ELEKTRINE

INSTALACIJE
Osnovi elektroenergetike

Sadraj
Elektricne instalacije
Osnovni elementi instalacija
Vodovi
Prikljucak objekta na distributivnu mreu
Elementi gromobranske instalacije
Razvodna tabla
Brojila elektricne energije
Instalacioni osiguraci
Sklopni aparati
Elektricno osvetljenje
Svetlosni izvori
Principi projektovanja elektricnog osvetljenja
Opasnost od elektricne struje i zatitne mere

ELEKTRINE INSTALACIJE
Elektrina instalacija je skup elemenata koji slui za
povezivanje (prikljuivanje) elektrinih prijemnika na
elektrinu mreu.
Elektrina instalacija mora biti projektovana i izvedena u
skladu sa postojeim standardima i normama
(pravilnicima, uputstvima i slino).
Osnovna pravila koja treba potovati prilikom izbora i
izvoenja elektrine instalacije:
instalacija se mora izvesti tako da ne bude opasna za
korisnike objekta;
instalacija mora trajno da odoleva mehanikim
optereenjima i oteenjima, uticajima vlage, praine,
hemikalija itd;
3

ELEKTRINE INSTALACIJE
svim prikljuenim prijemnicima treba osigurati
napajanje elektrinom energijom propisanog napona
i frekvencije;
izgradnja instalacije ne sme da ugrozi stabilnost
graevine niti se smeju otetiti druge instalacije u
objektu;
odabrana instalacija treba za odreeni sluaj da bude
najjeftinije reenje, a da ujedno u budunosti bez
velikih trokova, a prvenstveno bez intervencija na
graevinskom objektu, omogui poveanje broja
prikljuenih prijemnika i poveanje prikljune snage
postojeih.
4

ELEKTRINE INSTALACIJE
Prema jaini struje instalacije delimo na:
instalacije jake struje kod kojih se upotrebljavaju ili
mogu nastati struje koje su pod izvesnim uslovima
opasne za ivot ili imovinu. U ovu grupu spadaju i
instalacije niskog napona do 1000V.
instalacije slabe struje kod kojih se upotrebljavaju
struje koje nisu opasne po ivot ili imovinu. U ovu
grupu spadaju sve instalacije iji radni napon izmeu
bilo kojih provodnika ne prelazi 50V (mali napon)
(telefonske i signalizacione instalacije u zgradama
itd.).
5

ELEKTRINE INSTALACIJE
Prema nameni, razlikujemo instalacije za:
osvetljenje,
elektromotorni pogon,
termike svrhe,
meovito optereenje.
Prema vrsti objekta, razlikujemo instalacije za:
stambene objekte,
industrijske objekte,
poslovne prostorije,
poljoprivredne objekte (smatraju se vlanim i ugroenim
od poara),
elektrine pogonske prostorije.
6

ELEKTRINE INSTALACIJE
Prema uslovima okoline, razlikujemo instalacije za:
suve prostorije,
specifine uslove (vlane, mokre i natopljene, vrue
prostorije, prostorije u kojima postoji opasnost od
poara, prostorije ugroene eksplozivnim smeama),
u prostorijama sa specifinim ureajima.
Prema nainu izvoenja, imamo instalacije sa:
vidno poloenim golim provodnicima,
vidno poloenim izolovanim provodnicima (na odstojnicima,
na noseoj konstrukciji ..),
vidno poloenim cevima,
cevima poloenim u zidu (oklopljene instalacije),
izolovanim provodnicima u zidanim kanalima ili betonskim
blokovima, instalacije ispod poda, na plafonu
7

ELEKTRINE INSTALACIJE
Osnovni elementi Projekta elektrine instalacije su:
Projektni zadatak opis zahtevanih karakteristika elektrine
instalacije od strane naruioca ili odgovarajue institucije;
Graevinsko arhitektonska osnova objekta crte dobijen
od naruioca;
Izbor i rasporeivanje svetiljki i proraun osvetljenja na
temelju Graevinsko-arhitektonske osnove i katalokih
podataka proizvoaa svetiljki projektant vri izbor svetiljki
dok ne doe do reenja koje zadovoljava tehnike uslove
vezane za svetlosne veliine;
Izbor i rasporeivanje elektrinih ureaja i vodova i proraun
elektrinih instalacija poetno reenje se koriguje dok se
ne zadovolje tehniki uslovi vezani za elektrine instalacije
(pad napona, strujna optereenja itd.);
8

ELEKTRINE INSTALACIJE
Izbor i rasporeivanje elemenata gromobranske
instalacije i proraun gromobranske instalacije;
Specifikacija materijala;
Predmer i predraun radova poetno reenje se
koriguje dok se ne zadovolje ekonomski uslovi;
Izrada dokumentacije kada se postigne tehniki i
ekonomski zadovoljavajue reenje, pristupa se
kompletiranju dokumentacije. Dokumentaciju
sainjavaju tekstualni (tehniki opis, tehniki uslovi) i
grafiki dokumenti (jednopolne eme itd.)
Danas se nastoji da se to vei deo projektovanja elektrinih
instalacija automatizuje primenom raunara i odgovarajuih
programa opte ili specijalizovane namene.
9

ELEKTRINE INSTALACIJE
Elektrina instalacija stana sastoji se od sledeih
elemenata:
elektroenergetske instalacije (napajanje osvetljenja,
stalnih prijemnika, pokretnih prijemnika (prikljunice),
instalacija voda za daljinsko upravljanje),
instalacije slabe struje (prikljuak telefona, kune
signalizacije (interfon, antene,..).
S obzirom na uslove okoline u pojedinim prostorijama
instalacije u stanu delimo na:
instalacije u suvim prostorijama,
u kuhinjama,
u kupatilima i WC.
10

Osnovni elementi instalacija

Osnovni elementi elektrinih instalacija su:
vodovi,
elementi za prikljuak na gradsku mreu,
elementi gromobranske instalacije,
razvodna tabla,
elektrina brojila,
osigurai,
sklopke i prekidai,
vodovi i kablovi,
instalacione cevi i pribor za vodove i kablove,
prikljunice,
utikai,
sijalina grla.

11

Vodovi
O vodovima uopte je ve
bilo rei, tako da e se ovde
obratiti panja samo na
niskonaponske vodove koji se
koriste u elektrinim
instalacijama.
Nacionalni standardi utvruju
oznake kablova, pa tako
imamo i da je JUS odredio
oznake za sve grupe i vrste
vodova koje su "obavezne u
poslovnom odnosu izmeu
proizvoaa, isporuioca i
korisnika, kao i u projektnoj
dokumentaciji".

Slika 1 Niskonaponski instalacioni kablovi

12

Vodovi
Oznake izolovanih provodnika po JUS-u sastoje se od grupa slovnih
simbola i brojeva. U jednoj oznaci moe da bude do est grupa,
mada se praktino najee sreu dve ili tri grupe. Ako je provodnik
vieilni, pa ima zatitni ili nulti provodnik, tada ima jednu grupu
oznaka vie.
I grupa oznaava specifinost voda, odnosno posebno podruje
primene voda, zatim vrstu materijala izolacije i vrstu materijala
plata.
II grupa oznaava specifinost konstrukcije voda koja je znaajna za
neku odreenu primenu. Ova grupa simbola odvaja se od prve
grupe simbola kosom crtom.
III grupa sadri podatak o zatitnom provodniku. Ako je u energetski
vod ugraen zatitni ili nulti provodnik, ali uvek zeleno-ute boje, u
oznaci se stavlja slovo "Y", koje se odvaja crtom od prethodne
grupe.
13

Vodovi
IV grupa oznaava vrstu materijala od kojeg je je provodnik izgraen i
oblik preseka provodnika. Kada je materijal bakar i kada je presek
okrugao, tada se ne koristi nikakva oznaka. Ova grupa ima dve oznake:
A za aluminijumski provodnik,
S za sektorski presek provodnika, koji se praktino
upotrebljava samo za kablove.
Ova grupa simbola se odvaja povlakom od tree.
V grupa daje podatke o broju ila (celina od provodnika i izolacije sa
eventulanim omotaem za uvrivanje izolacije na provodniku). Ova
grupa se ispisuje iza prethodne samo sa jednim slovnim razmakom a
bez drugog znaka.
VI grupa simbola oznaava visinu naznaenog napona za koji je vod
izraen. Ova oznaka se ne stavlja za vodove izraene za male i niske
napone, ve iskljuivo za visoke napone. Ispisuje se u nastavku pete
grupe u broju kilovolta u vrednosti linijskog (meufaznog) napona.
14

Vodovi
Kao najei oblik elektrine instalacije u stambenim objektima
individualne izgradnje, te u veim objektima gde se upotrebljava
klasian graevinski materijal, zbog ekonomskih prednosti
najee se u malter stavlja PP/R vod (PP vod sa izolacijom i
platom od PVC mase, R sa razmaknutim ilama).
Primer: SG/U-3x1,5 = skraeno: za svetiljke sa gumenom
izolacijom, troilni, sa uporednim ilama, presek provodnika
1,5mm2.
Na osnovu maksimalno dozvoljenog strujnog optereenja
provodnika, a u zavisnosti od broja ila, vrste polaganja i
temperature okoline, odreuje se presek provodnika.
U zavisnosti od vrste optereenja (trajno ili povremeno),
odreuje se naznaena struja topljivih umetaka osiguraa i
automatskih prekidaa za zatitu vodova.
Kontrolie se pad napona, koji mora biti manji od dozvoljenog.
15

Prikljuak objekta na distributivnu

mreu
Prikljuak na distibutivnu mreu je veza izmeu
elektrinog brojila potroaa i distributivne mree i moe
se posmatrati kao konstuktivna celina sainjena od
spoljanjeg i unutranjeg prikljuka. Uobiajena je praksa
da spoljanji deo prikljuka izrauju elektrodistributivna
preduzea. Objekat moe biti prikljuen na mreu na
jedan od sledeih naina:
vazduni prikljuak na nadzemnu niskonaponsku mreu
ovo je prikljuak izmeu nadzemnog voda mree i
izolatora na zgradi, ukljuivo tih izolatora. Moe se izvesti
preko krovnog nosaa ili pomou samonosivog kabla
privrenog na zid objekta. Potrebno je dimenzionisati
vodove prema jednovremenom vrnom optereenju, a
mora se voditi rauna o maksimalnom rasponu.
16

Prikljuak objekta na distributivnu

mreu

kablovski prikljuak na nadzemnu mreu. Ova vrsta prikljuka

izvodi se mestima sa nadzemnom, vazdunom mreom kada
ne elimo da potporni izolatori ili nosai rue izgled zgrada.
Na stubu mree koji je najblii objektu postavi se kablovska
glava od koje ide kabl vertikalno niz stub, pa zatim u zemlju,
ulazi pod zgradu i zavrava na sabirnicama ormana za brojila
ili prikljunoj kutiji na fasadi zgrade. Na vertikalnoj trasi kabl
mora biti mehaniki zatien zatitnim olukom ili cevi od
visine 1,70m od zemlje i 0,30m u dubini zemlje;
prikljuak podzemnim kablom na niskonaponsku mreu.
Svojstven je u velikim i urbanizovanim celinama u kojima je
distributivna mrea izvedena podzemnim kablom;
prikljuak podzemnim kablom na visokonaponsku mreu.
Ova vrsta prikljuka se izvodi ako se prikljuuju veliki objekti i
kada se distributivna trafostanica smeta u unutranjosti
stambenog objekta.
17

Prikljuak objekta na distributivnu

mreu
Unutranji kuni prikljuak je elektrini vod sa opremom
koji spaja sabirnice razvodnog ormana elektrinih brojila sa
spoljanjim kunim prikljukom u pripada elektrinoj
instalaciji zgrade.
Zbog toga, ovaj prikljuak u celini treba da bude zavren pre
izrade spoljanjeg kunog prikljuka.
Nain izrade unutranjeg kunog prikljuka zavisi od vrste
spoljanjeg kunog prikljuka i lokacije brojila; da li su
koncentrisana na jednom mestu ili su u manjim skupinama
po spratovima.
Svaki nain izrade ima jedan zajedniki deo, a to je
elektrini vod koji polazi od sabirnica razvodnog ormana i
zavrava se vezom na provodnik spoljanjeg kunog
prikjuka. Ovaj elektrini vod nazivamo i napojnim vodom.
18

Elementi gromobranske instalacije

Atmosfersko pranjenje je u osnovi oslobaanje
energije nagomilane u atmosferi, iji je izvor delovanje
Sunca.
Posmatranjem i merenjem ustanovljeno je da se svako
atmosfersko pranjenje sastoji iz vie uzastopnih
elektrinih pranjenja koje se vre u malim vremenskim
intervalima.
Zbog te injenice, struje koje se javljaju imaju sve
osobine visokofrekventnih struja.
Prosena vrednost jaine struje kod atmosferskih
pranjenja, kako iskustvo pokazuje, iznosi oko 30 000 A.
Struja groma ima udarni karakter, tj. veliku amplitudu i
veoma kratko vreme trajanja. Broj grmljavinskih dana
za Jugoslaviju se kree od 11-50 dana godinje.

19

Elementi gromobranske instalacije

Kao elektrina pojava, delovanje groma moe biti slino
delovanju elektrine struje. Grom se manifestuje sledeim
pojavama:
elektrohemijskim zbog kratkog vremena delovanja nema
praktno nikakve vanosti;
akustinim kao posledica elektrinog pranjenja u
atmosferi nastaje prasak koji se na zemlji uje kao grom;
termikim prema Dulovom zakonu prolaz struje kroz neki
otpor razvija energiju, to u sluaju velikih struja groma
moe dovesti do pojave poara ili eksplozija. Termiko
delovanje nastaje posebno na mestima poveanog otpora.
Odatle proizilazi osnovni zahtev u gromobranskim
instalacijama da se metalni provodnici dovoljno
dimenzioniu da ne doe do opasnog zagrevanja i da se
struja groma to kraim putem odvede u zemlju;
20

Elementi gromobranske instalacije

elektrodinamikim nastaje ako su dva voda gromobranske
instalacije meusobno tako postavljena da se jedan nalazi u
magnetskom polju drugoga. Te sile mogu biti reda veliine
od nekoliko hiljada N po metru duine voda, to zavisi od
jaine struje, meusobnog razmaka i rasporeda vodova.
Zbog elektrodinamikog delovanja groma, propisima je
odreeno na kojem se najmanjem razmaku smeju
postavljati gromovodi, a odreen je i razmak gromobranske
instalacije od elektrinih, gasnih, vodovodnih i drugih
instalacija.
indukcijom na bazi elektrostatike indukcije, na izolovanim
metalnim delovima, koji se nalaze unutar objekta, mogu
nastati visoki potencijali u odnosu na zemlju, a usled
elektromagnetske indukcije u dugakim metalnim
elementima (cevovodima, elektrinim pro-vodnicima) koji
ne obrazuju zatvoreno kolo, mogu se indukovati naponi reda
21
desetine kilovolta.

Elementi gromobranske instalacije

Gromobranska instalacija treba da titi ljude i
materijalna dobra (objekte, postrojenja) od opasnosti i
tetnih posledica groma a treba da zadovolji:
elektrinu sigurnost,
mehaniku sigurnost,
otpornost prema koroziji,
toplotnu sigurnost (dovoljan presek provodnika da
ne doe do preteranog zagrevanja),
arhitektonske zahteve,
ekonomske uslove.
22

Elementi gromobranske instalacije

Glavni elemeni gromobranske instalacije su hvataljka, odvod i
uzemljiva.
Hvataljke su provodnici (trake, ice, metalne povrine ili tela)
postavljeni na istaknutim mestima objekta, a slue sa
prihvatanje atmosferskih pranjenja.
Hvataljke se postavljaju na ona mesta koja su po iskustvu
najee izloena udarcima groma. To su tornjevi, dimnjaci,
razne izboine na krovu, strehe (posebno na ravnim
krovovima).
Kao hvataljka (prihvatni vod) moe da poslui i krov od lima
koji mora biti najmanje 0,5 mm debeo.
Normalno se za hvataljke upotrebljava pocinkovana elina
traka koja se polae najviim delom krova. Hvataljke se polau
na eline nosae, ako konstrukcija krova nije od drveta ili
lako zapaljivog materijala.
23

Elementi gromobranske instalacije

Odvodi su provodnici koji spajaju hvataljke s uzemljenjem. U
principu, ovo spajanje treba izvriti najkraim putem uz to
manji broj nastavaka. U tu svrhu moe da poslui pod
odreenim uslovima i metalna konstrukcija zgrade, oluci i
slino. Vertikalne olune cevi se koriste kao odvodi samo u
kombinaciji sa odvodima od metalnih provodnika. U tom
sluaju svaki drugi oluk se moe smatrati odvodom.
Uzemljivai su provodnici poloeni u zemlju koji slue kao
veza izmeu odvoda i zemlje. Delovanje gromobranskog
uzemljenja karakterie udarni otpor rasprostiranja Ru. Za
specifini otpor zemlje manji od 250m, udarni otpor
uzemljivaa moe da iznosi najvie 20, ako propisima za
pojedine sluajeve nisu date druge vrednosti. Ako je
specifini otpor zemlje vei od 250m, vrednost udarnog
otpora Ru moe da iznosi najvie 8% od izmerenog
specifinog otpora zemlje izraenog u m.
24

Razvodna tabla
Razvodna tabla je mesto elektrine instalacije sa
koga polaze vodovi pojedinih strujnih kola.
Materijal od kojeg se izrauju je elini lim ili
ploe od plastine mase.
Konstruktivno, razvodne table su u kunim
instalacijama pristupane sa prednje strane.
Razlikujemo glavne i sporedne razvodne table.
Glavna razvodna tabla ima na sebi dovodni vod
vezan za gradsku mreu, dok sporedne (spratne,
sekcione) imaju dovodni vod kao ravu, strujno
kolo, koje dolazi od glavne razvodne table.
25

Razvodna tabla
Razvodne table po sadrini mogu biti:
instalacione samo sa osiguraima i prekidaima,
mogu biti otvorene i zatvorene izvedbe;
za elektrina brojila sa osiguraima i brojilima,
sa ormanima, uz eventualno MTK, odnosno RTK
prijemnike (vidi Brojila);
kasetirane (razvodne baterije) za grube pogone
(prostorije sa prainom, vlagom, kiselim
isparenjima i za grub rad) razvodne table se
smetaju u odgovarajue ormane koji pruaju
potrebnu zatitu.
26

Brojila elektrine energije

Brojila elektrine energije (rada) su
instrumenti ili aparati za merenje elektrine
energije. Osnovni tipovi brojila su:
jednofazno brojilo,
trofazno brojilo,
trofazno dvotarifno brojilo,
brojila za reaktivnu energiju.

27

Brojila elektrine energije

Brojilo za reaktivnu energiju registuruje reaktivnu
elektrinu energiju sa svrhom da se naplatom reaktivne
energije stimulie potroa da popravi svoj sainilac
snage.
Dvotarifno brojilo se koristi u distributivnim podrujima
gde postoji tzv. "jeftina" i "skupa" tarifa.
Savremeno prebacivanje sa jedne na drugu tarifu vri
se upotrebom tonfrekfentnog relea i prijemnika za
mrenu telekomunikacionu komandu (tzv. MTK) (u
onim mreama koje imaju i izvor tonske uestanosti),
odnosno preko odgovarajue radioveze i prijemnika
(RTK).
28

Instalacioni osigurai
Zatita vodova od nedozvoljenog optereenja, bilo
namernog ili sluajnog ili od optereenja kratkom vezom
reena je upotrebom osiguraa koji se stavlja na poetak
voda u smeru dolaska struje.
Ukoliko se u instalaciji, neposredno pored osiguraa,
postavlja i prekida, savetuje se da se osigura postavi iza
prekidaa, jer se tada osigura menja pri otvorenom
prekidau i nije pod naponom.
Pri upotrebi automatskih prekidaa, osigura se obavezno
postavlja iza prekidaa.
Osigura vri zatitu voda prekidom strujnog kola u koji je
montiran.
Ovaj prekid moe se vriti topljenjem umetka u osigurau,
elektromagnetnim dejstvom ili termikim dejstvom kojim se
savija bimetalna traka
29

Instalacioni osigurai
Nai tehniki propisi razvrstavaju osigurae u tri osnovne
grupe:
instalacioni osigurai sa navojem tipa D;
noasti osigurai tipa N,
automatski osigurai ili jednopolni instalacioni
automati.
Instalacioni osigurai sa navojem tipa D sastoje se od
osnove ili podnoja (porculanske podloge), kape, topljivog
umetka ili patrone i kalibrisanog prstena (zamenljiv deo
podnoja).
Zatita voda se naelno izvodi na taj nain to se tanki
provodnik u topljivom umetku istopi pre nego to se
zatieni provodnik zagreje na dozvoljenu temperaturu.
30

Instalacioni osigurai
Primeri osiguraa:
10A osnova do 25A, boja uloka crvena,
dugotrajne struje jo ne prekida 1,5In, mora
da prekine 1,9In u trajanju 1h,
16A osnova do 25A, boja uloka siva,
dugotrajne struje jo ne prekida 1,4In, mora
da prekine 1,75In u trajanju 1h.
Kratkotrajne struje za struje 7,0In vreme
pregaranja ice je za normalne (brze) osigurae
mora biti manje od 0,10s, a za trome mora biti
vee od 0,10s.
31

Instalacioni osigurai
Prema brzini delovanja, topljivi umeci su normalni
(brzi) i tromi.
Tromi osigurai moraju biti oznaeni simbolom
tromosti "pu".
Tromi osigurai su pogodni za primenu kod vodova
na koje su prikljuena vea sijalina optereenja i
elektromotori.
Kod ovih prijemnika u prvom momentu nakon
ukljuenja dolazi do pojave poveanih struja, koje
ne bi trebalo prekidati.
Dakle, tromi uloci su manje osetljivi i pruaju
mogunost boljeg iskorienja preseka voda.
32

Instalacioni osigurai
Noasti osigurai tipa N sastoje se od osnove ili
podnoja, topljivog umetka ili patrone (oblika cevi,
obino pravougaonog oblika) i izolacione drke.
Ovi osigurai imaju osobine velike prekidne moi, a
namenjeni su prekidanju velikih struja pri preoptereenju
ili kod kratkog spoja pa se esto nazivaju niskonaponski
uinski osigurai ili skraeno NV-osigurai.
Upotrebljavaju se najee u industrijskim i
distributivnim mreama, a za struje do 1250A.
Nikada ne treba umesto originalnog umetka koristiti
krpljenje ("licnovanje") stavljanje neodgovarajueg
provodnika umesto pregorele niti u umetak.
33

Instalacioni osigurai
Automatski osigurai ili jednopolni instalacioni automati
ureaji koji prekidaju elektrino kolo pri odreenom
optereenju, a da se ne vri unitavanje materijala.
Ovi osigurai iskljuuju elektrino kolo pomou
elektromagneta ili pomou bimetalne trake, a esto
imaju ugraena oba naina iskljuivanja.
Elektromagnet iskljuuje pri kratkoj vezi i naglim velikim
optereenjima (brzo ili elektromagnetno iskljuivanje),
dok bimetalna traka iskljuuje pri dugotrajnim manjim
optereenjima (tromo ili termiko iskljuivanje).
Imaju dva osnovna oblika sa podnojem i na zavrtanj.
Automatski osigurai na zavrtanj namenjeni su da u
postojeim instalacijama sa topljivim osiguraima ove
zamene sa najmanjim izdacima.
34

Sklopni aparati
Sklopni aparati (ureaji, naprave) slue za ostvarivanje veze
(ukljuivanje, odnosno iskljuivanje) u strujnim kolima. U
strujnim kolima, osim normalne struje (trajne struje
optereenja), moe doi i do pojave prekomerenih struja:
struje preoptereenja, struje ukljuenja, ili struje kvara. U
zavisnosti od prekidne moi, sklopne aparate delimo na:
rastavljae, koji nisu u stanju da iskljuuju niti ukljuuju
optereeno strujno kolo. Upotrebljavaju se u razvodnim
ormanima i postrojenjima, a osnovna im je uloga vidno
odvajanje pojedinih delova postrojenja u cilju zatite
pogonskog osoblja. Jednostavne su konstrukcije, kontakti se
sastoje iz nepokretnog i pokretnog dela;
sklopke, uklapaju i isklapaju normalne struje optereenje i
struje preoptereenja, ne poseduju elektromagnet. Delimo
ih na:
35

Sklopni aparati
instalacione, koje ukljuuju i iskjuuju strojno kolo, prekidaju
struje do 2In. Upotrebljavaju se u instalacijama stanova,
poslovnih prostora itd. Izrauju se za napone do 500V, a
struje od 2 do 25A. Prema nainu ugradnje, mogu biti za
ugradnju ispod i iznad maltera, za ugradnju u razne aparate ili
za specijalne namene (npr. inska vozila). Prema nainu
rukovanja, mogu biti okretne, pregibne, mikro i potezne.
motorne, koje prekidaju struje (5-10In) i imaju bimetalni
okida podesiv u nekom opsegu. Slue za zatitu
elektromotora od preoptereenja, grubog pokretanja, suvie
velikog zagrevanja pri ukoenom rotoru, dvofaznog rada
motora, pojave kratkog spoja, nedozvoljeno visokog napona;
grebenaste sklopke, mogu biti jednopolne ili dvopolne,
ukjuenje i iskljuenje u sklopci vri se pomou grebena koji
se nalaze na osovini sklopke. Naznaene struje od 10 do
36
120A;

Sklopni aparati
kontaktore. Kontaktori su sklopke za daljinsko
upravljanje i dranje u ukljuenom stanju pomou
elektromagneta.
Osnovni delovi su im: elektromagnet (jezgro, kotva,
namot, nosa kontakta), kontakti (glavni uvek uklopni
(radni)), pomoni (mogu biti uklopni ili isklopni),
komora za gaenje luka (iznad 16A), kuite, prikljuci,
opruge.
Karakteristike su im: naznaena struja, naznaeni
napon glavnih kontakata, napon i frekvencija kalema
elektromagneta (220V, ponekad 380V, 50Hz), broj
ukljuenja do 1000 na as, ukupno reda 107.
37
Pomona oprema: tasteri i bimetalni releji.

Sklopni aparati
prekidai prekidaju i normalne pogonske struje, kao i
struje kratkog spoja. Osnovni delovi: podesivi bimetalni
i podesivi elektromagnetski okida, komora za gaenje
luka, pomoni i glavni kontakti, okida za daljinsko
iskljuenje. Izrauju se za naznaene struje do nekoliko
hiljada ampera.
releji, okidai, tasteri, signalne sijalice. Releji imaju
elektrini signal za iskljuenje, dok okidai imaju
mehaniki signal za iskljuenje. Na taster se deluje
pritiskom (mogu biti otvoreni ili zatvoreni). Boje: crveni
iskljuenje ureaja, zeleni ili crni ukljuenje ureaja,
uti proveravanje (testiranje). Taster u obliku peurke
crvene boje slui za urgentna (havarijska iskljuenja).
38

Sklopni aparati

Slika 2 Instalacioni osigura tipa D

Slika 3 Motorne sklopke
39

Elektrino osvetljenje
Svetlost je u sutini sredstvo koje omoguuje izvravanje
vidnih zadataka i normalno kretanje u prostoru, nezavisno
od toga da li je domen prostora otvorenog ili zatvorenog
tipa. Savremeno elektrino osvetljenje zahteva kvalitetnu
svetlost po spektralnom sastavu i visoke nivoe osvetljenosti.

Svetlosni izvori

Tela koja su sposobna da emituju svetlosnu energiju nazivaju

se svetlosnim izvorima. Izvori dnevne svetlosti su Sunce i
sjajnost atmosferskog omotaa neba. Podela vetakih
elektrinih svetlosnih izvora izvedena je s obzirom na princip
nastajanja svetlosti.
Tako se imaju:
izvori svetlosti u obliku sijalica sa uarenom niti,
sijalice na principu pranjenja kroz metalne pare ili
gasove.
40

Svetlosni izvori
Izvori svetlosti u obliku sijalica sa
uarenom niti (metalnim usijanim
vlaknom) koriste principe
termikog isijavanja.
Prednosti: podnosi velike promene
napona, nema dodatne opreme,
cos = 1, neosetljive na
temperaturu okoline, tehnologija
je vrlo razvijena, iako se volfram
teko obrauje.
Nedostaci: mali stepen iskorienja
(2-3%), kratak vek trajanja (1500
sati), boja i koliina svetlosti i vek
trajanja zavise od napona, jak
bljesak, velika struja ukljuenja.
41

Svetlosni izvori
Prema nameni sijalice sa metalnim vlaknom dele se u:
sijalice za optu upotrebu: minjon E14, normal E27,
golijat E40,
reflektorske sijalice balon sa unutranje strane
metalizovan, tako da zrae u koncentrisnom snopu,
halogene sijalice sijalice od volframovog vlakna
smetene u cevi od kvarcnog stakla u kojoj je takoe
gas za punjenje i vrlo mala koliina halogenog
elementa (jod ili brom). Prisustvo halogenog elementa
omoguuje da se sa vlakna ispareni volfram vrati
nazad (volfram halogeni kruni proces), ime se
poveava iskorienje i trajanje sijalice. Po pravilu su
smetene u optiki sistem reflektora i primenjuju se za
spoljanje i unutranje osvetljenje.
42

Svetlosni izvori
projekcione sijalice sijalice za filmske i TV
studije, pozornice, operacione stolove,
ostale vrste.
Sijalice na principu pranjenja kroz metalne pare
ili gasove (fluorescentne, natrijumske, ivine,
neonske).
Ove sijalice koriste jonizaciju i luminiscenciju,
naime usled elektrinog pranjenja u gasu ili
metalnoj pari ili u njihovim meavinama deo
energije se, zbog prelaska elementarnih estica u
atomu pare ili gasa na druge nivoe, pretvara u
svetlost.
43

Svetlosni izvori
Osnovni tipovi sijalica na principu pranjenja kroz
metalne pare ili gasove su:
fluorescentne (ivine niskog pritiska) vakumirana
staklena cev sa malim sadrajem ivem, sa unutranje
strane prevuena slojem FC praha. Cev je na oba kraja
zatvorena podnocima na kojima se nalaze izvodi za
prikljuak u odgovarajue grlo svetiljke. Poseduje
najmanji bljesak, primenjuje sa samo u zatvorenim
prostorijama. Radni napon je manji od 220V, dok je
potreban napon paljenja 1kV, to se ostvaruje
prigunicom i starterom.
44

Svetlosni izvori
ivine visokog pritiska pranjenje se odvija samo u
malom balonu, pomone elektrode zagrevaju ivu da
ispari, proces paljenja je dug (3 min), jo vie vremena
je potrebno da proradi posle nestanka napajanja
(potreban je visok napon da se upali iva pod visokim
pritiskom, pa se prvo iva mora kondenzovati).
Potrebna je samo prigunica.
natrijumove emituju prodorno uto-narandastu
svetlost. Primenjuju se za osvetljenje tunela i
saobraajnica. Poseduje visokonaponski upalja
(25kV), pa nema problema posle nestanka napajanja.
45

Principi projektovanja elektrinog

osvetljenja

Postupak projektovanja elektrinog osvetljenja odreuju

uglavnom uslovi dobrog osvetljenja koji obuhvataju:
namenu,
estetske zahteve,
ekonominost,
pouzdanost,
dovoljan nivo srednje osvetljenosti i pravilan raspored svetiljki,
ravnomernost osvetljenosti i ogranienje bljetanja.
Pri izradi projekta unutranjeg osveljenja po znaaju se javljaju
sledee etape:
izraunavanje potrebnog svetlosnog fluksa,
izraunavanje broja izvora svetlosti,
izraunavanje potrebnog broja svetiljki,
odreivanje rasporeda svetiljki,
46
izraunavanje stvarne srednje osvetljenosti.

Opasnost od elektrine struje i

zatitne mere
Elektrina energija je, uz sve prednosti koje ima njena
iroka primena, praena i nizom pojava koji mogu da
predstavljaju opasnost za oveka, ivotnu sredinu, opremu i
ureaje.
Ove pojave se permanentno izuavaju i odgovarajuom
meunarodnom i nacionalnom legislativom i standardima
se ureuje oblast zatite od elektrine struje.
Osnovna opasna dejstva elektrine struje su opasnost od
direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i
opreme, opasnost od indirektnog dodira, opasnost od
toplotnog dejstva koju razvija elektrina oprema ili
instalacije, opasnost usled udara groma i posledica
atmosferskih pranjenja, opasnost od tetnog uticaja
elektrostatikog naelektrisanja.
47

Opasnost od elektrine struje i

zatitne mere
tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu
rada su tetnosti usled jonizujueg i nejonizujueg
zraenja.
Elektrina struja koja prolazi kroz oveje telo
moe da izazove sledea direktna delovanja:
toplotna (opekotine),
mehanike (oteenja tkiva),
hemijsko (elektroliza),
bioloko izaziva grenje miia, prekid
disanja, haotinu kontrakciju sranog miia,
potpuni prestanak sranog rada, oteenje
centralnog nervnog sistema i drugo.

48

Opasnost od elektrine struje i

zatitne mere
Zatitna sredstva koja se koriste u elektroenergetskim
objektima i postrojenjima za zatitu od elektrinog
udara, djelovanja elektrinog luka, produkata gorenja i
pada s visine su:
zatitna oprema- prema potrebi koriste se:
izolacioni alat, detektor napona, izolacione motke,
prenosne naprave za uzemljivanje i kratko
spajanje, sredstva za ograivanje i izolovanje od
delova pod naponom (izolacioni tepisi, ploe,
pregrade, prekrivai, kape, izolaciona postolja itd) i
oznake upozorenja i zabrane,
lina zatitna sredstva- zatitno radno odelo, lem,
titnik za oi i lice (moe da bude deo lema) ili
zatitne naoare, zatitne rukavice, zatitna obua,
49
sigurnosni pojas.

Opasnost od elektrine struje i

zatitne mere
Stepen opasnosti pri izlaganju ovejeg tela elektrinoj
struji zavisi od etiri faktora:
od puta kojim struja prolazi, odnosno od organa koji su
zahvaeni strujom,
od oblika i frekvencije struje,
od intenziteta struje i
vremena delovanja struje.
Podnoljive jaine, bez opasnosti, vee su kod jednosmerne
struje, nego kod naizmenine.
Prema propisima dozvoljeni napon dodira za oveka je 50V,
50-60Hz. Napon je indirektno opasan za oveka, jer on
uspostavlja struju u ovejem telu.
50

Opasnost od elektrine struje i

zatitne mere
ovek moe doi u opasnost direktnim ili
indirektnim dodirom delova pod naponom.
Razlikujemo sledee naine zatite od elektrinog
udara:
od direktnog dodira:
kompletna zatita izolovanje, ograivanje u
kuita,
dodatna zatita zapreke, stavljanje van
dohvata ruke, automatskim iskljuivanjem
ureajima koji deluju na diferencijalnu struju,
upotrebom sigurnosno malog napona,
upotrebom malog radnog napona.

51

Opasnost od elektrine struje i

zatitne mere
od indirektnog dodira:
upotrebom sigurnosno malog napona,
upotrebom malog radnog napona,
automatskim iskljuivanjem napajanja,
izjednaenjem potencijala (TN sistem najvie odgovara staroj
zatiti "nulovanjem", TT sistem najvie odgovara staroj zatiti
"zatitno uzemljenje", IT sistem najvie odgovara staroj zatiti
"sistem zatitnog voda" primenjuje se za mree bez nultog
voda koje su uzemljenje preko velike impdanse),
dodatnim izjednaenjem potencijala,
upotrebom aparata i ureaja klase II,
postavljanjem u izolovane prostorije,
lokalnim izjednaenjem potencijala,
elektrinim odvajanjem (transformator 1:1).
52

Literatura
M. Milankovi, D. Peri, I. Vlaji-Naumovska,
Osnovi elektroenergetike, Visoka kola
elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija,
Beograd, 2013.

53