2013, . 4, . 53 -69.

UDK 316.752-057.874
ID: 203321356

VREDNOSNE ORIJENTACIJE UENIKA OSNOVNE KOLE U

SLOBODNOM VREMENU

Brane Mikanovi1

Saetak:ovek dananjice slobodno vreme osmiljava primenom razliitih

aktivnosti koje prepoznajemo po vrednosnim prioritetima. Prouavajui relevantnu
naunu liteaturu, doli smo do saznanja da se vrednosti mogu prenositi, da izmeu
razliitih vrednosti postoji hijerarhijski odnos, da nove vrednosti zamenjuju
prethodne, te da vrednosti imaju prognostiku snagu.
Zbog toga smo se u ovom radu opredelili za empirijsko istraivanje procena
i stavova uenika osnovne kole o vrednosnim orijentacijama u slobodnom
vremenu. Konstruisali smo skaler s 36 tvrdnji (r=0,82). Instrument je primenjen na
uzorku od 126 uenika osnovne kole. Rezultati istraivanja pokazuju da uenici u
slobodnom vremenu preferiraju razliite vrednosne orijentacije, da usmerenost ka
nekim vrednosnim orijentacijama zavisi od razreda, pola, uspeha i nivoa
obrazovanja roditelja, te da u pogledu faktora koji utiu na provoenje slobodnog
vremena razlike postoje samo u odnosu na pol uenika.
Primena razliitih aktivnosti i uticaj razliitih faktora u slobodnom vremenu
siguran su put razvoja razliitih vrednosnih orijentacija. Zbog toga vaspitanje
uenika osnovne kole u slobodnom vremenu i za slobodno vreme treba bazirati na
razliitim vrednosnim orijentacijma. Osim toga, sve to ima znaajne pedagoke
implikacije i na celokupno vaspitanje i razvoj linosti.
Kljune rei:vrednosne orijentacije, slobodno vreme.
UVOD

Slobodno vreme je sve bitniji inilac (samo)vaspitanja pojedinca.

Osim pozitivnog uticaja na razvoj i vaspitanje linosti, slobodno vreme
moepostati i poligon neproduktivnosti, ili, to je jo i gore, poligon za
(samo)destrukciju i neprihvatljive oblike drutvenog ponaanja. U
1

brane.mikanovic@unibl.rs , UniverzitetuBanjojLuci, Filozofski fakultet

54
budunosti oekujemo da e se sve vie smanjivati radno i poveavati
slobodno vreme. Otuda (samo)vaspitanje u slobodnom vremenu i
(samo)vaspitanje za koritenje slobodnog vremena sve vie postaje
savremeni pedagoki problem. U pedagogiji postoji shvatanje prema kojem
slobodno vreme treba vie prouavati i istraivati sa subjektivistike
pozicije. Sa tog aspekta odluujui faktor koritenja slobodnog vremena je
subjekt (linost) koja koristi slobodno vreme. Subjektivitet linosti odreuje
da li e ona biti subjekt koritenja slobodnog vremena.
Bitni inioci kvaliteta slobodnog vremena su i vrednosti, sistem
vrednosti i vrednosne orijentacije. Vrednosne orijentacije koje pojedinac
preferira, kao i vrednosti koje stvara, razvija i unosi u svoj ivot, radi uenje
bitna su odrednica slobodnog vremena. Metodoloki posmatrano, mogue je
na osnovu vrednosnih orijentacija identifikovati preferencije pojedinca u
slobodnom vremenu, to se i nalazi u fokusu ovog rada.
U sagledavanju odnosa vrednosnih orijentacija i slobodnog vremena
polazimo od shvatanja prema kojima postoje individualne razlike u
vrednosnim prioritetima, zatim da se vrednosti mogu prenositi, da one
imaju svoju strukturu, da izmeu vrednosti postoji hijerarhijski odnos, da
nove vrednosti zamenjuju prethodne, te da vrednosti imaju prognostiku
snagu. Njihova uloga u vaspitanju uopte, pa i u vaspitanju u slobodnom i za
slobodno vreme je velika. Dosadanja teorijska prouavanja i empirijska
istraivanja odnosa vrednosnih orijentaciija i aktivnosti razliitih subjekata u
slobodnom vremenu imaju tek simbolian znaaj.
TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU

U ovom delu rada baviemo se sa tri bitna pitanja. Ukazaemo na

semantika pitanja vrednosti, osvrnuemo se na odnos vrednosti i
vrednosnih orijentacija i ukazaemo na vezu vrednosnih orijentacija i
slobodnog vremena.
Terminolokopojmovni problemi vrednosti, vrednosnih orijentacija i
vrednosnih sistema predstavljaju poetni ali za pedagogiju i veoma bitan
problem. Vrednost kao termin upotrebljava se u svakodnevnom ivotu.
Postoje vrednosti koje preferira svaki pojedinac. U takve vrednosti najee
ubrajamo: prorodine vrednosti, tradicionalne vrednosti, prave vrednosti,
vrednosti koje prihvata pojedinac, vrednosti koje se promoviu i prihvataju u
drutvu (drutvene vrednosti). Najee se pojam vrednost koristi s namerom
da se njime iskae kvalitet neega ili nekoga, ili da se ospori postojanje
odreene vrednosti kod nekoga ili u neemu. U naunom smislu vrednost je
teko definisati. U pedagogiji pojamvrednost uvek se iskazuje uz relaciju

55
vrednost vaspitanje. Nije sporno da vrednost ima svaki proces, osobina,
odnos ili sredstvo koji su usmereni na ostvarivanje odreenog cilja
vaspitanja.
U relevantnoj filozofskoj, sociolokoj, psiholokoj i pedagokoj
literaturi, identifikovali smo na desetine razliitih definicija vrednosti.
Najizraenija razmimoilaenja su u miljenjima na koji nain vrednosti
usmeravaju ljudsko ponaanje, tanije, usmeravaju li vrednosti oveka da
ini ono to misli da bi trebao initi ili da ini ono to eli initi (Feri,
2009: 14). Analizirali smo vei broj definicija vrednosti (Pejatovi, 1994;
ivoti, 1986; Pedagoka enciklopedija 2, 1989; ,
1996; Rot, 2008; Kuzmanovi i Petrovi, 2008 i Schwartz, 2008).
Prihvatljiva je definicija prema kojoj vrednost oznaava ovekove ciljeve,
regularne principe, tenje ili ostavrenja, oznaka za kvalitet ili svojstvo stvari,
pojave ili osobe koje je cenjeno, poeljno ili korisno ( ,
1996: 74). Razliite definicje imaju razliite uporine take i razliite
odrednice. U jednim od njih vrednost se definie kao relacija od subjekta do
objekta i obrnuto, dok se u drugim vrednost vezuje sa potrebama, ciljevima i
dispozicijama linosti. I pored tih razlika, moe se uoiti da su kljune
odrednice termina vrednosti:

vrednost objekta za subjekta,

ideali najvii standardi, savrenost, potpunost, maksimalna
vrednost,
sistem uverenja uverenja o sebi, uverenja o drugim ljudima,
uverenja o svetu,
zadovoljavanje ljudskih potreba potreba za
samoprevazilaenjem, potrebe za sigurnou, potrebe za
pripadanjem i ljubavlju, potrebe za (samo)potovanjem, potreba
za samoaktualizacijom i
ciljevi i tenje za stvaralatvom i korisnim.

U sutini vrednosti iskazuju odnos subjekta prema odreenom objektu

(subjekt odnos objekt).
Vrednosti, prema shvatanjima Nikole Rota (2008),mogu sluiti i za
upoznavanje pojedine linosti (line i socijalne vrednosti). Vrednosti koje
preferira pojedinac povezane su sa njegovim aktivnostima u slobodnom
vremenu. Ali i obrnuto, vrste aktivnosti u slobodnom vremenu odraavaju i
vrednosti koje preferira ta linost.
U literaturi se esto pojam vrednosti izjednaava sa znaenjem
vrednosnih orijentacija. Oni autori koji ne prave bitniju razliku izmeu
navedenih pojmova ukazuju na svu sloenost dinstinkcija izmeu ta dva
pojmova (Rot i Havelka, 1973). I pored toga, vrednosti i vrednosne
orijentacije u pedagokom kontekstu su pojmovi koji su povezani, ali to su

56
pojmovi koji se ne mogu koristiti u sinonimnom znaenju. Sutinsku razliku
ini termin orijentacija. Ona se odreuje kao snalaenje u prostoru (...),
snalaenje, umee da se nae put, upuivanje, upoznavanje, obavetavanje
(Vujaklija, 2004: 622). Bitna odrednica ovog termina je usmeravanje to ini
sutinu znaenja pojma vrednosna orijentacija (usmeravanje linosti prema
nekome ili prema neemu). To opte znaenje ugraeno je i u odreenje
vrednosnih orijentacija u pedagogiji, pa se one definiu kao usmerenost
pojedinca ili grupe ka aktivnostima ili ciljevima koji imaju srodne vrednosne
karakteristike (...) Imaju znaajnu integrativnu ulogu u razvoju linosti i od
njih zavisi izbor ciljeva kojima e neka osoba teiti, a i kriterijuma
procenjivanja nekog postignua kao uspenog ili neuspenog (
, 1996: 73).
Vrednosti koje ine individualni vrednosni sistem usvajaju se kroz
proces socijalizacije, pri emu najvaniju ulogu u prenosu vrednosti ima
porodica, a potom vrnjaci, kola, te drutveno-istorijske okolnosti u kojima
pojedinac ivi (Feri, 2009: 44-45). Isto tako, sistemi vrednosti se usvajaju i
kroz iskustveno prenoenje vrednosti (iskustveno uenje). Zahvaljujui tome
i slobodno vreme pojedinca moe postati bitan faktor stvaranja, razvoja i
prenoenja vrednosti. Procese bazirane na vrednostima moe pokrenuti
pojedinac, ali se oni mogu uspostaviti i u socijalnom okruenju.
Vano pitanje za ovaj rad predstavlja odnos vrednosti i vrednosnih
orijentacija. Ti odnosi su kompleksni jer su i same vrednosti i vrednosne
orijentacije viedimenzionalni pojmovi. Sa metodolokog stanovita, bitnije
je saznati vrednosti kao celinu, pa preko njih ciljeve, potrebe ili stavove u
odnosu na druge ljude, pojave i procese. Izvorita vrednosti su najee
linost pojedinca, kultura i socijalizacija. Odnos vrednosti i vrednosnih
orijentacija determinisan je i usmerenou pojedinca na individualne ili
drutvene vrednosti. Ti odnosi iskazuju se i specifinim odrednicama kako
vrednosti tako i vrednosnih orijentacija. Vrednosti su uvek odreene
idealima, stavovima, procenama subjekta, nivoima zadovoljenih potreba i
ostvarenih ciljeva. Vrednosne orijentacije determinisane su:

odnosima koji se uspostavljaju izmeu subjekta i objekta,

principima ponaanja i (samo)delovanja,
(samo)usmerenou i (samo)angaovanou u razliitim
aktivnostima.

Vrednosti imaju optiji karakter i one uvek podrazumevaju vrednosni

odnos pojedinca prema nekome ili neemu. Za aktivnosti slobodnog
vremena bitno je i razlikovanje vrednosti i vrednosnih orijentacija. Tako i
Bora Kuzmanovi (1995) pravi razliku izmeu vrednosti i vrednosnih
orijentacija. Prema njemu, vrednosti su vie artikulisane, imaju odreenu

57
koncepciju, dok su vrednosne orijentacije manje artikulisan sistem uverenja.
Iz svega toga proizilazi da je lake razvijati vrednosne orijentacije nego
menjati vrednosti pojedinca. Na tim saznanjima, unoenjem razliith
aktivnosti, treba unapreivati slobodno vreme.
Identifikacija odnosa izmeu vrednosnih orijentacija i aktivnosti u
slobodnom vremenu je takoe sloeno teorijskometodoloko pitanje. Tim
pre to poveanje fonda slobodnog vremena stvara velike perspektive
oveku budunosti, i pred njega otvara nova socioloka, pedagoka i
psiholoka pitanja o tome ta sve treba preduzeti da se blagovremeno formira
`ovekov individualni odnos` prema sebi i njegovoj ulozi da razrei taj
problem na drutveno svrsishodan nain (Muradbegovi, 1986: 141).
Slobodno vreme kao vid vremena kojim pojedinac slobodno raspolae (izvan
profesionalnih, porodinih i drutvenih obaveza), omoguava da svaki
pojedinac u svoj ivot i rad, pa i slobodno vreme, unosi, razvija i stvara
odreene vrednosti. Aktivnosti slobodonog vremena omoguavaju
identifikovanje vrednosnih preferencija. Dakle, izmeu vrednosnih
orijentacija i slobodnog vremena postoji odreen meuuticaj. Svaki
pojedinac svojim vrednosnim orijentacijama deluje na vlastiti izbor
aktivnosti u slobodnom vremenu, ali i aktivnosti slobodnog vremena
potvruju i dalje razvijanje vlastite vrednosne orijentacije.
Za sagledavanje ovih odnosa bitno je razlikovati i vrednosne tipove
linosti. Jedan od prvih teoretiara vrednosti Edvard pranger (Eduard
Spranger)analizira tipove ljudi, s obzirom na vrednosne orijentacije koje
preovladavaju i koje su manifestne u njihovom ponaanju. pranger smatra
da postoji est tipova vrednosti: teorijski, ekonomski, estetski, socijalni,
politiki i religiozni). Ovi tipovi vrednosti se nalaze u razliitim odnosima, s
tim to svaku linost odreuje jedan dominantni tip vrednosti. Pored tih
osnovnih tipova postoji kombinovani vrednosni tip ljudi (Schwartz, 2008).
Izbor aktivnosti u slobodnom vremenu pouzdan je indikator vrednosnih
orijentacija, a time i vrednosnih tipova. Zbog toga prikazujemo vezu svakog
vrednosnog tipa s moguim aktivnostima u slobodnom vremenu.
Teorijski tip je zainteresovan za otrkivanje istine, kognitivno je
usmeren na objektivno zapaanje i logiko zakljuivanje. Ovaj tip ima
racionalne, kritike i empirijske interese. Pojedinac sa dominantnom
teorijskom vrednosnom orijentacijom aktivnosti slobodnog vremena koristi
kao prostor za nova saznanja, otkria i uenje. Ekonomski tip, pre svega,
vrednuje ono to mu je korisno i praktino, pa je zato orijentisan na
proizvodnju i potronju roba i usluga, te na sticanje novca i materijalnih
vrednosti. Pojedinac sa dominantnom ekonomskom vrednosnom
orijentacijom u slobodnom vremenu primenjivae samo one aktivnosti za

58
koje je zainteresovan i od kojih e imati odreenu korist i kojima e vie
zadovoljiti svoje telesne potrebe i akumulirati materijalna dobra. Estetski tip
najveu vrednost pronalazi u oblicima i skladnosti u svetu koji ga okruuje
(lepo u objektivnoj i subjektivnoj stvarnosti i umetnost). Ovi tipovi nisu
primarno umetnici, ali im je primarni estetski aspekt ivota lepota i uivanje.
Estetski vrednosni tip preferira stvaralake aktivnosti u slobodnom vremenu.
Socijalnom (drutvenom) tipu najvea vrednost je u ljudima. Druge ljude
beskrajno cene, altruisti su, pristupani su i saoseajni. Bliske su im i
religijske vrednosti.Politiki tip iskazuje potrebu za odnos sa drugim
ljudima, ali on umesto ljubavi preferira snagu i mo. Borba za vlast osnovni
je motiv koji ga pokree i u aktivnostima slobodnog vremena. Religisjki tip
oveka ne odnosi se samo na vernike i religiozne pojedince, ve i na one
mistine pojedince koji trae smisao sjedinjavanja sebe sa nekom viom
realnou.
Predstavljena vrednosna tipologija omoguava identifikaciju
vrednosnih orijentacija u slobondom vremenu. Osnovni kriterijum
klasifikacije vrednosti jeste interesovanje, to je u skladu sa osnovnim
principom slobodnog vremena sloboda pojedinca u izboru aktivnosti. Izbor
aktivnosti i odreena vrednosna orijentacija u slobodnom vremenu ne zavisi
samo od linih mogunosti i elja, ve i od objektivnih mogunosti i uslova
u kojima pojedinac ui, radi i ivi. Ne sme se zaboraviti da same vrednosne
orijentacije ne uestvuju u izboru aktivnosti u slobodnom vremenu, ve i
neki drugi faktori. I pored toga, aktivnosti u slobodnom vremenu zavise od
potreba i interesovanja. Potrebe i interesovanja predstavljaju specifian izvor
vrednosnih orijentacija. One se ne javljaju same po sebi ve usvajanjem,
razvijanjem i uvravanjem. Pojedinac odreene vrednosti prihvata na
osnovu subjektivne (line) i objektivne (opte drutveno prihvaeno
znaenje) procene odreene pojave, procesa ili objekta. Pojedinac na osnovu
ideja i vrednosnih orijentacija razvija intersovanja prema objektima,
pojavama, procesima, stvarajui odreene vrednosti, kojima ispoljava svoje
drutveno delovanje.
Odnosi aktivnosti slobodnog vremena i vrednosnih orijentacija oituju
se kroz usmerenost na due vreme. Isto tako, dosljedno koritenje odreenih
aktivnosti u slobodnom vremenu otvara put ka razvoju novih vrednosnih
orijentacija. Sve to uvruje i razvija kultura slobodnog vremena koju kroz
(samo)vaspitanje za slobodno vreme stie svaka linost. Izbor aktivnosti
bitno uslovljava sloboda pojedinca u izboru, stepen motivisanosti, usmernost
ka odreenim vrednostima (vrednosne orijentacije). Od svega toga zavisi
koliko e pojedinac artikulisati slobodno vreme u svoj ivot i obratno, svoj
ivot u slobodno vreme. Isto tako, promene u drutvu koje su zasnovane na

59
odreenim vrednostima dovode do promena vrednosti pojedinca, to se
odraava i na slobodno vreme.
Vrednosne orijentacije motiviu i podstiu pojedince, usmeravaju
njegovo ponaanje, pa time utiu i na izbor aktivnosti u slobodnom vremenu.
Koje e aktivnosti pojedinac prihvatiti zavisi od interesovanja. Tako i Nada
Radi-Kaavenda (1989) smatra da je izbor aktivnosti u slobodnom vremenu
odreen interesovanjima i vrednosnim orijentacijama. Vrednosne orijentacije
u slobodnom vremenu obuhvataju organizacija i primena relevantnih
vrednosti za kulturu korienja slobodnog vremena. Treba naglasiti da
izmeu vrste aktivnosti i vrednosne orijentacije postoje korelativni odnosi.
Komparativni prikaz omoguava otkrivanje povezanosti vrednosnih tipova i
vrste aktivnosti u slobodnom vremenu.
Tabela 1. Vrednosti i vrsta aktivnosti
Vrednosti

Vrsta aktivnosti

Teorijske

Otkrivanje istine, logiko zakljuivanje, itanje, istraivanje,

samo(uenje)
Praktine aktivnosti, proizvodnja materijalnih dobara, potonja roba
Posmatranje estetskih vrednosti, doivljavanje i iskazivanje impresija,
ureivanje radnog i ivotnog prostora, stvaralatvo u razliitim
podrujima
Druenje, pomo drugim ljudima, religijske aktivnosti
Koritenje snage i moi sdrugim ljudima
Posete verskim objektima, religijski turizam

Ekonomske
Estetske

Socijalne
Politike
Religijske

Vrednosne orijentacije determiniu izbor aktivnosti u slobodnom

vremenu. (Samo)vaspitanje za koritenje slobodnogvremena i
(samo)vaspitanje u slobodnom vremenu determinisano je i vrednosnim
orijentacijama i vrstama aktivnosti u slobodnom vremenu. Sloboda
pojedinca u slobodnom vremenu ne doputa nametanje odreenih
vrednosnih orijentacija, jer je poznato da kod svakog pojedinca moemo
identifikovati individualne vrednosti kao i vrednosti koje su prepoznatljive
kod veeg broja ljudi (socijalne vrednosti). Zato je bitno da se
(samo)vaspitanje u slobodnom vremenu i (samo)vaspitanje za koritenje
slobodnogvremena sagleda u odnosu i na to u kojoj meri odreene vrednosne
orijentacije utiu na koritenje aktivnosti slobodnog vremena.
METODOLOGIJA EMPIRIJSKOG ISTRAIVANJA

U teorijskom pristupu odabranom problemu konstatovali smo da

slobodno vreme ima veliki znaaj za vaspitanje i razvoj linosti, posebno

60
dece i mladih. U vezi s tim, mogue je identifikovati vei broj pedagokih i
drutvenih problema. U ovom radu opredelili smo se da problem istraivanja
predstavlja vaspitanje uenika osnovne kole u slobodnom vremenu.
Predmet empirijskog istraivanja odnosi se na procene i stavove uenika
osnovne kole o vrednosnim orijentacijama u slobodnom vremenu. U skladu
s izabranim problemom i definisanim predmetom, cilj istraivanja je da se
utvrde procene i stavovi uenika osnovne kole o vrednosnim orijentacijama
u slobodnom vremenu. Na osnovu ovako uopteno odreenog cilja,
konkretizovali smo sledee istraivake zadatke:

Identifikovati i rangovati vrednosne orijentacije uenika osnovne

kole.
Analizirati stavove uenika prema vrednosnim orijentacijama s
obzirom na njihova sociopedagoka obeleja.
Utvrditi nain provoenja slobodnog vremena s obzirom na
socio-pedagoka obeleja uenika.

Nezavisne varijeble su: razred, pol, kolski uspeh i stepen obrazovanja

roditelja, dok zavisnu varijablu predstavljaju procene i stavovi uenika o
vrednosnim orijentacijama u slobodnom vremenu.
U istraivanju su koritene dve istraivake metode: metoda teorijske
analizei sinteze i survay istraivaka metoda. U skladu sa odabranim
metodama primenili smo tehnike: analiza sadraja, anketiranje i skaliranje.
Za potrebe ovog istraivanja konstruisali smo instrument kombinovanog
tipa, koji je sastavljen od 6 ajtema sa viestrukim izborom (upitnik) i 36
tvrdnji (skaler). Skaler je podeljen u est delova subskalera, od kojih se
svaki odnosi na jednu od est vrednosnih orijentacija. Analizom relijabilnosti
pomenute skale doli smo do zadovoljavajueg nivoa pouzdanosti r=0,82.
Uzorak istraivanja obuhvata 126 uenika (59 ili 46,8% petog i 67 ili
53,2% osmog razreda). Struktura uenika u odnosu na pol je ujednaena (po
63 ili 50% ispitanika enskog i mukog pola). U odnosu na kolski uspeh,
uzorak obuhvata 67 ili 53,2% odlinih, 40 ili 31,7% vrlo dobrih i 19 ili
15,1% dobrih uenika. Nezavisnu varijablu predstavlja i nivo obrazovanja
roditelja. Uzorkom je obuhvaeno 5 ili 4% uenika iji roditelji imaju
osnovno obrazovanje, 70 ili 55,65 uenika iji roditelji imaju srednje
obrazovanje i 51 ili 40,5% uenika iji roditelji imaju vie i visoko
obrazovanje.
Nakon prikupljenih podataka, pristupili smo njihovoj obradi, analizi i
interpretaciji. Statistika obrada podataka izvrena je primenom softverskog
paketa SPSS 19.0 for Windows, izraunavanjem: frekvencija (f), aritmetikih
sredina (M), standardne devijacije (SD), razlike aritmetikih sredina (t

61
omjera i F koeficijenta), te hi kvadrat testa. Istraivanje je realizovano
u mesecu maju kolske 2012/2013 u O Zmaj Jova Jovanovi Banja Luka.
ANALIZA I INTERPRETACIJA REZULTATA ISTRAIVANJA

U ovom delu rada fokusiraemo se na empirijske nalaze, te na

osnovu njih i dosadanjih teorijskih saznanja o vrednosim orijentacijama
izvesti pedagoke implikacije za unapreivanje vaspitanja u slobodnom
vremenu i vaspitanja za slobodno vreme.
Vrednosne orijentacije uenika osnovne kole

Pretpostavili smo da uenici osnovne kole preferiraju razliite

vrednosne orijentacije u slobodnom vremenu. Na osnovu utvrenih
aritnetikih sredina (M), rangovali smo est vrednosneih orijentacija (Tabela 2).
Tabela 2: Zastupljenost vrednosnih orijentacija
Rang
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Vrednosti
Socijalne
Teorijske
Religijske
Estetske
Politike
Ekonomske

M
27,40
22,02
21,17
21,03
17,13
14,21

SD
4,138
4,534
5,166
4,265
4,739
5,268

Za vaspitanje u slobodnom vremenu izuzetno je btino da uenici

preferiraju razliite vrednosne orijentacije. Uenici osnovne kole najvie
preferiraju socijalne, zatim teorijske i religijske, a najmanje ekonomske
vrednosne orijentacije. Ovako rangovane vrednosne orijentacije moemo
tumaiti veim uticajem vrnjaka, kolskih obaveza i veronauke na slobodno
vreme uenika. Manja zainteresovanost uenika za ekonomske vrednosti
moe se tumaiti time da uenici osnovne kole nisu optereeni materijalnim
statusom.
Za pedagogiju slobodnog vremena i vaspitanje u slobodnom vremenu
i za slobodno vreme, kao i za celokupno vaspitanje, pozitivno je to to
osnovci u slobodnom vremenu preferiraju razliite vrednosne orijentacije.
Ovaj nalaz ide u prilog tome da osnovci u slobodnom vremenu koriste
razliite aktivnosti. Razliite aktivnosti i vrednosne orijentacije doprinose
celovitom razvoju i vaspitanju linosti. Zbog toga je bitno da se i u vaspitnoobrazovnim institucijama razvoj i vaspitanje linosti podstie razliitim
vrednosim orijentacijama. Kao uporite za njihov razvoj treba iskoristiti

62
mogunost da se nastavni sadraji u razliitim nastavnim predmetima
usvajaju primenom razliitih aktivnosti.
Slobodno vreme koristi se i za samoostvarenje. Uenici osnovne kole
kojima su razliite vrednosne orijentacije obeleje slobodnog vremena,
efikasnije percipiraju realnost, iskazuju potrebu za stvaralatvom, lake se
usmeravaju na probleme, altruistiki su usmereni prema drugima.
Osposobljavanje linosti da razlikuje sredstva od ciljeva, ima izuzetan
pedagoki znaaj. Sredstva i ciljevi ne samo da determiniu kvalitet
slobodnog vremena, ve predstavljaju i osnov za razvoj razliitih vrednosnih
orijentacija.
Stavovi uenika o vrednosnim orijentacijma u slobodnom vremenu

Razlike izmeu stavova uenika o vrednosnim orijentacijama u

slobodnom vremenu testirali smo u odnosu na: razred, pol, uspeh i nivo
obrazovanja roditelja. U Tabeli 3. prikazali smo rezultate za svaki subskaler i
na nivou celog skalera.
Tabela 3: Vrednosne orijentacije u odnosu na razred
Vrednosti

Razr
ed

SD

59

24,10

3,685

VIII

67

20,18

4,438

V
VIII
V
VIII
V
VIII
V
VIII
V
VIII
V
VIII

59
67
59
67
59
67
59
67
59
67
59
67

14,29
14,13
22,90
19,39
27,37
27,43
17,73
16,61
22,76
19,78
129,15
117,52

5,945
4,635
4,016
3,798
4,541
3,783
5,142
4,324
5,117
4,827
17,09
14,76

Teorijske
Ekonomske
Estetske
Socijalne
Politike
Religijske
TOTAL

t -omer

df

Sig.

5,355

124

0,163

124

0,871

5,040

124

0,000**

0,081

124

0,936

1,324

124

0,188

3,370

124

0,001**

4,099

124

0,000**

0,000**

** Statistiki znaajna razlika na nivou 0,01.

U odnosu na pojedinane vrednosne orijentacije uenici petog i osmog
razreda statistiki se znaajno razlikuju u preferiranju teorijskih, estetskih i
religijskih vrednosti. Interesantno je da pozitivnije stavove o teorijskim,
estetskim i religijskim vrednostima imaju uenici petog razreda. Razlike u

63
aritmetikim sredinama, za navedene vrednosne orijentacije, znaajne su na
nivou 0,01. U praksi to moe znaiti da uenici petih razreda vie prihvataju
aktivnosti koje vode ka novim saznanjima, da vie preferiraju stvaralatvo i
da religijske vrednosti imaju veu motivacionu vrednost. Preferiranju ovih
aktivnosti mogu doprineti aktivnosti putem: itanja i samostalnog
istraivakog rada, primenom razliitih tehnika u likovnom izraavanju,
traganje za estetskim vrednostima u objektivnoj stvarnosti, subjektivnoj
stvarnosti i umetnosti, zatim poseta religijskim objektima i sveanostima.
Ako posmatramo rezultate na nivou celog skalera, tada postoji statistiku
znaajna razliku na nivou 0,01. Uenici petog razreda imaju statistiki
znaajno pozitivnije stavove o vrednosnim orijentacijama nego uenici
osmog razreda. U pedagokom smislu to je pozitivno, jer omoguava
blagovremeno preventivno delovanje s ciljem suzbijanja koritenja
nepoeljnih aktivnosti u slobodnom vremenu.
Na osnovu podataka prikazanih u Tabeli 4. uoavamo da u odnosu na
pojedinane vrednosne orijentacije, kada je u pitanju pol uenika, razlike
postoje u preferiranju teorijskih, estetskih, socijalnih i religijskih vrednosti.
Pozitivnije stavove o ovim vrednostima imaju ispitanici enskog pola.
Razlike u aritmetikim sredinama za teorijske i religijske vrednosne
orijentacije znaajne su na nivou 0,05, dok su za estetske i socijalne
vrednosne orijentacije razlike znaajne na nivou 0,01.
Tabela 4: Vrednosne orijentacije u odnosu na pol uenika
Vrednosti
Teorijske
Ekonomske
Estetske
Socijalne
Politike
Religijske
TOTAL

Pol
M

N
63
63
63
63
63

M
21,14
22,89
13,62
14,79
19,98

SD
4,572
4,359
5,329
5,181
4,549

df

Sig.

-2,194

124

0,030*

-1,254

124

0,212

63
63
63
63
63
63
63
63
63

22,08
26,37
28,44
17,10
17,17
20,17
22,17
118,38
127,56

3,708
5,049
2,614
4,503
4,999
5,667
4,434
17,81
14,62

-2,834

124

0,005**

-2,903

124

0,004**

-0,094

124

0,926

-2,206

124

0,029*

-3,161

124

0,002*

* Statistiki znaajna razlika na nivou 0,05.

** Statistiki znaajna razlika na nivou 0,01.

64
Na nivou celog skalera postoji statistiki znaajna razlika na nivou
0,05 u korist ispitanika enskog pola. Praktino to znai da uenice osnovne
kole imaju bolji kolski uspeh, vie vole estetske vrednosti, vie se
meusobno drue i da imaju bolju uspeh u veronauci.
Na osnovu F koeficijenta i stepena sigurnosti utvrdili smo razlike
izmeu stavova uenika o vrednosnim orijentacijama u slobodnom vremenu
s obzirom na kolski uspeh (Tabela 5). Statistiki znaajne razlike postoje na
nivou 0,05 kada su u pitanju stavovi o teorijskim i socijalnim vrednosnim
orijentacijama i na nivou 0,01 kada su u pitanju stavovi o religijskim
vrednosnim orijentacijama.
Na nivou celog skalera ne postoji statistiki znaajna razlika. Ovakve
rezultate moemo tumatiiti na osnovu toga da se odlini i vrlo dobri uenici
mnogo ne razlikuju kada su u pitanju znanja i interesovanja, a njih je u ovom
istraivanju znatno vie nego dobrih uenika.
Tabela 5: Vrednosne orijentacije u odnosu na uspeh uenika
Vrednosti
Teorijske
Ekonomske
Estetske
Socijalne
Politike
Religijske
TOTAL

df
2
2
2
2
2
2
2

F
3,304
0,870
0,879
3,077
1,683
5,240
2,482

Sig.
0,040*
0,421
0,418
0,031*
0,190
0,007**
0,088

* Statistiki znaajna razlika na nivou 0,05.

** Statistiki znaajna razlika na nivou 0,01.
Interesantni su nalazi u vezi s nivoom obrazovanja roditelja. Statistiki
znaajna razlika na nivou 0,05 postoji samo kada su u pitanju stavovi
uenika o socijalnoj vrednosnoj orijentaciji.
Tabela 6: Vrednosne orijentacije u odnosu na nivo obrazovanja roditelja
Vrednosti
Teorijske
Ekonomske
Estetske
Socijalne
Politike
Religisjke

df
2
2
2
2
2
2

F
0,292
1,692
0,443
3,578
0,862
0,957

Sig.
0,747
0,188
0,643
0,031*
0,425
0,387

* Statistiki znaajna razlika na nivou 0,05.

65
U pogledu ostalih vrednosnih orijentacija ne postoje statistiki
znaajne razlike izmeu stavova uenika. To moemo tumaiti time da se
radi o uenicima koji ive u gradskoj sredini i da se radi o procenama koje su
vezane samo za slobodno vreme. ivotni standard i obaveze uenika prilino
su ujednaeni, to takoe moe uticati na preferiranje odreenih aktivnosti i
vrednosnih orijentacija u slobodnom vremenu.
Utvrdili smo da stavovi uenika o vrednosnim orijentacijama u
slobodnom vremenu zavise od razreda i pola, a ne zavise od kolskog uspeha
i nivoa obrazovanja roditelja. Zbog toga bi bilo interesantno u nekim
buduim istraivanjima utvrditi kakav je i koliki je uticaj razliitih faktora
(nastavnici, kola, porodica, mediji, socijalizacija, vannastavne aktivnosti)
na vaspitanje osnovaca u slobodnom vremenu. Posebno bi bilo interesantno
utvrditi kakvi se vrnjaki odnosi uspostavljaju u slobodnom vremenu, te
koji faktori najvie doprinose njihovom uspostavljanju.
Nain provoenja slobodnog vremena

Ovim istraivanjem eleli smo utvrditi da li postoje razlike u nainu

provoenja slobodnog vremena u odnosu na socio-pedagoka obeleja
uenika. Pretpostavili smo da socio-pedagoka obeleja uenika ne utiu
statistiki znaajno na nain provoenja slobodnog vremena.
Ne postoji statistiki znaajna razlika u nainu provoenja slobodnog
vremena izmeu uenika petog i osmog razreda. Uenici osnovne kole
slobodno vreme najvie provode sa vrnjacima.
Tabela 7: Nain provoenja slobodnog vremena u odnosu na razred

U krugu porodice
Sa prijateljima iz kole/okruenja
Na Internetu
Neto drugo

Razred
V
VIII
12 10
33 38
7
13
7
6

df

Sig.

1,91

0,59

Zbog toga socijalne vrednosne orijentacije i dalje treba preferirarti u

slobodnom vremenu. Pozitivno je to vei broj uenika slobodno vreme
provodi sa porodicom. Ulogu porodice u vaspitanju za slobodno vreme i u
slobodnom vremenu treba jaati u najirem pedagokom i drutvenom
smislu. Podatak koji se odnosi na koritenje Interneta u slobodnom vremenu
nije zabrinjavajui, posebno kada se zna da osim samostalnog koritenja

66
Interneta postoji mogunost i za razliite komunikacije s vrnjacima (poruke,
drutvene mree).
Prethodno smo utvrdili da postoje statistiki znaajne razlike izmeu
stavova uenika o vrednosim orijentacijama u odnosu na pol. Rezultati
prikazani u Tabeli 8. potvruju da u odnosu na pol postoje statistiki
zanajne razlike i u nainu provoenja slobodnog vremena. I ovde se
potvruje da uenice preferiraju provoenje slobodnog vremena sa
prijateljima iz kole i/ili okruenja, to ide u prilog prethodno utvrenih
nalaza (Tabela 4).
Tabela 8: Nain provoenja slobodnog vremena u odnosu napol uenika

U krugu porodice
Sa prijateljima iz kole/okruenja
Na Internetu
Neto drugo

Pol
M
12
27
15
9

10
44
5
4

df

Sig.

11,75

0,011*

* Statistiki znaajna razlika na nivou 0,05.

Utvrdili smo da stavovi uenika o vrednosnim orijentacijama u
slobodnom vremenu ne zavise od uspeha. Isto tako, uspeh ne utie i na nain
provoenja slobodnog vremena. Poslednjih godina u naim osnovnim
kolama vidno je poveanje kolskog uspeha. Uglavnom je u odelenjima
najvei broj odlinih i vrlo dobrih uenika, dok je broj dobrih i dovoljnih
uenika neznatan. Broj uenika koji imaju nedovoljan kolski uspeh i koji
ponavljaju odreene razrede u osnovnoj koli nije statisitki znaajan.
Tabela 9: Nain provoenja slobodnog vremena u odnosu na uspeh uenika

U krugu porodice
Sa prijateljima iz kole/okruenja
Na Internetu
Neto drugo

Uspeh uenika
odlian vrlo dobar
9
9
43
20
8
9
7
2

dobar
4
8
3
4

df

Sig.

8,02

0,23

Nivo obrazovanja roditelja ne utie na nain provoenja slobodnog

vremena. Ispitanici u istraivanju su bili uenici iz gradske sredine, pa je i to
jedan od razloga zbog kojih se slobodno vreme slino provodi bez obzira na
stepen obrazovanja roditelja.

67
Tebela 10: Nain provoenja slobodnog vremena u odnosu na obrazovanje
roditelja

U krugu porodice
Sa prijateljima iz kole/okruenja
Na Internetu
Neto drugo

Nivo obrazovanja roditelja

osnovna srednja visoka
3
13
6
2
40
29
0
10
10
0
7
6

df

Sig.

8,40

0,21

Rezultati istraivanja pokazuju da su vrnjaci najuticajniji faktor u

slobodnom vremenu. Zbog toga svi subjekti u procesu vaspitanja, posebno
porodica, kola i drutvena sredina treba veu panju da posvete vaspitanju
za slobodno vreme i vaspitanju u slobodnom vremenu. Kada je u pitanju
vaspitanje za slobodno vreme, navedeni faktori treba direktno da utiu na
vaspitanike, a kada je u pitanju vaspitanje u slobodnom vremenu, njihov
uticaj je indirektan. Rezultati ovog istraivanja nisu zabrinjavajui u pogledu
koritenja Interneta u slobodnom vremenu. Kultuta koritenja Interneta
uslovljena je nivoom obrazovanja. Rezultati istraivanja pokazuju da
Internet u slobodnom vremenu ne koristi ni jedan uenik iji roditelji imaju
samo osnovno obrazovanje. Deaci vie koriste Internet u slobodnom
vremenu nego devojice.
ZAKLJUAK

Uenici osnovne kole u slobodnom vremenu preferiraju razliite

vrednosne orijentacije. Socijalne vrednosne orijentacije najvie su
zastupljene, dok su ekonomske vrednosne orijentacije najmanje zastupljene.
Stavovi uenika o razliitim vrednosnim orijentacijma u slobodnom
vremenu statistiki se znaajno razlikuju u odnosu na razred i pol. Kada je u
pitanju nain provoenja slobodnog vremena statistiki znaajne razlike
postoje samo u odnosu na pol.
Na razvoj vrednosnih orijentacija u slobodnom vremenu utiu brojni
faktori. Vrednosne orijentacije utiu na kvalitet slobodnog vremena. U
slobodnom vremenu mogu se razvijati nove vrednosne orijentacije.
Vrednosne orijentacije uenika omoguavaju prouavanje slobodnog
vremena sa subjektivistike pozicije, to ima izuzetan pedagoki i drutveni
znaaj i to ne samo za vaspitanje u slobodnom vremenu i vaspitanju za
slobodno vreme ve i za celokupan razvoj i celokupno vaspitanje dece i
mladih.

68
LITERATURA
Feri, I. (2009). Vrijednosti i vrijednosni sustavi: psihologijski pristup. Zagreb:
Alinea.
-, . (1989). . :
.
Kuzmanovi, B., (1995). Drutvene promene i promene vrednosnih orijentacija
uenika. Psiholoka istraivanja br. 7, str. 1747.
Kuzmanovi, B. i Petrovi, N. (2008). Vrednosni ciljevi kao inioci politikih stavova
i mnenja mladih. Sociologija br. 2, str. 153-174.
Muradbegovi, M. (1986). Problem razvijanja potreba i interesovanja mladih u
slobodnom vremenu. U asopisu Naa kola br. 7-10, str. 141-147. Sarajevo: Savez
pedagokih drutava Bosne i Hercegovine.
Pedagoka enciklopedija 2. (1989). Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
(1996). : .
Pejatovi, A. (1994). Vrednosne orijentacije i obrazovne potrebe odraslih. Beograd:
Institut za pedagogiju i andragogiju.
Rot, N. (2008). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udbenike.
Rot, N. i Havelka, N. (1973). Nacionalna povezanost i vrednosti srednjokolske
omladine. Beograd: Institut za psihologiju i drutvene nauke.
Schwartz, H. S. (2008). Cultural Value Orientations: Nature & Implications of
National Differences. The Hebrew University of Jerusalem.
Vujaklija, M. (2004). Leksikon stranih rei i izraza. Beograd: Prosveta.
ivoti, M. (1986). Aksiologija. Zagreb: Naprijed.

69
VALUE- BASED ORIENTATIONS HELD BY PRIMARY
SCHOOL STUDENTS IN THEIR FREE TIME

Brane Mikanovi2

Summary:A modern man fills his free time with various activities
distinguished by their value based priorities. Relevant literature points to the fact
that values can be transferred, that there is a hierarchy of values, that old values
are replaced by new ones and that they have predictive power.
This is why the author decided on an empirical investigation of estimates
and assumptions held by primary school students relating to value orientation
governing their free time. A scale was devised containing 36 statements (r=0.82) and
applied to the sample of 126 primary school students. The findings of the
investigation point to the fact that students hold different value-based orientations,
depending on the school grade, sex, academic success and the parents' school
attainment: in terms of the factors influencing activities pursued in spare time,
differences can be observed only by the sex of students.
Pursuing different activities and the influence of various factors affecting
spare time pave the way for the development of different value-based orientations.
This is why the instruction concerning spare time, and pursued during spare time
should be based on different values. In addition, this all has significant pedagogical
implication for the overall education and personality development.
Key terms: value-based orientation, free time
: 10.11.2013
: 2.12.2013.

UniverzitetuBanjojLuci, Filozofski fakultet