PRIVREDNA IZGRADNJA (2004) XLVII: 1-2, str.

5-16

UDC 330.87:330.342
Originalni naucni rad
Kosta Josifidis"

NEOLIBERALIZAM - SUDBINA ILl IZBOR NACINA ZIVOTA (I) U

TRANZICIJI

If I am not for myself, who will be?

If I am only for myself, what am I?
Hillel, Pirke A vot

Okvir
Ovo je storija koju ste mozda vee cul]. IIi je pak dovoljno poznata. Ili koja nije
bliska u akademskom profilu. Stavise, ni u ideoloskorn i/ili politickorn smislu.
Kapitalsku da ne spominjemo, jer njihovi predstavnici nisu uclanjeni u klub citalaca
tekstova ovakve vrste, premda je i ona neminovno ideoloska, Kada/ako je vee tako,
zasto je piserno? Da Ii zato sto je strukturno ponudena posredstvom dileme: da li
narod na jednom podrucju ima sklonost ka trgovini (Smit) iii je vaznija redistribucija, u izrazu sklonosti ka potrosnji (Kejnz)? Redistribucija nije identicna
sklonosti potrosnji u Kejnzovom smislu, iako je redistribucija neodvojiva od
kejnzijanizma.
Ekskurs:
Yelicina koju je drustvo sklono da potrosi uslovljena je (i) velicinom dohotka, (ii)
postojanjem drugili objektivnih faktora, i, (iii) subjektivnim potrebama i psiholoskim
sklonostima i navikama pojedinih clanova drustva, kao i od nacela po kojimaje dohodak
raspodeljen izmedu njih.. U objektivne faktore, Kejnz je smestio: promene jedinicne
nadnice, promene u rarlici dohotka i cistog dohotka, slucajne promene u vrednosti
kapitala koje nisu ukljucene prilikom proracuna cistog dohotka, promene u stopi
diskontiranja vremena, U. u omjeru buducin dobara, promene u fiskalnoj politici,
promene ocekivanog odnosa sadasnjeg i buduceg nivoa dohotka. Suzdriavanje
pojedinaca od trosenja svojih dohodaka motivisano je iii uzrokovano subjektivnim
faktorima: opreznosti, predvidanja, proracunatosti, nezavisnosti, preduzetnistva, ponosa
i skrtosti. ( Kejn 1987)

Mogu se simulirati razliciti razlozi pisanja teksta, ali neka ipak ostane na
potrebi reinterpretacije usmerene autorskoj svesti. Radi negovanja tragova. U svesti,
naravno. Ideoloskoj, opet naravno, koja je neizbezna u izobilju pounutrenja
spoljasnosti, Nije ni moguce biti vrednosno neutralan, ideoloski nezainteresovan, i
* Redovni profesor, Ekonomski fakultet Subotica-Novi Sad.

Rad je primljen januara 200S.

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

protumaciti pojave i njihovu sustinu bez obojenosti, kada je fenornen slobode

normativno (ought to) utemeljen'?
lnventar kljucnih reci svodi se, kao sto se nazire na dye osnovne: neoliberalizam i redistribuciju, i sijaset sinonimnih. Za prvu su: die-hard liberalism, new imperialism, laisezr-faire global economy, market fundamentalism, neoliberal globalization, liberal conservativism, regaonomics, thatcherism, supply-side economics, monetarism, new classical economics, structural adjustment. Za redistribuciju se najcesce vezuje welfare state odnosno kejnzijanizam, kao paralelni izrazi koje literatura
eksploatise. Neoliberalizam se moze i odvojeno pisati, doduse i sa tireom: neoliberalizam. Bez tirea moglo bi se govoriti i 0 sintagmi. Neo, kao prvi deo sintagme
je nespornog znacenja, i, uvek istog. Da Ii je dovoljno razlucen liberalizam, i je Ii
suvisno objasnjavati korene, obelezja, protivrecnosti shvatanja i upotrebe izraza'? Ne
znamo pravi - 0 konacnorn da i ne govorimo - odgovor, Otuda i alibi ovom
pokusaju, ponavljamo u vlastite alirske svrhe.

Izvornost ideje
Uvedimo u opticaj termin i Iibertanijanizam, ne sa namerom da proizvodimo
konfuziju, vee da ukazerno na mnostvo razlicitih upotreba. Libertanijanizam
predstavlja politicku teoriju (Coulam 1996) koja je karakterisala zapadni svet kasnih
godina dvadesetog veka. Moze se reci da se najbolje primio u SAD, s obzirom na
izraziti naglasak na individualnosti, svojini, slobodnom trzistu, kao krucijalnim
americkim vrednostima, jos iz vremena nakon rata za nezavisnost i stvaranja ustava.
Dakle, libertanijanizam predstavlja teoriju koja esencijalno pociva na najvecirn
vrednostima individualne slobode, koja se adekvatno upraznjava u uslovima laissez[aire trzisnoj ekonomiji. Prisustvo i uticaj drzave na zivot individua je minimalan, iii
se u ekstremnim slucajevirna cak u potpunosti negira.
Ideje socijalizrna, komunitarijanizma i liberalizma (sic!) suprostavljene su
libertanijanizmu iIi obrnuto, iz razlicitih razloga. lndividualne slobode i prosperitet
nije bilo rnoguce ostvariti u socijalizmu (ma koje vrste) s obzirom na negovanje
netrzisnih institucija i nedemokratskih principa. Komunitarijanizam je nametao
zajednicke vrednosti i time ogranicavao slobodu izbora nacina zivota, kao prirodno
pravo individue. Libertanijanizam se suprostavlja i savremenom welfare liberalizmu,
posto potonji forsira 'liberalne' rezime individuarna, u kontekstu, recirno, zakona 0
zaposljavanju, iIi pak upotrebe poreske politike u pravcu redistribucije bogastva.
Time se uzrokuju trzisne distorzije, ugrozava opsti prosperitet i pozicija individua,
cak i sirornasnih slojeva, optuzenih da su redistributivni beneficijari.
Dva argumenta- prornovisu libertanijanizam: moralno pravo i utilitarnost.
Individue poseduju moral no pravo koje ne sme biti prekrseno. Argument moralnog
prava pociva na vestini dokazivanja da individualna prava moraju postojati, odnosno
u demonstraciji iracionalnosti, nelogicnosti, nekonzistentnosti i apsurdnosti teorija
koje negiraju individualna prava. Utilitarnost iskljucuje drzavnu intervenciju, posto
ista neizbezno proizvodi sirornasno drustvo. Libertanijanizam optice kao politicka

BROJ 1-2

NEOLlBERALlZAM - SUDBINA ILl ...

tradicija, politicka filozofija, i opsta filozofska teorija, koja obuhvata teoriju

vrednosti, koncepciju licnosti i moraIne teorije kao i politicku filozofiju.
Politicka tradicija liberalizma vezuje se za Englesku, tj. za religioznu toleranciju, licne i ekonomske slobode. Francuski liberalizam je vise sklon sekularizmu
i demokratiji, arnericki liberali kombinuju licne slobode sa antipatijom kapitalizma,
australijski simpatise kapitalizam sa manje entuzijazma ka civilnim slobodama. Libertanijanizarn se smatra anglo-americkorn liberalnom tradicijorn u politickoj filozofiji. Rec je 0 razvoju klasicnog liberalizrna, a ne 0 nekoj separatnoj filozofiji. Anglosfcra, u kojoj se libertanijanizarn razvio, je, reklo bi se, njegov prirodni ambijent,
i vecina tekstova napisana je od strane autora koji su sa podrucja severno-arnericke
politicke kulture i podrucja. Isto tako, vecina online materijala 0 libertanijanizmu
kontrastna je liberalizmu, ali ta protivrecnost je samo americka specificnost. Rec
'liberal' u SAD se koristi da se izrazi pozicija 'left-of-centre', iii cak levo krilo
Demokratske partije SAD. U Evropi su libertanijanci samo sub-kategorija liberala.
U autorskom smislu, liberalizam kao politicka filozofija podrazumeva doprinos J.
Locke-a, J .S. Mill-a, K. Poper-a, F. Hayek-a, I. Berlina, J. Rawlsa. Kao politicki
pokret, liberalizam je reprezentovan u kontinentalnim evropskirn liberalnirn partijarna i Liberalnoj internacionali. U kontinentalnoj Evropi liberalizam kao pojam se
uglavnorn ternelji na fundamentalnorn anti-drzavnorn pristupu, odnosno kao politicka filozofija kapitalisticke desnice, premda je u kontliktu sa organicistickim desnim ideologijarna fasizrna, elitizrna iii nekih formi socijalnog katolicizrna kasnog
devetnaestog i ranog dvadesetog veka, U Sjedinjenim Drzavama takav liberalizam
se k valifikuje kao liberalizam devetnaestog veka iii poznatije, kao klasicni liheraliram, umnogome blizak tzv. konzervatizimu. Medutirn, tokom dvadesetog veka se
americki liberalizarn referise kao umereni centre-left. Liberalizarn americkog stila se
stoga smatra parnjakom umerenog socijal-demokratskog shvatanja u kontinentalnoj
Evropi. Danas americki konzervativci i neokonzervativci demonizuju liberalizam,
kao 'l-world' (okupljeni svojevremeno oko Dzordza Busa starijeg), smatrajuci ga
dogmatskim levim pristupom. U Australiji se, recimo, centre-left verzija liberalizrna
kvalifikuje kao socijalni liberalizam, dok se u Velikoj Britaniji, bar sa stanovista
Liberalne demokratske partije, kornbinuju najbolji elementi socijal-dernokratije i
konzervativizrna sa naglaskom na individualizrnu (Cerny 2004).
Centralno mesto liberalne politicke teorije odnosi se na pitanje da Ii se politicka vlast moze opravdati, i ako moze, kako. Naime, irnajuci u vidu cinjenicu da je
sloboda normativno uterneljena, odgovornost justifikacije je na onima kojim ogranicavaju slobodu. Proizilazi da se politicka vlast i zakon moraju opravdati, jer limitiraju slobodu. Fundamentalni liberalni princip otuda glasi da se restrikcije slohode
moraju opravdati. Time se dolazi do tvrdnje da se samo ogranicena drzava moze
opravdati, zbog toga sto je njen osnovni zadatak da obezbedi jednake slobode
gradanirna, Liberalizam je, otuda, pre svega politicka teorija, premda je dubiozno da
je cista politicka teorija, posto svaki liberal ne moze da izbegne pitanja moralnog
prava, Iiberalne koncepcije vrednosti, liberalne episternologije i Iiberalne metafizike
(prema Stanfordovoj enciklopediji Filozofije). Ekonomski liberalizam se tradicionalno vezuje za trzisni kapitalizarn, u kontekstu nesigurne kombinacije laissez-faire

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

ekonomije i prokompetitivne ekonomske regulacije. Vrednosti libertanijanizma ne

mogu se racionalno pozicionirati, posto se radi 0 sistemu uverenja, 'worldview'.

o neoliberalizmu i ekonomskom neoliberalizmu

Liberalizam, i u savremenom smislu, neoliberalizam, u okviru medunarodne
politicke ekonornije i medunarodnih odnosa, ima dva razlicita znacenja, naslonjena
upravo na tradicionalne razlike izrnedu liberalizma devetnaestog veka i socijalnog
liberalizma (Cerny, op.cit.). Prvo znacenje originalno se izvodi iz quasi-idealisticke
tradicije Iiberalnog internacionalizma povezane sa legatom Vudroa Vilsona i Lige
Naroda. Suverenitet drzava, kolektivna bezbednost i sirenje medunarodnih zakona
ukljuceni su internacionalni liberalizam. Naime, Univerzalna deklaracija 0 ljudskim
pravima je kljucni dokument u okviru ove tradicije, kao i sponzorstva u okviru UN
na podrucju razvoja, zdravstva, hrane i sl. S druge strane, medunarodni ekonomski
odnosi, uredeni Bretovudskim sporazumom nakon 1I svetskog rata, u smislu promocije i regulacije rastuce otvorene medunarodne razmene (GA IT i WTO), medunarodni monetarni sistem (1MF) i ekonomski razvoj (lBRD iii World Bank), predstavljaju takode medunarodni ekonomski liberalizam. Fakticki se posleratni sistern,
tzv. 'embedded liberalism', svodio na povezanost medunarodnog ekonomskog liberalizma sa arnerickim liberalizmom (kao i evropskom socijalnom dernokratijorn),
posredstvom kejnzijanske makroekonomske politike i drzave blagostanja.
Drugo znacenje, iIi upotreba izraza neoliberalizarn, izvedeno je iz evropskog
kontinentalnog koncepta liberalizma, tj. klasicnog liberalizrna, primarno fokusirano
na ekonomskom liberalizmu, iako se ne mogu prenebreci ni politicke i socijalne
implikacije. Takvo shvatanje neoliberalizma ternelji se na stavu da je trziste kljucna
institucija savremenih kapitalistickih drustava, odnosno, na pretpostavci da su i domace i medunarodne politike zainteresovane prevashodno za obezbedenje uslova za
adekvatno funkcionisanje trzista.
Dati neoliberalni koncept strukturiran je iz nekoliko kljucnih elemenata.
Dizajniranje i uspostavljanje institucija i prakse temeljene i rukovodene posredstvom triista. Ovo je narocito bilo znacajno u vecini razvijenih kapitalistickih
zemalja u kojim je trziste bilo ugrozeno, zbog socijalno demokratskih principa i
americkog stila 'liberalizrna', sto je vodilo u tzv. 'creeping socialism', kao i periode
stagflacije i recesije sedamdesetih godina proslog veka. U zemljama bivseg socijalistickog bloka iIi tranzicijskim ekonomijama institucionalna uredenost na trzisnirn
principima bila je od esencijalne vaznosti po pravac, tok i dinamiku transformacije.
Pospesivanje kulture individualizma putem triisnog ponasanja pripadnika svili
drustvenilt klasa. Narnera se svodi na sprecavanje sirenja 'dependency culture' koju
je proizvodila kejnzijanska drzava blagostanja, izblamirana tokom kriza iz sedamdesetih, kao i na veoma vaznu odrednicu deregulacije trzista, sto je jos vise slabiJo
welfaristicku politiku u korist fleksibilnosti trzista.
Potriistavanje driava i medunarodnili institucija podrazumeva privatizaciju
drustvenih i javnih servisa, promociju medunarodne kompetitivnosti, deregulaciju i

BROJ 1-2

NEOLIBERALIZAM - SUDBINA ILl. ..

liberalizaciju specificnih trzista iIi sektora. Koncept drzave zamenjuje se filozofijorn

upravljanja (government vs governance).
Progresivno ukidanje barijera u medunarodnoj razmeni i kapitalskim tokovima. Teorijski, najefikasnija su ona trziSta na kojima je prisutan veliki broj aktera
sa obe strane, i prodavaca i kupaca. Otuda, efikasnirn cenama (po kojima je sve sto
je ponudeno na trZistu prodato po zajednicki prihvatljivim cenama) se obezbeduje
'ci.~(;ef1;je triista'. Rec je 0 teorijama imanentnim ne-kejnzijanskirn teorijskim
skolama, pre svega monetaristickoj i novoj klasicnoj makroekonomiji, premda je
rudiment nastao u forrni ekonomije ponude iIi jos poznatije politike tacerizrna i
reganomike, s kraja sedamdesetih i pocetka osamdesetih godina dvadesetog veka.
Neoliberalna hegernonija, promovisana od strane trzisnih fundamentalista (tipa
Miltona Fridmana) i pomenutih prakticnih filozofija tacerizrna i reganomizma,
zapravo je uspostavljena zahvaljujuci multidimenrionalnim kriznim situacijama koje
je proizvodila dotadasnja politika drzave kao i nacin funkcionisanja pojedinih
medunarodnih institucija.
Pre svega se radilo 0 fiskalnoj krizi driave, delimicnorn urusavanju socijalnog
partnerstva iii neokorporativistickih aranzrnana, porastu novog protekcionizma
putem necarinskih barijera, slomu Bretonvudskog sistema tj. dolarskog standarda.
Fiskalna kriza drzave nastala je kao posledica rastucih troskova socijalnih politika,
javnih servisa, nacionalizovanih industrija i birokratija, koji su rasli brze od poreske
baze. Izlaz je pronaden u snizavanju poreskih stopa i sirenju poreske osnovice i
poreskih prirnanja, istorijskom obrtu iz kejnzijanske demand- u supply-side
ekonomsku politiku, u kojoj su se trazili novi izvori ekonomskog rasta. Socijalno
partnerstvo, oliceno u tripartitnim sporazumima izrnedu menadzrnenta, rada i
drzave, koje je obuhvatalo pregovore u vezi sa visinom najamnina, radnim uslovima,
primanjem i otpustanjern radnika, rigidnim najamninama, rezultiralo je opadanjem
investicionih aktivnosti odnosno ekonomskorn stagnacijom, narocito u V. Britaniji i
SAD-u. Medunarodne i nacionalne ekonomske kondicije karakterisale su se
opadanjem svetske trgovine i znacajnim rastom novog protekcionizma posredstvom
necarinskih barijera, sto je proizvodilo stagflaciju, odnosno stagnaciju ekonomskog
rasta uz porast cena. Slom 'adustable peg' sistema upravljanja deviznim kursevima
(ukidanje dolarskog standarda 1971. godine) propracen je cetvorostrukim porastom
cena nafte na svetskom trzistu, kamatnih stopa i dugova zemalja Treceg sveta.
Navedene pojave uzrokovale su, i istovremeno obezbedile alibi, za eliminisanje
ekonornske politike intervencionisticko-regulatornog upravljanja Cline-tuning') drzavorn i ekonomijom. Recesije iz sedamdesetih su, prema tome, posledirale priklanjanjem pripadnika srednje klase i razlicitih frakcija radnicke klase programima
novog politickoekonornskog brenda - ekonomski liberalnog konzervatizma, koji se
kasnije odornacio u izrazu neoliberalizam.
Neoliberalni supstrat situirao se u cetiri kljucna podrucja: (a) smanjivanje barijera u medunarodnoj trgovini i kapitalskim tokovima, (b) reforrna nacionalnih
finansija, (c) promena karaktera drzavne intervencije, i (d) rastuca uloga privatnog
sektora i razlicite forme medusobnih veza sa javnim sektorom. Novi konvergentni
pristup na medunarodnorn planu u okviru svih navedenih podrucja podrazumevao je
9

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

i razlicitost i zavisnost, od postojecih, vee izgradenih institucija kao i uhodane

prakse, zatim stavove i uporista raznih interesnih grupa na nacionalnom i medunarodnom planu, i njihovu medusobnu povezanost, i konacno, uticaj i intepenetraciju
rastuceg medunarodnog i transnacionalnog javnog i rnesovitog privatno/javnog
sektora (Cerny, op.cit.).
Prisutna su i shvatanja po kojimaje neoliberalizam predeterminisan upravo iz
razloga da je veliki broj aktera u igri. Nairne, na unutrasnjern planu drzava
egzistiraju politicari i politicke partije, birokrate sa svojim intencijama dizajniranja
novih javnih politika koje bi relaksirale preopterecenu drzavu, Na mec1unarodnom
planu, uloga institucija globalnog upravljanja - Svetske banke, Mcdunarodnog
monetarnog fonda, Svetske trgovinske organizacije, Grupe 7, svodi se na prornociju
neoliberalnih principa. Posebno pitanje se odnosi na politicku i ekonornsku moe
pojedinih nacionalnih ekonomija, pre svega americke ekonornije, koje svojim
unutrasnjirn neoliberalnim uredenjern nametaju i promene na globalnorn planu (npr.

market vs social-market economy, flexible vs non-flexible labor market etc), odnosno unutrasnjern planu vodecih ekonornija evropskog kontinentalnog kapitalizma.
Literatura upucuje i na cinjenicu da neoliberalna filozofija nije samo filozofija
nacionalnih, regional nih iii medunarodnih ogranicenja, vee i pristup koji nudi veliki
broj razlicitih mcgucnosti, u izrazu politike socijalnih inovacija u raznim oblastima i
nivoima. Rec je 0, recimo, naglasku na regulatornim mikroekonornskirn industrijskim politi kama sa medunarodnorn dimenzijom, u srnislu promocije kompetitivnosti, osobito za mala i srednja preduzeca u otvorenoj svetskoj ekonorniji. Ukazuje se, zatim, da socijalna davanja nisu opadala u znacajnoj meri, i stavise, u
jednorn delu reforme su prosirile usluge drzave u ovoj oblasti. Dalje, odnosi drzave i
biznisa su reformulisani upravo zahvaljujuci striktnim medunarodnirn pravilima i
procedurama na podrucju korporativnog upravljanja, racunovodstvenih standarda,
privatnih posredovanja i arbirtrarnih procedura, antimonopolskih regulacija (narocito nakon finansijskih skandala tipa Enrona). Takode, Svetska banka je od sredine
poslednje decenije proslog veka promeniJa svoje prioritete u pravcu smanjivanja
sirornastva, prernda je ovo pitanje jos uvek diskutabilno. Iz navedenih razloga, autor
kojeg ovde navodimo, Cerny, nagovestava mogucnost kreacije sasvirn nove
kombinacije filozofije ekonomskog i politickog zivota, koju naziva 'socijalni neoliberalizam', kao svojevrsni miks ugradenog neoliberalnog konsensusa, s jedne
strane, i imperativa za redizajniranje socijalne dimenzije.
Medutirn, smatramo da jedna takva kombinacija nije jednostavna za koncipiranje i realizovanje, iz prostog razloga sto vee u samoj sintagmi ocitujerno sudar
ideoloski suprotstavljenih pozicija - slobodnog trzista i njegovih ogranicenja
posredovanih opet nekim intervencijama u korist uloge drzave. Nairne, trziste je iIi
slobodno, iii ograniceno, Ako je ograniceno, onda nije slobodno u izvornom smislu,
a to znaci da i ideja nije posledicna u empirijskom okviru. Mere iii doziranje
delovanja trzista odstupaju od ishodisnog neoliberalnog koncepta, a to znaci i od
interesa glavnih aktera na nacionalnom i rnedunarodnorn planu, prezentovanih u
obliku krupnog kapitala, kojem svakako ne odgovaraju nikakva ogranicenja sem
onih koje sam narnece, Ocito je potrebno redefinisati, u kontekstu nastojanja za
10

BRO] 1-2

NEOLlBERALlZAM - SUDBINA ILl ...

dizajniranjern socijalnog neoliberalizma, i sam fenomen neoliberalizrna, Nairne,

sintagma slobodno trZi.~te prilicno je surnnjiva i protivrecna, s obzirorn na uoceno
istorijsko iskustvo, osobito u razvijenijim ekonornijarna zernljama, da se sloboda
trzista narnece kao standard slabijirn akterirna na medunarodnorn trzistu, dok se
mocne ekonomije ponasaju saobrazno svojirn strategijskim i/ili trenutnim interesima
u zastiti pojedinih sektora, grana iIi delatnosti. Dvostruki standardi u svetskoj
ekonorniji ne idu u prilog afirmaciji filozofije i prakse neoliberalizma i izazivaju
podozrenje u ekonomski slabije razvijenim privredarna. Joseph Stiglitz, svojevremeno potpredsednik Svetske banke (svojirn stavovima je inace kontrirao
vasingtonskoj politici uvodenjern Post- Washington-skog sporazurna (Stiglitz 1998),
u intervjuu (05. 03. 2004. http://portland.indvrnedia.org/en/2004/03/282123.shtml)
ukazuje upravo na tu cinjenicu. Naime, Medunarodni monetarni fond, po njemu,
intervenise i to selektivno, sto potkrepljuje cinjenicorn da je u vreme azijske finansijske krize iz devedesetih, koristio milijarde dolara da pornogne amerikancima,
Zapadnoj Evropi i zapadnim bankama, Isto tako, posto je svojevrerneno bio i
ekonomski savetnik Bila Klintona, svedoci i 0 vrlo kontroverznorn ponasanju:
zaklinjanje u slobodno trziste, dakle bez drzavne intervencije, prernda se drzava
itekako mesal a u cilju zastite svojih interesa:
Eve ryone defended the free market economy, except in
his or herfields. Everyone was against subsidies, except
in their own lines. (Stiglitz)
Doduse, nernocna finansijska i ekonomska pozicija ne pruza alternativu za
drugacije ponasanje iIi negovanje sopstvenog razvojnog funkcionisanja u zemljama
u razvoju i nedovoljno razvijenim zernljarna. Stavise, ocevici smo da i najrazvijenije
ekonomije Evrope polako odustaju od svojih socijalno trzisnih tip ova kapitalizrna
(Nernacka, Rhineland type, Francuska, French state zype), i da se pod udarorn
globalizovane kompeticije, moraju suociti sa vrlo neprijatnim rezovima na podrucju
socijalne politike i trzista rada, cirne se stavljaju maltene u istu ravan kao i
ekonomski slabe drzave koje nemaju mogucnost izbora.
Pogledajmo, konacno, sta je sa zernljama u tranziciji, samim tim i nasorn
ekonornijom, premda je vee nagovestena sudbina sa stanovista izbora, koji u ovom
radu problematizujemo.

Washington-ski konsensus - uzmi iii ostavi (i) u tranziciji

Prica je otpocela krajem devete decenije dvadesetog veka. Duznicka kriza u
zemljama Latinske Amerike iziskivala je reakciju Medunarodnog monetarnog
fonda. Njihov istrazivac, John Williamson napisao je background paper za
konferenciju na kojoj je desetak autora iz zernalja prezentovalo situacije u svojim
ekonomijama. I tako je nastala doktrina Washington-skog sporazuma, za koju autor
nije ni slutio da ce izazvati takvu lavinu diskusija, ideoloskih kontroverzi,
praktikovanja, glorifikacije i osporavanja. Navodimo deset famoznih 'zapovesti' koje
11

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

je Williamson predvideo za resavanje krize u Latinskoj Americi, ali i koje su se u

vreme pada Berlinskog zida, u cilju urgentne mehanicke transplantacije kapitalizma,
posredstvom iste ekonornskopoliticke matrice, eksploatisale, sto je jos uvek slucaj, u
ekonomijama u tranziciji:
Fiskalna disciplina; ogroman deficit koji vodi ka krizi bilansa placanja, sa
visokom inflacijorn, koja uglavnom pogada sirornasne, posto bogati izrnestaju svoje
bogatstvo u inostranstvo
Poreska reforma: kombinacija prosirenja poreske baze sa umerenim
marginalnim poreskim stopama
Promena prioriteta u javnoj potrosnji - u pravcu rasta ekonomije, sa tezistern
na osnovnu zdravstvenu zastitu, obrazovanje i infrastrukturu
Liberalizacija kamatnih stopa: rec je zapravo 0 finansijskoj liberalizaciji
Kompetitivni devizni kurs: cvrsti fiksni iii slobodni fluktuirajuci
Liberalizacija stranih. direktnih investicija, koja ne ukljucuje i liberalizaciju
racuna kapitalnih placanja
Liberalizacija razmene
Deregulacija: u izrazu ukidanja barijera za otvaranje i zatvaranje firrni
Privaiizacije: neoliberalna ideja koja je sveopste prihvacena jos od vremena

tacerizma/reganornizrna
J.

Zastita svojinskin prava

U kasnijern radu (Williamson: 1997), autor se branio da nigde nije zapisano: da

se restauracija fiskalne discipline obezbeduje putem drasticnog smanjivanja
drzavnih izdataka, da se fiskalna disciplina identifikuje sa ravnoteznirn budzetorn, da
se poziva na sveobuhvatno snizavanja poreskih stopa, da devizni kursevi rnoraju biti
fiksni iIi slobodno fluktuirajuci, da se zabrani kapitalska kontrola, da se zastupa
kompetitivni novca iIi stay da ponuda novca raste po fiksnoj stopi. U najnovijern
istupu (Williamson: 2003) u knjizi After the Washington Consensus: Restarting
Growth and Reform in Latin America, Williamson i P.P. Kuczynski, iznose nova
sagledavanja u vezi sa problemima rasta i reforrni u zernljama Latinske Amerike,
medu kojirna posebno i problem distribucije dohotka. Naime, poznato je da se
dohodak redistribuira posredstvom fiskalnog sistema: progresivnim oporezivanjem
bogatih i koriscenjern tih prihoda za finansiranje socijalnih izdataka. No, pored
datog tradicionalnog pristupa resavanju problema socijalnih nejednakosti (narocito
progresivnim oporezivanjern imovine), autori ukazuju i na druge mogucnosti za
poboljsanje distribucije dohotka - boljirn obrazovanjem u cilju rasta humanog
kapitala siromasnog sloja stanovnistva, pristup mikro preduzecima da rade u
formalnom sektoru, ornogucavanje kupovine fizickih dobara putem mikro kredita
itd. Autori ne ocekuju da ce predlozi koje su dali u knjizi biti irnenovani kao
Washington Consensus II.

Medutirn, originalna, prvobitna paleta iIi paket reforrni, iii Vasingtonski

konsensus (I), u nedostatku novijih, boljih iIi adekvatnijih, uveliko je praktikovana i
u zernljarna u tranziciji nakon slorna socijalistickog sistema, i to po principu uzmi iii
ostavi, s obzirom na veliku angazovanost MMF, kao i ocekivanja od njegove
finansijske i strucne konsultantske uloge .. Zurilo se sa implernentiranjern trzisne
12

BROJ 1-2

NEOLIBERALIZAM - SUDBINA ILl. ..

logike i izgradnjorn dernokratskih institueija pO svaku cenu, u strahu od restauraeije

prethodnog sistema, bez uvazavanja mogucnosti i stanja u pojedinirn zernljama. Dve
su fundamentalne greske po nasern videnju ucinjene: prvo, nije prepoznata
epohalnost proeesa, u kontekstu cinjenice da je socijalizam svojorn neefikasnoscu
izgubio istorijsku bitku sa kapitalizrnom, i da nerna rnesta bojazni od sisternskog
recidiva, i drugo, artificijelna, 'prekonocna' transplatacija terneljnih postulata i
institueija trzisne dernokratije nisu moguce bez znacajnih posledica, manifestovanih
u nesnalazljivosti prvih dernokratskih vlada, opadanju stopa rasta, ogrornnorn rastu
nezaposlenosti, nepoverenju u reforrne i trzisnu dernokratiju, vracanju Ieviee na vlast
u narednirn izborima, prernda ne i socijalizrna, s obzirorn da se od reforrni nije
moglo niti smelo odustati, vee samo usporavati. Generalno, ne ulazeci u iskustva
pojedinacnih zernalja, jer bi to zahtevalo daleko vise prostora, rnoze se konstatovati
da je urusavanje starih institueija, bez osmisljene nove institueionalne infrastrukture
uzrokovalo sinusiodno transforrnaciono kretanje, srnenjivanjern dinarnicnijih, ali i
perioda koji su oznacavali usporavanje ternpa promena. No, sve tranzieione
ekonornije morale su da produ iIi jos prolaze maltene kroz citav paket uglavnorn
neoliberalnih reforrni, i to vrlo bolno, sto je i logicno, prernda ne i prirodno, s
obzirorn da je jedan nacin, kolektivisticki, zarnenjen, drugim, individualistickirn,
nacinorn zivota. Izvestan broj zemalja je vee okoncao proees ujedinjenja u Evropsku
uniju i sada se nalazi u fazarna koje odgovaraju kapitalskim pozicijama, koje ne
kubure vise sa kapitalskorn i trzisnom logikorn, vee visinarna stopa rasta bruto
proizvoda, medunarodnorn kornpetitivnoscu, i nivoirna zivotnog standarda. Nasa
zernlja, bez obzira na relativnu nedefinisanost izraza, i drzave bivseg sovjetskog
bloka, jos uvek se nalaze u pocetnim fazama sa aspekta ternpa, nivoa i efikasnosti
tranzieije.
No, ovde/sada propitujerno fenornen neoliberalizrna u zernljarna u tranzieiji.
Logicno proizilazi da su sve ekonornije, dakle i najrazvijenije, pa zatirn i
emergentne, prosle faze suocavanja sa neoliberalnirn doktrinarna, sto ce reb da su i
one trpele tranzicione bolove, bez obzira sto je deo zernalja u kojima se praktikuje
anglosaksonski kapitalizarn (market oriented - SAD, V. Britanije, Novi Zeland,
Kanada, Australija, u novije vrerne i Irska) sam i inieirao prelaz iz kejnzijanske
drzave blagostanja u neoliberalizarn (Josifidis, Prekajae 2001'1, Josifidis 2001e,
Josifidis 2000g). Kratko prelistavanje spiska internih ekonornskih faktora koji
deterrninisu dornacu, zakasnelu, rekli bisrno i zapostavljenu (Josifidis 2004),
tranzieiju, referise upravo nezaobilazni neoliberalni koneept: prve svega, tzv. sveto
trojstvo - makroekonornska stabilnost (u izrazu eenovne i stabilnosti deviznog
kursa, kao i uravnotezavanje budzeta), liberalizaeija i privatizaeija, zatirn,
deregulacija, fleksibilizacija trzista rada, restrukturiranje javnih preduzeca (Josifidis,
Prekajac 2002'1, Josifidis, Prekajac 2002b, Josifidis, Sukovic 200 Ib).
Prerna tome, ako i posto se eksploatise upravo reeept izvodaca neoliberalnog
koncepta, Medunarodnog monetarnog fonda prvenstveno, a potorn i Svetske banke
te Svetske trgovinske organizaeije, onda ima Ii smisla uopste govoriti 0 nekakvorn
izboru iIi dilerni 0 sisternu koji se izgraduje na rusevinama socijalizrna. Suvisnost
dilerne je tim pre naglasena kada se ima u vidu cia i razvijene kapitalisticke
13

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

ekonomije odustaju od svojih socijalno trzisnih sistema i pod imperativom globalizovanog svetskog trzista (Josifidis, Prekajac 2002c), neminovno prilagodavaju
neoliberalnom konceptu, istina uz zestoko opiranje sindikalno organizovanog radnistva u Nernackoj, Francuskoj, Italiji.

Komentar umesto zakljucka

Proizilazi da je u radu problematizovana ideja pogresno naslovljena. Umesto

naslova, koji ipak i dalje ostaje, zahvalniji bi glasio: Neoliberalizam - neminovnost
izbora nacina iivota (i) u translciji, cime bi se bar izbegla narnetnuta dilema. Da Ii
je bas tako'? Sa aspekta tekuce istorije umnogome jeste. Da li se fatumska pozicija
zemalja u tranziciji, time i nase ekonomije, ipak moze relativizovati? Dva su,
generalno, moguca pristupa. Prvi se odnosi na cinjenicu da cekanje ispred vrata
Fonda za odgovarajuce stand by aranzrnane elirninise room for manouevre za neko
autonomnije i autohtonije oblikovanje nacina zivota, jer se kuea na neoliberalna
vrata. Drugi pociva na uverenju da je intervencija drzave ipak neophodna i
neminovna u eilju obezbedenja i garantovanja ekonomskog i drustvenog progresa u
sirokorn makrorazvojnom kontekstu, pocev od zaposljavanja, rasta i strukturalnih
promena, pa do zdravstvene, obrazovne iii provizije socijalnih davanja. Neophodno
je izboriti se za poziciju u kojoj se moze mukotrpno pregovarati i braniti strategijski
okvir sistema koji se zeli izgraditi (pod uslovom da je prethodno kao takav
osrnisljen) makoliko to zvucalo utopijski. Otuda, sa stanovista vecine stanovnistva,
dilema sa pocetka rada, da Ii je populacija smitijanski sklonija ka trgovini, iIi je pak
redistribucija odnosno kejnzijanska sklonost ka potrosnji vaznija, u tranzicionim
uslovirna in apstracto, a u bivsim socijalistickim ekonornijarna in concreto, je lazna,
jer stanovnistvo uvek preferira izvesnu dozu socijalne sigurnosti 0 kojoj ce neko
drugi/drzava brinuti (sic!). Medutirn, dileme savremenog sveta, koje nisu prividne,
svode se na market vs state, governance vs government, flex vs fix etc. Njihovo
postupno prevazilazenje bilo u vidu dominacije iIi kompromisa suprotstavljenih
interesnih grupa, u smislu prevage kapitala nad radom, iIi obrnuto (socijalizarn i
delimicno drzava blagostanja nakon Velike depresije ornogucile su dorninaciju rada
na kapitalom, neoliberalizam je rehabilitovao kapital), pecatice prvih nekoliko
decenija dvadesetprvog veka. Upravo u kontekstu nagovestenog istorijskog paradoksa u apstraktu. U razvijenom delu sveta zamor materijala, citaj vecine populacije,
zbog permanentne stresne neizvesnosti delovanja trzista, iziskivace preispitivanje
modela i potrebu za redistribueijom, i, sa aspekta istorijske distance, u svojevremeno
tranzieijskim ekonornijarna, ljubomorno ce se istrajavati na neoIiberainom modelu,
jer ce to pogodovati vladajucoj kapitalskoj i gornjoj srednjoj klasi stanovnistva, sve
do perioda zamora vecine, I tako u krug.

14

BROJ 1-2

NEOLIBERALIZAM - SUDBTNA ILl...

Literatura
Cerny, Philip G (2004). Mapping Varieties (~l Neoliberalism. Political Studies
Association.
Coulam, Paul (1996). For a New Libertatinianism: Problems and Perspectives
in the thought of Ayn Rand, Murray Rothbard and David Friedman. Philosophical
Notes No. 39.
Josifidis, Kosta (2004). Politika vs ekonornija: nestabilnost i posledice.
Ekonomski anali, Ekonomski fakuItet u Beogradu, tematski broj, februar.
Josifidis, Kosta i Prekajac, Zora (2002'1). The (im)potence of state in transition.
Tematski zbornik. International scientific conference: Economic theory and practice
at present time and in the future, Banska Bystrica.
Josifidis, Kosta i Prekajac, Zora (2002b). Osvrt na politickoekonomska i
institucionalna obeleiia reforme u zakasneloj tranziciji.Tematski zbornik. Tranzicije
i institucije. Institut drustvenih nauka, Beograd.
Josifidis, Kosta i Prekajac, Zora (2002c). Globalizacija i nacionalna driava ugraiena suverenost ili koegzlstencija. Tematski zbornik. Globalizacija i tranzicija.
lnstitut drustvenih nauka. Beograd.
Josifidis, Kosta i Prekajac, Zora (200 Ia). Driava (i) u tranzlciji - sta driava
mora i fie moze i sta moie a ne mora.Tematski zbornik. SEJ. Tranzicija i
(re )integracija pri vrede. Mi locer.
Josifidis, Kosta, Sukovi6, Danilo (2001 b). 0 reformi i zasto kasni u nas.
Tematski zbornik. SEJ. Trzisna reforma privrede - novi izazovi. Subotica.
Josifidis, Kosta (2001c). Moderni kapitalizam: multiformnost vs uniformnost
(b) Karakteristike americkog kapitalizma. Privredna izgradnja 1-2. Novi Sad.
Josifidis, Kosta (2000). Moderni kapitalizam: multiformnost vs uniformnost (a)
Tipologija kapitalizma. Privredna izgradnja 3-4. Novi Sad.
Kejnz, Dzon Majnard (1987). Opsta teorija kamate, zaposlenosti i novca.
CEKADE. Zagreb.
Stigltitz, Joseph (1998). More Instruments and Broader Goals: Moving Toward
the Post-Washington Consensus. The 1998 WIDER Annual Lecture. Helsinki.
Williamson, John (2003). From Reform Agenda to Damaged Brand Name - A
short history of the Washington Consensus and suggestions for what to do next.
Finance&Development. September.
Williamson, John (1997). The Washington Consensus Revisited. In L.
Emmerij. Ed., Economic and Social Development into the XXI Century. InterAmerican Development Bank. Washington.
Williamson, John (1990). What Washington Means by Policy Reform, in J.
Williamson, ed., Latin American Adustment: How Much Has Happened? Institute
for International Economics. Washington.

15

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

Sazetak
Neolibcrulni koncept kao nacin zivota vee cetvrt decenije dominira u delu razvijenog sveta u
kojcm je na sceni anglosaksonski tip kapitalizrna, poznat jos i kao trzisno orijcntisani kapitalizam.
Agresivnost globalizacije odnosno tdisnog fundamentalizma znacajno ugrozava evropske
kontinentalne kapitalizme.. cime ih primorava da se prilagodavaju laisczz-faire glohalnoj
ckonomiji, uz odrieanje tradicionalnih vrednosti drzave blagostanja.U radu se diskutuje i izbor
vlastitog puta u trzisnu ekonomiju zemalja u tranziciji, ili je Vasingtonski konsensus zapccatio i
sudbinu tranzicijskih ekonomija. Posrcduje se i mogucnost stvaranja i istorijskog parudoksa (nc u
bliskoj buducnosti): zamor stanovnistva od vladavine tdista u razvijenirn zernljama i zahtev za
vecorn socijalnom pravdorn, vs proteziranje neoliberalizrna u tranzicijskim ekonomijarna, jer
pogoduje vladajucoj kapitalskoj eliti i buducoj gornjoj srednjoj klasi. Otuda se propituje dilcma: da
Ii je narod na nekom podrucju izrazito sklon ka trgovini (Smit, kao rodonacelnik slobodnog trzista)
ili je rcdistribucija vaznija, u izrazu sklonosti ka potrosnji (Kejnz).
Kljucne reci: liberalizam, neoliberalizam, ekonomski neoliberalizam, Vasingtonski sporazurn. tranzicija, nacin zivota

Summary
Neoliberal concept of way of life is almost a quarter of decade dominant in one part of
developed world where is in practice Anglo-saxonian type of capitalism, well-known as a marketoriented capitalism. Aggressiveness of globalization i.e. market fundamentalism jeopardize
European continental capitalism, and force it to adust to laissez-faire global economy, by denying
traditional values of welfare state. In this paper we will discuss whether there are possibilities of
transitional countries to make a choice of its own way to market economy, or Washington
Consensus is sealed up their destiny. Moreover, maybe we will he faced to a some kind of
historical paradox (not in near future): on the one hand, people are exhausted in developed
countries of market rules, and ask for much more social justice (redistribution) and protection, or,
on the other hand, we will be faced with further promotion of neoliberalism in transitional
economies, because it is convenient to capital elites and future upper middle class. Hence,
dilemma is: if people in some area are prefering trade (Smith, as a founder of free market), or
consumption, since redistribution is more important to them (welfare state of Keynes).
Key words: liberalism, neoliberalism, economic neoliberalism, Washington consensus,
transition, way of life.

16