KORNJAE

Kornjae su gmizavci koji se po obliku tela razlikuju od ostalih

gmizavaca. Njihovo telo je zdepasto, iroko, i zatieno oklopom koji je
izgraen od dva tita sa lene i sa trbune strane. Leni deo oklopa je
ispupen, a ploe koje ga grade rasporeene su u pravilnom nizu. Preko
kotanih ploa oklopa su rene krljuti. Izmeu gornjeg i donjeg dela
oklopa su otvori za glavu, noge i rep. Veina kornjaa, kada su u
opasnosti, lako uvlai glavu i noge.
Kornjae se hrane onim to nalaze u svojoj sredini: biljkama, glistama,
insektima, ribicama. Dananje kornjae nemaju zube tako da ne vau
hranu, ve otkidaju komade. Vilice su im obloene ronatom navlakom.
Sve kornjae imaju potrebu za hranom bogatom kalcijumom koji im je
neophodan za izgradnju oklopa.
Kornjae ive na svim kontinentima, u pustinjama, morima, rekama i
movarama, najvie ih ima u podrujima sa umerenom i tropskom
klimom.
I na kopnu i u vodi kornjae se kreu krivudavo kao i ostali gmizavci. Na
kopnu njihovo kretanje deluje vrlo nespretno. Morske kornjae su
razvile jedinstven nain kretanja, tako to mau prednjim nogama koje
podseaju na peraja. Na taj nain pod vodom postiu veoma veliku
brzinu i nogu da preu velike udaljenosti. Veliin kornjaa kod velikog
broja vrsta se kree izmeu 10 i 30 cm, meutim na ostrvima Galapagos
i Sejeli postoje dinovske vrste morskih kornjaa ija duina oklopa
moe biti i preko 1m.
Kornjae jako dobro vide i boje razlikuju bolje od ljudi. Veoma im je
razvijeno ulo mirisa i njime razlikuju jestivu od nejestive hrane i
prepoznaju tlo u koje mogu da zakopaju jaja. Kornjae nemaju spoljno
uho, ne uju dobro, ali oseaju duboke vibracije u svojoj okolini.
Kornjae mogu iveti jako dugo. Dinovske kornjae sa Galapagosa
mogu iveti i preko 200 godina.

Najstarije poznate kornjae su od pre oko 215 miliona godina i trenutno

na Zemlji postoji vie od 300 vrsta: sedam morskih, 180 slatkovodnih i
oko 60 kopnenih vrsta.
Kod vrsta koje ive u podruju umerene klime vreme parenja je u
prolee i jesen, a kod vrsta koje ive u tropskim i suptropskim
krajevima vreme parenja zavisi od vlanosti vazduha. Nakon oplodnje,
enke polau jaja iskljuivo na kopnu. Kada enka pronae odgovarajue
mesto, iskopa jamu I u nju polae jaja koja zatim paljivo i polako
zatrpa zemljom, peskom ili biljnim materijalom pomou zadnjih nogu.
Broj jaja se razlikuje od vrste do vrste od 8-12 jaja kod jedne vrste pa
sve do preko 100 jaja kod morskih kornjaa. Suneva toplota
obezbeuje da se njihova bela, okrugla jaja izlegu. Nakon to se izlegu,
mladunci ostaju u leglu dok se u potunosti ne potroe zalihe hrane iz
jajeta.

Slatkovodne kornjae

Dinovska morska kornjaa (Galapagos)

Esmeralda najvea kornjaa na svetu (na Sejelskim ostrvima)

Dinovska morska kornjaa

Jedna od ivotinjskih vrsta koje izumiru je zelena kornjaa. Zelene
kornjae su ovaj naziv dobile po masti zelene boje, koja im se nalazi
ispod oklopa. Za razliku od mnogih drugih kornjaa, zelene su uglavnom
biljojedi i hrane se najvie raznim vrstama morske trave koje rastu u
plitkim lagunama. Oklop im je najee svetao, mada moe biti proaran
crnom bojom. One dostiu duinu od oko 1,5m, a teinu preko 250kg.
Zelene kornjae se jo uvek mogu sresti na Havajima, u Australiji, a
postoji i veliki broj sauvanih gnezda na ostrvima Galapagosa, do kojih
enke moraju da preu preko 2.000 km od mesta gde se hrane.
Zelena kornjaa se nalazi na listi ugroenih i mnoge zemlje imaju
zakone za zatitu podruja u kojima se zelene kornjae gnezde, ali u
nekim zemljama kornjae se i dalje love, a njihovo meso i jaja koriste
za ishranu.

enke ovih kornjaa se uvek vraaju na iste plae kako bi izlegle jaja u
velikom broju. Mnoga ostrva su i poznata kao Ostrva kornjaa zbog
zelenih morskih kornjaa koje se tu polau jaja. Do danas je ostala
zagonetka zato kornjae putuju tako daleko i kako se usput orijentiu,
ali one uvek stignu na svoju plau.

enke u toku noi izlaze iz talasa na plau. Na kopnu im teina tela

pritiska plua, pa diu veoma oteano.

Uz veliki napor one stiu do kraja plae, gde pesak ima potrebnu
vlanost za raanje malih kornjaa, a voda ne moe da dopre. Tamo
enke svojim perajima iskopaju rupu u koju poloe otprilike 140 okruglih
jaja, koja zatim zatrpaju, izravnaju pesak a zatim se vraaju u more.
Kornjaina jaja su sledeih devet do deset nedelja sigurna u
podzemnom skrovitu. Zatim se sve malene kornjae odjednom izlegu i
zajedno krenu u osvajanje morskih dubina.