. Znai:
neemo jesti: meso i ribu, meso i sir, ribu i sir jer su to sve tee
kombinacije za varenje. Sa koncentrovanim belanevinama emo uvek
jesti dosta salate koja je odlian izvor vlakana.
Punjene paprike se pune samo mesom ili samo pirinem. Ovo vai
za sva domaa jela u kojima se inae kombinuje pirina i meso!
Dobro je u popodnevnim satima pojesti neto slatko. Time
spreavamo troenje proteina i mozak dobija dodatnu energiju. Suve
smokve su idealna zakuska, jer imaju veoma visoku pH vrednost,
odnosno, ine nau krv baznom pa utiu na porast imuniteta.
Uz to idu ceeni sokovi bez eera, kafa, biljni i (ree) voni aj...
Kafa kao napitak ima kiseli pH. Mnogo kafe moe dovesti do
snienog imuniteta pa je preporuka da se ne pije vie od dve olje
dnevno. U kafu ne bi trebalo dodavati mleko niti mleko u prahu.
Voe treba birati prema brzini kojom ono podie nivo eera u krvi.
Obratite panju na glikemijski indeks veoma omiljene poslastice, a
zapravo povra lubenice ("72")! Zamislite ta se dogaa u organizmu
kad, nakon dobre veere, pojedemo par komada ovog "slatkog otrova"!

Idealno vreme za ovaj meuobrok (voe i slatkie) je izmeu 16 i

18 asova zimi, odnosno, izmedju 17 i 19 asova leti (moe i lubenica,
ali ne uobiajena krika...).
VEERA - poinje odmor
Uvee zapoinje period odmora organizma. Idealna hrana za
veeru je izbor lakih proteina i salate, kao i nekih povra koja nisu
skrobna.
Veernji obrok treba da bude lagan jer na organizam u to
vreme nema mogunost da se bori sa tekom, obilnom hranom.
Ovo je vreme za unos vlakana, koji e nas zasititi u toku itave
noi i polinezasienih masnih kiselina (ribe kao to je skua, losos, tuna
i druge). Treba ih jesti sa sezonskim salatama prelivenim
hladnoceenim uljima, (daleko najbolje je laneno ulje, zatim buino
bundevino, a potom i ostala hladnoceena).
Drugi, jednako dobar izbor je: grilovana piletina/uretina ili
teletina. Kuvana jaja (samo belanca) sa izborom od dve ili vie sveih
salata, zainjenih balzamikom i hladnoceenim uljem.
Koliko je preskakanje doruka odluujue za pojavu brojnih
metabolikih poremeaja u organizmu, toliko je naglaavanje
veere odluujue za neuspeh mnogih dijeta.
Treba voditi rauna da vreme izmeu veere i zaspivanja ne
bude krae od 1 sata. U snu se usporava metabolizam, mnogi enzimi
prestaju da se lue i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena. Ovo
dovodi do truljenja hrane u crevima, taloenja potkonih masnoa ali i
do vrlo ozbiljnih oboljenja (karcinomi) nakon dugogodinjih ponavljanja
greaka u ishrani.
Ako uvee pojedemo tost, sendvi, lanene ploice, musli, picu ili
neku drugu testeninu, dodali smo nekoliko masnih klobuka po celom
telu: na stomak, zadnjicu, butine itd.
Pojedinci imaju metabolizam koji veoma dugo moe da tolerie
razne greke u ishrani. Mnogi mladi ljudi, veernjem obroku esto
dodaju i koka kolu ili mleko. Pri tom, mnogi izgledaju ak i dobro. Ali,
uvek se setite reenice jednog uvenog fiziologa: "Telo pamti!"
Izgledaemo dobro i oseaemo se zdravo sve do jednog momenta. Taj

moment se, bez izuzetka, obavezno pojavi svakome ko je dugo greio u

izboru hrane i vremenu obroka.
Za poboljanje imunog sistema birajte biljne ajeve koji su bazni a
ne vone ili crne, koji su kiseli. Obavezno u njih dodajte sok od limuna
(koji ostavlja bazni trag, kao to je ve reeno).
Suve smokve, suene masline, celer, maslinovo ulje, sve perun,
krastavac, brokoli, kupus, argarepa, crni i beli luk, jabuke, kajsije,
kupine, ribizle, su samo neke od "baznih" namirnica koje nam pomau
u borbi protiv infekcija.
Ono to nam odmae je sledee: pivo, Coca Cola, kikiriki,
orasi, kafa, eer, okolada, keap, majonez, brusnice,
borovnice, kukuruz, soivo, ljive, kakao, senf i drugo.
Malo o holesterolu?
Majino mleko sadri visok nivo holesterola, jer on je, zajedno sa
zasienim masnoama iz mleka, od vitalnog znaaja za rast bebe i
razvoj mozga.
Poveanje eera u krvi dovodi po poveanja vrednosti LDL
holesterola, poznatog kao lo holesterol.
Dokazano je da preskakanje doruka i uzimanje grickalica izmedju
obroka, direktno utiu na poveanje vrednosti loeg holesterola.
Jutro je idealno vreme da unosimo vie masnoa ivotinjskog
porekla (jaja, sir, kajmak, unka itd). Unosom ivotinjskih masnoa,
jetri dajemo gorivo da sintetie vie HDL, odnosno, dobrog holesterola.
Bez tog unosa, ona sintetie mnogo vie LDL, odnosno loeg
holesterola.
Terapija povienih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu
kombinaciju preparata kao to su: Omega 3, E vitamin, C vitamin u
obliku natrijum askorbata, selen, aminokiseline i ostalo. Obavezna
je vea fizika aktivnost, jer u protivnom, rezultati mogu izostati.
Brzi hod je najbolji vid fizike aktivnosti.
Regulaciju vrednosti holesterola moemo oekivati ve nakon
mesec dana primene Hrono Ishrane.
Neto o eeru, malo o eernoj bolesti

eerna bolest je poremeaj metabolizma koji karakterie

dugotrajno poveanje eera u krvi a nastaje usled poremeaja luenja
hormona insulina. Insulin ima ulogu kljua za proputanje eera u sve
nae elije.
Pojava dijabeta znai da guteraa ne uspeva da proizvede
dovoljno insulina i omogui da sav eer koji unesemo pree iz krvi u
miie i druge elije koje prave energiju. Kad ne moe da predje u elije
i pree u energiju, insulin se nakuplja u krvi i to je prvi simptom
oboljenja. Vremenom, neminovno nastaju oteenja na nervima, onom
dnu, bubrezima, krvnim sudovima perifernih organa, itd.
Glukoza, uskladitena u jetri i miiima u obliku glikogena, osnovni
je izvor energije za ljudsko telo i slui kao "rezerva energije". U krv
dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre.
Svaki unos hrane podie nivo eera u krvi i time aktivira pankreas
da izlui insulin kao medijator procesa iskoritavanja eera.

Zato postajemo glupi kad jedemo slatkie?

Veoma poznati britanski naunik, Patrick Holford, objavio je na
desetine strunih tekstova o veoma loem uticaju takozvanih prostih
eera u ishrani (beli i uti eer, med, kolai, rafinisani musli, slatki
napici itd).
Jedna velika studija u Velikoj Britaniji, raena na nekoliko hiljada
dece kolskog uzrasta, pokazala je da u grupi dece koja nekontrolisano
jedu slatkie i sve vrste prostih eera, u proseku, nivo inteligencije je
nii za 25 poena (to je stvarno veoma lo rezultat!!!)
Tako, izjava dr Petera Rodersa, psihologa sa univerziteta u
Bristolu, dobija sve vie smisla - eer pri mozak!
25% "zdravih" ljudi ima neki oblik poremeaja aktivnosti insulina
ba zbog nekontrolisanog unosa slatkia. Ovo je ujedno i procenat
faktora rizika za nastanak ozbiljnog poremeaja metabolizma eera.
Znai, svaki 4-ti potencijalno zdrav ovek ima rizik da razvije ozbiljna
oteenja organizma usled unosa hrane koja sadri proste eere.
Coca Cola je zaslaena rafinisanim kukuruznim sirupom. Nakon
to je dokazana direktna povezanost ovog eera sa nastankom vrlo
visokog holesterola, kompanija je uvela novu vrstu "Zero" i
predstavila ga kao veoma zdravu varijantu.

Na alost, aspartam kao zaslaiva, uzrokovao je u Americi

pojavu nekoliko hiljada novih dijabetiara u deijem uzrastu, ali i
neverovatan porast obolele dece od tumora na mozgu.
Prema nezavisnim istraivakim centrima, dokazano je da mala
konzerva Koka kole sadri 9,5 kaiica eera. Raunajte! Svaki put kad
popijete malu konzervu Koka kole, popili ste desetak kaiica eera u
kafeinu. Kod nas se esto pije i preko 1 litar ovog pia, znai, popili ste
tridesetak malih kaiica rastopljenog belog eera. Znate li koliko je to
u gramima? Celih 150 grama!
Najei simptomi dijabeta su: esto i obilno mokrenje, e, glad,
gubitak na teini, umor/slabost, zamagljen vid, utrnula stopala itd.
Rizik za pojavu eerne bolesti je naroito visok kod osoba koje
imaju masne naslage u predelu struka i stomaka. Smanjenje
teine, a pre svega ovih naslaga je od vitalnog znaaja za zdravlje.
Statistika je neumoljiva, 93% mukaraca koji imaju masne
naslage na stomaku (WHR odnos struk/bokovi vie od 1.1) imaju
poveano stvaranje estrogena, enskog polnog hormona, a
smanjeno stvaranje testosterona, mukog polnog hormona. Ovo,
osim pada libida i smanjenja muevnosti, pre svega utie na poveanje
faktora rizika za nastanak sranih bolesti, poveanja krvnog pritiska i
mnogih metabolikih poremeaja, a pre svega dijabetesa.
Uvek moramo da mislimo na to ta radimo naem telu,
pre svega mozgu, svaki put kad pojedemo neto slatko!!
Hrana jako bazne reakcije: preporuka to vie jesti
celer sve rendan
brokoli
biljni ajevi (nana, kamilica, zeleni)
beli luk
sokovi od povra - argarepa
sve krastavac
blitva
suene masline
prokelj

perun
sve mladi spana
limun, lajm
zelena salate
kupus, kiseli kupus
rukola, radi
praziluk, crni luk
stevia - prirodni zasladjiva
umeboi ljive

NAMIRNICE KOJE VIE TROE KALORIJA NEGO TO DONOSE

- DOK VARIMO OVE NAMIRNICE MI MRAVIMO
koliine nisu ograniene

PARGLA
PLAVI PATLIDAN
BROKOLI
KUPUS
SVEA ARGAREPA
KARFIOL
SVE CELER
CIKORIJA
POTONICA
BELI LUK
KRASTAVAC

MORA
TIKVA
PRAZILUK
ZELENA SALATA
LJUTA PAPRIKA
SVEA CVEKLA
ROTKVICE
SPANA
PARADAJZ
BORANIJA
ROTKVA

Hrana izuzetno kisele reakcije: preporuka to manje jesti

beli hleb
peciva od belog brana
testenina od belog brana
kolai od belog brana
okolada
sladoled
junetina*, svinjetina*, jagnjetina*
konzervisana tuna i sardina*
prena hrana
kvasac
turija (ne vai za kiseli kupus)
rafinisane itarice
beli pirina
sojino, pirinano mleko
kakao
musli sa dodatkom eera

kafa
pivo (pH od 2.4 do 1.0)
vetaki zasladjivai (aspartam, sahar.)
alkoholna pia (pH do 0.5)
gazirana bezalkoholna pia
brusnice
kikiriki, orah
parmezan
kuhinjska so
svi eeri
sir industrijski procesiran za sendvi
coca cola (pH 2.2)
plodovi mora*
crni aj
zasladjeni voni sokovi
lekovi

*uvek kombinovati sa namirnicama koje daju veoma baznu reakciju

(tunjevina i razne svee salate, plodovi mora i brokoli i blitva...)