ARTUR KESTLER

TRINAESTO
PLEME
HAZARSKO CARSTVO
NJEGOVA OSTAVTINA
Prevela sa engleskog
Branka Altarac

PROSVETA

HAROLDU HARISU
uredniku
sa kojim se nisam nikad svaao i koji
je predloio naslov za ovu knjigu

eleo bih da se zahvalim gospoi Doan Sent

Dord Saunders iz Writer's & Speaker's Research" na
svesrdnoj i matovitoj pomoi u praenju maglovitih
putokaza i otkrivanju grae koje nisam ni bio svestan.
Takoe, mnogo dugujem gospoi uli Romni za
prevode sa ruskog i gospoici Tali BarHaim za
prevode sa hebrejskog.

Prvi deo

PAD HAZARA

USPON I

U Hazariji ovaca, meda i Jevreja ima

u znatnim koliinama."
Mukadasi, Descriptio Imperil Moslemici (deseti vek)

USPON

1
U vreme kada je Karlo Veliki bio krunisani car Zapada,
istonim granicama Evrope, izmeu Kavkaza i Volge,
upravljala je jevrejska drava, poznata kao Hazarsko carstvo, Na vrhuncu svoje moi, od sedmog do desetog veka
n.e., ovo je carstvo imalo znaajnu ulogu u oblikovanju
sudbine srednjovekovne, a samim tim i savremene Evrope. Vizantijski car i istoriar, Konstantin Porfirogenet (913-959) bio je toga svestan kada je u raspravi o
dvorskom protokolu1 zabeleio da su pisma slata papi u
Rim, kao i ona upuena caru Zapada, nosila zlatni peat
vredan dva solida, dok je poruke hazarskom kralju krasio
peat od tri solida. To nije bilo ulagivanje, ve Realpolitik. U periodu kojim se bavimo", lisao je Bari, verovatno je u pogledu spoljne politike Carstva hazarski
kan bio samo neto manjeg znaaja nego Karlo Veliki i
njegovi naslednici."2
Zemlja Hazara, naroda turskog porekla, zauzimala je
kljuni strateki poloaj na prolazu od vitalne vanosti
koji se nalazio izmeu Crnog i Kaspijskog mora, na mestu
gde su se sueljavale velike istone sile toga vremena.
Predstavljala
je
tampon-zonu
koja
je
titila Vizantiju od napada gramzivih varvarskih plemena iz
severnih stepa - Bugara, Maara, Peenjega i drugih, a kasnije i
Vikinga
i
Rusa.
Ali
sa
stanovita
vizantijske diplomatije i evropske istorije podjednaka je, ako ne i jo
znaajnija, injenica da je hazarska vojska uspeno
zaustavila arapsku lavinu u njenim ranim, najra11

zornijim fazama i na taj je nain spreila muslimane da osvoje

Istonu Evropu. Profesor Danlop sa Univerziteta Kolumbija,
vodei poznavalac istorije Hazara, izneo je kratak pregled ove
odluujue, mada praktino nepoznate epizode:
Zemlja Hazara se nalazila na prirodnom putu napredovanja Arapa. Tokom nekoliko godina od Muhamedove smrti
(632. n.e.), grabei ka severu preko zgarita dveju carevina i briui sve pred oobom, vojska Kalifata doprla je
do velike planinske prepreke - Kavkaza. Savlaivanje ove
prepreke otvorilo bi put ka zemljama Istone Evrope.
Meutim, u predelu Kavkaza, Arapi su naili na organizovanu vojnu silu koja je spreila njihova dalja osvajanja
u tom pravcu. Ratovi Arapa i Hazara trajali su vie od
stotinu godina, i premda malo poznati, znatne su istorijske' vanosti. Na Turskom polju, u sukobu sa Francima
Karla Martela, zaustavljena je plima arapske invazije.
Otprilike u isto vreme, pretnja na istoku Evrope nije
bila nita manja... Pobednike muslimane doekale su i
zadrale snage Hazarske carevine... He moe se sumnjati u
to da bi bez Hazara severno od Kavkaza Vizantiju, bedem
evropske civilizacije na istoku, Arapi nadmudrili i da
bi istorija Hrianstva i Islama bila sasvim drukija
od one koja nam je poznata."3
I ni najmanje ne udi, ako i imaju na umu ove okolnosti, to
to se 732. godine, posle slavne hazarske pobede nad Arapima,
budui car Konstantin V oenio hazarskom princezom. Njihov
je sin, potom, postao car Lav IV, poznat kao Lav Hazar.
Ironijom sudbine, poslednja bitka u ovom ratu, 737.
n.e., okonana je porazom Hazara. Ali, do tada je ve
splasnuo zamah muslimanskog svetog rata, unutranja
gloenja uzdrmala su Kalifat, i arapski su se osvajai, ne
stekavi stabilno uporite na Severu, istim putem, preko
Kavkaza, vratili odakle su i doli, dok su Hazari postali jo
moniji nego to su bili.
Nekoliko godina kasnije, verovatno 740. n.e., car, njegov dvor i vojna vladajua klasa, prihvatili su jevrejsku veru, i
judaizam je postao dravna religija Hazara. Bez sumnje,
njihovi su savremenici tom odlukom bili zapre12

paeni, ba koliko i dananji naunici kada su na

taj podatak naili u arapskim, vizantijskim, ruskim i
hebrejskim izvorima Jedan od komentara najskorijeg datuma nalazi se u delu maarskog istoriara i marksiste,
dr Antala Barta u njegovoj knjizi Maarsko drutvo u
osmom i devetom veku4 nekoliko je poglavlja o Hazarima,
s obzirom na to da su veim delom tog perioda Maari
bili pod njihovom upravom. Pa ipak, njihovom preobraenju u judaizam posveen je svega jedan pasus i to sa
prilino nedoumice:
Naa istraivanja ne mogu zadirati u probleme koji
se tiu istorije ideja, ali itaoevu panju moramo
skrenuti na pitanje dravne religije u Hazarskom carstvu. Jevrejska vera postala je zvanina religija vladajueg sloja drutva. Izlino je rei, ali to to je etniki nejevrejski narod prihvatio jevrejsku veru kao
dravnu religiju, moe biti predmet zanimljivih nagaanja. Mi emo se, meutim, ograniiti na primedbu da
je - uprkos vizantijskom propagiranju hrianstva, uticaju muslimana sa istoka i protivno politikom pritisku ovih dveju sila - ovo, zvanino preobraenje u religiju koju nijedna politika sila nije podravala, a rotovo sve su je proganjale, iznenadilo sve istoriare koji
se bave Hazarima i ne moe se smatrati sluajnim, ve
mora biti shvaeno kao znak nezavisne politike tog carstva."
To nas jo vie zbunjuje. Pa ipak, dok se izvori razlikuju u
manjim detaljima, ne razilaze se u znaajnim injenicama.
Ono o emu moe da se raspravlja, jeste sudbina jevrejskih Hazara posle propasti njihove imperije u dvanaestom ili trinaestom veku. Izvori na ovu temu su oskudni,
mada se krajem srednjeg veka pominju razliita hazarska naselja
na
Krimu,
u
Ukrajini,
Maarskoj,
Poljskoj i Litvaniji. Opta slika koja se pomalja iz fragmentarnih podataka otkriva nam da su se hazarska plemena i zajednice selili u one oblasti Istone Evrope uglavnom u Rusiju i Poljsku - u kojima je y predveerje
savremenog doba bila najvea koncentracija Jevreja. To je neke
istoriare navelo na pretpostavku da bi znatan
13

deo, moda i veina istonih Jevreja, mogao da bude hazarskog,

a ne semitskog porekla.
Dalekosenim posledicama ove hipoteze moe se objasniti velika predostronost sa kojom istoriari pristupaju ovom predmetu, ukoliko ve nisu mogli da ga izbegnu. Zato se u Encyclopaedia Judaica, izdatoj 1973, osim
Danlopovog lanka Hazari" nalazi i poseban odeljak na temu
Hazarski Jevreji posle pada carstva" koji su potpisali izdavai, a pisan je sa oiglednom namerom da umiri
one koji veruju u dogmu o izabranoj rasi":
Karaiti (fundamentalistika jevrejska oekta) sa Krima, iz Poljske i iz drugih krajeva, koji govore turskim jezikom,
svedoe o vezi sa Hazarima, to dokazi iz folklora i antropologije potvruju koliko i jezik. ini se da je
prilian broj dokaza koji govore u prilog neprekidnog prisustva
potomaka Hazara u Evropi."
Koliko je, y kvantitativnom smislu, znaajno to
prisustvo" kavkaskih Jafetovih sinova u Semovim
atorima? Jedan od najradikalnijih zagovornika hipoteze o hazarskom poreklu Jevreja jeste A. H. Poliak, profesor srednjovekovne jevrejske istorije na Univerzitetu u Tel
Avivu. Njegova knjiga Hazaria (na hebrejskom) objavljena je 1944. u Tel Avivu, a drugo izdanje pojavilo se 1951.5
U uvodu pie o tome kako injenice zahtevaju nov pristup
problemu odnosa izmeu hazarskih Jevreja i drugih
jevrejskih zajednica kao i pitanju koliko daleko moemo ii
pretpostavljajui
da
je
to
(hazarsko)
jevrejstvo jezgro velike jevrejske zajednice u Istonoj Evropi.. . Potomci ove zajednice - oni koji su ostali gde su i bili, oni
koji su se iselili u Sjedinjene Drave i u druge zemlje i oni koji
su
otili
u
Izrael
predstavljaju danas najvei deo jevrejske populacije u svetu."
Ovo je napisano pre no to su bile poznate prave razmere
holokausta, ali ne utie na injenicu da su preiveli Jevreji u
svetu, preteno istonoevropskog, a time, verovatno,
uglavnom hazarskog porekla. To bi znailo da njihovi preci
nisu doli iz Jordana nego sa Volge, ne sa Hanana nego sa
Kavkaza (koji je nekada smatran kolekvom arijevske pace) i
da su hunskim, un14

gurskim i maarskim plemenima genetski blii nego

semenu Avramovom, Isakovom i Jakovljevom. Ukoliko bi
se to pokazalo tanim, pojam antisemitizam" postao bi
besmislen jer je zasnovan na zabludi u kojoj su podjednako bile i ubice i njihove rtve. Povest o hazarskoj imperiji, dok polako izranja iz prolosti, postaje nalik
najsvirepijoj obmani za koju je istorija ikada bila odgovorna.

Atila je, ipak, bio kralj samo u kraljevini atora. Njegova je

drava iezla a prezreni Carigrad jo uvek je moan. atori su
nestali, gradovi su opstali. Huni bejahu kao vihor..."
Tako kae Kasel,6 orijentalista iz devetnaestog veka,
nagovetavajui da je Hazare, iz slinih razloga zadesila slina sudbina. Ipak, Huni su na evropskoj sceni
bili prisutni tek osamdeset godina' a Hazarsko se carstvo na njoj odralo gotovo etiri veka. I oni su iveli najvie u atorima, ali su imali i velika gradska
naselja i plemena nomadskih ratnika postepeno su ve
prerastala u narod zemljoradnika, stoara, ribara, vinogradara, trgovaca i vetih zanatlija. Iskopine sovjetskih arheologa svedoe o relativno naprednoj civilizaciji, sasvim drukijoj od hunskog vihora". Pronali
su tragove i po nekoliko milja dugih sela,7 u kojima su
kue pokrivenim prolazima bile povezane sa ogromnim
stajama, torovima i talama (dimenzije su im bile 3 - 3
1/2 h 10 - 14 metara, i imale su potporne stubove)8. Neki
od volovskih plugova kao i drugi sauvani predmeti spone, kope, ukrasi za sedla i dr. - izuzetne su zanatske
izrade.
Naroita je panja posveena u tle ukopanim temeljima kua krunog oblika.9 Prema sovjetskim arheolozima, bilo ih
je svuda du teritorija koje su nastanjivali Ha* Otprilike od 372, kada su iz stepa severno od Kaspnjskog mora, Huni
poeli da se kreu ka zapadu, pa sve do smrti Atiline 453.

15

zari i bile su ranijeg datuma od njihovih uobiajenih, etvrtastih

zgrada. Oigledno, okrugle kue simbolizuju prelaz sa lako
prenosivih atora u obliku kupole na stalna prebivalita, sa
nomadskog na sedelaki, bolje reeno, polusedelaki nain
ivota
Prema
arapskim izvorima, Hazari su u svojim
gradovima, ak i u glavnom gradu Itilu, ostajali samo preko
zime. S dolaskom prolea, pakovali su atore, naputali kue i
sa ovcama i stokom kretali u stepe ili razapinjali atore u
itnim poljima ili vinogradima.
Iskopavanja su, takoe, pokazala da je njihova carevina,
u potonjem periodu, osmom i devetom veku, bila opasana
sloenim lancem utvrenja koja su, okrenuta ka otvorenoj stepi, titila njene severne granice. Ove tvrave
inile su grub polukruni luk od Krima (kojim su Hazari upravljali izvesno vreme) du donjih tokova reke
Donjeca i Dona do Volge, dok ih je na jugu titio Kavkaz, na zapadu Crno more a na istoku Hazarsko more" Kaspijsko.'
Meutim, severni lanac utvrenja bio je samo unutranji prsten koji je titio stabilno jezgro hazarske
zemlje a stvarne granice njihove vladavine severnim
plemenima menjale su se u zavisnosti od ratne sree. Na
vrhuncu svoje moi kontrolisali su ili ubirali porez
od otprilike tridesetak razliitih naroda i plemena
koja su nastanjivala prostrane teritorije izmeu Kavkaza, Aralskog mora, Urala, grada Kijeva i ukrajinskih
stepa. U narode pod vrhovnom vlau Hazara spadali su
Bugari, Burti, Oguzi, Maari, gotske i grke kolonije
na Krimu, kao i slovenska plemena u severozapadnim
umskim prostranstvima. Van ovih prostranih oblasti,
hazarska je vojska napala Gruziju i Jermeniju, u Arapski
Kalifat zala ak do Mosula. Reima sovjetskog arheologa M. I. Artamonova:10
* Do dana dananjeg, muslimani, seajui se arapskog straha od napada
Hazara, Kaspijsko more, koje je nemirno poput samih nomada i koje zapljuskuje
njihovu stepsku zemlju, nazivaju Bahr-ul-Khazar Hazarsko more". (W. E. O.
Allen Istorija Gruzijskog naroda, London 1952.)

16

Do devetog veka nijs bilo premca hazarskoj prevlasti severno

od Crnog mora i u susednim stepskim i umskim oblastima
Dnjepra. Hazari su stolee i po bili vrhovni
gospodari june polovine Istone Evrope i predstavljali su moan bedem koji je blokirao uralsko-kaspijski prolaz iz
Azije u Evropu. Tokom celog ovog perioda, oni
su zadravali nalete nomadskih plemena sa istoka." '
Ako na istoriju velikih nomadskih imperija bacimo pogled iz
ptije
perspektive,
Hazarsko
je
carstvo,
vremenski, po veliini i stepenu civilizacijskog razvoja, negde
izmeu Hunske i Avarske imperije koje su mu prethodile, i Mongolske imperije, koja je za njim usledila.

Ali ko su bili ti ljudi - znameniti podjednako po svojoj moi i

dostignuima kao i po svom preobraanju u religiju
prognanih? Opisi koji su do nas doprli potiu iz njima
neprijateljskih izvora, pa se ne mogu uzeti zdravo za gotovo.
to se Hazara tie", pie jedan arapski hroniar,11 oni su na
severu naseljene zemlje, ka sedmom predelu, a iznad njihovih
glava je sazvee Velikog medveda Njihova zemlja je hladna i
vlana, pa je njihov ten beo, oi plave, kosa bujna i
uglavnom crvenkasta, tela krupna a narav hladna. Njihov opti
izgled je divljaan."
Posle stolea u kom su ratovali, arapski pisac,
oigledno, nije bio veoma naklonjen Hazarima, ba kao ni
gruzijski ili jermenski pisci, ije su zemlje, znatno starije kulture , hazarski konjanici esto pustoili. U gruzijskom letopisu, u duhu vekovnog predanja, izjednaeni su sa domainima Goga i Magoga, divljim ljudima".12 Jedan jermenski pisac govori o
stranom mnotvu Hazara drskih, irokih lica, bez trepavica i
duge, kao kod ena, rasputene kose". Na kraju, arapski
geograf
Istahri,m
jedan
od
glavnih
arapskih izvora, kae: Hazari ne lie na Turke. Crnokosi su i dve
ih je vrste: takozvani Kara-Hazari (crnn Haza17

ri) crnomanjasti su kao Indijci, a drugi su, Ak-Hazari, beloputi i

izrazito lepi."
Ovo je laskavije, ali samo poveava pometnju. Jer, Turci su imali obiaj da o vladajuim klasama ili klanovima govore kao o belima", a o niim slojevima kao o
crnima". Zbog toga nema razloga za verovanje da su beli
Bugari" bili belji od crnih Bugara" ili da su beli
Huni" (Eftaliti), koji su u petom i estom veku napadali Indiju i Persiju, bili svetlije puti nego druga
hunska plemena koja su napadala Evropu. Istahrijevi napisi o tamnoputim Hazarima, kao i dela njegovih kolega,
nastala su na osnovu uvenja i legendi, a mi ni danas ne
znamo ita vie o fizikom izgledu Hazara ili o njihovom etnikom poreklu.
Na poslednje pitanje moe se odgovoriti jedino maglovito i uopteno. Ali podjednako je frustrirajua i potraga za
poreklom Huna, Alana, Avara, Bugara, Maara, Bakira, Burta,
Sabira,
Uigura,
Saragura,
Onogura,
Utigura, Kutrigura, Tarniaka, Kotragara, Habara, zabendera,
Peenjega, Oguza, Kumana, Kipaka i desetine drugih
plemena ili naroda koji su na tom popritu migracija u vreme
Hazarske carevine bili na istoj vrteci. ak ni poreklo Huna, o
kojima
znamo
znatno
vie,
nije
izvesno. Njihovo je ime oito izvedeno iz kineske rei Hiungnu koja oznaava ratnike nomade uopte, dok su drugi narodi
Humina
nazivali,
ne
pravei
ikakvu
razliku meu njima, svakovrsne putujue horde, ukljuujui i ve
pomenute bele Hune", Sabire, Maare i Hazare.'
U prvom veku n. e. Kinezi su svoje neprijatne hunske
susede proterali ka zapadu, pokrenuvi tako jednu od onih
lavina koje su vekovima povremeno tutnjale od Azije ka zapadu. Od petog veka naovamo, mnoga od plemena koja su se kretala ka zapadu, nazivana su uopteno Turci". Ime koje je, kako se pretpostavlja, takoe kineskog
porekla (i po svemu sudei izvedeno iz naziva nekog
' Znimljivo je zapaziti da su izraz Hun" Britanci u Prvom ovetskom ratu koristili u istom peorativnom smislu, dok su u mojoj rodnoj
Maarskoj, ake uili da se s patriotskim ponosom dive slavnim hunskim praocima". Jedan ekskluzivni veslaki klub u Budimpeti zvao se Hunia", a Atila je jo uvek veoma popularno ime.

18

brda ) kasnije se odnosilo na sva plemena iji jezici

imaju izvesne zajednike karakteristike i pripadaju
turskoj" jezikoj grupi. Otud se izraz turski", u smislu u kojem su ga koristili srednjovekovni pisci, a
esto i moderni etnolozi, odnosi pre svega na jezik, a
ne na rasu. U tom smislu Huni i Hazari bili su turski" narod.' Pretpostavlja se da je jezik Hazara bio uvaski, dijalekat turskog jezika jo uvek iv u Autonomnoj
uvakoj Sovjetskoj Republici, izmeu Volge i Sure. Za
uvaski narod veruje se, zapravo, da potie od Bugara koji su govorili dijalektom slinim hazarskom. Ali sve
su ove veze prilino blede i zasnivaju se na manje ili
vie proizvoljnim zakljucima orijentalnih filologa.
Sve to sa sigurnou moemo rei bilo bi da su Hazari tursko" pleme koje se pojavilo iz azijskih stepa,
verovatno u petom veku nae ere. Poreklo naziva Hazar
i savremenih izvedenica iz njega poteklih, takoe je
predmet veoma umnih spekulacija. Najverovatnije je ta
re izvedena iz turskog korena gaz (lutati) i znai jednostavno nomad". Od veeg su znaaja za nestrunjaka neke njene, navodne, savremene izvedenice, meu njima ruski Kozak i maarski Husar - obe u znaenju ratobornog
konjanika," kao i nemaki Kecer - jeretik, tj. Jevrejin.
Ako su ove izvedenice tane, ukazuju na to da su Hazari
znatno uticali na matu raznolikog puka u srednjem veku.

Neki persijski i arapski letopisi privlana su kombinacija legende i tra-rubrike. Mogu poeti priom o nastanku
kosmosa,
a
zavriti
najgorim
ogovaranjima.
Tako Jakubi, arapski istoriar iz devetog veka, poreklo Hazara
prati ak do Jafeta, treeg Nojinog sina. U knjievnosti se
ova veza sa Jafetom esto pominje, dok
' Ali ne i Maari iji jezik pripada ugro-finskoj jezikoj grupi. "
Husar je verovatno preko srpskohrvatskog izveden iz grkih na-ziva za Hazare.

19

ih druge legende povezuju sa Avramom ili Aleksandrom

Velikom.
Jedno od najranijih verodostojnih pominjanja Hazara
javlja se u sirijskom letopisu Zaharija Retora' iz sredine estog veka. Hazari se pominju u spisku naroda koji
su naseljavali oblast Kavkaza. Drugi izvori ukazuju na
to da se o njima znalo jo ceo vek ranije i da su bili
blisko povezani sa Hunima. 448. godine vizantijski car
Teodosije II poslao je Atili svoje izaslanike meu kojima je bio i uveni govornik po imenu Priskus. On je
podrobno beleio ne samo tok diplomatskih pregovora,
ve i mnogo o dvorskim spletkama i zbivanjima u Atilinoj raskonoj dvorani za goste. Bio je, u stvari, izvanredan pisac tra -rubrika , ali su njegovi zapisi jo
uvek jedan od osnovnih izvora saznanja o obiajima i navikama Huna. Ali Priskus pominje i Hunima podreen
narod koji naziva Akazirima - verovatno su to Ak-Hazari ili beli" Hazari (za razliku od crnih" Kara-Hazara)". Vizantijski je car, kae Priskus, pokuao da ovaj
ratniki narod pridobije na svoju stranu, ali ponueno
mito gramzivi hazarski poglavar po imenu Karidah nije
smatrao dovoljnim, pa je ostao veran Hunima. Atila je
porazio poglavare koji su bili Karidahovi suparnici,
postavio ga je za jedinog vladara Akazira i pozvao da poseti njegov dvor. Karidah mu se beskrajno zahvaljivao na
pozivu ali je na kraju rekao da bi smrtniku bilo suvie teko da pogleda boga u lice. Jer kao to ne moe
gledati u sunce bez posledica, oveku je jo tee da u
lice gleda najveeg boga." Atila je sigurno bio zadovoljan ovakvim odgovorim, jer je Karidaha zadrao na vlasti.
To je zapravo delo anonimnog kompilatora nazvano po rannjem grkom
istoriaru iji rad kompilacija ukratko prikazuje.
** Vek kasnije, Akazire" kao ratniki narod pominje i Jordanes. veliki gotoki istoriar, a takozvani Geograf iz Ravene" izjednaava ih sa Hazarima.
S tim se slae veina savremenih strunjaka (uzev Makarta, mada treba videti
kako Danlop pobija njegove stavovs). Kassl. na primer, ukazuje na to da
Priskusov izgovor i nain pisanja odgovaraju jermenskom i gruzijskom: Hazir.

20

Priskusovi zapisi potvruju da su sredinom petog veka na

evropskoj sceni Hazari bili narod pod vrhovnom vlau Huna,
i da se, zajedno sa Maarima i drugim plemenima, mogu
smatrati jednim od kasnijih izdanaka Atiline horde.

Slom Hunske carevine posle Atiline smrti, u Istonoj

je Evropi ostavio za sobom prazninu kojom su ponovo, od
istoka ka zapadu, u talasima nadirale nomadske horde,
meu kojima su se isticali Uiguri i Avari. ini se da
su tokom najveeg dela ovog perioda Hazari bili sreno
zabavljeni
pljakanjem bogatih trans-kavkaskih oblasti
Gruzije i Jermenije i prikupljanjem dragocenog plena.
U drugoj polovini estog veka, postali su dominantna
sila meu plemenima severno od Kavkaza. Neka od tih
plemena - Sabiri, Saraguri, Samandari, Balancari i
dr. - od tada se vie ne pominju poimenino u izvorima : Hazari su ih potinili ili asimilovali .
Najei su otpor, oigledno, pruili moni Bugari.
Ali i oni su slomljeni i potueni (oko 641), to je
uslovilo cepanje ovog naroda na dva dela: neki su krenuli na zapad, prema Dunavu, u oblast sadanje Bugarske, a
drugi na severoistok, prema srednjoj Volgi, ostavi tako i dalje pod vrhovnom vlau Hazara. Tokom ove pripovesti esto emo pominjati i Bugare sa Dunava, a tako
i one sa Volge.
Ali pre nego to e osnovati suverenu dravu, Hazari su pripravniki sta morali da odslue pod drugom
kratkovenom silom, tzv. Zapadno-turskim carstvom ili
Turkutskom kraljevinom. Bio je to savez plemena, pod vlau
Kagana ili Hagana/ iju e titulu kasnije usvojiti i hazarski vladari. Prva turska drava, ako je tako uopte
moemo nazvati, trajala je jedno stolee (oko
* Ili Kakana ili Hakana ili akana i tsl. Orijentalisti su veoma osetljivi u
pogledu pravilnog pisanja (videti Prilog 1). Ja u se drati Kagana. S
obzirom na to da najmanje smeta zapadnjakom uhu. Meutim, h" u Hazar, u
optoj je upotrebi.

21

550-650), a potom se raspala gotovo bez traga. Meutim, tek

po osnivanju ove kraljevine , naziv Turci" ko rien je da
oznai poseban narod, za razliku od drugih naroda koji su
govorili turskim jezikom, kao to su bili Hazari i Bugari."
Hazari su najpre bili pod hunskim, a potom pod turskim starateljstvom. Kada je, sredinom sedmog veka, pomraena turska mo, na njih je doao red da upravljaju
Kraljevinom Severa", kako su je zvali Persijanci i Vizantinci. Prema jednom predanju,15 u palati velikog
persijskog cara Husrava (Chosroes) Anusirvana (Blagoslovenog) tri su zlatna gostinska prestola bila predviena za vizantijskog, kineskog i hazarskog vladara.
Ovi mu vlastodrci nisu doli u dravnu posetu, a
zlatni prestoli, ako su i postojali, bili su iskljuivo
simbolini . Ali , istinita ili izmiljena , ova se
pria dobro uklapa u zvanini izvetaj cara Konstantina o trostrukom zlatnom peatu koji je carska kancelarija namenila hazarskom vladaru.

Tako su tokom prvih nekoliko decenija sedmog veka, neposredno pre muslimanskog uragana koji se podigao iz
Arabije, Srednjim Istokom vladale tri sile: Vizantija, Persija i
Zapadno tursko carstvo. Prve dve meusobno su ratovale, s
povremenim prekidima, gotovo ceo vek i inilo se da su obe
pred
slomom.
Kako
se
kasnije
pokazalo, Vizantija se oporavila, pred Persijskim carstvom bila je
brza propast, a vreme Hazara tek je nastupalo.
Nominalno, jo uvek pod vrhovnom vlau Zapadnog
turskog carstva, bili su unutar njega delotvorno najjaa sila, i
ubrzo e ga i naslediti. Zato je 627. godine, pripremajui se za odluujuu bitku protiv Persije, rimski car Iraklije sklopio prvi u nizu vojnih saveza sa
' Meutim, Turci" se i dalje, bez razlike odnosilo na sva stenska nomadska
plemena, a naziv je korien kao eufemmzam za Varvarin" ili kao sinonim za
Hun" to je izazpalo mnoge zabune u tumaei.)' drevnih izvora.

22

Hazarima. Vie je razliitih gledita kada je re o

ulozi koju su Hazari imali u ovom, ini se neslavnom,
vojnom pohodu, ali su osnovni podaci nesporni. Hazari
su irakliju uputili 40.000 konjanika koji su pod
vostvom poglavara po imenu Zibe uestvovali u napadu
na Persiju, a onda se - verovatno siti oprezne strategije Grka - vratili da opsednu Tiflis. Opsada je bila
neuspena, ali su se ve sledee godine ponovo pridruili Iraklijevim snagama, zauzeli gruzijsku prestonicu i vratili se sa bogatim plenom. Gibon je (na
osnovu Teofana) slikovito opisao prvi susret rimskog
cara i hazarskog poglavara.16
... Korisnim i asnim saveznitvom sa Turcima,' rimski se car suprotstavio neprijateljskom savezu Husrava i
Avara. Na njegov je poziv horda Hazara svoje atore sa
ravnica oko Volge preselila u gruzijske planine. Iraklije ih je primio u blizini Tiflisa, a Kan i njegovi
dostojanstvenici, ako je verovati Grcima, sjahali su s konja i pali niice na tlo u znak oboavanja Cezarovog
purpura. Ovakvom dobrovoljnom vazalskom pokornou i
pruanjem dragocene potpore, zasluena su najtoja
priznanja i car je svoju dijademu poloio na glavu turskog princa pozdravljajui ga nenim zagrljajem i nazivajui ga sinom. Posle raokone gozbe, darovao je Zibela
srebrom i ukraoima, zlatom, draguljima i svilom, koji su
se koristili za carskom trpezom, a onda je vlastitom rukom podelio dragulje i nakit svojim novim saveznicima.
U tajnom je razgovoru pokazao portret svoje keri Jevdokije i, ponizivi se toliko da varvarinu laska
obeavi mu je za vernu i potovanja dostojnu mladu, dobio je pojaanje od etrdeset hiljada konja..."
Jevdokija (ili Epifanija) bila je jedina ki Iraklijeva iz prvog braka. Obeanje da e je dati za Turina" jo
jednom svedoi o tome koliki je znaaj vizantijski dvor
pridavao savezu sa Hazarima. Meutim, do tog braka nije dolo,
jer je Zibel umro dok je Jevdokija sa svojom svitom bila na
putu k njemu. Teofan dvosmisleno aludi' Pod Turcima, kako se kasnije pokazalo, on podrazumeva Hazars.

23

pa na to da je Zibel svog sina, golobradog deka", predstavio

caru kao quid pro quo (zamenu).
U drugom slikovitom odlomku iz jermenskog letopisa
citirano je neto to bi se moglo nazvati nareenjem
o mobilizaciji, koje je hazarski vladar izdao prilikom
drugog vojnog pohoda na Persiju: upueno je svim plemenima i narodima (pod vlau Hazara), stanovnicima
ravnica i planina, bilo da ive pod krovovima ili pod
vedrim nebom, bilo da su im glave obrijane ili kosa dugaka".17
Ovo je prvi nagovetaj heterogenog etnikog mozaika od
kojeg je nastalo Hazarsko carstvo. Pravi Hazari" koji su njime
upravljali, verovatno su uvek bili u manjini, kao i Austrijanci u
Austro-Ugarskoj monarhiji.

Persijska drava nikada se nije oporavila od razornog

poraza koji joj je 627. naneo car Iraklije. Dolo je do
pobune: cara je pogubio njegov vlastiti sin koji je i sam
umro posle nekoliko meseci. Na presto je dovedeno nejako dete i posle deset godina anarhije i haosa, arapska
vojska koja se prva pojavila na pozornici dogaaja, sasanidskoj je imperiji zadala konani udarac. Otprilike u
isto vreme, Zapadno turski savez raspao se na plemena
koja su ga sainjavala. Jedan novi trougao sila zamenio
je prethodni: islamski Kalifat, hrianska Vizantija
i novonastalo Severno Hazarsko carstvo. Sudbina je htela da ovo poslednje bude izloeno naletima arapskih
napada u njihovim prvim fazama i da ravnice Istone
Evrope zatiti od osvajaa.
U prvih dvadeset godina Hedire (Muhamedovog bega u
Medinu 622. godine, otkad poinje arapski kalendar),
muslimani su osvojili Persiju, Siriju, Mesopotamiju i Egipat a
samo
srce
Vizantije
(dananju
Tursku)
opkolili su ubojitim polukrugom koji se protezao od Mediterana do Kavkaza i junih obala Kaspijskog mora. Kavkaz je bio golema prirodna prepreka , ali ne manja od
24

Pirineja, i mogla se savladati Darielovim prolazom*

ili zaobii Darbandskim tesnacem, du kaspijske obale.
Ovaj utvreni tesnac, koji su Arapi nazivali Bab al
Abvab, Kapija nad kapijama", bio je neka vrsta istorijske obrtnice preko koje su Hazari i druga pljakaka
plemena od pamtiveka napadali zemlje na jugu i opet se
povlaili. Sada je doao red na Arape. Izmeu 642. i
652. neprestano su upadali kroz Darbandsku kapiju i
prodirali duboko u Hazariju pokuavajui da zauzmu Balandar, najblii grad, i tako obezbede uporite na
evropskoj strani Kavkaza. U ovoj, prvoj fazi arapsko-hazarskog ratovanja, Arapi su uvek bivali potueni, a poslednji put 652. godine u velikoj bici u kojoj su obe
strane koristile artiljeriju (katapulte i baliste). Poginule su etiri hiljade Arapa, ukljuujui i njihovog
zapovednika Abd-al Rahmana ibn-Rabida. Ostali su se
razbeali preko planina.
Sledeih trideset ili etrdeset godina, Arapi nisu
pokuavali da dalje prodru u ovo hazarsko uporite.
Njihovi glavni napadi sada su bili usmereni na Vizantiju. Nekoliko su puta" opsedali Carigrad opkoljavajui ga sa zemlje kao i sa mora Da je obru oko prestonice mogao obuhvatiti Kavkaz i Crno more, sudbina
Rimske imperije verovatno bi bila zapeaena U
meuvremenu su Hazari, potinivi Bugare i Maare,
svoj pohod na zapad okonali u Ukrajini i na Krimu.
Ali to vie nisu bili nasumini pljakaki upadi
radi gomilanja ratnog plena i zarobljenika. To cy bili
osvajaki ratovi, a pokoreni narodi prisajedinjavani su
carevini pod vrstom vlau monog kagana koji je postavljao guvernere provincija da osvojenim teritorijama upravljaju i ubiru porez. Poetkom osmog veka, hazarska drava bila je dovoljno vrsta, pa je mogla da preduzme ofanzivu na Arape.
Sa distance vee od hiljadu godina, period povremenih ratovanja koji je usledio (takozvani Drugi arapski
' Sada nosi naziv Kazbeki prolaz. "
669, 673-678, 717-718

25

rat", 722-737), lii na niz dosadnih epizoda lokalnog

znaaja koje su se odvijale po istom, ustaljenom obrascu:
hazarska teko oklopljena konjica probija se kroz Darielski prolaz ili Darbandsku kapiju do kalifovih poseda na jugu, a zatim sledi arapski protivnapad kroz
isti prolaz ili kapiju, ka Volgi i nazad. U stvari,
arapski izvori (mada esto preteruju) govore da je sa obe
strane bilo po sto hiljada, pa ak i trista hiljada ljudi
to je, verovatno, vojska brojnija od onih koje su otprilike u isto vreme u bici kod Tura odredile sudbinu zapadnog sveta. Ti su se ratovi odlikovali fanatizmom
koji prkosi smrti, a o tome dovoljno slikovito govore
epizode poput one o hazarskom gradu koji se radije samoubilaki predao vatri, nego neprijatelju, arapskom
generalu koji je zatrovao zalihe vode Bab al Abvaba ili
ona o tradicionalnom zavetu koji je arapsku vojsku, makar i poraenu, spreavao da se da u beg negonei je da
se bori do poslednjeg oveka: U rajske vrtove, muslimani, ne u oganj" - jer radosti raja bile su osigurane svakom muslimanskom vojniku koji pogine u svetom ratu".
U jednom su periodu tokom tih petnaest godina vojevanja Hazari pregazili Gruziju i Jermeniju, potpuno porazili arapsku vojsku u bici kod Ardabila (730) i stigli ak do Mosula i Diarbakira, preavi vie od pola puta do Damaska, prestonice Kalifata. Ali novooivljena muslimanska vojska suprotstavila se
tom
naletu, pa su se Hazari preko planina, povukli odakle
su i doli. Sledee je godine Maslamah ibn-Abd-al-Malik, najslavniji arapski general toga vremena koji je
nekada zapovedao opsadom Carigrada, zauzeo Balancar i
dopro ak do Samandara, drugog velikog hazarskog grada
dalje na severu. Ali napadai opet nisu bili dovoljno
jaki da podignu stalno uporite, pa su jo jednom morali da se povuku preko Kavkaza. Rimska imperija je
odahnula, s olakanjem koje je propraeno jo jednim
dinastikim savezom, brakom naslednika prestola i hazarske princeze. Njihov sin, Lav Hazar vladae Vnzantijom.
Poslednji arapski vojni pohod koji je predvodio kalif Marvan II, okonan je Pirovom pobedom. Marvan je
26

hazarskom kaganu ponudio saveznitvo, a potom ga iznenada napao kroz oba prolaza. Hazarska vojska, koja nije
mogla da se oporavi od poetnog oka, povukla se ak do
Volge. Kagan je bio primoran da moli za sporazum, a
Marvan je, kao to je uobiavao i u drugim osvojenim
zemljama, od kagana zahtevao da se preobrati u pravu veru". Kagan se povinovao, ali je njegovo obraenje u islam
bilo puko pretvaranje, jer ova epizoda nikada vie nije
pomenuta ni u arapskim, ni u vizantijskim izvorima za razliku od trajnih posledica koje je imalo utvrivanje judaizma kao dravne religije, nekoliko godina kasnije.'
Zadovoljan postignutim rezultatima, Marvan se
oprostio od Hazarije i vratio svoju vojsku u Transkavkaziju, ne ostavivi za sobom kakvo vojno utvrenje, guvernera ili upravni aparat. tavie, ubrzo potom eleo
je da sa Hazarima sklopi drugi savez protiv pobunjenih
plemena na jugu.
Hazari su se izvukli za dlaku. Razlozi koji su Marvana nagnali na tu tobonju velikodunost mogu se samo
nagaati - kao i tota drugo u vezi sa ovim udnovatim poglavljem istorije. Moda su Arapi shvatili da za
razliku od relativno civilizovanih Persijanaca, Jermena ili Gruzijaca, ovim divljim varvarima sa severa
ne moe upravljati muslimanski marionetski princ sa
jednim malim vojnim garnizonom. Jer, Marvanu je bio
potreban svaki ovek njegove vojske kako bi savladao pobunjenike u Siriji i drugim delovima Omajadskog kalifata koji se raspadao. Sam Marvan bio je vrhovni zapovednik u graanskim ratovima koji su usledili i 744.
postao poslednji omajadski kalif (ubijen je samo est
godina kasnije a Kalifat je preuzela dinastija Abasida). Imajui sve to u vidu, Marvan jednostavno nije bio
u situaciji da svoje snage iscrpljuje daljim ratovanjem
protiv Hazara Morao se zadovoljiti lekcijom koju im je
dao i time to ih je odvratio od daljih upada preko
Kavkaza
Tako je obuhvatni manevar gigantskih razmera, koji su Arapi
preduzeli preko Pirineja na zapadu i preko Kav* Preobraenje se verovatno odigralo oko 740. - videti dalji tekst.

27

kaza u Istonoj Evropi, otprilike istovremeno osujeen

na oba kraja. Kao to su Franci Karla Martela spasli
Galiju, Hazari su spasli istone prilaze Volgi, Dunavu
i samom Istonom Rimskom Carstvu. Napokon, bar se u
ovome potpuno slau sovjetski arheolog i istoriar
Artamonov i ameriki istoriar Danlop kog sam ve
citirao kad je bilo rei o tome da bi bez Hazara Vizantiju, uporite evropske civilizacije na Istoku, nadmudrili Arapi", a istorija mogla krenuti i drukijim
tokom.
Artamonov je istog miljenja:18
Hazarija je u Istonoj Evropi bila prva feudalna drava
koja se mogla meriti sa Vizantijskim carstvom i Arapskim
kalifatom... Jedino zahvaljujui snanim napadima Hazara koji su nalete arapske vojske skretali na Kavkaz,
Vizantija je uspela da joj se odupre..."
Najzad, profesor ruske istorije na Oksfordskom univerzitetu, Dimitri Obolenski,19 kae: Glavni je doprinos Hazara svetskoj istoriji , bio u tome to su
uspeno odbranili od arapskog pohoda na sever liniju
Kavkaza."
Marvan je bio ne samo poslednji arapski general koji je
napadao Hazare ve i poslednji kalif koji je sledio
ekspanzionistiku politiku koja, bar u teoriji, tei idealu da
islam zavlada celim svetom. Dolaskom abasidskih kalifa,
osvajaki ratovi prestaju, oivljeni uticaj stare persijske kulture
stvorio je blau klimu i u vreme Haruna al Raida rasplamsao
sjaj Bagdada
8
Posle dugotrajnog zatija izmeu prvog i drugog arapskog rata, Hazari su bili umeani u jednu od najmranijih epizoda u istoriji Vizantije, karakte-ristinu
i za vreme u kom se odigrala po ulozi koju su Hazari u
njoj imali.
685. godine Justinijan P, Rinotmet, u svojoj esnasstoj godini, seda na presto Istonog Rimskog Carstva.
28

Gibon je, na sebi svojstven nain, ivo ocrtao mla diev

portret:20
Njegovs su otrasti bile snans a razum slab i bio je
zatrovan besmisleiim ponosom... Njegovi su omiljeni ministri bila dva stvorenja ni najmanje podobna da pobude
ljudske naklonosti - jedan evnuh i jedan svetenik prvi je biem dovodio u red carevu majku, a drugi js neuredne poreske platie veao naglavce, nad tihom vatrom
koja se dimila."
Posle deset godina nepodnoljivog bezakonja, dolo je do
pobune, a novi je car, Leontije, naredio da Justinijan bude
osakaen i prognan.21
Amputacija nosa, a moda i jezika, nestruno je izvedena.
Zgodnom gipkou grkog jezika odmah mu je nadenuto ime
Rinotmet (otseenog nosa) i unakaeni tiranin prognan je u
Herson na tatarskom Krimu, usamljeno mestace gde su se ito,
vino i ulje uvozili kao luksuzna roba iz inostranstva."'
U toku izgnanstva u Hersonu, Justinijan je neprekidno kovao planove o povratku na presto. Tri godine kasnije shvatio je da mu izgledi rastu, jer je i Leontije zbaen sa
vizantijskog prestola a takoe je ostao i bez nosa. Justinijan je
iz Hersona pobegao u Daros, grad na Krimu kojim su
upravljali Hazari, i tamo se susreo sa hazarskim kaganom,
carem Busirom ili Bazirom. ini se da je kagan jedva ekao
priliku
da
zagrize
slasni
kola vizantijske dinastike politike, jer je odmah sklopio savez sa Justinijanom i svoju mu sestru dao za enu. Ta je
njegova sestra - koja se pokrstila, dobila ime Teodora i kasnije po propisu bila krunisana - po svemu sudei bila jedina pristojna osoba u ovom nizu prljavih spletki i
iskreno je volela svog beznosog supruga (koji
* Kazna odmerena Justinijanu smatrana je y stvari milosrdnom: Opta je
tenja tog perioda bio humaniji krivini zakon pa je smrtna kazna
zamenjena sakaenjem - odsecanje ruke (za krau) ili nosa (za preljubu i dr.)
bili su najei oblicn ove kazne. Vizantijski vladari imali su, takoe, obiaj
da osleps opasne suparnike, velikoduno im poklanjajui ivot.

29

je bio tek u ranim tridesetim godinama). Brani par i

njihovi sledbenici premeteni su u Fanagoriju (dananji Taman), grad na istonoj obali Kerkog tesnaia,
iji je guverner bio Hazar. Tu su se pripremali da
upadnu u Vizantiju uz pomo hazarske vojske, kako je, tobo, car Busir obeao. Ali izaslanici novog cara, Tiberija III, ubedili su Busira da promeni miljenje ponudivi mu bogatu nagradu u zlatu ako Justinijana,
ivog ili mrtvog, izrui Vizantincima. Kralj Busir je,
kako je dogovoreno, dvojici svojih slepih pristaa, Papaceusu i Balgitresu, naredio da umore njegovog zeta.
Ali, verna Teodora, nauvi neto o ovoj zaveri, na
vreme je upozorila mua. Justinijan je Papacesa i Balgitresa pozvao ponaosob u svoje odaje i zadavio ih, jednog po jednog. Potom je brodom, preko Crnog mora uplovio u ue Dunava i sklopio savez sa jednim monim
bugarskim plemenom. Njihov kralj, Tarvel, pokazao se
pouzdanijim od hazarskog kagana, jer je 704. snabdeo Justinijana sa 15.000 konjanika za napad na Carigrad. Posle deset godina , Vizantinci su ili zaboravili
mranije strane Justinijanove nekadanje vladavine
ili su tadanjeg vladara smatrali jo gorim, pa su se
brzo digli protiv Tiberija i na presto vratili Justinijana. Bugarski kralj nagraen je gomilom zlatnog
novca koju je merio svojim skitskim biem", pa se vratio kui (da bi svega nekoliko godina docnije opet zaratio sa Vizantijom).
Justinijanova druga vladavina (704-711) pokazala se ak
gorom od prethodne : Sekiru, ue i spravu za muenje
smatrao je jedinim znamenjima kraljevskog dostojanstva."22 Postao je uneravnoteen, opsednut mrnjom prema
stanovnicima Hersona, grada u kojem je proveo najvei deo
gorkih godina svoga izgnanstva, i na kraju je na njega poslao
vojsku.
Neki
od
vodeih
graana
Hersona ivi su spaljeni, drugi su zadavljeni, a mnogi su zarobljeni, ali kao da to nije bilo dovoljno da utai Justinijanovu e za osvetom, jer je poslao i drugu vojsu sa
nareenjem da sravni grad sa zemljom. Meutim, ovoga je puta
njegove trube zaustavila mona hazarska vojska, a Justinijanov
izaslanik na Krimu, izvesni Vardan, pro30

menio je stranu i pridruio se Hazarima. Obeshrabrene

vizantijske trupe, pogazivi zakletvu na vernost datu
Justinijanu, proglasile su Vardana za cara po imenu Filipik.
Ali poto je Filipik bio u rukama Hazara, pobunjenici su
kaganu morali da plate bogat otkup za svog novog cara. Kada
se pobunjena vojska vratila u Carigrad, Justinijan i njegov sin
su smaknuti, a Filipik, slavljen kao oslobodilac, seo je na presto
- sa kog e ga, nekoliko godina kasnije, svrgnuti i oslepeti.
Ova surova pria pokazuje koliko su u to doba Hazari
uticali na sudbinu Istonog Rimskog Carstva, nezavisno od uloge koju su imali branei kavkasko uporite
od muslimana. Vardan-Filipik bio je car kojeg su
proizveli Hazari, a Justinijanovu vladavinu terora
okonao je njegov urak, hazarski kagan. Da citiramo
Danlopa: Nije preterivanje kada se kae da je u to vreme kagan praktino mogao da Grkoj imperiji da novog
vladara."23

Sa hronoloke take gledita, sledei dogaaj trebalo

bi da bude preobraenje Hazara u judaizam, oko 740. godine. Ali da bi ovaj znaajan dogaaj mogao biti sagledan
u pravoj svetlosti, potrebno je imati bar grubu predstavu o navikama, obiajima i svakodnevnom ivotu Hazara
pre preobraenja.
Naalost, o tome nema ivopisnih izvetaja oevidaca, kao to je bio Priskusov opis Atilinog dvora. Raspolaemo samo kazivanjima iz druge ruke i kompilacijama vizantijskih i arapskih hroniara koje su prilino grube i nepotpune - sem u dva izuzetka Prvi je pismo
koje je, tobo, napisao hazarski car o kojem e vie rei biti u
drugom poglavlju. Drugi je putopis Ibn Fadlana, pronicljivog
arapskog
putnika
koji
je,
poput Priskusa, bio lan diplomatske misije koja je sa jednog
civilizovanog dvora upuena varvarima sa severa Taj dvor bio
je dvor kalifa al Muktadira, a diplomatska je misija iz Bagdada,
kroz Persiju i Buharu, putovala u
31

zemlju Bugara sa Volge. Zvanini povod za ovu pompeznu

ekspediciju bio je poziv bugarskog kralja koji je kalifa
molio (a) da mu poalje uitelje vere kako bi svoj narod
obratio u islam i (b) da mu izgradi utvrenje zahvaljujui kojem e moi da se suprotstavi svom vrhovnom gospodaru, caru Hazara. Taj poziv - besumnje dogovoren
prethodnim diplomatskim kontaktima - bio je prilika
i da se, propovedanjem Kurana i velikim bakiima u
zlatu, odobrovolje i pridobiju razna turska plemena koja
su ivela na teritorijama kroz koje je misija trebalo da
proe.
Ovako poinje kazivanje naeg putnika:'
Ovo je knjiga Ahmada ibn-Fadlana ibn-al-Abasa, ibnRaida,' ibn-Hamada, dunosnika u slubi (generala) Muhameda ibn-Sulajmana, ambasadora (kalifovog) al Muktadirovog, upuenog kralju Bugara, u kojoj on pripoveda o
onome to je video u zemlji Turaka, Hazara, Rusa, Bugara,
Bakira i drugih, o njihovim razliitim verama, o istorijama njihovih kraljeva i njihovom ponaanju u mnogim
oblastima ivota.
Pismo kralja Bugara stiglo je do zapovednika pravovernih, al Muktadira. U njemu je kralj molio kalifa da
mu poalje nekoga ko he ga uputiti u veru, upoznati ga
sa zakonima iolama i izgraditi mu camiju i propovedaonicu kako bi mogao da ispuni svoju misiju, preobraenje
naroda irom svoje zemlje. Takoe, preklinjao je kalifa
da mu izgradi tvravu koja e ga braniti od neprijateljskih kraljeva." Sve to je kralj zatraio, kalif je odobrio. Ja sam bio izabran da kralju proitam kalifovu poRUku, da mu predam kalifove poklone i da nadgledam rad
uitelja i tumaa zakona...
(Slede neki detalji o finansiranju misije i imena uesnika.)
I tako smo krenuli, u etvrtak, 11 safara godine 309
(21. jun 921) iz Grada Mira (Bagdad, prestonica Kalifata)."
Sledei citati zasnovani su na tekstu koji je sa arapskog na nemaki preveo Zeki Validi Togan i engleskom prevodu izvoda kojn su
nainili Blejk i Fraj. Oba su prevoda parafrazirana radn bol,eg razumevanja.
" Kako pokazuju kasniji pasusi, od cara Hazara.

32

Datum ove ekspedicije, kako se zapaa, mnogo je docniji nego dogaaji opisani u prethodnom delu. Ali to
se tie obiaja i ustrojstva hazarskih paganskih suseda,
to verovatno ne menja mnogo na stvari. Ma koliko letimian bio uvid u ivot nomadskih plemena, stiemo
bar neku predstavu o tome kakav je mogao biti ivot Hazara tokom tog ranijeg perioda - pre obraenja - dok su
bili poklonici oblika amanizma, slinog onome koji
su njihovi susedi jo uvek sledili u vreme Ibn Fadlana.
Putovanje je teklo sporo i nezanimljivo sve dok misija nije dospela do Hvarizma, granine pokrajine Kalifata, juno od Aralskog mora. Guverner te pokrajine pokuao je da zaustavi dalje kretanje misije, tvrdei da izmeu njegove zemlje i kraljevine Bugara ivi na hiljade
nevernikih plemena koja e ih zasigurno poubijati. U
stvari, njegov pokuaj da zanemari kalifovo uputstvo da
propusti misiju, bio je moda motivisan neim drugim: shvatio je da je misija indirektno uperena protiv
Hazara sa kojima je odravao uspene trgovinske i prijateljske odnose. Na kraju je, meutim, morao da popusti
i dozvoli misiji da produi put Gurganja na uu AmuDarije. Tu su, zbog estoke hladnoe, kojoj mnogi arapski putnici pridaju veliku vanost u svojim pripovedanjima, ostali da prezime tri meseca:
Reka je bila zaleena tri meseca, a mi smo posmatrali
okolinu i pomiljali da se pred nama otvaraju kapije
ledenog pakla. Video sam da su zbog zime pijace i ulice
bile sasvim puste... Jednom, kada sam vraajui se iz kupatila stigao kui, primetio sam da mi se brada zamrzla
u grudvu leda i morao sam da je otkravim pored vatre. Nekoliko dana proveo sam u kui koja se nalazila unutar
druge kue (skup kua?) i u kojoj je bio razapet turski
ojani ator . Leao sam u atoru, umotan u odeu i
krzna, ali i pored toga obrazi su mi se esto ledili na
jastuku..."
Sredinom je februara ojuilo . Misija se pri druila monom karavanu od 5.000 ljudi i 3.000 tegleih ivotinja
kako bi prela severne stepe , pa je nabavila
33

i potrebne zalihe: kamile, amce od kamilje koe za prelazak

reka, hleb, proso i zainjeno meso za tri meseca. Domoroci su
ih upozorili na jo stranije hladnoe na severu i posavetovali ih
kakvu odeu da odenu:
Tako je svako od nas obukao kurtak (potkoulja), preko njega
vuneni kaftan, onda buslin (kaput postavljen krznom), pa
burku (krzneni kaput) i krzneiu kapu ispod koje su nam virile
samo oi, obian par donjih gaa, zatim jedan par
postavljenih, pa preko toga pantalone, kune papue od
kajmuta (gruba koa), a preko n>ih izme. I kada bi neko od nas
uzjahao kamilu, nije vie bio u stanju ni da se pomeri od tolike
odee."
Iban Fadlanu, Arapinu istananog ukusa, nisu se dopali ni
klima, a ni narod Hvarizma:
U pogledu jezika i konstitucije, najodvratniji su od svih
ljudi. Jezik im lii na kretanje vorka. Na dan puta nalazi se selo po imenu Ardkva iji se stanovnici zovu Kardali - njihov jezik zvui ba kao kreketanje aba."
Krenuli su 3. marta i zastali da prenoe u karavansaraju
zvanom Zamgan - kapiji teritorije Turaka Oguza. Od tog mesta
pa nadalje, misija se kretala tuom zemljom poverivi svoju
sudbinu svemonom i uzvienom Bogu" . Tokom jedne od
estih snenih oluja, Ibn Fadlan je jahao pored jednog Turina
koji se alio: ta to Gospodar eli od nas? Ubija nas
hladnoom. Kad bismo samo znali ta je to to eli, dali bismo
mu." Ibn Fadlan mu je rekao : Sve to eli jeste da vi
ljudi kaete: Nema Boga do Alaha" Turin se nasmeja: Kad
bismo znali da je tako, rekli bismo."
Mnogo je jo slinih zgoda o kojima pripoveda Ibn
Fadlan, ne uvaavajui nimalo slobodu duha koju
odraavaju. Izaslanik bagdadskog dvora nije umeo da ceni ni to to pripadnici nomadskih plemena u sutini preziru vlast. Sledea epizoda takoe se odigrala u
zemlji monih Turaka Oguza koji su Hazarima plaali
danak i, prema nekim izvorima sa njima bili u bliskoj
vezi:24
34

Sledeeg jyipa susreo 'nas je jedan Turin Bio je

runo graen, aljkavog izglsda, ogavnog ponaanja, prostak po prirodi . Kretali smo se kroz kiu koja je
pljutala. Onda je rekao: 'Stoj.' Cso karavai od 3.000
ivotinja i 5000 ljudi se zaustavio. Rskao je: 'Niko ivi
ne moe dalje.' Stali smo povinujui se njegovom nareenju.' Tada smo mu rekli: 'Mi smo prijatelji Kudarkina (Potkralj).' Poeo je da se smeje: 'Ko je to Kudarkin?
Serem mu se na bradu.' Dodao je: 'Hleba.' Dao sam mu nekoliko vekni hleba. Uzeo ih je i rekao: 'Nastavite put.
Saalio sam se na vas'."

Demokratski metodi koje su Oguzi primenjivali u donoenju

odluka jo vie su zaprepastili predstavnika teokratije, koja slepo
potuje vlast:
Oni su nomadi, a atori su im od oje. Zadravaju se na
jednom mestu neko vreme, a onda idu dalje. Njihovi atori
su, po obiaju nomada, posvud razasuti. Premda vode teak
ivot, ponaaju se poput magaraca koji su se izgubili. Nemaju
vere
koja
bi
ih
povezivala
sa
bogom,
niti se rukovode razumom. Niemu se ne klanjaju. Umesto toga, svoje poglavare zovu gospodarima. Kada neki od njih trai
savet svoga poglavara, pita: 'O gospodaru, ta da uinim sa
ovim ili onim?' O toku akcije koju e preduzeti odluuju savetujui se meusobno, ali iako su neku meru
usvojili i spremni su da je sprovedu, ak i najbedniji i najnii meu njima moe da je ospori."

Pravila seksualnog ponaanja Oguza i drugih plemena bila su neobina meavina liberalizma i divljatva:
Njihove ene ne nose zarove ni pred svojim ljudima ni pred
tuincima, niti bilo koji deo svoga tela pokrivaju pred svetom. Jednog dana doli smo u kuu nekog
Oguza i posedali unaokolo. Bila je tu i njegova ena. Dok
smo razgovarali, ena je razotkrila intimne delove tela i poela
da se ee . Svi smo to videli . Pokrili smo lica i rekli: Tospode,
oprosti mi.' Mu se nasmsjao i rekao tumau: 'Objasni im da se
pred njima otkrila ka* Oigledno, voe ovog velikog karavana morale su, po svaku cenu, izbei
sukob sa plemenom Oguza.

35

ko bi mogli da je vide i da se obuzdaju, jer je ne mogu

dobiti. To je bolje nego da je sve pokriveno, a ipak dostupno.'
Preljuba im je strana pa, ipak, ako otkriju da je neko preljubnik,
raopolute ga. To ine tako to primaknu grane dva drveta,
priveu ga za njih, a onda ih puste, pa vezani ovek biva
rastrgnut."
He kae da li su na isti nain kanjavane i zabludele ene. Kasnije, kada govori o Bugarima sa Volge, opisuje jo jedan podjednako divlji metod raspoluivanja
preljubnika primenjivan i na mukarce i na ene.
Ipak, primeuje sa zaprepaenjem, Bugari oba pola, kupaju se goli u rekama i ne stide se svojih nagih tela,
kao ni Oguzi.
to se tie homoseksualnosti - koja je u arapskim
zemljama sama po sebi razumljiva - Ibn Fadlan kae da je
Turci smatraju uasnim grehom". Ali u jedinoj zgodi koju kazuje kako bi potkrepio svoju tvrdnju, zavodnik
golobradog momka" izvukao se uz kaznu od 400 ovaca.
Naviknut na raskona bagdadska kupatila, na putnik nikako nije mogao da pree preko prljavtine Turaka. Oguzi se ne peru ni posle velike, ni posle male
nude, niti se kupaju posle izbacivanja semene tenosti, a ni u drugim prilikama Odbijaju bilo kakvu vezu
sa vodom, naroito zimi..." Kada je vrhovni zapovednik
Oguza skinuo svoj skupoceni ogrta od brokata da bi
obukao novi, koji mu je misija poklonila, primetili su
da mu je donje rublje izjedeno od prljavtine, jer njihov je obiaj da deo odee koji nose uz telo, ne skidaju
sve dok se ne raspadne". Drugo tursko pleme, Bakiri,
brije brade i jede vai. Nalaze ih u naborima svog donjeg rublja i krckaju zubima". Jednom prilikom, dok je
Ibn Fadlan posmatrao nekog Bakira kako to ini, ovaj
je primetio: Izvrsne su".
Sve u svemu, slika nije privlana. Probirljivi putnik gajio je prema varvarima dubok prezir. Ali izazivala ga je samo njihova prljavtina i ono to je smatrao
nedolinim izlaganjem tela, dok je prema okrutnosti njihovih
kanjavanja
i
rtvenih
obreda
bio
sasvim
ravnoduan. Tako, sasvim nezainteresovano i bez zgraavanja
36

koje inae esto izraava, opisuje kako Bugari kanjavaju za

ubistvo: Za njega (prestupnika) naine sanduk od brezovine,
stave ga unutra, zakucaju poklopac za sanduk pored kojeg
stave tri vekne hleba i posudu sa vodom, pa ga obese izmeu
dve visoke motke, govorei: 'Stavili smo ga izmeu neba i
zemlje, da bude izloen suncu i kii i da mu boanstvo moda
oprosti.' I tako kanjenik visi sve dok ne istrune i vetrovi ge ne
oduvaju."
Sa slinom uzdranou opisuje i pogrebno rtvovanje stotine konja i stada drugih ivotinja i stravino ritualno ubijanje ruske' robinjice na odru njenog gospodara
0 paganskim religijama malo govori. Ali bakirski kult
falusa pobuuje njegovo interesovanje, jer preko tumaa od jednog domoroca trai da mu objasni zbog ega se
klanja drvenom penisu i belei njegov odgovor: Jer sam
potekao iz neeg slinog i ne znam za drugog stvoritelja." Dodaje da neki od njih (Bakiri) veruju u dvanaest boanstava. Imaju boga za zimu, boga za leto, za kiu,
za vetar, za drvee, za oveka, za konja, za vodu, za no, za
dan, boga smrti i boga za zemlju. Bog koji obitava na nebu
najvei je meu njima, ali savetuje se sa drugima, pa su tako svi zadovoljni onim to ostali ine... Meu
njima smo videli grupu koja oboava zmije, jednu koja
oboava ribu i jednu koja oboava dralove..."
Bugari sa Volge, otkrio je Ibn Fadlan, imaju veoma udan
obiaj:
Hoe li da se neki ovek iotie otroumnou i znanjem,
kau: 'Za ovoga je prikladnije da slui gospodu.' epaju ga,
stave mu ue oko vrata i obese na drvo, pa ga tu ostave dok ne
istrune..."
Komentariui ovaj pasus, turski orijentalista Zeki Validi
Togan, neosporni autoritet kada je re o Ibn Fadlanu i
njegovom
vremenu
kae:25
Nema
nieg
tajanstvenog u okrutnom postupku koji su Bugari primenjivali prema izuzetno pametnim ljudima. On se zasnivao na
jednostavnom, trezvenom rezonovanju prosenih graana
' Rusi: vikinki osnipai ramih ruskih nasel.a - vndi d.ti tekst. Poglavljs III.

37

koji su jedino eleli da ive onim ivotom koji su

smatrali normalnim - ivotom bez bilo kakvih rizika
ili avanture, u kakve bi takav 'genije' mogao da ih odvede." Potom navodi tatarsku poslovicu: Ako previe
zna, obesie te, ako si suvie skroman, pregazie te."
Zakljuuje da rtvu ne bi trebalo smatrati samo uenom
osobom, ve nepokornim genijem, nekim ko je pametan
vie nego to treba". To nas vodi uverenju da bi taj
obiaj trebalo smatrati nainom na koji se, kanjavan>em nekonformista i moguih inovatora, drutvo brani od promena.' Ali ve nekoliko redaka dalje, daje i
drukije tumaenje:
Ibn Fadlan ne opisuje samo obino ubijanje suvie
pametnih ljudi, nego i jedan od njihovih paganskih
obiaja: rtvovanje ljudi. Bogu su na rtvu prinoeni u
svakom pogledu izuzetni ljudi. Ovu ceremoniju verovatno
nisu izvodili obini Bugari, ve njihovi Tabibi ili
vraevi, tj. amani u ijim je rukama, i kod Bugara i kod
Rusa, u ime kulta bila vlast nad ivotom i smru. Prema
Ibn Rusti, ruski vraevi mogli su da veu ue oko bilo
ijeg vrata i obese ga na drvo kako bi prizvali milost
boiju. Kada bi sa tim zavrili, govorili su: 'Ovo je bogu na dar'."
Moda su u pitanju obe vrste pobuda: Poto je prinoenje rtava potreba, rtvujmo one koji prave problem."
Videemo da je i kod Hazara bilo rtvovanja ljudi ukljuujui i ritualno ubistvo cara na kraju njegove
vladavine. Moemo da pretpostavimo da su i po mnogo
emu drugom obiaji Hazara bili slini obiajima plemena koja opisuje Ibn Fadlan. Naalost, bila mu je
uskraena mogunost da poseti prestonicu Hazara i morao je da se osloni na obavetenja koja je prikupio na
teritorijama pod hazarskom upravom, a naroito na bugarskom dvoru.
' U prilog ovom argumentu, autor daje turske i arapske citate u originalu,
bez prevoda - jedan ruan obiaj, est meu savremenim strunjacima za tu
oblast.

38

10
Kalifovoj misiji trebalo je gotovo godinu dana (od 21.
juna 921. do 12. maja 922) da stigne do svog odredita, u
zemlju Bugara sa Volge. U pravoj liniji put od Bagdada
do Volge vodi preko Kavkaza i Hazarije, a da bi ovu drugu izbegli, morali su da naprave ogroman luk oko
istone obale Hazarskog mora" (Kaspijsko more). Pa,
ak i tako, sve vreme su imali na umu blizinu Hazara i
moguu opasnost koja im je od njih pretila. Tokom puta,
odigrao se karakteristian dogaaj sa zapovednikom vojske Oguza (onim sa otrcanim donjim rubljem). U poetku
su ih Oguzi lepo primili i priredili im gozbu. Ali
kasnije, setivi se svojih odnosa sa Hazarima, voe Oguza duboko su se zamislile. Poglavar ih je sazvao da
odlue ta im je initi:
Najistaknutiji i najuticajniji meu njima bio je
Turkhan. Bio je hrom, slep i sakat u jednu ruku. Poglavar
im se obratio: 'Ovo su glasonoe kralja Arapa i ne
oseam se ovlaenim da ih pustim da idu dalje bez prethodnog dogovora sa vama.' Onda je Turkhan rekao: 'Ovako
ta nikada ranije niomo ni uli ni videli. Otkada mi
i nai preci na ovoj zemlji ivimo, nijedan sultanov
ambasador kroz n>u nije putovao. Bez sumnje, sultan nas
obmanjuje. Ove ljude, u stvari, alje Hazarima da ih uzbune protiv nas. Najbolje he biti da ih sve raspolovimo i
da prisvojimo svu njihovu imovinu.' Drugi je rekao: 'He,
trebalo bi da im oduzmemo imovinu i da ih pustimo da
se goli vrate odakle su i doli!' Jo jedan je govorio:
'He, jep hazarski car dri nae ljude kao taoce, poaljimo mu ove kao otkup'."
Veali su sedam dugih dana, a Ibn Fadlan i njegovi ljudi
plaili su se najgoreg. Na kraju su ih Oguzi pustili, mada nam
nije reeno zato. Verovatno je Ibn Fadlan uspeo da ih ubedi
da je njegova misija uperena protiv Hazara. Nekad, Oguzi su
se, zajedno sa Hazarima, borili protiv jednog drugog turskog
plemena, Peenjega, ali odnedavno je meu njima zavladalo
neprijateljstvo. Otud taoci koje su Hazari drali.
39

Hazarska pretnja lebdela je u vazduhu tokom celog putovanja misije. Severno od Kaspijskog mora, pre no to su
doprli do bugarskog logora, nainili su drugi veliki zaokret, negde pored ua Volge i Kame. Tamo su ih,
veoma uznemireni, ekali kralj i voe Bugara. im su
zavrene ceremonije i svetkovine, kralj je poslao po Ibn
Fadlana, jer je hteo da sa njim razgovara o poslu. Grubim
glasom (kao da govori iz bureta"), podsetio je Ibn Fadlana na
glavni
razlog
misije
naime,
novac
koji mu treba dati kako bih mogao da izgradim utvrenje i
zatitim se od Jevreja koji su me podjarmili" . Naalost,
taj novac - iznos od etiri hiljade dinara nije predat misiji zbog nekih zamrenih birokratskih razloga.
Trebalo je da stigne kasnije. Saznavi za to, kralj, osoba
upadljivog
izgleda,
gojazna
i
krupna",
delovao je oajno. Sumnjao je da je misija utajila novac:
ta biste pomislili o ljudima kojima je predata suma novca
namenjena narodu slabom,- pod opsadom i potlaenom, a ti
ljudi novac ipak utaje?"
Odgovorio sam: To je zabranjeno, ti ljudi bi bili
zli."
Upitao je: Da li je to samo vae ili opte niljenje?"
Odgovorio sam: To je opte miljenje."
Malo pomalo, Ibn Fadlan je kralja ubedio da novac samo
kasni,' ali ga nije sasvim umirio. Kralj je neprestano ponavljao da je smisao poziva bio jedino u izgradn.i utvrenja, jer se plaio hazarskog cara", a oigledno je
imao mnogo razloga da bude uplaen jer, kako Ibn Fadlan
pripoveda:
Sina bugarskog kralja hazarski je car drao kao taoca.
Hazarskom su caru rekli da bugarski kralj ima ker lepoticu. Poslao je glasnika da je prosi. Bugarski kralj izgovarao se na sve mogue naine ne bi li izbegao da da spoj
pristanak. Hazar je poslao drugog glasnika da js otme. Nije
mu smetalo to je on Jevrejin, a opa muslimanka. Ali, ona je na
njegovom dvoru umrla. Hazar je ponovo po* Novac je, oigledno, posle izvesnog vremena stigao, s obzprom ia to da se
vie ne pomilje.

40

slao glasnika i traio drugu ker bugarskog kralja. Ali, ba kada

je glasnik stigao, bugarski kralj js svoju Khep na brzinu udavao
za svog podanika, askilskog prinpa. Bojao se da he je Hazar
odvesti ia oilu, kao i iteny sestru. To je samo no sebi bilo
dovoljan razlog da bugarski kralj otpone prepisku sa kalifom i
zamoli ga da mu izgradi tvravu, bojei se gneva hazarskog cara."
To zvui kao refren. Ibn Fadlan navodi jo i to da
je bugarski kralj Hazarima morao da plaa godinji danak: jedno krzno od samurovine po svakom domainstvu u
kraljevini. Poto je broj bugarskih domainstava
(tj.
atora) procenjen na oko 50.000, i poto je bugarska samurovina bila veoma skupocena u celom svetu, bio je to
prilian danak.

11
Ono to Ibn Fadlan pria o Hazarima zasniva se, kako
je ve ranije pomenuto, na obavetenjima koja je prikupio tokom svog putovanja, a najvie na bugarskom dvoru.
Nasuprot pripovedanju nastalom na osnovu ivih
linih opaanja, stranice o Hazarima pune su nepouzdanih, suvoparnih informacija i deluju prilino
povrno. tavie, izvori njegovih informacija su m
pristrasni, jer je netrpeljivost bugarskog kralja prema
hazarskom vrhovnom gospodaru razumljiva, a prezir kalifata prema carstvu koje je prihvatilo suparniku religiju nepotrebno je isticati.
Pripoveda naglo prelazi na opis hazarskog dvora:
Car Hazara, koji nosi titulu kagana, pojavljuje se u javnosti
svega jednom u etiri meseca. Zovu ga veliki Kagan. Njegov
zamenik je Kagan bek. On zapoveda vojskom, snabdeva je,
vodi dravne poslove, pojavljuje se u javnosti i predvodnik je y
ratu. Kraljevi susednih zemalja potuju njegova nareenja.
Svakog dana pristupa velikom kaganu, pokorno i smerno,
bosonog, nosei drveni tai u ruci. Klanja mu se, pali tap i
kada ovaj izgori, seda na presto sa careve desne strane. Odmah je
za njim no rangu Knd-r kagan, a za ovim Dosigr kagan.
41

Obiaj je da veliki kagan nema nikakvih drutvenih

odnosa sa ljudima, da sa njima ne razgovara, da ne dozvoljava da mu se priblii iko osim ovih koje smo upravo pomenuli. Vlast da baca u lande ili oslobaa, izrie kazne
i upravlja zemljom, pripada njegovom zameniku, Kagan beku. Jo je jedan od obiaja u vezi sa velikim kaganom da
se, kada umre, za njega izgradi velika graevina sa dvadeset odaja i da se u svakoj od njih iskopa grob. Kamenje se
lomi sve dok se ne pretvori u prah koji se razastire po
podu i prekrije smolom. Ispod te graevine tee velika
i brza reka koju skreu na grob, kako ga se nikakav zloduh, ovek, crv, ni gamiua stvorenja ne bi mogla domoi. Poto ga sahrane, onima koji su to uinili odrubljuju glave, kako niko ne bi mogao da sazna u kojoj je odaji
njegov grob koji nazivaju 'rajem' i kau: 'Uao je u raj.'
Sve odaje zastrte su svilenim brokatom, protkanim zlatnim nitima.
Obiaj je da hazarski car ima dvadeset pet ena. Svaka od njih
ki je nekog kralja koji mu je vazal. Uzima ih milom ili silom.
ezdeset devojaka su njegove milosnice, a svaka je izuzetna
lepotica."
Ibn Fadlan nastavlja sa prilino matovitim opisom
kaganovog harema u kojem svaka od osamdeset pet ena i
mislonica ima vlastitu palatu" i jednog slugu ili evnuha koji je,
po carevom nareenju, dovodi u njegovu lonicu bre od
treptaja oka".
Posle nekoliko nejasnih opaanja u vezi sa obiajima" hazarskog kagana (o emu e kasnije opet biti rei),
Ibn Fadlan najzad daje neka prava obavetenja o zemlji
Hazara:
Car ima veliki grad s obe strane reke Itil (Volga). Na jednoj
obali ive muslimani, a na drugoj car i njegovi dvorani.
Muslimanima upravlja jedan od carevih inovnika koji je i
sam musliman. Sudske sporove muslimana koji ive u hazarskom
glavnom gradu i sporove trgovaca iz tuine, reava taj inovnik.
Niko drugi ne mea se u njihove poslove, niti im sudi."
Putopis Ibn Fadlana, bar ono to je sauvano, zavrava
se reima:
42

Hazari i ljihon car, opi su Jevreji.' Bugari i svi n>ihovi ousedi iotiljeni su im i prema i>ima se odnoss sa
pobonom pokornou. Neki misls da su Gog i Magog Hazari."

12
Ibn Fadlanovu odiseju naveo sam samo donekle, ne toliko zbog oskudnih obavetenja koja prua o samim Hazarima, ve vie zbog svetlosti koju baca na svet koji ih je
okruivao, na krajnje varvarstvo ljudi meu kojima su iveli, odraavajui tako njihovu prolost pre preobraenja.
Jer, u vreme Ibn Fadlanove posete Bugarima, Hazarija
je, u poreenju sa svojim susedima, bila zauujue savremena zemlja.
Taj kontrast, oigledan na svim nivoima poev od
stanovanja pa do deljenja pravde, potvruju i izvetaji drugih
arapskih istoriara." Bugari jo uvek ive isljuivo pod
atorima, ukljuujui i njihovog kralja, mada je kraljevski ator
veoma velik i prima vie od hiljadu ljudi".26 Sa druge strane,
hazarski kagan ivi u zamku nainjenom od peene opeke, a
njegove dame u palatama sa krovovima od tikovine".27
Muslimani imaju nekoliko damija, meu kojima je jedna iji
se minaret izdie iznad carskog zamka".28
U plodnim oblastima, njihova obraena imanja prostirala su se i na ezdeset ili sedamdeset milja. Bavili su se i vinogradarstvom. Tako Ibn Haukal kae: U Kozr-u
(Hazarija) postoji grad po imenu Asmid (Samandar) koji ima tako mnogo vonjaka i vrtova da sva zemlja pod
vrtovima i nasadima od Darbanda do Serira pripaZvui kao preterivanje kada se ima u vidu da je u prestonici postojala jedna muslimanska zajednica. Zeli Validi zbog toga js izostavio re svi". Moramo da pretpostavimo da se Hazari" ovde odnosi na
vladajuu naciju ili pleme unutar etnikog mozaika Hazarije i da su
muslimani uivali pravnu i versku autonomiju, ali ih nisu smatrali
pravim Hazarima".
Sledee otranics zasnovane su na delima Istahrija, al-Masudija, Ibi Ruste i
Ibn Haukala (vidi: Dodatak II).

43

da ovom gradu. Kau da ih ima oko etrdeset hiljada. U

mnogima od njih gaji se groe."2'
Oblast severno od Kavkaza bila je naroito plodna. 968.
godine Ibn Haukal sreo je oveka koji je u njoj boravio posle
jednog ruskog napada:
Kae da za sirotinju ni u jednom vinogradu ili
vrtu nije ostao ni najmanji plod, niti ijedan list na
grani... (Ali) zahvaljujui plodnosti njihove zemlje i
obilju proizvoda, nee proi ni tri godine, a ona e
opet biti kao to je i pre bila ." Kavkasko vino jo
uvek je poslastica, a troi se u ogromnim koliinama u
Sovjetskom Savezu.
Meutim, glavni izvor prihoda carske blagajne bila je
trgovina sa drugim zemljama. Na to koliko su zaista bili veliki
trgovaki
karavani
koji
su
se
kretali
izmeu Centralne Azije i oblasti Volge i Urala, ukazao je Ibn
Fadlan. Setimo se da je u karavanu kojem se kod Gurganija
pridruila njegova misija bilo 5.000 ljudi i
3.000 tovarnih ivotinja". ak i ako preteruje, jo uvek
je to bio moan karavan i nije nam poznato koliko se
takvih u to vreme kretalo. He znamo ni kakvu su robu nosili, mada su tkanine, sueno voe, med, vosak i zaini
bili, ini se, najznaajniji. Drugi vaan trgovaki put
vodio je preko Kavkaza do Jermenije, Gruzije, Persije i
Vizantije. Treu mogunost predstavljao je sve razvijeniji saobraaj ruskih trgovakih brodova koji su niz
Volgu plovili do istonih obala Hazarskog mora i prevozei skupocena krzna, veoma traena meu muslimanskom aristokratijom i robove sa severa na pijacu robova
u Itilu. Na svu robu, ukljuujui i robove, koja je prelazila preko njegove teritorije, hazarski je vladar nametnuo porez od deset posto. Ako se ovome doda i porez koji
su plaali Bugari, Maari, Burti i drugi, jasno je da je
Hazarija morala biti napredna zemlja, ali i da je taj napredak veoma zavisio od njene vojne moi i ugleda koji
su uivali njeni poreznici i carinici.
Osim plodnih oblasti na jugu, pod vinogradima i
vonjacima, prirodna bogatstva ove zemlje bila su skromna. Arapski istoriar Istahri kae da je jedini domai izvozni proizvod bilo riblje tutkalo. I ovo je no44

vo preterivanje pa, ipak, stoji injenica da je njihova glavna

trgovinska aktivnost bila ponovni izvoz robe donete iz
inostranstva. Meu ovom robom, med i vosak za svee
posebno su privlaili panju arapskih hroniara. Tako,
Mukadasi kae: U Hazariji, ovaca, meda i Jevreja bilo je y
ogromnim koliinama."30 Tano je da se u jednom izvoru darbandskom Namahu - pominju rudnici zlata i srebra na
hazarskoj teritoriji, ali nije tano utvreno gde su se nalazili.
Sa druge strane, neki od ovih izvora pominju da je hazarska
roba viena u Bagdadu, a hazarski trgovci u Carigradu,
Aleksandriji, pa ak i u dalekoj Samari i Fergani.
Znai, Hazarija ni na koji nain nije bila izolovana od
civilizovanog sveta. U poreenju sa svojim plemenskim
susedima na severu, bila je to kosmopolitska zemlja, otvorena
za sve kulturne i religiozne uticaje ipak, ljubomorno je
branila svoju nezavisnost od dve svetske verske sile.
Videemo da je ovakav stav pripremiO teren za coup de the&tre
- ili coup d'&tat - kojim je judaizam postao dravna religija.
Umetnost i zanati su, ini se, cvetali, ukljuujui i
haute couture. Kada se budui car Konstantin V oenio
kerkom hazarskog kagana (vidi napred, deo 1), ona mu je
u miraz donela i prekrasnu haljinu koja je na vizantijski daor nainila takav utisak da je prihvaena kao
muka obredna odora. Nadenuli su joj ime ciirkion, po
princezinom hazarsko-turskom imenu od milja, Cicak
ili cvet" (dok nije pokrtena u Irenu). Ovo je", komentarie Tojnbi, blistavi fragment kulturne istorije".31 Kada se druga hazarska princeza udala za muslimanskog guvernera Jermenije, u njenoj je povorci, osim
sluga i robova, bilo i deset atora na tokovima,
nainjenih od najfinije svile, posrebrenih ili pozlaenih vrata i sa podovima prekrivenim samurovinom. Dvadeset drugih nosilo je njen miraz, zlatne i srebrne posude i druge dragocenosti".32 SZm kagan putovao
je y pokretnom atoru koji je bio jo raskonije
opremljen i na ijem je vrhu bio zlatni nar.
45

13
Hazarska umetnost, kao i bugarska i maarska, bila je
uglavnom imitatorska, po persijsko-sasanidskim uzorima Sovjetski arheolog Bader33 istie ulogu koju su Haza-ri
imali u prenoenju srebrnih posuda u persijskom stilu
na sever. Neke od naenih posuda, Hazari su, s ob-zirom na
njihovu posredniku ulogu, verovatno samo po-novo
izvezli. Druge su bile imitacije nastale u hazar-skim
radionicama, a njihovi ostaci naeni su u blizi-ni
stare hazarske tvrave Sarkel.' Nakit koji je iskopan
unutar tvrave bio je lokalne izrade.34 vedski arheolog T. J. Arne pominje ukrasne tanjire, kope i nale
naene ak u vedskoj a izraene u Hazariji ili na teritoriji pod njenim uticajem, a inspirisane sasanidskom i vizantijskom kulturom.35
Tako su Hazari bili glavni posrednici u irenju persijske i
vizantijske umetnosti meu poluvarvarskim plemenima Istone
Evrope. Posle iscrpnog pregleda arheolokih i dokumentarnih
svedoanstava (uglavnom iz sovjetskih izvora), Barta zakljuuje:
Pljakanje Tiflisa koje su izvrili Hazari, pretpostavlja se u prolee 629. godine, u vezi je sa naom temom... (U vreme okupacije) kagan je poslao nadzornike da
nadgledaju izradu proizvoda od zlata, srebra, gvoa i bakra. Takoe su bazari i trgovina uopte, ak i ribolov,
bili pod njihovom kontrolom... (Tako su) u toku svojih
povremenih kavkaskih vojnih pohoda u sedmom veku, Hazari doli u dodir sa kulturom koja je ponikla iz persijsko-sasanidske tradicije. Prema tome, proizvodi ove kulture dospeli su do naroda iz stepa, ne samo preko trgovine nego i u vidu plena ili ak poreza... Svi tragovi koje
smo uporno pratili u nadi da emo otkriti poreklo
maarske umetnosti u desetom veku, vodili su nas na hazarsku teritoriju."36
Naalost, Sarkel, najznaajnije hazarsko arheoloko nalazits.
poplavila je voda iz akumulacionog jezera novoizgraene hidroslektrane.

46

Poslednje opaanje ovog maarskog naunika odnosi

se na sjajne arheoloke nalaze poznate kao Blago
Naisentmikloa" - dvadeset tri zlatne posude, poreklom iz desetog veka, naene su 1791. godine u blizini
sela pod tim imenom.' Barta istie da figura Princa
pobednika" koji vue za kosu jednog zarobljenika, mitoloka scena na poleini zlatnog kraga i are na drugim ukrasnim predmetima pokazuju veliku slinost sa
iskopinama iz Novog Pazara u Bugarskoj i onima iz hazarskog Sarkela, jer su i maari i Bugari podue bili
pod vrhovnom vlau Hazara. To nas ne iznenauje mnogo, pa nam taj ratnik i ostali predmeti naenog blaga,
daju bar neku predstavu o umetnostima u Hazarskom carstvu (persijski i vizantijski uticaj preovlauje, kao
to se i moglo oekivati)."
Jedna maarska arheoloka kola zastupa miljenje
da su zlatari i kujundije koji su u desetom veku radili
u Maarskoj bili, u stvari, Hazari.37 Kako emo kasnije
videti (vidi .7,8), kada su se Maari 896. doselili u
Maarsku, predvodilo ih je jedno disidentsko hazarsko
pleme, poznato kao Kabari, koje se sa njima nastanilo u
novoj domovini. Ti Kabari-Hazari bili su poznati kao
izuzetni zlatari i kujundije: Maari (prvobitno primitivniji) stekli su ovu vetinu tek u svojoj novoj domovini. Tako teorija o hazarskom poreklu bar nekih od
arheolokih nalaza u Maarskoj, nije neuverljiva - to
e postati jasnije u svetlu maarsko-hazarske veze, o
emu e biti rei kasnije.

14
Ratnik sa zlatnog kraga, bilo maarskog ili hazarskog porekla,
pomae nam da doaramo kako je u tom periodu izgledao
konjanik koji je, moda, pripadao nekoj elitnoj jedinici. Masudi
kae da u hazarskoj vojsci sedam hi' Sada pripada Rumuniji i zove se Sinikolaul Mare.
Zainteresovani italac moe da nae izvrsnu zbirku fotografija u delu
Umetnost migracionog perioda ula Lasla (mada njegove istorijske komentare
treba uzimati sa oprezom).

47

ljada' strelaca sa oklopima, kacigama i pancirima, jame

uz cara. Neki su kopljanici, opremljeni i naoruani
kao muslimani... Nijedan kralj u ovom delu sveta nema
regularnu stajau vojsku, izuzev cara Hazara." A Ibn
Haukal kae: Ovaj car ima dvanaest hiljada vojnika u
svojoj slubi i im neki od njih umre, njegovo mesto popunjava drugi."
To je jo jedno objanjenje hazarske prevlasti: stalna
profesionalna vojska sa pretorijanskom gardom koja je y vreme
mira uspeno kontrolisala etniki krpe, a y vreme rata sluila
kao vrsto jezgro naoruane horde koja je, kao to smo
videli, ponekad mogla da broji i vie od sto hiljada dua."
15
Prestonica ove arolike carevine u poetku je verovatno bila
tvrava Balandar na severnom pobru Kavkaza. Posle
arapskih napada u osmom veku, prestonica je premetena u
Samandar na zapadnoj obali Kaspijskog mora i, na kraju, u Itil,
na uu reke Volge.
' Istahri kae 12.000.
" Prema Masudiju carsku vojsku" inili su muolimani doseljeni iz okoline
Kvarizma. Davno, posle pojave islama, zbog rata i kuge na njihovoj teritoriji,
obratili su se hazarskom caru... Kada je hazarski car ratovao protiv muslimana,
oni su imali posebno mesto u njegovoj vojsci i nisu se borili protiv pripadnika
svoje
vere.37a
Naravno,
preterano bi bilo rei da ou vojsku inili" samo muslimani, a nekoliko redaka kasnije Mausdi sam sebi protivrei kada govori o tome da je
muslianski korpus imao posebno mesto" u hazarokoj vojsci. Takoe, Ibn Haukal kae da taj car ima u svojoj pratnji 4.000 muslimana, a u slubi njegovog cara je 12.000 vojnika". Kvarizmanci su verovatno bili neka vrsta vajcarske garde unutar vojske, a rei njihovih zemljaka o
taocima" (vidi deo 10), mogu se odnositi na njih. Nasuprot tome, vizantijski car
Konstantin
Porfirogenet
imao
je
elitni
korpus" hazarskih straara na kapijama svoje palate. Ta privilegija skupo se plaala: Ovi straari bili su tako dobro nagraivani - radna mesta su
morali da kupuju za prilinu sumu, pa je njihov godinji prihod predstavljao
oko 2,25 do 4 procenta te sume." (Konstantin, Dc Ceremoniis, otr. 692-3). Ha
primer, Hazar koji je primao 7 funti i 4 ilinga, za prijem u gardu platio je 302
funte i 8 ilinga (Bari).

48

Nekoliko je opisa Itila i meusobno su prilino

nalik. Bio je to grad ija su se dva dela prostirala s
obe strane reke. Istoni deo zvao se Hazaran, a zapadni
Itil.' Bili su spojeni pontonskim mostom. Zapadni deo
bio je opasan zidinama nainjenim od opeke. Unutar
njih nalazile su se palate i dvorovi kagana i beka, nastambe njihovih slugu" i istokrvnih Hazara". Zidine
su imale etiri kapije, a jedna od njih gledala je na reku. Preko reke, na istonoj obali, iveli su muslimani i idolopoklonici".38 U ovom delu nalazile su se camije, pijace, kupatila i drugi javni objekti. Nekoliko
arapskih pisaca bilo je impresionirano brojem damija
u muslimanskoj etvrti i visinom glavnog minareta
esto naglaavaju i autonomiju koju su uivali muslimanski dvorani i svetenstvo. Evo ta o tome kae alMasudi, poznat kao Herodot meu Arapima", u svom
esto navoenom delu Doline zlatnih rudnika i dragog
kamenja:
Obiaj je da u hazarskoj prestonici bude sedam sudija.
Dvojica za muslimane, za Hazare dvojica koji sude po Tori (Mojsijevom zakonu), dvojica koja hrianima oude po
Jevanelju i za Sakvalibahe, Ruse i druge pagane, jedan
koji sudi po paganskom zakonu... U njegovom (hazarski car)
gradu mnogo je muslimana, trgovaca i zanatlija koji su u
tu zemlju doli privueni pravinou i sigurnou
koju nudi. Oni imaju glavnu camiju i minaret koji se uzdie iznad carevog zamka i druge damije sa kolama, gde
decu ue Kuranu."

itajui redove koje je vodei arapski istoriar pisao u prvoj polovini desetog veka,*" moe nam se slika ivota
u
Hazarskoj
carevini
initi
suvie
idilinom. Iako, u lanku Hazari", u Jevrejskoj enicklopediji, stoji: U vreme kada su fanatizam, neznanje i anarOvaj je grad, takoe, u razliitim periodima pominjan pod raznim imenima,
kao na primer al-Bajada, Beli grad".
" Masudi ove graevine stavlja na ostrvo, blizu zapadne obale, ili na
poluostrvo.
"** Pretpostavlja se, izmeu 943. i 947.

49

hija vladali Zapadnom Evropom, carstvo Hazara moglo se

ponositi svojom pravednom i irokogrudom upravom."'
To je, kao to smo videli, delimino tano - ali samo delimino. He postoje podaci o tome da su Hazari
uestvovali u verskim progonima, ni pre, a ni posle
preobraenja u judaizam. U tom su pogledu bili tolerantniji i prosveeniji od Istonog Rimskog Carstva ili
islama u ranoj fazi. Sa druge strane, ini se da su
sauvali neke varvarske rituale iz svoje plemenske
prolosti. Od Ibn Fadlana ve smo uli o pogubljenjima onih koji su sahranjivali careve. Obavetava nas i o
jo jednom arhainom obiaju - pogubljenju cara: Car
vlada etrdeset godina. Ukoliko makar i samo za dan
prekorai ovaj rok, njegovi podanici i sluge ubiju ga uz
rei: 'Njegova se mo rasuivanja ugasila, a njegove su
spoznaje zbrkane'."
Istahri daje drukiju verziju:
Kada ele da uotolie kagana, stavljaju mu svileno ue
oko vrata i zateu dok ne pone da se gui. Onda ga pitaju:
'Koliko dugo namerava da vlada?' Ukoliko ne
umre pre navedene godine, ubijaju ga im ona nastupi."
Bari39 sumnja u ovakvo kazivanje arapskog putnika i
ono bi se moda moglo i odbaciti da meu primitivnim (i ne tako primitivnim) narodima ritualno pogubljenje cara nije bila iroko rasprostranjena pojava.
Frejzer istie povezanost ideje o carevoj boanskoj
prirodi sa svetom obavezom da bude pogubljen na kraju
odreenog perioda ili kada iezne njegova ivotna
snaga, kako bi boanska sila mogla da nae mlae i
snanije otelotvorenje."
Istahriju u prilog govore podaci da je, ne tako davno, nastrana ceremonija davljenja" budueg cara, postojala i u jednom drugom narodu, Kok-Turcima. Zeki Vali/evrejska encikloiedija, objavljena 1901-6. U Encyclopaedia Jiidaica, 1971,
Danlopov danak o Hazarima izuzetno js objsktivan.
" O ovome je Frejzer pisao poseban traktat Ubijanje hazarskih careva" (Folor, XXVIII, 1917).

50

di navodi francuskog antropologa, sv. ilijena koji je 1864.

napisao:
Kada izaberu novog poglavara, njegovi oficiri i pratioci nateraju ga da uzjae koa. Steu ga svilenom
vrpcom oko vrata - ali ne toliko da ga zadave - onda popuste vrpcu i, navaljujui na njega, pitaju: 'Koliko dugo
moe biti na kan?' Pomuene svesti, kral> ne moe da
izuoti brojku, pa njegovi podanici, na osnovu onoga to
mrmlja, odluuju da li he njegova vladavina biti duga
ili kratka."40
Nije nam poznato da li je hazarski obred pogubljenja
cara (ukoliko je ikada postojao), ukinut kada su prihvatili judaizam, jer su u tom sluaju arapski pisci
meali prolost i sadanjost - kao to su sve vreme i
inili prikupljajui izvetaje ranijih putopisaca i
pripisujui ih savremenicima. Meutim, kako god bilo,
ne moe se prenebrei i van je svake sumnje boanska
uloga pripisivana kaganu, ak i ukoliko je podrazumevala i njegovo konano rtvovanje. Jer, kao to znamo,
oboavali su ga. A zapravo drali u osami, daleko od
ljudi, sve dok ga ne sahrane uz izuzetne poasti. Dravne poslove, ukljuujui i upravljanje vojskom, vodio je
bek (ponekad su ga zvali i kagan bek) u ijim je rukama
bila stvarna mo. U ovome se slau arapski izvori i savremeni istoriari - ovi drugi hazarski sistem uprave
obino opisuju kao dvojno carevanje", s tim to je kagan oliavao boansku, a bek svetovnu mo. Hazarsko
dvojno carevanje poredili su, ini se prilino pogreno, sa spartanskim dvovlaem (diarhijom) i
slinom dvojnom upravom kod raznih turskih plemena
Meutim, dvojica spartanskih kraljeva, potomci dveju
vodeih porodica, bili su podjednako moni, a kada je
re o dvojnoj upravi u nomadskim plemenima,' nema svedoanstva o osnovnoj podeli funkcija kao kod Hazara
Pre se moe porediti sa sistemom upravljanja u Japanu,
od poetka srednjeg veka pa do 1867, jer je svetovna mo
Alfoldi nagovetava da ou dvojica vladara biln zapovsdnici dva krila horde
(naveo Danlop).

51

bila u rukama oguna, a mikado je, kao boanstvo, slavljen

izdaleka.
Kasel41 istie zanimljivu slinost hazarskog sistema
upravljanja i partije aha. Dvojno kraljevanje, na ahovskoj tabli, predstavljaju kralj (kagan) i kraljica (bek).
Kralj se uva u osami, tite ga pratioci, njegova je mo
mala a korak kratak jer moe da stane samo na susedno
polje. Nasuprot njemu, kraljica je najmonija figura na
tabli, i njom dominira. Pa ipak, i bez kraljice igra se
nastavlja, dok gubitak kralja oznaava konanu propast i
kraj borbe.
ini se da dvojno carevanje ukazuje na otru podvojenost
duhovnog i svetovnog u mentalitetu Hazara. Boanski atributi
kagana veoma su jasno prikazani u sledeem Ibn Haukalovom'
pasusu:
Kagan uvek mora biti carskog porekla (Istahri: 'Iz
ugledne porodice'). Nikome nije dozvoljeno da mu prie,
osim po vanom poslu: onda padne na kolena pred njim,
licem do tla, sve dok mu kagan ne naloi da pristupi i
govori. Kada kagan... umre, ko god prolazi pored njegove
grobnice mora da ide peice i da joj oda poast, a kada
odlazi, ne sme uzjahati konja sve dok mu je grobnica na
vidiku.
Autoritet njegove vlasti je apsolutan, a shodno tome,
njegovim se naredbama tako slepo pokoravaju - smatra li da bi
neki od njegovih dostojanstvenika trebalo da umre p kae li mu:
'Idi i ubij se', ovaj e odmah poi kui da se ubije. Kaganovi
naslednici
poticali
su
iz
iste
porodice. (Istahri: 'Iz porodice uglednih koja ne poseduje ni mo ni
bogatstvo.') Kada na nekog njenog lana doe red da vlada,
uzdiu ga na tron iako ne poseduje nijedan dirhem (novi). uo
sam od poverljivih ljudi da je jedan mladi imao obiaj da sedi u
maloj prodavnici na javnoj pijaci i prodaje sitnu robu (Istahri:
'prodaje hleb'), a ljudi su govorili: 'Kada nas sadanji kagan
napusti, ovaj he ovek naslediti presto'. (Istahri: 'Nema u kaganatu
oveka koji
* Ibn Haukal, drugi arapski geograf i iotoriar koji je mnogo putovao,
napisao je oko 977. svoju Orijsntalnu geografiju. Pasus koji je ovde navaden u
stvari je prepis onoga to je Istahri napisao etrdsset godina ranije, ali sa mnogo
manje nejasnoa, tako da sam koristio Oslijev prevod Ibn Haukala.

52

vredi vie od njega.') Ali mladi je bio musliman, a titulu kagana

davali su samo Jevrejima.
Kaganov presto i baldahin bili su od zlata i nedostupni
drugim ljudima. Kaganova palata raskonija je nego druge
zgrade."42
Odlomak o vrlom mladiu koji na bazaru prodaje hleb
ili bilo ta drugo, veoma podsea na priu o Harunu
al Raidu. Ako je on naslednik zlatnog prestola namenjenog Jevrejima, zato je odgajan kao bedni musliman?
Ukoliko elimo da celoj prii damo bilo kakav smisao,
moramo pretpostaviti da je kagan biran na osnovu plemenitih vrlina, ali samo meu ljudima iz carske loze"
ili iz porodice uglednika". U stvari, to je gledite
Artamonova i Zeki Validija. Artamonov dri da su Hazarima i drugim turskim narodima upravljali potomci
dinastije Turkuta koja je nekada vladala Turskom carevinom (deo 3). Zeki Validi ukazuje na to da se nazivima
carska loza" ili porodica uglednika", kojoj kagan mora pripadati, oznaava stara dinastija Asen, vrsta pustinjske aristokratije koju pominju kineski izvori a iz
koje, prema sopstvenim tvrdnjama, potiu turski i mongolski vladari. To je prilino uverljivo i donekle usaglaava oprene vrednosti iz prethodne' prie: plemeniti mladi bez ijednog dirhema - i pompa i sjaj koji
okruuju zlatni presto. Svedoci smo da se dve tradicije preklapaju kao dve slike na ekranu: asketizam plemena
pustinjskih nomada koji teko ive i sjaj carskog dvora
koji napreduje zahvaljujui trgovini i zanatima, i trudi se da u raskoi nadmai svoje suparnike u Bagdadu i
Carigradu. Najzad, i uverenja koja su vladala na tim blistavim dvorovima, nasleena su od pustinjskih proroka,
asketa iz prolosti.
Sve to jo uvek ne objanjava zaprepaujuu podelu
na boansku i svetovnu mo koje su, u tom periodu i u
toj oblasti, naizgled jedinstvene. Kako je Bari pisao:43
Nemamo podataka o tome kada je kaganov aktivni autoritet zamenjen boanskom nitavnou, niti zato je uzdignut na poloaj slian onom koji ima japanski car
ije se postojanje a ne upravljanje dravom smatra bptnim za njen napredak."
53

Artamonov je nedavno ponudio sumnjiv odgovor na ovo

pitanje. On ukazuje na to da je prihvatanje judaizma kao
dravne religije bilo rezultat coup d'etat, to je kagana, potomka paganske dinastije u iji savez sa Mojsijevim zakonom ne bi trebalo ba mnogo verovati, istovremeno svelo samo na figuru. Ovo je hipoteza, dobra koliko i svaka druga - i bez ikakvih dokaza koji bi je potkrepili. Ipak, ini se da su ova dva dogaaja - prihvatanje
judaizma i uspostavljanje dvojnog carevanja - na neki
nain bila povezana."

Pre obraenja, kagan je, prema podacima, jo uvek igrao aktivnu

ulogu - na primer, u pregovorima sa Justinijanom. Stvar se komplikuje time to arapski izvori pominju kagana, a jasno misle na beka (jer
je kagan bio opti izraz za vladara meu mnogim plemenima). Takoe,
koristili su i razliita imena za beka, to se moe videti iz spiska:
Konstantin Porfir.
Kagan
bek
Ibn Rusta
hazar Kagan
ajsa
Masudi
Kagan
malik
Istahri
malik hazar
Kagan Hazar
Ibn Havkal
Kagan Hazar
malik Hazar ili Bek
Gardezi
hazar Kagan
absad

54

II

PREOBRAENJE

Religija Jevreja", pie Bari, duboko je uticala na

islamsku veru i bila je temelj hrianstva Uspela je
da pridobije ponekog obraenika, ali preobraenje Hazara u najistiju Jehovinu veru, jedinstveno je u istoriji."1
ta je motivisalo ovaj jedinstveni dogaaj? Nije lako nai se u koi hazarskog princa, obuenog, kako je to
ve bio obiaj, u pancirsku koulju. Ali, ako razmiljamo u okvirima politike sile koja vekovima sledi
u sutini ista pravila, nudi se prilino ubedljiva
analogija
Poetkom osmog veka svet su polarizovale dve supersile, predstavljene hrianstvom i islamom. Njihove
ideoloke doktrine bile su u tesnoj vezi sa politikom
sile koja se odravala klasinim metodama propagande,
prevrata i vojnih osvajanja Hazarsko carstvo predstavljalo je treu silu" koja je dokazala da je ravna obema i kao neprijatelj i kao saveznik. Ali, svoju nezavisnost
mogla je da zadri jedino ako ne prihvati ni hrianstvo ni islam, jer za ta bilo da se opredelila, automatski bi se podredila autoritetu Rimskog Carstva ili
bagdadskog kalifa.
Nisu izostali napori oba dvora da Hazare preobrate u
hrianstvo ili islam, ali polo im je za rukom jedino da uspostave utive diplomatske odnose, sklope nekoliko meudinastikih brakova i obostrano korisnih vojnih
saveza. Oslanjajui se na svoju vojnu mo i
55

podrku koju su mu pruala vazalska plemena, Hazarsko

carstvo bilo je reeno da sauva poloaj tree sile", voe
neutralnih stepskih naroda.
U isto vreme, zahvaljujui bliskim dodirima sa Vizantijom i Kalifatom, Hazari su shvatili da je njihov primitivni
amanizam ne samo varvarski i nesavremen u poreenju sa
velikim
monoteistikim
verama
ve
i
nemoan da na svoje voe prenese svu duhovnu i zakonsku mo
koju su uivali kalif i car, vladari dveju teokratskih svetskih sila. Ipak, preobraenje u bilo koju od ovih vera
znailo bi povinovanje, kraj nezavisnosti, i samim tim bilo bi
necelishodno. I ta je moglo biti loginije od prihvatanja tree
vere, one koja nije bila u vezi ni sa jednom iako su se obe na
njoj zasnivale?
Oigledna loginost ove odluke proistie, naravno, iz
varljive jasnosti prolih zbivanja U -.stvari, za obraenje u
judaizam bila je potrebna genijalnost. Ipak, i arapski i hebrejski
izvori istorije obraenja, koliko god se razlikovali, ukazuju na
gore navedeni nain razmiljanja. Da jo jednom citiramo
Barija:
Nema sumnje da je vladar prihvatio judaizam podstaknut politikim razlozima. Primanjem muhamedanstva postao bi duhovno zavisan od kalifa koji su Hazarima pokuavali da nametnu svoju veru, a c druge strane,
hrianotvo je pretilo da ga ini crkvenim vazalom Rimskog
Carstva. Judaizam je bio aona religija ije su
svete knjige potovali i muhamedanci i hriani. Hazarskog vladara uzdigao je iznad neprosveenih varvara i zatitio
od uplitanja kalifa ili cara. Ali, iako je
usvojio obrezivanje, hazarski vladar nije usvojio i uskogrudost jevrejskog kulta. Mnogima je u svom narodu dozvolio da ostanu pagani i klanjaju se svojim idolima."2
Iako je preobraenje hazarskog dvora, bez sumnje bilo
politiki motivisano, apsurdno bi bilo pomisliti da su slepo i
preko noi prihvatili religiju ija su im naela bila nepoznata
Jevreje i njihove religiozne obiaje dobro su upoznali
najmanje jedno stolee pre obraenja, zahvaljujui
izbeglicama
koje
su
stalno
pristizale sklanjajui se od verskih progona iz Vizantije
56

i, neto manje, iz zemalja Male Azije koje su osvojili

Arapi. Poznato nam je da je naspram varvara sa severa,
Hazarija bila relativno civilizovana zemlja, pa je, kao
nenaklonjena ijednoj od ratobornih vera, postala prirodni raj Jevreja ije je povremene egzoduse izazivala
vizantijska uprava pretei im prisilnim preo braenjem i drugim pritiscima. Progoni su, u raznim
vidovima, zapoeli u vreme Justinijana I (527-65) i postali su naroito surovi u vreme Iraklija, u sedmom veku, Lava , u osmom, Vasilija i Lava IV, u devetom, i
Romana, u desetom. Tako je Lav III, koji je vladao dve decenije, neposredno pre obraenja Hazara u judaizam, pokuao da jednim udarcem okona tu nepravilnost (podnoljivi status Jevreja), naredivi svim svojim jevrejskim podanicima da se pokrste".3 Mada je, ini se,
izvrenje ove zapovesti nailo na veoma slab odziv,
znatan broj Jevreja pobegao je iz Vizantije. Masudi pripoveda:
U ovom gradu (Hazaran - Itil) ive muslimani, hriani,
Jevreji i pagani. Car, njegovi podanici i Hazari njegova roda, svi su Jevreji.* Car Hazara pootao je Jevrejin jo u kalifatu Harun al-Raida," a pridruili
su mu se Jevreji iz ovih islamskih zemalja i iz zemlje
Grka (Vizantija). U stvari, 332. godine Hedre (943-4) car
Grka je prisilno pokrstio Jevreje u svojoj carevini...
Zbog toga je mnogo Jevreja iz zemlje Grka pobeglo u Hazariju..."3a

Poslednje dve reenice odnose se na dogaaje koji su se

odigrali dve stotine godina nakon preobraenja Hazara i pokazuju da su vekovima talasi progona uporno sustizali jedan drugi. Ali, i Jevreji su bili podjednako uporni.
Mnogi su izdrali muenja, a oni koji za to nisu imali snage,
kasnije su se vratili svojoj veri, kao psi ispljuvku", kako to
ljupko ree jedan hrianski hroniar.4 Podjednako je slikovito
neki jevrejski pi* Verovatno vladajue pleme belih Hazara", vidi Poglavljs I, 3.
Izmeu 786. i 809, ali se uopteno prstpostanlja da se Masudi posluio
zgodnim istorijskim orijentirom i da ss prsobrasnjs dogodilo oko 740.

57

sac5 opisao jedan od metoda prisilnog obraenja, primenjivan

nad jevrejskom zajednicom iz Orie u junoj Italiji u vreme cara
Vasilija:
Kako su ih primoravali? Svakoga ko je odbijao da
prihvati njihovu lanu veru, stavljali su pod drvenu presu i
cedili kao masline."
0 progonu u vreme cara Romana6 (grki car" na kojeg se
poziva Masudi) drugi hebrejski izvor kae: A kasnije e se
pojaviti car koji e ih progoniti, ne unitavajui ih, ve
milosrdno ih izgonei iz zemlje."
Jedina milost istorije prema onima koji su odluili
da odu ili su na beg bili primorani, bilo je samo postojanje Hazarije, i pre, i posle preobraenja. Hazarija
je bila raj za izbeglice, a posle, postala je vrsta
utoita. Izbeglice su, kao proizvod razvijenije kulture, bez sumnje, veoma doprinele kosmopolitizmu i irokogrudosti koji su zadivili ve citirane arapske hroniare. Njihov uticaj - i arki prozelitizam' - naj vie su se, i pre svega, oseali na dvoru i meu vodeim dostojanstvenicima. U svojim misionarskim naporima verovatno su teoloke argumente i mesijanska
proroanstva kombinovali sa otroumnom procenom politikih prednosti koje bi Hazari stekli usvajanjem
neutralne" religije.
Ti su izgnanici doneli i vizantijske umetnike zanate, naprednije metode u zemljoradnji i trgovini i
etvrtasto hebrejsko pismo. Nije nam poznato koje su pismo Hazari koristili pre toga, a iz Ibn Nadimovog7 Fihrista, neke vrste univerzalne bibliografije, pisane oko 987,
saznajemo da su u njegovo vreme Hazari koristili hebrejsko pismo koje je imalo dvostruku namenu: njime su pisane uene rasprave na hebrejskom (analogno ulozi
koju je latinski imao na Zapadu u srednjem veku) i bilo je
pismo razliitih jezika kojima se govorilo u
Ovo je bilo vreme kada je preobraenje nevernika silom ili
ubeivanjem bilo prvenstveni zadatak. Da su u tome ueotvovali i Jevreji,
pokazuje injenica da su vizantijskim zakonom, od vremena Justinijanove
vladavine, bile predviene stroge kazne za pokuaj preobraenja hriana u
judaizam, dok je za Jevreje koji su uznemiravali" obraenike u hrianstvo,
kazna bila smrt na lomai.

58

Hazariji (kao to se latinsko pismo koristilo za razliita nareja u Zapadnoj Evropi). Iz Hazarije se, po
svemu sudei hebrejsko pismo proirilo na okolne zemlje. Tako, volson ukazuje na to da su natpisi na nesemitskom jeziku (moda i na dva nesemitska jezika) pisani hebrejskim znakovima, naeni na dva nadgrobna spomenika u Panagoriji i Partenitu na Krimu. Jo uvek
nisu deifrovani".8 (Krim je, kao to smo videli, povremeno bio pod hazarskom upravom, ali je tu takoe, bila i stara jevrejska zajednica, pa su ti natpisi moda
jo iz vremena pre preobraenja. Neka su hebrejska slova
(in i cadi) nala svoje mesto i u irilikom pismu.9
tavie, na mnogim poljskim srebrnim noviima iz
dvanaestog ili trinaestog veka, natpisi na poljskom jeziku pisani su hebrejskim slovima (npr. Leszek krol Polski - Leek poljski kralj), a naeni su zajedno sa
noviima ispisanim latinskim pismom. Poliak to
ovako komentarie: Ovi su novii konaan dokaz da se
hebrejsko pismo iz Hazarije proirilo na okolne slovenske zemlje. Korienje tih novia nije bilo ni u
kakvoj vezi sa religijom. Kovani su jer je veina Poljaka
na ovu vrstu pisma navikla vie nego na rimsko pismo
i nije ga smatrala iskljuivo jevrejskim."10
I tako, mada bez sumnje podstaknuto oportunistikim
motivima - i zamiljeno kao lukav politiki manevar preobraenje je donelo kulturni razvitak kakav su oni
koji su ga zapoeli teko mogli da predvide. Hebrejsko
pismo bilo je tek poetak. Tri veka kasnije, propadanje
hazarske drave pratila su uestala izbijanja mesijanskog cionizma i lane Mesije, poput Davida El-Roija
(junaka jednog Dizraelijevog romana) koji je predvodio
donkihotovske krstake pohode za ponovno osvajanje Jerusalima.'
Poto su ga 737. godine porazili Arapi, kagan je mor>ao da promeni veru. Prisilno prihvatanje islama bila je
formalnost koje se gotovo odmah odrekao i koja,
1

Vidi Poglavlje IV, 11.

59

oigledno, nije ostavila ikakav trag u njegovom narodu.

Nasuprot tome, dobrovoljno preobraenje u judaizam
proizvee duboke i dugotrajne posledice.

Okolnosti preobraenja zamagljene su legendom, ali se glavni

arapski i hebrejski prikazi o njima podudaraju u nekim
osnovnim crtama.
Ve citirano Al-Masudijevo kazivanje o jevrejskoj
vladavini u Hazariji zavrava se upuivanjem na njegovo
prethodno delo u kojem je te okolnosti opisao. To je Masudijevo delo izgubljeno, ali postoje dva prikaza koji se na
njemu temelje. Prvi, Dimaskijev (pisan 1327), ponavlja da je, y
vreme
Haruna
al-Raida,
vizantijski
car
primoravao Jevreje da se isel>avaju. Ti iseljenici odlazili su u zemlju
Hazara, gde su naili na otroumne, ali neobrazovane ljude kojima su ponudili svoju veru. Domoroci su je,
utvrdivi da je bolja od njihove, prihvatili."11
Drugi je, mnogo detaljniji prikaz, u al-Bakrijevom delu
Knjiga o kraljevstvpma i putevima (jedanaesti vek):
Razlog zbog kojeg se car Hazara, koji je prethodno bio
paganin, preobratio u judaizam, u ovome je: usvojio je
hrianstvo." Potom je, uvidevi njegovu neistinitost,
o tome to ga je umnogome muilo raspravljao sa jednim
od svojih viih dunosnika. Ovaj mu ree: 'O care, oni u
ijim su rukama sveti rukopisi dele se u tri grupe. Sazovi ih i zatrai da kau ta imaju, potom sledi onog s
kojim je istina.'
Tako je poslao da mu od hriana dovedu biskupa. Uz cara
bee Jevrejin, vet na reima, pa biskupa uvue u raspravu.
Upita
ga:
'ta
misli
o
Mojsiju,
sinu
Amranovom i Tori koja mu je otkrivena?' Biskup odgovori: 'Mojsije je prorok, a Topa govori istinu.' Tad Jevrejin rse caru: 'Ve
je potvrdio istinitost moje vere. Pitaj ga sada u ta on veruje.' I car
ga upita, a ovaj mu odgovori: 'VeruNijedan drugi izvor, koliko mi je poznato, to ne pominje, mada jo to za
muslimanske itaoce moda prijatnije od kaganovog kratko trajnog prihvatanja
islama pre judaizma.

60

jem da je Isus, Mesija, sin Marijin. On je Re i obelodanio je tajne u ime Boga.' Sada Jsvrejin kaza caru Hazara:
'On propoveda uenje koje mi nije poznato iako prihvata
moje tvrdnje.' Ali biskup nije bio jak u pruanju dokaza.
Zatim car zatrai da mu dovedu jednog muslimana i poslae mu uenog, mudrog, i u raspravama vetog oveka.
No Jevrejin plati nekome da ga usput otruje, i ovaj umre.
I tako jevrejin cara pridobi za svoju veru, pa ovaj prihvati judaizam."12
Arapski su istoriari zaista umeli da zaslade gorku
pilulu. Da je i mogao da uestvuje u raspravi, muslimanski bi uenjak upao u istu klopku kao i biskup - obojica su privhatala istinu Starog zaveta, a kao pristalice Novog zaveta ili Kurana, bili bi nadglasani, uvek
dva prema jedan. I car razmilja na taj nain: voljan je
da prihvati samo ono u ta veruju sva trojica - uenje
koje im je zajedniki imenitelj - i odbija da se prikloni bilo emu to suparnici van toga tvrde. Evo jo
jednom principa neopredeljenosti, primenjenog na teologiju.
I ova pria, kako je istakao Bari,13 ukazuje na to da je
na hazarskom dvoru jevrejski uticaj morao biti jak jo
pre formalnog preobraenja, jep je no biskupa i muslimanskog uenjaka trebalo poslati" dok je Jevrejin ve
bio uz cara".

A sada, sa glavnog arapskog izvora o preobraenju, Masudija i njegovih kompilatora, prelazimo na glavni jevrejski izvor. To je takozvana Hazarska prepiska", pisama koja su na hebrejskom, razmenili Hasdai Ibn aprut, Jevrejin,
glavni ministar kalifa od Kordove i Josnf, car Hazara ili, bolje
reeno,
njihovi
pisari.
Oko
verodostojnosti ove prepiske bilo je mnogo nesuglasica, ali danas
je opte prihvaena, naravno, uz odgovarajue ograde zbog
udljivosti kasnijih prepisivaa.'
* Kratak pregled tih nesuglasica vidsti u Dodatku III.

61

Pisma su oigledno razmenjivana posle 954, a pre 961, grubo

reeno, u vreme kada je pisao Masudi. Da bi cenio znaaj te
prepiske, svet mora biti upoznat sa linou Hasdai Ibn
apruta, moda najsjajnijeg Jevrejina zlatnog doba" (9001200) u paniji.
Abd-Al-Rahman III iz Omajadske dinastije, uspeo je,
929. godine, da ujedini mavarske posede u junim i sredinjim delovima Iberijskog poluostrva pod svojom
upravom i osnovao je Zapadni kalifat. Njegova prestonica, Kordova, postala je ponos arapoke panije i ia
evropske kulture - sa bibliotekom od 400.000 registrovanih knjiga. Hasadai, roen u Kordovi, 910. godine, u
uglednoj jevrejskoj porodici, nekim je svojim izvrsnim
lekovima privukao kalifovu panju najpre kao lekar. Abdal-Rahman imenovao ga je za svog dvorskog lekara a kako
je u njegov sud imao potpuno poverenje, zamolio ga je da,
kao prvo, u red dovede dravne finansije, i da se, zatim,
kao
ministar
inostranih
poslova,
prihvati
diplomatskog posredovanja u novim, sloenim odnosima
Kalifata sa Vizantijom, nemakim carem Otom, Kastiljom, Navarom, Aragonom i drugim hrianskim carstvima na severu panije. Hasadai je, stoleima pre renesanse, bio pravi ioto universale koji je uz bavljenje
dravnim poslovima, nalazio vremena da medicinske
knjige prevodi na arapski, dopisuje se sa uenim bagdadskim rabinima i da bude mecena hebrejskim jezikoslovcima i pesnicima. Iako oigledno prosveen, bio je,
ipak, predan Jevrejin koji je svoje diplomatske veze koristio da prikupi obavetenja o jevrejskim zajednicama
u raznim delovima sveta i radio je u njihovu korist kad
god je to bilo mogue. Naroito ga je brinuo progon Jevreja u Vizantijskoj carevini za vreme Romana (vpdi rope, deo 1). Sreom, imao je znatan uticaj na vizantpjski
dvor, koji je bio ivotno zainteresovan da obezbedp blagonaklonu neutralnost Kordove za vreme vantnjskph
vojnih pohoda na muslimane sa Istoka. Hasdan, koji je
vodio pregovore, iskoristio je ovu priliku da se zauzme
za vizantijske Jevreje, oigledno uspeno."
Po sopstvenom kazivanju, Hasdai je, o postojanju jednog nezavisnog jevrejskog carstva prvi put uo od neknh
62

trgovaca iz Hurasana u Persiji, ali je sumnjao u istinitost

njihove prie. Kasnije se o tome raspitivao meu lanovima
vizantijske diplomatske misije u Kordovi i oni su mu priu
potvrdili, dopunivi je nekim detaljima o Hazarskoj carevini,
ukljuujui i ime tadanjeg cara, Josifa. Odmah je potom
Hasdai odluio da caru Josifu poalje glasnika sa pismom.
Pismo (o kojem e kasnije biti vie rei) sadri niz pitanja
o hazarskoj dravi, njenom narodu, nainu uprave, oruanim
snagama
i
tako
dalje,
kao
i
pitanje
kojem od dvanaest plemena pripada Josif - iz ega bi se moglo
zakljuiti da je Hasdai mislio da jevrejski Hazari potiu iz Palestine kao i panski Jevreji i da su, moda, ak
jedno od izgubljenih plemena". Poto nije bio jevrejskog
porekla, Josif, naravno, nije pripadao nijednom od tih
plemena. U svom odgovoru Hasdaiju, on iznosi, kao to emo
videti, rodoslovlje druge vrste, ali mu je glavna briga da
Hasdaiju
prui
podroban,
iako legendaran prikaz preobraenja koje se odigralo dva veka
ranije, kao i okolnosti koje su mu prethodile.
Josifovo kazivanje poinje hvalospevom njegovom pretku, caru Bulanu, velikom osvajau i mudrom oveku koji je
proterao vraeve i idolopoklonike iz svoje zemlje". Caru se u
snu prikazao aneo koji ga posavetova da se klanja jedinom
pravom Bogu, obeavi mu da e on, zauzvrat blagosloviti i uveati Bulanovo potomstvo, u ruke mu izruiti neprijatelje i uiniti da njegova carevina traje do kraja sveta". Ovo je, naravno, inspirisano priom o
zavetu iz Postanja" i podrazumeva da su i Hazari tvrdili da pripadaju izabranoj rasi" i da su se i sami
zavetovali Gospodu iako nisu potomci semena Avramovog.
Na ovom mestu Josifova pripovest kree neoekivanim
putem. Car Bulan je prilino voljan da slui Svevinjem, ali
istie jednu smetnju:
Ti zna, moj Gospodaru, tajns misli moga srca i soj
si mi iopitao da iskua moju veru u ssbs. Ali u l>udi
kojima pladam paganski js um i ns znam hos li mi psropati. Naoh okrilje i milost u tvojim oima, zato ts prskliljsm da se i i>ihovom Velikom princu ukas, da ms
i ok podri.
63

Svevinji uslii Bulanovu molbu, javi se u snu

princu koji im se ujutro probudi, ode da o tome izvesti
cara..."
Ni u Postanju", a ni u arapskim kazivanjima i
preobraenju, nema ni pomena o velikom princu kog treba
pridobiti. To ce oito odnosi na hazarsko dvojno carevanje.
Veliki princ" sigurno je bek, mada je mogue i to da je car"
bio bek, a princ" kagan. tavie, prema arapskim i
jermenskim izvorima, voa hazarske vojske koja je napala
Transkavkaziju 731. (tj. nekoliko godina pre no to je, prema
pretpostavkama, dolo do preobraenja), zvao se Bulkhan".15
Dalje u pismu Josif kazuje kako se usnulom caru aneo
jo jednom ukazao i naloio mu da sagradi hram u kojem
bi Gospod prebivao, jer nebo i nebesa iznad neba nisu
dovoljno veliki da me obuhvate". Car Bulan srameljivo
odgovara da nema zlata i srebra koliko je potrebno za
takav poduhvat mada mi je i dunost i elja da to
uinim". Aneo ga tei: sve to Bulan treba da uradi,
jeste da svoju vojsku povede na Darielu i Ardabil u Jermeniji, gde ga eka blago u srebru i zlatu. Ovo se podudara sa Bulanovim ili Bulkhanovim pljakakim napadom koji je prethodio preobraenju, a i sa arapskim izvorima u kojima se kae da su Hazari nekad nadgledali
rudnike srebra i zlata na Kavkazu.16 Bulan ini kako mu
je aneo rekao, vraa se kao pobednik sa plenom i gradi
sveti tabernakl sa sakralnim kovegom (Zavetnim
kovegom), kandelabrom, oltarom i svetim sasudima, koji
je do danas sauvan i jo uvek je u mom (Josifovom) posedu".
Josifovo pismo, pisano u drugoj polovini desetog veka, vie od dvestotine godina posle dogaaja koje opisuje, oigledno je meavina istinitih podataka i legende. Njegov opis oskudno opremljenog hrama i mali broj
sauvanih relikvija, u primetnom je raskoraku sa blagostanjem u njegovoj zemlji o kojem govori u drugim delovima pisma. Dani u kojima je iveo njegov predak Bulan, ine
mu se kas drevna prolost, kada siromani, alp
64

asni car, nije imao novca ak ni da sagradi sveti tabernakl" koji je, ipak, bio samo ator.
Meutim, do tog je mesta Josifovo pismo samo uvod u
stvarnu dramu preobraenja koju tek sada iznosi. Oito
je Bulanovo odbacivanje idolopoklonitva u korist jedinog pravog Boga", bilo samo prvi korak, i tek je trebalo izabrati jednu od tri monoteistike vere, ini se
bar, da ba to Josif, u nastavku svoga pisma, hoe da nagovesti:
Posle oruanih podviga (osvajanje Jermenije), slava cara
Bulana proirila se po svim zemljama. Car Edoma (Vizantije) i
car Ismaeliana (muslimana) saznali su za novosti i otpravili mu
izaslanike sa skupocenim poklonima i novcem i uene ljude da
ga pridobiju za svoju veru. Ali, car je bio mudar i pozvao je
jednog Jevrejina, veoma obrazovanog i otroumnog, pa sazvao
svu trojicu da uje ta he mu rei o ovojim uenjima."
Evo jo jednog trusta mozgova" ili razgovora za
okruglim stolom", ba kao i kod Masudija, s tim to
musliman nije prethodno otrovan. Ali rasprava se odvija
uglavnom po istom scenariju. Posle dugih i plodnih razgovora,
car odlae sastanak za tri dana, putajui uesnike rasprave
da ekajui na prijem ame u svojim atorima. Onda se slui
lukavstvom: poziva ih ponaosob. Pita hrianina koja je od
druge dve religije blia istini, a ovaj mu odgovara: Jevrejska".
Muslimanu postavlja isto pitanje i dobija isti odgovor.
Neutralnost jo jednom odnosi pobedu.

Toliko o preobraenju. ta jo saznajemo iz uvene

Hazarske prepiske"?
Uzmimo najpre Hasdaijevo pismo: poinje hebrejskom
pesmom, pisanom na tada moderan nain, u pijuu - rapsodskim stihovima punim skrivenih aluzija ili zagonetki koji, esto, ine akrostih. Pesma velia vojne uspehe
pismotvorca, cara Josifa, a poetna slova stiho65

va ine akrostih iz kojeg se raa ime Hasdai bar Isaak

bar Ezra bar aprut, za kojim sledi ime Menahem benaruk. Taj Menahem bio je proslavljeni hebrejski pesnik, leksikograf i jezikoslovac, Hasdaijev sekretar i
tienik. Oigledno je dobio zadatak da poslanicu caru Josifu saini najkienijim stilom, pa je iskoristio priliku da akrostihom, posle imena svoga gospodara, ovekovei i svoje ime. Sauvano je jo nekoliko dela
Menahema ben-aruka i nema sumnje da je Hasdaijevo pismo njegova rukotvorina."
Posle te pesme, komplimenata i kitnjastih diplomatskih fraza,
pismo daje blistavi prikaz napretka mavarske panije i srenog
ivota Jevreja pod vlau kalifa Abd al Rahmana, kojem nema
ravnog... I tako su zbrinute naputene ovce, ruke njihovih
progonitelja zaustavljene, a jaram odbaen. Zemlja u kojoj
ivimo na hebrejskom se zove Sefarad, ali je Ismaeliani koji je
nastanjuju, zovu al-Andalus."
Hasadai zatim objanjava kako je za postojanje jevrejskog
carstva prvi put uo od trgovaca iz Hurasana, potom neto vie
od vizantijskih izaslanika, pa govori o onome to su mu oni
rekli:
Ispitivao sam ih (Vizantince) o toj carevini i odgovorili su mi da postoji i da je njeno ime al-Hazar. Od
Carigrada do te zemlje putuje se petnaest dana morem,"
ali, rekoe, ako se ide kopnom, mnogo je drugih naroda
izmeu nas i njih. Ime vladajueg cara je Josif. Iz njegove zemlje dolaze nam brodovi i donose ribu, krzna i sve
vrste robe. Oni su nai saveznici i mi ih potujemo.
Razmenjujemo ambasadore i poklone. Moni su i imaju
utvrenja za strae i vojsku koja, s vremena na vreme, ide
u pljakake pohode."**'
' Vidi Dodatak .
Ovo se verovatno odnosi na takozvani Hazarski put": iz Carigrada
preko Crnog mora, uz Don, pa preko prelaza Don - Volga n niz Volgu do
Itila. (Drugi, krai put, vodio je od Carigrada do istons obale Crnog mora.)
Utvrenje je oigledno Sarkel na Donu. Potujemo ih" so poklapa sa
pasusom o Konotantinu Porfirogenetu i possbpom zlatnom peatu korienom
za pisma upuena kaganu. Konstantin js bio vnzantijski car u vreme kad su
izaslanici posetili paniju.

66

Ovih je nekoliko podataka o hazarskoj zemlji njenom caru

Josifu Hasdai pruio u oiglednoj nameri da od njega izvue
detaljan odgovor. Bio je to dobro smiljen potez : Hasdai je
morao znati da osude pogrenih tvrdnji istiu iz pera lake
nego nova izlaganja.
Hasdai zatim pripoveda o svojim ranijim naporima
da doe u vezu sa Josifom. Prvo je uputio glasnika, izvesnog Isaaka bar Natana i naloio mu da dopre do hazarskog dvora. Isaak je, meutim, stigao samo do Carigrada, gde su ga ljubazno primili, ali i spreili da nastavi put. (Razumljivo: imajui u vidu kolebljivi stav
cara Konstantina u pogledu jevrejskog carstva, izvesno
je da mu saveznitvo Hazarije i kordovskog kalifata, sa
Jevrejinom kao glavnim ministrom, nije bilo u interesu.) Tako se Hasdaijev glasnik vratio u paniju neobavljenog posla. Ali, uskoro se ukazala druga prilika U
Kordovu je stiglo poslanstvo iz Istone Evrope, a meu
njegovim lanovima bila su i dva Jevrejina, Map Saul i
Map Josif, koji su se ponudili da Hasdaijevo pismo
predaju caru Josifu. (Sudei po Josifovom odgovoru Hasdaiju, pismo mu je, u stvari, predala tek trea osoba,
izvesni Isaak ben-Eliezer.)
Objasnivi tako, do u tanine, kako je dolo do toga da
napie pismo, i koliko je napora uloio da ga urui,
Hasdai prelazi na niz direktnih pitanja koja odraavaju
njegovu arku elju da sazna to vie o zemlji Hazara, poev od
njenog geografskog poloaja pa do obreda na Sabat. Zavrni
deo Hasdaijevog pisma prilino se razlikuje od poetnog:
Oseam snanu potrebu da saznam istinu o tome da li zaista na
ovom svetu pootoji mesto gde progonjeni Izrael sam sebi moe
biti vladar, gde nikome nije potinjen. Kada bih znao da tako
ta odista postoji, bez oklevanja bih se odrekao svih poasti,
povukao
bih
se
sa
svog
visokog poloaja, napustio porodicu i putovao preko gora i ravnica,
kopnom i vodom, sve dok ne stignem do mesta gds moj
gospodar, (jevrejski) car vlada... A imam jo jednu molbu: da
mi kaete znate li ita (moda datum) o 'konanom udu' (dolaoku Mesije) koje oskujsmo dok lutamo od
zemlje do zsml>s. Obsaeii i ponieni, posvud ra67

sejani, moramo utke da sluamo one koji nam govore: 'svaki

narod ima svoju zemlju, samo vi nsmate ak ni senku zemlje na
ovome svetu'."
Poetak pisma pun je hvale za srenu sudbinu Jevreja u
paniji, kraj odie gorinom izgnanstva, cionistikim arom
i uzdanjem u Mesiju. Ali ti su opreni stavovi oduvek bili u
podvojenim srcima Jevreja, kroz celu njihovu istoriju.
Protivrenost u Hasdaijevom pismu doprinosi istinitosti.
Koliko ozbiljno treba shvatiti nagovetaj njegove volje da
stupi u slubu hazarskog cara, drugo je pitanje, na koje ne
moemo da odgovorimo. Moda to ne bi mogao ni on sam.

Odgovor cara Josifa manje je uglaen i dirljiv nego pismo koje mu je Hasdai uputio. Nije ni udo, jer kako Kasel primeuje: Uenost i kultura nisu carevali meu Jevrejima
sa Volge, ve na rekama panije." Najsvetliji je deo odgovora ve
navedena povest o preobraenju. I Josif je, y to nema sumnje,
uposlio
pisara
da
ga
saini
verovatno nekog uenog izbeglicu iz Vizantije - meutim, u poreenju sa uglaenim kadencama modernog dravnika iz
desetog veka, taj odgovor zvui kao glas iz Starog zaveta.
Poinje bujicom pozdrava, a potom uglavnom ponavlja
sadraj Hasdaijevog pisma, ponosno istiui da Hazarsko carstvo opovrgava lai onih koji tvrde da je Judin skiptar
zauvek ispao iz ruku Jevreja" i da na zemlji HeMa mesta za njihovu sopstvenu carevinu". Sledi prilino zagonetna primedba da su jo nai oevi izmenjivali prijateljska pisma koja se uvaju u naim arhivama i poznata su naim starima'7 Josif zatim prelazi
Ovo se moe odnositi na Eldad ha-Danija, jevrejskog putnika nz
devetog veka, u ijim se fantaotinim priama, veoma itanim u srednjem veku, pominje Hazarija koju, kako on kae, naseljavaju tri od izgubljenih plemena Izraela i koja ubira danak od dvadeset osam sussdnih kraljevina. Eldad je posetio paniju oko 880. i moda je, a moda
i nije posetio hazarsku zemlju. Hasdai ga ukratko pomin.e u svom piomu Josifu.

68

na genealogiju svog naroda. Mada estok jevrejski nacionalista, ponosan to dri Judin skiptar", on niti moe niti tvrdi da su semitskog porekla. Trag njihovog porekla ne vodi od Sema, ve od Nojevog treeg sina, Jafeta ili, tanije, Jafetovog unuka, Togorme, pretka svih turskih plemena. Otkrili smo u porodinim knjigama
naih otaca", smelo tvrdi Josif, da je Togorma imao desetoricu sinova, a imena njihovih potomaka su:
Uigur, Darsu, Avar, Hun, Vasilij, Tarniah, Hazar, Zagora, Bugar, Sabir. Mi smo sinovi Hazara, sedmog..."
Identitet nekih od ovih plemena, sa imenima ispisanim
hebrejskim pismom, priliino je nepouzdan, ali to je malo
vano. Osobeni znak ove genealoke vebe je spajanje Postanja
i turske plemenske tradicije.'
Posle genealogije, Josif ukratko pominje neke vojne pohode
svojih predaka zahvaljujui kojima su stigli ak do Dunava
Sledi, nadugako i nairoko, povest o Bulanovom
preobraenju. Od tog dana pa nadalje", nastavlja Josif, Bog
mu davae snagu i pomagae mu. On i njegovi sledbenici
bejahu obrezani, a jevrejski mudraci nauie ih zakonu i
objasnie im Zapovesti." Sledi jo hvalisanja vojnim
pobedama, poraenim narodima i dr., a onda jedan znaajan
pasus:
Posle ovih dogaaja, jedan od njegovih (Bulanovih) unuka
postade car. Ime mu je bilo Ovadija i bio je hrabar i potovanja
dostojan ovek koji je reformisao vlast, uvrstio zakon prema
tradiciji i obiajima, gradio sinagoge i kole, okupio mnotvo
izraelskih mudraca, obasuo ih poklonima u zlatu i orebru i
naloio im da protumae dvadeset etiri (svete) knjige, Minu i
Talmud, kao i redosled bogosluenja."
Ovo ukazuje na to da je nekoliko generacija posle Bulana, dolo do religioznog oivljavanja ili reforme (za im je
verovatno, po pisanju Artamonova, usledno coup d'etat). Po
svemu
sudei,
judaizacija
Hazara
odigrala se, u stvari, u nekoliko etapa. Seamo se da je car BuI ovo baca svetlost na esto pominjanje Hazara kao naroda Magoga. Magog je, prema Postanju X, 2-3, bio veoma ozloglaeni ujak Togormin.
/

69

lan oterao vraeve i idolopoklonike" ire no to mu se

u snu ukazao aneo i da se pravom Bogu" zavetovao pre
nego to je odluio da li je to jevrejski, hrianski
ili muslimanski bog. ini se najverovatnijim da je
preobraenje cara Bulana i njegovih sledbenika drugi
meukorak i da su oni primili primitivni, poetni
oblik judaizma koji se zasnivao samo na Bibliji, a
iskljuivao Talmud, sve rabinske knjige i obiaje koji
su iz njih proistekli. U tom su pogledu bili nalik karaitima, fundamentalistikoj sekti koja se u osmom veku javila u Persiji i iji se uticaj proirio meu Jevrejima irom sveta, naroito u Maloj Hazariji", tj.
na Krimu. Danlop i neki drugi autoriteti pretpostavljaju da je y periodu od Bulana do Ovadije (otprilike
izmeu 740. i 800) u zemlji preovlaivao jedan oblik karaizma, a da je ortodoksni, rabinski" judaizam uveden
tek za vreme Ovadijine verske reforme. Ovo je gledite
donekle znaajno, jer se karaizam u Hazariji odrao
oito do njenog kraja, a naselja karaitskih Jevreja koji
su govorili turskim jezikom i oigledno bili Hazarskog porekla postojala su ak i u novije doba (vidi dalje, Poglavlje V, 4).
Prema tome, judaizacija Hazara bila je postupan proces koji
je, zapoet kao politiki celishodan, polako hvatao koren sve
dublje u njihovoj svesti da bi konano, u vreme propasti
Hazarskog carstva, stvorio verovanje u dolazak Mesije. Njihova
je verska opredeljenost nadivela dravu i zadrala se, kao to
emo videti, u hazarsko-jevrejskim naseobinama u Rusiji i
Poljskoj.

Poto je pomenuo Ovadijine verske reforme, Josif nabraja

njegove naslednike:
Njegov sin Hiskia, i njegov sin Manase, i brat Ovadijin Canuka, i njegov sin Isaak, njegov sin Manase, njegov sin
Nisi, njegov sin Menahem, njegov sin Benjamin, njegov sin
Aaron i ja, Josif, sin Aarona Blagoslopenog, svi smo
70

sinovi careva i niJednom doljaku niJe doputeno da zauzme

presto naih otaca."
Potom Josif pokuava da Hasdaiju odgovori na pitanje o veliini i topografiji svoje zemlje. Ali ini se
da na njegovom dvoru nema nikoga dovoljno upuenog da
bi se po vetini mogao meriti sa arapskim geografima,
a njegova maglovita pominjanja drugih zemalja i naroda,
slab su doprinos onome to smo ve saznali od Ibn
Haukala, Masudija i drugih persijskih i arapskih izvora. Tvrdi da ubira danak od trideset sedam naroda, to
deluje prilino hvalisavo. Pa ipak, Danlop ukazuje da
je devet plemena, kako se ini, ivelo u zemlji Hazara, a
ostalih dvadeset osam sasvim se dobro uklapa u Ibn Fadlanovu priu o dvadeset pet ena, od kojih je svaka ki
vazalskog kralja (kao i u Eldad ha-Danijeve sumnjive
prie). Dalje, treba imati na umu da je mnotvo slovenskih plemena ivelo du gornjih tokova Dnjepra, ak do
Moskve, i da su, kao to emo videti, plaala danak Hazarima.
Bilo kako bilo, u Josifovom pismu nema ni pomena o
carevom haremu. Pominju se samo jedna carica i njene
dame i evnusi". Kae se da ive u jednom od tri dela
Josifove prestonice, Itilu:
u drugom ive Izraeliani, Ismaeliani, hriani i ostali narodi koji
govore drugim jezicima. Trei deo, koji je ostrvo, nastanjujem ja sam, prinevi, robovi i sve sluge koje mi pripadaju...' Tokom cele zime ivimo u gradu, a y mesecu
nisanu (mart-april) naputamo ga jer svi odlaze na rad
u polja i bate. U rodu se imanje prenosi sa kolena na
koleno i sve mu porodice hrle sa radou i klicanjem
jer tamo nee uti glas uljeza, ni videti neprijatelja.
U zemlji nema mnogo kia, ali ima dosta reka sa
mnotvom velike ribe i mnogo izvora, a njena polja i
vinogradi, vrtovi i vonjaci koji iz reke dobijaju vodu,
obino su plodni i bogati i raaju voe u izobilju... i
uz boiju pomo ja ivim u miru."
Sledei pasus posveen je danu Mesijevog dolaska:
Ova podela Itila na tri dela, pominjs ss, kao to smo vidsln, u nekim
arapskim izvorima.

71

Nae oi uprte su u mudrace Jerusalima i Vavilona

i mada ivimo daleko od Ciona, uli smo da su raunice
pogrene usled mnotva grehova - a mi ne znamo nita
sem da Svevinji dobro rauna. Uzdamo se jedino u Danilova proroanstva, a Svevinji neka ubrza nae izbavljenje..."
Zavrni pasus Josifovog pisma odgovor je na Hasdaijevu
tobonju ponudu da stupi u slubu hazarskog cara:
U svome pismu pomenuo si elju da vidi moje lice. I ja
elim i eznem da se divim tvome milosrdnom licu i sjaju tvoje
velianstvenosti, mudrosti i uzvienosti. elim da se tvoje rei
obistine, da spoznam sreu i zagrlim te, gledajui tvoje drago,
prijateljsko i prijatno lice. Bio bi mi kao otac, a ja tebi kao sin.
Sav moj narod celivao bi tvoje usne. Dolazili bismo i odlazili
po tvojoj elji i tvom mudrom savetu."
U Josifovom pismu postoji i pasus koji se odnosi na tadanju
politiku i prilino je nejasan:
Uz pomo Svevinjeg, uvam ue reke (Volge) i ne
doputam Rusima koji dolaze svojim brodovima da napadnu
zemlju Arapa... Vodim protiv njih (Rusa) teke ratove, jer ako bih
im dopustio, opustoili bi zemlje Ismaila ak do Bagdada."
Josif ovde istupa kao zatitnik Bagdadskog kalifata
od normansko-ruskih pljakaa (vidi Poglavlje ), to
je moda pomalo neumesno ako se zna za gorko neprijateljstvo Omajadskog kalifata iz Kordove (kojem slui
Hasdai) i Abasidskih kalifa iz Bagdada. Sa druge strane, udljiva vizantijska politika prema Hazarima uticala je na to da Josif prihvati ulogu branioca islama,
bez obzira na rascep izmeu dva kalifata. Bar je mogao
da se nada da e Hasdai, kao iskusan diplomata, sve shvatiti.
Do njihovog susreta, ukoliko su o tome ikada ozbiljno
razmiljali, nikada nije dolo. Dalja pisma, ako ih je i bilo, nisu
sauvana. Hazarska prepiska" je oskudna i malo je podataka
koji se mogu dodati onome to je ve
72

poznato iz drugih izvora.

Njena privlanost lei u
neobinim fragmentarnim slikama koje prenosi, poput
neispravnog reflektora uperenog na razbacane predele u gustoj
magli kojom je obavijen taj period.

Meu ostalim hebrejskim izvorima, tu je i Kembridski

dokument" (nazvan tako po Univerzitetskoj biblioteci
u Kembridu, gde se sada nalazi). Otkrio ga je, krajem
prolog veka, kembridski uenjak, Solomon ehter, zajedno sa drugim spisima od neprocenjive vrednosti, u
Kairskoj Genizi", spremitu drevne sinagoge. (Geniza
- posebno skrovite u koje se, uz odgovarajui obred,
sahranjuju" oteeni svici Tope, molitvenici, i
oteeni predmeti koji se koriste pri bogosluenju.
Obino se nalazi u podu sinagoge ili kraj nje, a ponekad i u jami na jevrejskom groblju. - prim. prev.) Dokument je y loem stanju. To je pismo (ili kopija pisma)
od jedno stotinak redova na hebrejskom. Poetak i kraj
nedostaju, pa je nemogue saznati ko ga je pisao i kome
je bilo upueno. U pismu se Josif lominje kao savremenik i kao moj gospodar", Hazarija se naziva naom
zemljom", pa se moe zakljuiti da je pismo, najverovatnije, pisao neki hazarski Jevrejin sa dvora cara Josifa,
za vreme ivota Josifovog, tj. da potie uglavnom iz
istog vremena kao i Hazarska prepiska". Neki autoriteti su ak pretpostavljali da je bilo upueno Hasdai ibn
aprutu i da je y Carigradu predato Hasdaijevom neuspenom izaslaniku, Isaaku bar Natanu, koji ga je doneo
u Kordovu (odakle je otilo put Kaira kada su Jevreji
proterani iz panije). U svakom sluaju, iz samog je dokumenta oigledno da je pisan najkasnije u jedanaestom
veku, a najverovatnije za Josifova ivota, u desetom veku. U njemu je jo jedna pria o preobraenju, ali je njegov znaaj vie politiki. Pisac govori o tome kako su
u vreme Josifovog oca, Aarona Blagoslovenog, Hazariju
napali Alani, koje su na to nahukali Vizantinci.
ini se da nijedan drugi, grki ili arapski izvor ne
73

pominje ovaj pohod, ali, u De Administrando Imperio

Konstantina Porfirogeneta, pisanom 947-950. jedan znaajan
pasus doprinosi verodostojnosti izjava ovog nepoznatog
pismopisca:
U vezi sa Hazarijom - ko bi, i kako, protiv n>ih mogao
povesti rat? Kao to Oguzi mogu da ratuju protiv Hazara, jer su im blizu, isto moe i vladar Alanije, poto je
hazarska oblast Devet Klima (plodni predeo severno od
Kavkaza) blizu Alanije, pa Alan, ako eli, odatle moe da ih
pljaka i nanooi im veliku tetu i nevolju."
Prema Josifovom pismu, vladar Alana plaao mu je danak,
ali bilo to istina ili ne, prema kaganu je oseao verovatno
uglavnom isto to i bugarski kralj. Jedan Konstantinov pasus
otkriva njegove napore da nahuka Alane na rat protiv Hazara i
ironino podsea na Ibn Fadlanovu misiju sa istim ciljem.
Oigledno su u Josifovo vreme dani vizantijsko-hazarskog
zbliavanja bili davna prolost. Ali, sad govorim o buduem
razvoju dogaaja, a o tome e biti rei u Poglavlju .

Otprilike vek posle Hazarske prepiske" i verovatnog datuma

Kembridskog dokumenta", Jehuda Halevi je napisao svoju nekad uvenu knjigu Kuzari (Hazari). Halevija (10851141) obino smatraju najveim hebrejskim pesnikom panije. Ta je knjiga, meutim, pisana na arapskom i
kasnije je prevedena na hebrejski. Njen je podnaslov: Knjiga
dokaza i rasprava u odbranu prezrene vere".
Halevi je bio cionista i umro je na hodoau u Jerusalim.
Delo Kuzari, pisano godinu dana pre njegove smrti, filozofski
je traktat u kom se iznosi gledite da je jevrejski narod samo
posrednik izmeu boga i ostatka oveanstva. Na kraju
istorije i svi e se ostali narodi preobratiti u judaizam, a
preobraenje Hazara je simbol ili predznak tog krajnjeg
dogaaja.
Uprkos nazivu, o samoj je hazarskoj zemlji u traktatu
reeno malo i tek kao podloga drugoj legendarnoj pove74

sti o preobraenju (car, aneo, jevrejski uenjak i dr.) i

filozofskim i teolokim dijalozima cara i zastupnika triju vera.
Meutim, nekoliko je podataka koji ukazuju na to da je
Halevi ili itao Hasdaijevu i Josifovu prepisku ili
se na neki drugi nain obavetavao o zemlji Hazara. Tako saznajemo da je, poto mu se ukazao aneo, car Hazara
tajnu tog sna poverio zapovedniku svoje vojske", a zapovednik" je, kako se kasnije pokazuje, veoma vaan - to je
jo jedna jasna aluzija na dvojnu vladavinu kagana i beka. Halevi takoe pominje povesti" i knjige hazarske",
to podsea na nae arhive" o kojima govori Josif, u
kojima su uvana dravna dokumenta. Najzad, Halevi dvaput, na razliitim mestima u knjizi, iznosi datum
preobraenja rekavi da je do njega dolo pre 400 godina" i godine 4500." (prema jevrejskom kalendaru). To
740. godinu izdvaja kao najverovatniji datum. Sve u svemu, to se injenica tie, to su skromni rezultati za
knjigu koja je uivala ogromnu popularnost meu Jevrejima srednjeg veka Ali, srednjovekovnom umu fabula je
bila privlanija od injenica, a Jevreje je datum dolaska Mesije interesovao vie nego geografski podaci.
Arapski geografi i hroniari podjednako su se
nonalantno odnosili prema razdaljinama, datumima i
razdvajanju stvarnosti i mate.
Ovo, takoe, vai i za uvenog nemako-jevrejskog putnika, rabi Petaija iz Ratisbona koji je Istonu Evropu i Zapadnu Aziju posetio izmeu 1170. i 1185. Njegov
putopis Sibub Ha'olam (Put oko sveta") oigledno je napisao neki uenik na osnovu beleaka ili po diktatu.
Kazuje se o tome da je dobri rabi bio uasnut primitivnim obiajima hazarskih Jevreja severno od Krima,
ali ih je pripisivao njihovoj privrenosti karaitskom
krivoverju:
Rabi Petaija ih upita: 'Zbog ega ne verujete u rei mudraca
(tj. talmudista)?' Odgovorie mu: 'Zato to nao nai oevi nisu
tome uili.' Uoi Sabata ioeku sav hleb koji jedu na Sabat. Jedu
ga u tami, sedei cso dan na
75

jednom mestu. Njihove molitve sastoje se samo od psalama."17<

To je rabija toliko razbesnelo da je o svom kasnijem
prolasku kroz zemlju Hazara, rekao jedino, da mu je za to bilo
potrebno osam dana tokom kojih je stalno sluao lelek ena i
zavijanje pasa".18
Pominje meutim, da je boravei u Bagdadu, video da
izaslanici Hazarske carevine trae uboge jevrejske
uenjake iz Mesopotamije, pa ak i iz Egipta, koji bi
njihovu decu pouavali Tori i Talmudu".
Mada se malo jevrejskih putnika sa Zapada odvailo na
opasno putovanje na Volgu, zabeleili su svoje susrete sa hazarskim Jevrejima u svim glavnim centrima civilizovanog sveta. Rabi Petaija sreo ih je y Bagdadu.
Benjamin iz Tudele, drugi uveni putnik iz dvanaestog veka,
posetio je hazarsku gospodu u Carigradu i Aleksandriji. Ibrahim ben Daud, savremenik Jude Halevija, izvetava da je y Toledu video neke od njihovih potomaka,
uenike mudraca".19 Bili su to hazarski prinevi.
Pa ipak, udna je kolebljivost stava koji prema Hazarima imaju voe ortodoksnog jevrejstva na Istoku, okupljene na Talmudskoj akademiji u Bagdadu. Gaon (hebrejski
za ekselencija") na elu Akademije, bio je duhovni voa
jevrejskih naselja razbacanih posvud po Bliskom i Srednjem istoku, dok je eksilarh ili princ ropstva", predstavljao svetovnu mo nad manje-vie nezavisnim zajednicama. Saadia Gaon (882-942), najuveniji meu duhovnim voama, ostavio je obilje rukopisa u kojima se esto
poziva na Hazare. Pominje nekog Jevrejina iz Mesopotamije koji je y Hazariju otiao sa namerom da se tamo
nastani, kao da je re o svakodnevnom dogaaju. Nejasno
govori o hazarskom dvoru; na drugom mestu objanjava da
u biblijskom izrazu Hiram iz Tira", Hiram nije lnno
ime, ve vladarska titula, kao kalif za vladara Arapa i
kagan za cara Hazara".
Tako je za voe crkvene hijerarhije istonog jevrejstva , Hazarija postala veoma znaajna u bukvalnom i u
' Provoelje Sabata u tami, bio je dobro poznati karantskn obiaj.

76

prenosnom smislu, ali su u isto vreme na Hazare gledali sa izvesnim podozrenjem - podjednako iz rasnih razloga kao i zbog sumnje da su skloni karaitskom krivoverju. Hebrejski autor iz jedanaestog veka, Jafet ibnAli, i sam karait, objanjava re mamzer (meanac) na
primeru Hazara koji su postali Jevreji iako ne pripadaju toj rasi.
Njegov savremenik, Jakov ben-Ruben, osvetljava suprotnu
stranu ovog kolebljivog stava, govorei o Hazarima kao o
narodu koji ne podnosi jaram izgnanstva, ali su veliki ratnici i
ne plaaju danak nejevrejima".
Prikupljanje hebrejskih izvora o Hazarima, koji su doprli
do nas, budi razliita oseanja - oduevljenje, nevericu i, iznad
svega, zaprepaenje. Ratniki narod turskih Jevreja morao se
rabiju initi udnim koliko i obrezani jednorog. Kao
postscriptum
arapskim
i
hebrejskim izvorima koji se odnose na preobraenje, treba pomenuti da i jednima i drugima prethode hrianski izvori. U
neko vreme pre 864. vestfalski je svetenik Kristian Drutmar iz
Akvitanije, napisao na latinskom raspravu Expositio in
Evangelium Matei y kojoj belei da postoje ljudi pod kapom
nebeskom u oblastima gde hrianina ne moe nai, ije su
imena Gog i Magog i koji su Huni. Meu njima su neki
nazvani Gazari koji su obrezani i potuju judaizam u celosti".
Ova
se
primedba odnosi na Evanelje po Mateji (24.14),' sa im HeMa nikakve oigledne veze i to se vie ne pominje.

Otprilike u isto vreme kada je Drutmar pisao ta je iz tuih

pria saznao o jevrejskim Hazarima, uveni hrianski
misionar kojeg je poslao vizantijski car, pokuao je da ih
preobrati u hrianstvo. To nije bio niko drugi do sveti irilo,
slovenski
apostol",
navodni tvorac irilinog pisma Njemu i njegovom sta' I ovo Jevanelje o Kraljevstvu propovedae se po celom svetu za
svedoanstvo svim narodima. A onda e doi kraj."
77

rijem bratu, Metodiju, car Mihailo III poverio je ovaj

kao i druge misionarske zadatke, po nagovoru patrijarha
Foke (koji je navodno bio hazarskog porekla, jer ga je,
kako se pria, car jednom u ljutnji nazvao hazarskom
njukom").
irilovi prozelitski napori urodili su plodom,
ini se, meu slovenskim narodima Istone Evrope, ali
ne i meu Hazarima. U njihovu zemlju putovao je preko
Hersona na Krimu, gde je, kau, proveo est meseci
uei hebrejski i pripremajui se za svoju misiju. Onda
je krenuo Hazarskim putem" - Don - prolaz na Volgi do Itila, a odatle, du Kaspijskog mora, na susret sa kaganom (ne kae se gde). Usledile su uobiajene teoloke rasprave, ali gotovo bez ikakvog uticaja na hazarske Jevreje. ak se i u laskavom delu Vita Constantine
(irilovo prvobitno ime) kae samo da je irilo ostavio dobar utisak na kagana , da je nekoliko ljudi
pokrteno, a dve stotine hrianskih zatvorenika
puteno kao izraz kaganove dobre volje. Bilo je to najmanje to je kagan mogao da uini za carevog izaslanika
koji se izloio tolikom naporu.
Ovoj su prii studenti slovenske filologije dodali jedan
zanimljiv podatak. Po predanju, irilova je zasluga ne samo
stvaranje irilice nego i glagoljice. Ovo drugo, prema
Baronu, koristilo se u Hrvatskoj do sedamnaestog veka.
Odavno je priznato da bar jedanaest znakova, koji delimino
predstavljaju slovenske glasove, potie iz hebrejskog pisma".
(Tih su jedanaest znakova: A, B, V, G, E, K, P, R, S, , T.)
ini se da to potvruje ono to je ranije reeno o uticaju
hebrejskog pisma na irenje pismenosti meu susedima Hazara.

78

Ill

OPADANJE

Bilo je TO", pisao je D. Sainor,1 u drugoj polovini osmog

veka, kada je Hazarska Carevina dostigla zenit svoje slave" tj. u vreme izmeu Bulanovog preobraenja i Ovadijine verske
reforme. Ovo nikako ne znai da su Hazari za svoju sreu
mogli da zahvale jevrejskoj veri. Pre e biti obrnuto: mogli su
sebi
da
priute
da
postanu Jevreji, jer su bili ekonomski i vojno jaki.
s\< *
ivi simbol njihove moi bio je car Lav Hazar^koji je vladao
Vizantijom od 775. do 780, a nazvan je tako po svojoj majci,
hazarskoj princezi Cvet", onoj koja je na dvor unela novu
modu. Seamo se da je njena udaja usledila odmah posle
velike hazarske pobede nad muslimanima u bici kod Ardabila,
koja se pominje u Josifovom pismu i u drugim izvorima Ta
dva dogaaja, primeuje Danlop, gotovo su sigurno u vezi".2
Meutim, u tom periodu raznoraznih spletki,
meudinastiki brakovi i veridbe mogli su da budu opasni.
esto su uzrokovali - ili bar pruali povod za rat. Obrazac je, navodno, preuzet od Atile, nekadanjeg vrhovnog hazarskog vladara Godine 450. Atila je,
kau, primio poruku i uz nju i vereniki prsten koji mu je poslala Onorija, sestra Valentinijana , cara Zapadnog
Rimskog
Carstva.
Ova
romantina
i
slavoljubiva gospa preklinjala je hunskog poglavara da je izbavi
sudbine rope od smrti, iznuenog braka sa starim senatorom, i poslala mu je svoj prsten. Atila ju je odmah za79

prosio i u miraz zatraio polovinu carstva, a kada je

Valentinian to odbio, napao je Galiju.
U istoriji Hazara, ova se tema javlja u nekoliko varijacija. Seamo se besa bugarskog kralja kada mu je oteta ki i
kako je taj dogaaj naveo kao glavni razlog za svoj zahtev da
mu kalif izgradi utvrenje koje bi ga titilo od Hazara. Ako
emo verovati arapskim izvorima , slini dogaaji (mada sa
drukijim obrtom) doveli su, krajem osmog veka, posle dueg
perioda
mira,
do
poslednjeg rasplamsavanja hazarsko-muslimanskih ratova.
Prema al-Tabariju, kalif je 798." naloio guverneru
Jermenije da jo bolje obezbedi granicu sa Hazarima tako to e se oeniti kaganovom kerkom. Taj guverner
bio je lan mone porodice Barmesida (i sluajno podsea na princa iz istoimene porodice koja se pominje u
1001 noi", koji je prosjaka pozvao za trpezu punu skupocenih, ali praznih sudova). Barmesid se sloio i hazarsku princezu, zajedno sa pratnjom i mirazom, poslali
su mu u raskonoj povorci, kako i dolikuje (vidi: I, 10).
Ali, ona je na poroaju umrla. Umrlo je i novoroene,
a njeni dvorani, po povratku u Hazariju, natuknuli su
kaganu da je ona otrovana. Kagan je odmah napao Jermeniju i (prema dva arapska izvora3) odveo 50.000 zarobljenika. Kalif je bio primoran da iz svojih tamnica pusti
hiljade zloinaca i naorua ih, kako bi zaustavio napredovanje Hazara.
Arapski izvori pominju najmanje jo jedan neuspeo
meudinastiki brak u osmom veku posle kojeg je usledio
napad Hazara. I da bi cela stvar bila ubedljivija, gruzijska
hronika" tom spisku dodaje i jednu jezivu priu (u kojoj
princezu nisu otrovali, ve se sama ubila kako bi izbegla
kaganovu postelju.) Detalji i tani datumi sumnjivi su kao i
obino,4 a takav je i pravi motiv ovih zbivanja.Ali, u
hronikama esto ponavljane prie o nevestama kojima se
trguje i o caricama koje truju, bez sumnje su snano uticale
na matu naroda, a verovatno i na politike dogaaje.
* U ovo ss odrsen,e, meutim, ns trsba pouzdati.

80

Posle osmog veka nita se vie nije ulo o hazarskoarapskim

ratovanjima. Po ulasku u deveti vek, Hazari su, ini se,
nekoliko decenija uivali u miru - bar ih u hronikama retko
pominju, a y istoriji je dobra vest kada o neem nema vesti. Na
junim granicama zemlje uspostavljen je mir, odnosi sa
Kalifatom reeni su preutnim sporazumom o nenapadanju, a
odnosi sa Vizantijom i dalje su bili pravi prijateljski.
Ipak, sredinom ovog relativno idilinog perioda,
jedna zloslutna epizoda nagovestila je nove opasnosti.
Godine 833. ili tu negde, hazarski kagan i bek poslali
su izaslanika Teofilu, caru Istonog Rimskog Carstva,
molei ga da im poalje vete neimare i zanatlije koji
bi im izgradili utvrenje u donjem toku reke Dona. Car
je pohitao sa odgovorom. Poslao je flotu preko Crnog i
Azovskog mora do ua Dona, gde se nalazila strateka
taka na kojoj je trebalo zidati tvravu. Tako je nastao
Sarkel, uvena tvrava i arheoloka znamenitost od neprocenjive vrednosti, praktino jedina koja je odgonetala hazarsku istoriju, sve dok je nije poplavilo Cimljansko jezero povezano sa kanalom Volga-Don. Konstantin
Porfirogenet, koji je ovu epizodu ispriao neto
iscrpnije, kazuje da je Sarkel, poto u toj oblasti nije
bilo kamena, izraen od cigle, peene u posebno
nainjenim peima. He spominje neobinu pojedinost
(koju su otkrili sovjetski arheolozi dok je to mesto jo
uvek bilo pristupano) da su graditelji koristili i
mermerne stubove vizantijskog porekla koji datiraju iz
estog veka i verovatno su uzeti sa neke vizantijske
ruevine - lep primer vladarske tedljivosti.5
Neprijatelji zbog kojih je zajednikim naporima izgraena
ova impresivna tvrava, bile su one strane i zloslutne
pridolice na svetskoj sceni koje su na Zapadu zvali
Vikinzima ili Severnjacima, a na Istoku Rousima, Rosima ili
Rusima.
Dva veka ranije, arapski osvajai napredovali su ka
civilizovanom svetu divovskim dvojnim obuhvatom: levim krilom nadirali su preko Pirineja, a desnim pre81

ko Kavkaza. Sada, u toku vikinke ere, istorija se ponavljala ali, ini se, kao sopstveni odraz u ogledalu.
Poetni ar koji je pokrenuo muslimanske osvajake ratove razbuktao se u najjunijoj oblasti poznatog sveta, u
arabijskoj
pustinji. Vikinki napadi i osvajanja zapoeli su u njegovoj najsevernijoj oblasti, u Skandinaviji. Arapi su kopnom nadirali ka severu, a Severnjaci
morem i vodenim putevima ka jugu. Arapi su, bar u teoriji, vodili sveti rat, a vikinki bezboniki ratovi
bili su gusarski i pljakaki - posledice su, bar to
se rtava tie, bile uglavnom iste. Ni u jednom od ovih
sluajeva istoriari nisu mogli da prue ubedljiva objanjenja ekonomskih, ekolokih ili ideolokih razloga koji su ove, naizgled usnule oblasti Arabije i Skandinavije, gotovo preko noi pretvorili u vulkane nabujale ivotne snage i nerazboritih poduhvata - oba su sasvim ugasla za samo dva veka, ali je beleg koji su za sobom u ovom svetu ostavile njihove erupcije, trajan. Obe
su u istom vremenskom rasponu, iz divljatva i razaranja prerasle u sjajno kulturno dostignue.
Otprilike u vreme kada je zajednikim vizantijskohazarskim naporima izgraen Sarkel radi zatite od
oekivanog napada istonih vikinga, vikinko je zapadno krilo ve prodrlo u sve znaajnije vodene puteve
Evrope i osvojilo pola Irske. Tokom sledeih nekoliko
decenija naselili su Island, osvojili Normandiju, nekoliko puta opustoili Pariz, upali u Nemaku, deltu
Rone, enovski zaliv, oplovili Iberijsko poluostrvo i
preko Mediterana i Dardanela napali Carigrad - a y
isto vreme Rusi su nadirali niz Dnjepar i preko Crnog
mora. Kako je Tojnbi pisao:6 U devetom veku, u vreme kada su Rosi udarili na Hazare i na Istone Rimljane,
Skandinavci su napadali, osvajali i naseljavali se u
ogromnom luku koji se konano proirio ka jugozapadu...
do Sesverne Amerike i na jugoistoku... do Kaspijskog
mora"
Nije udo to se u litanijama Zapada nala nova mo litva: A
furore Normannorum libera nos Domine. HUTU je udo to su
Carigradu hazarski saveznici bili potreb-ni kao tit protiv
zmajeva izrezbarenih na pramcima
82

vikinkih laa, kao to su mu dva stolea ranije bili

potrebni da ga tite od zelenih Prorokovih barjaka. I
ba kao i pre, Hazari su opet izdrali glavni udar napada posle kog su od njihove prestonice ostale samo
ruevine.
Nije samo Vizantija imala razloga da bude zahvalna
Hazarima to su zaustavili napredovanje vikinkih
flota niz velike vodene puteve sa severa. Tek se sad
moe bolje razumeti zagonetni pasus iz Josifovog pisma
upuenog Hasdaiju ceo vek kasnije: Uz pomo Svevinjeg, ja uvam ue reke i ne putam Ruse koji dolaze u svojim laama da zauzmu zemlju Arapa... Bijem teke
bitke (protiv Rusa)."

Posebnu vrstu Vikinga koju Vizantinci nazivaju Rosima", arapski hroniari pominju kao Varjaze". Prema
Tojnbiju, re Ros" najverovatnije je izvedena iz vedske rei 'rodher' to znai veslai".7 to se tie rei
Varjag", Arapi i Prva ruska hronika koristili su je da
oznae Normane ili Skandinavce - i Baltik je, zapravo,
nazivan Varjakim morem".8 Mada je ova grana Vikinga
potekla iz istone vedske, njihovo napredovanje odvijalo se po istom obrascu kao i napredovanje Norveana
i Danaca koji su napadali Zapadnu Evropu. Bilo je sezonsko i zasnivalo se na strateki postavljenim
ostrvima koja su sluila kao uporita, skladita
oruja i izvori snabdevanja za napade na kopno. Ali, karakter tih napredovanja se menjao i, tamo gde su uslovi
za to bili povoljni, ono se od pljakakih napada i
prisilne trgovine razvilo u manje-vie stalna nasel>a
i, napokon, u stapanje sa pokorenim lokalnim stanovnitvom. Tako je prodiranje Vikinga u Irsku zapoelo
zauzimanjem ostrva Rehru (Lembei) u Dablinskom zalivu,
Engleska je osvojena sa ostrva Tanet, a zauzimanjem
ostrva Valheren (nedaleko od Holandije) i Noarmuatije
(kraj ua Loare) poeo je prodor na Kontinent.
83

Ha istonom kraju Evrope, Severnjaci su imali isti plan

osvajanja. Poto su preli Baltik i Finski zaliv, uplovili su uz
reku Volhov u jezero Ilmen (juno od Lenjingrada), gde su
pronali odgovarajue ostrvo Holmgard iz islandskih saga. Tu
su osnovali naselje koje je preraslo u grad Novgorod.' Odatle su
velikim vodenim tokovima odlazili na jug u svoje pljakake
pohode - Volgom u Kaspijsko i Dnjeprom u Crno more.
Prethodna ruta vodila je kroz zemlje ratobornih Bugara i Hazara, a kasnije preko teritorija raznih slovenskih plemena koja su naseljavala severozapadno granino
podruje Hazarske Carevine i plaala danak kaganu: Poljani u oblasti Kijeva, Viatii juno od Moskve, Radimei istono od Dnjepra, Severjani na reci Derni i
dr." ini se da su ovi Sloveni imali napredniju zemljoradnju, a oigledno su bili bojaljiviji nego njihovi
turski" susedi sa Volge jer su, kako Bari kae, postali
prirodni plen" skandinavskih pljakaa. Ovi su se,
najzad, izmeu Volge, Dona i Dnjepra, opredelili za
Dnjepar, uprkos njegovim opasnim vodopadima. Tako je
Dnjepar postao veliki vodeni put", onaj Austverg" iz
nordijskih saga koji je od Baltika vodio do Crnog mora
i Carigrada. ak je i sedam najveih vodopada uz slovenska imena, dobilo i skandinavska. Konstantin savesno
navodi obe verzije (npr. Baru-fors na normanskom, Volni na slovenskom - za uzburkani vodopad).
Ti su Varjazi-Rusi bili, kako se ini, sasvim jedinstveni ak i meu svojom braom Vikinzima - kombinacija gusara,
pljakaa i samo naizgled trgovaca jer su se vladali prema
sopstvenim pravilima koja su nametali maem i ratnom
sekirom. Trampili su krzna, maeve i ilibar za zlato, ali su
robovi bili njihova glavna roba Arapski istoriar tog vremena
pie:
Na tom ostrvu (Novgorod) ima ljudi oko 100.000 na broju i ti ljudi stalno odlaze amcima da nanadaju Slovsns,
He treba ga meati sa Nilji Iovgorod (koji sada nosn naziv Gorki).
Konstantin Porfirogenet i Ruska hronika uglannom ss slau oko imena i
lokacija ovih plemena, kao i njihove podrsenostn Haadrima.

84

uhvate ih, zarobe i odvode Hazarima i Bugarima da ih tamo prodaju. (Setimo se pijace robova u Itilu koju pomin>e Maoudi.) Nemaju obraene zemlje ni semena i (ive tako to) otimaju od Slovena. Kada im se rodi dete, ispred
njega stave ioukani ma, a otac deteta kae: 'Ja nemam ni
zlata ni srebra, ni bogatstva koje mogu da ti ostavim,
ovo 9 je tvoje nasledstvo, njime obezbedi sebi bolji ivot'."
Savremeni istoriar, Mak Evedi, lepo je to ukratko izloio:
U svemu ime su se bavili od Islanda do granica
Turkeotana, od Carigrada do Polarnog kruga, VikinziVarjazi su ispoljavali neverovatnu ivotnu snagu i neustraivost, pa oe kae da je ogroman trud straen u
pljakanju. Ti severnjaki junaci nisu se udostojili da
trguju sve dok nisu prestali da pobeuju. Krvlju okaljano,
ali slavom ovenano
zlato voleli su vie nego sigurnu
trgovaku zaradu."10
Tako su ruski konvoji koji su u letnjim mesecima
plovili ka jugu, istovremeno bili trgovake flote i
vojne armade. Ove dve uloge bile su nerazdeljive, pa se
nije moglo predvideti koja e se flota, i kada, od trgovake pretvoriti u ratniku. Veliina flota bila je
impresivna. Masudi govori o tome da rusku silu koja iz
Volge ulazi u Kaspijsko more (9 ,1 2-13 ) ini oko 50 0
laa i na svakoj od njih po 100 ljudi". Od tih 50.000 ljudi, kae on, 35.000 je poginulo u bici.' Masudi je moda
preterivao, ali sigurno ne mnogo. ak i u ranoj fazi
njihovih junakih poduhvata (oko 860), Rusi su preli
Crno more i izvrili opsadu Carigrada sa flotom koja
je po razliitim procenama brojala izmeu 200 i 230
brodova.
Ako se imaju u vidu nepredvidljivost i poslovina
podmuklost ovih opasnih uljeza, Vizantinci i Hazari morali
su, kako se to kae, da sviraju po sluhu". I vek i po posle
izgradnje Sarkela, trgovinski sporazumi i razmene
diplomatskih misija sa Rusima, jo su se uvek
' Vidi: Poglavlje IV, 1.

85

smenjivali sa divljim ratovanjima. Polako su i postepeno Severnjaci menjali svoju ud izgradivi stalna naselja, poslovenivi se meanjem sa svojim podanicima
i vazalima, i tek su na kraju usvojili veru vizantijske
crkve. U to su vreme, poslednjih godina desetog veka, ti
Rusi" postali dananji Rusi. Rani ruski kneevi i
plemstvo jo uvek su nosili skandinavska imena koja su
poslovenjena. Rjurik je nastao od Hrorekr, Oleg od Helgi, Igor od Ingvar, Olga od Helga i tako dalje. Trgovinski sporazum koji je knez Igor-Ingvar zakljuio sa Vizantincima 945, sadri spisak njegovih pratilaca od
kojih samo trojica imaju slovenska imena, dok ih je sa
skandinavskim pedeset.11 Ali sin Ingvara i Helge dobio je slovensko ime Svjatoslav i od tada pa nadalje,
proces asimilacije napredovao je
krupnim koracima.
Varjazi su postepeno gubili svoj identitet posebnog naroda, a normanska je tradicija u ruskoj istoriji izbledela.
Teko je zamisliti taj neobini narod koji se divljatvom isticao ak i u to divlje doba Hronike su pristrasne, jer su ih pisali ljudi iz naroda koji su trpeli od tih
uljeza sa severa. A pria druge strane ostala je neizreena, jer
je skandinavska knjievnost nastala tek mnogo posle vikinke
ere,
kada
su
njihovi
junaki
podvizi iveli jo samo u legendi. Pa ak i tako, rana
normanska knjievnost kao da potvruje njihovu neobuzdanu, pomamnu strast prema borbi i udnu vrstu mahnitosti koja ih je u bitkama obuzimala. Za to su imali ak i
posebnu re: berserksgangr - divlje normansko ratovanje.
Arapske hroniare toliko su zbunjivali da protnvree ne
samo jedan drugome ve, u razmaku od nekoliko redova, i sami
sebi. Na prijatelj Ibn Fadlan veoma se gnuao prljavih i
bestidnih obiaja Rusa koje je sreo na Volgi, u zemlji Bugara.
Sledei pasus odnosi se na Ruse i opisuje dogaaj koji
prethodi izvetaju o Hazarima, navedenom neto ranije:
Oni su najprljapija stvorelja pod kapom nebsskom. Ujutro
sluapka
doiosi
zdslu
iunu
pods
gospodaru
lomainstva . On isrs lics i kosu, il.ujs i nstrssa ios u
86

posudu koju devojka zatim predaje sledeoj osobi koja ini to

isto - i tako redom, sve dok svi ukuani ne upotrebe zdelu da
bi u nju pljunuli, otresli nos i u ljoj oprali lice i kosu."12
Nasuprot tome, Ibn Rusta pie na istu temu: isti su
u odnosu na njihovu odeu" - i ostaje na to-me.
Ibn Fadlan ozlojeen je i time to Rusi imaju polne odnose i vre nudu na javnom mestu, ukljuujui i
njihovog kralja, dok Ibn Rusta i Gardezi ne znaju nita
o tim tako gnusnim obiajima Ali i njihova kazivanja
podjednako su nepouzdana i nedosledna. Tako Ibn Rusta
kae: Potuju svoje goste i susretljivi su prema
tuinima koji kod njih trae zaklon i prema svakome
meu njima ko je u nevolji. He dozvoljavaju nikome da ih
ugnjetava i svakoga ko je naopak ili okrutan pronalaze i
izbacuju iz svoje sredine."14 Ali svega nekoliko pasusa
kasnije, on daje sasvim drukiju sliku ili pre vinjetu
ruskog drutva:
Nijedan od njih nije sam ni kada treba da zadovolji
svoje prirodne potrebe - uvek ga prate trojica drugova
koji ga uvaju, i svaki od njih ima ma, zbog nepoverenja
i podmuklosti koje meu njima vladaju, jer, ukoliko ovek
poseduje bilo ta vredno, njegov vlastiti brat i prijatelj koji su sa njim, poelee to to ima i nastojae da
ga ubiju i orobe."15
Meutim, kada su u pitanju njihove ratnike vrline, izvori su
jednoduni:
Ovi su ljudi snani i odvani, i kada napadaju na
otvorenom, niko im ne moe utei, a da ga ne unite, otmu mu
ene, a njega odvedu u ropstvo."1*1

Sa takvom su se sudbinom sada suoili Hazari.

Sarkel je izgraen u zadnji as. Omoguio im je da kontroliu kretanje ruskih flotila du donjih tokova Do87

na i prolaz Don-Volga (Hazarski put"). Uopte, inilo se da su tokom prvog stolea njihovog prisustva na
sceni/ pljakaki napadi Rusa bili usmereni uglavnom
na Vizantiju (gde je, oigledno, plen bio bogatiji), a
njihovi odnosi sa Hazarima bili pre svega trgovinski,
mada ne bez trvenja i stalnih arki. U svakom sluaju,
Hazari su mogli da kontroliu ruske trgovinske puteve
i da nameu svoj desetpostotni porez na sve tovare koji
su preko njihove zemlje kretali put Vizantije i muslimanskih zemalja
Takoe, imali su neto kulturnog uticaja na Severnjake koji su, uprkos svojoj grubosti, bili naivno skloni tome da ue od ljudi sa kojima su dolazili u dodir.
To to su rani ruski vladari iz Novgoroda usvojili
titulu kagana", pokazuje stepen tog uticaja. Ovo su potvrdili i vizantijski i arapski izvori. Tako Ibn Rusta,
posle opisa ostrva na kojem je izgraen Novgorod, kae:
Idaju kral>a koji se zove Kagan Rus." tavie, Ibn Fadlan izvetava da taj Kagan Rus ima generala koji predvodi vojsku i predstavlja ga pred narodom. Zeki Validi
istie da je takvo prenoenje zapovednitva nad vojskom nepoznato germanskim narodima sa severa, gde kralj
mora da bude pre svega ratnik. Validi zakljuuje da su
Rusi oigledno podraavali hazarski sistem dvojne vladavine. Ovo je sasvim mogue ako se ima u vidu injenica da su Hazari bili najuspeniji i kulturno najrazvijeniji narod sa kojim su Rusi, u ranim fazama svojih
osvajanja, bili u teritorijalnom dodiru. Taj je dodir
najverovatnije bio prilino intenzivan, s obzirom na
to da je u Itilu postojala kolonija ruskih trgovaca, a y
Kijevu zajednica hazarskih Jevreja.
alosno je to se u kontekstu reenog mora dodati i
to da je sovjetski reim, vie od hiljadu godina nakon
dogaaja o kojima je re, dao sve od sebe da izbrie
uspomenu na istorijsku ulogu i kulturna dostignua
Hazara. Na dan 12. januara 1952. godine, The Times je preneo sledeu vest:
' Grubo od 830. do 930.

88

RANA RUSKA KULTURA OMALOVAENA

SOVJETSKI ISTORIAR OSUEN
Pravda je jo jednog sovjetskog istoriara kritikovala zbog
umanjivanja znaaja rane kulture i razvoja ruskog naroda. Bio je
to profesor _ArJamonov koji je na nedavnoj sednici Odeljenja za
istoriju i filozofiju Sovjetske akademije nauka ponovio teoriju
iznetu u knjizi iz 1937, a no kojoj stari grad Kijev mnogo duguje
Hazarima. Predstavio ih je kao napredan narod koji je postao
rtva ruskih agresivnih prohteva.
Sve te stvari", kae Pravda, nemaju nieg zajednikog
sa istorijskim injenicama. Hazarsko carstvo, koje je predstavljalo
primitivan spoj razliitih plemena, nije odigralo nikakvu
pozitivnu ulogu u stvaranju drave Istonih Slovena. Stari
izvori potvruju da su se dravne formacije Istonih Slovena
javile jo mnogo pre bilo kakvog pomena o Hazarima.
Hazarsko carstvo nije unapredilo razvoj drevne ruske drave naprotiv,
usporilo
je
napredak
istonoslovenskih plemena. Materijali do kojih su doli nai arheolozi svedoe o visokom stepenu kulture u staroj Rusiji. Jedino
ako se preuvelia istorijska istina i zanemare injenice, moe se
govoriti
o
nadmonosti
hazarske
kulture. Idealizovanje Hazarskog carstva jasno ukazuje na to da su
jo
uvek
ivi
izvitopereni
stavovi
onih
buroaskih istoriara koji su potcenjivali autohtoni razvoj ruokog
naroda. Netanost ovog shvatanja je oigledna. Takav stav neprihvatljiv je za sovjetsku istoriografiju."
Osim brojnih lanaka u uenim asopisima , svoju
prvu knjigu, u kojoj se bavio ranom istorijom Hazara,
Artamonov je, kog sam esto navodio, objavio 1937. godine. Njegov je Magnum opus, Isorija Hazara, bio u pripremi u vreme kada se Pravda oglasila - kao rezultat ,
knjiga je objavljena tek deset godina kasnije (1962), a na
poslednjim stranicama opovrgnuto je sve to im je pre thodilo - pa i autorovo ivotno delo . Na tim se stra nicama molse proitati:
Hazarsko carstvo se raspalo i razbilo u komads koji su se
veinom stopili sa drugim srodnim narodima, a manjina nastanjena u Itilu izgubila js svoju nacionalnu
89

osobenost i pretvorila se u parazitsku, jevrejski obojenu

klasu.
Rusi se nikada nisu klonili kulturnih dostignua Istoka... Ali
od
itilskih
Hazara
Ruoi
nemaju
nita.
Uzgrsd budi reeno, prema ratobornom hazarskom judaizmu
isto su se odnosili i drugi narodi koji su sa njim bili u dodiru:
Maari, Bugari, Peenjezi, Alani i Polovni... Potreba da se
odupru nasilnicima iz Itila, podstakla je
Oguze i Slovene da se ujedine oko zlatiog kijevskog trona, a TO je jedinotvo, sa svoje strane, omoguilo i pospeilo nagli rast ne samo ruskog dravnog sistema ve
i stare ruske kulture. Ova je kultura oduvek bila originalna i nikada nije zavisila od hazarskog uticaja. Ti
beznaajni istonjaki elementi u ruskoj kulturi koje
su prensli Hazari i na koje se obino misli kada je re
o problemima kulturnih veza izmeu Rusa i Hazara, nisu
prodrli u srce ruske kulture ve su ostali na povrini,
bili kratkog veka i malog znaaja. Nikako ne daju povoda
da se u istoriji ruske kulture istie 'Hazarski' period."
Partijski nalozi okonali su proces zatiranja koji je otpoeo
time to su potopljene ruevine Sarkela.

Intenzivna trgovinska i kulturna razmena sa Hazarima nije

spreila Ruse da u njihovo carstvo prodiru postepeno, prisvajajui slovenske podanike i vazale. Prema Prvoj
ruskoj hronici do 850, tj. nekih dvadeset pet godina po izgradnji
Sarkela, danak koji su plaali slovenski narodi delili su
Hazari i Varjazi sa Baltikog mora". Varjazi su nametnuli porez
udima", Krivijanima" i drugima, tj. slovenskim narodima
koji
su
iveli
severnije, a Hazari su nastavili da prikupljaju danak od Viatia, Sevjana i najznaajnijih od svih, Poljana, u sredinjoj oblasti Kijeva. Ali ne zadugo. Tri godina kasnije, ako je verovati datumima (iz Ruske hronike), kljuni
grad na Dnjepru, Kijev, koji je prethodno bio pod vrhovnom
upravom Hazara, preao je y ruke Rusa.
Mada je ovo bio odluujui dogaaj u istoriji Rusa, odigrao
se bez oruane borbe. Prema Hronici", Novgo90

rodom je u to vreme vladao (polulegendarni) knez Rjurik

(Hrorekr) pod ijom su upravom bila sva vikinka naselja,
Sloveni sa severa i neki finski narodi. Dvojica Rjurikovih ljudi,
Oskold i Dir, ugledali su, na putu niz Dnjepar, utvreno
mesto na planini i taj im se prizor dopao. Reeno im je da
je to grad Kijev i da plaa danak Hazarima". Njih su se
dvojica sa porodicama naselila u tom gradu, okupila oko sebe
mnogo Severnjaka i vladala okolnim Slovenima, isto kao to je
Rjurik vladao Novgorodom. Nekih dvadeset godina kasnije,
Rjurikov sin Oleg (Helgi) doao je i umorio Oskolda i Dira, a
Kijev pripojio svojoj upravi."
Kijev je po vanosti uskoro zasenio Novgorod. Postao je
prestonica Varjaga i majka ruskih gradova", a kneevina
koja je po njemu dobila ime, postala je kolevka prve ruske
drave.
U Josifovom pismu, pisanom otprilike jedan vek posle ruske okupacije Kijeva, taj grad nije na spisku hazarskih poseda. Ali uticajne hazarsko-jevrejske zajednice opstale su i u gradu, i u kijevskoj oblasti, a posle konane
propasti njihove zemlje, osnaene su velikim brojem hazarskih
doseljenika. Ruska hronika neprestano se poziva na junake koji
su doli iz zemlje idovskaje (zemlje Jevreja), a Hazarska
kapija"
u
Kijevu
uva
i
danas ivu uspomenu na njegove nekadanje vladare.

Zagazili smo ve u drugu polovinu devetog veka i pre nego

to nastavimo povest o ruskim nadiranjima, moramo obratiti
panju na neka vana zbivanja meu narodima stepe, naroito
Maarima. Ti su se dogaaji odvijali uporedo sa porastom ruske
moi i neposredno su uticali na Hazare - i na kartu Evrope.
Maari su bili saveznici Hazara i tako rei, dobrovoljno vazali, sve do nastanka Hazarskog carstva. Problem njihovog porekla i ranih lutanja odavno zbunjuje
naunike", pisao je Makartni." Na drugom e mestu rei da je to
jedna od najmranijih istorijskih zagonetki".18
91

Sve to sa izvesnou znamo o poreklu Maara jeste da

su narod srodan finskom i da njihov jezik pripada takozvanoj ugro-finskoj porodici jezika, kao i jezik vogulskog i ostjakog naroda iz umskih predela severnog
Urala. Nisu bili ni u kakvoj vezi sa slovenskim i turskim narodima iz stepa, meu koje su doli da ive to je bio etniki kuriozitet, a to je i danas. Savremena Maarska, za razliku od drugih malih naroda, nema
nikakve jezike veze sa svojim susedima. Maari su ostali etnika enklava u Evropi, a udaljeni Finci jedini
su im srodnici.
U neko, neodreeno doba tokom ranih stolea
hrianske ere, ovo je nomadsko pleme proterano iz
svog nekadanjeg prebivalita na Uralu i krenulo je ka
jugu kroz stepe, da se konano nastani u oblasti izmeu
reka Dona i Kubana. Tako su postali susedi Hazara, jo
pre njihovog uspona. Izvesno vreme inili su deo saveza
polunomadskih naroda, Onogura (deset strela" ili deset plemena). Postoji verovanje da je ime Ugri" slovenska verzija te rei,19 dok je Maar" naziv kojim su sami
sebe odvajkada zvali.
Otprilike od sredine sedmog pa do kraja devetog veka
bili su, kao to je ve reeno, podanici Hazarskog carstva. Izuzetno je to to u toku ovog perioda u kom su
druga plemena bila zaokupljena ubilakom igrom muzikih stolica, nije zabeleen nijedan oruani sukob
izmeu Hazara i Maara, mada su i jedni i drugi, tu i
tamo ratovali protiv svojih bliih ili daljih suseda:
Bugara sa Volge, Bugara sa Dunava, Oguza, Peenjega i
drugih, kao i protiv Arapa i Rusa. (Igra muzikih stolica - igra u kojoj je uesnika vie no stolica i nz
koje se, uz muziku, jedan po jedan, eliminiu najspornji
uesnici. - prim. prev.) Parafrazirajui Rusku hroniku
i arapske izvore, Tojnbi pie da su tokom celog ovog
perioda Maari, za raun Hazara, ubirali danak" od
slovenskih i finskih naroda u Zoni crne zemlje", severno od maarskog dela stepe i u umovitom podruju
jo dalje na sever. Dokaz da je ime Maar bnlo korieno jo u to vreme je y tome to ga nalazimo i u
izvesnom broju toponima u ovoj oblasti severne Rusnje.
92

Ti nazivi verovatno oznaavaju poloaje nekadanjih

maarskih garnizona i straarnica.20 Tako su Maari vladali
svojim slovenskim susedima, a Tojnbi zakljuuje da su u
nametanju poreza Hazarima Maari bili posrednici, premda su,
bez sumnje, ovi to posrednitvo takoe dobro iskoristili".21
Dolaskom Rusa ovako unosno stanje stvari iz osnova se
izmenilo. Negde u vreme kada je Sarkel izgraen, dolo
je do izrazitog kretanja Maara preko Dona, na njegovu
zapadnu obalu. Otprilike oko 830. pa nadalje, vei deo
ovih naroda ponovo se naselio izmeu Dona i Dnjepra, u
oblasti koja e kasnije dobiti naziv Lebedija. O razlogu ovih kretanja mnogo se raspravljalo meu istoriarima. Tojnbijevo objanjenje je ne samo najaktuelnije nego
i najuverljivije:
Moemo... zakljuiti da su Maari zaposeli stepu zapadno od Dona po odobrenju svojih hazarskih gospodara... S
obzirom na to da je ta stepska zemlja prethodno pripadala
Hazarima i da ou im Maari bili podreeni saveznici,
moemo zakljuiti da Maari niou naselili hazarsku teritoriju protiv volje Hazara... tavie, moemo zakljuiti da su Hazari ne samo dopustili Maarima da se
nastane zapadno od Dona ve da su ih i sami tu naseljavali kako bi ih iskoristili za neke svoje ciljeve. Premetanje podreenih naroda iz stratekih razloga bilo
je sredstvo kojem su i ranije pribegavali graditelji nomadskih imperija... Na novom poloaju, Maari su Hazarima mogli da pomognu da zauotave napredovanja Rosa ka
jugoistoku i jugu. Naoeljavanje Maara zapadno od Dona
bilo je u tesnoj vezi sa graenjem tvrave Sarkel na
istonoj obali Dona."22
7
Ovaj aranman funkcionisao je dosta dobro skoro pola veka.
Tokom tog perioda odnos izmeu Hazara i Maara postao je
jo blii, a vrhunac dostie tokom dva dogaaja koji su trajno obeleili maarski narod. Prvo, Hazari su
im dali kralja koji je osnovao prvu maarsku dinastiju i,
drugo, nekoliko hazarskih plemena pri93

druilo se Maarima i korenito promenilo njihov etniki

karakter.
Prvu epizodu opisao je Konstantin u De Administrando
(oko 950), a potvruje je injenica da se imena koja pominje nezavisno od toga pojavljuju u prvoj Maarskoj
hronici" (jedanaesti vek). Konstantin nam kazuje da
maarska plemena, pre no to su se Hazari umeali u
njihove unutranje poslove, nisu imala stalnog kralja,
ve samo plemenske stareine. Najistaknutiji meu njima bio je Lebedije (po kojem je Lebedija kasnije dobila
ime):
A Maare je sainilo sedam hordi, ali u to vreme one nisu
imale vladara, ni domaeg ni doljaka, mada je meu njima bilo
nekoliko stareina, od kojih je glavni bio gore pomenuti
Lebedije... A kagan, vladar Hazarije, zbog njihovog junatva i
vojne pomoi, njihovom je prvom stareini, oveku po imenu
Lebedije, podario jednu hazarsku gospou plemenita roda za
enu koja bi mu mogla raati decu. Ali Lebedije, iz nekih
razloga, sa tom hazarskom enom nije imao poroda."
Jo jedan promaeni meudinastiki savez. Ali kagan je bio
reen da ojaa veze koje su Lebedija i njegova plemena spajale
sa Hazarskim carstvom:
Posle kraeg vremena, kagan, vladar Hazarije, rekao je
Maarima da mu poalju svog prvog stareinu. Tako je
Lebedije, poto je stao pred hazarskog kagana, zapitao za
razlog zbog kojeg ga je ovaj traio. A kagan mu ree: 'Pozvali smo te iz ovog razloga: Poto si ti od dobra roda, i
mudar i hrabar, i prvi meu Maarima, unaprediemo te u
vladara tvoga naroda, a ti e se povinovati naim zakonima i nareenjima'."
Ali, pokazalo se da je Lebedije ponosit ovek: uz odgovarajue izraze zahvalnosti, odbio je ponudu da postane marionetski kralj i umesto toga je predloio da ta poast
pripadne
stareini
po
imenu
Almus
ili
Almusovom sinu, Arpadu. Tako je kagan, zadovoljan ovim govorom", otpravio Lebedija njegovom narodu uz odgovarajuu
pratnju. I tako su Arpada izabrali za kralja. Ceremonija
94

Arpadovog ustolienja odigrala se po hazarskom obiaju

i navici, tako to su ga podigli na svoje titove. Pre
Arpada Maari nikada nisu imali vladara - od tada
vladar Maarske potie iz te loze sve do dana dananjeg."
Taj dan dananji", kada je Konstantin pisao, bio je oko
950. godine, tj. jedan vek posle pomenutog dogaaja. U stvari,
Arpad je Maare poveo u osvajanje Maarske. Njegova
dinastija vladala je do 1301, a njegovo ime jedno je od prvih
koja ue maarski kolarci. Hazari su bili miroija u mnogim
istorijskim orbama.

Druga epizoda imala je, ini se, jo dublji uticaj na

maarski nacionalni karakter. Jednoga dana, prema Konstantinovom kazivanju,23 jedan deo hazarskog naroda pobunio se protiv vladara. Pobunjenike su sainjavala tri
plemena hazarskog roda po imenu Kavari (ili Kabari).
Vlast je pobedila. Neki od pobunjenika bili su pogubljeni, ostali su pobegli iz zemlje, naselili se kod
Maara i s njima se zdruili. Maare su nauili jeziku
Hazara, pa do danas govore istim dijalektom, ali i drugim jezikom - maarskim. I poto su dokazali da su
uspeniji u ratovanju i najhrabriji od osam plemena
(tj. sedam prvobitnih, maarskih plemena plus Kabari)
i voe u ratu, izabrali su ih za prvu hordu sa jednim
voom meu njima (ranije - tri kavarske horde) i to je i
dan danas tako."
Nameravajui da razjasni sve pojedinosti, Konstantin sledee poglavlje zapoinje listom kavarskih i maarskih
hordi. Prva je ona koja se odvojila od Hazara, gore navedena
kavarska horda..." i dr.24 Horda ili pleme koje sebe naziva
Maarima" tek je na treem mestu.
Po svemu sudei, Maari kao da su, u prenosnom ili
bukvalnom smislu, od Hazara primili transfuziju krvi. To ce na
njih odrazilo na nekoliko naina. Pre svega, na nae
zaprepaenje, saznajemo da se najmanje do sredine desetog veka u Maarskoj govorilo i maarskpm i
95

hazarskim jezikom. Nekolicina savremenih strunjaka

komentarisala je ovaj jedinstveni sluaj. Tako je Bari pisao:
Posledica
ovog
dvojezija
jeste
meoviti
karakter savremenog maarskog jezika, to je predstavljalo
tobonji argument za oba oprena stava o etnikom srodstvu Maara"25 Tojnbi26 primeuje da, iako su Maari odavno
prestali da koriste dva jezika, inili su to u vreme nastanka
svoje drave, to potvruju otprilike dve stotine tuica iz
starouvakog dijalekta turskog jezika kojim su govorili Hazari
(vidi: Poglavlje I, 3).
Maari su, kao i Rusi, usvojili jedan izmenjeni oblik
hazarskog dvojnog carevanja. Tako Gardezi kae: ... Njihov
voa jae sa 20.000 konjanika. Zovu ga Kanda (maarski:
Kende) i to je titula njihovog potkralja, dok osobu koja odista
njima vlada, nazivaju ulom. I Maari ine to god ula
zapovedi." S razlogom se veruje da su prve maarske ule bili
Kabari.27
Takoe, neka svedoanstva ukazuju na to da je meu odmetnikim kabarskim plemenima koja su de facto preuzela vostvo od maarskih plemena, bilo Jevreja ili pristaa jevrejske vere".28 ini se posve verovatnim - kao
to su nagovestili Artamonov i Barta29 - da je kabarska
pobuna na neki nain bila povezana sa verskim reformama koje je zapoeo car Ovadija ili, moda, reakcija na
njih. Rabinski zakon, stroga pravila o nainu ishrane,
talmudska kazuistika - sve je to, sigurno, daleko od prirodnih sklonosti stepskih ratnika u sjajnim oklopima.
Ako su i propovedali jevrejsku veru, bilo je to, najverovatnije, blie veri drevnih pustinjskih Hebreja nego
rabinskom pravoverju. Moda su ak bili i sledbenici
fundamentalistike sekte Karaita, pa otud smatrani jereticima No, to je ve puko nagaanje.

Bliskoj saradnji Hazara i Maara doao je kraj kada su se ovi

drugi, 896. godine, oprostili od evroazijskih stepa, preli
Karpate i osvojili teritoriju koja je trebalo da im postane
stalna domovina. Okolnosti ove
96

seobe takoe su sporne, ali se mogu nazreti bar u grubim

crtama.
Tokom poslednjih decenija devetog veka jo jedan nespretni uesnik pridruio se nomadskoj igri muzikih stolica: Peenjezi. Ono malo to nam je poznato
o tom turskom plemenu saeo je Konstantin opisujui
ih kao nezasitu, gramzivu gomilu varvara koja e za dobru nagradu pristati da se bori i protiv drugih varvara i protiv Rusa. iveli su izmeu reka Volge i Urala,
pod vrhovnom vlau Hazara Prema Ibn Rusti, 30 Hazari
su ih napadali svake godine", kako bi prikupili danak
koji im je pripadao.
Potkraj devetog veka Peenjege je zadesila strana nimalo neuobiajena - nesrea: iz njihove su ih zemlje
proterali istoni susedi. Ti susedi bili su niko drugi do Oguzi, kojima Ibn Fadlan nije bio nimalo naklonjen; jedno od bezbroj turskih plemena koja su s vremena na
vreme dizala sidro" i otiskivala ka zapadu. Prognani Peenjezi pokuali su da se nastane u Hazariji, ali su ih
Hazari oterali.' Peenjezi su nastavili svoju seobu ka zapadu, preli Don i zaposeli teritoriju Maara Maari su
zato bili primorani da uzmaknu dalje ka zapadu, u oblast izmeu reka Dnjepra i Sereta. Tu oblast nazvali
su Eel-Koz - zemlja izmeu reka". Po svoj su se prilici tu
naselili 889, ali ve 896. Peenjezi su, zajedno sa
podunavskim Bugarima, napali ponovo, pa su se Maari
povukli na teritoriju dananje Maarske.
Ovo je, u grubim crtama, povest o maarskom naputanju istonih stepa i o kraju maarsko-hazarske veze. Neki su istoriari32 ovo poricali tvrdei, ne bez izvesnog ara, da su Maari od Peenjega pretrpeli samo jedan a ne dva poraza i da je Etel-Koz samo drugo ime za
Lebediju, ali ova umovanja treba ostaviti strunjacima Znatno
vie
intrigira
oigledna
protivrenost
izmeu predstave o Maarima kao monim ratnicima i
njihovog neslavnog, uzastopnog povlaenja sa mesta boravita. Tako iz Hronike" Hinkmara iz Remsa33 saznajemo
* ini se da je ovo uverljivo tumaenje Konstantinove tvrdnje da su Oguzi i
Hazari zaratili protiv Peenjega".31

97

da su 862. napali Istonu franaku carevinu i to je bila prva od divljih najezdi koje e tokom sledeeg stolea zastraivati Evropu. Takoe, saznajemo da je 860,
Sv. irilo, slovenski apostol, na putu ka Hazariji
doiveo straan susret sa maarskom hordom. Ba se
molio kad su naleteli na njega luporum more ululantes zavijajui kao vukovi". Meutim, njegova pobonost
zatitila ga je od zla.34 Druga hronika35 pominje da su se
Maari i Kabari 881. sukobili sa Francima, a Konstantin nam pripoveda kako su Maari, nekih desetak
godina kasnije, zaratili sa Simeonom (vladarom podunavskih Bugara) i poteno ga potukli, dospeli do Preslava, zatvorili ga u tvravu zvanu Mundraga, a zatim se
vratili kui.36
Kako se sva ta junatva mogu uskladiti sa nizom povlaenja sa Dona u Maarsku koja su se dogodila u tom istom
periodu? Na odgovor moda ukazuje jedan Konstantinov pasus, neposredno posle onoga koji je ve naveden:
Ali poto je Simeon Bugarin ponovo sklopio mir sa grkim
kraljem i osetio se bezbednim, potraio je Painake i nainio
sa n>ima sporazum da zarate protiv
Maara i unite ih. I kada su se Maari zaputili u vojni pohod, na njih su krenuli Painaki sa Simeonom, satrli ihove porodice i bedno proterali one Maare koji
su ostali da uvaju zemlju. A kada su se Maari vratili i nali
svoju zemlju tako opustoenu i razorenu, uselili su se u zemlju u
kojoj i danas ive (tj. Maarsku)."
Prema tome, najvei deo vojske bio je daleko, u pohodu", kada su im zemlja i porodice bili napadnuti. Sudei prema napred navedenim hronikama, bili su daleko" i veoma esto napadali udaljene zemlje, ostavljajui svoje
domove gotovo nezatiene. Izlaganje ovakvom riziku mogli su sebi da priute sve dok su im prvi susedi bili njihovi hazarski gospodari i miroljubiva slovenska plemena. Ali dolaskom Peenjega, gladnih zemlje,
situacija se izmenila. Zla kob koju je opisao Konstantin bila je moda samo poslednja u nizu slinih nedaa. Moda ih je ba to navelo da novu i bezbedniju
98

domovinu potrae preko planina, u zemlji koju su ve

upoznali prilikom bar dva ranija pljakaka upada.
Postoji i drugo miljenje koje govori u prilog ovoj
hipotezi. ini se da su Maari stekli pljakake navike tek u drugoj polovini devetog veka, otprilike u vreme kada su primili onu kritinu transfuziju hazarske
krvi - to je, moda bilo dobro koliko i loe. Kabari,
uspeniji u ratu i hrabriji", postali su, kao to smo
videli, vodee pleme i svojim su domainima preneli
avanturistiki duh koji e ih ubrzo nainiti pokorom
za Evropu, onim to su nekada bili Huni. Poduili su
Maare i onim, njima vrlo svojstvenim ratnim vetinama koje su od pamtiveka koristili svi turski narodi
- Huni, Avari, Turci, Peenjezi, Kumani - i niko drugi... laka konjica i stare varke; lani beg, pucanje pri
povlaenju, iznenadni juri uz jezivo, vuje zavijanje".37
Ovi su metodi bili pogubni tokom devetog i desetog
veka, dok su maarski pljakai upadali u Germaniju, na
Balkan, u Italiju i ak Francusku - ali protiv
Peenjega, koji su koristili istu taktiku i ije je zavijanje takoe ledilo krv u ilama, nisu imali uspeha.
I tako su, posredno, krivudavom logikom istorije,
Hazari pripomogli osnivanju maarske drave, dok su
sami iezli u magli. Razmiljajui na isti nain,
Makartni je otiao jo dalje u isticanju odluujue
uloge koju je odigrala kabarska transfuzija:
Pravi Ugro-Finci, prilino (mada ne suvie) miroljubivi i sedelaki zemljoradnici koji su inili vei deo
maarskog naroda, nali su svoj dom u toj valovitoj
zemlji... zapadno od Dunava. Alfeldsku ravnicu zauzeli su
skitalaki Kabari, pravi Turci obani, konjanici i ratnidi,
pokretaka snaga i vojska tog naroda. Bio je to
narod koji se u Konsantinovo vreme jo uvek diio mestom 'prve meu hordama Maara'. Veoujem da su uglavnom
Kabari bili ti koji su iz stepe napadali Slovene i Ruse, 895. predvodili vojni pohod protiv Bugara i due od
pola veka posle toga drali u strahu pola Evrope."'b
Pa ipak, Maari su uspeli da sauvaju svoj etniki identitet.
Sva silina ezdesetogsdinjeg. iscrplju99

jueg i okrutnog vojevanja, obruila se na Kabare, i sigurno je znatno proredila njihov vojniki sastav. U
meuvremenu, poveao se broj pravih Maara koji su
iveli u relativnom miru."39 Posle dvojezinog perioda i meu svojim germanskim i slovenskim susedima,
uspeli su da sauvaju svoj prvobitni ugro-finski jezik
- za razliku od podunavskih Bugara koji su izgubili svoj
prvobitni turski jezik i prihvatili slovenski dijalekt.
Meutim, uticaj Kabara i dalje se oseao u Maarskoj
- ak i kada su ih delili Karpati, hazarsko-maarska veza
nije
u
potpunosti
prekinuta
Prema
Vasiljevu, 40
maarski vojvoda Taksoni pozvao je u desetom veku izvestan broj Hazara da se nasele u njegovim krajevima Meu
ovim useljenicima bilo je verovatno i prilino hazarskih Jevreja. Takoe, moe se pretpostaviti da su i Kabari i kasnije doseljenici, doveli neke od svojih uvenih zanatlija od kojih su Maari nauili svoje zanate
(vidi Poglavlje I, 13).
Tokom zauzimanja svoje nove i stalne domovine,
Maari su morali da izbace njene prethodne stanovnike,
Moravce i podunavske Bugare koji su se pomerili u
oblasti u kojima i danas ive. Njihovi drugi slovenski
susedi, Srbi i Hrvati, uglavnom su ve bili in situ. Tako
je, kao rezultat lanane reakcije koja je otpoela na
Uralu (gde su Oguzi gonili Peenjege , ovi potom
Maare, Maari Bugare i Moravce) poela da se oblikuje
karta savremene srednje Evrope. Nemirna slika kaleidoskopa polako se smirivala.

10
A sada, vratimo se prii o usponu Rusa, tamo gde smo
stali - u 862. godinu, kada su, bez krvoprolia, Rjurikovi ljudi pripojili Kijev. Otprilike u isto vreme, i
Peenjezi su prognali Maare ka zapadu, liavajui na
taj nain Hazare zatite sa zapadne strane. Time se
moe objasniti kako su Rusi tako lako uspostavili kontrolu nad Kijevom.
100

Ali slabljenje hazarske vojne moi Vizantiju je, takoe,

izloilo napadu Rusa. Ubrzo poto su Rusi naselili Kijev,
njihovi brodovi koji su plovili Dnjeprom, preli su Crno more i
napali Carigrad. Bari je sa velikim uivanjem opisao taj
dogaaj:
U mesecu junu 860, car (Mihailo ) krenuo je, sa svim
svojim snagama, protiv Saracena. Verovatno je ve bio dobro odmakao kad ga je sustigla udna poruka zbog koje se
hitno vratio u Carigrad. Ruska vojska je sa dve stotine
laa preplovila Crno more, ula u Bosfor, pljakala manastire i njihovu okolinu i opustoila Prinevska
ostrva. Stanovnici grada bili su krajnje obeshrabreni
iznenadnim uasom te opasosti i svojom vlastitom nemoi. Trupe (Tagmata), koje su se obino nalazile u blizini grada, bile su daleko, zajedno oa Carem... a ni flota
nije bila tu. Poto su razorili i unitili predgrae,
varvari su se pripremili da napadnu grad. U toj krizi...
ueni patrijarh Foka, pokazao se doraslim situaciji.
Prihvatio se zadatka da svojim sugraanima vrati hrabroot... Izrazio je opte oseanje kada je ukazao na to koliko bi nepristalo bilo da se tom carskom gradu, 'kraljici gotovo celog sveta', ruga banda robova, zla i divlja rulja. Ali moda je na puk jo jai utisak ostavio i
pruio joj jo veu utehu kada se posluio crkvenom
vracbinom koja je u prethodnim opsadama bila uspena.
Skupocena odea Device Marije proneta je u procesije
oko gradskih zidina jer je postojalo verovanje da he ta
odea, ako je zamoe u morsku vodu, izazvati oluju. Oluje
nije bilo, ali su ubrzo potom Rusi poeli da se povlae,
a meu razdraganim graanima bilo je malo onih koji nisu verovali da je za srean rasplet bila zaoluna ba
nebeska kraljica.'"'1
Zanimljivo je dodati da je ueni patrijarh" Foka ija je
reitost spasla carski grad, niko drugi do ona hazarska
njuka" koju je sv. irilo uputio u prozelitsku misiju. A to se
povlaenja Rusa tie, ono je bilo izazvano ubrzanim
povratkom grke vojske i flote. Ali hazarska njuka" podigla
je narodu moral dok ih je, kao u agoniji iekivala
I Tojnbi zanimljivo komentarie ovu epizodu. Godine 860, pie on, Rusi su moda osvajanju Carigrada bi101

li blie nego ikada pre".42 On se slae s miljenjem

nekolicine ruskih istoriara da je postojao dogovor da
flotila istonih Severnjaka sa Dnjepra, preko Crnog
mora napadne u isto vreme kada i flota zapadnih Vikinga koja se Carigradu pribliavala preko Mediterana i
Dardanela:
Vasiljev, Paskijevi i Vernadoki skloni su da veruju da su se
te dve pomorske ekspedicije nale u Mramornom moru, ne samo
u isto vreme nego i po unapred udeenom dogovoru, pa su
ak i nagovestili ko je po njihovom miljenju bio genijalni
strateg koji je izradio ovaj plan velikih razmera. Oni smatraju
da su Rjurik iz Novgoroda i Rorik iz Jitlanda ista osoba.'43
Zahvaljujui ovome moe se proceniti stvarna veliina
neprijatelja sa kojim su Hazari morali da se sukobe. I vizantijska
diplomatija ubrzo je to shvatila pa je, u zavisnosti od
situacije, igrala dvostruku igru ratovala je kada se rat nije
mogao izbei, i sklapala je primirja, pobono se nadajui da e
Rusi konano prihvatiti hrianstvo i pripojiti se jatu Istone
Patrijarije. A to se Hazara tie - jo uvek su bili donekle
znaajan oslonac, a mogli bi ih prodali prvom, zgodnom ili
manje zgodnom prilikom.
11
Tokom sledee dve stotine godina vizantijsko-ruski odnosi oscilirali su od oruanih sukoba do prijateljskih sporazuma Ratovi su voeni 860. (opsada Carigrada), 907, 941, 944, 969-971, a mirovni sporazumi zakljuivani su 838-839, 861, 911, 945, 957. i 971. Nedovoljno
nam je poznat sadraj tih manje-vie tajnih sporazuma,
ali i ovo malo to znamo dovoljno otkriva zaprepaujuu sloenost te igre. Nekoliko godina posle
opsade Carigrada, patrijarh Foka (jo uvek onaj isti)
kazuje kako su Rusi u Carigrad uputili poslanike i, po
vizantijskom obrascu prinudnog preobraenja,
usrdno
zamolili cara da ih pokrsti". Kako Bari kae: He
102

moemo rei koja su ili koliko je ruskih naselja zastupalo ovo poslanstvo, ali svakako je imalo zadatak da ggonudi odtetu za nedavni napad i moda da obezbedi
oslobaanje zarobljenika. Izvesno je da su neki Rusi pristali
da prime hrianstvo... ali seme nije palo na vrlo plodno tle, jer
vie od stotinu godina nita se nije ulo o hrianstvu kod
Rusa. Sporazum zakljuen izmeu 860. i 866, imao je, verovatno,
druge posledice."*1
Jedna od njih je i to to su u vizantijsku flotu regrutovani skandinavski mornari - od 902. bilo ih je sedam stotina. Ojaana je i uvena Varjaka garda", elitni korpus ruskih i drugih severnjakih plaenika, ukljuujui ak i Engleze. Prema sporazumima iz 945. i
971, ruski vladari Kijevske kneevine preuzeli su na
sebe obavezu da vizantijskom caru, na njegov zahtev, obezbede trupe.45 U vreme Konstantina Porfirogeneta, tj.
sredinom desetog veka, ruske flote na Bosforu bile su
uobiajen prizor. Nisu vie dolazile zbog opsade Carigrada, ve da prodaju svoju robu. Trgovina je bila veoma pedantno regulisana (izuzev u vreme oruanih arki). Prema Ruskoj hronici, sporazumima iz 907. i 911, dogovoreno je da e u Carigrad ruski posetioci moi da
uu samo kroz jednu kapiju, ne vie od pedeset ljudi u
isto vreme i to u pratnji slubenih lica, da e tokom
boravka u gradu dobiti ita koliko budu traili, kao i
mesena sledovanja drugih namirnica (ukljuujui hleb,
vino, meso, ribu, voe) ali ne due od est meseci, i
moi e da koriste kupatila (ako budu traili). Bavljenje crnoberzanskim novanim poslovima kanjavano je
odsecanjem jedne ruke, kako bi se obezbedilo da sve transakcije teku lepo i po propisu. Nisu zanemareni ni
prozelitski napori kao krajnje sredstvo da se postigne
miroljubiva koegzistencija sa sve monijim Rusima.
Ali ilo je teko. Prema Ruskoj hronici, kada je Oleg,
kijevski
prestolonaslednik,
911.
zakljuio
sporazum sa Vizantincima, carevi Lav i Aleksandar (suvladari), poto su se dogovorili o porezu i obavezali zakletvom, poljubili su krst i pozvali Olega da se on i njegovi
ljudi zakunu na isti nain. Ali se Rusi, po svo103

joj veri, zaklee orujem i svojim bogom Perunom, kao i

Volosom, bogom stada, i tako potvrdie sporazum."4*
Gotovo pola stolea, nekoliko bitaka i nekoliko mirovnih ugovora kasnije, inilo se da je pobeda svete Crkve
na vidiku: godine 957. kijevska kneginja Olga (udovica
kneza Igora) pokrtena je prilikom zvanine posete Carigradu
(ukoliko nije pokrtena jo ranije, pre polaska - to je opet
protivreno).
Razne gozbe i svetkovine u Olginu ast detaljno su
opisane u De Caerimoniis, mada nam nije reeno kako je
ista gospoa reagovala na Diznilend mehanikih igraaka
izloenih u carskoj prestonoj dvorani - na primer, na
punjene lavove koji su isputali zastraujuu, mehaniku riku. (Biskup Liutprand zabeleio je da je uspeo
da ostane hladnokrvan samo zahvaljujui tome to su ga
prethodno upozorili da goste ekaju iznenaenja.) Ceo je
dogaaj sigurno zadavao stranu glavobolju ceremonijal
majstoru (a to je bio Konstantin lino), jer ne samo
to je Olga bila enski suveren ve je i njena svita
bila enska. Muke diplomate i savetnici, njih osamdeset dvojica, koraali su skrueno na kraju ruske delegacije"."17'
Neposredno pre gozbe dolo je do jedne male nezgode, tako
karakteristine
za
delikatnu
prirodu
rusko-vizantijskih odnosa. Kada su gospoe sa vizantijskog dvora ule,
pale su niice pred lanovima carske porodice, kako je to
protokol zahtevao. Olga je stajala, ali je sa zadovoljstvom
primeeno
da
je,
iako
jedva
primetno,
pognula glavu. Spustili su je na zemlju posadivi je za odvojeni
mb
sto, za kojim su bile muslimanske zvanice.'
Ruska hronika daje drukiju, bogato nakienu verziju ove
dravne posete. Kada je na dnevni red stigla tema
pokrtavanja, Olga je Konstantinu rekla da e, ukoliko eli da
je pokrsti, to morati da uini lino jer, u suprotnom, ona nije
voljna da se pokrsti". Car se sloio i zamolio patrijarha da je
uputi u veru.
Devet Olginih roaka, dvadeset pet diplomata, etrdeset tri trgovinska
savetnika, jedan svetenik, dva tumaa, estorica slugu i Olgin lini tuma.

104

Patrijarh je podui molitvi i postu, milosru i uvanju

estitosti. Pognute glave upijala je ljegove pouke udno, kao to
suner upija vodu.
Posle pokrtsnja, car je Olgu pozvao k sebi i obavestio je o
svojoj elji da se njome oeni. Ali ona mu odgovori: 'Kako se
moe mnome oeniti poto si me sam krstio i nazvao svojom
keri? Meu hrianima to nije doputeno, kao to i sam mora
znati.' Tad car ree: 'Olga, nadmudrila si me'.'"
Kada se vratila u Kijev, Konstantin joj je uputio
sledeu poruku: Poto sam te tako bogato darivao,
obeala si da e mi, kada se vrati Rusima, poslati
mnogo robova, voska, krzna i vojnika da mi pomognu." Olga je no glasnicima odgovorila da e, ako car sa njom
provede u Poajni isto koliko je ona ostala na Bosforu,
njegov zahtev biti ispunjen. Tim reima otpravila je
glasnike."50
Ta Olga-Helga bila je najverovatnije, sjajna skandinavska Amazonka. Bila je, kako je ranije reeno, udovica kneza
Igora, tobonjeg sina Rjurikovog, kojeg Ruska hronika opisuje kao pohlepnog, priglupog i sadistikog vladara.
Godine 941. napao je Vizantiju sa velikom flotom, a od ljudi koje su zarobili, neke su iskasapili, druge
gaali kao mete, nekih su se doepali, vezali im ruke na lea, a
onda im gvozdene eksere zabijali u glave. Zapalili su mnoge
osveene
crkve..."51
Najzad,
Vizantinci su ih porazili ubacivi grku vatru" u cevi na pramcima
njihovih laa Kada su ugledali plamen, Rusi su poeli da se
bacaju u more, a oni koji su preiveli vratili su se kuama da
priaju kako su Grci uhvatili nebesku munju, a onda je na njih
upravili
i
tako
ih
zapalili, pa Rusi nisu ni mogli da pobede.'" etiri godine posle ove epizode usledio je drugi sporazum o prijateljstvu. Kao prvenstveno pomorski narod, Rusi su, vie od
drugih koji su napadali Vizantiju, bili zadivljeni grkom
vatrom" i ta nebeska munja" postala je snaan
' Tojnbi ne okleva da ovo tajno grko oruje nazove napalmom".
Bila je to hemikalija nepoznatog sastava, moda neki derivat nafte
koji se u kontaktu sa vodom spontano palio, ali se vodom nIJe mogao
ugasiti.

105

argument u korist grke crkve. Ipak, jo uvek nisu bili spremni

za preobraenje.
Kada su Igora 945. ubili Derevljani - slovenski narod kojem je ovaj nametnuo preterani porez - njegova je
udovica Olga zavladala Kijevom. Vladavinu je otpoela
tako to se viestruko osvetila Derevljanima. Prvo su
lanovi derevljanske mirovne misije ivi pokopani, a
onda je delegacija plemia zakljuana u javnom kupatilu
i iva spaljena. Za ovim je usledio jo jedan pokolj, a
najzad je spaljena i derevljanska prestonica. Sve dok se
nije pokrstila, inilo se da je Olgina krvoedna pomama nezajaljiva. Od toga dana, kako belei Hronika, postala je prethodnik hrianstva u Rusiji, kao to svitanje prethodi suncu i kao to zora prethodi danu. Blistala je kao mesec u noi i zraila je meu nevernicima
kao biser u blatu." Proglasili su je prvom ruskom pravoslavnom sveticom.

12
Uprkos velikoj galami koja se podigla oko Olginog
pokrtenja i njene zvanine posete Carigradu, burni dijalog
izmeu grke crkve i Rusa time nije okonan. Olgin sin,
Svjatoslav vratio se paganstvu i, odbivi da uslii preklinjanja
svoje majke, iskupio brojnu i smelu vojsku i laka skoka kao
leopard,
preduzeo
niz
vojnih pohoda",52 izmeu ostalih rat protiv Hazara i protiv Vizantinaca. Tek 988, za vreme vladavine njegovog sina,
sv. Vladimira, ruski vladari konano su usvojili veru grke
pravoslavne crkve - otprilike u isto vreme kada su se Maari,
Poljaci
i
Skandinavci,
kao
i
udaljeni Islanani, privoleli rimokatolikoj crkvi. Grubi obrisi trajne
religijske podele sveta poeli su da se naziru, a y tom procesu
jevrejski
Hazari
postali
su
anahronizam. Zbog sve veeg zbliavanja Carigrada i Kijeva, uprkos usponima i padovima, Itil je polako gubio znaaj.
A prisustvo Hazara koji su se ispreili na rusko-vizantijskim trgovakim putevima i nametali deset
106

posto poreza na sve vei promet robe, ljutilo je i vizantijske blagajnike i ruske ratoborne trgovce.
Promenu vizantijskog stava prema ranijim saveznicima potvrdilo je i to to je Herson predat Rusima. Tokom nekoliko stolea Vizantinci i Hazari su se
gloili i povremeno sukobljavali zbog te znaajne luke
na Krimu. Ali kada je Vladimir 987. godine zauzeo Herson, Vizantinci se nisu ak ni pobunili, jer kako je to
Bari zabeleio, ta rtva nije bila suvie velika cena
za trajan mir i prijateljstvo sa ruskom dravom koja je
postajala sve monija".53
rtvovanje Hersona bilo je moda opravdano, ali
rtvovanje hazarskog saveznitva, dugorono posmatrano,
pokazalo se kao kratkovida politika.

107

rv
PAD

1
Kada je bilo rei o rusko-vizantijskim odnosima u devetom i
desetom veku, mogao sam do mile volje da navodim dva
iscrpna izvora: Konstantinov De Administrando i Prvu rusku
hroniku. Ali o rusko-hazarskom sukobu tokom istog perioda,
na koji sada prelazimo , ne postoje slini materijali. Arhive
Itila, ako su ikada i postojale, prohujale su sa vihorom i da
bismo ita saznali o poslednjih stotinu godina Hazarske
carevine, moramo opet pribei nepovezanim, usputnim
nagovetajima iz raznih arapskih hronika i geografija
Navedeni period protee se od ruske okupacije Kijeva, oko
862. godine, do Svjatoslavljevog unitenja Itila, otprilike 965.
Posle gubitka Kijeva i povlaenja Maara u Ugarsku,
zapadne oblasti, ranije potinjene Hazarskoj carevini (izuzev
delova Krima), vie nisu bile pod upravom kagana. Kijevski
je knez slovenskim plemenima u dolini Dnjepra bez
oklevanja mogao da se obrati uzvikom: He plaajte nita
Hazarima!"1
Hazari su moda bili voljni da se pomire sa gubitkom prevlasti na zapadu, ali su, istovremeno, Rusi sve vie
prodirali na istok, niz Volgu i u oblasti oko Kaspijskog mora. Muslimanske zemlje koje su se graniile sa
junom polovinom Hazarskog mora" - Azerbejdan, Jilan, irvan, Tabaristan, Jurjan - mamile su vikinke flote, i
zbog pljake kao i zbog trgovine sa muslimanskim Kalifatom. Ali, zahvaljujui Itilu i delti volge, Hazari su
kontrolisali prilaze Kaspijskom moru, ba
108

kao to su to nekada inili na Crnom moru, dok su jo drali

Kijev. A TO kontrolisali" znailo je da su Rusi morali da trae
dozvolu za prolaz svake svoje flote i da plaaju desetak, to je
bila dvostruka uvreda - za ponos i za dep.
Za izvesno vreme naen je neki nesigurni modus vivendi. Ruske flote plaale su dabine, uplovljavale u Hazarsko more i trgovale sa narodom na njegovim obalama. Ali
trgovina je, kao to smo videli, esto bila samo sinonim za
pljaku. Negde izmeu 864. i 884.2 Rusi su, tokom jednog
svog
pohoda,
napali
luku
Abaskun
u
Tabaristanu. Pretrpeli su poraz, ali su se 910. vratili, poharali grad i okolinu i odveli izvestan broj muslimanskih zarobljenika da ih prodaju kao roblje. Za Hazare je to
sigurno bila velika bruka, podjednako zbog njihovih
prijateljskih odnosa sa Kalifatom, kao i zbog rasula
muslimanskih plaenika u njihovoj stajaoj vojsci. Tri godine
kasnije, 913, to je stanje dostiglo vrhunac u oruanom
sukobu koji je okonan krvoproliem.
Ovaj znaajan dogaaj, koji je ve ranije ukratko pomenut (Poglavlje , 3), detaljno je opisao Masudi, dok Ruska hronika preko njega prelazi utke. Masudi nam kazuje
da se, negde 300. godine po Hedri (912-913), ruska flota
od 500 laa sa po 100 ljudi pribliavala hazarskoj teritoriji:
Kada su ruske lae stigle do Hazara koji su straarili na ulazu u tesnac... poslali su pismo hazarskom caru
traei da im dozvoli prolaz kroz njegovu zemlju i plovidbu niz njegovu reku kako bi uli u Hazarsko more... a
oni bi mu za uzvrat dali pola od onoga to kao ratni
plen prigrabe od naroda sa obale. Dao im je dozvolu i
oni su se spustili niz reku do grada Itila i, proavi
kroz njega, izali na ue reke, tamo gde se ona uliva u
Hazarsko more. Od ua do grada Itila reka je veoma
iroka i nabujala. Ruske lae razmilele su se po moru.
Njihovi pljakaki pohodi bili su usmereni na Jilan,
Jurjan, Tabaristan, Abaskun na obali Jurjana, naftonosnu
zemlju (Baku) i oblast Azerbejdana... Rusi su kasapili,
ubijali ene i decu, pljakali, puetoili i palili na
sve strane..."2"
109

Razorili su i grad Ardabil, na tri dana puta u unutranjost.

Kada se narod oporavio od oka i latio oruja, Rusi su se,
u skladu sa svojom ve klasinom strategijom, povukli sa
obale u unutranjost, u blizinu Bakua. Domae stanovnitvo je,
koristei male amce i trgovake brodove, pokualo da ih iseli.
Ali Rusi su se okrenuli na njih i hiljade muslimana
bilo je ubijeno ili se utopilo. Rusi su na ovom moru
ostali jo mnogo meseci... Kada su nagomilali dovoljno
plena i zamorili se od svega, krenuli su ka uu Hazarske reke i javili caru Hazara da mu nose bogat plen, kako
su se i dogovorili... Arsije (muslimanski plaenici u
hazarskoj vojsci) i drugi muslimani koji su iveli u
Hazariji saznali su za njihovu nameru, pa su se obratili
hazarskom caru: 'Pusti nas da se obraunamo sa ovim ljudima. Napali su zemlju muslimana, nau brau, ubijali u
krvi i u ropstvo odvodili nae ene i decu'. A on nije
mogao da ih odbije. Pozvao je Ruse i obavestio ih da muslimani hoe da se protiv njih bore.
Muslimani (iz Hazarije) sakupili su se i krenuli nizvodno u
poteru za Rusima (kopnom od Itila do ua Volge). Kada su se
ove dve vojske ugledale, Rusi su se iskrcali i postrojili za borbu
protiv
muslimana,
uz
koje je bio i izvestan broj hriana koji su iveli u Itilu, tako da je ukupno bilo oko 15.000 ljudi sa konjima i
opremom. Bitka je trajala tri dana. Bog je pomogao muslimanima. Ubijali su Ruse sabljama. Neke su pobili, a neke
podavili. Na obalama Hazarske reke
izbrojano je oko
30.000 onih koje su muslimani poklali..."26
Pobeglo je pet hiljada Rusa, ali su i njih poubijali Burti i
Bugari.
To je Masudijevo kazivanje o ovom zlosrenom upadu
Rusa u kaspijsku oblast 912-913. Ono je naravno, pristrasno. Hazarskog vladara prikazuje kao prevaranta i nitkova
koji prvo deluje kao pasivni sauesnik ruskih pljakaa, potom
odobrava
napad
na
njih
a
y
isto
ih
vreme upozorava na zamku koju su im muslimani", pod njegovom sopstvenom komandom, pripremili. ak i za Bugare Masudi kae: Oni su muslimani" - premda Ibn Fadlan, koji je Bugare posetio deset godina kasnije, sma110

tra da su oni jo uvek daleko od preobraenja Ali, mada

je Masudijevo kazivanje obojeno religioznom predrasudom, prua nam letimian uvid u nedoumicu ili nekoliko nedoumica pred kojima su se nalazile hazarske
voe. Bie da nisu bezrazlono brinuli zbog nedaa naroda sa kaspijskih obala - to nije bilo doba sentimentalnosti. Ali ta ako gramzivi Rusi, poto zavladaju
Kijevom i Dnjeprom, budu hteli da osnuju uporite na
Volgi? tavie, jo jedan napad Rusa na kaspijsku
oblast mogao bi da izazove bes Kalifata, ne na Ruse koji
su bili van njegovog domaaja, ve na nevine - ili gotovo nevine - Hazare.
Odnosi sa Kalifatom bili su miroljubivi - ipak nita manje
nesigurni, na ta ukazuje dogaaj o kojem govori Ibn Fadlan.
Napad Rusa koji opisuje Masudi odigrao se 912-913, a Ibn
Fadlanova poseta Bugarima 921-922. On o ovom dogaaju
kae:3
Muslimani u ovom gradu (Itilu) imaju damiju gde se mole i
u koju odlaze ggetkom. Ona ima visoki minaret i nekoliko
mujezina (vikai koji sa minareta pozivaju na
molitvu). Kada je do hazarskog cara 310. godine po Hecri (922)
stigao glas da su muslimani sruili sinagogu u Dar-alBabunaju (neidentifikovano mesto na muslimanskoj teritoriji), naloio je da se srui minaret i pobio je mujezine. Rekao je: 'Da se nisam plaio da nijedna
sinagoga nee ostati itava u islamskim zemljama, ve da
he ih sve poruiti, sruio bih i ovu damiju'."
Ovaj dogaaj svedoi o tananom oseanju za strategiju
uzajamnog zastraivanja i o strahu od pogoranja odnosa. Takoe, pokazuje da su se hazarski vladari oseali odgovornima za sudbinu Jevreja u drugim delovima sveta.

Masudijevo pripovedanje o upadu Rusa u kaspijsku oblast 912913. zavrava se reima: Od te godine pa nadalje, Rusi nisu
ponovili ita slino." Ali kako to sluaj esto hoe, Masudi je
ovo napisao ba one, 943. godnne,
111

kada su Rusi ponovo upali u kaspijsku oblast, i to sa jo

veom flotom, to Masudi nije mogao znati. Tokom trideset
godina nakon nemilih dogaaja iz 913. oni su bili van ovog
dela sveta - sada su se, oigledno, oseali dovoljno jakim da
pokuaju ponovo. Moda je znaajno i to to se ovaj pokuaj, za
godinu,
dve,
podudario
sa
njihovim pohodom protiv Vizantinaca koji je predvodio
razmetljivi Igor, onaj to je stradao od grke vatre".
Tokom ove nove invazije, Rusi su stekli uporite u
kaspijskoj oblasti, u gradu Barda, i zadrali su ga celu godinu.
Na kraju se meu Rusima pojavila kuga i Azerbejdanci su najurili preivele. Ovoga puta arapski izvori ne pominju da su Hazari uestvovali u podeli plena, a ni u
borbi. Ali to ini Josif u svom pismu Hasdaiju, pisanom
nekoliko
godina
kasnije:
Ja
titim
ue
reke i ne putam Ruse koji dolaze u svojim laama da
upadnu u zemlju Arapa... Bijem teke bitke protiv njih.'"
Bilo da je tom prilikom hazarska vojska uestvovala u borbi
ili ne, injenica je da su nekoliko godina kasnije odluili da
Rusima ospore pravo na ulaz u Hazarsko more", pa od 943.
nadalje o ruskim upadima u kaspijsku oblast nema vie ni
pomena,
Ova znaajna odluka, koja je no svemu sudei usledila
pod unutranjim pritiscima muslimanske zajednice u
njihovoj sredini, uplela je Hazare u teke bitke" protiv Rusa. O ovome, meutim, nema podataka, sem izjave iz
Josifovog pisma. Moda su to bile vie arke, izuzev
neto veeg pohoda tokom 965. godine, koji je pomenut u
Staroruskoj hroniid i koji je uslovio slom Hazarskog
carstva

U takozpanoj lugoj psrziji" istog pisma (pidp Dodatak HI) nocioji drukija reenica koju je moda, a moda i ps, dodao irenienpa:
Ako bih ih pustio i pa jsdai car, upitili bi spu zsml.u Arapa. ak
do Bagdada..."
S obzirom ia to da su Rusi ostali na Kasimjskom moru ne jodan car nego
celu godinu, opo hpilisap.s zvui prilimo ispra - nako no toliko ako ss ms
odnosi na prolost mego pa budunost.

112

Voa pohoda bio je knez Svjatoslav, Igorov i Olgin sin.

Ve smo uli da je bio lakonog kao leopard" i da je
preduzeo mnoge pohode" - u stvari, najvei deo svoje
vladavine proveo je u pohodima. Uprkos neprekidnim
preklinjanjima svoje majke, odbio je da se krsti jer bi
time postao predmet poruge svojih podanika". Iz Ruske
hronike saznajemo i to da u pohodima nije koristio teretna kola ni posue, nije kuvao meso, nego je odsecao
tanke renjeve konjetine, divljai ili govedine i jeo ih
poto bi ih prethodno ispekao na aru. Nije imao ni
ator, ve je prostirao konjski pokrovac, a pod glavu
stavljao sedlo i sva njegova pratnja inila je isto."'' Kada je napadao neprijatelja, prezirao je da to ini kriomice, ve je slao prethodnicu koja je najavljivala: Dolazim da udarim na vas."
Pohodu protiv Hazara hroniar posveuje svega nekoliko
redaka, pisanih lakonskim tonom kojim esto govori o oruanim
sukobima:
Svjatoslav je poao na Oku i Volgu i kada je naiao na
Viatie (slovensko pleme koje je naseljavalo oblast juno od
dananje Moskve), upitao ih je kome plaaju danak. Odgovorili su mu da Hazarima plaaju srebrnjak po ralu.
Kada su oni (Hazari) saznali za njegov dolazak, poli su mu
u susret sa svojim princom, kaganom, i vojske su se sukobile. Tako je poela borba u kojoj je Svjatoslav
porazio Hazare i zauzeo njihov grad Bielu Vieu."4a
Biela Viea (bela tvrava) bilo je slovensko ime za Sarkel,
uvenu hazarsku tvravu na Donu, ali se nigde u Ruskoj hronici
ne pominje unitenje Itila, prestonice - na ta emo se jo
vratiti.
U Hronici se dalje kazuje da je Svjatoslav svladao jasjane
i Karugjane" (Osetjani i erkezi), porazio podunavske
Bugare, pretrpeo poraz od Vizantinaca, a na povratku za
Kijev ubila ga je horda Peenjega. Odsekli su mu glavu i od
lobanje nainili pehar koji su pozlatili i iz njega pili."5
113

Nekoliko istoriara smatra da je ova Svjatoslavljeva

pobeda oznaila kraj Hazarije, to, kako e se videti,
moe biti pogreno. Unitenje Sarkela predstavljalo
je kraj Hazarske carevine, ali ne i hazarske drave - kao
to je 1918. godina znaila kraj Austro-Ugarske carevine, ali ne i Austrije. Hazarskoj upravi nad rasprostranjenim slovenskim plemenima koja su se, kao to smo
videli, protezala gotovo sve do Moskve, doao je definitivan kraj. Ali srce hazarske zemlje, izmeu Kavkaza,
Dona i Volge, ostalo je netaknuto. Prilazi Kaspijskom
moru za Ruse su i dalje bili zatvoreni i o njihovim daljim pokuajima da se do njega probiju nema pomena. Kao
to Tojnbi zajedljivo primeuje: Rusi su uspeli da
unite hazarsku stepsku carevinu, ali je jedina hazarska teritorija koju su stekli bio Tmutorakan na poluostrvu Taman (nasuprot Krimu) a i taj uspeh bio je kratkotrajan... Tek sredinom esnaestog veka Rusi su zauvek
osvojili reku Volgu... do ua u Kaspijsko more."6

Posle Svjatoslavljeve smrti, izmeu njegovih sinova

buknuo je graanski rat iz kojeg je kao pobednik izaao
najmlai, Vladimir. I on je ivot zapoeo kao paganin,
poput svog oca i babe Olge, a zavrio kao grenik-pokajnik, prihvatio krtenje i na kraju bio proglaen za
sveca. Ipak, u mladosti je sveti Vladimir, ini se sledio moto svetog Avgustina: Boe uini me neporonim, ali ne jo." Ruska hronika prilino je stroga u
tom pogledu:
Vladimir je bio obuzet poudom za enama - imao je tri
stotine konkubina u Vigorodu, tri ototine u Belgorodu i dve stotine u Berestovu. Bio je nezasit u poroku. Zavodio je ak i udate ene i silovao mlads devojke, jer je
bio razuzdan kao Solomon, a kau da je ovaj imao sedam
stotina ena i tri stotins milosnica. Bio je mudar, pa ipak je na kraju propao. Ali Vladimir, mada zaveden u poetku, na kraju je naao spassnje. Veliki je Gospod i velika njegopa mo, a iterona mudrost bsskrajna."7
114

Olgino krtenje, oko 957, nisu sledili mnogi, ak ni njen

sopstveni sin, a Vladimirovo krtenje, 989, bilo je znaajgJr
dogaaj sa dugotrajnim posledicama na svetsku istoriju.
Prethodio mu je niz diplomatskih manevara i teolokih rasprava sa predstavnicima etiri glavne religije - slika i prilika onih rasprava koje su vodili Hazari pre svog preobraenja u judaizam. tavie, izvetaj Staroruske hronike o ovim teolokim razmatranjima podsea na hebrejska i arapska kazivanja o nekadanjem trustu mozgova" cara Bulana - jedino se ishod
razlikuje.
Ovoga puta re je o etiri, a ne o tri uesnika u raspravi - s
obzirom na to da je u desetom veku raskol izmeu grke i
rimske crkve bio ve svren in (ozvanien, dodue, tek u
jedanaestom.)
Kazivanje Ruske hronike o Vladimirovom preobraenju
pominje prvo pobedu koju je izvojevao nad Bugarima sa
Volge i sporazum o prijateljstvu koji je potom usledio. Bugari
su izjavili: Neka meu nama caruje mir dok god kamen pliva, a
slama tone."
Vladimir se vratio u Kijev, a Bugari su poslali muslimansku
versku misiju da ga preobrati. Opisali su mu ari raja u kom
svaki ovek ima po sedamdeset lepih ena Vladimir ih je
sluao sa odobravanjem", ali kada je na red dolo odricanje
od svinjetine i vina, nije hteo vie ni re da uje. Pie je
radost Rusa", rekao je. Bez tog zadovoljstva ne moemo da
ivimo."8
Zatim je dola nemaka rimokatolika delegacija, odana
latinskom obredu. Ni oni nisu proli bolje kada je na njih doao
red, jer je jedan od glavnih zahteva njihove vere bio post koliko ovek moe da izdri... Onda je Vladimir rekao: Odlazite odavde. Nai oevi nisu prihvatali takva naela."9
Treu misiju inili su hazarski Jevreji. Oni su najgore proli. Vladimir ih je upitao zato i dalje ne vladaju
Jerusalimom. Odgovorili su mu: Bog se naljutio na nae pretke
i pomeao nas s paganima zbog naih grehova." Knez ih tad
upita: Kako se uopte nadate da ete poduavati druge, kad ste,
od ruke boje prognani i
115

razbacani posvud? Zar oekujete da emo prihvatiti tu

sudbinu?"
etvrti, i poslednji misionar, bio je uenjak kog su poslali
Grci iz Vizantije. Otpoeo je napadom na muslimane koji su
prokleti vie od svih ljudi, poput Sodome i Gomore na koje
se Gospod bacio usijanim kamenjem i pokopao ih i potopio...
Jer oni kvase svoj izmet, sipaju vodu u usta i time mau brade
mislei na Mahometa... Poto je ovo uo, Vladimir je pljunuo na
patos uz rei: To je odvratno."10
Vizantijski uenjak optuio je potom Jevreje da su razapeli
boga, a rimokatolike, neto blaim reima, da su izmenili
obrede". Posle ovog uvoda, upustio se u dugo izlaganje Starog i Novog zaveda, poevi od stvaranja sveta.
ini se, meutim, da je Vladimir na kraju bio samo donekle uveren, jer kada su ga pritisli da se krsti,
odgovorio je: Saekau jo malo". Onda je poslao svoje
izaslanike, desetoricu mudrih i dobrih ljudi", u razne zemlje da
tamo posmatraju verske obiaje. Posle nekog vremena, ova
istrana
komisija"
javila
mu
je
da
je
vizantijska sluba lepa od ceremonija drugih naroda, pa nismo
znali da li smo na nebu ili na zemlji".
Ali Vladimir jo uvek okleva, a Hronika" nastavlja
non-sequitur:

Posle godinu dana, 988, Vladimir je sa vojskom krenuo na Herson, jedan grki grad..."" (Setimo se da su se oko
uprave nad ovom vanom krimskom lukom dugo prepirali Vizantinci i Hazari.) Hrabri stanovnici Hersona odbili su da se predaju. Vladimirove trupe izgradile su nasip upravljen na gradske zidine, ali su Hersonci iskopali tunel ispod gradskih zidina, kriom pokupili
nabacanu zemlju i odneli je y grad gde su je nagomilali". A
onda
je
neki
izdajnik
u
ruski
logor
odapeo strelu sa porukom: Iza vas, ka istoku, nalaze se izvori iz kojih voda tee u cevi. Kopajte i presecite ih." Primivi
ovo obavetenje, Vladimir je upro pogled u nebo i zakleo se da
e se krstiti ako se ovo obistini.12
Presekao je dovod vode u grad i Herson se predao. Posle toga, Vladimir je, oigledno zaboravljajui na svoju
zakletvu, poslao poruke carevima Vasiliju i Konstan116

tinu (suvladarima u to vreme): 'Drite se, osvojio sam va

slavni grad. uo sam da imate neudatu sestru. Ako mi je ne
date za enu i sa vaim gradom uiniu to i sa Hersonom'."
Carevi su odgovorili: Ako se krsti, dobie je za
enu, nasledie kraljevstvo boje i bie na drug u
veri."
Tako je i bilo. Vladimir se najzad krstio i oenio se
vizantijskom princezom Anom. Nekoliko godina kasnije,
grko hrianstvo postalo je zvanina religija, ne samo vladara
nego i ruskog naroda, a od 1037. ruskom crkvom upravljao je
carigradski patrijarh.

Bio je to znaajan uspeh vizantijske diplomatije. Vernadski ga naziva jednim od onih naglih preokreta zbog kojih je
izuavanje
istorije
tako
fascinantno...
zanimljivo je nagaati kakav bi bio tok istorije da su neki ruski
kneevi... usvojili neku od ovih vera (judaizam ili islam)
umesto hrianstva.. Prihvatanje jedne od ovih dveju vera
sigurno bi odredilo budui kulturni i politiki razvoj Rusije.
Usvajanje islama odvuklo bi Rusiju u arapski kulturni krug.
Prihvatanje
rimokatolikog hrianstva od Nemaca, nainilo bi Rusiju zemljom latinske ili evropske kulture. Prihvatanje judaizma ili pravoslavnog hrianstva, osiguravalo je Rusiji kulturnu
nezavisnost, i od Evrope, i od Azije."13
Ali Rusima su saveznici bili potrebniji nego nezavisnost, a Istono Rimsko Carstvo, koliko god korumpirano, jo uvek je, y smislu snage, kulture i trgovine, bilo
poeljniji saveznik nego Hazarska carevina koja se raspadala.
He treba potceniti ni ulogu koju je vizantijska diplomatija odigrala u postizanju ove odluke, na emu je
radila due od jednog stolea. Naivno kazivanje Ruske hronike
o Vladimirovoj igri odugovlaenja ne daje nam uvid u
diplomatske manevre i teko cenkanje koji su, sasvim sigurno,
prethodili
njegovom
krtenju,
a
time u stvari i vizantijskog tutorstva nad samim sobom i
117

svojim narodom. Herson je oigledno bio deo te cene,

kao i dinastiki brak sa princezom Anom. Ali najznaajniji deo pogodbe bio je kraj vizantijsko-hazarskog
saveznitva protiv Rusa koje je zamenjeno vizantijskoruskim saveznitvom protiv Hazara. Nekoliko godina
kasnije, 1016, zdruena vizantijsko-ruska vojska upala je
u Hazariju, porazila njenog vladara i potinila zemlju" (vidi IV, 8).
Ipak, zahlaenje odnosa sa Hazarima otpoelo je, kao to
smo videli, jo u vreme Konstantina Porfirogeneta, pedeset godina pre Vladimirovog preobraenja. Setimo se Konstantinovog mozganja o tome ko e i kako da
zarati protiv Hazarije". U ranije navedenom pasusu (P,
7) dalje se kae:
Ukoliko vladar Alanije ne ootane u miru sa Hazarima, nego bude smatrao da mu je prijateljstvo sa rimskim
carem vrednije, onda Alan moe Hazarima da naneoe veliko zlo ako oni ne odlue da i dalje ive u miru i prijateljstvu sa carem. Moe da napravi zasedu na njihovim
putevima i napadne ih kada su bez strae i idu za Sarkel i put 'devet oblasti' i put Hersona... Crna Bugarska
(Bugari sa Volge) takoe je u poloaju da zarati protiv
Hazara."14
Poto je citirao ovaj pasus, Tojnbi daje sledei, prilino
dirljiv komentar:
Da je ovaj pasus iz prirunika Konstantina Porfirogeneta o voenju inostranih poslova vlade Istonog Rimokog Carstva ikada pao u ruke hazarskom kaganu i njegovim ministrima, oni bi bili ozlojeeni. Istakli bi da je Hazarija
jedna od najmiroljubivijih drava u svetu, pa ako je ranije i bila
neto
ratobornija,
njeno
oruje
nikada nije bilo upereno protiv Istonog Rimskog Carstva. Ove dve sile, u stvari, nikada nisu ratovale jedna protiv
druge, dok je Hazarija esto bila u ratu sa neprijateljima Istonog Rimskog Carstva, to je za Carstvo bilo
veoma povoljno. tavie, Carstvo moda Hazarima treba da
zahvali to to je preivelo uzastopne nalete sasanidskog
persijskog
cara
Husrava
II
Perviza
i
muslimanskih Arapa... Pritisak arapskog sianog iapada na Carstvo
oslabljen je vrotinom hazarskog ofanzivno-de118

fanzivnog otpora arapskom napredovanju prema Kavkazu.

Prijateljstvo izmeu Hazarije i Carstva simbolizovano je i
zapeaeno putem dva brana saveza izmeu lanova carskih
porodica. ta li je onda Konstantin imao na umu dok je
smpljao kako da mui Hazariju i navede njene susede da na nju
nasrnu?"15

Odgovor na Tojnbijevo retorsko pitanje svakako je taj da su

Vizantinci bili nadahnuti Realpolitik-om i da, kao to je ve
reeno, njihovo doba nije bilo doba sentimentalnosti. A nije ni
nae.

Pa ipak, pokazalo se da je to kratkovida politika Da opet

citiramo Barija:
Prvo pravilo carske politike u ovom delu sveta bilo je
ouvanje mira sa Hazarima. Bila je to neposredna posledica geografskog poloaja Hazarske carevine koja je leala
izmeu Dnjepra i Kavkaza. Od sedmog veka, kada je Iraklije od
Hazara traio pomo protiv Persije pa do desetog, kada je mo
Itila
opala,
bila
je
to
ustaljena
politika careva. Za Carstvo je bilo od koristi da kagan vri
stvarnu kontrolu nad svojim varvarskim susedi-

Ova stvarna kontrola" sada je trebalo da se prenese sa

hazarskog kagana na ruskog kagana, kijevskog kneza. Ali
nije vredelo. Hazari su bili tursko pleme iz stepa i mogli su da
se izbore sa naletima turskih i arapskih uljeza. Odbili su i
pokorili Bugare, Burte, Peenjege, Oguze i druge. Rusi i
njihovi slovenski podanici nisu mogli da se nose sa nomadskim
ratnicima
iz
stepe,
njihovom pokretnom strategijom i gerilskom taktikom.* Kao
rezultat neprekidnog pritiska nomada, ruska mo se postepeno
prenosila iz junih stepa u poumljene oblasti na severu, u
kneevine Galicije, Novgoroda i
' Najistaknutija ruska epska pesma iz tog perioda, Slovo o polku Igorovu",
opisuje jedan od najuasnijih pohoda Rusa na Oguze.
119

Moskve. Vizantinci su procenili da e Kijev preuzeti ulogu

Itila, postati uvar Istone Evrope i trgovinski centar. Umesto
toga, Kijev je brzo propadao. Bio je to kraj prvog poglavlja
ruske istorije, za kojim je usledio period haosa u kom su
desetine nezavisnih kneevina vodile beskrajne meusobne
ratove.
Ovo je stvorilo prazninu u moi u koju se izlio novi talas
nomada osvajaa ili pre, novi izdanak naih starih prijatelja Oguza, za koje je Ibn Fadlan mislio da su jo
odvratniji od ostalih varvarskih plemena koja je morao da
poseti. Ove paganske i bezbone dumane", kako ih opisuje Hronika", Rusi su nazivali Polovcima,
Vizantinci Kumanina, Maari Kunima, a njima bliski Turci
Kipacima. Vladali su stepama sve do Maarske, poev od
kasnog jedanaestog pa sve do trinaestog veka (kada ih je, za
promenu, zbrisao nalet Mongola).'
I oni su vodili nekoliko ratova protiv Vizantije. Drugi
ogranak Oguza, Selduci (nazvani tako po svojoj vladajuoj
dinastiji), unitio je ogromnu vizantijsku vojsku u istorijskoj
bici
kod
Manzikerta
(1071)
i
zarobio cara Tomana IV Diogena. Od tada, Vizantinci nisu vie bili
u stanju da Turke spree da preuzmu kontrolu nad veinom
provincija
u
Maloj
Aziji,
dananjoj
Turskoj, koja je nekada bila srce Istonog Rimskog Carstva.
Moe se samo nagaati da li bi istorija krenula
drukijim tokom da Vizantija nije napustila svoju tradicionalnu politiku koje se drala tri prethodna stolea, oslanjajui se na hazarsko uporite protiv muslimanskih, turskih i vikinkih napadaa. Bilo kako bilo, ispostavilo se da carski Realpolitik nije bio ba
mnogo realan.

Tokom dva stolea kumanske vladavine, za kojom je usledila invazija Mongola, istone stepe ponovo su gurnute
Jedan ogranak Kumana, beei pred Mongolmma, iaao je 1241,
utoite u Maarskoj, i stopio se sa lokalnim stanomtvom. Kun" je jo uvek
esto prezime u Maarskoj.

120

u mrano doba, pa je istorija Hazara obavijena pomrainom jo dubljom nego njihovo poreklo.
Hazarska se drava u poslednjem periodu svog propadanja pominje uglavnom u muslimanskim izvorima, a oni
su, kao to emo videti, tako neodreeni da gotovo svaki naziv, datum ili geografska odrednica omoguava nekoliko tumaenja. Istoriarima, gladnim injenica, nije preostalo nita drugo nego da, kao izgladneli psi
tragai, glou nekoliko ogoljenih kostiju u uzaludnoj
nadi da e naii na neki skriveni zalogaj koji e ih
okrepiti.
U svetlu onoga to je ranije reeno, ini se da
odluujui dogaaj, koji je ubrzao opadanje moi Hazara,
nije bila Svjatoslavljeva pobeda, ve Vladimirovo preobraenje. Koliko je zaista bila znaajna pobeda koju
istoriari iz devetnaestog veka' izjednaavaju sa krajem
hazarske drave? Setimo se da Ruska hronika pominje samo unitenje Sarkela, tvrave, ali ne i unitenja Itila, prestonice. Da je Itil zaista razoren i opustoen,
saznajemo iz nekoliko arapskih izvora, suvie upornih
da bi bili zanemareni, ali ko ga je i kada razorio, sasvim je nejasno. Ibn Haukal, glavni izvor, kae da su to
uinili Rusi koji su posve razorili Hazaran, Samandar i Itil" - oigledno uveren da su Hazaran i Itil
razliiti gradovi, dok nam je poznato da je to bio jedan
grad iz dva dela. I njegovo datiranje tog dogaaja razlikuje se od datuma koji Ruska hronika navodi za pad Sarkela - koji Ibn Haukal uopte ne pominje, ba kao to
ni Hronika ne pominje unitenje Itila. Prema tome,
Markart nagovetava da Itil nisu razorili Svjatoslavljevi Rusi koji su stigli samo do Sarkela, ve neki novi talas Vikinga. Da bi stvari bile jo zamrenije,
drugi arapski izvor, Ibn-Miskavaj, kae da je te, kritine 965. godine, neka turska" vojska udarila na Hazariju. Pod Turcima" moda je podrazumevao Ruse, kao
to smatra Bertold. Ali isto je tako to mogla da bude i
pljakaka horda Peenjega, na primer. ini se da nikaSledei predanje koje je ostavio Fren 1822. u Msmoarima P\VKC
akademije.

121

da neemo saznati ko je razorio Itil, ma koliko dugo vakali

kosti.
I koliko je ozbiljno uniten? Glavni izvor, Ibn Haukal,
prvo govori o potpunom unitenju" Itila, ali, nekoliko godina
kasnije, takoe kae da je Hazaran jo uvek sredite u kojem
se stie ruska trgovina". Tako, izraz potpuno uniten" moda
je bio preteran. Ovo je verovatnije, jer on govori i o potpunom
unitenju grada Bugar, prestonice Bugara sa Volge. Pa ipak,
teta koju su Rusi naneli Bugaru verovatno nije bila ba tako
velika, s obzirom na to da su naeni novii koji su tamo
iskovani 976-7, svega deset godina posle Svjatoslavljevog
napada. I u trinaestom veku Bugar je jo uvek bio vaan grad.
Kako Danlop kae:
Osnovni izvor svih tvrdnji da su Rusi unitili Hazariju u
desetom veku, bez sumnje je Ibn Haukal... Ibn Haukal,
meutim, podjednako je izriit kada govori o unitenju grada
Bugar na srednjoj Volgi. Sasvim je izvesno da je u vreme napada
Mongola u trinaestom veku Byrap bio zajednica u naponu
snage. Da li je propast Hazarije bila takoe privremena?"17
Oigledno jeste. Hazaran-Itil i drugi gradovi Hazara, sastojali
su se uglavnom od atora, drvenih nastambi i okruglih kua"
nainjenih od blata koje su se mogle lako sruiti i lako ponovo
izgraditi. Samo su kraljevske i javne zgrade bile od cigle.
Nainjena teta verovatno je ipak bila ozbiljna, jer nekoliko
arapskih
hroniara
govori
o
privremenom
egzodusu stanovnitva na obalu Kaspijskog mora ili na ostrva.
Tako Ibn Haukal kae da su Hazari iz Itila pobegli od Rusa na jedno od ostrva naftonosne obale"
(Baku), ali su se kasnije vratili u Itil i Hazaran uz pomo
muslimanskog aha od irvana. Ovo zvui uverljivo, s obzirom na to da narod irvana nije voleo Ruse, koji su nekad ranije pljakali njegove obale. Drugn arapski
hroniari, Ibn Miskavaj i Mukadasi (koji su pisali posle Ibn
Haukala)
takoe
govore
o
egzodusu
Hazara i njihovom povratku uz pomo muslimana. Prema Ibn
Miskavaju, kao cenu za ovu pomo svi su, izuzev nji122

hovog cara, primili islam". Mukadasi ima drukiju verziju, koja

se ne odnosi na rusku invaziju. On kae jedino da su se
stanovnici tog hazarskog grada spustili na more i vratili se
preobraeni u islam. Koliko mu se moe verovati pokazuje
injenica da Bugar smeta blie Kaspijskom moru nego Itil,
to je isto kao da je Glazgov smestio juno od Londona."
Uprkos zamrenoj i isuvie oigledno pristrasnoj prirodi
ovih kazivanja, u njima verovatno ima i neto istine. Psihiloki
ok koji je izazvala invazija, beg na more i potreba da se kupuje
muslimanska
pomo,
verovatno su doveli do neke nagodbe po kojoj je muslimanskoj zajednici u Hazariji dato vee pravo u dravnim
poslovima. Seamo se sline nagodbe sa Marvanom, dva
stolea ranije (I, 7), u koju je bio ukljuen kagan lino, ali koja
nije ostavila traga u istoriji Hazara.
Prema drugom arapskom izvoru, Biruniju, koji je umro 1048, Itil je u njegovo vreme bio u ruevinama",
ili bolje, ponovo u ruevinama.19 Opet je izgraen, ali
je otad nosio naziv Saksin." esto se pominje u hronikama iz dvanaestog veka kao veliki grad na Volgi koji
premauje sve gradove u Turkestanu"20 i koji je, prema
jednom izvoru, postao rtva poplava. U sledeem veku,
mongolski vladar Batu na tom je mestu podigao svoju
prestonicu.21
Kada saberemo sve to nam Ruska hronika i arapski izvori
kazuju o katastrofi iz 965, moemo zakljuiti da su Rusi ili neki
drugi napadai, opustoili Itil, ne znamo koliko, ali znamo da
je ponovo izgraivan vie puta, pa je hazarska drava iz tih
iskuenja izronila prilino oslabljena. Ali, bez sumnje je i
unutar suenih granica, preivela jo najmanje dve stotine
godina tj. do sredine dvanaestog veka i moda, mada
neizvesno, do sredine trinaestog veka.
' Iako ga je jedan savremeni autoritet, Bertold, nazvao jednim od najveih
geografa svih vremena".18
" Saksin je, moe biti, bio isto to i Hazaran-Itil, ili bar ne veoma daleko od
njega, a naziv moda potie od starog Sarisina (Danlop, strana 248, navodi
Minorskog).

123

Prvi nearapin koji pominje Hazariju posle te, fatalne 965.

godine, bio je, ini se, Ibrahim Ibn Jakub, pansko-jevrejski ambasador Ota Velikog koji je y svom izvetaju sa puta, pisanom verovatno 973, govorio o Hazarima koji su u njegovo vreme jo uvek bili snani. 22 Sledea je, no hronolokom redu, Ruska hronika i kazivanje o
Jevrejima iz Hazarije koji su u Kijev doli 986. u neuspelom pokuaju da Vladimira preobrate u svoju veru.
Kako ulazimo u jedanaesti vek, itamo najpre o ve
pomenutom zajednikom vizantijsko-ruskom pohodu iz
1016. protiv Hazarije, kada je ona ponovo poraena. Izvetaj o ovom dogaaju potie iz dosta poverljivog izvora - re je o vizantijskom hroniaru Cedrenusu23 iz dvanaestog veka. Oevidno je za ovaj poduhvat bila potrebna
znatna snaga, jer Cedrenus govori o vizantijskoj floti
kojoj je pomogla ruska vojska. Prednosti Hazara oigledno su bile u njihovom turskom poreklu ili u Mojsijevoj
veri, ili oboje. Cedrenus kae i da je ime poraenog
hazarskog vojskovoe bilo Georgije Cul. Georgije je
hriansko ime, a poznato nam je iz ranijih kazivanja,
po kojima je y kaganovoj vojsci bilo i hriana i muslimana
Sledei put Hazari su pomenuti u kratkom zapisu u Ruskoj
hroniid za 1023. godinu, prema kojem je (knez) Mtislav
udario na svog brata (kneza) Jaroslava sa hazarskom i
kasogskom' vojskom". Tako je Mtislav postao vladar
kratkotrajne kneevine Tmutorakan, iji je centar bio hazarski
grad Tamutark (sada Taman) na istonoj strani Kerkog
tesnaca. Ovo je, kako je ve reeno, bila jedina hazarska
teritorija koju su Rusi zauzeli posle pobede 965. Hazare u
ruskoj vojsci ovaj je knez verovatno regrutovao iz lokalnog
stanovnitva.
Prema zapisima, sedam godina kasnije (1030), hazarska je
vojska porazila kurdske snage, ubila 10.000 njihovih ljudi i
zarobila im opremu. Ovo je dokaz vie da su HaKasogi ili Kasaki su bili jedmo kapkasko plsme pod hazarskom upravom
i moda su, a moda i ns, bili pretee Kozaka.

124

zari jo uvek bili ivi i ratoborni - ako ga uopte moemo

prihvatiti doslovce. Jer, on potie iz jednog jedinog arapskog
izvora iz dvanaestog veka, ibn-al-Athira, koji se ne smatra veoma
pouzdanim.
Naporno se bavei hronologijom u elji da pokupimo
svaku mrvicu preostalih dokaza, nailazimo na udnovatu
priu ,o neznanom hrianskom svecu, Eustracijusu. Oko
1100, bio je zarobljenik u Hersonu na Krimu i zlostavljao ga je njegov jevrejski gospodar" terajui ga da jede
obrednu hranu za Pashu.24 (Pasha je jevrejski verski
praznik. - prim. prev.) He treba se pouzdati u istinitost ove prie (pria se i da je Eustracijus preiveo
petnaest dana na krstu) - stvar je y tome to se snaan
jevrejski uticaj u gradu uzima zdravo za gotovo (iako su
Vizantinci Hazare ubeivali u suprotno) - i to ba u
Hersonu, gradu koji je nominalno bio pod hrianskom
vlau i koji je osvojio Vladimir, ali je kasnije (oko
990.) bio vraen Vizantiji.
Oni su jo uvek bili podjednako moni u Tmutorakanu. Za 1072. godinu Ruska hronika daje nejasnu primedbu:
Hazari (iz Tmutorakana) zarobili su Olega i brodom ga
prebacili u Carigrad." To je sve. Oigledno je to bila
jo jedna vizantijska spletka kojom je favorizovan jedan
ruski knez, a ne njegovi takmaci. Ali ponovo se pokazuje
da su Hazari morali imati izvesnu vlast u tom ruskom
gradu, im su jednog ruskog kneza mogli da zarobe i otpreme. etiri godine kasnije, poto se nagodio sa Vizantijom, Olegu je dozvoljeno da se vrati u Tmutorakan,
gde je pobio Hazare koji su njegovog brata osudili na
smrt i urotili se protiv njega". Olegovog brata Romana,
ubili su, u stvari, Kipaci-Kumani, iste godine kada
su Hazari zarobili Olega. Da li su Hazari naveli Kumane da ubiju njegovog brata ili su i sami bili rtve makijavelistike vizantijske igre u kojoj su Hazari i Rusi hukani jedni na druge? U svakom sluaju, primiemo se kraju jedanaestog veka, a oni su na sceni jo
uvek veoma prisutni.
Nekoliko godina kasnije, sub anno 1106, u Ruskoj hroniii nailazimo na kratki zapis prema kojem su Polovci, tj.
Kumani, napali okolinu Zarecka (zapadno od Kijeva),
125

a ruski knez je na njih poslao vojsku pod komandom triJu

generala: Jana, Putjata i Ivana Hazara". To je poslednje
pominjanje Hazara u Staroruskoj hronici koja se prekida deset
godina kasnije, 1116.
Ali u drugoj polovini dvanaestog veka, dvojica persijskih pesnika, Hakani (oko 1106-90) i poznatiji, Nizami (oko 1141-1203) pominju u svojim epovima zajedniku
hazarsko-rusku invaziju na irvan koja se odigrala u njihovo
vreme. Mada su se uglavnom bavili pisanjem poezije, zasluuju da ih ozbiljno shvatimo s obzirom na to da su
najvei deo ivota proveli kao dravni inovnici na Kavkazu i da su dobro poznavali kavkaska plemena.
Hakani govori o derventskim Hazarima", a Darband je tesnac
izmeu Kavkaza i Crnog mora kroz koji su Hazari obino
napadali Gruziju u dobra stara vremena, tokom sedmog veka,
pre nego to su poeli da vode preteno sedelaki nain
ivota. Da li su se, pred kraj, vratili nemirnim nomadsko
ratnikim navikama iz mladosti?
Posle - ili moda pre - ovih persijskih svedoanstava, tu su
bolno kratke i zajedljive primedbe uvenog jevrejskog putnika, rabi Petaije od Regenzburga, kojeg smo ranije citirali (P, 8). Setimo se da ga je jako ljutilo to to hazarski
Jevreji sa Krima nedovoljno poznaju Talmud, pa je y hazarskim
predelima
uo
samo
lelek
ena
i
zavijanje pasa". Da li je ovo bila samo hiperbola kojom je izrazio svoje nezadovoljstvo ili je prolazio kroz oblast koju su
opustoili Kumani prilikom nedavnih napada? Dogaalo se to izmeu 1170. i 1185. Dvanaesti vek primicao se
kraju i Kumani su bili sveprisutni vladari stepa.
Kako ulazimo u trinaesti vek, tama je sve gua, a nai
krti izvori presuuju. Ali imamo jo jedan zapis koji potie od
izvrsnog svedoka - u njemu se Hazari poslednji put pominju
kao narod u vreme izmeu 1245-7. Do tada su Mongoli ve
zbrisali Kumane iz Evroazije i osnovali najvee nomadsko
carstvo koje je svet ikada video i koje se prostiralo od Maarske
do Krima.
Godine 1245. papa Inoentije IV uputio je misiju Batu Kanu, unuku Dingis Kanovom, vladaru zapadnog dela
Mongolske carevine, da ispita mogunosti za sporazum sa
ovom, novom svetskom silom, a i da pribavi obavete126

nja o njenoj vojnoj moi. Misiju je predvodio ezdesetogodinji

franjevaki fratar, ovani de Piano Karpini. Bio je savremenik
i uenik svetog Franje Asikog, ali i iskusan putnik i crkveni
diplomata koji je u hijerarhiji zauzimao visoke poloaje.
Misija je krenula na Uskrs 1245. iz Kelna, prola kroz
Nemaku, prela Dnjepar i Don i, godinu dana kasnije, stigla
u prestonicu Batu Kana i njegove Zlatne Horde na uu
Volge: grad Saraj Batu ili Saksin ili Itil.
Po povratku na zapad, Karpini je napisao uveno delo
Historica Mongolonim, koje obiluje istorijskim, etnografskim i
vojnim podacima, ali sadri i spisak ljudi koji su iveli u
oblastima koje je posetio. U tom spisku, dok nabraja narode
severnog Kavkaza, pominje, uz Alane i erkeze, i Hazare
koji potuju jevrejsku veru". To je, kao to je ve reeno,
poslednje poznato spominjanje Hazara, pre nego to je zavesa
pala.
Ali prolo je mnogo vremena dok uspomena na njih nije
sasvim izbledela. Trgovci iz enove i Venecije Krim su
stalno nazivali Gazaria", pa se to ime pojavljuje u
italijanskim dokumentima ak i u esnaestom veku.
Meutim, u to vreme, bio je to samo geografski naziv koji je
podseao na jedan iezli narod.

Iako je njihova politika mo razbijena, hazarsko-jevrejska

kultura ostavila je traga na neoekivanim mestima i meu
raznim narodima.
Meu njima su bili i Selcuci, koji se mogu smatrati pravim
osnivaima muslimanske Turske. Potkraj desetog veka, ovaj se,
drugi izdanak Oguza, pomerio ka jugu, u blizinu Buhare,
odakle
su
kasnije
provalili
u
vizantpjsku malu Aziju i naselili je. Oni ne ulaze u nau priu
direktno, ve posredno, na mala vrata, jer je, kako se ini,
velika dinastija Selduka bila u bliskoj vezi sa Hazarima. O
toj
vezi
sa
Hazarima
pisao
je
Bar
Hebreus (1226-86), jedan od najveih snrijskih pmsaca i
uenjaka. Kako se iz samog njegovog imena vidn, bio je je127

vrejskog porekla, ali obraenik u hrianstvo i biskup u

dvadesetoj godini.
Bar Hebreus pripoveda da je Seldukov otac, Tukak, bio
zapovednik vojske hazarskog kagana i da je posle njegove
smrti, Selcuk, osniva dinastije, odgajan na kaganovom dvoru.
Ali, bio je neobuzdan momak i sa kaganom se ponaao slobodno - emu se carica Katun protivila. Zato je
Selduk morao da ode ili je bio proteran sa dvora25
Drugi izvor iz tog vremena, ibn-al-Adimova Istorija Alepa
takoe govori o Selcukovom ocu kao o jednom od znamenitih hazarskih Turaka",26 dok trei, Ibn Hasul27 kazuje kako je Selduk nasrnuo na hazarskog cara i udario ga
buzdovanom koji mu je bio u ruci..." Pamtimo izraeno
kolebljiv stav Oguza prema Hazarima, opisan u putopisu Ibn
Fadlana. Tako, ini se da je izmeu Hazara i osnivaa dinastije Selduka postojala bliska veza posle koje je
usledio prekid. Dogodilo se to verovatno usled Seldukovog preobraenja u islam (dok su druga plemena Oguza, kao to su Kumani, ostala paganska). Pa ipak, hazarsko-jevrejski uticaj zadrao se neko vreme i posle tog prekida.
Od etvorice Seldukovih sinova, jedan je nosio pravo jevrejsko
ime - Izrael, a jedan unuk mu se zvao Daud (David). Danlop,
obino veoma obazriv autor, primeuje:
Imajui u vidu ono to je ve reeno, pretpostavlja
se da su ta imena posledica verskog uticaja koji su dominantni Hazari imali na vodee porodice Oguza. Oguski
hram koji pominje Kazvimi sasvim je lako mogao da bude
sinagoga."28
Ovde moemo dodati i to da je, prema Artamonovu,
jevrejskih imena bilo i meu Kumanima, drugim ogrankom
Oguza. Sinovi kumanskog vladara Kobiaka zvali su se Isak i
Daniel.

10
Tamo gde su izvori istoriara presuili, legende i folklor
mogu dopuniti priu.
128

Sarorusku hroniku sastavljali su monasi. Natopljena

je religioznim mislima i drugim biblijskim digresijama. Ali uporedo sa crkvenim spisima na kojima se temelji, Kijevski period je dao i neto svetovne knjievnosti, takozvane byline, herojske epske ili narodne pesme, koje uglavnom obrauju podvige velikih ratnika i
polulegendarnih vladara. Ve pomenuto Slovo o polku
Igorovu", o porazu koji su ovom vladaru naneli Kumani,
najpoznatija je meu njima. Byline cy prenoene usmenim
predanjem ili, prema Vernadskom, jo uvek su ih pevali seljaci u udaljenim selima severne Rusije poetkom
dvadesetog veka".29
Za razliku od Ruske hronike, ove epske pesme ne pominju Hazare ni njihovu zemlju po imenu. Umesto toga, govore o jevrejskoj zemlji" i o njenim stanovnicima kao o
Jevrejskim junacima" koji su vladali stepama i tukli vojske
ruskih kneeva. Jedan takav junak, kako nam ovi epovi
kazuju, bio je neki gorostasni Jevrejin koji je doao iz
jevrejske zemlje u stepe Cecara pod brdom Sorokin i samo je hrabrost Vladimirovog generala, Ilje
Muromjeca, spasla Vladimirovu vojsku od Jevreja".30 Nekoliko je verzija ove prie, a traganje za mestom na kome se
nalazio Cecar i brdo Sorokin, istoriarima je jo jedna prilika
za
ivahnu
igru.
Ali,
kako
je
istakao
Poliak, treba imati na umu da je y oima ruskog naroda
oblinja Hazarija u svom zavrnom periodu, bila jednostavno 'Jevrejska drava', a njena vojska 'jevrejska vojska'."31
Ovo rasprostranjeno rusko gledite znatno se razlikuje od sklonosti arapskih hroniara da istiu znaaj
muslimanskih plaenika u hazarskim odredima, kao i broj damija
u Itilu (zaboravljajui da prebroje sinagoge).
Legende koje su meu zapadnim Jevrejima kruile u
srednjem veku neobina su paralela ruskim bylinama. Da
navedemo Poliaka ponovo: Ta popularna jevrejska legenda
ne pominje 'hazarsku' carevinu, ve carevinu 'crvenih Jevreja'."
A Baron komentarie:
Jevrejima iz drugih zemalja godilo je postojanje jedne
nezavisne jevrejsks drave. Narodna mata naila je ovde na
possbno plodno tle. Ba kao to slovenski spovi,
129

proeti biblijskim sadrajima, govore o

o Hazarima, tako ou i zapadni Jevreji
tkali romantine prie o tim 'crvenim
nim tako moda zbog blage mongolske
gih Hazara."32

'Jevrejima', a ne
dugo posle toga
Jevrejima', nazvapigmeitacije mno-

11
Drugi deo polulegendarnog, poluistorijskog folklornog naslea
u vezi sa Hazarima, odrao se i do savremenog doba i
Bencamina Dizraelija toliko oarao da ga je iskoristio za jednu
romantinu istorijsku priu, udesnu bajku o Alroju.
U dvanaestom veku razvio se u Hazariji mesijanski
pokret, rudimentarni pokuaj jevrejskog krstakog rata, sa namerom da se uz pomo oruja, osvoji Palestina.
Zaetnik ovog pokreta bio je hazarski Jevrejin, neki Solomon ben Duji (ili Rui ili Roj), kojeg su podravali
njegov sin Menahem i jedan palestinski pisar. Oni su
pisali pisma svim Jevrejima, blizu i daleko, u svim
zemljama oko njih... Govorili su da je dolo vreme u kojem e bog da sakupi Izrael, njegov narod iz svih zemalja
u Jerusalim, sveti grad, a da je Solomon Ben Duji - bog,
a njegov sin - Mesija."*
Ovi pozivi oigledno su bili upueni jevrejskim zajednicama na Srednjem Istoku i po svoj su prilici naili na
slab odziv, s obzirom na to da se sledea epizoda odigrala
svega dvadesetak godina kasnije, kada je mladi Menahem uzeo
ime David al-Roj i titulu Mesije. Mada je pokret nastao u
Hazariji,
njegov
centar
se
uskoro preselio u Kurdistan. Tu je David prikupio snanu oruanu
silu - verovatno od lokalnih Jevreja, ojaanu Hazarima i
krenuo
da
zauzme
strateko
utvrenje
Amadie, severoistono od Mosula. Verovatno se nadao da e
Glavni su izvori iz kojih saznajemo o opom pokretu prnpoped.ts
jevrejskog putnika Bendamima od Tudele (C, 8), neprijatsl.sko kazi.e
arapskog pisca Jahije al-Magribija i dpa hsbrejska rukopisa iasna u
kairskoj Genizi (II, 7). Oii samo poveavaju zbuljuju1 mozaik. Ja sam
sledio Baronovo paljipo tumaenje (Tom III, str. 204; Tom IV, str. 2024 i beleigke).

130

odatle povesti svoju vojsku na Edesu i probiti se kroz Siriju do

Svete zemlje.
Ceo poduhvat bio je moda neto manje donkihotovski no to nam se danas ini, pogotovu ako se imaju u
vidu neprestane razmirice izmeu raznih muslimanskih vojski i postepeni raspad krstakih uporita
Osim toga, nekim lokalnim muslimanskim zapovednicima moda su bili miliji jevrejski nego hrianski
krstai.
Meu Jevrejima Srednjeg Istoka, David je, sasvim izvesno, probudio grozniave mesijanske nade. Jedan od
njegovih glasnika doao je y Bagdad i, verovatno sa previe ara, uputio jevrejske stanovnike da odreene
noi budu na ravnim krovovima svojih kua kako bi na
oblacima bili odneti u Mesijin logor. Prilian broj
Jevreja proveo je no na krovovima, iekujui taj udesni let.
Ali rabinska hijerarhija u Bagdadu, plaei se odmazde vlasti, zauzela je neprijateljski stav prema ovom
pseudo-Mesiji i zapretila mu izgnanstvom. Nikakvo
udo to je David-al-Roj bio ubijen, tobo u snu, a navodno ga je ubio tast kojeg je neka zainteresovana stranka potkupila.
Uspomena na njega potovana je i kada je Bendamin od
Tudele, dvadeset godina posle tog dogaaja, putovao kroz
Persiju, jo uvek su s ljubavlju govorili o svom voi".
Ali kult tu nije prestao. Prema jednoj teoriji, estokraka Davidova zvezda" koja krasi savremenu izraelsku
zastavu, poela je da prerasta u nacionalni simbol od
krstakog pohoda Davida al-Roja. Od tada se," pie Baron, smatra da je estokraka 'Davidova zvezda', ranije
uglavnom dekorativni motiv ili magijski znak, poela
da predstavlja glavni nacionalno-religiozni
simbol
judaizma. Dugo je koriena naizmenino sa pentagramom ili 'Solomonovim peatom', pripisivana je Davidu
u mistinim i etikim nemakim spisima od trinaestog veka na dalje i pojavila se na jevrejskoj zastavi u
Pragu 1527."33
Baron dalje ublaava ovaj pasus ukazujui na to da veza izmeu al-Roja i estokrake zvezde jo uvek eka da131

lja tumaenja i dokaze". Bilo kako bilo, moemo se sloiti

sa tvrdnjom kojom Baron zavrava poglavlje o Hazariji:
Tokom pola milenijuma svog postojanja i upliva u
istonoevropske zajednice, ovaj, panje vredan eksperiment u jevrejskom dravnitvu, nesumnjivo je na jevrejsku istoriju uticao vie nego to smo jo uvek u stanju
da predoimo."

132

Drugi deo

OSTAVTINA

EGZODUS

Svedoanstva sa prethodnih stranica ukazuju na to da su Hazari,

uprkos tradicionalnom gleditu istoriara iz devetnjaestog veka,
posle poraza koji su im naneli Rusi 1965, izgubili carstvo, ali
zadrali nezavisnost u okviru neto uih granica i svoju
jevrejsku veru do duboko u trinaesti vek. Po svoj prilici ak su
se u izvesnoj meri vratili svojim nekadanjim pljakakim
navikama. Baron komentarie:
Uglavnom, smanjeno Hazarsko carstvo je izdralo. Branilo se
manje-vie uspeno od svih neparijatelja sve do sredine
trinaestog veka, kada je palo kao rtva velike mongolske
invazije koju je pokrenuo Dingis Kan. ak i tada se
tvrdoglavo opiralo sve do konane predaje svih svojih suseda.
Njegovo stanovnitvo uglavnom je apsorbovala Zlatna horda koja
je sredite svoje imperije osnovala na hazarskoj teritoriji. Ali i prs
i posle mongolskog uspona, Hazari su poslali mnogo svojih
ogranaka u nepokorene slovenske zemlje, doprinosei razvoju
velikih jevrejskih centara Istone Evrope."1
Tu je kolevka brojno najjaeg i kulturno dominantnog dela
modernog jevrejstva.
Ogranci" o kojima govori Baron granali su se jo mnogo
pre no to su Mongoli unitili hazarsku dravu, kao to je drevna
hebrejska nacija poela da se gubi u dijaspori mnogo pre
unitenja
Jerusalima.
Etniki,
semitska plemena sa voda Jordana i tursko-hazarska pleme135

na sa Volge bila su, naravno, miljama daleko", ali su

imala bar dve vane zajednike crte. I jedni i drugi
iveli su na znaajnim raskrsnicama gde su se sekli
veliki trgovaki putevi koji su spajali Istok sa Zapadom i Sever sa Jugom, i to ih je predodredilo za narod
trgovaca, preduzimljivih putnika ili kosmopolita bez
korena", kako ih je, neblagonaklono, obeleila neprijateljska propaganda. Ali, u isto vreme, njihova iskljuiva
religija podsticala ih je da budu sloni i da se dre
jedni drugih, da osnivaju sopstvene zajednice sa sopstvenim hramovima, kolama, stambenim etvrtima, geta
(koja su prvobitno sami sebi nametali) u bilo kom gradu ili zemlji u kojoj su se nastanjivali. Ovu udnu kombinaciju jake
elje za lutanjem i geto-mentaliteta,
ojaanu mesijanskom nadom i ponosom izabrane pace, gajili su i drevni Izraeliani ba kao i srednjovekovni
Hazari, iako ovi potonji poreklo nisu vodili od Sema
nego od Jafeta

Ovo grananje lepo oslikava ono to bi se moglo nazvati

hazarskom dijasporom" u Maarskoj.
Pamtimo da se znatno pre unitenja njihove drave,
nekoliko hazarskih plemena, poznatih kao Kabari, pridruilo Maarima i uselilo u Maarsku. tavie, u desetom
veku, maarski vojvoda Taksoni pozvao je i drugi talas
hazarskih iseljenika da se naseli u njegove oblasti (III, 9). Dva veka kasnije, J. Sinamus, vizantijski
hroniar, pominje trupe koje potuju jevrejske zakone, a bore se
na strani maarske vojske u Dalmaciji, 1154.2 Moda je malo
pravih Jevreja" ivelo u Maarskoj od rimskih dana, ali nema
sumnje
da
veina
ovog
vanog
dela savremenog jevrejstva potie iz kabarsko-hazarskih
doseljenikih talasa, tako bitiih za ranu maarsku nstoriju. He samo to je, kako nam kae Konstantin, zemlja u
poetku bila dvojezina, ve je imala i oblik dvojnog
kraljevanja po ugledu na hazarski sistem: kralj je delmo vlast
sa svojim glavnokomandujuim generalom koji je
136

imao titulu jule ili ule (jo uvek je to popularno maarsko

ime). Ovaj sistem odrao se do kraja desetog veka, kada je
sveti Stevan prihvatio rimokatoliku veru i porazio
nepokornog ulu koji je, kako se i moglo oekivati, bio
Hazar, tat u veri i odbojan prema prihvatanju hrianstva".3
Ovom epuzodom okonano je dvojno kraljevanje, ali ne
i uticaj hazarsko-jevrejske zajednice u Maarskoj. Odraz
TOI. uticaja moe se nai u Zlatnoj buli" (maarskom
dokumentu koji odgovara Magna Carti) koju je 1222. izdao
kralj Endre II i kojom se Jevrejima zabranjuje da rade kao
kovai novca, poreznici i kontrolori kraljevskog monopola na so, to ukazuje na to da su pre tog proglasa
brojni Jevreji morali obavljati te znaajne dunosti.
Ali oni su zauzimali i neke, jo vie poloaje. uvar
blagajne Kraljevske komore kralja Endrea bio je komornik grof Teka, Jevrejin hazarskog porekla, bogati zemljoposednik i oito genije za finansije i diplomatiju.
Njegov potpis pojavljuje se na raznim mirovnim ugovorima i finansijskim sporazumima meu kojima je i onaj
kojim austrijski vladar Leopold II jami isplatu 2.000
maraka maarskom kralju. Ovo neodoljivo podsea na ulogu koju je panski Jevrejin, Hasdai ibn aprut, imao
na dvoru Kalifa od Kordove. Slinost zbivanja iz palestinske dijaspore na zapadu i hazarske dijaspore na
istoku Evrope, ini analogiju meu njima neto jaom.
Takoe, vredno je spomenuti da je kralj Endre, kada su
ga njegovi pobunjeni plemii naterali da i protiv svoje volje izda Zlatnu bulu, uprkos njenim izriitim
odredbama, zadrao Teku u slubi. Kraljevski komornik
sreno je obavljao svoj posao jo sledeih jedanaest godina, sve dok ga papski pritisak na kralja nije naveo da
se povue i nae utoite u Austriji, gde su ga prihvatili rairenih ruku. Meutim, sin kralja Endrea, Bela
IV, pribavio je papsku dozvolu i pozvao ga da se vrati.
Teka se posluno vratio i tokom mongolske invazije izgubio mu se trag.4'
' Zahvalan sam gospoi St. Saunders to mi je skrenula palju na epizodu o
Teki, koju literatura o Hazarima, ini se, previa.

137

Hazarsko poreklo brojnog i drutveno nadmonog elementa jevrejskog stanovnitva u Maarskoj tokom srednjeg veka relativno je dobro dokumentovano. Ako se zna za
ranu maarsko-hazarsku vezu - moglo bi se uiniti je
Maarska poseban sluaj, ali, u stvari, priliv Hazara u Maarsku
bio je samo deo opte, masovne seobe iz evroazijskih stepa ka zapadu, tj. ka centralnoj i iston^j Evropi.
Hazari nisu bili jedini narod koji je svoje ogranke poslao u
Maarsku. Veliki broj onih istih Peenjega koji su Maare sa
Dona
prognali
preko
Karpata, bio je primoran da trai dozvolu da se nastani na
maarskoj teritoriji kada su njih Kumani prognali. I Kumane
je snala ista sudbina kada su, stolee kasnije, beali pred
Mongolima, pa je njih oko 40.000 sa svojim robovima" nalo
utoite kod maarskog kralja Bele.5
U relativno mirnim vremenima, ova opta seoba
evroazijskih naroda ka zapadu bila je samo tiha reka - u
nekim drukijim, postajala je stampedo. Ali posledice
mongolske invazije sigurno su na ovoj metaforinoj
skali zauzimale mesto razornog zemljotresa. Ratnici poglavice Tedumina, zvanog Cingis Kan, Gospodar zemlje,
ubijali su stanovnitvo itavih gradova kako bi opomenuli druge da im se ne opiru. Zarobljenike su koristili kao ivi tit ispred svojih nadiruih redova.
Unitili su mreu za navodnjavanje u delti Volge koja
je na hazarskoj zemlji napajala pirina i druge bitne
kulture, pa su plodne stepe pretvorili u divlje utrine", kako e ih Rusi kasnije nazvati: beskrajan prostor
bez ratara ili stoara, kojim prolaze samo plaeniki
konjanici u slubi ovog ili onog protivnikog vladara
ili ljudi koji bee pred takvom vlau".6
Crna smrt" (1347-8) ubrzala je progresivno opadanje broja
stanovnika nekadanjeg srca hazarske zemlje izmeu Kavkaza, Dona i Volge, gde je stepska kultura dostigla svoj vrhunac, pa je stoga povratak na varvarstvo bio jo
drastiniji nego u susednim oblastima. Baron pie: Unitenje
ili
odlazak
marljivih
jevrejskih
zemljoradnika, zanatlija i trgovaca, ostavili su za sobom
138

prazninu koja je y ovim oblastima tek odnedavno poela da se

popunjava."7
Nije bila unitena samo Hazarija nego i zemlja Bugara sa Volge, zajedno sa poslednjim uporitem Alana i
Kumana na Kavkazu i junoruske kneevine, ukljuujui
Kijev. Tokom perioda raspada Zlatne horde, od etrnaestog veka naovamo, anarhija je, ako je to uopte mogue,
postala jo gora. U veini evropskih stepa, iseljavanje
je bilo jedini mogui nain da oni. koji su to eleli
zatite svoj ivot i preive."8 Migracija ka sigurnijim panjacima bila je dugotrajan, povremen proces koji je trajao stoleima. Hazarski egzodus bio je tek deo
te opte slike.
Prethodilo mu je, kako je ranije pomenuto, osnivanje
hazarskih kolonija i naselja u raznim delovima Ukrajine i june Rusije. U Kijevu je jedna napredna jevrejska
zajednica postojala mnogo pre nego to su Rusi taj grad preoteli
od Hazara. Sline kolonije postojale su i u Perislavlju i
ernigovu.
Rabin
Moje
iz
Kijeva
studirao je u Francuskoj oko 1160, a rabin Avram iz ernigova u Londonskoj talmudskoj koli 1181. Slovo o polku
Igorovu" pominje uvenog ondanjeg ruskog pesnika po imenu
Kogan, to je verovatno kombinacija sainjena od Koen
(svetenik) i Kagan.9 Neko vreme poto je Sarkel, koji su Rusi
zvali
Biela
Vea,
uniten,
Hazari
su
izgradili grad istog imena u blizini ernigova.10
U Ukrajini i Poljskoj mnotvo je drevnih imena mesta koja su izvedena od Hazar" ili id" (Jevrejin), kao to
su: idovo, Kozarzevek, Kozara, Kozarzov, idovska Vola, idatice i dr. Verovatno su to nekada bila sela ili
privremena
naselja
hazarsko-jevrejskih
zajednica na njihovom dugom putovanju na zapad.11 Slina imena
mesta mogu se nai na Karpatima i Tatri, kao i u
istonim oblastima Austrije. ak se i za stara jevrrjska groblja u Krakovu i Sandomieru, oba nazvana Kaviori", pretpostavlja da su hazarsko-kabarskog porekla.
Dok je glavni put hazarskog egzodusa vodio ka zapadu, neke
grupe naroda su zaostale, uglavnom na Krimu iKavkazu, i tu formirale jevrejske enklave koje su se odrale
sve do savremenog doba. U drevnom hazarskom
139

uporitu Tamatarka (Taman), koje preko Kerkog tesnaca

gleda na Krim, postojala je jedna dinastija jevrejskih
kneeva koji su u petnaestom veku vladali pod pokroviteljstvom enovske Republike i, kasnije, krimskih tatara. Poslednji od njih, knez Zaharije, vodio je pregovore
sa ruskim knezom koji ga je pozvao da doe u Rusiju, pokrsti se i za uzvrat dobije povlastice ruskog plemia.
Zaharije je odbio, ali Poliak nagovetava da je y drugim sluajevima postavljanje hazarsko-jevrejskih elemenata na visoke poloaje u ruskoj dravi moda bio jedan od faktora koji je izazvao pojavu 'jevrejske jeresi'
meu ruskim svetenstvom i plemstvom u esnaestom
veku i sekte potovalaca abata koja je jo uvek rasprostranjena meu Kozacima i seljacima".12
Drugi trag hazarske nacije su planinski Jevreji" na
severoistonom Kavkazu koji su ostali na svojim prvobitnim prebivalitima kada su drugi otili. Pretpostavlja se da ih je bilo oko osam hiljada i da su iveli u blizini
ostataka nekih plemena iz starih vremena: Kipaka i Oguza.
Sami su sebe nazivali ufutima (brdski Jevreji), na tatskom
jeziku koji su usvojili od drugih kavkaskih plemena. Ali o
njima se malo zna.'
Druge hazarske enklave odrale su se na Krimu, a bez
sumnje i jo ponegde, na mestima koja su nekada pripadala njihovoj imperiji. Ali to su sada samo istorijski kurioziteti
u
poreenju
sa
glavnom
strujom
hazarske
migracije u poljsko-litvanske oblasti i strahovitim problemima koje ona zadaje istoriarima i antropolozima

Istone oblasti srednje Evrope u kojima su jevrejski iseljenici

iz Hazarije nali novi dom i prividnu siGornji podatak pojavljuje se u lanku Ljudi sa Kavkaza" A. X. Kiiper,
izdanje Enc. Brit. iz 1973, a zasiiva se na sovjetskim izvorima skorijeg datuma.
Kljiga IJopua Save Dolina zaboravljsnih ljudi (London, 1946) sadri opis posete
planimskim Jeprejima, prlo melodramatian, ali naalost, bez ikakvih iljsninih
podptaka.

140

gurnost, poele su da poprimaju politiki znaaj tek pred kraj

prvog milenijuma.
Oko 962. nekoliko slovenskih plemena nainilo je
savez pod vostvom Polana, najjaih meu njima, koji su
postali jezgro poljske drave. Tako je poljski uspon otpoeo otprilike u isto vreme kada i hazarsko opadanje.
(Sarkel je uniten 965). Znaajno je to Jevreji imaju
vanu ulogu u jednoj od najranijih poljskih legendi koja govori o osnivanju poljske kral>evine. Saznajemo da je
savez plemena, posle odluke da izabere jednog kralja koji
bi njime upravljao, reio da to bude Jevrejin po imenu
Avram Prokovnik.13 On je moda bio bogati i obrazova-ni
hazarski trgovac, pa su se primitivni Sloveni nada-li
da e im njegovo iskustvo koristiti, a moda je bio tek
samo legendarna linost. Ali, ak i ako je tako, ova
legenda pokazuje da su takve Jevreje veoma cenili. U svakom sluaju, pria tee dalje. Avram je sa retkom skromnou odbio krunu u korist seljaka iz tih krajeva po
imenu Piast koji je tako postao osniva istorijske diiastije Piasta. Ova dinastija vladala je Poljskom od
oko 962. do 1370.
Bilo da je Avram Prokovnik postojao ili ne, mnogo je
nagovetaja da su jevrejski dosel>enici iz Hazarije bili
dobrodoli kao dragoceni oslonac ekonomiji zemlje i dravnoj upravi. Poljaci pod dinastijom Piasta i njihovi
susedi
sa
Baltika,
Litvanci,'
brzo
su
proirili svoje granice, pa su jedva ekali da doseljenici nasele njihove teritorije i stvore urbanu civilizaciju. U poetku su
podravali useljavanje nemakih seljaka, graana i zanatlija,
a kasnije i doseljenika iz oblasti
' Ova dva naroda ujedinila su se u Kraljevinu Poljsku nizom ugovora koji su zapoeli 1386. Radi pojednostavljenja, koristiu izraz pol>ski Jevreji" za obe zemlje, bez obzira na injenicu to je krajem osamnaestog veka Poljska podeljena izmeu Rusije, Pruske i Austrije, a n>eni stanovnici postali zvanini dravljani ovih triju zemalja. U stvari,
takozvana oblast doseljenika (Pal) u okviru Carske Rusije, na koju su Jevreji
bili ogranieni od 1792. pa nadal.e, podudarila se sa anektiranim oblastima
Poljske i delovima Ukrajine. Samo izvesnim privilegovanim kategorijama
Jevreja bilo je dozvol,eno da ivs van Pala U vreme popisa iz 1897, takvih je
bilo samo 200.000, u nopctjcity ca blizu pet miliona unutar Pala, tj. unutar bive
poljsks terntorije.

141

koje je okupirala Zlatna horda,* ukljuujui Jermene, June

Slovene i Hazare.
Nisu sve te seobe bile dobrovoljne. U njih je bio ukljuen i veliki broj ratnih zarobljenika, k"ao to su krimski
Tatari koje su doveli da obrauju imanja litvanskih i poljskih zemljoposednika u osvojenim junim
provincijama. (Krajem
etrnaestog
veka,
Litvanska
kneevina prostirala se od Baltikog do Crnog mora.) U
petnaestom veku Turci Osmanlije, osvajai Vizantije, nadirali su
ka severu, pa su zemljoposednici taj narod sa pograninih
imanja preselili u unutranjost.1"1
Meu tim, na silu preseljenim narodima, bio je i veliki broj Karaita - one fundamentalistike jevrejske
sekte koja je odbacila rabinska uenja. Prema predanju
koje se i do danas ouvalo meu Karaitima, njihove je
pretke u Poljsku doveo veliki litvanski knez-ratnik
Viatautas (Vitold) krajem etrnaestog veka, kao ratne zarobljenike iz Sulhata na Krimu.15 O ovom predanju govori i injenica da je Vitold 1388. izdao povelju kojom je
garantovao prava trokijskim Jevrejima, a francuski putnik de Lanoa naiao je tamo na veliki broj Jevreja"
koji su govorili jezikom drukijim od jezika Nemaca i
starosedelaca.16 Taj jezik je bio, i jo je uvek, jedan turski dijalekat, od svih ivih jezika najblii lingua cumanica kojim se, u vreme Zlatne horde, govorilo na
bivim hazarskim teritorijama. Prema Zajackovskom,"
ovaj jezik se jo uvek koristi u govoru i molitvama karaitskih zajednica koje su opstale u Trokiju, Vilni,
Ponjeviecu, Lucku i Haliu. Karaiti takoe tvrde da su
pre velike kuge" iz 1710. imali nekih trideset dve ili
trideset sedam zajednica u Poljskoj i Litvaniji.
Ovaj drevni dijalekat nazivaju jezikom Kedara", ba kao to
je rabin Petaia u dvanaestom veku njihovo stanite severno od Crnog mora zvao zemljom Kedara".
Prema tome, Zajackovski, eminentni savremeni turkolog, smatra
da su, sa lingvistike take gledita, Karaiti danas najistiji
predstavnici drevnih HazaraL4 O ra* U Pol,sku i Maarsku prodrli su Mongoli (1241-2), ali ih nisu okupirali,
to je bilo presudio za i.ihonu buduu istoriju.

142

zlozima zbog kojih je ova sekta svoj jezik ouvala gotovo pola
milenijuma, dok ga je veina hazarskih Jevreja odbacila u
korist jidia, bie vie rei kasnije.

Poljska Kraljevina je od samog svog poetka pod dinastijom

Piasta odluno prihvatila zapadnjaku orijentaciju i
rimokatoliku veru. Ali, u poreenju sa svojim zapadnim
susedima, bila je to kulturno i ekonomski nerazvijena zemlja.
Otud i politika privlaenja doseljenika Nemaca sa zapada,
Jermena i hazarskih Jevreja sa istoka - i podravanje njihovih
poduhvata na svaki nain, ukljuujui i kraljevske povelje
kojima su im do u detalje odreivane dunosti i posebne
povlastice.
U povelji koju je Boleslav Poboni izdao 1264, a koju
je potvrdio Kazimir Veliki 1334, Jevrejima je garantovano pravo na sinagoge, kole i sudove, zemlju, bavljenje
trgovinom ili bilo kojim drugim zanimanjem po izboru. Za vreme vladavine kralja Stevana Batorija (1575-86),
Jevrejima je garantovano pravo na vlastitu skuptinu
koja se sastajala dva puta godinje i imala pravo da namee poreze svojim jednovercima Posle unitenja njihove zemlje, hazarsko jevrejstvo ulo je u novo poglavlje
svoje istorije.
Upadljiv primer ovog povlaenog stanja dat je u papskoj
povelji koju je u drugoj polovini 13. veka izdao verovatno papa
Kliment IV i uputio je neimenovanom poljskom knezu. U
ovom dokumentu papa obznanjuje da su rimske vlasti svesne
da postoji izvestan broj sinagoga u nekoliko poljskih gradova,
ak i vie od pet u samo jednom gradu.' On ne odobrava
injenicu to se o tim sinagogama govori kako su vie nego
crkve, sjajnije, lepe ukraene i pokrivene krovovima od
ivopisno obojenih olovnih ploa, tako da katolike crkve
pored njih izgledaju jadno. (Setimo se Masudijeve vedre primedbe da je minaret glavne damije najvia graevina u
" Verovatno u Vroclavu ili Krakopu.

143

Itilu.) Zamerke t papske povelje potvrene su 1276.

odlukom papskog lepl-a kardinala Gvida, kojom se predvia da Jevreji ne cMejy mati vie od jedne sinagoge
po gradu.
Iz ovih dokumenata, koji se grubo podudaraju sa
mongolskim osvajanjem Hazarije, vidimo da je pe u to vreme u
Poljskoj najverovatnije bilo prilino Hazara, poto je u nekoliko
gradova bilo vie od jedne sinago! e, g. i da im je prilino
dobro ilo ako su bile tako sjajne i ukraene". Ovo nas
navodi na pitanje o priblinom obimu i sastavu hazarskih
doseljavanja u Poljsku.
Nema pouzdanih informacija o njihovoj brojnosti.
Pamtimo da aparski izvori govore o hazarskoj vojsci od
tri stotine hiljada ljudi koji su uestvovali u muslimansko-hazarskim ratovima (Poglavlje I, 7): pa ak i ako
uzmemo u obzir da se tu veoma preterivalo, ti izvori
ukazuju da je ukupno hazarsko stanovnitvo brojalo najmanje pola miliona dua. Ibn Fadlan je naveo da je
atora Bugara sa Volge bilo 50.000, to bi inilo stanovnitvo od oko 300.000-400.000, tj. otprilike koliko
i Hazara. Sa druge strane, broj Jevreja u Poljsko-Litvanskoj kraljevini u sedamnaestom veku, savremeni istoriari takoe procenjuju na 500.000 (5 odsto ukupnog stanovnitva).19 Ove cifre ne odudaraju od poznatih podataka o dugotrajnoj hazarskoj seobi preko Ukrajine u
Poljsku-Litvaniju, koja je otpoela unitenjem Sarkela
i usponom dinastije Piast pred kraj prvog milenijuma,
ubrzala se tokom mongolskog osvajanja i manje-vie
okonala u petnaestom ili esnaestom veku, kada je stepa opustela, a Hazari, tobo, zbrisani sa lica zemlje.'
Cela ova seoba naroda tekla je polagano - pet, est vekova Ako uzmemo u obzir znatan priliv jevrejskih izbeglica iz Vizantije i iz muslimanskog sveta u Hazariju
i mali porast broja stanovnika meu samim Hazarima,
priblian broj hazarskog stanovnitva, kada je u osmom
veku bilo u zenitu, moe se porediti sa brojem Jevreja u
Poslednja drevna hazaroka sela na Dnjepru unitena su u pobuni Kozaka
pod melnikim u sedamnaestom veku, a preiveli su dali snaan podstrek
Jevrejima u ve postojeim, naseljenim poljsko-litvanskim oblastima.

144

Poljskoj u sedamnaestom veku, bar po redu veliine, s tim da

mu se oduzme ili doda koja stotina hiljada na raun nae
neupuenosti.
U ovim brojkama krije se ironija. Prema lanku Statistika" iz Jevrejske engdlklotdiD, u esnaestom je veku
ukupan broj jevrejskog stanotnitva iznosio oko jedan
milion. ini se da to ukazuje, kako su to istakli Poliak, Kuera20 i drugi, da je tokom srednjeg veka veina
onih koji su ispovedali jevrejsku veru bila hazarskog
porekla. Bitan deo ove veine otiao je u Poljsku, Litvaniju, Maarsku i na Balkan, gde su osnovali istonojevrejsku zajednicu koja je, opet, sa svoje strane, postala
dominantna veina svetskog jevrejstva. ak i ako je
prvobitno jezgro ove zajednice razreeno i uveano doseljenicima iz drugih oblasti (vidi dalji tekst), njeno
preteno hazarsko-tursko poreklo potkrepljuju jaki dokazi i trebalo bi ga smatrati bar teorijom vrednom ozbiljne rasprave.
Dodatni razlozi to se vodea uloga u rastu i razvoju
jevrejske zajednice u Poljskoj i ostalim delovima Istone
Evrope, pripisuje uglavnom hazarskom elementu a ne
doseljenicima sa zapada, bie razmotreni u narednim
poglavljima. Ali moda je sada zgodno citirati poljskog
istoriara, Adama Vetulanija:
Poljski naunici se slau da su ta, najstarija naselja osnovali jevrejski doseljenici iz hazarske drave i Rusije,
dok su Jevreji iz June i Zapadne Evrope poeli
da pristiu i nastanjuju se tek kasnije... i da je bar izvestan deo jevrejskog otanovnitva (u ranijim vremenima,
uglavnom - primedba autora knjige) poticao sa istoka, iz
hazarske zemlje, a kasnije iz Kijevske Rusije."21

Toliko to se veliine tie. A ta znamo o drutvenoj strukturi i sastavu hazarske doseljenike zajednice? Prvi
utisak koji se stie upeatljiva je slinost iz-meu izvesnih
privilegovanih poloaja koje su drali hazarski Jevreji u
Maarskoj i u Poljskoj tih ranih da145

na. I maarski i poljski izvori govore o Jevrejima koji

su radili kao kovai novca, upravnici kraljevske blagajne, kontrolori monopola na so, ubirai poreza i pozajmljivai novca" - tj. bankari. Ovo poreenje ukazuje na
zajedniko poreklo tih dveju doseljenikih zajednica, a
kako poreklo veine maarskih Jevreja moemo da pratimo do maarsko-hazarske veze, zakljuak se namee sam po
sebi.
Ovi rani podaci predoavaju nam ulogu koju su doseljeni Jevreji odigrali u ekonomskom ivotu ovih dveju
zemalja u napretku. He iznenauje to je ta uloga bila
znaajna, jer su u prolosti trgovina sa inostranstvom
i nametanje carinskih dabina bili glavni izvori
prihoda Hazara. Oni su imali iskustvo koje je nedostajalo njihovim novim domainima, pa je bilo sasvim logino to su ih pozivali radi saveta i uea u upravljanju finansijama dvora i plemstva. Novii koji su
iskovani u dvanaestom i trinaestom veku i na kojima su
natpisi na poljskom jeziku pisani hebrejskim pismom
(Poglavlje II, 1) na neki su nain neobine uspomene na
te aktivnosti. Prava njihova svrha jo uvek je nekako
tajnovita. Neki su nosili ime kralja (npr. Leek Miesko), a neki iz kue Avrama ben Josifa - Princa" (verovatno je to sam bankar) ili samo neku re blagosiljanja - srea" ili blagodet". Znaajno je da i savremeni
maarski izvori govore o praksi kovanja srebrnjaka za ko-je
su srebro nabavljali Jevreji.22
Meutim, za razliku od Zapadne Evrope, finansije i trgovina
nisu bili jedino polje aktivnosti Jevreja. Neki bogati doseljenici
postali su u Poljskoj zemljoposednici, kao to je to bio grof
Teka u Maarskoj. Zemljini posedi Jevreja, koji su
obuhvatali po celo selo jevrejskih ratara, registrovani su, na
primer, u blizini Breslava pre 1203," a y ranijim je danima
hazarskih seljaka sigurno bilo u znatnom broju, kako na to
ukazuju i drevna hazarska imena mesta.
Ranije pomenuta karaitska svedoanstva iavode na muno
saznanje o tome kako su verovatno nastala ta sela. Govore o
tome kako je knez Vitold naselio grupu Karaita, ratnih zarobljenika, u mestu Krasna, davi im kue,
146

vonjake i zemljite na udaljenosti od jedne i po milje. (Krasna

je priblino odreena kao jevrejski gradi Krasnoja u
Podoliji.)24
Ali u zemljoradnji nije bila budunost jevrejske zajednice. Bilo je nekoliko razloga za to. Uspon feudalizma u etrnaestom veku polako je poljske seljake pretvorio u kmetove kojima je bilo zabranjeno da naputaju
svoja sela i da se slobodno kreu. U isto vreme, pod zajednikim pritiskom crkvene hijerarhije i feudalnih
zemljoposednika, poljska skuptina je 1496. Jevrejima zabranila da stiu obradivo zemljite. No proces otuenja od zemlje poeo je verovatno i znatno pre toga.
Osim specifinih, upravo pomenutih razloga,
verska
diskriminacija kombinovana sa degradacijom slobodnih
seljaka u robove, pretvaranje preteno zemljoradnike
hazarske nacije u preteno urbanu zajednicu, odraava
opti fenomen u istoriji migracija. Suoene sa razliitim klimatskim uslovima i zemljoradnikim metodama, sa jedne, i sa neoekivanim mogunostima za
laku zaradu koje je nudila urbana civilizacija, sa druge strane, populacije doseljenika spremne su da promene
strukturu svojih zanimanja u periodu od nekoliko generacija. Ogranci seljaka iz Abrucia, postali su u Novom
svetu kelneri i gostioniari, a unuci poljskih zemljoradnika mogu da postanu inenjeri ili psihoanalitiari.*
Meutim, transformacija hazarskog jevrejstva u poljsko jevrejstvo nije za sobom povukla ikakav grubi prekid sa
prolou ili gubitak identiteta. To je bio postepeni, organski proces promene koji je, kako to ubedljivo
prikazuje Poliak, sauvao neke vitalne tradicije ivota hazarske zajednice u novoj domovini. To je uglavnom
postignuto zahvaljujui socijalnoj strukturi ili nainu
ivota koji se ne moe nai vie nigde u svetskoj dijaspori: jevrejski gradi, na hebrejskom ayarah, na jidiu
shtetl, na poljskom miastecko. Sva tri naziva su de'
Suprotan proces, kolonisti koji se iastanjuju na isobrpsnoj
zemlji, odnosi se ia issl.siikeg iz pisoko razvijspph u nsrazvijene
oblasti.

147

minutivi koji se, meutim, ne odnose obavezno na veliinu tih gradova (neki su bili ba veliki gradii),
nego na ograniena prava gradske samouprave koju su
uivali.
tetl ne treba meati sa getom. Ovaj drugi inila
je jedna ulica ili etvrt u kojoj su Jevreji bili prinueni da ive, unutar granica inovernog grada. Od
druge polovine esnaestog veka naovamo, to je bilb univerzalno boravite Jevreja svuda u hrianskom i u
veini muslimanskog sveta. Geto je bio opasan zidovima
sa kapijom koja se zakljuavala nou. To je izazivalo
klaustrofobiju i mentalne poremeaje zbog brakova
sklapanih izmeu bliskih srodnika, ali i oseanje relativne sigurnosti u vremenima nemira. Poto se geto
nije mogao iriti, kue su bile visoke i uske, a stalna
pretrpanost stvarala je loe sanitarne uslove. Bila je
potrebna ogromna duhovna snaga da ljudi koji su iveli
u takvim okolnostima sauvaju samopouzdanje. Ali, to
nisu mogli svi.
tetl je, sa druge strane, bio neto sasvim drugo vrsta naselja koje je, kako je ve reeno, postojalo samo u
Poljskoj-Litvaniji i nigde vie u svetu. To je bio zatvoren grad-drava sa iskljuivo ili poglavito jevrejskim stanovnitvom. Poreklo tetla datira verovatno
iz trinaestog veka i moda predstavlja onaj iezli
beoug izmeu trgovakih gradova Hazarije i jevrejskih
naselja u Poljskoj.
Ekonomska i socijalna funkcija ovih polururalnih,
poluurbanih aglomerata ini se, bila je slina u obe zemlje. U
Hazariji, kao i kasnije u Poljskoj, sainjavali su mreu
trgovakih postaja ili trgovita, posrednika izmeu potreba
velikih
gradova
i
sela.
Imali
su
redovne sajmove na kojima su prodavali ili trampili ovce i stoku,
kao i robu izraenu u gradovima ili u seoskoj kunoj
radinosti. U isto vreme, to su bili centri zanatlija: kolara, kovaa, kujundija, krojaa, koer-mesara,
mlinara, pekara i onih koji su pravili svenjake. Bnlo je
takoe, pisara za nepismene, sinagoga za vernike, krmi za
namernike i jedan heder (na hebrejskom soba) koji je sluio
kao kola. Bilo je i putujuih pripove148

daa i narodnih pevaa (neka od njihovih imena, kao to je

Velvel Zbarzer, sauvana su)25 koji su putovali od tetla do
tetla u Poljskoj i bez sumnje ranije u Hazariji, ako je suditi po
tome koliko se pripovedanje i do danas odralo meu
Istonjacima.
U odreenim zanimanjima Jevreji su, praktino, imali
monopol u Poljskoj. Jedno od njih bilo je bavljenje drvetom,
to nas podsea na to da je drvo bilo glavni graevinski
materijal i vaan izvozni proizvod Hazarije. Drugo je bilo
prevoz. Gusta mrea tetlova", pie Poliak,26 omoguila je
distribuciju proizvedene robe po celoj zemlji konjskim kolima.
Prevaga ove vrste prevoza, naroito na istoku zemlje, bila je
toliko izraena da je praktino postala monopol, pa je
hebrejska re za prevozika-&l'a/ agalah ula u ruski jezik kao
balagula. Tek je razvoj eleznice u drugoj polovini
devetnaestog veka izazvao gaenje ovog zanimanja."
Specijalnost u pravljenju koija i prevoenju sigurno se nije mogla razviti u zatvorenim getima zapadnih
Jevreja - to nepogreivo ukazuje na njihovo hazarsko poreklo. Ljudi iz geta bili su sedeoci, a Hazari i drugi
polunomadski narodi, koristili su kola koja su vukli
konji ili volovi za prevoz svojih atora, robe i pokretne imovine - ukljuujui i carske atore, velike kao
cirkuske atre, koji su mogli da prime nekoliko stotina ljudi. Sigurno je da su svoje znanje umeli da primene
i u novoj domovini.
Druga specifino jevrejska zanimanja bila su dranje
gostionica i mlinova i trgovanje krznima - nijedno od njih nije
postojalo u getima Zapadne Evrope.
Takva je, u grubim crtama, bila struktura jevrejskog
tetla u Poljskoj. Neke od njegovih karakteristika mogu
se nai u starim trgovakim gradovima bilo koje zemlje,
druge pak pokazuju vie slinosti sa gradskim podrujima Hazarije koja su, verovatno, bila prototip
poljskog tetla.
Ovim specifinim karakteristikama treba dodati i oblik
pagode" koji su imale najstarije sauvane drevne sinagoge iz
tetla iz petnaestog i esnaestog veka, to se sasvim razlikuje
i od lokalnog stila arhitektu149

re kao i od stila graenja koji su zapadni Jevreji usvojili i kasnije koristili u poljskim getima. Takoe,
unutranje ureenje najstarijih sinagoga iz tetla sasvim se razlikuje od stila zapadnog geta. Zidovi sinagoge iz tetla bili su pokriveni mavarskim arabeskama
sa slikama ivotinja - to je karakteristino za persijski uticaj, vidljiv na maarsko-hazarskim predmetima
(I, 13) i u dekorativnom stilu koji su jermenski doseljenici doneli u Poljsku.27
Tradicionalna odora poljskih Jevreja takoe nepogreivo ukazuje na njihovo istonjako poreklo. Tipian dugi svileni kaftan mogao je da bude imitacija
kaputa koji je nosilo poljsko plemstvo, a koji je i sam
bio kopija opreme Mongola iz Zlatne Horde - moda ne
priznaje politike podele. Ali poznato nam je da su
kaftane jo znatno ranije
nosili stepski nomadi.
Okruglu kapicu (jarmolku) i danas nose ortodoksni Jevreji, Uzbeki i drugi turski narodi u Sovjetskom Savezu. Povrh te kape, mukarci su nosili trajmel, okrugli eir obrubl>en krznom koji su Hazari uzeli od
Kozaka - ili obrnuto. Kako je ve ranije pomenuto, trgovina lisijim i samurovim krznom, koja je cvetala u Hazariji, postala je drugi znaajan jevrejski monopol u
Poljskoj. ho se ena tie, one su do sredine devetnaestog veka, nosile visoki beli turban koji je bio prava
kopija jauluka koji su nosile kozake i turkmenske
ene.28 (Danas ortodoksne Jevrejke umesto turbana nose
periku nainjenu od vlastite kose koju su im prilikom
udaje obrijali.)
U ovom kontekstu moe se pomenuti, mada sa izvesnom
rezervom, udna strast poljskih Jevreja prema gefilte Jlsch
(punjena riba), nacionalnom jelu koje su u Poljskoj usvojili i nejevreji. Bez ribe", govorila je izreka, nema
Sabata". Da li je to proisteklo iz dalekih uspomena na
ivot na Kaspijskom moru, gde je riba bila glavna hrana?
Jevrejska knjievnost i folklor slave ivot u tetlu sa mnogo romantine nostalgije. Jedan savremenn
150

pregled ondanjih obiaja2' prikazuje veseo nain na koji su

stanovnici tetla proslavljali Sabat:
Gde god da se ovek nalazi, pokuae da kui stigne na
vreme, kako bi sa svojom porodicom doekao Sabat. TopGap koji
ide iz sela u selo, putujui kroja, obuar, trgovac koji je na putu,
svi e da nastoje, hrle i ure, da stignu u svoje domove pre zalaska
sunca u petak uvee.
Dok hitaju kuama, ames uzvikuje ulicama tetla Jevreji u
kupatilo! - ames, slubenik sinagoge, kombiiacija je zvonara i
crkvenjaka. Obraa im se sa mnogo autoriteta, jer kada ih on
pozove - Jevreji u kupatilo - n>egov poziv za njih je zapovest."
Najivopisnije prizivanje uspomena na ivot u tetlu je nadrealistiki spoj zbilje i mate u slikama i
litografijama Marka agala, gde se biblijski simboli
pojavljuju zajedno sa bradatim koijaem koji zamahuje
svojim biem i zamiljenim rabinom koji nosi kaftan
i jarmolku.
Bila je to udna zajednica koja je odraavala svoje
neobino poreklo. Neke od najstarijih gradia verovatno su osnovali ratni zarobljenici, poput Karaita iz
Trokija, koje su poljska i litvanska gospoda naselila na
svojim neobraenim posedima. Ali veina ovih naselja
bila je proizvod opteg bega sa divljih utrina" koje su
se pretvarale u pustinje. Posle mongolskog osvajanja",
pisao je Poliak, kada su se slovenska sela pomerila ka
zapadu, hazarski tetlovi krenuli su sa njima."30 Pioniri u tim novim naseljima verovatno su bili bogati
hazarski trgovci koji su neprekidno putovali kroz
Poljsku najivljim trgovakim putevima za Maarsku.
Seoba Hazara i Maara u Ugarsku utrla je put hazarskim naseljima koja su se razvijala u Poljskoj. To je
Poljsku pretvorilo u prolaznu oblast izmeu dveju zemalja u kojima su ivele jevrejske zajednice."31 Tako su putujui trgovci bili upoznati sa uslovima u oblastima
pogodnim za naseljavanje i imali su priliku da dou u
vezu sa zemljoposednicima koji su tranli zakupce.
Zemljoposednik bi pristao na dogovor sa tako bogatnm
151

i potovanim Jevrejima" (setimo se Avrama Prokovnika) jer bi se naselili na njegovom imanju i doveli druge doseljenike. Oni bi, po pravilu, birali ljude iz mesta u kojima su nekada iveli."32 Ti kolonisti bili su
odabrana grupa zemljoradnika, zanatlija i majstora koja
je predstavljala manje-vie zajednicu koja se sama
izdravala. Tako bi presaen hazarski tetl i postajao
poljski tetl. Zemljoradnja bi se postepeno gubila, ali
do tog vremena ve bi bilo zavreno prilagoavanje izmenjenim uslovima.
Tako je jezgro modernog jevrejstva sledilo stari savet: Vinite se ka novim horizontima, ali se drite zajedno."

152

VI

ODAKLE?

Iz naeg pregleda proizlaze dve osnovne injenice: nestanak hazarskog naroda iz njegove istorijske postojbine i
istovremeno, u susednim severozapadnim oblastima, najvea
koncentracija Jevreja od poetka dijaspore. S obzirom na tom
da
su
ove
dve
injenice
oigledno
povezane, istoriari se slau da je doseljavanje iz Hazarije sigurno
doprinelo
napretku
poljskih
Jevreja.
Ovaj
zakljuak potkrepljuju dokazi navedeni u prethodnim poglavljima. Ali neto su manje sigurni kada je re o proceni
tog doprinosa, tj. obimu useljavanja Hazara u poreenju sa prilivom Zapadnih Jevreja i njihovim udelom u
genetskoj strukturi savremene jevrejske zajednice.
Drugim reima, injenica da su se Hazari u velikom broju
uselili u Poljsku, utvrena je van svake sumnje. Pitanje je da
li su u novoj naseobini predstavljali veinu ili samo njeno
vrsto jezgro. Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje,
moramo imati predstavu o obimu useljavanja pravih Jevreja" sa
zapada
Krajem prvog milenijuma, najznaajnija naselja zapadnoevropskih Jevreja bila su u Francuskoj i u Rajnskoj oblasti.*
Neka od tih naselja verovatno potiu jo iz rimskih dana, jer su
se,
od
unitenja
Jerusalima
i
propasti Rimskog Carstva, Jevreji naselili u mnogim
" He raunajui panske Jevreje koji su bili odvojena kategorija i nisu
uestvovali u migracionim kretanjima o kojima je re.

153

veim gradovima Carstva da bi kasnije njihov broj uveali

doseljenici iz Italije i Severne Afrike. Tako, od devetog veka
naovamo, ima svedoanstava o jevrejskim zajednicama u
mestima po celoj Francuskoj, od Normandije sve do Provanse i
Mediterana.
Uoi normanske invazije jedna je grupa ak prela Kanal i
dola u Englesku, gde ju je, tobo, pozvao Vilijem Osvaja1 jer su mu bili potrebni jevrejski kapital i
preduzimljivost. Priu o njima ukratko je izloio Baron:
Postepeno su se pretvorili u klasu 'kraljevskih zelenaa' iji je glavni zadatak bio da obezbeuju kredite za politike
kao i za privredne poduhvate. Poto bi visokim kamatama nagomilali ogromno bogatstvo, ovi zajmodavci bili su primoravani da ga, na ovaj ili onaj nain, 'istresu' u
kraljevske blagajne. Dugotrajno blagostanje mnogih
jevrejskih porodica, rasko njihovih domova i odee i njihov
uticaj na javni ivot, zaslepljivali su, pa ak ni iskusni
posmatrai
nisu
videli
ozbiljnu
opasnost koja je vrebala iz ove vee mrnje dunika svih klasa i
injenice da su Jevreji zavisili iskljuivo od zatite svojih
kraljevskih
gospodara...
Potmulo
nezadovoljstvo dostiglo je vrhunac u silovitim izlivima 118990. koji su predskazali konanu tragediju: izgon 1290. Meteorski
uspon i jo bri pad engleskih Jevreja u kratkom rasponu od 225
godina (1066-1290) uneli ou u ovaj reljef otrih crta osnovne
faktore koji ou oblikovali sudbinu Zapadnih Jevreja u
presudnoj, prvoj polovini drugog milenijuma."2
Ovaj je engleski primer pouan, jer je izuzetno dobro
dokumentovan u poreenju sa ranom istorijom jevrejskih
zajednica na Kontinentu. Glavna je lekcija koju smo nauili
da je drutveno-ekonomski uticaj Jevreja bio u prilinoj
nesrazmeri sa njihovom malobrojnou. U Engleskoj, pre
njihovog izgona 1290,' nikada nije bilo vie od 2.500 Jevreja.
Ova majuna jevrejska zajednica u srenjovekovnoj Engleskoj
igrala
je
y
ekonomskom
ustrojstvu zemlje vodeu ulogu, mnogo znaajniju nego ona mno_ ' Prema klasinom pregledu Dozsfa Dekobsa ]svrsji u anagsnsovskoj
V/Glsskoj, zasnopapom na evidentirpnim jeprsjskim prspimenima i drugim
dokumentima.3

154

gobrojnija u Poljskoj. A za razliku od poljske, nije mogla ni da se osloni na mreu jevrejskih gradia koji bi
joj
obezbedili podrku skromnih zanatlija, majstora i
radnika, koijaa i krmara: nije imala korene u narodu. U tom, vanom pogledu Plantagenetovska Engleska je
u malom odslikavala dogaaje u Zapadnoj Evropi. Francuske i nemake Jevreje zadesila je ista sudbina: slojevitost njihovih zanimanja bila je jednostrana i neuravnoteena. Sve to, vodilo je ka istom, traginom redosledu dogaaja. Sumorne prie uvek poinju medenim mesecom, a zavravaju se razvodom i krvoproliem. U
poetku Jevreje obilato zasipaju posebnim poveljama, povlasticama, uslugama. Oni su personae gratae, poput dvorskih alhemiara, jer jedini znaju tajnu kako se tokovi
privrede bez prekida okreu. U mrano doba", pisao je
Sesil Rot, trgovina Zapadne Evrope bila je uglavnom u
rukama Jevreja, ne iskljuujui trgovinu robljem, a y karolinkim arhivama rei Jevrejin i trgovac koristile
su se gotovo kao sinonimi.'4 Ali, jaanjem klase domaih trgovaca, poinjali su da ih iskljuuju, ne samo
iz najproduktivnijih zanimanja ve i iz tradicionalnih oblika trgovine i praktino jedino polje rada koje
je za njih ostalo otvoreno, bilo je davanje novca na zajam
uz kamatu. ... Obrtni kapital zemlje pripadao je uglavnom Jevrejima, koji su povremeno morali da ga istresu u
dravnu blagajnu..."5 Prototip ajloka nastao je mnogo
pre ekspirovog vremena.
U danima medenog meseca, Karlo Veliki uputio je
797, u Bagdad, Harunu al-Raidu, istorijsko poslanstvo
da pregovara o sporazumu o prijateljstvu. Poslanstvo su
inili Jevrejin Isak i dvojica hrianskih plemia.
Gorki kraj nastupio je kada je 1306. Filip Lepi prognao Jevreje iz Kraljevine Francuske. Premda je kasnije
nekima dozvoljeno da se vrate, i dalje su trpeli progone,
a krajem veka, francuska jevrejska zajednica bila je praktino zatrta.'
' Savremenu zajednicu Jevreja u Francuskoj i Englsskoj osnovale su izbeglice
koje su pobegle od panske inkpnzicije u esnaestom n ssdamnaestom veku.

155

Ako se pozabavimo istorijom nemakih Jevreja, zapaziemo najpre da je neobino, ali ne posedujemo jednu
sveobuhvatnu istoriju nemakih Jevreja... Germanica Judaica samo je dobar prirunik u kojem se mogu nai istorijski izvori koji osvetljavaju pojedine zajednice do 1238."6
To je slaba svetlost, ali bar dovoljna da se vidi teritorijalni
raspored zapadnojevrejskih zajednica u Nemakoj u toku tog
kritinog
perioda,
kada
se
hazarskojevrejsko useljavanje u Poljsku primicalo svom vrhuncu.
Jedan od najranijih podataka o takvoj zajednici u Nemakoj pominje izvesnog Kalonimusa koji se 906. sa svojom rodbinom iselio iz Luke u Italiji u Majnc. Otprilike u isto vreme, zna se i za Jevreje iz Spirsa i Vormsa, a neto kasnije i za one iz drugih mesta - Traveza, Meca,
Strasbura, Kelna - koja se nalaze u uskom pojasu u Alzasu i du
doline Rajne. Jevrejski putnik Benjamin iz Tudele (II, 8)
posetio
je
ovu
oblast
sredinom
dvanaestog veka i napisao: U ovim gradovima ima mnogo
Izraeliana, mudrih i pametnih ljudi."7 Ali, koliko je to
mnogo"? U stvari, svega nekoliko, kako e se videti.
Neto ranije, u Majncu je iveo izvesni rabin
Gerom ben Jehuda (oko 960-1030) koji je, zahvaljujui
svom velikom znanju, stekao titulu Svetlost dijaspore"
i poloaj duhovnog voe francuske i rajnsko-nemake zajednice. Negde oko 1020. Gerom je sazvao Vee rabina u
Vormsu, koje je izdalo razne naredbe, ukljuujui i onu
kojom se zakonski zabranjuje poligamija (to se u svakom
sluaju ve dugo oekivalo). Ovim naredbama dodat je i
kodicil kojim se obezbeivalo da, u sluaju hitnosti,
svaku odredbu moe da opozove skuptina od stotinu
delegata iz zemalja Burgundije, Normandije i Francuske
i iz gradova Majnca, Spirsa i Vormsa". I u drugim rabinskim dokumentima koja potiu iz istog perioda, pominju se samo ta tri grada, pa moemo zakljuiti da druge jevrejske zajednice u Rajnskoj oblasti poetkom jedanaestog veka jo uvek nisu bile dovoljno znaajne da bi
ih pominjali.8
156

Pred kraj istog veka, jevrejske zajednice u Nemakoj jedva

su izbegle potpuno unitenje u provalama masovne histerije
koja je pratila Prvi krstaki pohod 1096. godine. F. Barker je
raspoloenje krstaa preneo sa dramatinom snagom, koja se
retko sree na stranicama Encyclopaedia Britannica:9
Mogao ih je sve poklati dok je gacao u krvi do lanaka, a
kada padne no, grcajui od puste radosti, kleknuti pred oltar
grobnice - jer, nije li pocrveneo od vinske prese Gospodnje?"
Jevreji iz Rajnske oblasti bili su uhvaeni u tu vin sku presu
koja ih je iscedila gotovo nasmrt. tavie, i na njih same
delovao je jedan drukiji vid masovne hi sterije, neka morbidna
elja za muenitvom. Prema jevrejskom hroniaru Solomonu
bar Simonu, koji se uglavnom smatra pouzdanim,10 Jevreji iz
Majnca, suoeni sa mogunou izbora izmeu pokrtenja ili
smrti u rukama
rulje,
pruali
su
primer
drugim
zajednicama, odluujui se na kolektivno samoubistvo:11
Oponaajui u velikoj meri Avramovu spremnost da
rtvuje Isaka, oevi su ubijali decu, a muevi ene.
Ova dela neizrecivog uasa i heroizma obavljala su se na
ritualni nain, ubijanjem rtvenim noevima naotrenim prema jevrejokim zakonima. Najvei mudraci te zajednde nadgledali su masovno rtvovanje i poslednji se rastajali od ivota diui ruku sami na sebe... U toj masovnoj histeriji, posveenoj arom verskog muenitva i
ispunjenoj poverenjem u nadzemaljske nagrade kojs ih
oekuju, kao da je bilo vano jedino da se ivot okona
pre no to se padne u ruke neumoljivih dumana i suoi
sa neizbenim izborom izmeu smrti od neprijateljske
ruke i obraenja u hrianstvo."
Ako sa krvoprolia preemo na golu statistiku , stiemo
grubu
predstavu
o
veliini
jevrejskih
zajednica u Nemakoj. Hebrejski izvori slau se da je bmlo 800 rtava
(ubistva ili samoubistva ) u Vormsu i , izmeu 900 i 1 300 u
Majncu. Naravno , sigurno je bilo i mnogo onih koji su
pokrtenje pretpostavili smrti, ali izvo 157

ri ne navode broj preivelih, niti moemo biti sigurni da broj rtava ne preuveliavaju. U svakom sluaju, Baron
zakljuuje da je prema njegovim procenama jevrejsko stanovnitvo obe zajednice jedva prevazilazilo brojke
koje su date samo za mrtve".12 Tako su preiveli u Vormsu ili u
Majncu, u svakom sluaju, mogli brojati svega nekoliko
stotina. Ipak, ta dva grada (i Spirs kao trei) bili su jedini
dovoljno
znaajni
da
se
na
njih
odnosi neto ranije pomenuta naredba rabina Geroma.
Tako, postaje jasno da je jevrejska zajednica u nemakoj
Rajnskoj oblasti brojem bila mala i pre prvog krstakog
pohoda, a proavi kroz vinsku presu Gospodnju, postade jo manja. Ipak, istono od Rajne, u centralnoj i severnoj Nemakoj, u to vreme jo nije bilo jevrejskih zajednica, a ni zadugo potom. Tradicionalna koncepcija
jevrejskih istoriara po kojoj je krstaki pohod iz
1096. nemake Jevreje kao metlom zbrisao i masovno ih
iselio u Poljsku, samo je legenda - ili pre jedna od adhoc pretpostavki, izmiljena samo zbog toga to se o
istoriji Hazara znalo tako malo, a nije se drukije moglo objasniti kako i otkud ta neuvena koncentracija
Jevreja u Istonoj Evropi. Ipak, u ondanjim izvorima
nema ni pomena ikakvih, velikih ili malih, iseljavanja
iz Rajnske oblasti na istok Nemake, a da i ne govorimo
o udaljenoj Poljskoj.
Tako Sajmon Dabnov, jedan od istoriara pripadnika starije
kole, kae: Prvi krstaki pohod koji je hrianske mase
pokrenuo ka istoku Azije istovremeno je jevrejske mase doveo
na
istok
Evrope."13
Meutim,
nekoliko redaka kasnije, mora da prizna: O okolnostima ovog
iseljenikog pokreta, tako znaajnog za istoriju Jevreja, nemamo bliih podataka."14 Pa ipak, posedujemo obilje
podataka o onome ta su te izmuene jevrejske zajednice inile tokom prvog i narednih krstakih pohoda. Neki su umrli od vlastite ruke, drugi su pokuali da prue otpor i linovani su. Oni koji su preiveli za
svoju sreu mogli su da zahvale tome to su im u vreme
opasnosti, biskup ili gradonaelnik, bar teorijski odgovorni
za njihovu zakonsku zatitu, pruili sklonite u utvrenom
zamku. esto ovakva me158

pa nije bila dovoljna da sprei masakr, ali su se

preiveli, kada bi prole krstake horde, nepogreivo
vraali u svoje opljakane domove i sinagoge da otponu novi
ivot.
Ova se ema esto ponavlja u hronikama: u Trevezu, u
Mecu i u mnogim drugim mestima. Do vremena drugog i
kasnijih krstakih pohoda, postala je gotovo uobiajena: Na poetku pripreme za novi krstaki pohod, mnogi Jevreji iz Majnca, Vormsa, Spirsa, Strasbura, Vircburga i drugih gradova, sklonili su se u oblinje zamkove, ostavivi svoje knjige i skupocenu imovinu na
uvanje dobronamernim graanima."15 Jedan od glavnih
izvora je Knjiga seanja Efraima bar Jakova koji se i
sam, kao trinaestogodinjak, sa izbeglicama iz Kelna
naao u zamku Volkenburg,16 Solomon bar Simon kazuje
da su, tokom drugog krstakog pohoda, preiveli Jevreji iz Majnca nali utoite u Spirsu, a zatim se vratili u svoj rodni grad i izgradili novu sinagogu.17 To
je lajpoiv ove hronike. Da ponovimo: nijednom reju
ne pominju se jevrejske zajednice koje su se iseljavale u
istonu Nemaku, koja je, no reima Mizesa18' jo uvek
bila Judenrein - bez Jevreja - a tako je ostalo jo nekoliko vekova.

Trinaesti vek bio je period deliminog oporavka. Prvi

put se uje za Jevreje u krajevima blizu Rajnske oblasti:
Palatinat (1225), Fraiburg (1230), Ulm (1243), Hajdelberg (1255) i dr.m Ali, bio je to samo kratak predah, jer
etrnaesti vek franko-nemakim Jevrejima donosi nove
nevolje.
Prvu katastrofu predstavljao je progon svih Jevreja sa
kraljevskih poseda Filipa Lepog. Francuska je prolazila kroz ekonomsku krizu, koju su, kao i obino, pratili obezvreivanje novca i drutveni nemiri. Filip je situaciju
pokuao da popravi uobiajenim metodom: ceenjem Jevreja
Zahtevao je da plate 100.000 libri 1292, 215.000 libri 1295,
1299, 1302 i 1305, a onda se odluio
159

za radikan pristup ipeenju svojih nezdravih finansija. 21. juna 1306. potpnsao je tajnu naredbu da se
odreenog dana uhase svi Jevrejn u njegovoj Eraljevnnn.
oifiskuje njihoka pnna, a oni proteraju vz zemlje. Hapenja
su obavljena 22. jula, a do progona je dolo neKOJUIEO nedelja kasnije. Izbeglnce su se iselile u franduske oalastm van kraljevog poseda: u Provansu, Burgundiju, Akvitaniju i na negako drugih feudalnih dooara. Ali, prema Mlzesu. jaema nsaEvnh nsgorijsh podataka koji 6n ukazvalp na to da se oroj nemapge Jevreja povvao usped nevalja jevrejske zajedvde u Francusrj u tom oduujuem p^iodu Bbenor yHifflrreHa". 291 Niti je njedan nstorvizr ikada nagovestno da su, na putu za
Paljsku. francusEN Jevreji prolazii spaa Nemaku,
b T05A. b1O SOM LruGOM PrEOM .

Pod Fnppi nasledima Jevrejn su se delnmino poiovo

okuili (1315. n 1350), ai 1su mogln da poprave tetu, nita da
stree onovo oialjavanje masovnih progona. Krajem
etrnaestog veka, Francuska je, poput Engleske, psstalz pratino
J&etget.

Druga katastgrofa u tom kobnom veku bnia je crna koja je

gomeu 134& i 1350. nokosila treinu, a y nei
ovstima ak i dve treine evropskog stanovnitva.
Dola je iz Azije, preko Turkestana, a nain na koji se
proufila Evropom, i ono po je y njoj uinila, karakteristian je za ljudsta bezumlja. Tatarski voa po imenu Janibeg opsedao je 1347. godine grad Kafu (sadanja
Feodosija) na Krimu, ondapvlju enovsu trgovavgu luu.
Kuga je harala meu Javibegovom vojskom, a on je leeve
zaraenih katapulggom ubacvvao u grad, kako bi zarazu
preneo na stanovpva. enovsm su brodavnma pacovi (i njnhove smrtonosne buve) sppaln na zapad, u luke
SredozemJlja, a odatle na EOPNO.
Bacili Rgst pestis nsu praviln razliku msu raznim
verama, pa ipak, Jevreje je sgao posebai tretmai. Poto su ih
ve ranije optuili za ritualno hrtvova160

nje hrianske dece, sada su ih optuili da truju bunare kako bi proirili crnu smrt". Legenda je putovala
ak bre nego pacovi, pa je rezultat bilo masovno spaljivanje Jevreja irom Evrope. Jo jednom je samoubistvo u meusobnom rtvovanju postalo uobiajen beg od
lomae.
Desetkovano stanovnitvo Zapadne Evrope sve do
esnaestog veka nije dostiglo svoj nivo iz vremena pre kuge. Od
Jevreja, izloenih dvostrukom napadu - i pacova i ljudi - preiveo je samo mali deo. Kuera pie:
Rulja im se svetila za surove udarce sudbine, pa je
one koje je kuga potedela, napadala vatrom i maem. Kada se epidemija stiala, u Nemakoj, prema ondanjim
istoriarima, praktino nije bilo Jevreja. To nas navodi na zakljuak da u samoj Nemakoj Jevreji nisu mogli da
napreduju i da nikada niou mogli da osnuju velike i
brojne zajednice. Kako bi onda, u tim okolnostima mogli
biti u stanju da u Poljskoj poloe temelj tako masovne
zajednice, toliko brojne da sada (1909) premauje zajednicu nemakih Jevreja u odnoou deset ggrema jedan? Zaista,
teko je razumeti kako se uopte dolo na ideju da su
Istoni Jevreji doseljenici sa zapada, a pogotovo iz Nemake."21
Ipak, osim prvog krstakog pohoda, crnu smrt" istoriari najee pominju kao deus ex machina koja je stvorila Istone Jevreje. I ba kao i u sluaju krstakih
pohoda, nema ni traka dokaza za ovaj zamiljeni egzodus. Naprotiv, sve ukazuje na to da je i u toj, kao i u
ranijim prilikama, jedina nada Jevreja da preive bila
da se dre na okupu i potrae sklonite u nekom
utvrenom mestu ili u manje neprijateljski raspoloenim oblastima u blizini. Mizes pominje samo jedan sluaj iseljavanja u periodu crne smrti": Jevreji
iz Spirsa sklonili su se od progona u Hajdelberg udaljen desetak milja.
Posle pravog istrebljenja starih jevrejskih zajednica u
Francuskoj i Nemakoj uoi crne smrti", Zapadna Evropa je
nekoliko vekova bila Judenrein ca svega nekoliko enklava koje su vegetirale - izuzev u paniji. Sa161

svim su drukijeg porekla Jevreji koji su u esnaestom

i sedamnaestom veku osnovali savremene zajednice u Engleskoj, Francuskoj i Holandiji - bili su to Sefardi
(panski Jevreji) primorani da bee iz panije u kojoj su iveli vie od jednog milenijuma. Njihova istorija - kao i istorija savremenih evropskih Jevreja - nije tema ove knjige.
Moemo pouzdano da zakljuimo da je tradicionalna
ideja o masovnom egzodusu Zapadnih Jevreja iz Rajnske
oblasti u Poljsku, preko cele Nemake - neprijateljske
vetrometine bez Jevreja - istorijski neodriva U neskladu je sa malim rajnskim zajednicama, njihovom odbojnou prema grananju iz Rajnske doline ka istoku, njihovim stereotipnim ponaanjem u nevolji i nedostatkom podataka o migracionim kretanjima u hronikama iz
onog vremena . Dalji dokaz u prilog ovom gleditu
prua lingvistika i o tome e biti rei u VII Poglavlju.

162

VII

SUPROTNA MILJENJA

Na osnovu dokaza navedenih u prethodnom poglavlju, razumljivo je to se poljski istoriari - koji su, ipak,
najblii izvorima - slau oko toga da je u ranijim
vremenima, veina jevrejskog stanovnitva poticala iz
zemlje Hazara".1 U tom se sluaju moe ak i preterati Kuera je podlegao tom iskuenju tvrdei da su
Istoni Jevreji stopostotno hazarskog porekla Ovakva
se tvrdnja mogla odrati da joj je zlosrena franko-rajnska zajednica bila jedini suparnik u potrazi za poreklom. Ali u kasnom srednjem veku stvari se komplikuju
usled uspona i pada jevrejskih naselja na celoj teritoriji bive Austrougarske monarhije i na Balkanu. Nisu
samo Be i Prag imali znatno jevrejsko stanovnitvo vie je od pet mesta koja su zvali Judendorf, jevrejsko
selo", u Karantanskim Alpima i jo nekoliko Judenburgova i Judentatova u tajerskim planinama. Krajem petnaestog veka, Jevreji su proterani iz tih pokrajina, pa su otili u Italiju, Poljsku i Maarsku. Ali
odakle zaista potiu? Sasvim sigurno ne sa zapada. U
razmatranju ovih razbacanih zajednica, Mizes kae:
Tokom srednjeg veka nailazimo na istoku na lanac na-

selja koji se protezao od Bavarske do Persije, Kavkaza, Male Azije

i Vizantijs. (Ali) du csle Nemake, zapadno od Bavarske, postoji
praznina... He znamo kako je dolo do ovog useljavanja Jevreja
u alpske oblasti, ali su tri, jo od daviina velika izvorita Jsvreja,
bez sumnje, odigrala ovoju ulogu: Italija, Vizantija i Psrsija."2
163

Karika koja nedostaje u ovom nabrajanju, opet je Hazarija, koja je, kao to smo ranije videli, bila prihvatilite i prolazna stanica Jevreja koji su se iseljavali
iz Vizantije i Kalifata. Mizesova je velika zasluga u
tome to je osporavao legendu o rajnskom poreklu
Istonih Jevreja ali, kako je i sam bio slab poznavalac
hazarske istorije, nije ni bio svestan njenog demografskog znaaja. Meutim, moda je bio u pravu kada je nagovestio italijanski udeo meu doseljenicima u Austriju.
Italija nije bila tek samo proeta Jevrejima jo od
rimskih vremena, nego je, kao i Hazarija, primila svoj
deo doseljenika iz Vizantije. Tako je ovde moda re o
kapljici pravih" Jevreja, semitskog porekla, koja je pala u Istonu Evropu. Ipak, to nije moglo biti ita
vie od nekoliko kapi, jer u svedoanstvima nema traga
o kakvom bitnom doseljavanju italijanskih Jevreja u Austriju, dok je mnotvo dokaza o obrnutom procesu, tj.
iseljavanju Jevreja u Italiju posle progona iz alpskih
pokrajina, krajem petnaestog veka. Detalji poput ovih zamagljuju sliku, pa ovek prosto poeli da su Jevreji u
Poljsku stigli brodom Mejflauer" sa uredno voenom
dokumentacij om.
Ipak, naziru se grube crte ovog migracionog procesa.
Alpska naselja su, po svoj prilici, bila zapadni izdanci opte seobe Hazara ka Poljskoj - koja je trajala nekoliko vekova i odvijala se razliitim putevima: kroz
Ukrajinu, slovenske oblasti severno od Maarske, moda
i preko Balkana. Jedna rumunska legenda govori o tome
kako su, nepoznatog datuma, naoruani Jevreji napali tu
zemlju.3

Jo jedna, veoma udnovata legenda, odnosi se na istoriju austrijskih Jevreja. Pokrenuli su je hrianski hroniari u
srednjem veku, ali su je istoriari veoma ozbiljno prepriavali
sve do poetka osamnaestog veka. U danima pre hrianstva,
kae legenda, austrnjskim pokrajinama upravljali su jevrejski
vladari. Ta austrnj164

ska hronika, koju je sainio beki pisar u vreme vladavine Alberta III (1350-95), sadri spisak od bar dvadeset i dva jevrejska vladara za koje se kae da su nasleivali jedan drugog. U spisku su data ne samo njihova imena,
od kojih mnoga imaju jasan uralsko-altajski prizvuk, nego i vreme njihove vladavine i mesto na kojem su
sahranjeni. Tako je Senan vladao 45 godina, sahranjen je na
Stubentoru u Beu; Cipan, 43 godine, sahranjen u Tulnu" i
tako dalje, slede imena kao Lapton, Maalon, Raptan, Rabon,
Efra, Samek i dr. Posle ovih, jevrejskih, sledi pet paganskih
vladara, a za njima hrianski. Ova legenda ponavlja se, uz
neke varijacije, u Latinskoj istoriji Austrije" Henrikusa
Gundelfingusa (1474) i nekolicine drugih autora, a poslednja
verzija je Flores Chronicorum Austriae Anselma Srama (koji
je, kako se ini, verovao u njenu verodostojnost) iz 1702.4
Kako je nastala ova neverovatna pria? Vratimo se onome
to kae Mizes: Sama injenica da je takva legenda mogla da
se razvija i uporno odrava nekoliko stolea, ukazuje na to da
su se bleda seanja na davnanje prisustvo Jevreja u
predelima gornjeg toka Dunava, zadrala duboko u
nacionalnoj svesti drevne Austrije. Ko zna da li su talasi plime
koji su se valjali iz hazarskih oblasti u Istonoj Evropi doprli i
do podnoja ^Alpa - time bi se mogao objasniti turanski
prizvuk u imenima tih vladara. Naklapanja srednjovekovnih
hroniara imala bi odjek u narodu samo ako su podrana
kolektivnim seanjem, ma koliko bledim..."5
Kako je ranije pomenuto, Mizes je sklon potcenjivanju
hazarskog doprinosa istoriji Jevreja, ali i pored toga pogaa
jedinu uverljivu hipotezu kojom bi moglo da se objasni
poreklo te, tako postojane legende. Mogli bismo biti ak i malo
odreeniji. Vie od pola stolea, sve do 955, Austrija je, sve
do reke Ina, bila pod vlau Maarske. Maari su u svoju
novu zemlju pristigli 896, zajedno sa kabarsko-hazarskim
plemenima koja su u tom narodu bila uticajna. U to vreme jo
uvek nisu bili preobraeni u hrianstvo (dogodilo se to tek
vek
kasnije - 1000. godine) i jedina monoteistika vera koju su
poznavali bio je hazarski judaizam. Meu njima je
165

moda bio jedan ili dvojica plemenskih poglavica koji su usvojili

neku
vrstu
judaizma.
Pamtimo
da
je
vizantijski hroniar J. Sinamus lominjao jevrejske trupe koje su se
borile u maarskoj vojsci.' To je moda i pruilo neto osnova
za pomenutu legendu, naroito ako imamo na umu da su
Maari
tada
jo
uvek
bili
divlji
pljakai, prava pokora za Evropu. Biti pod njihovom vlau sigurno
je bilo bolno iskustvo koje Austrijanci nisu mogli da zaborave.
Sve se to prilino lepo uklapa.

Dalje dokaze koji govore protiv navodnog franko-rajnskog porekla Istonih Jevreja, prua struktura jidia, jezika jevrejskog naroda, kojim su pre holokausta
govorili milioni i koji jo uvek ivi meu tradicionalistikim manjinama u Sovjetskom Savezu i Sjedinjenim Dravama.
Jidi je udnovata smea hebrejskih, srednjovekovnonemakih, slovenskih i drugih elemenata i pisan je hebrejskim slovima. Danas, kada izumire, predmet je mnogih akademskih istraivanja u Sjedinjenim Dravama i u
Izraelu, ali do duboko u dvanaesti vek, zapadni lingvisti smatrali su ga samo udnim argonom, jedva vrednim
ozbiljnog izuavanja. Kako je zapazio X. Smit: Naunici su jidiu poklanjali malo panje. Izuzev nekoliko lanaka u
novinama, prva prava nauna studija ovog jezika bila je Mizesova Istorija gramatika objavljena 1924.
Znaajno je to poslednje izdanje ove standardne istorijske gramatike nemakog, koja taj jezik obrauje
izuavajui dijalekte, jidiu posveuje svega dvanaest
redova"6 tt
~ "ovi pogled, to to u jidiu preovlauju nemake
ucnce, kao da protivrei naoj osnovnoj tezi o poreklu Istonih Jevreja. Ubrzo emo videti da to nije " t'no. ali
dokazivanje iziskuje nekoliko faza. Kao prvo,
Zidi V, 2.

166

treba ispitati koji je lokalni nemaki dijalekt uao u jidi. ini

se da pre Mizesa niko nije ozbiljno obratio panju na ovo
pitanje. Njegova je trajna zasluga to je to uinio i doao do
konanog reenja. Na osnovu izuavanja renika, fonetike i
sintakse jidia i njihovog poreenja sa glavnim nemakim
srednjovekovnim dijalektom, on zakljuuje:
U jidiu nema nijedne lingvistike komponente koja
potie iz graninih oblasti izmeu Nemake i Francuske. Nijedna jedina re sa liste rei franko-mozelskog
porekla koju je sakupio J. A. Bala (Beitrage zur Kenntnis der
Trierischen Volkssprache, 1903) nije se probila u renik jidia. ak ni sredine oblasti zapadne Nemake, oko
Frankfurta, niou dale svoj doprinos jidiu...7 to se
tie porekla jidia, zapadna Nemaka moe se otpisati...8 Da li je mogue da je opte prihvaeno gledite, po
kojem su se nemaki Jevreji nekad davno, preko Rajne, naselili iz Francuske, pogreno? Istorija nemakih Jevreja, Akenaza,' mora oe ponovo ispitati. Lingvistika
istraivanja esto isprave istorijske greke. Konvencionalno gledite po kojem su Jevreji Akenazi doli
iz Francuske, spada u tu kategoriju istorijskih greaka
koje treba ispraviti."9
Potom, kao slian primer istorijskih zabluda, navodi sluaj Cigana, za koje se smatralo da potiu iz Egipta, sve dok lingvistika nije dokazala da su poreklom iz
Indije".10
Poto je otpisao navodno zapadno poreklo nemakog
elementa u jidiu, Mizes nastavlja da dokazuje da su na jidi
dominantno uticali takozvani
srednjoistoni nemaki"
dijalekti
kojima
se
govorilo
u
alpskim
oblastima Austrije i Bavarske sve negde do petnaestog veka.
Drugim reima, nemaka komponenta koja je ula u ovaj,
hibridni jezik Jevreja, potie iz istonih oblasti Nemake, blizu slovenskog pojasa u Istonoj Evropi.
Na taj nain lingvistiki podaci podravaju istorijska svedoanstva i odbacuju pogrena shvatanja o frankorajnskom poreklu Istonih Jevreja. Ali ovi neZa Akenazi" vidi: VIII, 1.

167

gativni podaci ne daju odgovor na pitanje kako je

srednjoistoni nemaki dijalekt, u kombinaciji sa hebrejskim i
slovenskim elementima, postao zajedniki jezik Istonih
Jevreja, od kojih je veina, kako se pretpostavlja, hazarskog
porekla.
Pri pokuaju da se odgovori na ovo pitanje, treba
uzeti u obzir nekoliko inilaca Prvo, razvoj jidia
bio je dug i sloen proces koji je, kako se pretpostavlja,
otpoeo u petnaestom veku ili ak i ranije. Ipak, dugo
je bio samo govorni jezik, neka vrsta lingua franca, a y
tampanom obliku pojavio se tek u devetnaestom veku.
Pre toga nije imao utvrenu gramatiku i bilo je preputeno pojedincu da unosi strane rei po vlastitoj
elji. Nema utvrenog oblika izgovaranja ili pisanja...
Haos u pisanju moe se ilustrovati pravilima koja je
postavila Judische Volks-Bibliothek: (1) pii kao to govori, (2) pii tako da mogu da te razumeju i poljski i
litvanski Jevreji i (3) pii razliito rei koje isto
zvue, a imaju razliita znaenja."11
Tako se tokom vekova jidi razvijao nekom vrstom nesputane proliferacije, poudno upijajui iz svog
drutvenog okruenja sve one rei, fraze i izraze koji
su najbolje sluili svrsi lingua franca. Ali kulturno i
drutveno dominantan elemenat u srednjovekovnoj Poljskoj bili su Nemci. Meu doseljenikim stanovnitvom
samo su oni ekonomski i intelektualno bili uticajniji od Jevreja. Videli smo da je od ranih dana dinastije
Piasta, a naroito pod Kazimirom Velikim, injeno sve
da se privuku doseljenici koji bi u ovoj zemlji izgradili moderne" gradove. Za Kazimira kau da je naao
zemlju drveta, a ostavio zemlju kamena". Ali te nove gradove od kamena, kao to su Krakau (Krakov) i Lemberg
(Lavov), izgradili su i njima upravljali nemaki doseljenici koji su iveli pod takozvanim Magdeburkim
zakonom, tj. uivali su visok stepen gradske samouprave.
Sve u svemu, smatra se da se vie od etiri miliona
Nemaca uselilo u Poljsku,12 stvorivi tako
gradski
srednji stale koji Poljska ranije nije imala. Kako je
rekao Poliak, poredei nemako i hazarsko useljavan.e u
Poljsku, vladari zemlje dovodili su mase veoma potreb168

nih i preduzimljivih stranaca i omoguavali im da se nasele u

skladu sa nainom ivota na koji su navikli u rodnom kraju:
nemaki grad i jevrejski tetl" . (Meutim, ova se uredna
podela izgubila kada su pristigli Jevreji sa zapada, naselili se,
takoe, u tim gradovima i stvorili geta.)
He samo obrazovana buroazija - i svetenstvo je,
uglavnom, bilo nemako, to je prirodna posledica
poljskog opredeljenja za rimokatolicizam i okretanja zapadnoj civilizaciji, ba kao to je i rusko svetenstvo, posle Vladimirovog obraenja u grko pravoslavlje,
bilo uglavnom vizantijsko. Svetovna kultura sledila je
isti put, tragom starijeg zapadnog suseda. Prvi POLJSJSI
univerzitet bio je osnovan 1364. u Krakovu, tada preteno nemakom gradu." Kako Austrijanac Kuera prilino samouvereno kae:
Prema nemakim kolonistima narod je najpre bio
sumnjiav i nepoverljiv. Ipak, uspeli su da steknu
vrsto uporite, pa ak i da uvedu nemaki obrazovni
sistem. Poljaci su nauili da cene prednosti te, razvijenije kulture koju su uneli Nemci i da ih podraavaju.
Poljska aristokratija je, takoe, zavolela nemake obiaje
i nalazila lepotu i zadovoljstvo u svemu to je dolazilo
iz Nemake."13
Nije ba skromno, ali je uglavnom istinito. Setimo se samo
dubokog potovanja koje su prema nemakoj kulturi gajili ruski intelektualci u devetnaestom veku.
Jasno je zbog ega su hazarski doseljenici, koji su
pristizali u srednjovekovnu Poljsku, morali da ue nemaki ako su eleli da napreduju. Oni koji su poslovali sa lokalnim ivljem, bez sumnje su morali da naue i neku
vrstu
izvitoperenog
poljskog
(litvanskog,
ukrajinskog ili slovenskog). Nemaki je, meutim, bio preko
potreban za svaki kontakt sa gradovima. Ali, bila je tu i
sinagoga i izuavanje hebrejske Tope. Moemo da zamislimo zanatliju iz tetla, moda obuara ili trgovca
* Jedan od otudenata ovog univerziteta u sledeem veku bio js Nicolaus
Copernicus ili Nikolaj Koppernigk za kojeg su kasnije i Nemci i Poljaci tvrdili
da je njihov.

169

drvetom, kako sa muterijama govori iskrivljeni nemaki, sa kmetovima sa susednog imanja iskrivljeni poljski, a kod kue mea sa hebrejskim najizraajnije rei
tih dvaju jezika u neku vrstu domaeg, privatnog jezika
Kako se dogodilo da ovaj darmar postane tako prihvaen
i ujednaen, pitanje je koje sebi postavlja svaki lingvista. Ali mogu se nazreti bar neki inioci koji su taj
proces potpomogli.
Meu kasnijim doseljenicima u Poljsku bilo je, takoe, kao to smo ve videli, i pravih" Jevreja iz alspkih zemalja - eke i istone Nemake. Pa ak i ako
je njihov broj bio relativno mali, ovi su Jevreji, koji
su govorili nemakim jezikom, po kulturi i uenosti
nadmaivali Hazare, ba kao to su nemaki hriani
bili kulturno superiorniji od Poljaka. I kao to je
katoliko svetenstvo bilo nemako, tako su i jevrejski
rabini sa Zapada bili moan faktor u germanizaciji
Hazara iji je judaizam bio vatren, ali primitivan. Da
ponovo citiramo Poliaka:
Oni nemaki Jevreji koji su stigli do Poljsko-Litvanske kraljevine imali su ogroman uticaj na svoju brau
po veri sa Istoka. Razlog zbog kojeg su oni tako snano
privlaili (hazarske) Jevreje bio je taj to su se ovi divili njihovom verskom uenju i njihovoj uspenosti u
poslovanju sa, uglavnom nemakim, gradovima... Jezik kojim se govorilo u Hederu, koli za versko uenje, i u
kuama Ghevira (ugledan, bogat ovek), uticao je na jezik
cele zajednice."14
Jedan rabinski traktat, nastao u Poljskoj u sedamnaestom veku, sadri pobonu elju: Neka da bog da zemlja
bude ispunjena razumom i da svi Jevreji govore nemaki."15
Karakteristino je to su, meu hazarskim Jevrejima u
Poljskoj, duhovnim i svetovnim iskuenjima koja je nudio
nemaki jezik, odoleli jedino Karaiti koji su odbacili i
rabinsko
uenje
i
materijalno
bogaenje.
Zato nikada nisu preli na jidi. Prema prvom sveruskom popisu iz 1897, u Carevini (koja je, naravno, ukljuivala i Poljsku) ivelo je 12.894 karaitskih Jevreja.
170

Od njih je 9.666 navelo turski kao svoj maternji jezik (tj.

verovatno njihov prvobitni hazarski dijalekt), 2.632 je govorilo
ruski, a svega 383 jidi.
Meutim, karaitska sekta pre je izuzetak nego pravilo. Doseljeniko stanovnitvo koje se nastanjuje u novoj
zemlji uglavnom nastoji da za dve ili tri generacije
odbaci svoj prvobitni jezik i usvoji jezik svoje nove
zemlje." Ameriki unuci doseljenika iz Istone Evrope
nikada ne naue da govore poljski ili ukrajinski i
mrmljanje njihovih pradedova ini im se prilino
smenim. Teko je razumeti kako su istoriari mogli
da zanemare taj dokaz o doseljavanju Hazara u Poljsku samo zbog toga to oni govore razliitim jezikom i noone vie od pola milenijuma.
Igrom sluaja, upravo su potomci biblijskih plemena
klasian primer jezike prilagodljivosti. Prvo su govorili hebrejski, u Vavilonskom izgnanstvu haldejski, u
vreme Isusa aramejski, u Aleksandriji grki, u paniji arapski, a kasnije ladino - meavinu panskog i hebrejskog jezika koji je pisan hebrejskim slovima i bio
sefardski ekvivalent za jidi - i tako dalje. Sauvali
su svoj verski identitet, ali su jezike menjali kako im
je bilo zgodno. Hazari nisu bili potomci tih plemena,
ali su, kako smo videli, delili izvestan kosmopolitizam i druge drutvene karakteristike svojih jednovernika.

Poliak u vezi sa ranim poreklom jidia iznosi dodatnu pretpostavku koja zasluuje da bude pomenuta, premda je
prilino neizvesna. On smatra da se rani oblik jidia pojavio u gotskim oblastima hazarskog Krima. U tim
oblastima uslovi ivota morali su da dovedu do meanja
germanskih i hebrejskih elemenata stotine goOvo se, naravno, ne odnooi na osvajae i kolonizatore koji domorocima
nameu vlaotiti jezik.

171

dina pre osnivanja naselja u kraljevinama Poljskoj i

Litvaniji."16
Kao posredan dokaz, Poliak navodi izvesnog uzepea
Barbaroa iz Venecije koji je iveo u Tani (italijanskoj
trgovakoj koloniji na uu Dona) od 1436. do J452^i
koji je pisao o tome kako njegov sluga Nemac moe_da
razgovara sa Gotom sa Krima, ba kao to Firentinac
moe da razume jezik Italijana iz enove. U stvari,
gotski jezik odrao se na Krimu (i oigledno nigde
vie) najmanje do sredine esnaestog veka. U to se vreme habzburki ambasador u Carigradu, Gizelin de Buzbek, susreo sa narodom sa Krima i nainio spisak rei
iz gotskog jezika kojim su oni govorili. (Taj Buzbek bio
je sigurno sjajan ovek, jer je sa Levanta prvi doneo jorgovan i lalu u Evropu.) Poliak smatra da je ovaj renik
blizak elementima gornjonemakog sadranim u jidiu.
On misli da su Goti sa Krima bili u dodiru sa drugim
germanskim plemenima koja su uticala na njihov jezik.
to god o njoj mislili, ova pretpostavka vredna je
panje lingvista.

U izvesnom smislu", pisao je Sesil Rot, moe se

da za Jevreje crni dani poinju sa Renesansom."17
Ranije je bilo pokolja i drugih vidova progona - tokom krstakih pohoda, crne smrti" i pod drugim izgovorima, ali to su bili nezakoniti izlivi nasilja masa kojima su
se vlasti suprotstavljale ili ih tolerisale. Od poetka
protivreformacije,
meutim,
Jevreji
su
legalno degradirani do ne-sasvim-ljudskog statusa koji se u
mnogo emu moe porediti sa statusom najniih, nedodirljivih" u indijskog kastinskom sistemu (parije).
Nekoliko zajednica zadesila je sudbina da ostanu u
Zapadnoj Evropi, tj. u Italiji, Nemakoj n na papskim
posedima u junoj Francuskoj, gde su bile izloene svim
onim ogranienjima koja su, kao mogue mere, uvedena ranijih godina",18 - tj. koja su postojala u crkvenim i drugim dekretima, ali su ostajala samo slovo na
172

papiru (kao na primer u Maarskoj, vidi V, 2). Sada su

meutim, ove mogue" naredbe nemilosrdno sprovoene:
stambeno odvajanje, polna diskriminacija, isterivanje'
sa svih potovanja dostojnih poloaja i zanimanja, noenje
karakteristine odee - ute oznake i kupaste kape. Papa Pavle
IV je 1555, u svojoj buli cum nimis absurdum, insistirao na striktnoj i doslednoj primeni ranijih
edikata i na zatvaranju Jevreja u geta. Godinu dana kasnije
rimski Jevreji bili su na silu preseljeni.
Sve katolike zemlje u kojima su Jevreji uivali relativnu slobodu kretanja morale su da slede taj primer.
U Poljskoj je period medenog meseca, koji je zapoeo
Kazimir Veliki, trajao due nego drugde, ali krajem
esnaestog veka primicao se kraju. Jevrejske zajednice,
sada ograniene na tetl i geto, postale su pretrpane, a
oni koji su iz ukrajinskih sela pobegli pred kozakim pokoljima koje je predvodio Hmeljnicki (V, 5)
ubrzali su pogoranje stambenih i ekonomskih uslova.
Kao rezultat usledio je novi talas velike seobe u
_Matiap_cKy, eku, Rumuniju i Nemaku, gde Jevreja, koje
samo to nije sasvim zbrisala crna smrt", jo uvek
nije bilo previe.
Tako je ponovo oivljeno iseljavanje na Zapad. Trajae
gotovo tri veka, sve do Drugog svetskog rata i bie glavni izvor postojeih jevrejskih zajednica u Evropi, Sjedinjenim Dravama i Izraelu. Kada je ovaj priliv poeo
da slabi, pogromi iz devetnaestog veka dali su mu novi
podstrek. Druga seoba na Zapad" (prva je poela
unitenjem Jerusalima), pie Rot, koja je zala i u
dvadeseti vek, otpoela je sa pokoljima Hmeljnickog
1648-49. u Poljskoj".19

Podaci navedeni u prethodnom Poglavlju govore u prilog onih savremenih istoriara - austrijskih, izraelskih i poljskih - koji su, nezavisno jedan od drugoga, tvrdili
da veina dananjih Jevreja nije palestinskog ve kavkaskog
porekla. Glavna struja jevrejskih migraci'

173

nike poziva da se dignu i unite Vavilon: Sazovite protiv

njega kraljevine Ararata, Menija i Akenaza." Ovaj je pasus
uveni Saadia Gaon, duhovni voa Istonih Jevreja, u desetom
veku tumaio kao proroanstvo koje se odnosi na njegovo
vreme: Vavilon je bio simbol Bagdadskog kalifata, a Akenazi
koji bi trebalo da ga napadnu, bili su ili sami Hazari ili neko
savezniko pleme. Prema tome, kako kae Poliak,1 neki ueni
hazarski Jevreji, koji su uli za ovaj Gaonov genijalni
zakljuak, nazvali su se Akenazima kada su se iselili u
Poljsku. To ne dokazuje nita, ali poveava zabunu.

Saimajui veoma stari i gorak spor, Rafael Patai je napisao:2

Nalazi fizike antropologije pokazuju da, nasuprot
uobiajenom miljenju, jevrejska rasa ne postoji. Antropometrijska merenja jevrejskih grupa u raznim delovima
sveta ukazuju da se one umnogome meusobno razlikuju u
pogledu svih vanih fizikih obeleja - stasa, teine, boje koe,
indeksa lobanje, indeksa lica, krvnih grupa i dr."
Ovaj stav danas prihvataju antropolozi i istoriari. tavie,
opte je prihvaeno da poreenja indeksa lobanje, krvnih grupa i
dr. pokazuju veu slinost izmeu Jevreja i njihovih domaina
nejevreja, nego izmeu Jevreja u razliitim zemljama.
Paradoksalno, ali rasprostranjeno verovanje da je Jevreje, ili
bar izvesne tipove Jevreja, mogue prepoznati na prvi pogled ne
sme se odbaciti tek tako, iz prostog razloga to za to u
svakodnevnom ivotu postoji injenina osnova Dokazi
antropologa u raskoraku su sa uobiajenim opaanjima
Meutim, pre nego to pokuamo da izaemo na kraj sa
ovom oiglednom protivrenou, bilo bi korisno pogledati
nekoliko
primera
na
kojima
antropolozi
zasnivaju negiranje jevrejske pace. Za poetak, evo navoda iz
izvrsne serije knjiga na temu Pitanje pace y savre176

menoj nauci" koju je objavio UNESCO. Autor, profesor Huan

Komas, zakljuuje na osnovu statistikog materijala (kurziv
njegov):
Uprkos uotaljenom miljenju, jevrejski narod je rasno
heterogen. Stalne migracije ovog naroda i odnosi, voljni
ili ne, sa najraznolikijim nacijama i narodima, doveli
su do takvog stepena ukrtanja da takozvani iarod Izraela
moe imai obeleja gpipina za bilo koji drugi narod. Kao
dokaz, dovoljno je uporediti rumenog, jedrog, krupnog
Jevrejina iz Roterdama sa pripadnikom iste vere, recimo,
iz Soluna, svetlucavih oiju na boleljivom licu i napetog, mravog tela. Otud, koliko nam znanje dozvoljava,
moemo da tvrdimo da Jevreji kao celina, morfoloke
nejednakosti meu oobom ispoljavaju koliko i pripadnici dve ili vie razliitih rasa."3
Potom treba da pogledamo neke fizike karakteristike koje
antropolozi koriste kao kriterijum i na kojima Komas zasniva
svoje zakljuke.
Jedan od najjednostavnijih, i kako se pokazalo, najnaivniji od ovih kriterijuma, jeste telesna konstitucija. U svom monumentalnom delu Pace Evrope, objavljenom 1900. Vilijam Ripli pie: Evropski Jevreji, svi
su nieg rasta i ne samo to, esto su sasvim zakrljali."4 Donekle je, kada je re o tom vremenu, i bio u pravu, a izneo je i obilje statistikih podataka kao dokaz.
Ali bio je dovoljno mudar da nasluti da su na taj omanji
rast na neki nain mogli da utiu faktori okruenja 5
Jedanaest godina kasnije, Moris Fiberg objavio je
prvi antropoloki prikaz takve vrste na engleskom jeziku, pod nazivom Jevreji - Studija pace u okruokenja. Ova
studija otkrila je iznenaujuu injenicu da deca
istonoevropskih Jevreja, doseljenika u SAD, porastu do
prosene visine od 167,9 cm, to je u poreenju sa prosenom visinom njihovih roditelja od 164,2 cm - poveanje od 3,7 cm za samo jednu generaciju.6 Otud je uobiajena stvar da potomci doseljenikih naroda, bilo
Jevreja,
Italijana ili Japanaca, budu vii od svojih
roditelja, bez sumnje zahvaljujui poboljanoj ishrani i
drugim faktorima okruenja.
177

Fiberg je prikupio statistike podatke u kojima se

poredi prosena visina Jevreja i nejevreja u Poljskoj,
Austriji, Rumuniji, Maarkoj itd. Rezultati su bili
iznenaujui. Generalno je utvreno da je rast Jevreja
varirao u zavisnosti od rasta nejevrejskog stanovnitva
meu kojim su iveli. Bili su relativno visoki tamo
gde je
starosedelako stanovnitvo visoko i obrnuto.
tavie, unutar iste nacije, ak i unutar istog grada
(Varava) utvreno je da se rast Jevreja i nejevreja razlikuje u zavisnosti od stepena napretka te oblasti.7
Sve to ne znai da naslee ne utie na visinu, ali nadjaavaju ga i menjaju uticaji okoline, pa kao rasni kriterijum nije pogodno.
Sada moemo da preemo na merenja lobanje - nekada
veoma cenjena meu antropolozima, ali ih danas smatraju
prilino zastarelim. Ponovo se susreemo sa istom vrstom
zakljuka izvedenog iz sledeeg podatka:
Poreenje indeksa glava jevrejskog i nejevrejskog stanovnitva u razliitim zeml>ama, otkriva izraenu slinost indeksa
Jevreja i nejevreja u mnogim zemljama, i iroke varijacije kada
se
porede
indeksi
glava
jevrejskih
populacija koje nastanjuju razliite zemlje. To navodi na
zakljuak da ovo obeleje, bez obzira na njegovu plastinost, ukazuje na rasnu raznolikost Jevreja"8
Ta raznolikost, treba zapaziti, najnaglaenija je izmeu sefardskih i akenaskih Jevreja - Sefardi su
uglavnom dolikokefalni (duguljaste glave), a Akenazi
brahikefalni (iroke glave). Kuera je u ovoj razlici
video dalji dokaz razliitog rasnog porekla hazarskoakenaskih i semitsko-sefardskih Jevreja. Ali, upravo
smo videli da su indeksi okruglaste ili duguljaste glave u skladu sa indeksima nacija domaina, to donekle
obesnauje ovaj argument.
Statistiki podaci koji se odnose na druga fizika obeleja,
takoe govore protiv rasnog jedinstva. Opte uzev, Jevreji su
tamnokosi i tamnooki. Ali koliko je opte to opte uzev",
kada
je,
prema
Komasu,
49
procenata poljskih Jevreja svetlokoso,9 a 54 procenta jevrejske kolske
dece u Austriji ima plave oi?10 Tano je da je Virhov11 pronaao
samo" 32 procenta plave jevrejske de178

ce kolskog uzrasta u Nemakoj , dok je populacija pla vih

nejevreja vea, a TO samo pokazuje da taj sklad nije
apsolutan, kako bi se moglo oekivati.
Najvri dokaz dosad jeste klasifikacija po krvnim grupama .
ini se mnogo u ovoj oblasti , ali dovoljno je ako navedemo
primer sa posebno osetljivim pokazateljima. Po reima Pataia:
U pogledu tipa krvi, jevrejske grupe pokazuju znatne razlike
meu sobom i izraene slinosti sa nejevrejskom
okolinom. Hircfeldov biohemijski indeks :
(A+AB/B+AB) najprikladnije to izraava. Tipini
primeri su: nemaki Jevreji - 2,74, nemaki nejevreji - 2,63;
rumunski Jevreji - 1,54, rumunski nejevreji - 1,55; poljoki Jevreji 1,94, poljski nejevreji - 1,55; marokanski Jevreji 1,63, marokanski
neje-vreji - 1,63; iraki Jevreji - 1,22,
iraki nejevreji - 1,37; turkistanski Jevreji - 0,97,
turkistanski nejevreji - 0,00."12
To mogu izraziti i dve matematike formule:
1. Na-Ja

< Ja-LJ

i
2. Na -Nb = Ja - Jb
To bi znailo da je, u grubim crtama, u pogledu
antropolokih kriterijuma razlika izmeu nejevreja (Na ) i
Jevreja (Ja ) u nekoj datoj zemlji (a ) manja nego razlika izmeu
Jevreja u razliitim zemljama (a i b ) i da je razlika izmeu
nejevreja u zemljama a i b slina razlici izmeu Jevreja u a i b .
Navod iz priloga kojim se Hari apiro ukljuio u Uneskovu
seriju Jevrejski narod: Bioloka istorija"13 prikladan je za kraj
ovog dela :
irok raspon parijacija fizikih karaktsristnka i raznolikost
gsietske
ueotalosti
krvnih
grupa
jsprsjskih populadija ini da svaka jsdnoobrazna rasia kvalifikacija protivrsi oama ssbi. Jer, iako saprsmena paciia tsorija
doputa
izpsotan
stepsp
polimorfizma
ili
varijacije unutar jsdis rasis grups, ns dozpol>apa da se ir179

ziito razliite rpyne, merene sopstvenim rasnim kriterijumima, identifikuju kao jedna. Ako bi se to inilo, bioloki ciljevi rasne klasifikacije postali bi beskorisni, a ceo proces proizvoljan i besmislen. Naalost, ovaj predmet se retko sasvim odvaja od nebiolokih shvatanja i uprkos dokazima i dalje se nastoji da
se Jevreji na neki nain izdvoje kao posebna rasna celina."

ime je uslovljen ovaj dvostruki fenomen - razliitost u

somatskim obelejima i prilagoavanje narodu domainu?
Genetika nudi oigledan odgovor: u meanju rasa i
selektivnim pritiscima.
Ovo je", pie Fiberg, zaista odluujue pitanje u
antropologiji Jevreja: da li su oni ista rasa, izmenjena manje
ili vie uticajima okruenja ili su neka verska
sekta,
sastavljena od rasnih elemenata steenih obraenjem ili
meanjem sa drugim rasama tokom svojih migracija u razne
delove sveta?"
I ne ostavlja svoje itaoce u nedoumici:14
Poev od biblijskih podataka i tradicije, ini se da
je jo na samom poetku svog nastajanja, pleme Izraelovo
ve bilo sainjeno od raznih rasnih elemenata... U to vreme u Maloj Aziji, Siriji i Palestini nailazimo na mnoge pace: Amonce koji su bili plavi, dolikokefalni i visoki; Hetite, tamnoputu rasu, verovatno, mongolokog tipa; Kuite, negroidnu rasu i mnoge druge. Sa svima njima su drevni Hazari sklapali brakove, o emu svedoe
mnogi delovi Biblije."
Proroci su mogli da besne protiv uzimanja keri nekog
tueg boga" - promiskuitetne Izraeliane to ipak nije
zastrailo, a njihove voe prednjaile su u pruanju loeg
primera. ak se i praotac Avram saiveo sa Hagarom,
Egipankom;
Josif
se
oenio
Asenatom, koja ne samo to je bila Egipanka nego i
svetenika ki; Mojsije se oenio Midianiankom, Ciporom;
Samson, jevrejski junak, bio je Filistejac;
180

majka kralja Davida bila je Moavka, a on sZm oenio se

geurskom princezom, a to se tie kralja Solomona
(ija je majka bila iz naroda Hetita) voleo je mnoge
tuinke, ukljuujui faraonovu ker, Moavke, Amonke,
Edomke, Sidonke i Hetejke..."15 I tako, nastavlja se skandalozna hronika. Biblija takoe jasno kazuje da su ovaj
kraljev primer sledili mnogi, i iz viih i iz niih
slojeva. Osim toga, biblijska zabrana braka sa nejevrejkama izuzimala je ratne zarobljenice, pa ena nije nedostajalo. Vavilonsko ropstvo nije doprinelo rasnoj
istoti - ak su se i pripadnici svetenike porodice enili nejevrejkama. Ukratko, na poetku dijaspore
Izraeliani su ve bili potpuno izukrtana rasa. Takva je, naravno, bila veina istorijskih naroda, pa ovo
pitanje uopte ne bi trebalo naglaavati da se uporno
ne odrava mit o biblijskom plemenu koje je tokom vekova sauvalo svoju rasnu istotu.
Drugi znaajan izvor ukrtanja bio je veliki broj naroda
najrazliitijih rasa koji su preli u judaizam. O ovom
obraenikom aru Jevreja iz ranijih vremena svedoe
tamnoputi Falai iz Abisinije, kineski Jevreji iz Kai-Fenga koji
izgledaju kao Kinezi, jemenski Jevreji tamnomaslinaste puti,
plemena berberskih Jevreja iz Sahare koja lie na Tuarege i
tako dalje, sve do naeg prvobitnog primera, Hazara.
Jevrejski prozelitizam dostigao je vrhunac u Rimskoj
Imperiji u vreme izmeu pada jevrejske drave i uspona
hrianstva. Preobratile su se mnoge patricijske porodice, meu njima i kraljevska, koja je vladala pokrajinom Adiabenom. Filo pominje brojne obraenike u Grkoj.
Josif Flavije kazuje kako je veliki deo stanovnitva Antiohije primio judaizam. Sveti Pavle sretao je
obraenike na svojim putovanjima, svuda, od Atine do Male
Azije. Prozelitski ar", pisao je jevrejski istoriar T. Rainah,16 bio je zaista jedno od najizraajnijih obeleja judaizma u toku grko-rimske epohe, obeleje koje u tolikoj meri nije imao nikad pre ni posle... Nema sumnje da je judaizam na taj nain privlaio mnoge
obraenike tokom dva ili tri veka... Ogroman rast jevrejske
nacije u Egiptu, na Kipru i u Kirenn ne moe
181

se objasniti drukije do obilnom infuzijom nejevrejske krvi.

Preobraenjem su podjednako bili poneseni i vii i nii
slojevi drutva"
Razvoj hrianstva usporio je ukrtanje rasa, a geto ga je
privremeno zaustavio. Ali pre no to su u esnaestom veku striktno nametnuta pravila geta, ovaj se proces jo odvijao. O tome govore este crkvene zabrane
meovitih brakova, kao to su zabrana Toledanskog koncila 589, Rimskog koncila 743, prvog i drugog Lateranskog koncila 1123, i 1139. ili edikt maarskog kralja
Ladislava 1 iz 1092. Da su ove zabrane bile samo delimino delotvorne vidi se, na primer, iz izvetaja
maarskog nadbiskupa Roberta fon Greina upuenog papi 1229, u kojem se ovaj ali da se mnoge hrianke udaju za Jevreje i da je u periodu od nekoliko godina crkva na taj
nain izgubila mnogo hiljada hriana".17
Jedina stvarna prepreka bile su zidine geta Kada su
one bile poljuljane, meovitih brakova bilo je iznova.
Njihov broj rastao je toliko da su u Nemakoj izmeu
1921. i 1925. od 100 jevrejskih brakova, 42 bila meovita.18
A to se tie Sefarda ili pravih" Jevreja, njihov boravak u
paniji, dui od jednog milenijuma, ostavio je neizbrisiv trag i
na njima samima kao i na njihovim domainima. Arnold
Tojnbi je napisao:
Svi su razlozi da verujemo da je u paniji i Portugaliji danas, krv koja tee iberijskim ilama snano
obojena krvlju ovih jevrejskih obraenika, posebno u
viim i srednjim slojevima. Pa ipak, ak i najpronicljiviji psihoanalitiar teko bi otkrio one pance i
Portugalce iz viih i srednjih slojeva iji su ggrecm
bili Jevreji."19
Ovaj proces odvijao se u oba smera. Posle pokolja iz 1391.
i 1411. koji su divljali poluostrvom, procenjuje se da je preko
100.000 Jevreja pristalo da se pokrsti. Ali znatan broj nastavio
je
i
dalje
da
tajno
praktikuje
judaizam. Ovi su prikriveni Jevreji, Marani, napredovali, uzdigli se
na visoke poloaje na dvoru i u crkvenoj hijerarhiji i sklapali brakove sa aristokratijom. Poto
182

su svi Jevreji nepokajnici izgnani iz panije (1492) i

Portugalije (1497), na Marane se gledalo sa mnogo sumnjiavosti. Mnoge je na lomai spalila Inkvizicija, a
veina se u esnaestom veku iselila u mediteranske
zemlje, u Holandiju, Englesku i Francusku. Na sigurnom, otvoreno su se okrenuli svojoj veri i zajedno sa
onim izgnanim 1492-7, osnovali nove sefardske zajednice u ovim zemljama.
Tako se Tojnbijeva primedba o hibridnom poreklu gornjeg
sloja drutva u paniji odnosi, mutatis mutandis, i na sefardske
zajednice Zapadne Evrope. Spinozini roditelji bili su portugalski
Marani koji su emigrirali u Amsterdam. Stare jevrejske porodice
iz Engleske (koje su ovde pristigle mnogo pre priliva sa istoka
u devetnaestom-dvadesetom veku), Montefiori, Losade, Montegi,
Avidori, Sutri, Sasuni i dr., sve su potekle iz iberijske
mealice i ne mogu da tvrde da je njihovo poreklo istije od
porekla Akenaza ili Jevreja po imenu Dejvis, Haris, Filips ili
Hart.
Jedan od munih naina na koji su se ukrtale pace
bilo je silovanje. To je duga pria i poinje jo u Palestini. Izvesni Juda ben Jezekilj se, po prianju, suprotstavio elji svoga sina da se oeni enom koja nije semena Avramovog", na ta je njegov prijatelj Ula
primetio: Moemo li biti sigurni da i sami nismo
potomci pagana koji su napastvovali devojke Ciona pri
opsadi Jerusalima?"20 Silovanje i plen (vrednost plena
esto je unapred odreivana) smatrani su prirodnim
pravom pobednike vojske.
Drevno predanje, koje je zabeleio Grec poreklo najranijih jevrejskih naselja u Nemakoj pripisuje epizodi koja
podsea na otmicu Sabinjanki. Prema ovom predanju, nemaka
jedinica koja se borila uz rimske legije u Palestini, izabrala je iz mnotva jevrejskih zarobljenika" najlepe ene, dovela ih u svoje logore na obalama Rajne i
Majne i primorala ih da slue zadovoljenju njihovih elja. Decu koja cy y ovim vezama raana, majke su
odgajale u jevrejskoj veri, dok se njihovi oevi oko toga nisu
uzbuivali. Kae se da su ta deca osnivai prvih jevrejskih
zajednica izmeu Vormsa i Majnca."21
183

U Istonoj Evropi silovanje je bilo jo uobiajenije. Da

ponovo citiramo Fiberga:
Takva nasilna infuzija nejevrejske krvi u ile iastve Izraelove, bila je posebno esta u slovenskim zemljama. Jedan od omiljenih metoda kojim su Kozaci iznuivali novac od Jevreja, blio je odvoenje velikog broja
zarobljenika, jer su dobro znali da e ih Jevreji otkupiti. Samo se po sebi razume da su ova poludivl>a plemena
silovala svoje zarobljenice. U stvari, 'Behe etiri zemlje' na svom saotanku u zimu 1650, moralo je da se pobrine
o sirotim enama i njihovoj deci roenoj sa Kozacima tokom zarobljenitva, kako bi na taj nain vratilo red u
porodini i drutveni ivot Jevreja. Slina nasilja...
ponovo su poinjena nad jevrejskim enama u Rusiji tokom pogroma 1903-1905."22

4
Pa ipak, vratimo se paradoksu - mnogi, koji nisu ni rasisti ni antisemiti, ubeeni su da Jevrejina mogu prepoznati na prvi pogled. Kako je to mogue ako su Jevreji
hibridna smea kako tvrde istorija i antropologija?
Mislim da je na to pitanje delimino odgovorio Ernest Renan 1883: II n'y a pas un type juif, il y a des types juifs. (He
postoji jedan jevrejski tip, postoje jevrejski tipo-vi.)23
Tip Jevrejina koji moe da se prepozna na prvi pogled"
jedan je od mnogih. Ali samo mali deo od 14 mi-liona
Jevreja pripada ba tom tipu, a oni koji izgleda-ju kao
da tom tipu pripadaju, nisu ba uvek Jevreji. Jed-no od
najizraajnijih obeleja - bukvalno i metafo-riki koje navodno karakterie taj poseban tip, jeste nos,
opisan na razne naine kao semitski, kukast, povi-jen
ili nalik orlovskom kljunu (bee d'aigle).
Iznenaujue, ali od 1.836 Jevreja u Njujorku, Fiberg je utvrdio da je samo 14%, tj. svaki sedmi, imao kukast nos,
dok je 57% imalo prav nos, 20% prast, a 6,5% pljosnat
i irok."24
Drugi antropolozi doli su do slinmh rezultata u pogledu
semitskih noseva u Poljskoj i Ukrajini.1' ta184

vie, meu pravim Semitima, kao to su istokrvni Beduini, kao da se takav oblik nosa t javlja uopte,i Sa
druge strane, veoma se esto sree meu raznim kavkaskim plemenima i u Maloj Aziji. Kod starosedelakih
rasa u ovoj oblasti, kao to su Jermeni, Gruzijci, Oseti,
Lesgijani, Aisori ili Sirijci, orlovski nos je
pravilo. Kod naroda koji ive u mediteranskim zemljama Evrope, kao to su Grci, Italijani, Francuzi,
panci i Portugalci, orlovski nos se, takoe, ee
sree nego meu Jevrejima iz Istone Evrope... Severnoameriki Indijanci, takoe, esto imaju 'jevrejske'
noseve."27
Znai - sam nos nije ba najsigurniji znak prepoznavanja. ini se da samo manji deo, jedna posebna vrsta
Jevreja, ima povijen nos, ali imaju ga i mnoge druge etnike grupe. Pa ipak, intuicija nam govori da antropoloke statistike na neki nain gree. Bedoi i Dejkobs predloili
su mudro reenje ove zagonetke tvrdei da jevrejski nos" ne
mora da bude stvarno ispupen iz profila, a ipak moe da
stvori utisak kukastog" zbog posebne povijenosti strana" izvijenosti nozdrva.

Sl. 1

Sl. 2

Sl. 3

Kako bi dokazao svoje gledite po kom u stvari nozdrve stvaraju utisak orlovskog nosa, Dejkobs svoje itaoce poziva da broj 6 napiu sa dugim gornjim delom (slika
1). Kada se ukloni zavijutak, kao na slici 2, jevrejski izgled uglavnom se gubi. Nestaje potpuno kada se donja
linija povue vodoravno, kao na slici 3." Navodei Dejkobsa, Ripli komentarie: Vidite li prome185

nu? Jevrejin se, bez sumnje, pretvorio u Rimljanina. ta

smo dokazali? Da fenomen kao to je jevrejski nos zaista
postoji iako je drukije strukture nego u naoj prvoj
pretpostavci (kriterijum ispupenosti)."28
Ali, postoji li? Slika broj 1 mogla bi da predstavlja
i nos Italijana, Grka, panca, Jermenina ili ak Indijanca, ukljuujui i nozdrve. Da je to jevrejski, a ne
jermenski ili indijanski nos, zakljuujemo na prvi pogled iz konteksta drugih obeleja, ukljuujui izraz,
dranje, odeu. To nije postupak logine analize, ve
pre u prirodi Getalt percepcije - poimanje konfiguracije kao celine.
Slina razmatranja odnose se na svako od obeleja lica koja se smatraju tipino jevrejskim: ulne usne; tamna, talasasta, kovrdava kosa; melanholine, lukave, buljave ili sitne mongolske oi itd. Odvojeno posmatrane,
ove su karakteristike zajednike mnogim narodima. Spojene, poput fotorobota, sjedinjuju se u prototip, da ponovimo, jednog posebnog tipa Jevrejina, istonoevropskog
porekla, tipa koji nam je poznat. Ali na fotorobot ne
odgovara drugim tipovima Jevreja, kao to su Sefardi
(ukljuujui njihove poengleene potomke u Britaniji),
ni slovenskom tipu iz Centralne Evrope, ni plavokosom tevtonskom sitnookom mongolskom ili kovrdavom
negroidnom tipu Jevrejina.
He moemo biti sigurni ak ni da emo prepoznati taj uski
prototip.
Zbirka
portreta
koju
je
objavio
Fiberg ili ona Riplijeva, moe se koristiti za igru verovali ili ne" - ako prekrijete opis slike u kom se kae da li
je osoba o kojoj je re Jevrejin ili ne. Istu igru moete da igrate
i na terasi ma kog kafea na obali Mediterana. Zagonetka e,
naravno, ostati nereena zato to subjekat svog eksperimenta
neete moi da upitate koje je vere. Ali ako igru igrate u drutvu,
biete
zapanjeni koliko je neslaganje posmatraa. Sugestivnost je takoe
vana - Da li ste znali da je Harold Jevrejin?" He, ali sad
kad
ste
to
pomenuli,
naravno
da
primeujem." Da li ste znali da (ovaj ili onaj) lan kraljevske porodice ima u sebi jevrejske krvi?" He, ali sad kad ste
spomenuli"... U Hainsonovoj knjizi Pace
186

oveansva nalaze se slike tri geje sa sledeim opisom:

Japanka sa jevrejskom srizioiomijom. Kad proitate taj opis
pomislite: Pa naravno, kako je moglo da mi promakne?" I
ako ovu igru igrate neko vreme, jevrejske ili hazarske crte poinjete da viate svuda.

Izuzetna tekoa da se nasledne osobine odvoje od onih

oblikovanih socijalnim poreklom i drugim faktorima
okruenja dodatni je vor zabune. Sa ovim problemom
suoili smo se kada smo govorili o rastu, kao i o tobonjem
rasnom kriterijumu. Ali uticaj socijalnih faktora na
fizionomiju, ponaanje, govor, gestikulaciju i odeu
deluje pri sastavljanju fotorobota Jevreja najsuptilnije
i sloenije naine. Odea (i frizura) najoigledniji
je od ovih faktora. Stavite bilo kome spiralne uvojke,
okruglu kapicu, crni eir irokog oboda i dugi,
crni kaftan i odmah ete prepoznati tip ortodoksnog
Jevrejina. Bez obzira na njegove nozdrve, izgledae jevrejski. Ima i drugih, manje drastinih pokazatelja
meu modnim sklonostima izvesnih tipova Jevreja u izvesnim drutvenim klasama, kombinovanih sa naglaavanjima i manirima u govoru, gestikulacijom i ponaanjem
u drutvu.
Moda e biti dobro da za trenutak Jevreje ostavimo po
strani i da ujemo jednog francuskog pisca koji opisuje kako
njegovi zemljaci na prvi pogled prepoznaju Engleza. Miel
Leiri, osim toga to je istaknuti pisac, direktor je istraivanja u
Centre National de la Recherche Scientifique i lan osoblja Musie
de GNotte:
Alsurdno je govoriti o 'engleskoj rasi' ili ak Engleze smatrati 'nordijskom' rasom. Zapravo, nstorija un da su,
kao i svi evropski narodi, Bnglszi postaln ono to su
neprekidnim loprinosom raziph iaroda. Englsska je keltska
zsml,a,
koju
su
u
uzastom
talasima
dslimino liaccjbaBaJiH Saksonci, Daici n Normaii nz Francuske, a y man.sm broju i narodi rimskog iorskla, od vrsmena Julija Cszara paovamo. tavps, ako js mogus prs187

poznati Engleza no nainu odevanja ili ak po po naanju, nemogue je rei da je on Englez samo na osnovu
njegovog fizikog izgleda. Meu Englezima, kao i meu
drugim Evropljanima, ima i plavokosih i tamnokooih, visokih i niskih, dolikokefalnih i brahikefalnih. Moe
se tvrditi da je Engleza mogue odmah prepoznati po spoljanjim karakteristikama koje mu daju poseban izgled:
uzdran u ponaanju (ni nalik na izraajno gestikuliranje junjaka), hodu i izrazu lica, kojim odraava ono
to se obino podrazumeva pod prilino neodreenim
terminom 'flegma'. Meutim, onaj ko to tvrdi ima izgleda esto pogrei, jer nipoto nemaju ovi Englezi ove karakteristike, pa ak i ako se one mogu pripioati 'tipinom Englezu', jo uvek stoji injenica da samo te,
spoljanje karakteristike, nisu 'fizike' u pravom smislu rei. Dranje tela, pokreti i izraz lica spadaju u
ponaanje, a poto te obiaje odreuje socijalna pozadina subjekta, oni su kulturni, a ne 'prirodni'. tavie,
iako se slobodno mogu olisati kao 'karakterne crte', nisu tipine za celu nadiju, ve za odreenu grupu unutar
nje, pa se ne mogu ukljuiti u obeleja koja odlikuju rasu."

Meutim, kada Leiri kae da izraz lica nije fizika" ve karakteristika koja spada u ponaanje" zaborav'lja, ini se, injenicu da ponaanje moe izmeniti
karakteristike pojedinaca i tako ostaviti svoj peat na
njihov fiziki" izgled. Treba samo zamisliti izvesne
crte tipine za fizionomije ostarelih glumaca diletanata, popova koji ive u celibatu, profesionalnih vojnika, osuenika na izdravanju duge kazne, mornara, farmera i dr. Njihov nain ivota ne utie samo na njihov
izraz lica ve i na njihove fizike osobine, stvarajui
tako lani utisak da su te crte naslednog ili rasnog"
porekla.*
Mogu da dodam jedno lino opaanje. esto sam prilikom svojih poseta Sjedinjenim Dravama sretao prijaEmerson je u svom eseju Engleske crte" napisao: Svaka verska
sekta ima svoju fizionomiju. Metodisti imaju jedno lics, kveksri
drut-o, kaluerice tree. Jedan Englez odmah e prepoznati stranca no
njegovim manirima. Zanati i profesije urezuju vlastite crte na licima i stasu."

188

telje iz mladosti koji su iz Srednje Evrope emigrirali

pre Drugog svetskog rata i koje nisam video nekih trideset ili etrdeset godina. Svaki sam put bio iznenaen kada bih utvrdio da oni ne samo to se oblae,
govore, jedu i ponaaju kao Amerikanci ve su poprimili i ameriku fizionomiju. Nisam u stanju da opiem
tu promenu, izuzev da ona ima veze sa irenjem vilica i
izvesnim izrazom u oima i oko njih. (Jedan prijatelj
antropolog to pripisuje poveanom korienju viline
muskulature pri amerikom izgovoru, a promenu izgleda
trci za drutvenim poloajem i prestiom, to kao
rezultat ima poveanu sklonost iru na dvanaestopalanom crevu.) Obradovao sam se otkrivi da ovo nije
samo plod moje mate, jer je Fiberg 1910. nainio
slinu primedbu: ... Izgled se menja veoma lako kao rezultat promene drutvenog okruenja... Primetio sam
tako brzu promenu kod doseljenika u Sjedinjene Drave...
Nova fizionomija najbolje se primeuje kada se neki od
ovih doseljenika vrati u svoj zaviaj... Ova injenica
prua odlian dokaz da socijalni elementi u kojima se
ovek kree duboko utiu na fizika svojstva."30
Asimilacijom doseljenika raznih rasa, u ovom poslovinom kotlu pretapanja nastaje amerika fizionomija:
manje-vie standardni fenotip koji izranja iz velike
raznolikosti genotipova. Ovaj proces kao da u izvesnoj
meri utie ak i na istokrvnog Kineza i Japanca u
SAD. U svakom sluaju, Amerikanac se moe prepoznati
na prvi pogled", bez obzira na odeu ili govor i bez
obzira na njegove italijanske, poljske ili nemake pretke.

Nad svakom raspravom o biolokom i socijalnom nasleu Jevreja, lebdi senka geta. Jevreji iz Evrope i
Amerike, pa ak i oni iz Severne Afrike, deca su geta u petom
ili estom kolenu. Bez obzira na njihovo geografsko poreklo, unutar zidova geta svuda su nveli u
189

manje-vie istom miljeu, izloeni nekoliko stolea istim

oblikujuim ili deformiuim uticajima.
Sa genetike take gledita, moemo da razlikujemo
tri takva glavna uticaja: ukrtanje bliskih srodnika, genetsko
odstupanje i selekciju.
Ukrtanje bliskih srodnika moda je u nekom drugom
periodu u rasnoj istoriji Jevreja odigralo podjednako
znaajnu ulogu kao i njegova suprotnost - ukrtanje raznih vrsta. Od biblijskih vremena pa do doba nametnute
segregacije i ponovo, u savremenim danima, meanje rasa
bilo je preovlaujua pojava. U meuvremenu, period od
tri do pet stolea (zavisno od zemlje) bio je obeleen
izolacijom i meanjem bliskih srodnika: u uem smislu, sklapanjem brakova izmeu krvnih srodnika i, u
irem smislu, endogamijom unutar malih, izdvojenih
grupa. Meanje bliskih srodnika nosi opasnost od spajanja tetnih recesivnih gena i mogunost da dou do
izraaja. Velika uestalost kongenitalnog idiotizma
meu Jevrejima poznata je ve dugo vremena31 i bila je,
po svoj prilici, rezultat dugotrajnog meanja bliskih
srodnika, i nije, kao to tvrde neki antropolozi, semitska rasna osobenost. Mentalne i fizike malformacije upadljivo su este u udaljenim alpskim selima, gde
veina nadgrobnih spomenika u crkvenim dvoritima
nosi svega pet-est prezimena. Meu njima nema ni Koena ni Levija.
Ali, ukrtanjem bliskih srodnika mogu se, povoljnom
kombinacijom gena, proizvesti trkai konji-pobednici.
Moda je to podjednako doprinelo broju kretena, ali i
genija meu decom geta. To podsea na izreku Haima
Vajcmana: Jevreji su kao i drugi ljudi, samo vie." Ali
na ovom planu, genetika moe da prui samo oskudne
informacije.
Drugi proces, pod ijim su moda, dubokim uticajrm bili
ljudi u getu jeste genetsko odstupanje (poznatije kao efekat
Sjuala
Rajta).
Odnosi
se
na
gubitak
naslednih osobina u malim, izolovanim populacijama, bilo zato to
niko od osnivaa zajednice nije imao odgovarajue gene ili zato to ona nekolicina koja ih je posedovala nije uspela da ih prenese na sledeu generaciju.
190

Genetsko odstupanje na taj nain moe znatno transformisati nasledne karakteristike u malim zajednicama.
Selektivni pritisci koji su delovali unutar zidina
geta bili su, verovatno, intenziteta kakav se u istoriji
retko sree. U prvom redu, otkad je Jevrejima uskraeno
pravo da se bave zemljoradnjom, sasvim su se urbanizovali i koncentrisali u gradove ili tetle koji su postajali sve prenaseljeniji. Kao rezultat toga, da navedemo
apiroa: Harajue epidemije, koje su zbrisale srednjovekovne gradove i naselja bile su selektivnije prema jevrejskim populacijama nego prema bilo kojim drugim inei ih sve otpornijim kako je vreme odmicalo... pa
njihovi dananji potomci predstavljaju one koji su opstali nakon rigoroznog i specifinog procesa selekcije."32 Ovo, smatra on, moe objasniti to to je tuberkuloza retka meu Jevrejima i njihovu relativnu dugovenost (obilno ilustrovano statistikim podacima koje je prikupio Fiberg).
Neprijateljski pritisci, kojima je bio okruen geto,
ili su od hladnog prezira i povremenog nasilja do organizovanih pogroma Nekoliko vekova ivljenja u ovakvim uslovima povoljno je uticalo na opstanak najokretnijih, najprilagodljivijih i mentalno najelastinijih
- ukratko: na geto tip. Da li se psiholoke karakteristike zasnivaju na naslednim sklonostima na koje deluje
selektivni proces ili se prenose drutvenim nasleem izraenim uslovima u detinjstvu, pitanje je o
kojem antropolozi jo uvek ivo raspravljaju. He znamo
ak ni koliko se visok koeficijent inteligencije moe
pripisati nasleu, a koliko miljeu. Uzmite, na primer,
nekada poslovinu apstinenciju Jevreja koju su neki
strunjaci za pitanja alkoholizma smatrali ak rasnim
obelejem.33 Ali i ona se, takoe, moe tumaiti kao
jo jedno naslee geta, nesvesna posledica vekovnog
ivljenja pod nesigurnim uslovima, gde je svako poputanje budnosti bilo opasno - Jevrejin, sa utom
zvezdom na leima, morao je da bude paljiv i trezan dok
je sa podsmeljivim prezirom posmatrao lakrdije pijanog gbja". Odvratnost prema alkoholu i drugim oblicima razuzdanosti generacijama su roditelji prenosili na
191

decu - dok uspomene na geto nisu izbledele i sa postepenom asimilacijom, naroito u anglosaksonskim zemljama,
uzimanje alkohola se postepeno poveavalo. Tako je apstinencija, kao i tolike druge jevrejske karakteristike, postala najzad pitanje socijalnog, a ne biolokog naslea.
Na kraju, jo je jedan evolutivni proces - polna selekcija - moda doprineo stvaranju obeleja koja se smatraju tipino jevrejskim. Ripli je TO no svoj prilici
prvi nagovestio (njegov kurziv): Jevrejin u osnovi ima
meovito rasno poreklo. On je, sa druge strane, zakoniti
naslednik judaizma, to je stvar izbora... To je uticalo
na svaki detalj njihovog ivota. Zato ne, takoe, i na
njihov ideal fizike lepote? Zato ne bi uticalo na
njihove polne sklonosti i odreivalo njihov izbor u
braku? Posledice svega toga, tako se naglaavaju nasleivanjem."3'1
Ripli se nije uputao u ideal fizike lepote" geta. Ali Fiberg
jeste, i doao je do zanimljivog zakljuka: Za strogo
ortodoksnog Jevrejina iz Istone Evrope, Ezav je snana,
miiava osoba Ideal sina Jakovljevog tokom vekova i do
sredine devetnaestog veka, bio je 'nean, svileni mladi'.35 Bio
je to slabuan, anemian, vitak mladi ovek zamiljenog
izraza, sam razum, bez imalo snage. Ali, nastavlja on, u
Zapadnoj Evropi i Americi sada je jaka suprotna tendencija
Mnogi Jevreji ponose se time to ne izgledaju kao Jevreji.
Prema tome, treba priznati da e takozvani 'jevrejski izgled'
teko imati blistavu budunost."36
Ponajmanje, moemo da dodamo, meu mladim Izraelcima.

Kratak pregled
U prvom delu ove knjige pokuao sam da sledim trag
istorije Hazarske carevine, na osnovu oskudnih postojeih
izvora.
U drugom delu, od V do VII poglavlja, prikupio sam
istorijske podatke koji ukazuju na to da je veina
192

Istonih Jevreja, pa otud i svih Jevreja sveta, hazarskoturskog, a

ne semitskog porekla.
U poslednjem poglavlju pokuao sam da pokaem da se
antropoloki podaci podudaraju sa istorijom u tome to
odbacuju opte uverenje da jevrejska rasa vodi poreklo od
biblijskog plemena.
Sa antropoloke take gledita, dve grupe injenica to
osporavaju: irokaraznolikost Jevreja u pogledu fizikih karakteristika i njihova slinost sa nejevrejskim
stanovnitvom meu kojim ive. I prvo i drugo odraava se u
statistikim podacima o stasu, indeksu lobanje, krvnim
grupama, boji oiju, kose i dr. Ako se bilo koji od ovih
antropolkih kriterijuma uzme kao pokazatelj, ukazae na veu
slinost Jevreja i njihovih nejevrejskih domaina, nego izmeu
Jevreja koji ive u razliitim zemljama. Da bismo rezimirali
situaciju, predloio sam formule: Na - Ja < Ja - LJ i Na - Nb
= Ja - Jb
Oigledno bioloko objanjenje oba fenomena jeste
meanje vrsta koje je poprimalo razliite oblike u raznim istorijskim situacijama: brakovi pripadnika razliitih rasa, veliki broj preobraenja, silovanje kao
stalna (ozakonjena i tolerisana) propratna pojava ratova
i pogroma.
Verovanje da, bez obzira na statistike podatke, postoji
prepoznatljiv jevrejski tip, zasniva se umnogome, ali ne i
potpuno, na raznim pogrenim shvatanjima Ono zanemaruje
injenicu da karakteristike smatrane tipino jevrejskim u
poreenju sa nordijskim narodom, prestaju da to budu u
mediteranskom okruenju, i zapostavlja uticaj socijalne
sredine na fiziki izgled i dranje - mea bioloko i socijalno
naslee.
Ipak, postoje neke nasledne crte koje karakteriu
izvestan tip savremenog Jevrejina. U svetlu savremene
populacione genetike, one se u prilinoj meri mogu
pripisati procesu koji je nekoliko vekova delovao u
uslovima segregacije geta: ukrtanje bliskih srodnika,
genetsko odstupanje, selektivni pritisak. Ovaj poslednji, delovao je na nekoliko naina: prirodnom selekcijom (tj. epidemijama), polnom selekcijom i, to je sumnjivije, selekcijom karakternih osobina pogodnih za opstanak unutar zidina geta.
193

Osim ovih, socijalno naslee je, uslovljavanjem u detinjstvu, delovalo kao moan oblikujui i deformiui
faktor.
Svaki od ovih procesa doprineo je nastanku geto THUS. U postgeto periodu, on se postepeno razvodnjava. to
se tie genetskog sastava i fizikog izgleda ljudi iz
perioda pre geta, nije nam poznato gotovo nita. Prema
gleditu iznetom u ovoj knjizi, ta originalna vrsta"
bila je uglavnom turska, pomeana u neznatnoj meri sa
drevnim palestinskim i drugim elementima. Takoe je
nemogue rei koja je od takozvanih tipinih karakteristika, kao to je jevrejski nos", proizvod polne selekcije u getu ili izraz posebno upornog" plemenskog
gena. S obzirom na to da su izraene nozdrve" este
meu kavkaskim narodima, a retke meu semitskim beduinima, imamo jo jedan pokazatel. dominantne uloge koju
je trinaesto pleme" odigralo u biolokoj istoriji Jevreja.

194

DODACI

Beleka o nainu pisanja

Beleka o izvorima
Hazarska prepiska"

i
P

IV Neke
implikacije - Izrael i dijaspora

Dodatak I BELEKA O
NAINU PISANJA

Ortografija u ovoj knjizi dosledno je nedosledna Dosledna utoliko to sam, navodei druge autore, uvek
zadravao njihov nain pisanja linih imena (a ta
drugo i moe da se uradi?). Otuda oigledna nedoslednost - ista osoba, grad ili pleme esto se u raznim pasusima piu na razne naine: Kazar, Hazar, azar,
ozar, ozr i dr., ali isto tako Ibn Fadlan i ibn-Fadlan, Al Masudi i al-Masudi. to se mog vlastitog teksta tie, usvojio sam onaj poseban nain pisanja, koji
mi se inio najrazumljivijim za itaoce engleskog govornog podruja iji ivotni poziv nije orjentalistika.
T. E. Lorens bio je briljantan orjentalista, ali je y
nainu pisanja bio bezobziran koliko i u pljakanju
turskih garnizona. Njegov brat, A. B. Lorens, dao je sledee objanjenje u predgovoru knjige Sedam stubove mudrosti":
Nain pisanja arapskih imena umnogome oe razlikuje od
izdanja do izdanja i ja tu nita nisam menjao. Treba objasniti da
u arapskom priznaju oamo tri samoglasnika i da za neke od
suglasnika u engleskom jeziku ne postoje ekvivalenti.
Poslednjih godina meu orjentalistima se ustalila praksa da
uovoje
jedan
od
raznih
siotema
konvencionalnih znakova za slova i obeleavanje samoglasnika
arapskog pioma, pa tako tranokribuju Mohamed kao Muhamad, mujezin kao muedhin i Koran kao Kuran. Ovaj metod je
koristan za one koji znaju ta to ziai, ali ova ss knjiga dri
otaromodnog
pisanja,
fonetski
najblisg
spakodnevnom nainu pisanja engleskog jezika."
197

Sledi spisak izdavaevih pitanja u vezi sa nainom pisanja i

odgovori T. E. Lorensa, na primer:
fluUiaihe: Ha 20. probnom ogisku Nuri, Emir od Ruvale, pripada glavnoj porodici Ruala". Na 23. otisku konj
Ruala" i na 38. otisku - ubili su jednog Ruelija". Na svim
daljim otiscima Ruala".
Odgovor: Trebalo je da koristim i Ruvala i Ruala.
Pitanje: Na 47. probnom otisku - Jedha (kamila) postaje
Jedhah na 68. otisku.
Odgovor: Bila je to sjajna ivotinja.
Pitanl: erif Abd el Majin sa 68. otiska postaje el Main, el
Majein, el Muein, el Majin i el Mujein.
Odgovor: Bistar momak. To je zaista genijalno.
To cy tekoe u transkribovanju savremenog arapskog jezika,
ali zbrka postaje jo gora kada se orjentalisti okrenu
srenjovekovnim tekstovima koji nameu dodatne probleme
usled toga to su ih osakatili nepaljivi prepisivai. Prvi
prevod
Ebn
Haukala"
(ili
ibn-Havkala) na engleski, objavio je 1800. ser Vilijem Ousli, vitez i
doktor prava.' U uvodu ser Vilijema, eminentnog orjentaliste,
moemo proitati dirljivi cri de coeur.
Ha tekoe proistekle iz nepravilnog spajanja slova,
zamenjivanja jedne rei drugom ili zbog potpunog
isputanja dijakritikih taaka u nekim redovima, neu
se aliti, jer su mi navika i stalna budnost omoguili
da ih savladam kada cy y pitanju opti opisi ili
reenice uobiajene konstrukcije. Ali kod imena osoba
ili meota za koja nikada ranije niote ni uli niti ih
videli - kada kontekst ne moe da vam pomogne pri
deifrovanju i kada su dijakritike take izostavljene,
moemo samo da nagaamo ili da ih poredimo sa nekim
boljim rukopisima...
Bez obzira na ovo to sam upravo rskao i premda js veina
uenih pisaca o hebrejskoj, arapokoj i iersijskoj knjievnosti ve
dala primedbe na iotu tsmu, moda js potrebno pokazati na
posebpom primsru koliki je uticaj
Ibn Havkal je tu knjigu napisao na arapskom, ali js Osli preveo njenu
persijsku verziju.

198

tih

dijakritikih taaka koje prepisivai esto isputaju.

Jedan e primer biti dovoljan: zamislimo da su tri slova,
koja ine naziv Tibet, liena svojih dijakritikih taaka. Prvi
znak pretvara se u N kada se iznad njega stavi jedna taka. Kada
oe stave dve take postaje T, ali TH ili S kada se stavi tri take.
Ako se jedna taka stavi ispod njega postaje B, dve take J, a tri
take P. Na slian nain moe se promeniti i drugi znak, kao
i trei, i tako, u zavisnosti od taaka koje im se dodaju mogu
biti B, P, T i TH ili S"

' Original opog navoda potkrspl.en je slopima iz psrsnjskog pisa koja sam
izostapio iz obzira prsma izdppaima.

199

Dodatak II
BELEKA O IZVORIMA

(A) DREVNI IZVORI

Nae poznavanje istorije Hazara uglavnom potie iz
arapskih, vizantijskih, ruskih i hebrejskih izvora, uz
potkrepljujua svedoanstva persijskog, sirijskog, jermenskog,
gruzijskog i turskog porekla Zadrau se samo na nekim
vanijim izvorima.
1. Araiski izvori
Rani arapski istoriari razlikuju se od svih ostalih po jedinstvenom obliku svojih sastava. Svaki dogaaj
prepriava se reima oevidaca ili savremenika, prenosi krajnjem pripovedau putem lanca posrednih iz vetaa od kojih svaki predaje originalni izvetaj sledeem u nizu. esto se ioti dogaaj iznosi u dva ili
vie razliitih oblika, jer je otigao preko razliitih
lanaca izvetaa. Takoe, esto se dogaa da jedan vaan
detalj bude isprian na nekoliko naina, na osnovu raznih kazivanja koja su do krajnjeg pripovedaa stigla putem raznih predanja... Jo uvek vai princip da ono to
je jednom dobro ispriano ne treba prepriavati drugim
reima. Pisac se, prema tome, to je mogue vie dri
izvornih rei, tako onaj ko ak i znatno kasnije pie
esto ponavlja iste rei koje je upotrebio i prvi pripoveda..."
Ovako dva klasina autoriteta u toj oblasti, X . A. P . Gib i
M. J. de Goeje , u zajednikom lanku o arapskoj
istorigorafiji, u ranijim izdanjima Encyclopaedia Brita 200

i d e a * o bja njavaju liko im muke zadaje tragalje za ori palnim izvorom ( e s g o iz g u blj eni m ) kroz uzas top ne
verznje kasnnjph isgoriara , komiilatora i ntagijatora .
Veoma je esgo nemogue odrediti datum nekog dogaaja
ili pisati stanje u odreenoj zemlji : ta neodreenost u
datiraku mdake oe irotezati i na ceo vek ako u pasusima
u ojima je autorovo kazivanje u sadanjem vremenu nema
j a s n e n az n a ke o to m e da l i j e citir an nei izvor iz da lee rvdsga . Dodajmo ovome tekoe u idengifiko tnju osoba , lemeka i mesta usled zabune oko naina pi sana i hirova prepisivaa , pa kao rezultat d Lijamo
slagalinu vojoj nedostaje pola sastgavnih delova , a i oni
voji su tu , hao da su ubaeni iz neke druge , pa oe razaz naju saJ najgrubzlje crte sike .
Gni arasi izvetaji
o
Hazariji ,
najee
na voeni na ivd stranipama , otiu od Ibn Fadlana , al Istahrija ,
Ibn Havkaln i a -Masudija Ali samo se ne vlicina
& nazvti
osnovim" izvorima oput
Ibn Faadaana , koji govori
ia snovu nelosrednog isku sg va . I bn Hazzkalov o kazmvanje , va prim er , kano o ko
917, zasniva s& gotovv u potunosga na Istahrijevom ko j e j e pisano oho 9 3 2 , a vo oe , olet , kako se pretpostavlja ,
temelji na izgubljenom deu geografa el -Blhija , koji je
isao OEO 9 2 1.
O ivotima ovih ueiaa i o kvalitetu ljihovog
obrazvvaia , zeami veoma mao . Ibn Fadlan , diplomata i
nronidljivi p <os.tra % najviie se istie. Ipa, rqxa tei laavd iriovedaa u deseizm veku , primeujemo po stepene faze u razvoju mlade nauke , istornografnje . El Balhi , irvi u nizu , oznaava ioeta klasine kole
arapshe garafije , ^ 0 ! 8 naglasak stavlja na mape , dok su
ogioi drugorazrednog zeaaja . Istahri ini vidan na redak imeriv ! naglisak sa mape na tekst . ; (O njego vom ivotu ie zna oe nita , a ono to je osta .po od nje govih sisa , oigledno je samo sinopsns jednog velnkog
dela . ) Sa Ibn Ha 1 vkalom ( mme znamo samo da je bio pu tujui trgovac u mismonar ) postignut je odluujun na predcak tekst nije viiie samo komentar mala (vao kod
Bahija i , deltmino , d Istahrija ) ve - posgaje kaziva samo po sebi.
20)1

Najzad, sa Jakutom (1179-1229), dva veka kasnije,

poinje doba kompilatora i enciklopedista. O njemu
znamo bar to da je roen u Grkoj i da je kao deak, na
pijaci robova u Bagdadu, prodat trgovcu koji je prema
njemu bio milostiv i u ijoj je slubi bio neka vrsta
trgovakog putnika. Poto je osloboen, postao je putujui prodavac knjiga i najzad se naselio u Mosulu, gde je
pisao svoju veliku enciklopediju geografije i istorije.
Ovo znaajno delo ukljuuje i Istahrijeva i Ibn Fadlanova kazivanja o Hazarima. Ali, avaj, Jakut grekom
Istahrijevo pripovedanje pripisuje Ibn Fadlanu. Kako
se dve pripovesti razilaze u vanim pitanjima, to to
ih pripisuju istom autoru uzrok je raznih besmislenosti koje Ibn Fadlana na neki nain diskredituju u
oima savremenih istoriara.
Ali, dogaaji kreu drugim smerom kada je u drevnom
rukopisu iz Mehede, Persija, otkriven celovit tekst
Ibn Fadlanovog izvetaja To otkrie, koje je izazvalo
senzaciju meu orijentalistima, uinio je 1923. dr Zeki
Validi Togan (o kome e biti rei kasnije). Ono je ne
samo potvrdilo autentinost onih delova Ibn Fadlanovog izvetaja o Hazarima koje je naveo Jakut nego je
sadralo i pasuse koje je Jakut izostavio i koji su, prema tome, ranije bili nepoznati. tavie, posle zbrke
koju je Jakut nainio, Ibn Fadlan, Istahri i Ibn Havkal priznati su kao nezavisni izvori koji su se
meusobno potvrivali.
Ta ista potkrepljujua vrednost moe se pripisati i
izvetajima Ibn Ruste, al-Bekrija ili Gardezija koje sam retko
navodio ba zbog toga to su u sutini slini glavnim
izvorima.
Drugi, oigledno nezavisan izvor, bio je al-Masudi (umro je
oko 956), poznat kao Arapski Herodot". Bio je neumoran
putnik, neutaivo radoznao, ali savremeni arapski istoriari
prilino su pristrasni kada je o njemu re. Tako, Enciklopedija
Islama"
kae
da
su
njegova putovanja bila podstaknuta snanom eljom za znanjem. Ali ono je bilo povrno. Nikada nije ulazio u
originalne izvore, ve se zadravao na povrnim ispntivanjima i nekritino prihvatao bajke n legende..."
202

Ali isto se moe rei i za druge srednjovekovne

hrianske ili arapske istoriografe.
2. Vizanijski izvori
Meu vizantijskim izvorima, svakako je najvredniji De
Administrando Imperio, Konstantina VII Porfirogeneta, oko
950. Ovaj izvor vaan je ne samo zbog informacija koje sadri
o samim Hazarima (a naroito o njihovom odnosu sa
Maarima) ve i zbog podataka o Rusima i narodima iz
severnih stepa.
Konstantin (904-59), uenjak-car, bio je fascinantna
linost, pa nije nikakvo udo to je Arnold Tojnbi
priznao da mu je on prirastao za srce"2 - ljubav koja je
otpoela jo u njegovim studentskim danima. Konaan
rezultat bilo je Tojnbijevo monumentalno delo Konstantin Porfirogenet i njegov svet, objavljeno 1973, kada su autoru bile osamdeset etiri godine. Kao to se
vidi iz naslova, naglasak je na Konstantinovoj linosti i delu koliko i na stanju u svetu u kojem je - kao i
Hazari - iveo.
Pa ipak, iako se divio Konstantinu, Tojnbi nije
predvideo da je car bio nedovoljno spreman za naunika:
Podaci koji su sakupljeni u De Administrando Imperio notiu iz raznih vremena i iz raznih izvora pa je kao rezultat nastala knjiga u kojoj autor nije svrstao i sredio
materijal - skup spisa samo povrno sastavljenih."3 A
kasnije: ,fle Administrando Imperio i De Caeromoniis, y stanju u kojem ih je Konstantin zavetao potomstvu, mnogim e itaocima izgledati kao alosna zbrka."4 (Sam
Konstantin bio je ubeen da je De Caeromoniis tehniko
remek delo" i spomenik pravom obrazovanju i radu iz
ljubavi".)5 Slinu kritiku ranije su nzrekli Bari" i
Mekartni, pokuavajui da razvrstaju Konstantinove
protivrene izjave o seobama Maara:
... Dobro e biti da se prisetimo sastava De Administrando
Imperio - niza esto ponavljanih beleaka iz najrazliitijih
izvora koje protivree jedna drugoj, a castavljene su na
najgrublji nain."7
203

Ali moramo voditi rauna o tome da sa vodom iz korita ne izbacimo i bebu - emu su ueni kritiari ponekad skloni. Konstantin je uivao retku povlasticu
da, kao nijedan drugi istoriar, istrauje carske arhive i da iz prve ruke prima izvetaje svojih slubenika
i poslanika koji su se vraali sa dalekih misija. Kada
se koristi paljivo, zajedno sa drugim izvorima, De Administrando Imperio baca dragocenu svetlost na taj mrani
period.
5. Ruski izvori

Izuzev
ma (kao
vor pisan
koju su
hronika,

uomenog folklornog predanja, legendi i pesato je Slovo o polku Igorovu"), najraniji izna ruskom jeste Povest o prohujalim godinama
razliiti autori razliito nazivali: Prva ru-ska

Stara

ruska

hronika,

Ruska

hronika,

Pseudo-

Nestor ili Knjiga anala. To je kompilacija, koja je u

prvoj polovini dvanaestog veka nastala od srednjih verzija ranijih hronika koje potiu s poetka jedanaestog
veka, ali obuhvata i ranija predanja i podatke. Moda
zbog toga, kako kae Vernadski,8 sadri odlomke izvornih podataka ak iz perioda od sedmog do desetog veka",
koji je tako bitan za istoriju Hazara. Glavni kompilator i urednik ovog dela bio je verovatno ueni monah
Nestor (roen 1056) iz Kijevskog manastira, premda se
strunjaci oko toga ne slau (otud Pseudo-Nestor"). Na
stranu pitanje autorstva, jer Povest" je dragocen (mada
ne i nepogreiv) vodi za period koji obuhvata.
Naalost, prekida se 1112, ba na poetku misterioznog
nestanka Hazara.
Srednjovekovni hebrejski izvori o Hazariji bie obraeni
u Dodatku .
(B) MODERNA KNJIEVNOST
Bilo bi drsko dopunjavati tumaenja uglednih savremenih istoriara citiranih na ovim stranicama, kao to
204

su Tojnbi, Bari, Vernadski, Baron, Makartni i dr. koji su pisali

o istoriji Hazara. Sledee primedbe odnose se iskljuivo na one
autore ije je pisanje od izuzetnog znaaja za ovo pitanje i
poznati su samo posebno zainteresovanim licima
Najistaknutiji su meu njima pokojni profesor Paul
E. Kale i njegov nekadanji uenik, Daglas Morton Danlop, koji je u vreme kada je ovo pisano, bio profesor istorije
Srednjeg Istoka na Univerzitetu Kolumbija.
Paul Erik Kale (1875-1965) bio je jedan od vodeih
evropskih orijentalista i poznavalaca Starog Zaveta.
Rodio se u istonoj Pruskoj, zaredio se, postao luterantski svetenik i kao pastor proveo est godina u Kairu. Potom je predavao na raznim nemakim univerzitetima, a 1923. postao je direktor uvenog Seminara za
orijentalistiku na Univerzitetu u Bonu, meunarodnog
studijskog centra koji je privlaio orijentaliste iz
celog sveta. Nema sumnje", pisao je Kale,' da su meunarodni karakter ovog Seminara, njegovo osoblje, njegovi
studenti i posetioci, bili najbolja zatita protiv nacistikog uticaja i da su nam omoguili da nesmetano
napredujemo u naem radu tokom gotovo est godina nacistikog reima u Nemakoj... Godinama sam bio jedini profesor u Nemakoj koji je za asistenta imao Jevrejina, poljskog rabina."
Nije ni udo to je, uprkos besprekornom arijevskom
poreklu, Kale na kraju, 1938, bio primora^n da emigrira.
Doselio se u Oksford gde je stekao jo dva dodatna doktorata (iz filozofije i teologije). 1936. godine vratio
se u svoj dragi Bon, gde je i umro, 1965. godine. Britanski muzej u svom katalogu ima dvadeset sedam njegovih
naslova, meu kojima su Kairska Geniza i Studije o svicima sa Mrtvog mora.
Jedan od Kaleovih studenata pre rata, u Bonu, bio je mladi
orijentalista D. M. Danlop.
Kale je bio veoma zainteresovan za istoriju Hazara. Kada je
belgijski istoriar, profesor Anri Gerguar 1937. godine
objavio lanak u kojem ispituje verodostoj205

nost Hazarske prepiske",10 Kale ga je ukorio: Ukazao

sam Greguaru na niz taaka u kojima nije mogao da bude u
pravu i imao sam priliku da o svim problemima raspravljam sa njim kada me je posetio u Bonu, decembra
1937. Odluili smo da objavimo veliko zajedniko delo,
ali su politiki dogaaji onemoguili taj plan, pa sam
svom bivem bonskom ueniku, D. M. Danlopu, predloio da se poduhvati tog posla. On je bio naunik koji je mogao da se slui i hebrejskim i arapskim izvorima, poznavao je mnoge druge jezike i posedovao je kritiko iskustvo neophodno za tako teak zadatak."11 Rezultat ove naunike transakcije bila je Danlopova Istorija jevrejskih Hazara koju je 1954. objavila Prinstonska
univerzitetska tampa". Osim toga to je dragocen izvor o hazarskoj istoriji, ovo delo prua i nove dokaze o
verodostojnosti Prepiske (vidi Dodatak ) koje je Kale
u potpunosti prihvatio.12 Uzgred, profesor Danlop,
roen 1909, sin je kotskog svetenika, a njegovi su hobiji, kako stoji u knjizi Ko je ko - peaenje i istorija kotske". Tako, dvojica glavnih apologeta hazarskog
judaizma u nae doba, bili su dobri protestanti,
svetenikog, nordijskog porekla.
Drugi Kaleov uenik, sasvim drukijeg porekla, bio je
Ahmed Zeki Validi Togan, koji je otkrio Mehedski rukopis o
Ibn Fadlanovom putovanju po Hazariji. U znak priznanja
ovoj zanimljivoj linosti, najbolje je da navedem deo iz Kaleovih
memoara:13
... Nekoliko veoma istaknutih orijentalista pripadalo je osoblju (bonskog) Seminara. Meu njima mogu da pomenem dr Zeki Validija, tienika Ser Orila tajna, Bakira koji
je
zavrio
studije
na
Kazanskom
univerzitetu i jo pre Prvog rata uestvovao u istraivakom radu
Petersburke akademije. Tokom rata i potom, bio je aktivan kao
voa bakirske armije (saveznik bol>svika) koju je umnogoms
sam stvorio. Bio js lan Ruske Dums a izvesno vreme i lan
Vea
sstorice,
meu
kojima
su
bili Leljin, Staljin i Trocki. Kasnijs je doao u sukob sa
boljevinima i pobegao je y Persiju. Kao izvrstan poznavalac turskog jezika (bakirski je jszik turskog porekla) 1924.
godine postaje savetnik u Mipistarstpu za obrazo206

vanje Muotafe Kemala u Ankari, a posle toga profesor

turskog na Istambulskom univerzitetu. Sedam godiia kasnije, kada su od njega, kao i od ostalih profesora u
Istambulu, traili da pouava da sva svetska civilizacija potie od Turaka, povukao se i otiao u Be da kod
profesora Dobsa izuava srednjovekovnu istoriju. Posle
dve godine doktorirao je sa izvrsnom tezom o Ibn Fadlanovom putovanju Sevsrnim Bugarima, Turcima i Hazarima, iji je arapski tekst otkrio u jednom rukopisu u
Mehedi. Kasnije sam ljegovu knjigu objavio u Abhandlungen fllr die Kunde des Morgenlandes. Iz Bea sam ga doveo u Bon
za predavaa, a kasnije vanrednog profesora. On je bio
pravi naunik, ovek irokog obrazovanja, uvek spre-man
da ui, a saradnja sa njim bila je veoma plodna. Godi-ne
1938. vratio se u Tursku i ponovo postao profesor
turskog na Istambulskom univerzitetu."

Jo jedna, ali na drugi nain, impresivna linost, bio je

Hugo Fraiher fon Kuera (1847-1910), jedan od ranih zagovornika teorije o hazarskom poreklu Istonih Jevreja.
Kao sinu dravnog slubenika na visokom poloaju, bila mu je namenjena diplomatska karijera i studirao
je na Orijentalnoj akademiji u Beu, gde je postao strunjak za turski, arapski, persijski i druge istone
jezike. Poto je bio atae u austrougarskoj ambasadi u Carigradu, 1882. postao je y Sarajevu namesnik za
pokrajinu Bosnu i Hercegovinu koju je nedavno okupirala Austrougarska. Njegovo poznavanje orijentalnog naina
ivota uinilo ga je veoma popularnim meu muslimanima u
Bosni
i
doprinelo
je
(relativnom)
smirivanju situacije u ovoj pokrajini. Dodeljena mu je titula Fraihera (barona), kao i mnoge druge poasti.
Poto se 1909. penzionisao, posvetio je svoje vreme hobiju
koji ga je privlaio celog ivota - prouavanju veza izmeu
evropskih Jevreja i Hazara. Jo kao mladi uoio je razliku
izmeu
sefardskih
i
akenaskih
Jevreja u Turskoj i na Balkanu. Njegovo izuavanje drevnih izvora istorije Hazara sve ga je dublje uveravalo da oni
pruaju bar delimian odgovor na to pitanje. Bio je istoriar
amater (kvazi profesionalni lingvista), ali njegovo je
obrazovanje bilo znatno. Teko se moe nan
207

ijedan arapski izvor, poznat pre 1910, koji nije uao u

njegovu knjigu. Naalost, umro je pre nego to je uspeo
da za nju naini bibliografiju i uputstva. Die ChasarenHistorische Studie objavljena je posthumno, 1910. Premda je
ubrzo usledilo i njeno drugo izdanje, istoriari je retko pominju.
Abraham N. Poliak roen je 1910. u Kijevu. U Palestinu je doao sa porodicom, 1923. Drao je Katedru za
srednjovekovnu jevrejsku istoriju na univerzitetu u Tel
Avivu i autor je brojnih knjiga na hebrejskom, meu kojima su: Istorija Arapa, Feudalizam u Egiptu 1250-1900,
Geopolitika Izraela u Sredn>eg Istoka i dr. Njegov esej
Preobraenje Hazara u judaizam" pojavio se 1941. u hebrejskom asopisu Cion i izazvao ivu polemiku, a njegova knjiga Hazarija jo veu. Objavljena je 1944. u Tel
Avivu (na hebrejskom) i primljena je - moda razumljivo, sa neprijateljstvom, kao pokuaj da se minira nepovrediva tradicija po kojoj savremeni Jevreji potiu od
biblijskog plemena".
Matias Mizes, meutim, ije sam stavove o poreklu
Istonog Jevrejstva i jidia ve citirao, veoma je cenjen. Roen 1885. u Galiciji, studirao je lingvistiku i
postao pionir filologije jidia (mada je uglavnom pisao na nemakom, poljskom i hebrejskom). Bio je istaknuta linost na Prvoj konferenciji o jidiu u ernovi-

cu 1908, a njegove dve knjige, Die Entsthungsurasche der judischen Dialekte (1915) i Die Yiddische Sprache (1924), smatra-jy

klasikom u toj oblasti. Mizes je svoje poslednje godn-ne

proveo u Krakovu, deportovan je 1944. za Auvic i umro
je na putu.

208

Dodatak III
,HAZARSKA PREPISKA"

Pisma koja su razmenili panski dravnik Hazdai Ibn apruta i

car Josif iz Hazarije dugo su fascinirala istoriare. Istina je,
kako pie Danlop, da je vanost 'Hazarske prepiske' moda
preuveliana. Danas je mogue rekonstruisati hazarsku
istoriju dosta detaljno bez pribegavanja Hazdaijevim i Josifovim
pismima."1 Pa ipak, itaoca moe interesovati kratak prikaz
onoga toje poznato o istorijatu ovih dokumenata
Hazdaijevo Pismo oigledno je pisano izmeu 954. i
961, jer se veruje da je poslanstvo iz Istone Evrope, koje on pominje (Poglavlje III, 3-4), posetilo Kordovu 954,
a kalif Abd-al-Rahman, kojeg navodi kao svog suverena,
vladao je do 961. Pismo je, u stvari, napisao Hazdaijev
sekretar Menahem ben-aruk - njegovo se ime pojavljuje
u akrostihu posle Hazdaijevog - kako je utvrdio Landau:
poredei Pismo sa ostalim preivelim delima Prema
tome, verodostojnost Hazdaijevog Pisma vie nije sporna, a dokazi koji se odnose na Josifov Odgovor, posredni su i sloeni.
Najranija poznata pominjanja Prepiske potiu nz jedanaestog i dvanaestog veka. Oko 1100. Rabi Jehuda ben
Barzilai iz Barcelone napisao je na hebrejskom knjigu
Knjiga o svetkovipama (Safer ha-lttim) koja sadri dugo
pozivanje, ukljuujui n direktne navode, na Josifov Odgovor Hazdaiju. Evo kako pasus iz Barzilaijeve knjnge
poinje:
209

Meu nekim drugim rukopisima pideli smo kopiju pisma

koje je car Jooif, sin Aaroiov, hazarski svetenik, pisao R.
Hazdaiju bar Isaaku.' Ns znamo da li je pismo autentino ili
ne, ni da li je tano da su Hazari, koji su Turci, postali
obraenici. Nijs utvreno da li js sve to je napisano u pismu
stvarno i istinito ili ne. Moda u njemu ima neistina, .moda
su ih ljudi dodali ili je prepisiva moda nainio neku greku...
Razlog koji nas navodi da u ovoj naoj knjizi piemo o
stvarima kojs su moda preterane, taj je to smo u pismu cara
Josifa, upuenom R. Hazdaiju, nali da se R. Hazdai raspituje
o tome iz koje familije potie, o poloaju cara, kako su se
njegovi oevi sakupili pod krila Prisutnosti (tj. preobratili u
judaizam) i koliki su njegova carevina i posedi. Odgovorio mu je
na svako pitanje, opisujui sve pojedinosti u pismu."3
Barzailai dalje navodi ili parafrazira sledee delove Josifovog
Odgovora, ne ostavljajui tako sumnju da je Odgovor postojao
ve 1100. Svemu je posebno ubedljivu notu dao rabinov ueni
skepticizam. U provinciji kao to je Barcelona, u kojoj je
iveo, oigledno je o Hazarima mogao da sazna malo ili nita.
Negde u vreme kada je Rabi Barzilai pisao, arapski
hroniar Ibn Havkal, uo je takoe neka govorkanja o
Hazdaijevoj zainteresovanosti za Hazare. Sauvana je zagonetna beleka koju je Ibn Havkal zapisao na rukopisu, a potie iz 479. godine Hedre, tj. iz 1086. U njoj stoji:
Hazdai ibn-Ishak" smatra da je ova velika duga planina (Kavkaz) povezana sa jermenskim planinama i da
prolazi kroz zemlju Grka, pruajui se do Hazaraia i jermenskih planina. Dobro je poznavao ove oblaoti, jer ih je posetio i
sreo njihove vladare i vodss ljude.'4
Malo je verovatno da je Hazdai zaista posetio Hazariju, ali pamtimo da je u svom Pismu ponudio da to uini i da je
Josif u svom Odgovoru oduevljeno pozdravio tu
' Hazdaijevo je ime na hebrejskom bar Isaak bar aprut, R. (za Rabi)
poasna je titula.
" Aralska verzija Hazdaijevog imena.

210

mogunost. Moda je vredni Havkal nauo neke prie o

Prepisci, pa je iz njih izvlaio zakljuke, to je bilo uobiajeno
meu hroniarima tog doba.
Nekih pedesetak godina kasnije (1140) Jehuda Halevi pie
filozofski traktat Hazari" (Kuzri). Kao to je ve reeno,
traktat sadri veoma malo injenica, ali se njegovo kazivanje o
preobraenju
Hazara
u
judaizam
poklapa, u grubim crtama, sa onim iz Josifovog Odgovora. Halevi se ne poziva izriito na Prepisku, ve se u svojoj knjizi
bavi uglavnom teologijom, zanemarujui sve istorijske podatke ili injenice. Verovatno je proitao neki prepis Prepiske, kao to je to pre njega uinio i manje
obrazovani Barzilai, ali to nije sigurno.
Meutim, to je sasvim sigurno u sluaju Abrahama ben
Dauda (II, 8) u ijoj je popularnoj knjizi Sefer haKabalah,
pisanoj 1161, i sledei pasus:
Nai ete kongregacije Izraela razasute od grada Sale na krajnjem delu Maghriba, ak do Taharta, do krajnjih
granica Afrike (Ifrikija, Tunis), u celoj Africi,
Egiptu, zemlji Sabena, Arabiji, Vavilonu, Elamu, Peroiji, Dedanu, zemlji Girgasita koja se zove Jurjan, Tabaristanu, ak do Dajlama i reke Itil gde ive Hazari koji
su se preobratili. Njihov car Josif poslao je pismo R. Hazdaiju,
Princu bar Isaaku ben-aprutu, i obavestio ga da on i svi njegovi
ljudi slede rabinsku veru. U Toledu
smo videli neke njihove potomke, uenike mudrih i oni
su nam rekli da i ostali slede rabinsku veru."5

Prva tampana verzija Hazarske prepiske" sadrana u jednom

hebrejskom pamfletu, Kol Mebaser, Glas donosioca dobrih vesti".* Objavio ga je u Carigradu, oko 1577,
Isaak Abraham Akri. U svom predgovoru Akri pripoveda
kako je tokom putovanja po Egiptu, petnaest godina ranije,
nauo govorkanja o nezavisnoj jevrejskoj carevini (govorkanja
su se verovatno odnosila na Fa' Dve kopije ovog pamfleta, iz dva razliita izdanja, sauvane su u
Bodlejanskoj biblioteci.

211

lae iz Abisinije) i da je kasnije dobio pismo koje je poslato

hazarskom caru, kao i carev odgovor". Onda je odluio da tu
prepisku objavi, kako bi svojim blinjim Jevrejima podigao
moral. Nejasno je da li je on mislio da Hazarija jo postoji. U
svakom sluaju, predgovor prati tekst oba pisma, bez daljih
komentara.
Ali, Prepiska nije ostala zaboravljena u Akriovom
skromnom, malom pamfletu. Nekih ezdeset godina poto
je objavljena, jednu je njenu kopiju, Johanesu Bakstorfu
Mlaem, kalvinistikom uenjaku irokog obrazovanja,
poslao neki njegov prijatelj. Bakstorf je bio izvrstan
hebraista koji je objavio veliki broj studija posveenih
tumaenju Biblije i rabinskoj knjievnosti. Kada je
proitao Akriov pamflet, bio je u poetku sumnjiav u
pogledu verodostojnosti prepiske ba kao i Rabi Barzilai, pet stotina godina pre njega. Ali 1661. godine Bakstorf je konano objavio tekst oba pisma, na hebrejskom
i u pervodu na latinski, kao dopunu knjige Jehude Halevija o Hazarima. Bila je to moda razumljiva, ali ne i
najsrenija ideja, jer ukljuivanje Halevije legendarne
prie u istu knjigu, teko je istoriare moglo da navede da Prepisku shvate ozbiljno. Tek u dvanaestom veku,
kada su iz nezavisnih izvora saznali vie o Hazarima,
izmenili su svoj stav.

Jedina rukoiisna verzija koja sadri i Hazdaijevo Pismo i

Josifov Odgovor, nalazi se u biblioteci Hristove crkve u
Oksfordu. Prema Danlopu i ruskom ekspertu Kokovcovu,6 taj
rukopis pokazuje upadljivu slinost sa tampanim tekstom" i
posluio je, direktno ili indirektno, kao izvor za tampani
tekst".7 Verovatno potie iz esnaestog veka i veruje se da je
bmo u posedu dekana Hristove crkve, Dona Fela (kojeg je
Tomas Braun ovekoveio svojim He volim te, dr Fel...").
Drugi rukopis koji sadri Josifov Odgovor, ali ne i
Hazdaijevo Pismo, sauvan je u Lenjingradskoj narodnoj biblioteci. Znatno je dui od Akriovog tampa212

nog teksta i rukopisa iz Hristove crkve. Zbog toga je

opte poznat kao Duga verzija", za razliku od Akriove,
i verzije iz Hristove crkve koja je skraena i naziva se
Kratka verzija". Duga verzija" je, takoe, i znatno starija. Verovatno potie iz trinaestog veka, a Kratka
verzija" iz esnaestog. Sovjetski istoriar Ribakov 8
ubedljivo je ukazivao na to da su Dugu verziju" ili ak
stariji tekst, uredili i saeli srednjovekovni panski prepisivai, kako bi stvorili Kratku verziju" Josifovog Odgovora.
Ovde nailazimo na lane putokaze na starom tragu.
Duga verzija" je deo takozvane Firkovieve kolekcije",
zbirke hebrejskih rukopisa i epitafa u Lenjingradskoj
narodnoj biblioteci. Verovatno potie iz Kairske Genize, kao i najvei broj rukopisa u toj kolekciji. Abraham Firkovi bio je veoma zanimljiv naunik iz devetnaestog veka i zasluuje da mu se posveti ceo jedan Dodatak. Bio je veliki autoritet u toj oblasti, ali je, takoe, bio i karaitski fanatik koji je caristikoj vladi
eleo da pokae da se Karaiti razlikuju od ortodoksnih
Jevreja, i da hriani ne bi trebalo da budu protiv
njih. Sa ovim ciljem na umu, on je krivotvorio neke od
svojih autentinih starih rukopisa i epitafa, umetnuvi ili dodavi nekoliko rei da im da karaitski
ton. Poto je Duga verzija", prola kroz Firkovieve
ruke, primljena je sa izvesnim nepoverenjem kada ju je, u
hrpi ostalih rukopisa iz te zbirke, posle njegove
smrti, pronaao ruski istoriar Harkavi. Harkavi nije
gajio nikakve iluzije u pogledu Firkovieve pouzdanosti, jer je on sam Firkovia optuio zbog umetanja
lanih tekstova.9 Ipak, Harkavi nije sumnjao u drevnost
tog rukopisa. Objavio ga je u originalu, na hebrejskom,
1879. godine i, takoe, u ruskom i nemakom prevodu10
prihvatajui ga kao ranu verziju Josifovog pisma iz kojeg je izvedena Kratka verzija". Harkavijev kolega (i suparnik) volson saglasio se s tim da je ceo dokumenat
pisan istim rukopisom, i da mu nita nije dodato.11 I
najzad, 1932. godine, Ruska akademija objavila je merodavnu knjigu Pola Kokovcova Hebrejsko-hazarska prepiska u
desetom vekup u kojoj su bili faksimili i Duge verzi213

je" Odgovora iz Lenjingradske biblioteke i Kratka verzija" iz

Hristove crkve i iz Akriovog pamfleta. Posle kritike analize
triju tekstova, doao je do zakljuka da su i Duga verzija" i
Kratka verzija" zasnovane na istom originalnom tekstu koji je
uglavnom, mada ne svuda, vernije sauvan u Dugoj verziji".

Kokovcovljev kritiki pregled i naroito, objavljivanje

faksimila rukopisa, praktino su izmirili nesuglasice koje su se, u svakom sluaju, odnosile samo na Dugu
verziju", ali ne i na Hazdaijevo Pismo i Kratku verziju" Odgovora.
Pa ipak, glas neslaganja zauo se s neoekivane strane. Godine 1941. Poliak je izneo teoriju po kojoj Hazarska prepiska nije ba falsifikat, ve izmiljeno delo,
napisano u desetom veku s ciljem da proiri obavetenja o jevrejskoj carevini i da je propagira. 13 (Nije mogla
nastati posle jedanaestog veka, jer je, kao to smo videli, Rabi Barzilai itao prepisku negde oko 1100, a Ibn
Daud je navodio 1161.) Ali ovu, na prvi pogled, ubedljivu teoriju uspeno su osporili Landau i Danlop. Landau je mogao da dokae da je Hazdaijevo Pismo zaista napisao njegov sekretar Menahem ben-aruk. I Danlop je
istakao da je y svom Pismu Hazdai postavio izvestan
broj pitanja o Hazariji na koja Josif nije odgovorio to sigurno nije nain na koji se pie informacioni
pamflet:
Josif ne prua odgovor na pitanja o procesiji do njegovog hrama i da li se par obustavlja na abat... Vidan je nesklad
izmeu pitanja postavljenih u Pismu i sadraja Odgovora Ovo bi
verovatno trebalo smatrati pokazatsljem da ovi dokumenti nisu
neka knjievna izmil>otina."m
U nastavku Danlop umesno pita:
Zbog ega je y Hazdaijsvom Pismu, kojs js znatno due od
Josifovog Odgovora, s tako malo podataka o Hazarima
214

ako }s njegova, kao i svrha Odgovora, kako Poliak pretpostavlja, u tome da prui popularni prikaz Hazarije? Ako
je Pismo samo uvod u obavetsnja o Hazarima koja su u
Odgovoru, zaista je veoma udno - puno je podataka o paniji i Omajadima koji nemaju nikakve veze sa Hazarijom."15

Danlop potom, ovaj argument potkrepljuje lingvistikom analizom koja konano dokazuje da su Pismo i
Odgovor pisale razliite osobe. Dokaz se odnosi na jedno od uoljivih obeleja hebrejske gramatike, tj. na korienje takozvanog konverzivnog vav" kojim se definie vreme. Neu ni pokuati da objasnim ovu
zamrenu gramatiku zakoljicu' i, umesto toga, samo u navesti
Danlopov pregled razliitih metoda kojima se u Pismu i u
Dugoj verziji" oznaava prola radnja16
Konverzivno vav
sa imperfektom

Hazdaijevo Pismo
Odgovor (Duga verzija")

48
1

Prosto vav
sa perfektom

14
95

U Kratkoj verziji" Odgovora prvi metod (Hazdaijev)

korien je trideset sedam, a drugi pedeset puta. Ali Kratka
verzija" koristi prvi metod najvie u pasusima gde se nain
izraavanja razlikuje od Duge verzije". Danlop navodi na
pomisao da je to uslovljeno time to su kasniji panski
prireivai parafrazirali Dugu verziju". Takoe, ukazuje na to
da u Hazdaijevom Pismu, pisanom u mavarskoj paniji, ima
mnogo arabizama (na pr. al-Hazar za Hazare), dok ih u
Odgovoru nema uopte. Najzad, u vezi sa optim sadrajem
Prepiske, kae:
... ini se da nema presudnih dokaza protiv stvarnog sadraja
Josifovog Odgovora u njegovom izvornom obliku, tj. 'Dugoj
verziji'. Razlika u stilu govori u prilog autentinosti. To bi se i moglo oekivati u dokumentima
proisteklim iz veoma udaljenih delova jevrsjskog sveta, u
' Zainteresovani italac moe da pogleda kljigu J. Vajngrina Prakina
gramaika klasinog hebrejskog, II izdalje (Oksford, 1959).

215

kojima ni kulturni nivo ni na koji nain nije bio

isti. Moda je ovde zgodno zabeleiti utisak da je jezik
Odgovora manje
izvetaen i naivniji
od onog u Pi smu."17

Da rezimiramo. Teko je razumeti zbog ega su istoriari u prolosti toliko odbijali da veruju da je hazarski kagan bio u stanju da izdiktira jedno pismo, mada je
poznato da se dopisivao sa vizantijskim carem (setimo se peata od tri solida) ili da su poboni Jevreji u paniji i
Egiptu jo od biblijskih vremena marljivo prepisivali i uvali
poruku jedinog jevrejskog cara

216

Dodatak IV
NEKE IMPLIKACIJE
IZRAEL I DIJASPORA

Iako se ova knjiga bavi istorijom prolih zbivanja, neizbeno

sadri izvesne implikacije za sadanjost i budunost.
Na prvom mestu, svestan sam opasnosti da se moe
zlonamerno tumaiti kao poricanje prava izraelske
drave na postojanje. Ali to se pravo ne zasniva na hipotetikom poreklu jevrejskog naroda, niti na mitolokom savezu Avrama sa Bogom. Zasniva se na meunarodnom pravu, tj. na odluci Ujedinjenih nacija iz 1947.
da Palestinu, nekada tursku pokrajinu a potom teritoriju pod britanskom upravom, podeli na arapsku i jevrejsku dravu. Bilo koje da je rasno poreklo izraelskih graana i bilo kakve iluzije da oni o njemu gaje,
njihova drava postoji de jure i de facto i ne moe biti
unitena, izuzev genocidom. He ulazei u sporna pitanja i drei se istorijskih injenica, moglo bi se rei
da je podela Palestine rezultat vekovne mirne imigracije i pionirskog napora Jevreja, to je obezbedilo
etiko opravdanje za legalno postojanje njihove drave.
Nebitno je da li hromozomi njenog naroda sadre gene
hazarskog ili semitskog, rimskog ili panskog porekla
i to ne moe da ugrozi pravo Izraela na postojanje, niti moralnu obavezu bilo koje civilizovane osobe, nejevreja ili Jevreja, da to pravo brani. ak i poreklo roditelja ili dedova onih koji su roeni u Izraelu pada u
zaborav u uzavrelom kotlu u kom se stapaju razne pace.
Problem priliva Hazara od pre hiljadu godina. koliko
god fascinantan, nebitan je za modernn Izrael.
Jevreji koji ga nastanjuju, bez obzira na njihovo raznoliko poreklo, poseduju sve ono to ini jednu naci217

ju: vlastitu zemlju, zajedniki jezik, vladu, vojsku... Jevreji iz dijaspore nemaju nijedan od ovih elemenata nacije. Ono to ih kao posebnu kategoriju izdvaja od nejevreja meu kojima ive, jeste vera za koju se izjanjavaju,
bilo da je upranjavaju ili ne. U tome je osnovna razlika izmeu Izraelaca i Jevreja iz dijaspore. Prvi su stekli nacionalni identitet, a drugi su oznaeni kao Jevreji samo po svojoj veri - ni po nacionalnosti ni po
rasi.
Ovo, meutim, stvara tragian paradoks, jer jevrejska
vera, za razliku od hiranstva, budizma ili islama,
podrazumeva pripadnost istorijskom narodu, izabranoj
rasi. Sve jevrejske svetkovine slave se u znak seanja na
dogaaje iz nacionalne istorije: egzodus iz Egipta, Makabejsku pobunu, smrt tiranina Hamana, unitenje hrama. Stari zavet je, y osnovi i pre svega, prikaz istorije
jednog naroda. Svetu je pruio monoteizam, pa ipak, njegov je credo pre plemenski nego univerzalni. Svaka molitva i ritualni obiaj propovedaju pripadnost drevnoj rasi - to Jevrejina automatski odvaja od rasne i
istorijske prolosti naroda sa kojim ivi. Jevrejska
vera, kako to pokazuju dve hiljade godina tragine istorije, sama po sebi, nacionalno i socijalno odeljuje. Odvaja Jevrejina i poziva ga na odvajanje. Automatski stvara fizika i kulturna geta. Pretvorila je Jevreje iz dijaspore u pseudo-nagd/ju bez ijednog obeleja i povlastice nacionalnosti koju je labavo povezivao sistem tradicionalnog verovanja, zasnovan na rasnim i istorijskim
premisama za koje se ispostavilo da su varljive.
Ortodoksni Jevreji su manjina koja iezava. Njihovo je
uporite bila Istona Evropa gde ja nacistika mahnitost dostigla svoj vrhunac i gotovo potpuno ih zbrisala sa lica zemlje. Oni malobrojni koji su preiveli nisu vie
imali mnogo uticaja u zapadnom svetu, a veina
ortodoksnih
zajednica
iz
Severne
Afrike,
Jemena, Sirije i Iraka, iselila se u Izrael. Tako, ortodoksni judaizam u dijaspori izumire, a veina prosveennh ili
agnostikih Jevreja ovekoveava ovaj paradoks drei se
lojalno svog pseudo-nacionalnog statusa u ubeenju da im je
dunost da ouvaju jevrejsku tradiciju.
218

Meutim, nije lako definisati ta izraz jevrejska tradicija"

oznaava u oima ove, prosveene veine koja odbacuje
ortodoksnu doktrinu izabrane pace. Sama ta doktrina,
univerzalne poruke Starog zaveta, ustolienje jednog i
nevidljivog Boga, deset zapovesti, duh hebrejskih proroka,
poslovice i psalmi, uli su u glavnu struju judeo-hrianske
tradicije i postali su zajedniki posed i Jevreja i nejevreja.
Posle unitenja Jerusalima, Jevreji vie nisu imali sopstvenu svetovnu kulturu i jezik. Hebrejski je kao govorni
jezik ustupio mesto aramejskom jo pre hrianske ere.
Jevrejski
uenjaci
i
pesnici
u
paniji pisali su na arapskom, drugi, kasniji, na nemakom,
poljskom, ruskom, engleskom i francuskom. Neke jevrejske zajednice razvile su vlastite dijalekte kao to su jidi i
ladino, ali nijedan nije dao dela koja bi se mogla porediti sa
impresivnim jevrejskim doprinosom nemakoj, austrougarskoj i
amerikoj knjievnosti.
Glavna, specifino jevrejska literarna aktivnost u
dijaspori, bila je teoloke prirode. Ipak, Talmud, Kabala i debeli tomovi biblijskih tumaenja praktino su
nepoznati savremenoj jevrejskoj publici, premda su, da
ponovimo, tokom poslednja dva milenijuma, jedini ostaci jedne specifino jevrejske tradicije - ako taj izraz
uopte ima neko konkretno znaenje. Drugim reima, sve
to potie iz dijaspore ili nije specifino jevrejsko
ili nije deo ive tradicije. Filozofska, nauna p
umetnika dostignua pojedinih Jevreja sastoje se u doprinosu kulturi nacija koje su im bile domaini - p
ne predstavljaju zajedniko kulturno naslee npti nezavisnu tradiciju.
Da rezimiramo. Jevreji naih dana nemaju zajednpku
kulturnu tradiciju, ve samo izvesne obiaje i modele
ponaanja, proistekle iz socijalnog naslea, traumatinog iskustva steenog u getu i iz vere koju venna ne
praktikuje ili u nju ne veruje, ali to nm, ipak, daje jedan
pseudo-nacionalni status. Oito - to sam ranije obrazloio,1
dugorono
reenje
ovog
paradoksa
moe
biti samo iseljavanje u Izrael ili postepeno stapanje^ sa nacijama
domainima. Pre holokausta, ovaj je proces bno
219

u punom jeku, a 1975. godine asopis Time je objavio2 da

ameriki Jevreji sve ee stupaju u brak sa osobama van
svoje vere; treina svih brakova su meoviti".
Ipak, zamirui uticaj rasne i istorijske poruke judaizma, premda zasnovan na iluziji, budi se i moan je
emotivni podsticaj kada poziva na plemensku lojalnost.
Upravo u tom kontekstu uloga koju je trinaesto pleme
odigralo u istoriji praotaca postaje bitna za Jevreje u
dijaspori. Pa ipak, kako je ve reeno, nebitna je za savremeni Izrael koji je stekao pravi nacionalni identitet. Moda je simbolino to to je Abraham Poliak,
profesor istorije na Univerzitetu u Tel Avivu i, bez
sumnje, izraelski patriota, dao najvei doprinos naem
poznavanju hazarskog porekla Jevreja, slabei na taj
nain legendu o izabranoj rasi. Takoe, moda je znaajno i to to roeni Izraelac, Sabra", predstavlja - fiziki i mentalno - potpunu suprotnost tipinom Jevrejinu", odraslom u getu.

220

AUTORI

POGLAVLJE I
1. Constantine, Porphyrogenitus, De Caeromoniis I,
690
2. Bury, J. B. (1912), str. 402
3. Dunlop, D. M. (1954), str. Ix-x
4. Bartha, A. (1968), str. 35
5. Poliak, A. N. (1951)
6. Cassel, P. (1876)
7. Bartha, str. 24
8. Bartha, str . 2 4 i beleke
9. Bartha, str. 24, b. 147-9
10. Istoria Khazar, 1962
11. Ibn-Said al-Maghribi, citirao Dunlop, str. 11
12. Schultze (1905), str. 23
13. Marquart, str. 44, 6. 4
14. Citirao Dunlop (1954), str. 96
15. Ibn-al-Balkhri, Fars Namah"
16. Gibbon, TOM V, str. 87-8
17. Moses of Kalankatuk, citirao Dunlop, str. 29
18. Artamonov, M. I. (1926)
19. Obolensky, D. (1971), str. 172
20. Gibbon, str. 79
21. Gibbon, str. 180
22. Gibbon, str. 182
23. Op. cit., str. 176
24. Zeki Validi, Exk. 36a
25. Ibid, str. 50
26. Ibid., str. 61
27. Istakhri
28. Al-Masudi
221

str.

29. Ibn Hawkal, takoe Istakhri (kod kojeg je samo 4.000

vrtova)
30. Muquaddasi, str. 355, citirao Baron III, str. 197
31. Tbynbee, A. (1973), str. 549
32. Zeki Validi, str. 120
33. Citirao Bartha, str. 184
34. Bartha, str. 139
35. Citirao Dunlop (1954), str. 231
36. Bartha, str. 143-5
37. Laszl6, G. (1974), str. 66f
37a. Citirao Dunlop (1954), str. 206
38. Hudud el Alam, bt. 50
39. Op. cit., str. 405
40. St. Julien, Documents sur les Tou Kioue, citirao Zeki
Validi str. 269
41. Cassel, op. cit., str. 52
42. Ibn Hawkal, str. 189-90
43. Op. cit., str. 405
POGLAVLJE II
1. Bury, op. cit., str. 401
2. Ibid., str. 406
3. Sharf, A. (1971), str. 61
Za. Citirao Dunlop (1954), str. 89
4. Ibid., str. 84
5. Citirao Sharf, str. 88
6. The Vision of Daniel, hronika data u vidu jednog drevnog
proroanstva, citirao Sharf, str. 201
7. Citirao Poliak, 4/3, Dunlop, str. 119
8. Poliak (4/3) citirao Cvolson, D. A. (1865)
9. Poliak, 4/3, Baron III, str. 210 i 6. 47
10. Poliak, loc. cit.
11. Citirao Marquart (1903), str. 6
12. Citirao Dunlop (1954), str. 90
13. Bury, op. cit., str. 408
14. Sharf, str. lOOn
15. Bury, str. 406n
16. Dunlop (1954), str. 227
222

17. Baron, S. W. (1957), tom III, str. 201f

18. Dunlop, str. 220
19. Baron, TOM. HI, str. 203
POGLAVLJE P1
1. U svom lanku Khazars" y Enc. Brit, 1973
2. Op. cit, str . 1 77
3. Bar Hebraeus i al-Manbiji citirao Dunlop, str. 181
4. Marquart (str. 5, 416), Dunlop (str. 42p) i Bury (str. 408)
- iznose podatke koji se malo razlikuju
5. Bartha, str. 27f
6. Op. cit., str. 547
7. Op. cit., n. 446n
8. Tbynbee, str. 446, Bury, str. 422p
9. Gardezi (circa 1050), parafrazira raniji izvetaj
Ibn Ruste (circa 905) koji je citirao Macartney, C. A.
(1930), str. 213
10. The Penguin Atlas of Mediaeval History, 1961, str. 58
11. Tbynbee, str. 446
12. Zeki Validi, str. 85f
13. Ibn Rusta, citirao Macartney, str. 214
14. Loc. cit.
15. Ibn Rusta, citirao Macartney, str. 215
16. Ibid., str. 214-15
17. Op. cit., str. i
18. Ibid., str. v
19. Tbynbee, str. 419, Macartney, str. 176
20. Tbynbee, str. 418
21. Ibid., str. 454
22. Loc. cit.
23. De Administrando, poglavlje 39-40
24. Tbynbee, str. 426
25. Op. cit., str. 426
26. Op. cit., str. 427
27. Macartney, str. 127ff
28. Baron, TOM III, str. 211f, 332
29. Bartha, str. 99, 113
30. Citirao Dunlop (1954), str. 105
223

31. Cf. Bury, str. 424

32. Macartney, Guillemain
33. Citirao Macartney, str. 71
34. Loc. cit
35. The Annals of Admont, citirao Macartney, str. 76
36. De Administrando, poglavlje 40
37. Macartney, str. 123
38. Ibid., str. 122
39. Ibid., str. 123
40. Citirao Dunlop (1954), str. 262
41. Bury, str. 419f
42. Op. cit., str. 448
43. Ibid., str 447
44. Op. cit., str. 422
45. Toynbee, str. 448
46. Russian Chronicle, str. 65
47. Toynbee, str. 504
48. Loc. cit.
49. Russian Chronicle, str. 82
50. Ibid, str. 83
51. Ibid., str. 72
52. Ibid., str. 84
53. Bury, str. 418
POGLAVLJE IV
1. Russian Chronicle, str. 84
2. Dunlop (1954), str. 238
2a. Citirao Dunlop (1954), str. 210 2b.
Citirao Dunlop (1954) str. 211-12
3. Citirao Zeki Validi
4. Russian Chronicle, str. 84 4a.
Ibid., str. 84
5. Ibid., str. 90
6. Toynbee, op. cit., str. 451
7. Russian Chronicle, str. 94
8. Ibid, str. 97
9. Ibid, str. 97
10. Ibid, str. 98
224

11. Ibid . , str . Ill

12. Ibid., str. 112
13. Vernadsky, G. (1948), str. 29, 33
14. De Administrando, poglavlja 10-12
15. Tbynbee, str. 508
16. Bury, op. cit., str. 414
17. Op. cit., str. 250
18. Citirao Dunlop (1954), str. 245
19. Zeki Validi, str. 206
20. Ahmad 1 \isi (dvanaesti vek ) , citirao Zeki Validi, str.
205
21. Dunlop (1954), str. 249
22. Baron, TOM IV, str. 174
23. Citirao Dunlop (1954), str. 251
24. Kievo Pechershii Peterik, citirao Baron, TOM IV, str.
192
25. Citirao Dunlop (1954), str. 260
26. Citirao Zeki Validi, str. 143
27. Ibid., str. XXVII
28. Dunlop (1954), str. 261
29. Vernadsky, str. 44
30. Poliak, poglavlje VII
31. Loc. cit.
32. Baron, TOM III, str. 204
33. Baron, loc. cit.
POGLAVLJE V
1. Baron, TOM III, str. 206
2. Ibid., str. 212
3. Anonimi Gesta Hungarorum, citirao Macartney, str.
188f
4. The Universal Jewish Encyclopaedia, lanak Teka
5. Dunlop (1954), str. 262
6. Poliak, poglavlje IX
7. Baron, TOM III, str. 206
8. Poliak, poglavlje IX
9. Poliak , poglavlje VII, Baron, TOM III, str. 218 i beleka
225

10. Brutzkus. Jewish Enc. lanak Chasaren

11. Schiper, citirao Poliak
12. Poliak, poglavlje IX
13. Baron, TOM III, str. 217 i beleka
14. Poliak, poglavlje IX
15. Ibid.
16. Ibid.
17. Citirao Poliak, poglavlje IX
18. Zajackowski, citirao Dunlop, str. 222
19. Veltulani, A. (1962), str. 278
20. Poliak, op. cit. Kutschera, H. (1910)
21. Vetulani, str. 274
22. Vetulani, str . 276 -7, Baron, TOM III, str . 218 i beleke,
Poliak, op. cit.
23. Baron, TOM III, str. 219
24. Poliak, poglavlje VII
25. Enc. Brit, 1973, Yiddish Literature"
26. Op. cit., poglavlje III
27. Ibid.
28. Ibid.
29. Zborowski, M., i Herzog, E. (1952), str. 41
30. Poliak, poglavlje III
31. Ibid., poglavlje VII
32. Ibid., poglavlje III
POGLAVLJE VI
1. Prema De gestis regum Anglorum William-a Malmesburya,
citirao Baron, TOM IV, str. 277
2. Baron, TOM IV, str. 75-7
3. Citirao Baron, tom IV, str. 77
4. Roth, C, (1973)
5. Roth, loc. cit.
6. Baron, TOM IV, str. 271
7. Ibid., str. 73
8. Kutschera, str. 233
9. 14-TO izdanje, VI, str. 772, lanak Cursades
10. Baron, TOM IV, str. 97
11. Ibid., str. 104
226

12. Ibid., str. 105, 292n

13. Dubnov, S. (1926), str. 427
14. Ibid., str. 428
15. Baron, TOM IV, str. 129
16. Ibid., str. 119
17. Ibid., str. 116
18. Mieses, M. (1924), str. 275
19. Ibid., str. 274-5
20. Ibid., str. 273
21. Kutschera, str. 235-6, 241
POGLAVLJE VII
1. Vetulani, loc. cit.
2. Mieses, str. 291-2
3. Jewish Enc, TOM X, str. 512
4. Fuhrmann (1737), citirao Mieses, str. 279
5. Mieses, loc. cit.
6. Smith, H., Proc. V, str. 65f
7. Mieses, str. 211
8. Ibid., str. 269
9. Ibid., str. 272
10. Ibid., str. 272
11. Smith, op. cit., str. 66
12. Kutschera, str. 244
13. Kutschera, str. 243
14. Poliak, poglavlje IX
15. Citirao Poliak, loc. cit.
16. Poliak, loc. cit.
17. Roth, loc. cit.
18. Roth, loc. cit.
19. Ibid.
POGLAVLJE Vin
1. Poliak, op. cit., Appendix III
2. Enc. Brit. (1973), TOM XII, str. 1054
3. Comas, J. (1958), str. 31-2
227

4. Ripley, W. (1900), str. 377

5. Ibid., str. 378ff
6. Fishberg, M. (1911), str. 37
7. Fishberg, poglavlje II
8. Patai, op. cit.
9. Comas, str. 30
10. Fishberg, str. 63
11. Citirao Fishberg, str. 63
12. Patai, op. cit., str. 1054
13. Shapiro, H. (1953), str. 74-5
14. Fishberg, str. 181
15. I Kings, XI, 1
16. Citirao Fishberg, str. 186-7
17. Fishberg, str. 189, 6. 2
18. Comas, str. 31
19. Tbynbee, 1947, str. 138
20. Graetz, op. cit., tom II, str. 213
21. Ibid., TOM III, str. 40-1
22. Fishberg, str. 191
23. Renan (1883), str. 24
24. Fishberg, str. 79
25. Ripley, str. 394f
26. Fishberg, str. 83, citirao Luschan
27. Fishberg, str. 83
28. Ripley, str. 395
29. Leiris, M. (1958), str. 11 i 12
30. Fishberg, str. 513
31. Fishberg, str. 332ff
32. Shapiro H. (1953), str. 80
33. tj. Kerr i Reid, citirao Fishberg, str. 274-5
34. Ripley, str. 398
35. Fishberg, str. 178
36. Loc. cit.
DODATAK II
1. Tom II, str. 195, 1955
2. Tbynbee (1973), str. 24
3. Ibid., str. 465
228

4. Ibid., str. 602

5. Loc. cit.
6. Byzantinische Zeitschrift XIV, str. 511-70
7. Macartney, op. cit., str. 98
8. Vernadsky (1943), str. 178
9. Kahle, P. E. (1945)
10. Gregoire, H. (1937), str. 225-66
11. Kahle (1959), str. 33
12. Ibid.
13. Kahle (1945), str. 28
DODATAK
1. Dunlop (1954), str. 125
2. Landau (1942)
3. Sledei Kokovtsov test, citirao Dunlop (1954), str.
132
4. Citirao Dunlop (1954), str. 154
5. Citirao Dunlop, str. 127
6. Kokovtsov, P. (1932)
7. Dunlop (1954), str. 230
8. Citirano u Eps. Judaica, lanak The Khazar Corre
spondence
9. Harkavy, A. E. (1877)
10. Harkavy (1875)
11. Cvolson, D. A. (1882)
12. Kokovtsov, op. cit.
13. Poliak (1941)
14. Dunlop (1954), str. 143
15. Ibid., str. 137-8
16. Ibid, str. 152
17. Ibid, str. 153
DODATAK IV
1. Koestler (1955)
2. 10. mart 1975
229

ODABRANA BIBLIOGRAFIJA

Alfoldi , La Royaute Double des litres , II Turski kongres

istoriara, (Istambul, 1937) Allen , W. E. D., A History
of the Georgian People, (London,
1932) Letopisi iz Admonta, Klebel, E., Eine neu aufgefundene Salzburger Geschishtsquelle, Mitteilungen der GeselIschaft flir Salzburger Landeskunde, 1921 Arne, T. J., La
Suede et l'Orient", Arhive studija orjentalistike, 8. tom 8, Upsal, 1 914 Artamonov , M. L,
Istorija Hazara (na ruskom) , (Lenjin grad, 1962) Artamonov, M. I., Studije istorije drevnih Hazara,
(na ruskom), (Lenjingrad, 1936) Bader , O. N. , Studije
arheoloke ekspedicije Kama , (na
ruskom), (Harkov, 1953) Al-Bakri, Knjiga o
kraljevstvga i pugpevima, Defremerijev prevod na francuski, J. Asiatique, 1 84 9 Ballas, J. A.,
Beitrage zur Kenntnis der THerischen Volkssprache,
(1903)
Bar Hebraeus, Chronography, (Oksford, 1932) Barker, E,
Crusades y Enc. Britanica, 1973 Baron, S. W, A Social and
Religious History of the Jews, tomovi i IV, (Njujork, 1957) Bartha, A. , A IX -X Szdzadi
Magyar Tdrsadalom (Maarsko
drutvo u IX i X veku), (Budimpeta, 1968) Barthold, V,
vidi Gardezi i Hudud al Alam Beddoe, J. , On Physical
Characters of the Jews, prevod etnikog drutva, tom I, str. 22 2 -3 7, London, 1 86 1 Ben Barzilaj,
Jehuda, Sefer ha-Itim (Knjiga o svekovinama), (oko 1100 ) Ben -Daud , Ibrahim, Sefer ha -Kabala , u
srednjovekovnim
jevrejskim hronikama, izd. Neubauer, 1 , 79
231

Benjamin of Tudela, The Itinerary of Rabbi Benjamin of Tudela,

Asher, A., prevod i obrada, 2 toma, (London i Berlin,
1841) Blake, R. P. i Frye, R. N., Notes on the Risala of
Ibn Fadlan", y Byzantina Metabyzantina, tom I, deo II, 1949
Brutzkus, J., Chasaren", y Jevrejskoj enciklopediji, (Njujork
1901-06) Bury, J. B., A History of the Eastern Roman
Empire, (London,
1912)
Bury, J. B., Byzantinische Zeilschrift XW, str. 511-70 Buxtorf,
J., Jehuda Halevi, Liber Corsi, (Basle, 1660) Carpini, The Texts
and Versions of John de Piano Carpini, izd.
Hakluyt, Works, Extra Series, tom 13, (Udruenje Hakluyt,
1903) Cassel, Paulus (Selig), Magyarische Alterthumer,
(Berlin,
1847) Cassel, Paulus (Selig), Der Chasarische Kdnigsbrief aus dem
10.
Jahrhundert, (Berlin, 1876) Cedrenus, Georgius, izd.
Bekker, (Bon, 1839) Comas, J., The Race Question in Moder
Science, (UNESCO,
Pariz, 1958) Constantine Porphyrogenitus, De
Administrando Imperio, obnovljeno drugo izdanje Moravikovog i Denkinsovog
teksta, (Vaington DC, 1967) Constantine
Porphyrogenitus, De Cerimoniis, izd. sa komentarom, A. Vogt, (Pariz, 1935-40) Cvolson, D. A., Osamnaest
hebrejskih nadgrobnih napisa sa
Krima (na nemakom: Petrograd, 1865), (na ruskom:
Moskva, 1869) Cvolson, D. A., Zbirka hebrejskih
napisa, nemako izd.,
(Petrograd, 1882) Dimaski, Muhammad, Mannuel de la
Cosmogrnphie du Moyen
Age, (Kopenhagen, 1874)
Disraeli, B. The Wondrous Tale of Alroy, (London, 1833)
Druthmar of Aquitania, Christian, Expositio in Evangelium
Mattei, Patrologia Latina, (Pariz, 1844-55) Dubnow, S.,
Weltgeschichte des jadischen Volkes, tom IV, (Berlin, 1926) Dunlop, D. M., The History of the Jewish
Khazars, (Prinston,
1954)
232

Dunlop, D. M., The Khazars", y Svetskoj istoriji jevrejskog naroda, vidi izd. Roth Dunlop, D. M., Khazars", y
Enc. Judaica, 1971-2 Eldad ha-Dani, Relations d'Eldad le Danite,
Voyageur du IXe
Siicle, (Pariz, 1 83 8 ) Fishbereg, M . , The Jews - A Study of
Race and Environment,
(London i Feling na Tajnu, 1 9 1 1 ) Fraehn, Khazars,
Memoari Ruske akademije (1822) Frazer, Sir James, The
Killing of the Khazar Kings", y Folklore, XXVIII, 1917 Frye,
R. N., vidi Blake, R. P. Fuhrmann, Alt und Neuosterreich,
(Be, 1737) Gardezi, Barhtoldov prevod na ruski ,
Acad6 mie Imp6riale
des Sciences, serija VIII, tom I, 6p. 4 , (Petrograd, 1897 )
Gibb, H. A. R., i de Goeje, M. J., lanak Arab Historiography" y
Enc. Britannica, 1955 Gibbon , E., The History of the Decline and
Fail of the Roman
Empire, tom V , (drugo izd., London, 19 01 ) Goeje, de,
izd. Bibliotheca Geographorum Arabicorum (Bon) Goeje, de , vidi
Gibb, H. A. R .
Graetz, H. H., History of the Jews, (Filadelfija, 1891-98)
Gregoire, H., Le 'Glozel' Khazare", Byzantion, 1937, str.
225-66 Halevi, Jehuda, Kitab al Khazari, preveo Hirschfeld,
HOBO obnovljeno izd., (London, 1931), vidi takoe Buxtorf, J.
Harkavy, A. E., Ein Briefwechsel zwischen Cordova und
Astrachan zur Zeit Swjatoslaws (um 9 6 0 ) , als Beitrag zur
alten Geschichte Siid -Russ-land's" y Russische Revue, tom
VI, 1875, str. 69-97 Harkavy, A. E., Altjudische Denkmdler
aus der Krim, Memoari
Ruske akademije (1876) Herzog, E., vidi Zborowski, M.
Hudud al Alam (Regions of the World"), Barthold, V,
izd. (Lenjingrad, 1 930), prevod i objanjenje Minorsky,
V, (London, 1937)
Hussey, J. M, Cambridge Mediaeval History, tom 11C1966) Ibn
Fadlan, vidi Zeki Validi Tbgan, Blake R. P. i Fryc, R. N. Ibn
Hawkal, Bibliotheca Geographorum Arabicorum, drugo
izd. Kramers (1939). Vidi takoe Ouselcy, Sir W.
233

Ibn Jakub, Ibrahim, Spuler, B., y Jahrbttcher far die Geschichte

Osteuropas, III, 1-10 Ibn Nadim, Kitab al Fihrist,
(Bibliographical Encyclopaedia)
izd. Fltigel Ibn Rusta, izd. de Goeje, Bibliotheca
Gegraphorum Arabicorum, VII
Ibn-Said al-Maghribi, Bodlejanski rukopis, citirao Dunlop (1943), P
Istakhri, izd. de Goeje, Bibliotheca Geographorum Ambicorum, I
Jacobs, J., On Racial Characteristics of Modern Jews", Antropoloiasi instipsut, tom XV, str. 23-62, 1886 Kahle,
P. E., Bonn University in pre-Nazi and Nazi Times:
1923-1939. Experiences of a German Professor, privatno
izdato u Londonu (1945) Kahle, P. E., The
Cairo Geniza, (Oksford, 1959) Karpovich, M.,
vidi Vernadsky, G. Kerr, N., Inebriety, (London,
1889)
Kniper, A. H., People of Caucasus, y Enc. Britannica, 1973
Koestler, A., Judah at the Crossroads", y The Trial of the
Dinosaur, (London i Njujork, 1955, izd. Danube 1970)
Kokovcov, P., Hebrejsko-hazarska prepiska u desetom veku
(na ruskom), (Lenjingrad, 1932)
Kutschera, Hugo Freiherr von, Die Chasaren, (Be, 1910)
Landau, Sadanje stanje hazarskog problema" (na hebrejskom), Zion, Jerusalim, 1942
Laszlo, G., The Art of the Migration Period, (London, 1974)
Lawrence, T E., Seven Pillars of Wisdom, (London, izd. 1906)
Leiris, M., Race and Culture" (UNESCO, Pariz, 195S)
Luschan, E von, Die anthropologische Stellung der Juden",
Correspondenzblatt der deutschen Gesellschaft flir Anthropologie, i dr. TOM HH, str. 94-102, 1891 Macartney, C. A.,
The Magyars in the Ninth Century, (Kembrid, 1930)
McEvedy, G, The Penguin Atlas of Mediaeval History, (1961)
Marquart, J., Osteuropaische and ostasiatische Streijidge, (Hildeaim, 1903) al-Masudi, Muruj udh-Dhahab wa Maadin
ul-Jawahir (Doline zlatnih rudnika i dragog kamenja"),
prevod na
francuski, tom 9, (Pariz, 1861-77)
234

Mieses, M., Die Entstehungsuhrsache der jiidischen Dialekte,

(Berlin -Be, 1 9 1 5 )
Mieses, M., Die Jiddische Sprache, (Berlin-Be, 1924)
Minorsky, V , vidi Hudud al Alam Muquadassi, Descriptio
Imperii Moslemici, Bibliotheca Gegraphorum Arabica III, 3 (Bon) Nestor i pseudo-Nestor, vidi Prvu
rusku hroniku Obolensky, D., The Byzantine
Commonwealth - Eastern Europe
500-1453 (London, 1971) Ouseley, Sir W, The Oriental
Geography of Ebn Haukal, (London, 1800)
Paskiewicz, H., The Origin of Russia, (London, 1954) Patai ,
R. , lanak Jews" y Enc . Britannica , tom XII , 1 0 5 4 ,
1973 Petachia of Ratisbon , Sibub Ha'olam, izd. Benisch,
(London,
1856) Photius, Homilies, prevod na engleski sa uvodom i
komentarima S. Mango -a, (Kembrid, Mac, 1958) Poliak, A.
An., Hazarsko preobraenje u judaizam" (na hebrejskom), Zion , Jerusalim, 1 9 41 Poliak , A. N. ,
Hazarija - Istorija jednog jevrejskog car stva u Evropi (na hebrejskom), (Mossad Bialik, Tel Aviv,
1951)
Povest o minulim Godinama, vidi Prvu rusku hroniku
Prva ruska hronika , Laurentian tekst , prevod i obrada
Cross, S . N. i Sherbowitz-Wetzor, C, P., (Kembrid, Mac,
1953)
Priscus, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae, (Bon) Reid, G.
A., Alcoholism, (London, 1902) Reinach, Tx., Judaei", y
Dictionnaire des Antiquites Reinach, Th., lanak Diaspora" u
Jevrejskoj enciklopediji Renan, Ernest, Le Judaisme comme Race
et Religion, (Pariz,
1883)
Ripley, W, The Races of Europe, (London, 1900) Roth, D., izd.
The World History of the Jewish People, tom II:
The Dark Ages, (London, 1966) Roth, C, Jews", y
Enc. Britannica, 1973 Sava, G., Valley of the Forgotten
People, (London, 1946) Schram, Anselmus, Flores
Chronicorum Austriae, (1702)
235

Schultze - Das Martyrium des heiligen Abo von Tiflis, Texte und
Untersuchungen fur Geschichte der altchristlichen Litera-tur,
XIII (1905)
Shapiro, H., The Jewish People: A Biological History",
(UNESCO, Pariz, 1953)
Sharf, A, Byzantine Jewry - From Justinian to the Fourth Crusade,
(London, 1971)
Sinol, D., Khazars", y Enc. Britannica, 1973
Smith, H., y Proc. Glasgow University Oriental Society, V, str.
65-66
al-Tabari, Geschichte der Perser und Araber zur Zeit der Sasaniden, (Lajden, 1879-1901)
Tbgan, vidi Zeki Validi
Toynbee, A, A study of History, tomove I-VI saeo D. C. Somervell, (Oksford, 1947)
Toynbee, A., Constantine Porphyrogenitus and his World, (London, Njujork i Toronto, 1973)
Vasiliev, A. A, The Goths in the Crimea, (Kembrid, Mac,
1936)
Vernadsky, G., Ancient Russia - Vernadsky i Karpovich, A History of Russia, TOM I, (Nju Heven, 1943)
Vernadsky, G., Kievan Russia, iz iste serije, tom II, (Nju
Heven, 1948)
Vetulani, A., The Jews in Mediaeval Poland", Jewish Journal
of Sociology, decembar 1962
Virchow, R., Gesamtbericht... iiber die Farbe der Haut, der
Haare und der Augen der Schulkinder in Deutschland", Archiv fur Anthropologie, TOM XVI, str. 275-475, 1886
Weingreen, J., A Practical Grammar for Classical Hebrew, dru-go
izdanje, Oksford, 1959
William of Malmesbury, De gestis regum Anglomm
Yakubi, Buldan, Bibliotheca Geographorum Arabica Vll, (Bon)
Yakut, Mujam al-Buldan, izd. Wiistcnfeld, (Lajpcig, 1866-70)
Zajaczkowski, Hazarska kultura i ibeiiu iaslednici (na
poljskom), (Breslav, 1946)
Zajaczkowski, Problem jezika Hazara", Nauno udruenje
Breslav, 1946
Zborowski, M., i Herzog, E., Life is with People The Jewish
Little-Town of Eastern Europe, (Njujork, 1^52)
236

Zeki Validi Tbgan, A., Ibn Fadlans Reiseberisht", y Abhandlungen far die Kunde des Morgenlandes, tom
24, Nr. 3,
(Lajpcig, 1939)
Zeki Validi Tbgan, A., Volkerschaften des Chasarenreiches im
neunten Jahrhundert", Kordsi Scoma-Archivum, 1940

SADRAJ

Prvi deo:
USPON I PAD HAZARA
I - Uspon..............................................................................11
P - Preobraenje ..................................................................57
- Opadanje..................................................................... ...79
I V -Pad........................................................................... ...108
Drugi deo:
OSTAVTINA
V - Egzodus...................................................................... .135
VI - Odakle?.......................................................................153
VII - Suprotna miljenja.....................................................163
VIII - Rasa i mit.................................................................175
DODACI
I - Beleka o nainu pisanja
----.............................197
P-Beleka o izvorima--------------------------------------200
-Hazarska prepiska" -------------------------------------209
IV - Neke implikacije - Izrael i dijaspora....................... ..217
AUTORI ......................................................................... ..221
IZABRANA BIBLIOGRAFIJA........................................ ...231
239

Artur Kestler
TRINAESTO PLEME
Urednik
Milisav Savi
Recenzenti
Milutin Stanisavac
Nada Boji
Likovni urednik
Raomir Dimitrijevi
Grafiki urednik
Mioljub Popovi
Lektor Sana
Pribievi
Korektor
odeljenje PROSVETE

Korektorsko

Izdava
IP PROSVETA d.d.
Beograd, ika Ljubina 1
Za godavaa edomir
Mirkovi, direktor
tampa
GRAFOS, Panevo Cara Lazara
28. tel: 013/ 513-725
SER - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
940.2
KESTLER ARTUR
Trinaesto pleme : Hazarsko carstvo i
njegova ostavtgaga / Artur Ksstler ; prevela
sa engleskog Branka Altarac. - Beograd :
Prosveta, 1997 (GRAFOS : Panevo). - 139 str.
20 cm.
Prevod dela: The Thirteenth Tribe - Arthur
Knestler. - Tira 1000. - Bibliografija: str . 2 3 1 - 2
37.
ISBN 86-07-01025-5
a) Hazari
ID=50071820