Struni komentar

KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRENJU I

OBEZBEENJU - "Sl. glasnik RS", br. 31/2011
Nova zakonska reenja sadrana u Osnovnim
odredbama Zakona
Kada je zakon stupio na snagu, od kada i na koje postupke se primenjuje?
Zakon o izvrenju i obezbeenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 - dalje: Zakon) je
objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 31/2011 od 9.5.2011. godine i na osnovu lana 363.
Zakona stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 17.5.2011.
godine. Prema istoj zakonskoj odredbi primenjuje se po isteku etiri meseca od
dana stupanja na snagu, odnosno od 17.9.2011. godine.
Na osnovu lana 362. Zakona, danom poetka primene prestaje da vai Zakon o
izvrnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 - dalje: Zakon iz 2005.
godine), a na osnovu lana 358. Zakona, postupci izvrenja i obezbeenja u kojima
je do dana poetka primene ovog zakona zapoeto sprovoenje izvrenja
okonavaju se po odredbama ovog zakona. Postupci izvrenja i obezbeenja u
kojima je do dana poetka primene ovog zakona izjavljena alba protiv reenja o
izvrenju i obezbeenju ustupaju se sudu nadlenom za odluivanje po prigovoru na
reenje o izvrenju ili obezbeenju, u skladu sa Zakonom.
Nejasno je da li je namera zakonodavca bila da se svi postupci, bez obzira kada su
pokrenuti, dalje vode po odredbama Zakona, i to ne samo oni koji su pokrenuti u
vreme kada je poeo da se primenjuje Zakon iz 2005. godine (tri meseca nakon
stupanja na snagu), ve i oni koji su nastavljeni po odredbama Zakona o izvrnom
postupku ("Sl. list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001 - dalje: Zakon iz 2000.
godine). Ovo zato to je lanom 304. Zakona iz 2005. godine bilo predvieno da se
postupci izvrenja i obezbeenja koji su bili zapoeti do dana stupanja na snagu tog
zakona, okonavaju po odredbama Zakona iz 2000. godine.
S obzirom na iskustvo iz prethodnog perioda i tekoa u vez sa postojanjem dva
pravna reima, moglo bi se pretpostaviti da je cilj bio da se svi postupci, bez
obzira da li su zapoeti po odredbama Zakona iz 2000. godine, pa su i
nastavljeni po odredbama tog zakona ili su zapoeti po odredbama Zakona iz
2005. godine, danom poetka primene novog Zakona 17.9.2011. godine,

okonavaju po odredbama ovog novog Zakona i time uspostavi jedinstveni reim

izvrenja i obezbeenja u svim postupcima, bez obzira kada su isti zapoeti.
Ali zakonska odredba tako ne glasi ve primenu Zakon vezuje za zapoinjanje
sprovoenja izvrenja, to znai za preduzimanje prve izvrne radnje. U vezi sa
odreivanjem tog momenta i u dosadanjoj praksi je bilo tekoa u vezi sa ocenom
blagovremenosti predloga za promenu izvrenja, a posebno treba naglasiti da ima
postupaka u kojima se izvrenje ne sprovodi pre pravnosnanosti (izvrenje na
osnovu verodostojne isprave, na nepokretnosti i dr.), a postupci su pokrenuti.
ta je Zakonom propisano kao njegova sadrina?
Slino kao u Zakonu iz 2005. godine, u lanu 1. Zakona je odreeno, da se ovim
zakonom ureuje postupak prinudnog ostvarivanja potraivanja, postupak
izvrenja i postupak obezbeenja, s tim da je naglaeno da se isti sprovode na
osnovu domae ili strane, izvrne ili verodostojne isprave, osim ako posebnim
zakonom nije drugaije odreeno.
U Zakonu iz 2005. godine nije izriito bilo navedeno da se radi o stranoj ili domaoj
izvrnoj ili verodostojnoj ispravi, ve je stav 2. lana 1. Zakona iz 2005. godine
predviao da taj zakon ureuje postupak za ostvarivanje privatnopravnih
potraivanja na osnovu strane izvrne isprave. Na osnovu toga, sudska praksa je
stala na stanovite da navedeni zakon (Zakon iz 2005. godine) ne regulie postupak
prinudnog ostvarenja potraivanja na osnovu strane verodostojne isprave i da se na
osnovu nje ne moe odrediti izvrenje.
Sada je ova nedoumica otklonjena i zakonskom odredbom je izriito predvieno
da se izvrenje moe odrediti i sprovesti i na osnovu domae i na osnovu
strane i izvrne i verodostojne isprave. Stavom 2. lana 1. takoe je predvieno
da zakon ureuje sprovoenje izvrenja i obezbeenja i uslove za obavljanje
delatnosti izvritelja. Ova novina je posledica uvoenja novog instituta,
privatnih izvritelja.
Kako se pokree postupak izvrenja i postupak obezbeenja?
U lanu 2. Zakona, predvieno je da se postupak izvrenja i postupak obezbeenja
pokreu na predlog izvrnog poverioca (naelo dispozicije) ili po slubenoj
dunosti kada je to zakonom odreeno. Istovetno reenje je predviao i Zakon iz
2005. godine.
Koji organ je nadlean da odredi i da sprovede izvrenje i obezbeenje?

Prema ranije vaeim zakonima, sud je iskljuivo bio nadlean da odredi i sprovede
postupak izvrenja i postupak obezbeenja. Novina propisana Zakonom je da
izvrenje i obezbeenje odreuje sud, odnosno u nadlenosti suda je
odluivanje o predlogu za izvrenje, osim ako zakonom nije drugaije
odreeno, a sprovoenje izvrenja odnosno obezbeenja moe biti u
nadlenosti suda ili izvritelja. Time se uspostavlja dvojni sistem u odnosu na
fazu sprovoenja izvrenja i obezbeenja.
Koji sudovi su stvarno nadleni za postupanje u predmetima izvrenja i
obezbeenja?
Prema lanu 3. stav 1. Zakona, za odluivanje u postupku izvrenja i obezbeenja
stvarno su nadleni osnovni i privredni sudovi, u skladu sa zakonom koji odreuje
nadlenost sudova, odnosno Zakonom o ureenju sudova ("Sl. glasnik RS", br.
116/2008, 104/2009 i 101/2010). Izuzetak je predvien za odluivanje po
vanrednim pravnim lekovima u kom sluaju se nadlenost suda odreuje u
skladu sa zakonom. Kako u postupku izvrenja nisu dozvoljeni ni revizija, ni
ponavljanje postupka, sledi da se ova odredba odnosi na zahteve za zatitu
zakonitosti.
U kojim izvrnim stvarima postoji iskljuiva nadlenost suda za sprovoenje
izvrenja?
Sprovoenje izvrenja odluka u vezi sa porodinim odnosima i u vezi sa
vraanjem zaposlenog na radje u iskljuivoj nadlenosti suda. U ovim izvrnim
stvarima, sud je nadlean i za odluivanje, i za sprovoenje izvrenja.
Kako se odreuje mesna nadlenost suda?
Mesna nadlenost stvarno nadlenog suda odreuje se na osnovu sedita,
odnosno prebivalita ili boravita izvrnog dunika, ako zakonom nije drugaije
odreeno.
Kako se mesna nadlenost odreuje kada je predmet izvrenja nepokretnost?
Kada se radi o ostvarenju novanog potraivanja prodajom nepokretnosti (vrsta
sredstva izvrenja) ili o izvrenju obaveze iseljenja i predaje nepokretnosti
(nenovana obaveza predaje nepokretnosti) nadlenost suda se zasniva prema
podruju na kome se nepokretnost nalazi.
Koji sud je nadlean za postupanje ukoliko se nepokretnost prostire na podruju

vie sudova?
Ako se nepokretnost nalazi na podruju vie sudova, onda je nadlean sud kod
koga je izvrni poverilac prvo podneo predlog za izvrenje.
Kako promena okolnosti u toku izvrnog postupka utie na mesnu nadlenost?
Sud pred kojim je postupak pokrenut zadrava nadlenost i kada je Zakonom
propisana nadlenost vie sudova prema lanu 3. stav 6. Zakona. Ovom odredbom
spreeno je da se predmet u toku trajanja postupka upuuje od suda do suda, to bi
znailo i u postupku sprovoenja izvrenja od izvritelja do izvritelja, ime se utie
na efikasnost ovog postupka. U dosadanjoj praksi promena sredstva izvrenja
izazivala je i promenu mesne nadlenosti, oglaavanje suda kod koga je postupak
zapoeo, a sve to je uticalo na due trajanje samog postupka.
Na kom podruju izvritelj preduzima izvrne radnje?
Prema lanu 4. Zakona, izvritelj sprovodi izvrenje na osnovu reenja suda za ije
je podruje imenovan ako zakonom nije drugaije propisano. Ovlaen je da radnje
sprovoenja izvrenja preduzima ne samo na podruju suda ije odluke
sprovodi i za koje je imenovan ve i izvan tog podruja, a ove radnje izvan
podruja suda za koje je imenovan moe preduzimati ne samo lino ve i
preko izvritelja sa drugog podruja. Time se uspostavlja pravna pomo izmeu
izvritelja kao u lanu 170. Zakona o parninom postupku ("Sl. glasnik RS", br.
125/2004 i 111/2009 - dalje: ZPP), prema kojoj odredbi su sudovi duni da jedan
drugome ukazuju pravnu pomo u parninom postupku.
U kom sastavu sud vodi izvrni postupak i donosi odluke?
Izvrni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac. U
drugom stepenu to ini vee i ono je sastavljeno od troje sudija istog suda
osim ako Zakonom nije drugaije odreeno. S obzirom da se i u postupku
izvrenja shodno primenjuju odredbe ZPP, to znai da kada sudi u veu, imaju se
primeniti odredbe ZPP koje se odnose na donoenje odluka od strane vea, a
predviene su l. 124, 125. i 126. ZPP.
Ovakvo reenje je bilo predvieno i Zakonom iz 2000. godine i u praksi je izazvalo
velike kritike u vezi sa primenom naela sutinske, a ne prividne dvostepenosti i
primene ustavnog prava na albu. Primena je posebno delikatna u sudovima sa
manjim brojem sudija, kada isti sudija odreene predmete reava u prvom,
odreene u drugom stepenu, odluujui o zakonitosti odluka sudije istog suda, kada
sudije ve postupaju u razliitim materijama (parnini, steajni predmeti).

Neujednaeno postupanje u sudovima opte i posebne nadlenosti, u sudovima na

celoj teritoriji Srbije i tada je bio problem, pa se moe oekivati da e i sada izazvati
praktine probleme i da e ujednaavanje prakse biti spor i nedelotvoran proces.
Verovatno e se i sada javiti kao sporno pitanje da li je protiv reenja o
privremenoj meri donetog u toku parninog postupka pravni lek prigovor po
Zakonu ili alba po ZPP. Tada je Vrhovni sud Srbije zauzeo stav da je pravni lek
alba, pa ostaje da se vidi da li e u tom smislu doi do promene.
Kakva su ovlaenja sudijskog pomonika?
U izvrnom postupku sudijski pomonik moe preduzimati sve sudske radnje
izuzev onih koji predstavljaju odluivanje, a moe obavljati i poslove sudskog
izvritelja u postupku sprovoenja izvrenja po nalogu sudije. To se naravno
odnosi na onu situaciju kada izvrenje sprovodi sud.
Da li je naelo hitnosti pretrpelo odreene izmene?
I prema novom Zakonu postupak izvrenja i obezbeenja je hitan, a ovo naelo
je posebno naglaeno i odredbom lana 6. stav 2. Zakona kojom je predvieno da
odlaganje nije dozvoljeno, osim ako Zakonom nije izriito propisano drugaije.
Takoe je manifestovano i kroz propisivanje rokova koji su relativno kratki ne samo
za stranke ve i za sud, a kad se radi o rokovima za sud oni se odnose ne samo na
odluivanje ve i na rokove za dostavljanje donetih odluka. Naelo hitnosti izraeno
je i kroz restriktivnu primenu odredbi o vraanju u preanje stanje, o nemogunosti
odlaganja i produavanja sudskih rokova i gubitak prava stranke na preduzimanje
radnje koju nije preduzela u relativno kratkim zakonskim ili sudskim rokovima, bez
obzira na opravdanost razloga proputanja.
Kako se prema Zakonu raunaju rokovi za sud i za stranke?
Rokovi predvieni Zakonom odreeni su na dane. Neki rokovi su odreeni na
tradicionalan nain, na kalendarske dane, a neki na radne dane, to predstavlja
novinu u Zakonu. U pogledu raunanja rokova na kalendarske dane, shodno se
primenjuju odredbe lana 106. ZPP koje se odnose na prvi dan roka i poslednji dan
roka. Meutim, kada se radi o raunanju rokova na radne dane, oigledno da se
moraju primeniti drugaija pravila o raunanju.
Ono to je prethodnim zakonima bilo predvieno kao rok od tri dana uglavnom je
Zakonom predvieno kao rok od pet radnih dana (to sutinski predstavlja uobiajeni
rok od osam kalendarskih dana). Meutim, i rok od osam dana, ali ne radnih,

zadran je u pojedinim pravnim situacijama. Neki rokovi su skraeni (zahtev za

naknadu trokova, za predlaganje novog popisa i sl.).
Koji su rokovi za odluivanje suda i za dostavljanje?
Prema lanu 7. Zakona, sud je duan da odlui o predlogu za izvrenje u roku
od pet radnih dana od dana podnoenja predloga. Odluku je duan dostaviti u
roku od pet radnih dana od dana donoenja. Izuzetak je predvien kada se
predlog za izvrenje zasniva na stranoj izvrnoj ispravi koja prethodno nije priznata
od domaeg suda. U tom sluaju rok za odluivanje je 30 dana, ali ne radnih.
Rauna se od dana podnoenja predloga, ukoliko je predlog za izvrenje podnet
istovremeno sa predlogom za priznanje same izvrne isprave.
Da li se sudski rokovi mogu produiti?
I prema Zakonu iz 2005. godine u praksi je bilo sporno da li se moe produiti rok
odreen od strane suda. Kako je odredba glasila da stranka gubi pravo na
preduzimanje radnje koju neopravdano nije preduzela u roku koji je odreen
zakonom ili koji je odredio sud, sudska praksa je protumaila da rok koji je odredio
sud i koji je stranka propustila iz opravdanih razloga, moe biti produen, na predlog
stranke podnet pre isteka roka.
Sadanja odredba izostavlja re "neopravdano", pa predvia da stranka koja nije
preduzela radnju u roku koji je odreen zakonom ili koji je odredio sud, gubi pravo
na preduzimanje te radnje. Sledi da se ni zakonski ni sudski rok ne mogu
produavati, bez obzira na opravdanost razloga stranke koja ga je propustila.
Da li je izmenjeno naelo formalnog legaliteta?
Promene u vezi sa naelom formalnog legaliteta rezultat su dvojakog sistema u vezi
sa sprovoenjem izvrenja i obezbeenja, uvoenjem izvritelja. Zato je lanom 8.
Zakona i predvieno da je sud duan da donese reenje o izvrenju kada su za
to ispunjeni zakonski uslovi, a da su sud ili izvritelj duni da preduzmu radnje
sprovoenja izvrenja kada su za to ispunjeni uslovi. Saglasno stavu 3. lana 8.
izvritelj sprovodi izvrenje na osnovu reenja o izvrenju osim ako ovim zakonom
nije drugaije odreeno.
Da li i pod kojim uslovima sud moe odstupiti od redosleda postupanja po
predmetima?
lanom 9. stav 4. Zakona, predviena je dunost i suda i izvritelja da predmete
uzimaju u rad redom kako su ih primili. Meutim, ako priroda potraivanja ili

posebne okolnosti zahtevaju da se postupi drugaije (ovi razlozi su postojali i po

Zakonu iz 2005. godine), moe se od ovog redosleda odstupiti, ali je prema
odredbama novog Zakona sud, odnosno izvritelj duan da o tome saini slubenu
beleku i da zatrai pismenu saglasnost predsednika suda.
Kada se stie zalono pravo?
Izvrni poverilac zalono pravo stie upisom u javnu knjigu, odnosno u
odgovarajui javni registar osim kada je Zakonom drugaije odreeno. Za pokretne
stvari ranije je bilo predvieno da se stie popisom, a sada poverilac popisom stie
pravo upisa, a upisom stie zalono pravo.
Da li se mogu primeniti odredbe drugih zakona o prekidu i odlaganju izvrnog
postupka?
U naelu, odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvrnog
postupka mogu se primeniti u izvrnom postupku, osim kada se isti sprovodi
po predlogu za izvrenje radi naplate novanog potraivanja iz radnog
odnosa. U navedenoj situaciji sud e zastati sa izvrnim postupkom prema
odredbama ZPP.
Da li se u postupku izvrenja i obezbeenja shodno primenjuju odredbe ZPP?
I novi Zakon u lanu 10. predvia shodnu primenu odredbi ZPP, osim ako samim
Zakonom ili nekim drugim zakonom nije drugaije odreeno.
Da li je izmenjeno znaenje pojedinih izraza?
U lanu 11. Zakona definisane su rei i izrazi upotrebljeni u zakonu i njihovo
znaenje. Na isti nain kao ranije su definisani "potraivanje", "izvrni poverilac",
"izvrni dunik", "stranka", "uesnik", a novinu predstavlja definisanje pojma
"treeg lica", "izvritelja", "udela".
Izvesni pojmovi su pretrpeli terminoloke izmene, pa se umesto pojma
"zemljoradnik" uvodi pojam "poljoprivrednik". Pojam "izjava o imovini" je definisan na
drugaiji nain kako u pogledu forme tako i u pogledu njene sadrine.
U delu prvom koji nosi naslov Osnovne odredbe, vie nisu sadrane odredbe o
odlukama, dostavljanju, izuzeu, pravnim lekovima, albi, nadlenosti, razlozima
albe, proceduri po albi, prigovoru na reenje na osnovu verodostojne isprave,
predlogu za vraanje u preanje stanje, prigovoru treeg lica, izvrenju na osnovu
strane izvrne isprave i izvrenju na imovini strane drave. Navedene odredbe su

sada sistematizovane u drugom delu koji nosi naslov Zajednike odredbe o

izvrenju.