Edvard Olbi

Ko se boji Virdinije Vulf

Drama u tri ina
Prevod: Ileana osi
Prvi in: Igra i ala
Drugi in: Valpurgijska no
Trei in: Egzorcizam
LICA:
MARTA, krupna, buna ena (52), koja izgleda mlada za svoje godine
DORD, njen suprug (46). Mrav, prosed
HANI, (26) sasvim prosena plavua
NIK, (32) njen suprug prijatnog izgleda, lepo graen
PRVI IN
IGRA I ALA
Dnevna soba. Vrata se nalaze u dnu pozomice zdesna. Otvor u obliku luka bez
vrata, koji vodi u hol i ostali deo kue, postavljen je dijagonalno, u dnu bine, levo.
Prema nahoenju, na zid u dnu mogu da se postave prozori. Na zidu, u dnu,
nalaze se i apstraktne slike. Uz isti zid prislonjena je sofa. Prema gledaocima,
jedna prema drugoj, dijagonalno, postavljene su dve udoblje fotelje. Lampe, mali
stolovi, pisai sto, prema nahoenju. U sobi se upadljivo istie dobro opremljen
bar. Sa unutranje strane ulaznih vrata visi zvono. Tama. Galama oko ulaznih
vrata. uje se Martin smeh. Ulazna vrata se otvaraju, svetlo se pali. Ulazi Marta, a
za njom i Dord.
MARTA: Gospode...
DORD: ---...
MARTA: Boe...
DORD: Ali zaboga, Marta, sada je dva sata...
MARTA: Uh, Dord!
DORD: Dobro, izvini, ali...
MARTA: Ti nikako da prestane s tim tvojim kokodakanjem!
DORD: Ali zar ne vidi da je ve kasno?
MARTA (gleda po sobi. Podraava Bet Devis) Uasan nered! Je li, odakle je ova
reenica: Ovo je pravi umez!?
DORD: Otkud ja znam...
MARTA: Ma hajde, reci, odakle je? Ti sve zna.
DORD: Marta!
MARTA: Ali za ime boje, odakle je ta reenica?
DORD (umorno) Koja reenica?

MARTA: Pa sad sam je ba izgovorila. Upravo sad: Ovo je pravi umez! Je li,
odakle je ta reenica?
DORD: Nemam pojma...
MARTA: Glupane! To je iz nekog filma sa Bet Devis... iz jednog od onih epskih
filmova brae Vorner.
DORD: Otkud mogu da pamtim sve filmove koje...
MARTA: Niko i ne ahteva da pamti sve epske filmove brae Vorner... nego samo
jedan! Jedan jedini! Na kraju Bet Devis dobija zapaljenje trbune maramice... U
toku celog filma nosi onu uasnu crnu periku, na kraju dobija zapaljenje trbune
maramice, a udata je za Dozefa Kotena ili tako neto...
DORD: Valjda tako nekog...
MARTA: U redu, tako nekog... i sve vreme hoe da ide u ikago jer je zaljubljena u
onog glumca sa oiljkom... Ali se razboli, seda ispred svog toaletnog stola...
DORD: Kakav glumac? Kakav oiljak?
MARTA: Do avola, ne mogu da se setim njegovog imena. Kako se ono zvae film?
Hou da znam kako se zvao film! Ona sedi ispred svog toaletnog stola... onda se
razboli od zapaljenja trbune maramice... pokuava da namae usta, ali ne
uspeva... razmae ru po itavom licu... Na kraju ipak odluuje da ode u ikago...
i...
DORD: ikago! Zove se ikago.
MARTA: ta se zove ikago?
DORD: Pa, film. Film se zove ikago...
MARTA: Uh, pobogu, pa ti nema pojma ni o emu. ikago je uvena muzika
komedija iz tridesetih godina u kojoj je glavnu ulogu igrala Elis Fej. Zar si ti toliko
van sveta?
DORD: To je, znai, neto iz vremena koje ja dobro pamtim, ali...
MARTA: Dosta, prestani o tome. Nego ekaj da se prisetim... Bet Devis se vraa
kui posle napornog dana u bakalnici...
DORD: Ona radi u bakalnici?
MARTA: Ona je domaica; ona kupuje... posle kupovine vraa se kui, ulazi u
skromnu dnevnu sobu jedne skromne kue u kojoj ivi sa skromnim Dozefom
Kotenom...
DORD: Jesu li venani?
MARTA (nestrpljivo) Jesu. Venani su. Oni su mu i ena! Ona uiazi, posmatra oko
sebe, sputa kupljene stvari i kae: Ovo je pravi umez!
DORD (posle pauze) A!...
MARTA (posle pauze) Ona je nezadovoljna.
DORD (posle pauze) A, tako.
MARTA (posle pauze) E pa, hajde, reci kako se zove film?
DORD: Zaista ne znam, Marta...
MARTA: Misli malo!
DORD: Umoran sam, draga... kasno je... a osim toga...
MARTA: Ne vidim od ega bi bio toliko umoran... Ceo dan nisi ba nita radio. Nisi
odrao ni jedno predavanje ili bilo ta drugo...
DORD: Ali sam umoran... Kad ne bi bilo ovih prokletih orgija koje tvoj otac
prireuje subotom uvee...
MARTA: Neto nije u redu s tobom, Dord...

DORD (slomljeno) Moda i nije u redu, ali tako je.

MARTA: Nita nisi radio. Ti nikad nita i ne radi. Ti nikada ne uspostavi kontakt.
Samo sedi i pria.
DORD: A ta bi ti htela da ja radim? Hoe li da se ponaam kao ti? Misli li da
treba da se kreveljim na svakoga kao to ti to ini?
MARTA (buno) Ja se ne kreveljim.
DORD (pomirljivo) U redu... ti se ne krevelji.
MARTA (uvreena) Ja se ne kreveljim.
DORD: U redu, ja sam i rekao da se ti ne krevelji.
MARTA (durei se) Daj mi neto da popijem!
DORD: ta?
MARTA (jo uvek blago) Rekla sam: daj mi neto da popijem!
DORD (prilazi pokretnom baru) Mislim da bismo ve mogli da se spremamo za
spavanje.
MARTA: Za spavanje! Ti se ali. Mi imamo goste.
DORD (s nevericom) ta imamo?
MARTA: Goste. Goste.
DORD: Goste?
MARTA: Da... goste... ljude... treba da nam dou.
DORD: Kada?
MARTA: Sada.
DORD: Pobogu Marta, zna li ti koliko je sati... Ko to treba da doe?
MARTA: Kako se ono behu zvali?
DORD: Ko to?
MARTA: Kako im ono bee ime?
DORD: ije to ime?
MARTA: Dord, ne znam kako se zovu... Sino si se upoznao sa njima. Oni su
novajlije... On je na katedri za matematiku, ako se ne varam...
DORD: ... Ko su, u stvari, ti ljudi?
MARTA: Ja sam ih sino upoznala.
DORD: Ne seam se da sam ikoga sino upoznao.
MARTA: E pa, jesi! Upoznao si! A sada, molim te, daj mi to pie... i prestani da tu
stoji i zeva u mene. On je na katedri za matematiku, ima oko trideset godina,
plav je i...
DORD: ... i lepo izgleda...
MARTA: Da... i lepo izgleda.
DORD: To je najvanije.
MARTA: ... a ena mu je neko beznaajno stvorenje, ravno kao daska.
DORD (neodreeno) A, tako!
MARTA: Da li ih se sad sea?
DORD: Da, Marta, mislim da se seam. Ali zar ih, za ime sveta, stvarno sada
oekuje?
MARTA (inatei se) Zato to je tata rekao da treba da budemo ljubazni prema
njima!
DORD: Oh, gospode!
MARTA: Zato to je tata rekao da treba da budemo ljubazni prema njima. Hvala.
DORD: Ali zato u ovo doba? Sada je dva sata posle ponoi, a osimtoga...

MARTA: Zato to je tata rekao da treba da budemo ljubazni premanjima.

DORD: Dobro. Mogli smo da ih pozovemo jedne nedelje, ili nekog drugog dana.
MARTA: Ne mari... Osim toga, sada je ve nedelja. Odnosno poetaknedelje.
MARTA: Samo to nisu stigli.
DORD: Voleo bih da me ponekad blagovremeno obavesti o pojedinim
stvarima... a ne da mi uvek ovako pljusne novost u lice.
MARTA: Ja ti ne pljuskam novosti u lice.
DORD: Pljuska, i te kako pljuska. I to stalno.
MARTA (prijateljskim, zatitnikim tonom) O, Dord!
DORD: I to stalno.
MARTA: Jadni moj Dordi-Pordi. Prava si pekmeza. (On se duri) Uh, uh, uh... ta
to radi? Pa ti se duri! Uh, uh! ekaj da vidim... Pa ti se stvarno duri? Ba
ozbiljno?
DORD (veoma tiho) Ma pusti me, Marta.
MARTA: Uh, uh, uh, uh, uh...
DORD: Nemoj na to da obraa panju.
MARTA: Uh, uh, uh... (DORD ne reaguje) Hej! (I dalje ne reaguje) Hej! (DORD
je gleda pritenjen) Hej. (Peva) Ko se boji Virdinije Vulf, Virdinije Vulf, Virdinije
Vulf... Ha, ha, ha! (DORD i dalje ne reaguje) ta ti je... Zar ovo nije smeno?
(Izazivaki) Ja mislim da je to bio vrisak... pravi vrisak. A tebi se nije dopalo, a?
DORD: Nije bilo loe.
MARTA: A na prijemu si se iskidao od smeha kad si to uo.
DORD: Samo sam se nasmejao. Nisam se iskidao od smeha. Zna da sam se
samo nasmejao... nije bilo loe.
MARTA (zagledana u svoje pie) Ba si se iskidao od smeha.
DORD: Nije bilo loe.
MARTA (sa gaenjem) Bio je pravi vrisak!
DORD (strpljivo) Bilo je vrlo smeno.
MARTA (posle kratkog razmiljanja) Odvratan si mi!
DORD: ta kae?
MARTA: Uh... to si mi odvratan...
DORD (posle kratkog razmiljanja) Nije lepo od tebe da to kae, Marta.
MARTA: ta nije lepo?
DORD: Nije lepo da to kae.
MARTA: Volim kad se ljuti. ini mi se da mi se to najvie i dopada kod tebe... Ti si
jedna velika budala! ak nema ni... nema ni... Kako da kaem?
DORD: Hrabrosti?
MARTA: Opet frazira! (Pauza. Oboje se smeju) uje, molim te, stavi jo leda u
moje pie. Nikad mi ne stavlja led u pie. Kao da tera inat!
DORD (uzima njenu au) Uvek stavljam led u tvoje pie. A ti ga pojede, u
tome je stvar. Prelo ti je u naviku da vae kocke leda... kao da si panski koker.
Polomie svoje velike zube.
MARTA: Zubi su moji.
DORD: Samo neki od njih, ne svi...
MARTA: Ja imam vie zuba od tebe.
DORD: Dva vie.

MARTA: I to je dosta.
DORD: Izgleda da jeste. Mislim da je to i veoma pohvalno... imajui na umu
tvoje godine.
MARTA: Umukni. (Pauza) Nisi ni ti mladunac.
DORD (skoro deaki zadovoljno, pevajui) est godina sam mlai od tebe...
Uvek sam toliko bio mlai od tebe, i uvek u toliko biti mlai od tebe.
MARTA (namrgoeno) Ali... ti elavi...
DORD: I ti. (Pauza. Oboje se smeju) Srce moje!
MARTA: Duo, hodi ovamo i poljubi tvoju mamicu da sve puca.
DORD: Zar sada...
MARTA: Hou da me poljubi da sve puca.
DORD (zamiljen) Ja ne elim da te poljubim, Marta. Gde su ti ljudi? Gde su ti
ljudi koje si pozvala da dou?
MARTA: Ostali su da porazgovaraju sa tatom. Samo to nisu stigli... ostali su da
porazgovaraju sa tatom. Zato ne eli da me poljubi?
DORD (ozbiljno) Draga, ako te poljubim, strano u se uzbuditi... sav u da
ustreptim, poeleu da te imam, makar i silom, ovde na tepihu... a mogli bi da
naiu nai gosti... i sama zamisli ta bi tvoj otac rekao na sve to.
MARTA: Svinjo!
DORD nadmeno podraava groktanje svinje.
MARTA: Ha, ha, ha, ljubavnie... sipaj mi jo jednu au.
DORD (uzima au) to si ti u stanju da se naliva!
MARTA (podraava deji govor) edna sam!
DORD: Isuse.
MARTA (vrtei se okolo) Sluaj, duo! Kad je re o piu, mogu ja tebe da svalim
pod koji god hoe sto... za mene ne brini...
DORD: Ti si ve dobila nagradu za to pre mnogo godina... i o tebi se prialo...
MARTA: Kunem ti se da bih se razvela od tebe da si tada postojao u mom ivotu.
DORD: U redu. Nego, molim te, nastoj da se odri na nogama... Ti ljudi su nai
gosti... Misli nato!
MARTA: ak te i ne primeujem... Ve godinama te ne primeujem...
DORD: Nemoj nita da prosipa ili baca...
MARTA: Htela sam da kaem da si bezbojan, da si obina nula.
DORD: I nastoj da se ne svlai. Nema nieg odvratnijeg od prizora koji ti
predstavlja posle nekoliko aa, kad zadigne suknju preko glave. Zna ti to vrlo
dobro...
MARTA: Huljo jedna.
DORD: ... bolje rei kad zadigne suknju preko tvojih glava...
Na vratima se uje zvono.
MARTA: Gosti, gosti.
DORD (najradije bije ubio) Mnogo im se radujem!
MARTA (u istom raspoloenju) Idi i otvori vrata.
DORD (nepomera se) Idi ti.
MARTA: Idi ti. (On se nepomera) Pokazau ja tebi.
DORD (simbolino pljune) I ja tebi.
Zvono se ponovo uje.
MARTA (vie) Dolazim. (DORDU, kroz zube) Rekla sam ti da otvori vrata!

DORD (lagano se pribliava vratima, neprimetno se osmehuje) U redu,

ljubavi... kako god ti kae. (Zastaje) Samo pazi, nemoj da otpoinje bezvezne
razgovore.
MARTA: Bezvezne razgovore? Kakav ti je to izraz? O emu ti to govori?
DORD: O bezveznim razgovorima. Jednostavno, nemoj da vodi takve
razgovore!
MARTA: Ti se izraava kao tvoji studenti. ta time hoe da kae? Na kakve to
bezvezne razgovore misli?
DORD: Na bezvezne razgovore o detetu. To je sve!
MARTA: Kakvom ti mene smatra?
DORD: Smatram te mnogo boljom nego to jesi.
MARTA (ljutito) Tako? E, pa lepo. Poeu da govorim o detetu ako to budem
zaelela.
DORD: Ne meaj dete u ovo.
MARTA (pretei) Ono je moje isto toliko koliko i tvoje. Govoriu o njemu ako to
zaelim.
DORD: Ne bih ti savetovao da to uini, Marta!
MARTA: Lepo od tebe. (uje se kucanje na vratima) Napred! (DORDU) Idi i
otvori vrata.
DORD: Ja sam te upozorio.
MARTA: Da, da, svakako. Idi otvori!
DORD (odlazei prema vratima) Idem ljubavi... ta god ti zaeli, ljubavi. Ba je
divno to su pojedini ljudi tako lepo vaspitani, uprkos vremenu u kome ivimo!
Ba je to divno to neki ljudi prosto nee da upadnu u tuu kuu ak i kad uju
neko neljudsko udovite kako iznutra urla na njih...!
MARTA: Zavei!
U trenutku kad MARTA izgovori poslednje rei, DORD irom otvara ulazna vrata.
HANI i NIK stoje pred vratima. Krai tajac, a zatim...
DORD (upadljivo zadovoijan to je prepoznao HANI i NIKA i stvarno srean to
su do njih doprle MARTINE poslednje rei) A-a-a!
MARTA (malo preglasno... da bi nadvisila njegov uzvik) Hi, hi, hi... 'ajde, 'ajde,
uite!
HANI i NIK (u duetu) Helou! Evo nas, stigli smo.
DORD (vano) Mora da ste vi gosti koje oekujemo.
MARTA: Ha, ha, ha, ha! Ne obraajte panju na njega. 'Ajde deco, raskomotite se.
Skinite kapute i dajte ih tom naduvenku.
NIK (ravnoduno) Moda i nije trebalo da doemo.
HANI: Stvarno, vrlo je kasno i...
MARTA: Kasno! alite se? 'Ajde, bacite kapute i ulazite!
DORD (neodreeno... odlazei) Bacite ih bilo gde... na nametaj, na pod, ovde
to nee smetati.
NIK (obraa se HANI) Rekao sam ti da nije trebalo da dolazimo.
MARTA (odseno) Rekla sam vam da uete! ta ekate?
HANI (smeje se, ulazei sa NIKOM) O, boe!
DORD (podraava njen smeh) Hi, hi, hi, hi...
MARTA (obraa se DORDU) Sluaj ti, prostaino, da prestane.
DORD (nevino i uvreeno) Marta! (Obraa se NIKU i HANI) Marta se izraava na

veoma specifian nain.

MARTA: E pa, deco,... sedite.
HANI (seda) Ba je ovde lepo.
NIK (mehaniki) Da zaista... Vrlo je lepo!
MARTA: Hvala.
NIK (pokazujui na apstraktnu sliku) Ko je ovo slikao?
MARTA: Tu sliku? Slikao je...
DORD:... jedan brkati Grk, koga je Marta napala jedne noi u...
HANI (da bi spasla situaciju) O, ho, ho, ho, ho.
NIK: Imau njoj neke... neke...
DORD: Skrivene estine?
NIK: Neto... nego...
DORD: O! (Pauza) Onda moda mislite na izvesno buno-smirujue svojstvo.
NIK (prozire DORDOVU nameru, ali uporno ostaje hladno utiv) Ne, ono to
sam hteo da kaem je...
DORD: Da niste hteli da kaete... recimo... smirujue buna estina?
HANI: Dragi, zar ne vidi da gospodin tera egu s tobom?
NIK (hladno) Ja sam potpuno svestan toga.
Kratka neprijatna pauza.
DORD (iskreno) Izvinite.
NIK klima glavom, stavljajui tako do znanja da ne zamera.
DORD: To je, u stvari, slikoviti prikaz stanja u Martinoj glavi.
MARTA: Ha, ha, ha, ha. Deco, ta hoete? ta pijete, a?
NIK: Duo, ta e ti?
HANI: Ne znam, dragi... moda malo brendija. Nikad ne meaj pie - pa te glava
nee zaboleti. (Kikoe se)
DORD: Brendi? Ba brendi? To je bar jednostavno. (Prilazi baru) A vi... a?
NIK: Burbon sa ledom, ako nemate nita protiv.
DORD (sipajui pie) Protiv? Ne, nemam nita protiv. Zato bih imao neto
protiv? A tebi isti alkohol, Marta. Je l' tako?
MARTA: Dabome. Nikad ne meaj pie - pa te glava nee zaboleti.
DORD: Kad je re o piu, Martin ukus se potpuno srozao... pojednostavio se u
toku dugih godina... i... iskristalisao. Nekada davno, kad sam se udvarao Marti odnosno, ne mogu da pronaem za to ba pravu re - ali recimo nekada davno,
kad sam joj se udvarao...
MARTA (veselo) Prestani, duo! Hej, ti! Gde je moj isti alkohol?
DORD (vraa se baru) Godine su, meutim, kod Marte razvile smisao za
sutinske stvari. Saznanje da je krem za kafu isto to i limunov sok za pitu... a
alkohol (donosi MARTI pie) ist i jednostavan. Anele, izvoli... Za one koji su isti
i jednostavni (podie svoju au), na eks!
MARTA (svima) iveli! (Svi piju) Dord, ti si prava pesnika priroda... prava Dilen
Tomasovska priroda koja me pogaa tano tamo gde oseam da ivim.
DORD: Ba si vulgarna! Nismo sami!
MARTA: Ha, ha, ha! (Obraa se HANI i NIKU. Peva. Diriguje rukom u kojoj dri au.
HANI joj se pri kraju pridruuje) Ko se boji Virdinije Vulf, Virdinije Vulf, Virdinije
Vulf, Ko se boji Virdiniie Vulf...
MARTA i HANI se smeju. NIK se smei.

HANI: Ovo je ba bilo smeno. Je l' da?

NIK (upada) Jeste, veoma.
MARTA: Mislila sam da u pui. Stvarno sam mislila da u pui od smeha. Dordu
se nije svidelo... Dord smatra da ovo uopte i nije bilo smeno.
DORD: Za ime boje, Marta! Opet polnje?
MARTA: Hou samo da se postidi to nema smisla za humor, anele moj, i nita
vie.
DORD (s naglaenim strpljenjem, obraa se HANI i NIKU) Marta smatra da se
nisam smejao dovoljno glasno. Marta smatra, kako to ona bezazleno formulie
da... ako ne pucate od smeha znai da vam se nije dopalo. U stvari, ako se ne
ponaate kao hijena, znai da se ne zabavljate dobro.
HANI: Ali, ja sam se vrlo lepo zabavljala... Bio je to sjajan prijem.
NIK (pokuava da izrazi oduevljenje) Jeste, neosporno.
HANI (MARTI) A va otac! On je zaista divan!
NIK (ponaa se isto kao malopre) Stvarno je divan!
HANI: Verujte.
MARTA (ponosno) On je silan ovek, je l da? Stvarno je silan!
DORD (NIKU) I bolje po vas da u to verujete!
HANI (iznenaeno gleda u DORDA) Pa da! On je stvarno divan ovek.
DORD: Ja i ne pokuavam da ga skidam s pijedestala. On je bog. Svi mi to
dobro znamo.
MARTA: Ostavi ti moga oca na miru!
DORD: Hou ljubavi. (NIKU) Ono to sam hteo da kaem jeste da... u stvari, kad
ovek ide na tolike fakultetske prijeme kao ja...
MARTA: E vidite, tata na sve misli.
NIK (ne mnogo oduevljen) On je veoma znaajna linost.
MARTA: To je neosporno.
DORD (obraa se NIKU, u poverenju, ali ne apatom) Mladiu, da ti odam jednu
tajnu. Ako predaje na fakultetu, postoje i lake stvari nego da se oeni
dekanovom kerkom. Na svetu postoje i lake stvari.
MARTA (glasno, nikome se posebno ne obraa) To bi trebalo da predstavlja
jedinstvenu priliku. Za neke ljude to bi predstavljalo ivotnu ansu!
DORD (obraa se NIKU... nestano namigne) Veruj mi, na ovom svetu ima i
lakih stvari.
NIK: Mogu da razumem kako to deluje na pojedine ljude. Izaziva udno oseanje,
moda ak...
MARTA: Neki ljudi bi za tu ansu rtvovali svoju desnu ruku!
DORD (tiho) Naalost Marta, u stvarnom ivotu rtva se obino odnosi na
anatomski deo intimnije prirode.
MARTA (besno prezrivo) Pih!
HANI (naglo ustaje) Da li biste bili ljubazni da mi pokaete gde se nalazi... (Njen
glas se gubi)
DORD (MARTI, pokazujui na HANI) Marta...
NIK (HANI) Nije ti dobro?
HANI: Dobro mi je, dragi. Hou samo da... napuderiem nos.
DORD (poto MARTA ne ustaje) Marta, zar nee da joj pokae gde drimo
kozmetiku?

MARTA: ta? A, da! (Ustaje) Izvinite. Hodite ovamo. Hou i da vam pokaem kuu.
HANI: ini mi se da bih se radije...
MARTA: Umili? Svakako... hodite ovamo. (Uzima je za ruku. Obraa se
mukarcima) A vi sad malo vodite muke razgovore.
HANI (NIKU) Dragi, odmah u se vratiti.
MARTA (DORDU) uje, Dord. Nemoj da me sahrani pred tim ovekom.
DORD: Ne brini, ne brini.
MARTA: Dord. Ti to stvarno hoe. Zato brinem i opominjem te.
DORD: Ne brini, Marta, ne brini. Hajde, makni se ve jednom.
MARTA: Ti to stvarno hoe.
DORD: Samo nemoj da se izbrblja... o... ti ve zna o emu.
MARTA (iznenaeno, blagonaklono) Govoriu o svemu onome to mi padne na
pamet, Dord!
DORD: U redu, u redu! Ispari ve jednom.
MARTA: Govoriu o svemu to mi padne na pamet. (Prosto vue HANI za sobom)
Hajde...
DORD: Ispari! (ene izlaze) E pa, za ta ste?
NIK: Ne znam... ali, drau se burbona.
DORD (uzima NIKOVU au, prilazi baru) Jeste li to pili na Monparnasu?
NIK: Gde?
DORD: Monparnasu?
NIK: Ne razumem.
DORD: Nije vano (prua mu pie)... burbon.
NIK: Hvala.
DORD: To je jedna naa domaa ala, moja i Martina. (Sedaju) Dakle? (Pauza)
Dakle, vi ste na katedri za matematiku, je l' tako?
NIK: Ne, nisam...
DORD: Marta mi je tako rekla. ini mi se da je ba tako kazala. (Ne mnogo
prijateljski) ta vas je navelo da se posvetite nastavi?
NIK: Eto, prosto... ono isto to je i vas navelo... bar tako mislim.
DORD: A ta je to?
NIK (zvanino) Molim?
DORD: ta je to? Mislim ta je to to je mene navelo?
NIK (nelagodno se smeje) Vidite, ni ja to ne znam.
DORD: Rekli ste da su razlozi koji su vas naveli da odaberete taj poziv isti oni
koji su naveli i mene.
NIK (malo pogoen) Rekao sam da mi se ini da su isti.
DORD: A, tako. (Pauza) Dakle... (Pauza) Je l vam se svia ovde?
NIK (razgleda sobu) Da... Vrlo je lepo?
DORD: Mislio sam na univerzitet.
NIK: Izvinite, ja sam razumeo da...
DORD: Vidim kako ste razumeli. (Pauza) Mislio sam na univerzitet.
NIK: Meni... meni se dopada... vrlo mi se dopada. (DORD bulji u njega) Ba mi
se dopada. A vi... vi ste ve dugo ovde, zar ne?
DORD (odsutan, kao da ga nije uo) ta kaete? A... da. Otkako sam se
oenio... kako joj ono bee ime... da Martom. Jo i pre toga. (Pauza) Oduvek. (Za

sebe) Smrvljene nade i promaene dobre namere. Dobar, bolji, najbolji, najnajbolji. (NIKU) Kako vam se dopada ovo poreenje prideva, mladiu?
NIK: Izvinite gospodine, ako smo...
DORD (otrim tonom) Niste odgovorili na moje pitanje.
NIK: Gospodine...
DORD: Odbacite taj snishodljivi ton prema meni! Pitao sam vas kako vam se
dopada ovo poreenje prideva: dobar, bolji, najbolji, naj-najbolji. Dakle?
NIK (sa izvesnim gaenjem) Zaista ne znam ta da kaem.
DORD (s lanom nevericom) Zaista ne znate ta da kaete?
NIK (ne moe vie da izdri) U redu... ta hoete da vam kaem? Hoete li da vam
kaem da je to smeno da biste mogli da mi protivureite i kaete kako je
alosno? Ili moda hoete da vam kaem daje alosno da biste mogli da mi
kaete kako je smeno. Vrlo dobro znate da moete da igrate ovu igru kako god
naete za shodno!
DORD (tobo iznenaen) Vrlo dobro, vrlo dobro.
NIK (ljui nego malopre) A kad se moja ena vrati, mislim da emo...
DORD (iskreno) Ma hajde, mladiu, ta ti je, smiri se, smiri... (Pauza) Je l' sad
sve u redu? (Pauza) Hoe lijo jednu au? Hajde, daj mi au.
NIK: Nisam jo ni ovo popio. Stvarno mislim da kad moja ena sie...
DORD: Daj da ti je dopunim. Daj mi au. (Uzima je)
NIK: Hteo sam da kaem da ste se vi i vaa ena... izgleda... u nekuruku...
DORD: Izmeu Marte i mene nije bilo niega. Marta i ja smo se u stvari
vebali... to je sve... odnosno izvodili smo u etnju ono malo duha to nam je jo
ostalo. Nemoj na to da obraa panju.
NIK (kolebljivo) Ali ipak...
DORD (nagli preokret) A sada, kako bi bilo da sednemo i porazgovaramo, a?
NIK (i dalje hladno) Znate, ja... ne volim da se... meam... (razmilja) u tue
stvari.
DORD (obraa mu se kao detetu) Lako ete se navii na mali koled i ostalo.
Male ekskurzije van braka su vam ovde glavna zabava.
NIK: Gospodine?
DORD: Rekao sam male ekskurzije van braka su ovde... Ali, ostavimo to. eleo
bih da mi se ne obraate sa gospodine na takav nain, sa znakom pitanja na
kraju. Gospodine? Znam da bi to trebalo da zvui kao neki znak vaeg
potovanja prema (namigne) starijima od vas... ali... nain na koji vi izgovarate
to... gospodine
NIK (uz jedva primetan, leeran osmejak) Nisam imao namere da vream.
DORD: Koliko vam je godina?
NIK: Dvadeset osam.
DORD: A meni je etrdeset i neka. (eka da vidi NIKOVU reakciju, ali
reagovanja nema) Zar niste iznenaeni? Odnosno... hteo sam rei: zar ne
izgledam stariji? Zar vam zbog ovog sedog oreola ne liim na
pedesetogodinjaka? Zar vam se ne ini da poinjem da bivam oronuo, da se
gubim u dimu od cigareta? A?
NIK (gleda oko sebe, traei pepeljaru) Meni se ini da... dobro izgledate.
DORD: Uvek sam bio suvonjav. Kad sam bio vaih godina, bio sam laki samo
dva kilograma. Nemam ni stomaka... Jedino sam se malo proirio oko kukova... ali

to je sve vrsto, nije labuina. Bavim se rukometom. A koliko vi imate kilograma?

NIK: Ja...
DORD: ezdeset osam do sedamdeset... tako otprilike, a? Bavite li se vi
rukometom?
NIK: Bavim... odnosno ne! To jest, hteo sam rei, nisam ba tako dobar igra.
DORD: E pa, onda emo ponekad da igramo zajedno. Marta je sto osam godina
stara. A koliko je godina vaoj eni?
NIK (malo iznenaen) Njoj je dvadeset est.
DORD: Marta je sjajna ena. ini mi se da ima oko pedeset kilograma.
NIK: Vaa ena ima... pedeset kilograma?
DORD: Ma, ne, mladiu. Vaa! Mislim na vau enu. Moja ena je Marta.
NIK: Da... znam.
DORD: Da ste vi oenjeni Martom, znali biste ta to znai. (Pauza) A isto tako
da sam ja oenjen vaom enom i ja bih znao ta to znai... je l' tako?
NIK (posle pauze) Da.
DORD: Marta kae da ste na katedri za matematiku, ili tako neto.
NIK (kao da ponavlja po stoti put) Ne... nisam.
DORD: Marta retko kad pogrei... Moda bi trebalo da budete na katedri za
matematiku, ili tako neto.
NIK: Ja sam biolog. Ja sam na katedri za biologiju.
DORD (posle pauze) A! (Kao da se neeg prisetio) Da, da!
NIK: Molim?
DORD: Vi ste taj! Dakle, vi ste taj vinovnik svih tih buduih nevolja... Da svi
budu isti, pomou neke promene rasporeda u hromozomima, ili tako neto? Je l'
tako?
NIK (smeei se) Ne sasvim. U hromozomima...
DORD: Negde sam itao da fantastini nauni romani nisu uopte plod mate...
nego da vi tamo hoete da menjate nae gene, tako da svi liimo jedan na
drugoga. Ali ja to neu! To bi bilo strano. Hteo sam rei... eto pogledajte mene!
Ba bi to bilo sjajno da telo ima etrdeset i neku godinu a da izgleda kao da ima
pedeset pet. Nego, niste mi odgovorili na moje pitanje o istoriji.
NIK: To to vi govorite o genima...
DORD: A, to. (Odmahuje rukom) To nekako zbunjuje i... razoarava. Ali i istorija
jo mnogo vie razoarava. Ja sam na katedri za istoriju.
NIK: Da... rekli ste mi.
DORD: Znam da sam vam rekao... i verovatno u vam to rei jo nekoliko puta.
Marta mi esto govori da sam na katedri za istoriju... a ne njen ef... samo da bi
istakla razliku. Ja, znate, nisam ef katedre za istoriju.
NIK: Ni ja ne rukovodim katedrom za biologiju.
DORD: Ali vama je dvadeset jedna godina.
NIK: Dvadeset osam!
DORD: Kad budete imali etrdeset i neku i budete izgledali kao da imate
pedeset pet, moda ete i rukovoditi katedrom za istoriju.
NIK: Biologiju.
DORD: Da, biologiju. Ja sam, u stvari, rukovodio katedrom za istoriju etiri
godine, u toku rata, ali zbog toga to su svi bili odsutni. Tada su se svi... vratili...
Svi... jer niko nije poginuo. Ovo su za vas panska sela? Zar nije udno, a?

Nijedan jedini ovek iz itavog mesta nije platio glavom. To je prilino

neracionalno. (Razmilja) Vaa ena je nekako ravna u kukovima... je l tako?
NIK: ta kaete?
DORD: Nisam time hteo da kaem da mnogo volim iroke kukove... Nisam ja od
onih ljudi koji vole ene po meri. Boe sauvaj! Da sve bude proporcionalno.
Jednostavno sam hteo da kaem da je vaa ena ravna u kukovima.
NIK: Jeste... takoje.
DORD (gleda u tavanicu) ta li rade tamo gore? ini mi se da su gore.
NIK (lano srdaan) Pa znate vi ene!
DORD (dugo ga posmatra, tobo s nevericom; zatim se njegova panja
usmerava na drugu temu) I nijedan od tih pasjih sinova nije poginuo. Pa naravno,
niko nije bombardovao Vaington. Ne... to zaista nije fer. Imate li dece?
NIK: Ne, ne... jo ne. (Pauza) A vi?
DORD (izazivaki) Neu da vam kaem, pogodite sami.
NIK: Da pogaam?
DORD: A vi nemate dece, a?
NIK: Jo ne.
DORD: Deca se raaju. Eto to je moje miljenje o istoriji. A vi ete da ih pravite
u laboratorijskim epruvetama, jel' tako? Vi biolozi! Praviete decu. ta emo onda
mi da radimo? ta e biti sa smanjenjem poreza? Da li ste na to pomislili? (NIK,
koji ne moe nita pametno da smisli, osmehuje se) Ali, vi ete imati decu... u
svakom sluaju. Uprkos istoriji.
NIK (ograuje se) Svakako... ali hoemo malo da priekamo... dok se ne sredimo.
DORD: Marta! (Nema odgovora) Do avola! (NIKU) Pitali ste me da li poznajem
ene... E pa, jedino to o njima ne znam to je o emu one razgovaraju kad su
same. (Neodreeno) Moram to da saznam jednog dana.
MARTIN GLAS: ta 'oe?
DORD (NIKU) Zar nije ovo divan zvuk! Nego, ta sam ono poeo... ta mislite, o
emu one stvarno priaju... Ali, ba me briga!
NIK: Valjda o sebi.
MARTIN GLAS: Dord!
DORD (NIKU) Smatrate li vi da su ene zagonetne?
NIK: Pa... i jesu i nisu.
DORD (znalaki klima glavom) Uh, uh! (Odlazi prema holu i skoro naleti na
HANI, koja nailazi) Evo, najzad jedna stie.
HANI prilazi NIKU. DORD odlazi u hol.
HANI (DORDU) Sad e i ona. (NIKU) Dragi, mora da vidi kuu... Ovo je toliko
lepa stara kua.
NIK: Hou, ja...
DORD: Marta!
MARTIN GLAS: Za ime boje, priekaj malo.
HANI (DORDU) Evo sad e, presvlai se.
DORD (s nevericom) ta radi? Presvlai se?
HANI: Jeste.
DORD: Presvlai se?
HANI: Presvlai haljinu.
DORD (s podozrenjem) Zato?

HANI (nervozno se smeje) Pa valjda hoe da joj bude udobnije.

DORD (pretei gleda prema holu) To sigurno!
HANI: ini mi se...
DORD: Ma, ne znate vi ta je u stvari!
NIK (obraa se HANI) Je l' ti dobro?
HANI (ubedljivo, ali dosta izvetaeno) Ma divno, odlino.
DORD (besan, sam za sebe) Tako dakle, hoe da joj bude udobnije. E pa, lepo,
videemo mi to!
HANI (DORDU, mudro) Do maloas nisam ni znala da imate sina.
DORD (okree se, kao udaren u lea) ta da imam?
HANI: Sina! Nisam to znala.
NIK: To je ono vae: Neu da vam kaem, pogodite sami!. E pa, mora da je ve
veliki...
HANI: Ima dvadeset jednu godinu... napunie ba sutra... sutra mu je roendan.
DORD (obraa se HANI) Govorila vam je o njemu?
HANI (zbunjena) Da... jeste. Odnosno, htela sam rei...
DORD (hoe da istera na istinu) Govorila vam je o njemu.
HANI (nervozno se smeje) Jeste.
DORD (udnim glasom) Kaete - presvlai se?
HANI: Da.
DORD: I kazala vam je?
HANI (veselo, ali pomalo zbunjeno)... o roendanu vaeg sina? Da.
DORD (manje-vie za sebe) U redu, Marta... u redu.
NIK: Bledi ste, hoete li...
HANI: Stvarno... moda malo brendija... koju kap.
DORD: U redu, Marta.
NIK: Mogu li da se posluim piem?
DORD: ta? A... da, da... svakako. Samo vi pijte... treba se navikavati. S
godinama se i doza poveava. (Obraa se MARTI kao da je u sobi) Zmijo prokleta!
HANI (da bi promenila temu) Dragi, koliko je sati?
NIK: Pola tri.
HANl: Ve je strano kasno... Zaista, treba da idemo kui.
DORD (neprijatnim glasom, ali toliko obuzet svojim mislima da to jedva
primeuje) Da. Moda vam deca plau kod kue?
NIK (opominje ga) Rekao sam vam da nemamo dece.
DORD: Ah, da. Izvinite. Nisam vas ni sluao... nisam ni mislio...
NIK (blago se obraa HANI) Jo malo pa emo da krenemo.
DORD (nastavlja) A ne, jo ne. Marta se presvlai... a ona to ne ini zbog mene.
Ona se ve godinama nije presvukla zbog mene. Kad se Marta presvlai, znai da
ete vi danima ostati ovde. Vama se ukazuje ast, a pored toga ne smete
zaboraviti da je Marta ki naeg omiljenog gazde. Ona mu je desna ruka... da,
tako bi se moglo rei.
NIK: Moda ete me pogreno razumeti... ali bih voleo da tako ne govorite pred
mojom enom.
HANI: Ma pusti...
DORD (s nevericom) Stvarno? Da, u pravu ste... ostavimo to Marti... ona voli

takve razgovore.
MARTA (ulazi) Kakve razgovore?
MARTA se presvukla i sada se zapaa da se udobnije osea i, to je jo vanije,
poudnije izgleda.
DORD: A, evo stigla si, mazo.
NIK (zbunjen, ustaje) E, pa sada...
DORD: ta to treba da znai... sveana haljina koju nosi nedeljom kad ide u
crkvu!
HANI (pomalo neiskreno) Ba je divna!
MARTA (prikazuje haljinu) Svia vam se? Ba mi je milo! (DORDU) ta treba da
znai ona tvoja vika na stepenicama?
DORD: Oseali smo se tako usamljeni, draga... Nedostajao nam je tvoj glasi
kojim tako divno prede, kao makica...
MARTA (ne reaguje) A sad, skokni do bara i...
DORD (istim tonom kao i ona) I za tvoju makicu napuni jednu dobru aicu.
MARTA: Tako je. (NIKU) Jeste li se vas dvojica lepo ispriali? Vi mukarci uvek
reavate svetske probleme, je l tako?
NIK: Znate... ovog puta nismo... mi...
DORD (upada) Ako ba hoe da zna, mi smo, u stvari, pokuali da
pretpostavimo o emu vas dve priate.
HANI se kikoe, MARTA se smeje.
MARTA (obraa se HANI) Infantilci... (S veselim pezirom) Ovi mukarci nisu ba
nizata. (DORDU) Zato se nisi prikrao i prislukivao?
DORD: Ti zna, Marta, da ja ne bih prislukivao, ja bih samo virio!
NIK (DORU, izvetaeno srdano) To je neka zavera.
DORD: A mi neemo nikada doznati o emu je re.
MARTA (NIKU, dok se HANI zadovoljno smei) Vi ste, verovatno, izuzetno sjajan
mladi kad ste poloili magistraturu u... koliko ono bee godina... dvanaest?
Dord, uje li ti ovo?
NIK: U stvari, devetnaest i po! No, alim, bilo mi je devetnaest. (Obraa se HANI)
Hani, nije trbalo da o tome govori. To je...
HANI: Ali... ja se ponosim tobom...
DORD (ozbiljno, pomalo tuno) To je veoma... impresivno.
MARTA (agresivno) avolski si u pravu!
DORD (cedi kroz zube) Rekao sam da sam impresioniran, Marta. Van sebe sam
od zavisti. ta sad treba da uradim, da puknem? (NIKU) To je veoma impresivno.
(HANI) Zaista treba da budete ponosni.
HANI (bojaljivo) On je fini ovek.
DORD (NIKU) Nee me iznenaditi da uskoro vi preuzmete katedru za istoriju.
NIK: Mislite - biologiju.
DORD: Da. Naravno katedru za biologiju. Meni se samo istorija vrti po glavi.
(Zauzima pozu, stavlja ruku na srce, podie glavu, progovara gromkim glasom)
Meni se samo istorija vrti po glavi.
HANI i NIK se prigueno smeju.
MARTA: Ha, ha, ha, ha...
DORD (sa izvesnim gaenjem) Idem sebi da napunim au.
MARTA: Dordu se ne vrti po glavi istorija, njemu se po glavi vrti katedra za

istoriju. Njemu se po glavi vrti katedra za istoriju zato to...

DORD: ... zato to nije ef, ve samo na katedri za istoriju. Znamo Marta... mi
smo ve o tome govorili dok si ti bila gore. Nije potrebno ponavljati.
MARTA: U redu, mali moj. (Ostalima) Dord se tamo zakopao, utonuo u tu
barutinu... i sam se pretvorio u barutinu... ha, ha, ha... barutino moja, prava si
barutina!
DORD (ini veliki napor da se savlada... Nastavlja, kao da mu je rekla: Dragi
Dord) Marta, treba li ti neto?
MARTA (zabavlja je ova igra) Da, da, svakako. Budi ljubazan, upali mi cigaretu,
ako ti to nije teko.
DORD (razmilja, zatim polazi) Ipak... postoje granice. Hteo sam rei, ovek
moe da proguta samo ono to ga ne poniava i ne sputa niz drutvene lestvice.
(NIKU) ta vi mislite o tome? (Opet MARTI) udne su te lestvice... tu ovek prosto
ne moe da promeni pravac... mislim, opet da se pone penjati kad je ve jednom
poeo da se sputa. (MARTA mu arogantno alje poljubac) Drau te za ruku u
mraku, kad se plai od vampira, kriom u ti donositi boce sa dinom posle
ponoi, da niko ne vidi... ali neu da ti palim cigarete. Neu, i gotovo.
Kratka pauza.
MARTA (tiho) Gospode! (NIKU) Ako se ne varam, vi igrate fudbal, a?
HANI (poto NIK ne odgovara jer je utonuo u misli) Dragi...
NIK: A, da... da... igrao sam beka... Ali sam, u stvari, vie voleo boks.
MARTA (oduevljeno) Boks! Dord, uje li?
DORD (rezignirano) ujem, Marta, ujem.
MARTA (NIKU, s posebnim oduevljenjem) Mora da ste odlian bokser... ne izgleda
da ste ikada dobili udarac u lice.
HANI (ponosito) Bio je univerzitetski ampion u srednje tekoj kategoriji.
NIK (zbunjen) Hani...
HANI: Pa bio si!
MARTA: Izgleda da vam je jo uvek telo dobro ouvano... Jel' tako, a?
DORD (ljutito) Marta... pristojnost nalae...
MARTA (DORDU, mada jo bulji u NIKA) Umukni! (NIKU) Je l' tako, a? Jeste li
dobro ouvali svoje telo?
NIK (nimalo zbunjen, kao da je podstie) Jo uvek je dosta dobro. Vodim o tome
rauna.
MARTA (s poluosmehom) Zaista?
NIK: A-ha.
HANI: Zaista, on ima veoma... miiavo telo.
MARTA (jo se osmehuje... kao da govori o nekoj tajni izmeu nje i NIKA) Stvarno!
Ba dobro.
NIK (narcisoidno, ali ne neposredno MARTI) Znate... nikad se ne zna (slee
ramenima)... znate... kad ve ovek ima takvo telo...
MARTA:... ovek nikad ne zna kada e mu dobro doi.
NIK: Hteo sam da kaem... to da ga ovek ne odrava kad mu ga je ve priroda
podarila.
MARTA: Potpuno se slaem s vama.
Oboje se smee i osea se da se izmeu njih uspostavlja izvestan manje zvanian
odnos.

MARTA (ponovo) Potpuno se slaem s vama.

DORD: Marta, tvoja bestidnost prevazilazi...
MARTA: Ovaj ovde, Dord, ne voli mnogo da se govori o telu... je l tako, duo?
(Ne dobija odgovor) Dord se ne osea prijatno kad otpone razgovor o
miiima. On vam je od onih kojima se rebra broje...
DORD (obraa se HANI) Hoete li da malo proetamo po bati?
HANI (prekorno) U ovo doba?
DORD (s nevericom) Vama je ovde zabavno? (Slee ramenima) U redu.
MARTA: Ona crkotina tamo se ne osea prijatno kad otpone razgovor o miiima.
Koliko vi imate kilograma?
NIK: Oko osamdeset.
MARTA: Na granici srednje teke kategorije, a? Nije loe. (Okree se u krug) 'Ej,
Dord, ispriaj im o boks-meu izmeu nas dvoje.
DORD (tresne au na sto i izlazi u hol) Gospode! Spasi me napasti!
MARTA: Dord, ispriaj im!
DORD (sa bolesnim izrazom lica) Ispriaj im ti Marta, ti e to bolje umeti!
(Izlazi)
HANI: Je l' on... potpuno zdrav?
MARTA: On, naravno da jeste. Dord i ja smo odrali boks-me... Gospode, pa to
je bilo pre dvadeset godina... nekoliko godina posle venanja.
NIK: Boks-me, izmeu vas dvoje?
HANI: Stvarno?
MARTA: A-ha... izmeu nas dvoje... stvarno.
HANI: Sva gorim od radoznalosti, prosto ne mogu da verujem!
MARTA: Dakle, kao to rekoh, to se dogodilo pre dvadeset godina, i to ne na ringu
ili na nekom slinom mestu! Shvatate ta hou da kaem? Bilo je to za vreme
rata. Tata je bio na pregledu, znate kako je, ovek se ne sastoji samo od mozga,
ima i telo i duan je da i o njemu vodi rauna...
NIK: Da, da.
MARTA: Kau da mozak ne moe da funkcionie ako i telo ne funkcionie.
NIK: Pa, nee biti ba tako.
MARTA: Moda to nije ba ono to on govori... ali je priblino. Nego, bilo je to za
vreme rata i tata je uobrazio da svi ljudi treba da naue boks... radi
samoodbrane. Mislim da je bilo predvieno da ako se Nemci iskrcaju, ceo fakultet
krene da ih presretne i sravni sa zemljom. ini mi se da je to bio razlog.
NIK: Verovatno je bio u pitanju princip.
MARTA: Ali tako je bilo, kad vam kaem. I... jedne nedelje tata je pozvao nas
nekoliko i navukao svoje bokserske rukavice. Tata je jak ovek, znate i sami.
NIK: Da, da...
MARTA: Pozvao je Dorda da se boksuje s njim. A-a-a-a... Dord nije hteo... Nije
rekao zato nee, ali, jednoslavno, nije hleo. Tada mu je tata rekao: Ma dolazi
ovamo, mladiu... kakav si mi ti to zet i slino... (NIK kiima glavom) I dok su se
oni natezali oko toga... prosto ne znam ta mi bi... navukoh bokserske rukavice...
nisam ih ak ni vezala, boe sauvaj... onda sam se privukla Dordu iza lea i,
izmotavanja radi, uzviknula: Hej, Dord!. On se okrenuo, a ja sam zamahnula
onako iz ale (NIK: Uh, uh) i pam, pravo u vilicu. (NIK se smeje) On izgubi
ravnoteu, zatetura se i tras, isprui se koliko je dug! (NIK se smeje. HANI ga

utiava: --, i vrti glavom) To je bilo strano. Smeno i strano. (Razmilja i

bolno se osmehuje) ini mi se daje to uticalo na itav na dalji ivot. Stvarno je
tako! U svakom sluaju, to je bar opravdanje. (DORD ulazi, drei ruke na
leima. Niko ga ne primeuje) To on bar navodi kao opravdanje to se utopio u
ovoj movari, to nije uspeo u ivotu. (DORD se pribliava. HANI ga primeti) A
to je bio samo nesrean potez i nita vie!
DORD (iza lea dri skrivenu puku, koju uzima i smireno uperi MARTI u
potiljak. HANI vrisne... i ustane, NIK takoe. U tom trenutku MARTA okree glavu i
ugleda DORDA. On povlai oroz. Podraava zvuk pucnja i iz cevi izlazi crveni
kineski suncobran. HANI ponovo vrisne, sada neto tie, vie kao znak olakanja i
zbunjenosti) Sad si mrtva! Gotovo, mrtva!
NIK (smeje se) Gospode boe!
HANI je van sebe. MARTA se takode smeje... skoro puca od smeha. DORD se
pridruuje optem smehu i zabuni. Na kraju se sve polako stia.
HANI: Gospode boe!
MARTA (veselo) Gde si to pronaao, gade podmukli!
NIK (prua ruku da uzme puku) Molim vas, dajte mi da vidim!
DORD mu prua puku.
HANI: Nikad u ivotu se nisam ovoliko uplaila! Nikad!
DORD (pomalo odsutan) Imam je ve due vreme. Svia vam se?
MARTA (kikoe se) Gade jedan!
HANI (nastoji da skrene panju na sebe) Nikad u ivotu se nisam ovoliko
uplaila... nikad.
NIK: Ovo je sjajna stvar!
DORD (naginje seprema MARTI) Dopalo ti se, a?
MARTA: Jeste, nije loe. (Blago) Doi i poljubi me.
DORD (pokazuje na NIKA i HANI) Kasnije, srce. (MARTA ostaje pri svome. Ljube
se. DORD stoji nagnut preko MARTINE stolice. Ona uzima njegovu ruku i stavlja
je na svoje grudi. On se otrgne) Oho! To bi ti htela, a? ta da ispadne na kraju...
predstava za goste, a?
MARTA (ljuta i uvreena) Ti...
DORD (posle izvojevane Pirove pobede) Sve u svoje vreme, Marta, i na pravom
mestu.
MARTA (epitet se podrazumeva) Ti...
DORD (NIKU, koji jo uvek dri puku) ekajte da vam pokaem... Ovako se
uvlai... (Zatvara suncobran i uvlai ga u puanu cev)
NIK: Ovo je sjajna naprava.
DORD (sputa puku) A sada, pijmo! Svi! (Uzima NIKOVU au i prilazi MARTI)
MARTA (jo ljuta i uvreena) Ja jo nisam zavrila.
HANI (DORD prua ruku da uzme njenu au) Ba e mi dobro doi koji gutljaj.
(On uzima njenu au i prilazi baru)
NIK: Je l ovo japanski proizvod?
DORD: Verovatno.
HANI (MARTI) Nikada se u ivotu nisam ovoliko uplaila. A vi?
MARTA (stiava bes) Ne seam se.
HANI: Ma nemojte, molim vas! Kladim se da ste se uplaili!
DORD: Marta, jesi li ti stvarno pomislila da u te ubiti?

MARTA (prezrivo) Ti? Mene da ubije? Pa to je smeno.

DORD: Ipak... moda hou... jednog dana.
MARTA: Sve se bojim!
NIK (dok mu DORD prua pie) Gde je toalet?
DORD: Tamo iz hola... levo.
HANI: Nemoj i ti da se pojavi sa nekom pukom, dragi.
NIK (smeje se) Neu, ne brini.
MARTA: Mali, treba li ti pomo?
NIK: Ne, ne.
MARTA (sugestivno) I meni se ini da je tako. Nisu vam potrebne nikakve japanske
igrake u obliku puke, a?
NIK (osmehuje se MARTl. Zatim se obraa DORDU pokazujui na sto u blizini
hola) Smem li tamo da spustim au?
DORD (poto NIK izlazi, ne ekajui odgovor) Da... svakako... zato da ne?
Svuda po kui se vuku poluprazne ae, gde god ih Marta spusti pa onda zaboravi
gde ih je ostavila... ak i u plakaru za rublje, na ivici kade... jednom ak i u
zamrzivau.
MARTA: Nije istina.
DORD: Jeste.
MARTA: Nije.
DORD (pruajui HANI njenu rakiju) Jeste. (Obraajui se HANI) Zar se ne
oseate mamurni od rakije?
HANI: Nikad ne meam pie. A, osim toga, i ne pijem mnogo.
DORD (pravi grimase iza njenih lea) To je divno... Va mu mi je sve ispriao
o... hromozomima.
MARTA (sa gaenjem) O emu?
DORD: O hromozomima, Marta... O genima ili, ve, kako se zovu. (Obraajui
se HANI) Ba imate silnog mua!
HANI (oseajui da je DORD pecka) Je l' vi to ozbiljno?
DORD: Sasvim ozbiljno. Ba je silan, sa tim njegovim hromozomimai ostalim...
MARTA: On je na katedri za matematiku.
DORD: Ne Marta, on je... biolog.
MARTA (poviava ton) On je na katedri za matematiku.
HANI (srameljivo) Ne, za biologiju.
MARTA (sumnjiavo) Jeste li sigurni?
HANI (smeje se) Trebalo bi da jesam. (Razmilja) Trebalo bi da jesam.
MARTA (namrgoeno) I ja mislim. Ne znam samo ko je to rekao da je on na katedri
za matematiku.
DORD: Ti, Marta.
MARTA (objanjava razdraeno) Ne mogu ja sve da pamtim. Upoznam petnaest
novih nastavnika i njihove enetine, ovo se naravno ne odnosi na prisutne (HANI
se luckasto smeje i klima glavom) i onda, otkud mogu sve da zapamtim. (Pauza)
Dakle, tako? On je biolog. Ba dobro. Vie je na zemlji nego u oblacima.
DORD: Htela si rei da je biologija manje apstraktna.
MARTA: Manje u oblacima. U smislu vie poznatog. (Isplazi jezik DORDU) Nemoj
ti da me ispravlja u govoru. Jo bolje je to se bavi biologijom. Ona zadire u srce
stvari. (Ulazi NIK) Mali, stigao si u srce stvari!

NIK (uzima svoju au sa stola) ta?

HANI (smeje se) Oni su mislili da si ti matematiar.
NIK: Pa, moda je i trebalo da budem.
MARTA: Ostanite tu gde ste, ostanite u srcu stvari.
DORD: Ta reenica ti je postala opsesija... ba je runa.
MARTA (ignorie DORDA, obraa se NIKU) Ostanite gde ste. (Smeje se) Moete i
odatle da preuzmete katedru za istoriju isto tako lako kao i bilo sa kog drugog
mesta. Neko e jednog dana i da preuzme katedru za istoriju, ali to svakako nce
biti mali Dord... to je sigurno. Je l' tako, nitavilo moje... je l' tako, ha?
DORD: ini mi se da si se ti, Marta, zazidala do samog vrata. (MARTA se
kikoe)... ne... nego do nosa.
MARTA (NIKU) Mali, Dord kae da ste vi silni. Zato ste silni?
NIK (osmehujui se) Nisam to znao.
HANI (malo oporo) Zbog tvojih hromozoma, dragi.
NIK: A, zbog toga.
MARTA (NIKU) Zato su hromozomi toliko vani?
NIK: Znate, hromozomi su...
MARTA: Znam ja ta su hromozomi, mili moj, i volim ih.
NIK: E, paonda...
DORD: Marta ih jede... za doruak... ona ih posipa po svojim itaricama.
(MARTI) Veoma je jednostavno. Marta, ovaj mladi radi na sistemu pomou kog
hromozomi mogu biti izmenjeni... pa dobro, ne ba sasvim sam, verovatno ima
jednog ili dvojicu ko zaverenika genetski sastav elije sperme promenjen,
pregrupisan... po narudbi, zapravo... za boju kose i oiju, stas, potenciju...
zamiljam... glatko telo, lepotu, zdravlje... i um. Najvanije... um. Sve
neuravnoleenosti bie ispravljenc, prosejane... sklonosti ka razliitim bolestima
ncstae, dugovenost zagarantovana. Imaemo rasu ljudi... zaetih iz epruvete...
roenih u inkubatoru... superiornih i boanskih.
MARTA (impresionirana) Ma nemoj!
HANI: Jao, to je to uzbudljivo!
DORD: Ali! Postoji jedno ali! Svi e biti isti, ili bar slini. Svi bez razlike. I...
siguran sam... svi e teiti da lie na ovog mladia ovde.
MARTA: To nije loe!
NIK (nestrpljivo) Dobro. I onda?
MARTA: I onda?
DORD: Glazura odozgo e biti dosta dobra... skoro sjajna. Ali, postojae i druga
strana medalje. U datom trenutku zatrebae i neka vrsta zakona... da bi
eksperiment bio uspean. Izvestan broj epruveta sa spermatozoidima bi prosto
trebalo unititi. (MARTA... Uh, uh, uh, uh..) a... milioni... i milioni bezopasnih
operacija na monicama bi dovelo do stoprocentnog steriliteta nesavrenih...
runih, glupih... nepodesnih.
NIK (mrzovoljno) Polako, polako.
DORD: ... tako, imaemo, u dogledno vrcme, rasu nebeskih ljudi.
MARTA: Uh!
DORD: Pretpostavljam da nee biti mnogo muzike, mnogo slikarstva, ali
imaemo civilizaciju ljudi golobradih, plavih i savrene kilae.
MARTA: Oooo...

DORD: ... rasa naunika i matematiara i svaki posveen radu za jo veu

slavu supercivilizacije.
MARTA: Ba lepo.
DORD: Pojavie se izvesna... nesloboda, pretpostavljam, kao rezultat ovog
eksperimenta... ali razliitost vie nee biti cilj. Kulture i rase e na kraju nestati i
mravi e preuzeti svet.
NIK: Jeste li zavrili?
DORD (ignorie ga) I ja sam, prirodno, prilino protiv toga. Islorija, koja je moja
oblast zanimanja... istorija, iji sam ja jedan od najveih promaaja...
MARTA: Ha, ha, ha!
DORD: ... izgubie svoju velianstvenu raznovrsnost i nepredvidljivost. Ja, i sa
mnom... iznenaenje, mnogostrukost, neprestano promenljivi tok... istorije, bie
uniten. Postojae red i nepromenljivost... i ja sam nedvosmisleno protiv toga. I
neu predati Berlin.
MARTA: Jo kako e da popusti, duo moja. Hoe li ti da ga brani sopstvenom
glavom?
HANI: Uopte mi nije jasno zato sadpominjete Berlin.
DORD: U zapadnom Berlinu postoji jedan bar u kome su
stolice visoke pet stopa, tako da je zemlja... odnosno pod... daleko ispod vas.
Neu da popustim kad su u pitanju takve stvari, neu. ak sam spreman da se
zbog toga i borim protiv vas, mladiu, jednom rukom zaklanjajui monice da bih
se zatitio od nezgodnih udaraca, a drugom, slobodnom, siguran sam da bih vas
na kraju likvidirao.
MARTA (ismevajui ga) Bravo!
NIK (DORDU) Ja, znai, treba da predstavljam talas budunosti.
MARTA: Kladim se da to i jesi, mali!
HANI (pijano, NIKU) Ne znam zato sve to ini, dragi. Nikada ranije mi nisi o tome
govorio.
NIK (ljutito) Da niste malo preterali?
HANI (okirano) ta ti je?
DORD: Nedostatak smisla za humor je najdublji znak zlonamernosti... Kamen
nikada nije pokazivao smisao za humor. itajte istoriju. Ja bar znam neto o tome.
NIK (DORDU, pokuavajui da okrene na alu) Ali i vi se ba mnogo ne
razumete u... nauku, je l' tako?
DORD: Ali se razumem u istoriju. Tano znam kada mi preti opasnost.
MARTA (NIKU, pohotljivo) I znai, svi e liiti na vas, je l tako?
NIK: Dabome, ja u da posluim kao maina za tucanje.
MARTA: Divno!
HANI (rukama pokriva ui) Ali dragi, prestani... Molim te, prestani.
NIK (nestrpljivo) Izvini, Hani. To je...
HANI: Pa onda, taj nain izraavanja... to je...
NIK: Izvini. Je l' se vie ne ljuti?
HANI (duri se) U redu... ne ljutim se. (Odjednom se nenormalno zakikoe i opet
umiri. DORDU) A gde vam je sin? (Opet se kikoe)
DORD: Molim?
NIK (nepristojno) Pita za vaeg sina.

DORD: Za moga sina?

HANI: Kada e... da doe, gde je... sada? (Kikoe se)
DORD: A, tako. (Zvanino) Marta, kad dolazi na sin?
MARTA: Ma, pusti.
DORD: Ne, ne... hou da znam... ti si prva poela. Marta, ula si pitanje, kad
dolazi na sin?
MARTA: Rekla sam ti, pusti to sad. ao mi je to sam to uopte i pominjala.
DORD: Htela si valjda rei da ti je ao to si njega pominjala. Nego, uje! Kad
se taj mangup vraa kui? Ako se ne varam, sutra mujeroendan.
MARTA: Neu o tome da govorim!
DORD (pravi se naivan) Ali Marta...
MARTA: Neu o tome da govorim, i taka!
DORD: Vidim i ja. (HANI i NIKU) Marta nee o tome da govori, odnosno nee o
njemu da govori. ao joj je to ga je uopte i pominjala.
HANI (idiotski) Kad se taj mangup vraa kui?
DORD: E pa Marta, kad si ve toliko neuviavna da ga pomene... reci sad: kad
se taj mangup vraa kui?
NIK: Hani, misli li da bi...?
MARTA: Kao to vidite, Dord o njemu govori s potcenjivanjem jer znate... ima
nekih problema s njim.
DORD: ta? Taj mangup ima problema? A kakvi su to problemi?
MARTA: Ma ne on! I prestani da ga naziva mangupom. Ti si taj koji ima problema.
DORD: Nikad u ivotu nisam uo nita smenije.
HANI: Ni ja.
NIK: Hani...
MARTA: Dordov najvei problem u vezi s naim sinom lei u tome to ga negde
u dubini due nagriza sumnja da on nije njegovo dete. Ha, ha, ha...
DORD: Prava si vetica!
MARTA: Mali moj, milion puta sam ti ve rekla da nikad ne bih zanela dete ni sa
jednim drugim mukarcem osim sa tobom...
DORD: Ti si ba prava vetica!
NIK: ini mi se da ovo nije pogodan predmet razgovora za...
DORD: Marta lae. Da znate da lae. Jedino u ta sam siguran na itavom
svetu, ovom trulom, jeste moje oinstvo, udeo mojih hromozoma pri stvaranju
moga sina koji ima iste oi i istu kosu kao ja.
HANI: Ba mi je milo!
MARTA: Odrao si vrlo lep govor!
DORD: Marta to razume bolje od ostalih.
MARTA: Ja to razumem bolje od ostalih. I ja sam bila u koledu kao i svi ostali.
DORD: Marta je pohaala koled, a kao dete je bila u manastiru.
MARTA: A bila sam ateista i jo uvek sam ateista.
DORD: Ne ateista, Marta, nego ista paganka. Marta crta plave krugove oko
grudi.
NIK: Stvarno?
MARTA: Ponekad. Hoete da se uverite?
DORD: ta ti je, boga ti.

MARTA: A ta je tebi... matori.

HANI: Otkud je mator? ta vam je?
MARTA: ta se vi meate!
HANI: Dobro, dobro, neu. Molim malo konjaka!
NIK: ini mi se da si ve dosta popila...
DORD: Ma, pustite, ja mislim da bismo svi mogli da popijemo pojednu.
HANI: Ma, pustite!
MARTA: Na sin nema smeu kosu... ni smee oi... Ima zelene oi na mene.
DORD: Smee!
MARTA: Zelene.
DORD: Smee, Marta.
MARTA: Zelene! Ima najlepe zelene oi na svetu... Sa krupnim crnim zenicama...
kao i ja...
NIK: Ali ini mi se da su vae oi smee.
MARTA: Zelene su. Pri mekoj svetlosti izgledaju smee, ali su zelene. Dord ima
vodnjikavo smee oi. I tata ima zelene oi.
DORD: Nema! Tvoj otac ima sitne zakrvavljene oi... kao beli mi. On, u stvari,
i jeste beli mi.
MARTA: To ti pred njim ne bi smeo da ponovi, kukavice!
DORD (HANI i NIKU) Seate se... one sede grive na glavi i onih malih izbuljenih
crvenih oiju... jedan veliki beli mi.
MARTA: Dord mrzi mog oca... ne zbog toga to mu je tata uinio neto naao,
ve zbog svoje sopstvene...
DORD (klima potvrdno, zavrava umesto nje) nesposobnosti.
MARTA (veselo) Tano. Pogodio si pravo u cilj. (Posmatra DORDA kako izlazi)
Kuda si ti to poao?
DORD: Idem da donesem pie, anele moj.
MARTA: Oh. (Pauza) Pa, idi.
DORD (izlazi) Hvala.
MARTA (kad vidi da je DORD otiao) On je dobar kelner. Dobra barska dadilja.
Kukin sin, mrzi mog oca, znali ste to?
NIK (pokuava da deluje umirujue) Ma, hajdete?
MARTA (uvreeno) Vi mislite da se alim, a? Ja se nikada ne alim. Nemam smisla
za humor. Imam smisla za ismejavanje, ali ne i za humor.
HANI: Ni ja.
NIK (mlako, neuverljivo) Ima, Hani... samo pritajen.
HANI (ponosno) Hvala ti.
MARTA: A znate li zato on mrzi moga oca? Hoete li da vam kaem? Hou, rei
u vam.
HANI: Hajde, recite nam!
MARTA (zlonamerno, obraajui se HANI) Neki ljudi se hrane nesreom drugih.
HANI (uvreeno) Nije tano!
NIK: Hani...
MARTA: U redu! Zaepite! Oboje! (Pauza) Evo kako je bilo... Mama je rano umrla,
vidite, i ja sam u stvari odrasla uz tatu. (Pauza. Razmilja)... Ila sam u kolu i
tako to, ali sam vie ili manje odrasla uz njega. Boe, divila sam se tom oveku!
Oboavala sam ga... Prosto sam ga oboavala. I jo uvek ga oboavam. A i on je

mene prilino voleo... shvatate? Imali smo divan... odnos... divnu vezu.
NIK: Da, da.
MARTA: I tata je ustanovio ovaj koled... odnosno stvorio ga onakvim kakav je
sada. U taj koled on je utkao ceo svoj ivot. On je taj koled.
NIK: A-ha.
MARTA: Taj koled je on. Zna li kakav je to dar s neba bio kad ga je on preuzeo, a
kakav je sada. Raspitaj se malo.
NIK: Znam, itao sam o tome...
MARTA: uti i sluaj... (kao naknadna misao)... slatkiu. A onda... kad sam
diplomirala, vratila sam se i jedno vreme... bazala naokolo. Nisam bila jo udata
niti zauzeta. U stvari, bila sam... kao... udata... nedelju dana, na drugoj godini na
Mis Maf akademiji za mlade dame... To je ispalo kao neka vrsta studentske
romanse a la Ledi eterli. (NIK se smeje) On je kosio travnjak na koledu, sedei
gore, sasvim go, na velikoj monoj kosilici, kosei. Ali tata i Mis Maf su se udruili i
okonali to... zaista brzo... poniten... jako smeno. Jer, teoretski ne moete da
dobijete ponitenje ako je dolo do odnosa. Ha! U svakom sluaju, mene su
ponovo pretvorili u devicu, ja sam zavrila kolu kod Mis Maf... gde su imali
jednog manje batovana, to je bila prava teta... i vratila sam se ovamo i jedno
vreme... bazala. Bila sam tatina domaica i vodila sam rauna o njemu... I bilo
je... lepo. Bilo je vrlo lepo.
NIK: Da... da.
MARTA: Kako to misli: da, da? Otkud bi ti to mogao da razume? (NIK
bespomono slegne ramenima) Ljubavnie. (NIK se blago nasmei) I palo mi je na
pamet, otprilike u to vreme, da u se udati za nekoga s koleda... to i nije
izgledalo tako glupo kako je na kraju ispalo. Mislim, tata je imao oseanje za
istoriju... za kontinuitet. Zato ne doe ovamo i ne sedne pored mene?
NIK (pokazuje na HANI, koja jedva neto razume) Mislim da... nebi... trebalo...
MARTA: Kako hoe. Oseanje za kontinuitet... istoriju... i on je uvek imao negde u
podsvesti to... da treba da odgoji nekoga da preuzme... jednog trenulka, kad se
on povue. Nasleivanje... shvata ta hou da kaem?
NIK: Da, shvatam.
MARTA: to je sasvim prirodno. Kad postigne neto, eli to da prenese dalje,
nekome. Tako da sam bila u nekoj vrsti potrage, za... novim mukarcem.
Naslednikom trona. (Smeje se) Nije bila tatina ideja da po svaku cenu moram i da
se udam za njega. Mislim, ja nisam bila albatros... nisi morao da me uzme da bi
osvojio nagradu ili bilo ta slino. To je bilo neto to sam ja drala u podsvesti. A
mnotvo novih mukaraca bilo je oenjeno... razumljivo.
NIK: Naravno.
MARTA (sa udnim osmehom) Kao ti, duice.
HANI (kao eho bez svesti) Kao ti, duice.
MARTA (ironino) Ali onda se Dord pojavio...
DORD (ulazi, s alkoholom) I onda se Dord pojavio, s piem u rukama. ta to
radi, Marta?
MARTA (sasvim mirno) Priam priu. Sedi... Nauie neto.
DORD (ostaje da stoji. Sputa alkohol na pokretni bar) U redu.
HANI: Vratili ste se!
DORD: Tano tako.

HANI: Dragi! On se vratio!

NIK: Da, vidim... vidim.
MARTA: Gde sam ono stala?
HANI: Bamijemilo.
NIK: --...
HANI (podraava ga) --...
MARTA: A, da. Onda se pojavio Dord, koji je bio mlad... inteligentan... kosniat i...
nekako privlaan... Da li moete da ga zamislite takvog?
DORD:... i mlai od tebe...
MARTA:... i mlai od mene...
DORD:... est godina...
MARTA: ... est godina... Dord, meni to nimalo ne smeta da priznam... I eto
tako, pojavio se Dor, svetlooki Dord, i doao na katedru za istoriju. A znate
ta sam ja uradila, ovako luda kakvu me je bog stvorio? Zacopala sam se u njega.
HANI (sanjivo) Sjajno!
DORD: Stvarno se zacopala. Trebalo ju je videti tada. Imala je obiaj da nou
sedi na travi ispod mog prozora i da me doziva udnim glasovima, da se
prikrada... Nisam mogao da radim.
MARTA (smeje se, oigledno vesela) Stvarno sam tada bila zacopana.
DORD: Marta je veoma romantina u dui.
MARTA: Tako je. A pored toga, on je odgovarao kao kandidat. Ve sam vam rekla
da je tata hteo nekoga da ga...
DORD: Marta, samo trenutak.
MARTA:... zameni jednog dana kada bude...
DORD (ledeno) Trenutak, Marta...
MARTA:... hteo da se povue. Mislila sam...
DORD: Marta, umukni!
MARTA (besno) ta hoe?
DORD (preterano strpljivo) Mislio sam da pria kako smo vodili ljubav... nisam
znao da si poela s drugog kraja.
MARTA (prkosno) Pa ta onda!
DORD: Da sam na tvome mestu ne bih nastavio.
MARTA: A, tako... Ne bi! Pa i nemoj!
DORD: Ve si se izbrbljala o... zna ve na ta mislim...
MARTA (tupo) Nemam pojma.
DORD: ... o neemu do ega ti je stalo kao do zenice oka... o potomku... o
naem malom... (otvoreno) o naem sinu. Ako sad pone i o tome, upozoravam
te, Marta, da u se naljutiti.
MARTA (smeje mu se) Je l' ti to ozbiljno?
DORD: Pazi dobro!
MARTA (s nevericom) ta da pazim?
DORD (veoma smireno) Pazi dobro.
NIK: Moda smo ve dosta o tome razgovarali...?
MARTA: Shvatila sam upozorenje. (Pauza. Obraa se HANI i NIKU) Dakle, na kraju
sam se udala za ovoga ovde. Sve je bilo isplanirano. On je trebalo da bude
naslednik. Jednog dana da preuzme... najpre katedru za istoriju, a onda, kad se

tata povue, i celokupnu upravu. Ve znate kako to ide... Tako je bar trebalo da
bude. (DORDU, koji stoji pored bara, okrenutih lea) ta je mali, ti poinje da
se ljuti? (Ponovo) Tako je bar trebalo da bude. Veoma jednostavno. I tata je
smatrao da je ideja dobra. Bar u poetku. Onda ga je posmatrao godinu-dve.
(DORDU) Ovo te sve vie ljuti. (Ostalima) Dakle, posmatrao ga je godinu-dve
i... doao do zakljuka da uopte ne dolazi u obzir... da Dord nema tog tofa u
sebi, da nije stvoren za to.
DORD (okrenutih lea) Dosta. Marta.
MARTA (olienje poroka u svom likovanju) E ba hou! Znate, Dordu je
nedostajala pokretaka snaga... Nije bio, kako bi se reklo, prodoran. On vam je
pravo (vikne DORDU u lea) nitavilo... olienje ivotnog promaaja.
uje se tresak razbijene boce. Odmah posle rei neuspeh, DORD razbija bocu
o bar i, jo okrenutih lea, dri u ruci grli. Nastaje tiina. Svi su sleeni. Zatim...
DORD (gotovo urla) Rekao sam ti da prestane, Marta!
MARTA (razmilja kojim tonom da nastavi) Nadam se da je boca bila prazna,
Dord. Ne bi trebalo da baca dobro pie... s obzirom na tvoju platu. (DORD
baca slomljenu bocu na pod i ne pomera se) Mislim na tvoju platu vanrednog
profesora. (NIKU i HANI) Htela sam da kaem da ne bi ostavljao nikakav utisak na
one koji finansiraju ovaj koled, ne bi uspeo da dobije sredstva. On nije snana
linost, razumete ta hou da kaem? Moete zamisliti koliko je tata bio
razoaran. A ja, eto, vezana za ovo nitavilo...
DORD (okree se) Marta... ne nastavljaj priu...
MARTA: Ovo nitavilo na katedri za istoriju...
DORD: Marta, prestani...
MARTA (glas joj je u poetku jai) ... koje se oenilo dekanovom kerkom, i od
koga se oekivalo da postane neko, a ne da ostane niko i nita, obian moljac koji
samo razmilja i nije sposoban da stvori bilo ta, neko ko nema vrednosti, neko
na koga ovek ne moe da bude ponosan... U redu, Dord!
DORD (najpre tiho, onda je nadjaava) Rekao sam ti da prestane. U redu... u
redu... (Peva)Ko se boji Virdinije Vulf, Virdinije Vulf, Virdinije Vulf... Ko se boji
Virdinije Vulf. U svitanje zore!
HANI (koja mu se pijano pridruuje) Ko se boji Virdinije Vulf, Virdinije Vulf,
Virdinije Vulf...
MARTA: Dosta!
Kratka pauza.
HANI (ustaje, polaziprema holu) Muka mi je... (Izlazi)
NIK (polazi za njom) Otkud sad to! (Izlazi)
MARTA (ide za njima, okree se i prezrivo gleda DORDA) O, boe.
MARTA izlazi, DORD ostaje sam napozornici.
Zavesa
DRUGI IN
VALPURGIJSKA NO
DORD je sam. Ulazi NIK.
NIK (posle pauze) Sad joj je valjda bolje. (Ne dobija odgovor) Ona zaista ne bi

trebalo... da pije. (Ne dobija odgovor) Ona je tako nena. (Ne dobija odgovor)
Kako biste vi rekli, ravna kao daska. (DORD se neodreeno smei) Meni je
zaista veoma neprijatno.
DORD (tiho) Gde je Marta?
NIK: Kuva kafu... u kuhinji... Znate, njoj zaas pozli.
DORD (zamiljeno) Marti? Ona nije bila bolesna celog ivota, osim ako se ne
rauna vreme koje je provela u oporavilitima...
NIK (i on tiho) Ne Marta. Mislio sam na moju enu. Mojoj eni lako pozli.
DORD (pomalo tuno) A da, znam.
NIK (sveanim glasom) Ona nikad nije bila ni u kakvom oporavilitu.
DORD: Vaa ena?
NIK: Ne, vaa.
DORD: A, moja ena! Ne. Nije. Ali ja bih to uinio da sam na njenom mestu.
NIK: Da... shvatam.
DORD: ak ste i videli kako to izgleda.
NIK: Pokuavam da se ne...
DORD (smeje se, besan) Da se ne meate, to ste hteli da kaete je l' tako!?
NIK: Da... Tako je.
DORD: Pretpostavio sam.
NIK: Smatram to... poniavajuim.
DORD (sarkastino) Oh, je l' tako?
NIK: Da. Zaista. Veoma.
DORD (imitira ga) Da. Zaista. Veoma. (Zatim glasno, ali samom sebi) TO JE
ODVRATNO.
NIK: Sluajte! Nisam nita imao...
DORD: ODVRATNO! (Tiho, ali veoma naglaeno) Misli li da mi se dopada da
me to... ta god to bilo... ismeva pred... (Mae rukom gestom prezrivog odbijanja)
TOBOM? Misli da mi je stalo?
NIK (hladno, neprijateljski) Pa, ne... Ne smatram da ti je uopte stalo.
DORD: Oh, ti ne smatra, a?
NIK (neprijateljski) Ne... uopte ne smatram.
DORD (nipodatavajui) Tvoje saaljenje me razoruava... tvoje... tvoje
saoseanje mi tera suze na oi! Velike slane, nenaunike suze!
NIK (veoma prezrivo) Jednostavno ne shvatam zato osea da mora druge ljude
da...
DORD: Ja?
NIK: Ako ti i tvoja... ena... hoete da se rastrgnete kao...
DORD: Ja! Zato jahou?
NIK:... ivotinje, ne vidim zato to ne uradite kad nema...
DORD (smeje se, besno) Ti mali, uobraeni, nabeeni...
NIK (s naglaenom pretnjom) ZAEPI! (Tiina) Pazite se!
DORD:... naunie.
NIK: Nikad nisam udario starijeg oveka.
DORD (razmilja o tome) Oh. (Pauza) Ti udara samo mlae od sebe... decu...
ene... ptice. (Vidi da NIKA to ne zabavlja) Pa, sasvim si u pravu, naravno. Nije
ba najlepi prizor... Gledati par sredovenih Ijudi kako se istresaju jedno na
drugo, crveni u licu i pijani.

NIK: Oh, vas dvoje ste prilino dobri. Impresivni.

DORD: A impresivne stvari te impresioniraju, zar ne? Ti se... lako da
impresionirati... neka vrsta pragmatinog idealizma.
NIK: (priguenog osmeha) Ne, stvar je u tome da nekada mogu da se divim
neemu emu se inae ne divim. Da se razumemo, bievanje i nije jedna od
mojih omiljenih zabava, ali...
DORD: ... Ali moe da se divi dobrom bievaocu... pravom profesionalcu.
NIK: A-ha... da.
DORD: Tvoja ena ba esto povraa, a?
NIK: Nisam to rekao... Rekao sam da joj pozli veoma lako.
DORD: Oh, kad si rekao pozli pomislio sam...
NIK: Pa, dobro, istina je... Ona... ona zaista esto povraa. Jednom kad pone...
praktino nema naina da se zaustavi... Moe tako satima... Ne sve vreme, ali...
vrlo redovno.
DORD: Moe da navije sat po njoj, a?
NIK: Otprilike.
DORD: Pie?
NIK: Naravno. (Bez emocije, osim blagog gaenja, dok DORD nosi svoju au
do bara) Oenio sam se njom jer je ostala u drugom stanju.
DORD (pauza) Oh? (Pauza) Ali rekli ste da nemate dece... Kad sam vas pitao,
rekli ste...
NIK: Nije bila... u stvari. Bila je to histerina trudnoa. Naduvala se, a zatim se
izduvala.
DORD: I dok je bila naduvana, ti si se njome oenio.
NIK: A onda se izduvala.
Obojica se smeju ipomalo su iznenaeni to to rade.
DORD: Uh... Burbon je odlian.
NIK: Uh... Da, burbon.
DORD (za barom, nepomian) Kad sam jo bio u gimnaziji, imao sam obiaj da
pre odlaska kui na raspust, sa nekolicinom drugova idem u Njujork u jednu
jazbinu u kojoj se toio din i sluao dez. To je bilo u vreme prohibicije. Jednom
se meu nama nalazio i jedan petnaestogodinjak, mladi koji je nekoliko godina
ranije sluajno ubio svoju majku iz puke. Sasvim sluajno, ak i bez ikakve
podsvesne motivacije, u to sam siguran, potpuno siguran. Te veeri mladi je bio
sa nama. Svaki od nas je poruio neko pie, a kad je doao red na njega, on je
rekao: Ja u berdin, molim, berdin i vodu. Svi smo poeli da se smejemo... bio
je plav i imao je lice anela, i svi smo se smejali. I onda je jo ljudi ulo i smeh je
jaao-sve vie ljudi i sve vie smeha, i niko se nije smejao glasnije od nas, i niko
meu nama glasnije od mladia koji je ubio svoju majku. I uskoro, svi u jazbini su
znali zbog ega se smejemo, i svi su poeli da naruuju berdin i da se smeju dok
su ga naruivali. I uskoro, naravno, smeh se stiao ali dugo nije potpuno prestao
jer bi uvek za ovim ili onim stolom neko naruio berdin i novi napad smeha bi
poeo. Pili smo slobodno te noi, a uprava nam je kupila ampanjac. I naravno,
patili smo sledeeg dana, svaki od nas, nasamo, na svom vozu, daleko od
Njujorka, svaki od nas sa pravim mamurlukom... ali to je, bez obzira, bio najvei
dan moje... mladosti.
Izgovarajui poslednju re, prua NIKU pie.

NIK: Hvala. A ta se desilo sa deakom koji je... ubio svoju majku?

DORD: Neu da kaem.
NIK: Ne morate.
DORD: Sledeeg leta, vozio je kola. Vozaka dozvola mu je bila u depu, a otac
je sedeo na seditu pored njega. Da ne bi zgazio bodljikavo prase, poeoje da
krivuda i naleteo pravo na drvo.
NIK: Nije valjda!
DORD: Naravno, nije poginuo. A kad se osvestio i bio potpuno van opasnosti, u
bolnici su mu saoptili da mu je otac poginuo. Tada je poeo da se smeje, nije
mogao da se zaustavi, sve dok mu nisu dali injekciju u ruku. Onda se oamutio i
prestao da se smeje. Kasnije su ga poslali u ludnicu. To je bilo pre trideset godina.
NIK: Je ljo uvek tamo?
DORD: Jeste. Priali su mi da u toku svih trideset godina nije izgovorio ni jednu
jedinu re. Marta! Marta!
NIK: Rekao sam vam, kuva kafu.
DORD: Najtunije kod ljudije... odnosno jedna od najtunijih stvari kod ljudi je
nain na koji stare. Znate li kako to izgleda kod nenormalnih osoba? Mislim kod
onih mirnih?
NIK: Ne znam.
DORD: Oni ne stare. Odnosno, nije da ne stare na uobiajeni nain. Ostaju
nekako netaknuti.
NIK: Nemogue. Ovo mi zvui kao preporuka.
DORD: Marta ne pati od lane trudnoe.
NIK: Mojoj eni se to jednom desilo.
DORD: Marta uopte ne moe da zatrudni.
NIK: Da... sada svakako ne. Imate li jo dece? Imate li ker ili jo nekog sina?
DORD: Imamo li ta?
NIK: Imate li... hteo sam rei, imate li samo jedno dete... tog jednog sina?
DORD: Da, samo tog jednog sina.
NIK: Pa ba lepo.
DORD: Jeste, on nam je velika uteha, i igraka.
NIK:takaete?
DORD: Igraka. Ne znate ta to znai: I-g-r-a-K-a.
NIK: uo sam. Hteo sam rei da ne razumem ta time elite da kaete.
DORD: To uopte niste rekli.
NIK: To se, u stvari, podrazumevalo. Za ime boje?
DORD: Postajete drski.
NIK: Izvinite.
DORD: Ja sam, u stvari, hteo da kaem da je na sin zenica naa tri oka, jer je
Marta kiklop... ipak je na sin naa igraka, a vi postajete osorni.
NIK: Izvinite! Kasno je, umoran sam. Pijem od sino, ena mi povraa, a bilo je i
prilino buno, tako da...
DORD: ... je prirodno to ste postali osorni. Ma, ne mari! Svi koji ovde dou,
postaju na kraju osorni. To je neizbeno. Zato se ne sekirajte.
NIK (osorno) Ja se ne sekiram!
DORD: Osorni ste.

NIK: Jesam.
DORD: Hteo bih neto da vam razjasnim... dok su ene odsutne... Hteo bih da
vam razjasnim ono to je Marta rekla.
NIK: Ja nisam od tih koji donose zakljuke. Stvarno nije
potrebno, osim ako vi...
DORD: Da, elim. Znam da nemate nameru da se meate... znam da hoete da
ouvate svoju slobodu naunika u odnosu, na primer, u nedostatku boljeg izraza,
u odnosu na ivot... i slino. Ja, meutim, elim da vam kaem, insistiram...
NIK (kiselo se osmehuje) Ja sam gost. Izvolite, to je vae pravo domaina.
DORD (podrugljivo) Hvala. Prosto me obuzima neka unutarnja vatra.
NIK: Ako nameravate da...
MARTIN GLAS: 'Ej, vi tamo!
NIK: Ako nameravate da ponete sve ispoetka...
DORD: Sluajte! Glasovi iz ume.
NIK: ta?
DORD: ivotinjski glasovi.
MARTA (promoli glavu) 'Ej, vi tamo!
NIK:O, tostevi!
DORD: Evo nae dadilje.
MARTA: Prestani. (NIKU) Mi smo gore... pijemo kafu... Brzo emo se vratiti.
NIK (ne ustaje) Treba li neto da uradim?
MARTA: Nita. Samo sedite i sluajte Dordovu verziju. Umrite od dosade!
DORD: udovite!
MARTA: Svinjo!
DORD: Stoko!
MARTA: ubre!
DORD: Droljo!
MARTA (prezrivo) Ha, ha, ha. Samo se vas dvojica lepo zabavljajte... Mi emo se
brzo vratiti. (Odlazei) Dord, raspremi ovaj nered. (Odlazi)
DORD (obraa se praznom hodniku) Neu, Marta. Neu vie da raspremam
nered. Godinama pokuavam da raspremim nered i ne uspevam.
NIK: Stvarno?
DORD: ta stvarno?
NIK: Pa, mislim, to to ve godinama raspremate nered.
DORD (posle duge pauze... posmatra ga) Usklaivanje, savitljivost,
prilagoavanje... to je red kojim se ide, je l' tako?
NIK: Nemojte vi mene da trpate u isti ko sa vama!
DORD (posle pauze) Molim? (Pauza) A ne, ni govora. Kod vas je sve
jednostavnije... vi ste se oenilijer vam je ena bila ve sva oteena... a ja, onako
nespretan i staromodan...
NIK: Vi ga malo preteraste.
DORD: Nimalo! Kladim se i da je zvecnulo malo miraza, Ke lova!
NIK (uvreeno, onda odluno, posle krae pauze) Pa, sad, nije da nije.
DORD: Dakle tako! (Veselo) Sjajno! Eto, vidite, bio sam u pravu, pogodio sam!
NIK: Samo... delimino...
DORD: Odlian strelac! Najpre dobro osmotri metu, pa tek ondagaa!
NIK: Osim toga...

DORD: ta, uz mirazje ilo i jo neto?

NIK: Jeste.
DORD: U vidu naknade?
NIK: Da.
DORD: Uvek tako biva. (Zapaa da NIK loe reaguje) Nisam imao namere da
budem... zajedljiv. Uvek postoji naknada u nekom vidu... na primer, kod Marte i
mene... povrno posmatrajui...
NIK: Hani i ja smo gotovo odrasli zajedno.
DORD: ... lii na neko veliko natezanje... mislim, povrno posmatrajui...
NIK: Mi se znamo jo bog zna od kada, valjda jo kad nam je bilo est godina, tako
neto.
DORD: ... ali ako se stvari izbliza posmatraju, na samom poetku, kad sam prvi
put doao...
NIK (prilino nervozno) Izvinite!
DORD: ta? Ne, ne, ja se izvinjavam.
NIK: Molim, molim.
DORD: Nastavite...
NIK: Ne, samo izvolite.
DORD: Ali molim vas, vi ste gost. Nastavite.
NIK: Sada se nekako blesavo oseam...
DORD: Samo vi nastavite! (Pauza) Ali, ako je vamabilo est, njoj je onda bilo
etiri godine.
NIK: Moda je meni bilo osam, a njoj est... Igrali smo se doktora i pacijenta.
DORD: To je odlian poetak za suprotne polove.
NIK (smeje se) Da, da.
DORD: Jo tada ste bili naunik, a?
NIK (smeje se) Izgleda. osim toga, i nae porodice, a i mi smo to oduvek smatrali
gotovom stvari. I tako smo...
DORD (pauza) ta ste?
NIK: I tako smo se venali.
DORD: Kad vam je bilo osam godina?
NIK: Ma, ne! Mnogo kasnije!
DORD: I meni je to izgledalo udno.
NIK: Ne mogu da kaem da je meu nama buktala neka strast, ak ni u poetku...
mislim na poetku naeg braka.
DORD: Da, da. Nije bilo iznenaenja. Nikakvih epohalnih otkria posle one igre
doktora i pacijenta, to hoete da kaete?
NIK (dvoumi se) Ne... e... e.
DORD: U svakom sluaju, sve vam se svodi na isto... uprkos onome to priaju
o Kineskinjama.
NIK: ta to priaju?
DORD: Najpre se malo osveite. (Uzima NIKOVU au)
NIK: Hvala. Posle izvesne koliine izgleda da alkohol vie ne deluje na vas.
DORD: U stvari, nije da ne deluje... sve postaje nekako sporije... ovek kao da
se zaglibi... osim ako niste snalaljivi... kao, na primer, vaa ena... da otponete
sve ispoetka.
NIK: Ovde na istoku zemlje svi mnogo piju. (Razmilja) Svi mnogo piju i na

srednjem zapadu.
DORD: Mi ovde mnogo pijemo, i ini mi se da emo nastaviti da poveavamo
dozu... ako ostanemo ivi. Trebalo bi da smo Arapi ili Italijani. Arapi ne piju, a
Italijani se ne opijaju mnogo, osim na crkvene praznike. Trebalo bi da ivimo na
Kritu, ili tako negde.
NIK (sarkastino, kao da hoe da prekine alu) I, tada bismo bili Kriani, a ne
Amerikanci!
DORD (malo iznenaen) Tako je. (Prua NIKU au) Priajte mi o parama vae
ene.
NIK (odjednom podozrivo) Zato?
DORD: Ako neete, ne morate.
NIK: Zato me to pitate? (Osorno) ta vas se to tie?
DORD: Mislio sam da bi moglo da bude zanimljivo.
NIK: Niste to mislili.
DORD (tupo) U redu... eleo sam da mi priate o parama vae ene jer... jer
me fascinira metod... pragmatikog usklaivanja kod novih generacija.
NIK: Vi opet poinjete.
DORD: Ja? Ni govora. Nego, znate, i Marta ima para. Hteo sam rei, njen otac
ve godinama pljaka ovo mesto i...
NIK: Ma ne pljaka.
DORD: Ne pljaka?
NIK: Boe sauvaj.
DORD (slee ramenima) Pa dobro... Martin otac ve godinama ne pljaka ovo
mesto i Marta uopte nema para. O.K.?
NIK: Priali smo o parama moje ene... ne vae.
DORD: O.K... Priaj.
NIK: Neu. (Pauza) Moj tast... je bio boji ovek i pri tom veoma bogat.
DORD: Koja vera?
NIK: Njemu... mom tastu... javio se Bog kad je imao otprilike est godina i on je
poeo da propoveda i da krtava ljude. I spasavao je ljude, i putovao je mnogo
unaokolo, i postao je prilino popularan... ne kao neki od njih, ali prilino slavan...
I kad je umro, imao je gomilu para.
DORD:Bojihpara.
NIK: Ne, njegovih sopstvenih.
DORD: A ta se desilo sa bojim parama?
NIK: Boje pare je potroio... a svoje sauvao. Gradio je bolnice i slao humanitarne
brodove, uveo je udaljene kue u parohiju i izveo ljude napolje, na sunce i
sagradio je tri crkve ili ta god da su bile, a dve od njih su izgorele... I uglavnom,
zavrio je kao prilino bogat.
DORD (poto je razmislio) Pa, mislim da je to veoma lepo.
NIK: Jeste. (Pauza. Smejulji se) I tako, moja ena ima neto para.
DORD: Ali ne bojih para.
NIK: Ne. Njenih.
DORD: Pa, mislim da je to veoma lepo. (NIK se smejulji) Marta ima para jer je
druga ena Martinog oca... ne Martina majka, ve nakon smrti Martine majke...
bila veoma stara bradaviava gospoa, koja je bila veoma bogata.
NIK: Bilaje vetica.

DORD: Bila je dobra vetica, koja se udala za belog mia... (NIK poinje da se
smejulji) sa sitnim crvenim oima... i mora biti da joj je on izgrickao bradavice, ili
tako neto, jer je gotovo odmah zatim nestala u oblaku dima. PUF!
NIK:PUF!
DORD: PUF! I sve to je ostalo, pored malo lekova protiv bradavica, bio je veliki
debeli testament... Veliki kola, sa paretom za gradsku upravu Nove Kartagine,
paretom za koled, paretom za Martinog tatu, i tek toliko i za Martu.
NIK (odsutno) Moda... moda su moj tast i bradaviava vetica mogli da se
spoje, zato to je i on bio mi.
DORD (navodi ga da nastavi) Stvarno?
NIK: Ma, kad vam kaem... on je bio crkveni mi. (Oboje se smeju, ali nekako
tuno. Postepeno prestaju, zaute) Vaa ena nije pomenula maehu.
DORD (razmilja) Moda ovo i nije istina.
NIK (mrti se) A moda i jeste.
DORD: Moda jeste, a moda i nije. ini mi se da je vaa pria mnogo lepa...
O vaoj oteenoj enici, o tastu koji je bio pop...
NIK: Nije on bio pop, on je bio boji ovek.
DORD: A, tako.
NIK: A moja ena nije bila oteena... ona se samo nadula.
DORD: Da, da.
NIK (smeje se) Volim da se pojmovi raiste.
DORD: Tako je, tako je! Izvinite.
NIK: Molim, molim.
DORD: Vi shvatate, naravno, da sam vas ja navodio da mi sve ovo ispriate ne
zato to sam zainteresovan za va ivot, ve jedino zato to vi predstavljate
neposrednu i ozbiljnu pretnju mojoj materijalnoj egzistenciji i elim da se
osiguram argumentima protiv vas.
NIK (i dalje zabavljen) Svakako... svakako...
DORD: Mislim... upozorio sam vas... upozoreni ste.
NIK: Upozoren. (Smeje se) Takvi podli tipovi me najvie plae. Vi nesposobni
kukini sinovi... vi ste najgori.
DORD: Da... jesmo. Prst u tvom elino plavom oku. Koleno na tvojim vrstim
zlatnim jajima. Mi smo najgori.
NIK:Takoje.
DORD: Pa, drago mi je da mi ne veruje... znam da je istorija natvojoj strani.
NIK: A, ne. Istorija je na vaoj strani... Biologija je na mojoj. Istorija, biologija.
DORD: Shvatam razliku.
NIK: Ali se ne ponaate u skladu s njom.
DORD: Ne? Mislio sam da smo odluili da najpre preuzmete katedru za istoriju,
pre nego to preuzmete sve ostalo. to bi se reklo... korak po korak.
NIK (protee se, pravi se vaan, igra igru) Ne... ja nisam tako mislio... hteo sam da
se svuda uvuem, da se malo poigram, da otkrijem sve slabe take, da ih
pojaam, ali da na podupiraima stoji moje ime. Hteo sam da postanem injenica,
a onda da se pretvorim u... u... pomozite mi da naem pravu re...
DORD: Neminovnost.
NIK: Tano. U neminovnost. Da preuzmem nekoliko kurseva od starijih, da
organizujem neto na svoju ruku, da obradim nekoliko zgodnihsupruga...

DORD: A, tako! Moete da preuzmete sve kurseve i da okupite oko sebe svu
elitnu omladinu, ali, dok ne obradite odreene supruge, niste postigli ono pravo.
Put ka srcu jednog oveka vodi preko bokova njegove supruge. To dobro
upamtite!
NIK (nastavlja igru) Znam ja to, znam.
DORD: Ovdanje ene su vam prave drolje. Kao one kamenjarke u Junoj
Americi. Znate li ta rade kamenjarke u Junoj Americi, u Riu, na primer? ite
kao guske. Stoje na ulici i ite, kao krdo gusaka.
NIK: Jato.
DORD: ta?
NIK: Jato gusaka. Ne krdo. Jato.
DORD: U redu, kad ba hoete da se izraavate striktno zooloki. Dakle, stoje i
ite kao krdo gusaka. A to ine i sve supruge ovde u Novoj Kartagini. Sve ih
dobro obraditi, znai siguran put ka uspehu.
NIK (jo ne prekida igru) U pravu ste.
DORD: Dabome da sam u pravu.
NIK: Kladim se da je vaa ena najkrupnija guska u jatu! Otac joj je dekan, itd.,
itd...
DORD: Tako mi istorijske neminovnosti, jeste!
NIK: Sjajno! (Trlja ruke) Znai, sad treba da je sateram u neki oak i juriam!
Napred mar!
DORD: To bi bilo najbolje!
NIK (za trenutak posmatra DORDA. Izraz njegovog lica pokazuje da mu se
pomalo zgadilo) Imam utisak da se vi nimalo ne alite.
DORD (blagonaklono) Lae, mali... Tebi se ini da ti to ozbiljno misli, pa si se
strano uplaio.
NIK (prasne) Ja se uplaio?
DORD (smireno) Da, ti.
NIK: alite se.
DORD (oinski) Voleo bi' da je tako... Nego, dau ti nekoliko dobrih saveta, ako
ih eli.
NIK: Dobre savete! Od vas? Ma idite, molim vas! (Poinje da se smeje)
DORD: Jo nisi nauio pravila igre. Uzmi onoliko koliko ti se prua... A sada,
sluaj me dobro!
NIK: Hajde, ponite ve jednom!
DORD: To ti je odlian savet!
NIK: Gospode!
DORD: Ovo je ivi pesak i ti e upasti u njega...
NIK: Ma ta kaete?
DORD: I progutae te pre nego to shvati gde si upao. (NIK se podrugljivo
smeje) Tvoji principi su odvratni, a ti lino si nitkov. Ipak, hou da ti pruim
slamicu koja moe da te spase. uje li ta govorim?
NIK (jo se smeje) ujem, ujem. Prilino ste grlati.
DORD: Dobro, dobro.
NIK: ta ekate?
DORD (uti, a zatim odmereno) U redu. Hoe da se zavitlava? Dobro, dobro.

Istorijski ispada da e ipak sve nekako dobro da se zavri.

NIK: Tako je, tako je. Samo ti gledaj svoja posla stari, ne brini se ti za mene.
DORD (posle pauze) Pokuao sam da ti se pribliim da...
NIK (prezrivo) Da uspostavite kontakt?
DORD: Da.
NIK: Da stupite u vezu...
DORD: Da, ba tako.
NIK: To je prosto dirljivo... To je zaista plemenito. Da, to je prava re.
(Blagonaklono) Ostavite me na miru!
DORD (posle kratke pauze) ta ree?
NIK (pretei) uli ste!
DORD (NIKU, ali nekako odsutno) ovek se mui da izgradi civilizaciju...
drutvo zasnovano na principima... trudi se da otkrije smisao u prirodnim
zakonima, neki moral u neprirodnom neredu svoga uma... stvaraju se poredak i
umetnost, a na kraju uvia da je to jedno te isto... Dovodi stvari do njihovih
najtunijih taaka... do taaka gde je moguno neto izgubiti. A onda, odjednom,
kroz itavu muziku, kroz sve razumne zvuke ove ljudske graevine zaori se glas
Boga Bojeg. Kakav je to zvuk? ta oglaava ta fanfara? Ostavite me na miru!
Mislim da u svemu ovome ima neke istine... posle svega ovog tvog...
NIK (kratka pauza, zatim aplauz) Ha, ha, ha! Bravo, bravo! (I dalje se smeje)
_________________
Ulazi MARTA vodei HANI, koja je iznemogla, ali se hrabro osmehuje MARTI.
HANI: Hvala vam, hvala.
MARTA: Evo nas! Malo smo jo iznureni, ali se drimo na nogama!
DORD: Gospode!
NIK: taje! A, Hani. Zdravo! Je li ti bolje?
HANI: Neto bolje... dragi... bolje da sednem.
NIK: Naravno. Hodi, sedi pored mene!
HANI: Hvala, dragi.
DORD (tiho) Dirljivo, zaista dirljivo.
MARTA (DORDU) ta je, zar nee da se izvini?
DORD (mirka) Za ta da se izvinim?
MARTA: to je ovoj mladoj dami pripala muka.
DORD: Zar sam ja za to kriv?
MARTA: Kako da nisi.
DORD: Nisam, ni. govora.
HANI: Pustite, molim vas.
MARTA (DORDU) Pa ko je onda kriv? Ovaj lepotan ovde? Misli da je on kriv to
je njegovoj eni pripala muka?
DORD (znaajno) I meni je pripala muka!
MARTA: To je neto sasvim drugo!
HANI: De, de, pustite... molim vas. Meni ponekad pripadne muka tek onako, bez
ikakvog razloga.
DORD: Zaista?
NIK: Hani, ti si tako nena.
HANI (ponosito) Uvek sam bila takva.
DORD: Nena kao Big Ben.

NIK (pretei) Pazite ta govorite!

HANI: Doktori kau da mi nita ne fali... mislim organski...
NIK: Naravno.
HANI: Ba pred venanje neto sam se razbolela... slepo crevo...
ili su bar tako mislili... a, u stvari... u stvari (smeje se) to je bila samo panika...
DORD i NIK razmenjuju poglede.
MARTA (DORDU) Daj mi neto da popijem. (DORD prilazi baru) Svima
pripadne muka od Dorda... Dok nam je sin bio jo sasvim mali, stalno je...
DORD: Marta, prestani...
MARTA: Stalno je povraao zbog Dorda.
DORD: Rekao sam ti da prestane.
MARTA: To je dotle ilo da kad god bi Dord uao u sobu, on bi odmah poeo da
povraa i...
DORD: Pravi razlog to je na sin stalno povraao, draga enice, bio je taj to
nije mogao da podnosi da mu stalno neto gudi, da upada u njegovu sobu sa
lepravim kimonom oko sebe i da mu neprestano drobi grlei ga i guei svojim
dahom koji je bazdeo na alkohol.
MARTA: Ma nemoj! Zbog tebe je beao od kue, i to dva puta u toku jednog
meseca. (Obraa se gostima) Dva puta u toku jednog meseca! est puta u toku
jedne godine.
DORD: (gostima) Na sin je beao od kue jer mu se Marta prosto pela na
glavu.
MARTA: Nikada mu se nisam pela na glavu!
DORD (pruajui MARTI pie) Imao je obiaj da doe kod mene kad se vratim
kui i da kae: Mama mi ne da mira. Ba tako: Mama mi ne da mira.
MARTA: Laljive!
DORD (slee ramenima) To ti kae! Nikad ga nisi ostavljala na miru. To je bilo
strano! Nepodnoljivo!
NIK: Zato sad o tome govorite?
HANI (prekorno) Dragi...
MARTA (NIKU) Hvala, mili, na umesnom pitanju.
DORD (svima) Ja nisam eleo da govorim o tome... bio bih savreno srean da
to uople i ne pominjem. Ja nikad prvi ne zapoinjem razgovor na tu temu.
MARTA: Zapoinje.
DORD: Moda kad smo sami.
MARTA: Mi i jesmo sami.
DORD: Ne, duo, imamo goste.
MARTA (poudno gleda NIKA) Tako je, tako je, u pravu si.
HANI: Mogu li da dobijem malo rakije? Ba bi mi prijala.
NIK: Jesi li u to sigurna?
HANI: Jesam, dragi.
DORD (prilazi baru) Naravno, odmah!
NIK: Hani, mislim da ne bi...
HANI (mazno) Oseau se sigurnijom. Sad se oseam prilino nesigurnom.
DORD: Pa i ne moete da se oseate sigurno posle pola boce... treba uzeti celu
dozu.
HANI: Da. (MARTI) Mnogo volim brendi... bez sve ale.

MARTA (rasejano) Utoliko bolje po vas.

NIK: Ako misli da je zaista pametno...
HANI (prilino osorno) Ja najbolje znam ta mi prija, dragi.
NIK (prilino osorno) Svakako, svakako.
HANI (DORD joj prua brendi) Fino. Ba vam hvala!
DORD (zamiljeno) I ja sam riekada pio brendi.
MARTA (u poverenju) Nekada je pio i ist din... da bi se odvaio da napie knjigu!
DORD (strogo) Umukni, Marta!
MARTA (stavlja ruku na usta, kao devojica) Uh, uh...
NIK (neto muje sinulo u glavi) ta rekoste?
DORD (zatakava) Nita, nita.
MARTA: Vas dvojica ste razgovarali dok smo mi bile odsutne i Dord vam je
ispriao svoju verziju, jel' tako? Skoro da vas je rasplakao.
NIK: Pa i nije...
DORD: Nas dvojica smo, u stvari, tancovali.
MARTA: Stvarno? Ba lepo!
HANI: Ja oboavam da igram okretne igre.
NIK: Nije on na to mislio, Hani.
HANI: Nisam ni ja. Dva odrasla oveka - pa da igraju... sauvaj boe!
MARTA: Hteli ste rei da vam nije priao kako je mogao da postane veliki ovek
samo da nije bilo mog oca? Da mu zbog moga oca njegovi visoki moralni principi
nisu dozvoljavali ak ni da pokua da se uzdigne. Je l' vam to ispriao?
NIK: Nije...
MARTA: I nije vam priao kako je hteo da tampa neku knjigu i da mu moj otac
nije dozvolio.
NIK: Knjigu? Ni govora!
DORD: Marta, molim te!
NIK (podbada je) Pomenuli ste da je pio din da bi napisao knjigu. Kakvu knjigu?
DORD (moleivo) Najobiniju knjigu.
MARTA (ismeva ga) Najobiiiiju knjigu.
DORD: Marta, molim te!
MARTA (razoarano) Znai, nije vam ispriao celu tunu priu. ta je to s tobom,
Dord, zar si digao ruke od svega?
DORD (ozbiljan i smiren) Ne, nisam. Samo moram da otkrijem neki novi nain
da se borim protiv tebe, Marta. Moda u da primenim gerilsku taktiku... moda
subverziju... jo se nisam odluio.
MARTA: U redu! Smisli neto pa me onda obavesti!
DORD (veselo) Vai, ljubavi!
HANI: Zato ne igramo? Ja oboavam da igram!
NIK: Hani...
HANI: Zato da ne. Ba mi se igra.
NIK: Hani...
HANI: Hou, ba mi se igra!
DORD: U redu... igraemo...
HANI (med i mleko. MARTI) Ba mi je milo... oboavam da igram... a vi?
MARTA (gleda u NIKA) Ideja nije loa.

HANI: Ja igram kao vihor.

MARTA (bez komentara) Je l'?
DORD (bira plou) Martina slika je jednom bila objavljena u novinama...
otprilike pre dvadeset pet godina. Osvojila je drugu nagradu na nekom
sedmodnevnom takmienju: napetih miia, sva napregnuta, vrsto dri svog
partnera...
MARTA: Pusti plou i umukni!
DORD: Kako ti kae, ljubavi! (Svima) Kako emo da se rasporedimo? Kao
meoviti dubl?
MARTA: Valjda ne misli da u s tobom da igram?
DORD (razmilja) N-e-e-e... o... ni u kom sluaju, poto je on tu... A sigurno ne
ni u ovoj sobi...
HANI: Meni nije vano s kim u da igram... Mogu i bez partnera.
NIK: Hani...
HANI: Ja igram kao vihor.
DORD: Dobro, deco, sporazumite se, panapred...
Poinje muzika. Sedma Betovenova.
HANI (igra sama; pevui melodiju) Hi, h, h, h... arobno!
NIK: Hani...
MARTA: Dord, promeni plou.
HANI: H, h, h, h...
MARTA: Promeni plou, Dord!
DORD (pravi se da ne uje) ta kae, Marta?
NIK: Hani...
MARTA (poto DORD pojaava) Promeni plou, Dord!
DORD: Molim?
MARTA (ustaje pretei. Brzim koracima prilazi DORDU) Sad e ti da vidi svoga
boga!
DORD (iskljuuje plou. Smireno) ta si to rekla, ljubavi?
MARTA: Ti pasji...
HANI (kruto) Prestalo je! Ko je iskljuio?
NIK: Hani...
HANI (NIKU) Prestani ve jednom! ta Hani?
DORD: Meni se inilo da je muzika ba odgovarala.
MARTA: inilo ti se, je l'?
HANI: Uvek se izdire na mene kad se lepo zabavljam.
NIK (pokuava da ostane utiv) Izvini, Hani.
HANI: Ostavi me na miru.
DORD: Zato ti ne stavi plou, Marta? (Udaljava se od gramofona ipreputa ga
MARTI)
MARTA preuzima stvar u svoje ruke.
HANI: Volim da igram, a ti mi ne da.
NIK: Ja ba volim kad ti igra.
HANI: Ostavi me na miru. (Seda, uzima pie)
DORD: Marta e da pusti omiljenu plou Proleni ubor. (Seda pored HANI)
Zdravo, mala!
HANI (kikoe se) Bravo!

DORD (podrugljivo se smeje) Ha, ha, ha, ha! 'Ajde, Marta, putaj plou... ta
eka?
MARTA (posluje oko gramofona) U pravu si.
DORD (obraa se HANI) Anele, hoe li da igra sa mnom?
NIK: ta ste to rekli mojoj eni?
DORD (podrugljivo) Gle ti njega!
HANI (duri se) Neu! Kad ne mogu izraajno da igram, onda neu ni da igram.
Sedeu ovde i... (Slee ramenima, pije)
MARTA (puta plou, usporeni dez) Tako, a sad napred. (Zgrabi NIKA)
NIK: Vai! Haj!
MARTA: Haj! (Igraju polako, priljubljeni)
HANI (duri se) A mi emo da sedimo i da gledamo.
DORD: Tako je!
MARTA (NIKU) Jak si. Dobro stee.
NIK: A-ha!
MARTA: Ja to volim.
NIK: Vidim.
HANI: Slau se u igri kao da su ve ranije igrali.
DORD: To je poznata melodija... Oboje je dobro znaju... To je veoma poznata
melodija.
MARTA: Ne budi plaljiv.
NIK: I... nisam.
DORD (obraa se HANI) To je vrlo stara melodija...
HANI: Je l'?
NIK i MARTA se odvajaju i igraju jedno sjedne a drugo s druge strane DORDA i
HANI. Okrenuti su jedno prema drugome. Stopala im se jedva miu, a tela uvijaju
kao da su priljubljeni jedno uz drugo.
MARTA: Sviaju mi se tvoji pokreti.
NIK: I meni vai.
DORD (obraa se HANI) Sviaju im se uzajamni pokreti.
HANI (odsutno) Ba lepo.
MARTA (NIKU) udi me da ti Dord nije ispriao svoju verziju.
DORD (obraa se HANI) Ba su slatki!
NIK: Nije.
MARTA: To me iznenauje.
NTK: Stvarno?
MARTA: Da, jer on to obino ini kad mu se prui prilika.
NIK: A ta vi znate o tome?
MARTA: To je, u stvari, veoma tuna pria.
DORD: Marta, ti si vrlo obdarena za negativne stvari.
NIK: Zaista?
MARTA: Prosto da se ovek rasplae.
DORD: Obdarena si za gadosti.
NIK: Stvarno?
DORD: Nemojte da jc vuete za jezik.
MARTA: Zato mene da vue?
NIK: I onda...

Oni prilaze jedno drugom uvijajui se, a zatim se povlae.

DORD: Upozoravam vas da je ne vuete za jezik.
MARTA: On te upozorava da me ne vue za jezik!
NIK: uo sam ga... nastavite.
MARTA (kao da recituje) Dord je bio veoma ambiciozan deak. Uprkos jednom
nemilom dogaaju u
njegovoj prolosti.
DORD (smireno opominje) Marta!
MARTA: I o tome je hteo da napie roman, o svojoj mladosti, da svima pukne srce
od alosti... Pazi, rimuje se...
DORD: Marta, pazi ta radi!
NIK: Stvarno, rimuje se. Nastavite, nastavite.
MARTA: Onda je tata pregledao njegov roman.
DORD: Marta, dobro pazi ta govori, jer ako ti ja zapuim usta...
MARTA: I zgranulo ga je ono to je proitao.
NIK: Istina?
MARTA: Cela istina. To je bio roman o jednom nevaljalom deaku...
DORD (ustaje) Ja to neu da dozvolim.
NIK (DORDU) Ma, prestanite ve jednom!
MARTA: Ha, ha, o nevaljalom deaku... koji je ubio svoju majku i usmrtio oca.
DORD: Marta, prekini!
MARTA: Onda je moj tata rekao: Sluaj, ne mogu da dozvolim da ovako neto
objavi...
DORD (pritri gramofonu, istrgne plou) Dosta. Igranje je zavreno. A sada
moe da nastavi!
NIK: Prosto ne znam kako da okarakteriem va postupak!
HANI (razdragano) Ovo je uragan, pravi uragan!
MARTA (jasno i glasno) Onda mu je tata rekao: Sluaj ti, ne misli" valjda da u
da dozvolim da tampa ove bljuvotine? Ne bar dok sam ja iv, ne sve dok ovde
predaje... Ako objavi tu knjigu, dobie nogu u lea.
DORD: Obuzdaj se!
MARTA: Ha, ha, ha.
NIK (smejui se) Obuzdajte se!
HANI: Ovo je pravi uragan, tornado!
MARTA: Sjajna ideja! Nastavnik jedne ugledne ustanove kao to je ova, u gradu
Nova Kartagina, objavljuje tako neto! Mladiu, ako potuje svoj poloaj ovde, ti
e, tikvane jedan uobraeni, da povue taj rukopis...
DORD: Neu da dozvolim da me izvrgava ruglu!
NIK: Ali, zaboga, niko vas ne izvrgava ruglu. (Smeje se)
HANI se smeje zajedno s njim, a i sama ne zna zato to ini.
DORD: Neu to da dozvolim!
Sve troje mu se smeju.
DORD (besno) Igra je zavrena!
MARTA (nastavlja) Zamislite tako neto! Knjiga o deaku koji ubija oca i majku i to
prikazuje kao puku sluajnost!
HANI (razdragano) Puka sluajnost!
NIK (prisea se) ekajte, stanite!

MARTA (normalnim glasom) A zna li ta je veliki, hrabri Dord odgovorio mome

ocu?
DORD: Prestani, prestani ve jednom!
NIK: Samo trenutak!
MARTA: Dord je rekao...: Ali tata... (ha, ha, ha) ali to uopte i nije roman.
(Izmenjenim glasom) Nije roman? (Podraava DORDA) Ne, gospodine, to
uopte i nije roman...
DORD (prilazi joj) Sada e valjda da umukne!
NIK (osea opasnost) O-ho!
MARTA: Ba neu. Sebi ruke, gade jedan! (Povlai se malo unazad... Ponovo
podraava DORDOV glas) Ne, gospodine, to uopte i nije roman, to je cela
istina... To se zaista dogodilo... meni lino!
DORD (napada je) Ubiu te! (Hvata je za guu. Nastaje guanje)
NIK: Stanite! (Rastavlja ih) Stanite, pobogu!
HANI (neobuzdano) Ovo je uragan nad uraganima!
DORD, MARTA i NIK se tuku, viu...
MARTA: To se dogodilo ba meni, meni lino!
DORD: Ti, kuko!
NIK: Prestanite, za ime boje, prestanite!
HANI: Uragan, uragan!
Sve troje sejo guaju. DORDOVE ruke su na MARTINOM vratu. NIK ga napada i
odvlai, srui ga na pod. DORD je na podu, a NIK iznad njega. MARTA stoji sa
strane, rukom se drei za vrat.
NIK: Dosta je bilo!
HANI (razoaranim glasom) 'Ajde jo malo!
DORD (dovue se do stolice. Povreen je, ali vie ga boli moralno ponienje
nego fizika povreda. Posmatraju ga... Pauza) U redu, u redu... a sada emo se svi
smiriti... biemo vrlo mirni...
MARTA (tiho, neprimetno trese glavom) Ubico, u-b-i-c-o!
NIK (blago, MARTI) Dosta je bilo.
Kratka pauza. Svi menjaju mesta, obazrivo, kao rvai posle borbe.
DORD (doao je sebi, ali je jo nervozan) E pa, ova igra poniavanja domaina
je zavrena. ta emo sad, a? (MARTA i NIK se nervozno smeju) Hajde da
smislimo neto!
NIK: Znate ta...
DORD: Znate ta. (Ismeva ga) Znate ta... (Vrlo obazrivo) Hajde, recite. Trebalo
bi da preemo na neke druge igre.
NIK: Slaem se.
DORD: ekajte da vidimo ta jo moemo da uradimo? Postoje i druge igre.
Sad bismo mogli da preemo na domaicu? Kako vam se to svia? (NIKU)
Hoemo li sad da otponemo tu igru, a?
NIK (pomalo uplaeno) Ma, smirite se.
MARTA se tiho smeje.
DORD: Ali to ostavljamo za kasnije... da je priteramo u neki oak, a?
HANI (neobuzdano) Preimo na domaicu!
NIK (obraajui se HANI, otro) Ti da uti, jesi li ula!
HANI uuti, au dri polupodignutu.

DORD: Neete sad da preete na tu igru, a? Ostavljate je za kasnije? Pa la

emo sad da radimo? Treba da igramo neto?
MARTA (smireno) Da se igramo davljenika.
DORD (odseno, ali za sebe) Ja nisam davljenik.
HANI (NIKU, negodujui) Naredio si mi da utim!
NIK (nestrpljivo) Izvini!
HANI (kroz zube) Izvinjava se samo forme radi.
NIK (obraajui se HANI, jo nestrpljivije) Izvini.
DORD (pljesne rukama, glasno) Setio sam se! Znate ta emo sad da igramo!
Poto smo zavrili igru poniavanja domaina, a jo neemo da preemo na
domaicu, onda da se pozabavimo gostima. Kako vam se to svia?
MARTA (okree se, prilino zgaena) Gospode! Dord!
DORD: Ti, brbljuo!
HANI: Ja nisam za tu igru.
NIK: Ni ja, ini mi se da je bilo dosta igre...
DORD: A ne, ne! Boe sauvaj! Odigrali smo samo jednu igru... sad emo da
otponemo drugu. Ne moete da odete posle prve igre.
NIK: Mislim da bi moda...
DORD (strogo) Tiina. (Svi sluaju) A sad, kako emo da igramo igru o gostima?
MARTA: Pobogu, Dord...
DORD: uti! (MARTA slee ramenima) Kako da ponemo, kako?... E, pa lepo!
Marta vam je na svoj indiskretan nain... u stvari ne ba sasvim indiskretan jer je
Marta, u stvari, u dui naivna... ali, bilo kako bilo, ona vam je sve ispriala o mom
prvom romanu, jel' tako ili nije? Dakle, Marta vam je ispriala o mom prvom
romanu, koji je, u stvari, knjiga mojih uspomena. Bilo bi mi milije da nije, ali kad
ve jeste... Ima, medutim, neto to nije uradila... Nije vam ispriala o mom
drugom romanu. (MARTA ga gleda ljubopitljivo, zbunjenim pogledom) Ti o tome
nita i ne zna, je l da Marta? Mislim, nita ne zna o mom drugom romanu, je l'
tako ili nije?
MARTA (iskreno) Tako je.
DORD: E, pa, lepo. (Poinje tihim glasom, a zatim sve glasnije i osornije) To je,
u stvari, alegorija - ali moe da se ita i kao obina proza... U pitanju je jedan
mladi brani par koji je doao sa srednjeg zapada. On je plav, ima oko trideset
godina, naunik je i predava, a ena mu lii na mia i stalno se naliva rakijom...
a...
MARTA: Dord, za ime boga!
DORD: I... i ovaj mali mi je imao oca koji je bio sveti ovek... koji je mnogo
putovao Hristaradi, prikupljao vernike i slino.
HANI (zbunjeno) Pa to je poznata stvar.
NIK (drhtavim glasom) Ne terajte egu!
DORD: I onda je jednog dana umro, mislim na oca toga miia, pa su ga otvorili
i iz njega je poeo da ispada novac... Isusov novac, Marijin novac... sve to je
pokrao!
HANI (sanjivo, zbunjeno) Ve sam ula tu priu.
NIK (veoma glasno, da bi je probudio) Hani...
DORD: To je samo na poetku knjige. Dakle, taj lepotan i njegova ena, gospa

su doli... i...
MARTA: Ba si duhovit, Dord.
DORD: Hvala... i nastanili se u jednom gradu koji je slian ovoj naoj Novoj
Kartagini.
NIK (pretei) ini mi se da bi bilo bolje da prekinete priu, gospodine...
DORD:Manemoj!
NIK (manje siguran) Ja, ja... zaista mislim da...
HANI: Ja mnogo volim porodine drame... one su strano zanimljive.
DORD: Imate pravo. Nego da se vratim na moju priu. Plavokosi lepotan je
imao ludu sreu jer je na njegovoj vizitkarti umesto imena stajalo istorijska
neizbenost.
NIK: Nije potrebno danastavljate priu...
HANI (zbunjena, trudi se da shvati o emuje re) Pusti ga da nastavi.
DORD: I hou. Dakle, ta vizitkarta je bila deo njegovog prtljaga, u koji se
ubrajao i njegov mii...
NIK: Ja neu vie to da sluam!
HANI: A zato?
DORD: U tome lei zec. I niko nije mogao da razume zato taj plavokosi
lepotan nosi tog mia u svom prtljagu, on, nekadanji ampion u plivanju. ovek
se pita zato je sebi na vrat natovario tu bedu...
NIK: To nije lepo od vas...
DORD: Ja i ne tvrdim da je lepo. Dakle, kao to sam ve rekao, njegov mii se
toliko obilato nalivao rakijom da je polovinu vremena provodio u toaletu...
HANI (pogaa) Znam o kome je re...
DORD: Stvarno... pored ostalog, ona je imala i dosta para... svetih para
prikupljenih od zlatnih zuba nevemika, u neku ruku pragmatino uveliavanje
velikog sna... i ona je...
HANI (uplaeno) Ova pria mi se ne dopada.
NIK (neoekivano, moleivim glasom) Prestanite, molim vas.
MARTA: Dord, moda bi bilo bolje da prestane.
DORD: I ona je... stop? Ha, ha, ha.
NIK: Prestanite, molim vas.
DORD: Lepo me zamoli, mali.
MARTA: Dord...
DORD: E, sad prelazim na poglavlje kako su se venali.
NIK: Nemojte!
DORD (pobedonosno) ta nemojte?
NIK (gotovo jei) Jo pitate!
DORD: Dakle, prelazimo na poglavlje kako su se venali. Evo kako. Miica se
jednog dana sva nadula, otila kod plavokosog lepotana, isturila stomak i rekla:
Pogledaj kako izgledam.
HANI (bleda kao krpa, ustaje) Ovo mi se... ne dopada.
DORD: Pogledaj kako izgledam. Sva sam naduvena. Gospode boe, tada joj je
rekao plavokosi lepotan...
HANI (kao iz daljine) I tako su se venali...
DORD: I tako su se venali...
HANI: I onda...

DORD: I onda...
HANI (histerino) I ta onda, ta?
NIK: Prestanite, prestanite!
D0RD (kao malom detetu) Onda je otok spao... kao rukom odnesen... Puf, i
gotovo...
NIK (nemono) Gospode boe...
HANI:... otok je spao...
DORD (blago) Puf, i gotovo...
NIK: Hani, nisam imao nameru, asna re, nisam.
HANI: Ti... ti si mu to ispriao.
NIK: Hani, ja stvarno nisam imao nameru...
HANI (uasnuto) Ti si im to kazao! Ti! Uh, uh, uh, kako si samo mogao!
NIK: Hani, ja stvarao nisam imao nameru...
HANI (hvata se za stomak) Jao, boe!
NIK: Hani, mila moja, izvini! Ja stvarno nisam imao nameru...
DORD (neoekivano, sa izvesnim prezirom) Eto, to je igra o gostima.
HANI: Mukamije...
DORD: Nije ni udo!
NIK: Hani...
HANI (histerino) Ostavi me na miru... muka mi je... (Istrava iz sobe)
MARTA (pogledom prati HANI, odmahuje glavom) Jadna mala. Ovo joj stvarno nije
bilo potrebno.
DORD (slee ramenima) To ti je ivot.
NIK (polako vrti glavom) Nije trebalo da ovo ispriate. Stvarno nije trebalo.
DORD (smireno) Mrzim pretvaranje.
NIK: Ovo je bilo svirepo... podlo...
DORD: Prebolee onato...
NIK:... i ubistveno.
DORD: Prebrodie ona to.
NIK: Ubistveno za mene!
DORD (iznenaeno) Za vas?
NIK: Da, za mene.
DORD: Za vas?
NIK: Da, za mene.
DORD: Izvrsno! Divno! Kako ete vi opet sve da vratite na svoje mesto.
Sakupite polomljene komade... Osvrnite se oko sebe i postupite onako kako je
najbolje... opet stanite na svoje noge.
MARTA (smireno, NIKU) Idite i vidite ta vam je sa enom.
DORD: Stvarno... idite, pokupite komade i izmislite neku novu strategiju.
NIK (DORDU, koji polazi prema holu) Kajaete se vi zbog ovoga.
DORD: Verovatno. Ja se uvek kajem.
NIK: Hteo sam rei da u vas ja naterati da se pokajete zbog ovoga.
DORD (blago) Razumljivo, akutna nezgoda.
NIK: Tui u vas vaim sopstvenim adutima... govoriu vaim jezikom... biu
onakav kakvim me vi predstavljate.
DORD: Pa vi ste ve takvi kakvi jeste, samo jo niste svesni toga.
NIK (sav se trese u sebi) Ne, ne... ne sasvim. Ali u da postanem takav,

gospodine... pokazau vam neto pa ete celog ivota aliti to ste to videli.
DORD: Hajde, idite i sredite nered.
NIK (smireno, ali sa estinom) ekajte pa ete videti, gospodine. (Izlazi. Pauza.
DORD se osmehuje MARTI)
MARTA: Odlino, Dord.
DORD: Hvala, Marta.
MARTA: Stvarno si bio izvrstan.
DORD: Milo mi je to ti se dopalo.
MARTA: Htela sam rei... Dobro si to izveo.
DORD: A-ha.
MARTA: Ve dugo nisi bio ovako sjajan.
DORD: Ti me inspirie, mala moja.
MARTA: Ovo je bio lov na pigmeje!
DORD: Pigmeje?
MARTA: Ba si skot!
DORD: Ja?
MARTA: Da, ti.
DORD: ta je sad, promenila si stil. Nee vie pigmeje... hoe divove?
MARTA: Odvratan si.
DORD: A ti nisi. Ti sama izmilja sopstvena pravila. Tebi je dozvoljeno da rui
sve to ti padne na pamet, da vrea ceo svet ako ti se to prohte. Ali kad neko
drugi to pokua... onda stvar nije u redu!
MARTA: Bednie...
DORD (ismevaje) Mila moja, pa ja sam to sve inio samo zbog tebe. Duo,
mislio sam da ti se to dopada, da je po tvom ukusu... Krv, pokolj i ostalo. Mislio
sam da e strano da se uzbudi i dotri meni u naruje.
MARTA: Ti si stvarno blesav.
DORD: Ma nemoj! Je l ti to stvarno misli?
MARTA: Ne da mislim, nego sam ubeena.
DORD (jedva savlauje bes) A ti moe da sedi u toj tvojoj stolici, da se
naliva dinom i da me srozava u blato... itave noi... To je onda na svom
mestu...
MARTA: Ali, ti to prihvata i trpi.
DORD: Nije tano da prihvatam.
MARTA: Jeste. Zato si me i uzeo za enu!
Tiina.
DORD (smireno) To je najpodlija la koju sam ikada uo.
MARTA: Zar jo nisi shvatio sutinu tvog problema?
DORD (vrti glavom) Marta...
MARTA: Moje ruke su se zamorile od udaraca.
DORD (gleda je s nevericom) Ti si luda.
MARTA: Ve dvadeset tri godine!
DORD: Ti se zavarava, Marta.
MARTA. To nije ono to sam elela da bude!
DORD: Mislio sam da si bar zadovoljna samom sobom. Nisam znao da...
MARTA (obuzima je bes) Zadovoljna sam samom sobom.
DORD: Ne, ne... ti nisi pri istoj svesti.

MARTA (ustaje, vie) Ko nije pri istoj svesti...

DORD: Dobro, dobro... nemoj da preterujel
MARTA (opet vie) Pokazau ja tebi ko nije pri istoj svesti...
DORD (drmusa je) Prestani! (Gura je da sedne) Dosta!
MARTA (smirenijim glasom) Pokazau ja tebi ko nije pri istoj svesti! (Smirenije)
Danas ti je borbeni dan? E, pa lepo! Ja u da te dotuem... ali u najpre da ti
pokaem...
DORD: Ti i onaj tamo... hoete da me dotuete?
MARTA: teta to nisi poginuo u onom automobilu, bedo jedna!
DORD (preti prstom) Zaalice ti to si pominjala naeg sina!
MARTA (prezrivo) Ti...
DORD: Ja sam te opomenuo.
MARTA: Ne misli valjda da ja tvoje opomene uzimam ozbiljno!
DORD: Opomenuo sam te da ne preteruje...
MARTA: Tek sam poela.
DORD (smireno) Prilino sam otupeo... Nije to od alkohola, a moda delimino i
jeste. Uspavljivanje modanih elija u toku svih ovih godina. ak sam i dovoljno
otupeo da bih sada mogao da ti dokazujem svoju mukost. Niti te sluam niti te
ujem. Jedino tako uspevam da te svarim. Ti, meutim, okree list. U toku
poslednjih dvesta godina, ili ve koliko, ivim s tobom u ovoj kui. Svega mi je
bilo preko glave. Ne marim za tvoje prljave avanture javno, odnosno marim, ali
sam se pomirio s tim... Sad si promenila taktiku pa izvodi varijacije na sopstvene
izopaenosti, i kao rezultat...
MARTA: Gluposti!
DORD: To ti drugom priaj.
MARTA: Gluposti!
DORD: Moe da nastavi koliko ti je volja. A kad zavri...
MARTA: Dord, jesi li ikada sluao sebe? Jesi li ikada sluao sebe kad govori?
Toliko si dosadan, nejasan, kao i ta tvoja glupa predavanja.
DORD: Sluaj, Marta, mnogo me brine... Tvoje duevno stanje je...
MARTA: Mili moj, ne brini se ti za moje duevno stanje!
DORD: Morau da te odvedem na prinudno leenje.
MARTA: ta kae?
DORD (smireno i jasno) Na prinudno leenje.
MARTA (poinje da se smeje) Ti si velianstven!
DORD: Moram nekako da te urazumim.
MARTA: Zar dvadeset tri godine nisu bile dovoljne za to?
DORD: Hoe li da razgovaramo kao ljudi?
MARTA: Zna ta se dogodilo, Dord? Hoe li da uje ta se zaista dogodilo?
Najzad sam shvatila. Sve se moe urediti. ovek navodi hiljade razloga... Na
primer... to je ivot... neka sve ide do avola... sutra u moda umreti... sutra e
ti moda umreti i sve tako. Ali ipak, jednog dana, ili jedne noi, neto se godi. I
tebi sine... neto se lomi i nita vie nije vano. Mili, ne mogu vie da te gledam...
stvarno ne mogu.
DORD: Nije valjda dotle dolo, Marta?
MARTA. Pokuala sam, stvarao jesam, ali ne ide.
DORD (uplaeno) Ti si udovite... Pravo udovite.

MARTA: Ja sam suvie buna, suvie vulgarna, ja sam gospodar u kui jer neko
mora to da bude... ali nisam udovite. To nisam.
DORD: Ti si uputena, samovoljna, pokvarena, pijana...
MARTA: Dosta! Ja vie ne elim da ti se pribliim... ak i ne pokuavam. Moda
sam to i elela, ali samo jedan trenutak. Pomislila sam da bismo mogli da
prekinemo ovu odvratnu igru. To, meutim, pripada prolosti. Sad ne elim ak ni
da pokuam.
DORD: Jedanput meseno, Marta. Bar jedanput meseno postani ona
dobroduna devojka koja donosi prolee. Ja sam te takvom zamiljao mnogo
ee nego to sam sebi hteo da priznam. Ali sad ti vie ne verujem. ini mi se da
vie nismo u stanju da se vratimo jedno drugome.
MARTA (ponovo ratoborno) Moda si i u pravu, bedo jedna. Kako ovek moe da
se nekome vrati kad je taj neko nitavilo. A to nitavilo si ti! aa se prelila sino
na prijemu kod tate. (Prezrivo, ali se iza toga kriju bes i nedoumica) Sedela sam
na tom prijemu i posmatrala te. Posmatrala sam tebe, a i mlae ljude oko tebe,
ljude koje ivotni put nekuda vodi. Ti nisi bio meu njima. Tada se aa prelila.
Najzad! Ne mogu vie da utim, neu vie da se uzdravam. Eksplozija e biti
najjaa od onih koje si ikada u ivotu uo.
DORD (vrlo razgovetno) Samo pokuaj. Tui u te tvojim sopstvenim adutima.
MARTA: Je li to pretnja, Dord?
DORD: Jeste, Marta.
MARTA (simbolino ga pljuje) Dobie ti svoje!
DORD: Pazi ta radi, Marta... Iseckau te na komade.
MARTA: Nema ti za to ni dovoljno hrabrosti ni dovoljno mukosti.
DORD: Znai, rat do poslednje kapi krvi.
MARTA: Do poslednje kapi krvi.
Tiina. Svako od njih osea olakanje, ushienje. Ulazi NIK.
NIK (trlja ruke) Ona se sada odmara.
DORD (zabavlja ga NIKOV ton) Stvarno?
NIK: Mislim da jeste. Izvinite, molim vas...
MARTA: Ma nemojte da se izvinjavate!
DORD: Ovde se stalno deavaju sline stvari.
NIK: Uskoro e joj biti sasvim dobro.
MARTA: Je l lei? Jeste li je odveli gore i pomogli joj da legne na krevet?
NIK (sipa pie) Ne, nisam. Nisam znao da li smem da je smestim u krevet... Eno je
u kupatilu. Lei na podu.
DORD (odmerava ga) To ba nije preporuljivo.
NIK: Ona tako voli. Kae da joj je tako prijatno.
DORD: Ipak...
MARTA (prekida ga) Ako tako voli, zato da ne. (NIKU, ozbiljno) Moda bi joj bilo
prijatnije u kadi?
NIK (takoe ozbiljno) Ne! Kae da vie voli na podu. Sklonila je ak i prostirku
ispred kade i lei na golim ploicama. Ona to esto ini, ozbiljno vam kaem.
MARTA (pauza) Stvarno?
NIK: Ona mnogo pati od glavobolje i zato uvek lei na podu. (DORDU) Imate li
malo leda?
DORD: Molim?

NIK: Imate li malo leda?

DORD (kao da nikada nije uo tu re) Leda?
NIK: Da, leda.
MARTA: Leda.
DORD (kao da je odjednom shvatio) A, leda!
MARTA: Tikvane.
DORD (ne pomera se) Kako da ne... Evo, odmah!
MARTA: Hajde, kreni ve jednom (pui se na NIKA) jer mi elimo da budemo sami.
DORD (odlazi prema posudi za led) To me nimalo ne udi, Marta, ba nimalo.
MARTA (tobo uvreeno) Stvarno te ne udi?
DORD: Stvarno me nimalo ne udi.
MARTA (besno) Nimalo?
DORD (takode besno) Nimalo! (Ponovo smireno) Od tebe ovek moe svata
da oekuje. (Uzima posudu za led)
NIK (da zataka stvar) Znate, ona je vrlo nena i...
DORD:... ravna kao daska.
NIK (prisea se) Tano, tano.
DORD (sa vrata, neljubazno) I zato nemate dece? (Izlazi)
NIK (i dalje se obraa DORDU, iako on odlazi) Ne znam da li to ima neke veze
sa... sa...
MARTA: Pa ako i ima, vrlo vano!
NIK: Molim? (Marta mu alje poljubac. On je jo zabrinut zbog Dordove
primedbe) ta ste rekli? Izvinite, ja...
MARTA: Rekla sam... (alje mu jo jedan poljubac).
NIK (osea se neprijatno) A... da.
MARTA: Nego, zavodnie, daj mi jednu cigaretu. (NIK traipo depovima i prua
joj) Hvala. (NIK joj pali cigaretu. Dok to ini, ona ga rukom hvata negde izmeu
butina i rukom miluje) Uh, uh, uh, uh... (On je prilino zbunjen i ne reaguje. Ona
se osmehuje, i dalje ga miluje) E pa, sad bi bio red da me poljubi... Hajde, ta
eka?
NIK (nervozno) Znate ta? Stvarno ne bi trebalo...
MARTA: Hajde, mali, ta eka! Jedan prijateljski poljubac.
NIK (jo zbunjen) Znate...
MARTA: Nee ti otpasti usta, mali.
NIK: Nisam ja ba tako mali...
MARTA: Slaem se. Hajde, ta eka...
NIK (poputa) A ta ako se on vrati i...
MARTA (sve vreme mu miluje butinu) Ko? Dord? Ne brini za njega. Osim toga,
kako moe da se ljuti zbog jednog prijateljskog poljupca, i to u okviru fakulteta!
(Oboje se tiho smeju. NIK je pomalo nervozan) Svi mi ovde ivimo kao jedna
porodica... Tata to uvek naglaava... Tata eli da se mi svi dobro poznajemo... zato
je i priredio onaj prijem sino. Hajde... Hajde da se malo bolje upoznamo!
NIK: Nemojte da mislite da ja to ne elim... verujte, ja...
MARTA: Ti si naunik, jel' tako? Hajde, onda, izvri jedan eksperiment... Jedan mali
eksperiment... sa starom Martom.
NIK (poputa) Ne ba tako starom...
MARTA: U pravu si, ne ba tako starom, ali veoma iskusnom... veoma...

NIK: U to ne sumnjam...
MARTA (postepeno se priljubljuju) To e i za tebe da bude prijatna promena.
NIK: Neosporno.
MARTA: A onda ovako osveen moe da se vrati svojoj enici.
NIK (sasvim blizu, skoro apatom) Ona ne bi bila u stanju da oseti razliku.
MARTA: Niko nee biti u stanju da oseti razliku.
Sasvim su priljubljeni. Ono toje u poetku liilo na alu, sad se pretvorilo u zbilju
jer MARTA vodi igru u tom pravcu. Nema nieg burnog, ve je sve pretvoreno u
lagano spajanje. MARTA je jo manje-vie na svojoj stolici, a on je skoro potpuno
na njenoj. Ulazi DORD. Zastaje, posmatra ih za trenutak, smei se, zatim se
tiho smeje, klima glavom, okree i izlazi a da ga oni nisu ni primetili. NIK, koji je
ve drao ruku na MARTINIM grudima sad joj ve raskopava haljinu.
MARTA (obuzdava ga) Polako, polako! Stani malo, nemoj toliko da uri!
NIK (jo zatvorenih oiju) elim te...
MARTA (odgurne ga) Kasnije, mili, kasnije...
NIK: Rekao sam ti... ja sam biolog.
MARTA (tei ga) Znam. Vidim i sama. Kasnije, vai?
Iza scene se uje DORD kako peva: Ko se boji Virdinije Vulf. MARTA i NIK se
rastavljaju. Nik brie usta, MARTA popravlja haljinu. Ubrzo posle toga ulazi
DORD nosei led.
DORD:... vuka jo, vuka jo... Stie led!
NIK: Ba lepo!
DORD (odvratan, glumi oduevljenje) Ta-a-ko! (Obraa se MARTI, prosto prede)
Marta, golubice moja, prosto blista...
MARTA (kao iz topa) Hvala.
DORD (vrlo veselo) A sada kad sam don'o led...
MARTA:... doneo led...
DORD: Don'o, Marta. To je sasvim pravilno... moda je samo malo zastarelo...
kao i ti.
MARTA (podozrivo) Zato si toliko veseo?
DORD (ignorie primedbu) Ta-ako! Don'o sam led. A sad, ta e ko da pije?
Hoe ti jednu au, Marta?
MARTA (odvano) Hou, zato da ne.
DORD (uzima njenu au) Ima pravo, zato da ne. (Razgleda au) Marta! Pa
ti si izgrizla staklo!
MARTA: Nisam!
DORD (NIKU, koji je pored bara) Vidim da sami sebi sipate. Fino, fino... Sad u i
ja da napojim Martu i bie sve u redu.
MARTA (podozrivo) U kakvom redu?
DORD: Naravno! (Prua MARTI pie) Izvoli.
MARTA (i dalje obazrivo) Hvala.
DORD: A sada i sebe da usluim. Sad sam ja na redu.
MARTA: Ne dragi, ti nikada nisi na redu.
DORD (veoma veselo) Ne bih se ba sloio s tobom, Marta.
MARTA: Ti napreduje rakovim korakom... a to nikuda ne vodi... (razmilja) sem
moda u... grob.
DORD (uzima pie) Zadri tu misao za sebe, Marta. Kad je o meni re, ja u sad

da sednem, s vaim doputenjem... seu i itau knjigu. (Odlazi prema stolici

koja je okrenuta ka ulaznim vratima)
MARTA: ta e da radi?
DORD: itau knjigu. itau. Jesi li me dobro ula? (Uzima knjigu)
MARTA (ustaje) Otkud ti je to sad palo na pamet? ta ti je?
DORD (veoma smireno) Nije mi nita. Hou da itam knjigu. To je sve!
MARTA (besno) Imamo goste!
DORD (preterano strpljivo) Znam, draga. (Gleda na sat) Ali sad je ve prolo
etiri ujutru, a to je moje uobiajeno vreme kad itam. (Odmahuje rukom) Ti
gledaj svoja posla... a ja u ovde mirno da sedim.
MARTA: Ti ita popodne! Ti ita u etiri popodne... Nikad ne ita u etiri ujutru!
Niko ivi ne ita u etiri ujutru!
DORD (obuzet knjigom) De, de, polako.
MARTA (s nevericom, NIKU) On e sada da ita knjigu... Pasji sin e sad da ita
knjigu!
NIK (osmehuje se) Tako izgleda! (Prilazi MARTI, obgrli je oko struka. To DORD
naravno, ne moe da vidi)
MARTA (ima ideju) Mi moemo da se zabavljamo za svoj gro, je l tako?
NIK: Tako je.
MARTA: Dord, mi emo da se zabavljamo za svoj gro.
DORD (pogleda) Fino... fmo...
MARTA: Moda ti se to nee svideti.
DORD (ne gleda) Ne, ne. Samo napred! Zabavljaj gosta!
MARTA: I ja u da se zabavljam.
DORD: Dobro, dobro.
MARTA: Ha, ha, ha, silan si ti, Dord!
DORD: A-ha.
MARTA: I ja sam silna, Dord!
DORD: Jesi, Marta.
NIK uzima MARTINU ruku i privlai je sebi. Zastanu na trenutak, a onda se
poljube.
MARTA (posle kratkog poljupca) Je l zna ta sad radim, Dord?
DORD: Ne znam ta sad radi, Marta.
MARTA: Zabavljam se i zabavljam nae goste. U stvari, ljubim se s jednim od
naih gostiju.
DORD (tobo kao da osea olakanje, zauzet svojim mislima, ne gleda) Fino, a
s kojim?
MARTA (jetko) Ala si ti smean! (Otrgne se od NIKA. Stane tako da DORD mora
da je vidi. Ravnotea joj nije ba najbolja, tako da naleti na vrata i pokrene zvono.
Zvono zazvoni)
DORD: Neko zvoni.
MARTA: Nema veze. Rekla sam ti da se ljubim sa jednim od naih gostiju.
DORD: U redu, u redu, nastavi, samo nastavi.
MARTA (pauza; ne zna ta da radi) Slae se? Nema nita protiv?
DORD: Slaem se. To e ti dobro initi.
MARTA (zamiri, glas joj postaje grublji) Sad mi je jasno dokle si stigao,
bedobedna...

DORD: Do strane... sto i...

MARTA: Prestani! (Udara zvono. Ono zvoni) Prokleto zvono!
DORD: Ostavi zvono na miru. Zato ne nastavi da se Ijubi, a mene ostavi na
miru? Hou da itam.
MARTA: Bednie... Pokazau ja tebi!
DORD (okree se da bi je pogledao u oi. Obraa joj se tonom iz koga izbija
mrnja) Pokai mu Marta. Tako neto nije doiveo. (Okree se NIKU) Vi tako neto
niste doiveli. Je l' da da niste? Nikad u ivotu.
NIK (okree se; gleda ga s prezirom) Ne oseam ni trunku potovanja prema
vama.
DORD: A ni prema samom sebi... (Pokazuje na MARTU) Uzmite ovu vreu,
prebacite je preko ramena i... NIK: Vi ste odvratni.
DORD (s nevericom) Ja odvratan zato to... ete vi i Marta...! (Podsmeva im se)
MARTA (DORDU) Boga li ti tvoga! (NIKU) Idite i priekajte me,... Vai? Priekaj
me u kuhinji. (NIK se ne pomera. MARTA mu prilazi i obgrli ga) Hajde mili... molim
te. Priekaj me... u kuhinji... i budi dobar. (NIK je ljubi. Gleda u DORDA, koji imje
opet okrenuo lea, a potom izlazi. MARTA se okree DORDU) Sluaj, ti...
DORD: Radije bih itao, ako nema nita protiv.
MARTA (skoro plae od besa) Imam neto protiv. A sada, sluaj ta ti govorim!
Prestani da igra ovu igru, jer u i ja da otpocnem svoju. Boga mi, otii u za njim
u kuhinju, odvecu ga gore i onda u...
DORD (okree se prema njoj, glasno i prezrivo) ta e onda, Marta?
MARTA (posmatra ga za trenutak, vrti glavom, postepeno se povlai) U redu, u
redu. Ti to hoe. E pa lepo, usliiu ti elju.
DORD (blago, tuno) Za ime sveta, Marta, ako ti je toliko stalo do tog oveka...
imaj ga, ali kai otvoreno, nemoj da mi zamazuje oi.
MARTA (bespomono) Zaalie dan i as kada si me naveo da se udam za tebe.
(Sa vrata koja vode u hol) Zaalie dan i as kada si se odluio da doe na ovaj
univerzitet. Zaalie to postoji.
Izlazi. Tiina. DORD mirno sedi, gledajui pravo ispred sebe. Oslukuje, ali se
nita ne uje. Naizgled rniran, vraa se svojoj knjizi. Na trenutak ita, onda
podigne pogled, razmilja.
DORD: Zapad, optereen sakatim savezima i sputan suvie krutim principima
da bi mogao da se ukljui u tok dogaaja, veoma je verovatno da e... pretrpeti
neuspeh.
DORD se smeje, kratko i bolno, a zatim ustaje, drei knjigu u ruci. Stoji mirno,
a onda poinje da izbija sav bes koji se u njemu nagomilao. Trese se. Gleda u
knjigu u ruci, uz uzvik koji je pola mumlanje a pola urlik. Zavitla knjigu prema
zvonu. uje se tresak i besno zvonjenje. Kratka pauza. Ulazi HANI.
HANI (sva izguvana, pospana, slaba i bolesna, pomalo posre kao da nije na
zemlji) ula sam zvonce. Neko zvoni.
DORD: Gospode!
HANI: Nisam mogla da spavam... zbog zvona. Cin-cin, cin-cin... probudilo me.
Koliko je sati?
DORD (van sebe) Ostavite me na miru.
HANI (zbunjena i uplaena) Spavala sam, onda je poelo da zvoni... Cin-cin, cin-

cin...
DORD: Bam, bam!
HANI: Spavala sam i sanjala... neto... i onda sam ula zvuke. Nisam znala ta se
dogaa.
DORD (jo vie za sebe) To je bio zvuk tela...
HANI: Nisam htela da se probudim, ali zvuk nije prestajao...
DORD: Idite i nastavite da spavate...
HANI: I onda sam se uplaila!
DORD (tiho, obraajui se MARTI kao da je ona u sobi) Nee jeftino proi,
kunem ti se!
HANI: A i bilo mi je tako hladno. Vetar je bio... vetar je bio tako hladan! A ja sam
negde leala... pokrivai su negde skliznuli... ja nisam ni htela vie da se
pokrivam...
DORD: Vala nee, Marta!
HANI: ... onda su zvona poela da zvone... i neko je doao...!
DORD: Niko nije doao.
HANI (uplaeno) Nisam ni htela da neko doe... ja sam bila... gola...!
DORD: Vi i ne znate ta se dogaa. Nemate pojma.
HANI (jo kao u bunilu) Neu da neko... neu!
DORD: Vi i ne znate ta se ovde dogaalo dok vam je bila muka. Nemate
pojma.
HANI: Ne... neu... ne treba rni niko... odlazite... (Poinje da plae) Neu da
raam... decu... neu decu. Plaim se. Ne mogu da podnesem bol... Molim vas!
DORD (klima glavom, pun saaljenja) Nisam to znao.
HANI (naglo se trgne iz bunila) ta? ta to niste znali?
DORD: Trebalo je da se setim... sve to... glavobolja... muka...
HANI (uplaena) O emu vi to govorite?
DORD (krajnje neprijatan) Da li on zna za to? Da li taj utokljunac za koga ste
se udali zna o tome, a?
HANI: O emu? Nemojte mi se pribliavati!
DORD: Ne plai se, mala... Gospode, ala bi to bila sjajna ala! Ali, ne brini,
mala. Nego, kako vi to sve izvodite, a da utokljunac i ne primeti? Pomou pilula?
Mora da imate itavu zalihu tih pilula!
HANI: Muka mi je.
DORD: Neete valjda opet da povraate ili opet da legnete na hladne ploice.
Kolena podignutih do brade i s prstom u ustima...?
HANI (upaninom strahu) Gde je on?
DORD: Ko: on? Ovde nema nikoga, mala moja.
HANI: Hou mog mua! Hou neto da popijem!
DORD: U tom sluaju nekako odbauljajte do bara i sipajte sebi pie! (Iza
pozornice se uje glasan MARTIN smeh i lomljava sudova. Vie) Sjajno, samo
nastavite!
HANI: Hou neto...
DORD: Znate li ta se tamo deava, frajlice? A? ujete li vi ono tamo?
HANI: Nemam pojma!
DORD: Tamo je jedan par ljudi. (Opet se uje MARTIN smeh) Oni su tamo, u
kuhinji... na ljuskama od luka i prostirci od kafe... Kako da kaem... U neku ruku

uzalud pokuavaju da ih ponese talas budunosti.

HANI (van sebe) Ne... ne... razumem vas.
DORD (odvratno ushien) To je vrlo jednostavno. Kad ljudi nisu zadovoljni
stvarima onakvim kakve one jesu, onda se odlue na jednu od sledeih
mogunosti: ili se predaju razmiljanju o prolosti, kao to sam ja uinio, ili se
trude da izmene budunost. A kad ovek hoe neto da menja, onda se stalno
saplie i udara o neto - tras, tras, tras.
HANI: Prestanite!
DORD: A vi, slinavice jedna... vi neete decu, neete, a?
HANI: Ostavite vi mene na miru. No... ko je to zvonio?
DORD: Molim?
HANI: Zato se ulo zvono? Ko je zvonio?
DORD: Vi to ne elite da znate, vi to i ne volite da sluate, je l' tako?
HANI (drhti) Neu da vas sluam... hou da znam ko je zvonio.
DORD: Va mu je sa... a vi hoete da znate ko je zvonio?
HANI: Ko je to zvonio? Neko je zvonio!
DORD (zine, kao da muje sinula ideja) Neko... je...
HANI: Zvonio!
DORD: Jeste, jeste, nekoje zvonio...
HANI: ulo se zvono...
DORD (misli mu i dalje teku) Zvono je zazvonilo i neko je biopredvratima...
HANI: Ko?
DORD (smislio je) Neko je zvonio... neko ko... smislio sam Marta. smislio sam!
Neko ko je doneo poruku, a poruka se odnosila na naeg sina... naeg sina!
(Gotovo apatom) Zvono je zazvonilo, stigla je poruka, poruka o naem sinu...
poruka je glasila da je... na... sin... mrtav!
HANI (bolno) Nije valjda!
DORD (neto je naumio) Na sin je... mrtav. A Marta nema pojma o tome... ja
joj jo nisam rekao...
HANI: Ju, ju, ju!
DORD (polako, ubedljivo) Na sin je mrtav, a Marta jo nita ne zna.
HANI: Gospode boe, nije valjda mrtav.
DORD (obraajui se HANI, lagano i odmereno) Vi joj to neete rei.
HANI (uplakano) Va sin je mrtav?
DORD: Ja u joj to saoptiti... kad doe vreme. Saoptiu joj ja, lino.
HANI (skrhano) Pau u nesvest.
DORD (okree se od nje, blago) Stvarno, ba lepo. (Ponovo se uje MARTIN
smeh) ujete li vi ovo?
HANI: Umreu.
DORD (za sebe) Dobro, dobro, samo vi nastavite. (Tiho, tako da MARTA ne
moe da uje) Marta, Marta! Imam jednu stranu vest za tebe... (Na usnama mu
se pojavljuje udan poluosmeh) O naem sinu. Mrtav je. uje li me, Marta? Na
deko je mrtav. (Poinje da se smeje, tiho. Smeh mu se mea sa plaem)
Zavesa
TREI IN

EGZORCIZAM
MARTA (iza pozornice, prilino glasno) Hej vi tamo, hej! (Ulazi. Govori sama sa
sobom) Gde je ovaj narod? (Oigledno je da se ne dosauje) Dord! (Gleda oko
sebe) Dord! (Tiina) Dord! ta to radi, krije se, a? (Tiina) Dord! (Tiina)
Do avola! (Prilazi baru, sipa pie i zabavlja se izvodei sledeu predstavu)
Ostavljena. Naputena. Ostavljena na hladnoi, kao stara maka. Ha, ha, ha!
Hoe li neto da popije, Marta? Hvala Dor, to je vrlo Ijubazno od tebe. To je
sitnica, Marta. Ja bih za tebe uinio ne znam ta. Stvarno, Dord? I ja za tebe.
Stvarno Marta? Kunem ti se, Dord! Marta, nisam umeo da te shvatim! Ni ja
tebe, Dord! Gde je ovaj narod? Priterajte domaicu u ugao! (Smeje se, skljoka
se u fotelju. Smiruje se, gleda poraeno i tiho govori) Slaba ansa (jo tie)
slaba... (Podraava deji govor) Tatice! Tatice! Marta je ostavljena... preputena je
njenim sopstvenim porocima u (gleda na sat)... toliko i toliko sati, ostavljena
svome tati. Tata, ima li ti zaista crvene mije oi? ekaj da vidim. A-ha, ima,
ima! Ima crvene oi jer stalno plae, je l' tako, tata? Ti stalno plae. Hej, vi!
Iziite iz svojih sklonita! (Pauza) I ja u neprestano da plaem, tatice,
neprestano. Ali u sebi, tako da to niko ne primeti. I Dord neprestano plae.
Oboje neprestano plaemo, a onda suze stavimo u friider da se zamrznu. (Smeje
se) A kad se slede, stavljamo ih u pie. (Smeje se jo jae, ali to nije obian smeh.
Posle pauze) Ovamo, onamo i - sve se zaboravi. Imam brisae na oima jer sam
se za tebe udala... (Smeje se. Led u njenoj ai zvecka) Klink (opet) klink. (Smeje
se, nekoliko puta ponavlja zveckanje leda u ai. Dok to ini, ulazi NIK. Staje na
vrata i posmatra je. Najzad ulazi)
NIK: Gospode boe, i vi ste poludeli.
MARTA: Klink!
NIK: Rekao sam da ste i vi poludeli.
MARTA (razmilja) Moda, moda.
NIK: Svi su poludeli. Siao sam dole i - znate ta se dogodilo?
MARTA: ta?
NIK: Moja ena zagrlila bocu brendija i namiguje mi, namiguje...
MARTA (tuno) Zar ti ranije nikada nije namigivala? Ba sramota...
NIK: Eno je, opet lei na podu, i to na golim ploicama, sva sklupana, i pokuava
da skine etiketu sa boce brendija.
MARTA:... znai, neemo moi da dobijemo kauciju...
NIK: A kad sam je upitao ta to radi, rekla mi je: --...! Niko ne zna da sam
ovde. A kad sam siao, vi ovde uzvikujete: klink, klink... Za ime boje!
MARTA: Klink!
NIK: Svi ste poludeli!
MARTA: Tano. Tuno, ali istinito.
NIK: Gde vam je mu?
MARTA: Ispario. Puf!
NIK: Svi ste vi ludi.
MARTA (izmotava se) To mi uvek inimo kad nam se ivotno breme uini suvie
tekim za naa nejaka plea. (Ponovo normalnim glasom) Smiri se. Spusti se u
fotelju. Tebi je bolje nego ikome.
NIK (umorno) Izgleda da jeste.

MARTA (stavlja led u usta) I ti si sigurno nekad izgubio bitku na nekom polju.
NIK (mirka) Molim?
MARTA (suvie glasno) Rekla sam, i ti si sigurno nekad izgubio bitku na nekom...
NIK (takoe suvie glasno) ao mi je to sam vas razoarao.
MARTA: Nisam na to mislila, glupane!
NIK: Treba da probamo jednom kad nismo prethodno pili deset sati neprekidno, i
moda ete onda...
MARTA: Nisam mislila na tvoju potenciju. Mislila sam na tvoju predstavu.
NIK (blago) A, tako.
MARTA (takoe blago) Kad je re o tvojoj potenciji, sve je u redu. Odlina je. (Die
obrve) Apsolutno odlina. Tako neto nisam ve dugo srela. Ali mili, i ti si
izgubljen sluaj.
NIK: Za vas su svi izgubljeni sluajevi! Va mu, ja...
MARTA (neposredno njemu) Svi ste vi izgubljeni sluajevi. Ja sam Majka Zemlja, a
vi ste izgubljeni sluajevi. Sama sam sebi odvratna. ivot mi prolazi u besciljnim
neverstvima... (bolno se smeje) tobonjim neverstvima. Priteraj domaicu u
oak! Smeno, a? Gomila dremljivih impotentnih upljoglavaca. Marta iri
zenice, a upljoglavci se cere i prevru svojim lepim oima. Onda se jo vie cere,
onda se Marta vrcka, a upljoglavci prilaze baru da prikupe malo hrabrosti. Tamo
prikupe malo hrabrosti pa se vrate staroj Marti. Onda im ona malo igra, to ih
raspali... mislim mentalno... zato opet prilaze baru, prikupe malo vie kurai. Za
to vreme njihove ene i dragane se dure i diu noseve do plafona... A upljoglavci
onda ponu da piju sodu, a jadna Marta sedi zadignute suknje preko glave i...
samo to se ne ugui... ovek prosto ne moe ni da zamisli koliko je zaguljivo
kad se glava pokrije suknjom i eka na upljoglavca; najzad, prikupe hrabrost, ali
na tome se sve svrava! Ponekad se naie i na nekog dobrog mukarca, jo
kako... (Vedro) Ali, znate kako to izgleda u civilizovanom svetu. (Opet za sebe) Svi
ti sjajni upljoglavi momci, u stvari, su jadni. (NIKU, najozbiljnije) Samo me je
jedan ovek u ivotu uinio srenom... Shvata? Samo jedan!
NIK: Kako ono bee... onaj to je kosio travu, je l taj?
MARTA: Ne. Njega sam zaboravila. Ali kad pomislim na sebe i njega, to mi lii na
neki trans. Ne, nisam mislila na njega. Mislila sam na Dorda. Prirodno. (NIK ne
odgovara) Na Dorda, moga mua.
NIK (podrugljivo) alite se!
MARTA: Ne, ne, ne alim se.
NIK: Mora da se alite. On?
MARTA: On.
NIK (aljivo) Da, da, svakako.
MARTA: Ti mi ne veruje?
NIK (ruga se) Ma, verujem vam.
MARTA: Ti sudi na osnovu linog iskustva.
NIK (podrugljivo) Ali, zaboga...
MARTA: Da, Dord, koji je ovde negde u mraku... Dord, koji je dobar prema
meni, a ja ga grdim; Dord, koji me razume, a koga ja odbacujem; koji ume da se
nasmeje, a ja se trudim da uguim taj smeh; koji me grli nou i greje me, a ja ga
ujedam do krvi; Dord, koji je u stanju da shvati igre koje igramo onog trenutka
kad ja izmenim pravila; Dord, koji hoe da me usrei, a ja to neu. U stvari,

hou. Dord i Marta, tuno, vrlo tuno.

NIK (ponavlja, ali jo ne veruje) Tuno.
MARTA:... a ja mu neu oprostiti to je stao; to je prihvatio kad sam mu rekla:
Sad... dosta. Dord, koji je uinio odvratnu, bolnu, uvredljivu greku to me
voli i zbog toga mora da bude kanjen. Dord i Marta. Tuno, ba tuno.
NIK (zbunjen) Tuno.
MARTA: Dord, koji tolerie ono to se ne moe tolerisati, koji je ljubazan, to je,
u stvari, surovo, koji toliko razume da to prevazilazi mo ljudskog razumevanja.
NIK: Dord i Marta. Tuno, ba tuno.
MARTA: Jednog dana... odnosno jedne noi, jedne glupe pijane noi ja u se
zaboraviti i onda u mu ili slomiti kimu ili ga izgubiti zauvek... nita bolje i ne
zasluujem.
NIK: Ne bih rekao da mu je kima netaknuta.
MARTA (smeje mu se) Misli? E, mali moj! Ne zna ti nita dalje od tog tvog
mikrofona...
NIK: Mikroskopa.
MARTA: ... da... da... i nita ne vidi, ba nita. Sve vidi, samo ne ono pravo. Vidi
abe i slino, ali ne vidi ta se deava oko tebe. Shvata?
NIK: Znam kad je oveku slomljena kima. Toliko vidim.
MARTA: Nee biti.
NIK: U pravu ste.
MARTA: Ti i tebi slini tako malo znate. A ovamo mislite da moete da upravljate
svetom...
NIK: Ma, pustite...
MARTA: Misli da je oveku slomljena kima jer se ponaa kao klovn i hoda
poguren. Nije valjda da je to sve to zna?
NIK: Ma, pustite to sad...
MARTA: Vidi, vidi, pastuv se pomamio, nije vie jalov! Ha, ha, ha...
NIK (blago, ranjeno) Vi ste ta koja se pomamljuje.
MARTA (pobedonosno) A, tako!
NIK: Uvek i na svakom mestu.
MARTA: U redu. Idem po puku. Ha, ha, ha, ha...
NIK (u udu) Besciljno ubistvo... bez svrhe.
MARTA: Tu smo, jadno malo nitavilo. (Zvono na vratima) Idi i otvori vrata.
NIK (u udu) Molim?
MARTA. Rekla sam: Otvori vrata. Nisi valjda gluv?
NIK (hoe da raisti) Vi hoete... da ja... otvorim vrata?
MARTA: Dabome, tikvane. Otvori vrata. Mora da postoji neto to si u stanju dobro
da uradi. Ili si, moda, i za to suvie pijan? Hoe valjda da podigne rezu?
NIK: Nema potrebe... (Ponovo zvono)
MARTA (vie) Otvori. (Blae) Mogao bi da bude momak za kune poslove, bar
neko vreme. Moe odmah da stupi u slubu.
NIK: Sluajte vi, nisam ja va sluga.
MARTA (veselo) Jesi, jesi! Ti si ambiciozan deko, je l' tako? Nisi me jurio po kuhinji
i uz stepenice valjda zato to te je obuzela strast? Mislio si pomalo i na svoju
karijeru, je l' tako? E pa, ovo ti prilike da se malo popne na rang-listi kandidata
za napredovanje.

NIK: Vi izgleda ne umete da se zaustavite! (Ponovo zvono)

MARTA (smireno i sigurno) Ne umem, mali moj, ne umem. Idi i otvori vrata. (NIK
se ustruava) Sluaj deko, kad si ve zabadao nos tamo gde ti nije mesto, nee
da se izvue kad tebi padne na pamet. Trpi i sluaj!
NIK: Ovo je glupo, besciljno, razuzdano...
MARTA: De, de. Uradi ono to ti govorim. Pokai staroj Marti da si u stanju bar
neto da uradi. Ajde, 'ajde!
NIK (razmilja, poputa, polazi prema vratima. Ponovo zvono) Evo, evo, dolazim.
MARTA (pljeska rukama) Ha, ha, ha. Divno, sjajno. (Peva) Ja sam pravi igolo, Ko
god me vidi, jasno mu je to...
NIK: Prestanite!
MARTA (smeje se) Izvini, mali moj! Ajde sad, otvori vrata.
NIK (sa velikim bolom) Isuse!
NIK irom otvara vrata i jedna ruka protura veliki buket zevalica. Scena je za
trenutak nepomina. NIK napree oi da vidi ko je iza buketa.
MARTA: Divno!
DORD (pojavljuje se na ulazu, zevalicama pokriva lice, govori izmenjenim
glasom) Cvee... cvee, za mrtvaca.
MARTA: Ha, ha, ha...
DORD (ulazi u sobu, sputa cvee. Ugleda NIKA, lice mu se razvedri, iri ruke)
Sine! Najzad si doao kui na svoj roendan, najzad!
NIK (povlai se unazad) Ne pribliavajte mi se!
MARTA: Ha, ha, ha, ha. ta ti je, pa ovo je na sluga.
DORD: Sluga? Zar to nije na sin Dim? Nae roeno dete?
MARTA (smeje se) Pa vidi da nije. Ako jeste, onda se vrlo udno ponaa.
DORD (kao ludak) Da, da, u pravu si! Uh, uh, uh! (Izigrava zbunjenost) Marta,
ja sam... eto... doneo ovo cvee... jer ja... ovaj... zna... uh, do avola.
MARTA: Nezaboravak! Ruzmarin! Pa to je cvee iz mog svadbenog buketa!
NIK (polazi) Mislim da neete da mi zamerite, ja bih...
MARTA: Ne. Ostani tu gde si. Daj mom muiu neto da popije.
NIK: Ne mislite valjda da u jo i da vas sluim?
DORD: Nemoj, Marta, pusti ga, to bi bilo suvie. On je tvoj sluga, mila, anemoj.
NIK: Nisam ja niiji sluga.
DORD i MARTA: Ma nemoj! (Zapevaju u duetu) Ja nisam niiji sluga... (Oboje se
smeju)
NIK: Pokvare...
DORD (upada) ... na deca. To si hteo da kae? Pokvarena deca sa svojim
tunim igrama skakuu kroz ivot, itd., itd... Jesam li pogodio?
NIK: Otprilike.
DORD: Ba mi je ao.
MARTA: Ma, pusti ga! Taj se dobro nacugao.
DORD: Stvarno? (Prua buket NIKU) Evo, stavi ovo u din. (NIK uzima buket,
gleda ga i baca na pod pred noge)
MARTA (pravi se da joj je ao) Uh, uh...
DORD: Ba svirepo... prema Martinim zevalicama.
MARTA: A, to su zevalice!
DORD: A-ha. A ja sam izaao i brao ih za Martu po meseini. Za Martu i za

naeg sina, za njegov roendan.

MARTA: Nema vie meseine. Iz spavae sobe sam videla mesec kad je zaao.
DORD (tobo veselo) Iz spavae sobe! (Normalnim tonom) Ipak, ima meseine.
MARTA (suvie strpljivo, smei se) Ne moe da bude.
DORD: Ima, kad ti kaem!
MARTA: Nema, mesec je zaao.
DORD: Nije, eno ga na nebu.
MARTA (napree se da ostane pristojna) Bojim se da nisi u pravu.
DORD (veoma veselo) Jesam, jesam, u pravu sam.
MARTA (kroz zube) Gde ti, do avola, vidi meseinu!
DORD: Draga moja Marta... pa nisam valjda brao zevalice po mrklom mraku.
Ne bih valjda iao da se po pomrini sapliem po tatinoj staklenoj bati.
MARTA: Bi. To je tebi svojstveno.
DORD: Marta, ja nikada ne berem cvee po mraku. Nikad nisam pljakao
staklenu batu kad me nije obasjavala nebeska svetlost!
MARTA (odluno) Meseine nema jer je mesec zaao.
DORD (rezonuje) Moda je to uinio iz stidljivosti; zaao... pa se opet pojavio.
MARTA: Mesec ne moe opet da se pojavi tek tako. Kad zae -zae.
DORD (pomalo odvratno) ta ti zna! Kad mesec zae, posle se opet pojavi.
MARTA: Tikvane!
DORD: Glupaa, prava si glupaa.
MARTA: Pazi ti koga naziva glupaom!
DORD: Jednom... kad sam plovio laom pored Majorke i sedeo na palubi sa
jednim dopisnikom koji je govorio o Ruzveltu, Mesec je ba bio zaao... onda
hop... i opet se pojavio. Ba tako.
MARTA: Nije istina, lae.
DORD: Za tebe je sve la. (NIKU) Je l' se i vama tako ini?
NIK: Do avola, meni nije jasno kad laete a kad govorite istinu.
MARTA: Tano.
DORD: I ne treba da vam bude jasno.
MARTA:Takoje.
DORD: U svakom sluaju, plovio sam laom pored Majorke.
MARTA: Nikad nisi plovio pored Majorke.
DORD: Marta...
MARTA: Nikada nisi ni privirio u Sredozemno more.
DORD: Jesam! Mama i tata su me poslali na taj put. To je bio poklon za poloen
diplomski ispit.
MARTA: Gluposti.
NIK: Je l se to desilo poto ste ih ubili?
DORD i MARTA se okreu i posmatraju ga. Nastaje kratka, neprijatna pauza.
DORD (izazivaki) Moda.
MARTA: A moda i nije.
NIK: Isuse!
DORD (saginje se, podie buket zevalica, istresa ga ispred NIKOVOG lica kao
dajepajalica i malo uzmakne) Ha, ha, ha!
NIK: Idite do avola.

DORD (NIKU) Istina i zavaravanje, ko je u stanju da ih razlikuje, a?

MARTA: Nikad nisi bio na Sredozemnom moru... zavaravanje ili istina, to ostaje
injenica.
DORD: A kako sam onda dospeo do Jegejskog mora, a?
MARTA. Kopnom.
NIK: Dabome.
DORD: Ti, lakejiu, nemoj da joj dri stranu.
NIK: Nisam ja lakeji.
DORD: Sluaj ti, vidim ja u emu je stvar. Ti se ponaa kao najobiniji lakeji.
NIK: Ja nisam nikakav lakeji.
DORD: Nisi? Onda znai da ovde neto nije u redu. Ovde neko ne igra
otvorenim kartama. Hajde, Marta, reci, ko ovde lae. Reci!
NIK (posle pauze, MARTI, tiho i moleivo) Recite mu da ja nisam lakeji.
MARTA (posle pauze, tiho, sputajui glavu) Ne, vi niste lakeji.
DORD (sa velikim olakanjem, punim tuge) Neka vam bude.
MARTA (moleivo) Istina i zavaravanje... Dord, ja ih ne razlikujem.
DORD: Stvarno? Ali moramo da nastavimo kao da ih razlikuje.
MARTA: Amin!
NIK (neno, MARTI) Hvala vam.
MARTA: Ostavite...
DORD (uzima jedan cvet i baca ga prema MARTI) Hvataj!
MARTA: Dord, pusti...
DORD (baca drugi) Hvataj!
NIK: Ma, pustite to sad.
DORD: uti ti, golobradi.
NIK: Nisam ja golobrad.
DORD (baca jednu stabljiku NIKU) Onda si lakeji. Biraj! ta si, hajde reci?
Odlui se. Ili jedno ili drugo... (Baca jo jedan cvet) Hvataj! Ide mi na nerve.
MARTA: ta ti je, Dord?
DORD (baca jo jedan cvet prema njoj) Hvataj! U stvari, ne ide mi na nerve...
sasvim mi je svejedno, ili jedno ili drugo.
MARTA. Prestani da me gaa!
DORD (opet baca) Hvataj!
NIK (MARTI) Hoete li da ga urazumim?
MARTA: Ostavi ga na miru.
DORD: Ti si lakeji, mali moj, moe da bere ono to ostane iza mene. Iako si
golobrad, moe valjda da brani svoj posed. Hajde, odlui se... ili jedno ili drugo.
NIK: Zaime...
MARTA (pomalo uplaena) Istina i zavaravanje, Dord. Zar ti je uopte stalo... do
toga.
DORD (nita ne baca) Hvataj! (Pauza) Jesi li zadovoljna odgovorom, mala?
MARTA (tuno) Jesam.
DORD: A sad, zasuci rukave, gospo i spremi se. Sad emo da odigramo jo
jednu igru, koja se zove odgoj deteta.
NIK (skoro neujno) Jao, sad jo i to!
MARTA: Dord...
DORD: Neu nikakvo izmotavanje. (NIKU) Tebi nije ni do kakvog skandala,

mladiu, je l tako? Nije ti do toga da upropauje tue poduhvate? Stalo ti je do

toga da zadri svoje asove? E pa, onda, sedi. (NIK seda. MARTI) A ti, lepojko, ti
voli igru i zabavu? Otkako te znam, uvek si bila takva, je l' to istina ili nije?
MARTA (tiho, poputa) U redu, Dord, u redu.
DORD (poto je oboje ukrotio) Ta... a... ako... ta... a... ako. (Gleda oko sebe) Ali
nisu svi prisutni. (NIKU) Nema vae enice.
NIK: Znate ta, onaje imala teku no. Ostavite je na miru.
DORD: Ali ne moemo da ponemo ako svi nisu prisutni. Ne moe drugaije.
Moramo da dovedemo i vau enicu. (Vie prema holu) Mala, mala!
NIK (dok se MARTA nervozno smeje) Dosta s tim!
DORD (okree se prema NIKU) E pa, onda, odlepi zadnjicu i dovedi malu. (NIK
se ne pomera) Hajde, budi posluan kuca, idi i donesi nam malu. (NIK ustaje,
zaasti da neto kae, predomisli se i izlazi) Jo jedna igra.
MARTA (potoje NIK izaao) N dopada mi se to to smera.
DORD (iznenaujue nean) Zna li kakva je to igra?
MARTA (patetino) Ne znam, ali mi se ne dopada.
DORD: Moda e ti se dopasti.
MARTA: Nee.
DORD: Da zna, Marta, igra je sjajna.
MARTA (moleivo) Ostavi igre.
DORD (pobedonosno) Samo jo jednu. Jo jednu, a onda emo na spavanje.
Svako neka skupi svoje prnje i - kui. A nas dvoje emo da se popnemo uz nae
izlizane stepenice.
MARTA (samo to ne zaplae) Nemoj, Dord, nemoj.
DORD (tei je) Samo ovu, mala moja.
MARTA: Nemoj, Dord, molim te!
DORD: Bie brzo gotova.
MARTA: Nemoj, Dord.
DORD: Hoe uz stepenice sa tvojim Dordijem?
MARTA (pospana kao dete) Ostavi igre, Dord... molim te. Neu igre. Dosta mi je.
DORD: Nije, videe, divna igra. Mnogo e ti se dopasti.
MARTA: Igre su odvratne... ba odvratne. A sad jo i ova.
DORD (miluje je po kosi) Dopae ti se, mala moja.
MARTA: Nee, Dord.
DORD: Ti e drati sve konce u rukama.
MARTA (neno, hoe da ga dodirne) Molim te, Dord, nemoj. Ja...
DORD (blagonaklono je udari po ruci) Ne dodiruj me! Neka ti ape ostanu iste
za utokljunce! (MARTA vrisne uplaeno, ali dosta tiho. Hvata je za kosu, vue joj
glavu) A sad me dobro sluaj, Marta. Imala si na raspolaganju celo vee i celu
no, i sad ne moe tek tako da prekine. Nastavljamo. Bie to prava pozorina
igra. Samo malo panje... (Lako je udari slobodnom rukom) Vie ivosti, mala
moja! (Ponavlja udarac)
MARTA (otima se) Prestani!
DORD (opet je udara) Priberi se. (Opet) Hou da vrsto stoji na nogama, jer
nameravam da ti zadam udarac koji e da te obori. (Opet je udara)
MARTA vrisne. On se odmakne i oslobodi je. Ona ustaje.

MARTA: U redu, Dord, ta hoe?

DORD: Ravnopravnog protivnika, to je sve.
MARTA: U redu, imae ga!
DORD: Hou da se izbezumi od besa...
MARTA: Ve sam izbezumljena!
DORD: Vie... vie...
MARTA: Ne brini!
DORD: Utoliko bolje za tebe. A sada e da nastane borba na ivot i smrt!
MARTA: Napred mar!
DORD: Iznenadie se. Zauzmi stav, spremi se.
MARTA (koraa, pomalo izgleda kao da e da se bori) Spremna sam.
Ulaze NIK i HANI. NIK pridrava HANI, koja jo dri bocu sa brendijem i au.
NIK (nesrean) Stigli smo.
HANI (veselo) Hop, hop, hop!
NIK: Ti si pravi zeka, Hani. (Ona se smeje i seda)
HANI: Hani je zeka.
DORD (obraa se HANI) E pa, kako je, zeko?
HANI: Zeka pio mleka. (Smeje se)
NIK: Gospode!
DORD: Zeka pio mleka? Sjajno!
MARTA: Hajde, Dord, ta eka!
DORD (MARTI) Hani zeka, pio mleka. (HANI vriti od smeha)
NIK: Gospode boe...
DORD (pljesne rukama) U redu! Poinjemo! Poslednja igra! Zauzmite mesta.
(NIK seda) Sedi Marta, ovo je uglaena igra.
MARTA (stee pesnice, seda) Hajde, poni ve jednom.
DORD: Tako! A sad, deice, poslednja igra!
HANI (DORDU) Ja se niega ne seam. Zdravo, dragi.
DORD: ta, ta?
MARTA: Za ime boje, ve je skoro svanulo.
HANI (nastavlja) Ja se niega ne seam, a i vi se niega ne seate. Zdravo, dragi.
DORD: ta, ta?
HANI (poinje da biva otra) uli ste ve. Nita, zdravo dragi.
DORD (obraa se HANI, podsea je na NIKA) Zar ne vidite da vam je mu ovde?
HANI (veoma dostojanstveno) To svakako vidim.
DORD (blizu HANINOG uva) Ne moete da se setite samo nekih stvari... je l'
tako?
HANI (jedva obuzdava smeh. Zatim mirno i upeatljivo, DORDU) Ne seam se,
niega se ne seam... (NIKU, veselo) Zdravo, dragi.
DORD (NIKU) ta ekate? Urazumite ve jednom ovu vau enicu, ovog zeia
ovde.
NIK (blago, zbunjen) Zdravo, Hani.
DORD: Dakle, ovo postaje sve lepe... (nevezano) ovo je... ba bilo... sjajno...
vee... kad se sve uzme u obzir... sedeli smo i upoznali se, pa se onda zabavljali i
igrali igre... valjali po podu... na primer...
HANI:... i ploicama...

DORD:... i ploicama, pahvatali zelenkade...

HANI:... i jutili etikete...
DORD: ta ljutili?
MARTA: Etikete. Ljutili etikete.
HANI (izvinjava se, podie bocu sa rakijom) Ja ljutim etikete.
DORD: Svi mi ljutimo etikete, duo. Nekad se skinu tri sloja koe, onda dou
na red miii, pa organi... i najzad kosti. Znate ta onda treba uraditi?
HANI (veoma zainteresovano) Ne!
DORD: Kad doete do kostiju, jo nije kraj. Ima neto i u kostima... sr... e, do
toga treba doi... (udno se osmehuje MARTI)
HANI: Aha, da. Shvatam.
DORD: Sr. Ali kosti su prilino elastine, naroito kod mladih. Uzmimo, na
primer, naeg sina...
HANI (udno) Koga?
DORD: Naeg sina... Martinog i mog deka.
NIK (prilazi baru) Nemate nita protiv da...
DORD: Ne, ne, samo izvolite.
MARTA: Dord.
DORD (preterano ljubazno) Da, Marta?
MARTA: ta ti to izvodi?
DORD: Govorim o naem sinu, ljubavi.
MARTA: Nemoj da govori o njemu.
DORD: E ba je Marta udna! Sakupili smo se uoi deakovog dolaska, uoi
njegovog dvadeset prvog roendana, uoi njegovog punoletstva... a Marta
zahteva da ne govorim o njemu.
MARTA:Nemoj!
DORD: Ali ja hou, Marta! Veoma je vano da govorimo o njemu. Ovaj svet
ovde ne zna mnogo o naem potomku, a trebalo bi. (Zgrabi NIKA) Hej, vi, vi! Vi
hoete da se igrate igre odgoj deteta, je l tako?
NIK (prilino neutivo) Je l' se vi to meni obraate?
DORD: Da. (Daje mu uputstvo) Vi hoete da ujete neto o naem deaku.
NIK (pauza, zatim kratko) Da, da...
DORD (obraa se HANI) A vi, mila moja? I vi hoete da ujete neto o njemu, je
l' tako?
HANI (pravi se da ne razume) O kome?
DORD: O Martinom i mom sinu?
HANI (nervozno) A, vi imate dete?
MARTA i NIK se nelagodno smeju.
DORD: Da, stvarno, imamo li? Hoe li ti da govori o njemu, Marta. Ilija, a?
MARTA (kroz osmeh koji znai podsmeh) Ostavi, Dord.
DORD: U ree... du. A sada, da vidimo. On je divno dete, stvarno, uprkos svom
ivotu u kui. Hteo sam rei, drugo bi dete postalo nervozno usred ovoliko
Martine vike i ovakvog ponaanja, spavanja do etiri popodne, stalnog vrzmanja
oko njega, pokuaja da provali vrata da ga kupa u desetoj godini, dovlaenja
nepoznatih ljudi u kuu...
MARTA (ustaje) Samo nastavi!
DORD (tobo zabrinut) Marta!

MARTA: Ovo je prevrilo svaku meru!

DORD: Hoe li ti da preuzme stvar u svoje ruke?
HANI (NIKU) Zato neko hoe nekoga da kupa kad taj neko ima esnaest godina?
NIK (lupi aom o sto) Hani, pobogu!
HANI (apatom) A zato?
DORD: Jer je to i njeno dete.
MARTA: U redu! (Gotovo bolno recituje) Naeg sina, hoe naeg sina? E, pa
dobie ga!
DORD: Marta, hoe li neto da popije?
MARTA (patetino) Hou.
NIK (MARTI, ljubazno) Ne morate da nam to priate... ako ne elite.
DORD: Ko to kae? Je l' vi odreujete pravila igre?
NIK (posle pauze, procedi kroz zube) Ne odreujem.
DORD: Tako je. Daleko ete vi dogurati. Dakle, Marta, recitaciju...
MARTA (kao izdaleka) ta, Dord?
DORD (podsea je) Na sin...
MARTA: U redu. Na sin. Roen je jedne septembarske noi koja se nije mnogo
razlikovala od ove, na sutranji datum, pre dvadeset jedne godine.
DORD: Eto vidite? ta sam vam rekao?
MARTA: Poroaj je bio lak.
DORD: Nije Marta, muila si se, jo kako si se muila.
MARTA: Poroaj je bio lak... kad sam se psihiki uivela u taj in...
DORD: E, to je ve neto drugo.
MARTA: Poroaj je bio lak kad sam se uivela u taj in, a pored toga bila sam i
mlada.
DORD: I ja sam bio mlad. (Tiho se smeje, za sebe)
MARTA: Ja sam bila mlada, a dete je bilo zdravo, rumeno, jakih zglobova...
DORD: Marta sve misli da ga je videla pri roenju.
MARTA: ...vrstih zglobova, sa divnom crnom kosom, koja je kasnije sasvim
poplavela i postala uta kao lan.
DORD: Bio je to zdrav deak.
MARTA: Ja sam toliko elela to dete... samo da znate koliko sam ga elela.
DORD (podbada je) Sina ili kerku?
MARTA: Dete! (Tie) Dete. I dobila sam ga.
DORD: Dobili smo dete.
MARTA (veoma tuno) Nae dete. Onda smo ga odgajili... (Smeje se kratko i
gorko) Da, odgajili smo ga...
DORD: Imao je divnog mecu i kolevku iz Austrije... nije imao dojkinju.
MARTA: Imao je mece, zlatne ribice i plavi krevetac... za koji se hvatao ruicama u
snu... kad je ve bio stariji.
DORD: Htela si rei u besanim noima...
MARTA: U snu... on je bio nemirno dete.
DORD (vrti glavom s nevericom) A sve one amajlije to smo drali ispod
kreveta... samo da bi spavao... i luk i strelu. emu je sve to sluilo?
MARTA: Da mu rastera strah.
DORD: Ah, da, da mu rastera strah.
MARTA (nastavlja) Pa izlasci nedeljom. I izleti brodiem, pa banane za celu

posadu, pa pomorande, groe... to je toliko voleo. A oi su mu bile zelene,

duboke, bronzanih krugova oko zenica... tako neobino zelene oi.
DORD: I plave, i zelene i smee...
MARTA: Mnogo je voleo sunce... mogao je da pocrni pre svih i najdue da sauva
bronzanu boju. A na suncu, kosa mu je postajala kao runo...
DORD (kao eho) Kao runo...
MARTA: Divan, divan deko.
DORD: Absolve, Domine, animas omnium fidelium defunctorum ab omm'
vinculo delictorum.
MARTA: A onda kola, letovanje, plivanje, pa sankanje...
DORD: El gratia tua illis succurrente, mereantur evadere judicium ultionis.
MARTA (smeje se, govori sama sebi) ...Jednom je slomio ruku... Ispalo je tako
smeno... odnosno nije smeno jer ga je bolelo... Ipak, bilo je smeno... kad je prvi
put ugledao kravu koja je pasla sputene glave... a onda je digla glavu i poela da
mue... on se uplaio, sapleo, pao i slomio ruku. Imao je tek tri godine. (Smeje se
tuno) Jagnjece moje.
DORD: Et lucis aeternae beatitudine perfrui.
MARTA: Dordje plakao! Oseao se bespomonim i plakao je. A ja sam nosila
nae jagnjece preko polja, a Dord je cmizdrio pored mene.
DORD: In Paradisum deducant te Angeli.
MARTA. A kad je malo porastao... kad je porastao, postao je toliko mudar... uvek je
bio u sredini izmeu nas dvoje (iri ruke)... a mi smo ga drali za ruke. Trudili smo
se da mu pruimo podrku, nenost, mudrost, ljubav. Te njegove ruke su nam
nekako pruale zatitu, titile nas od Dordove... slabosti... moja snaga je tada
rasla... da bi njega zatitila... i sve nas.
DORD: In memoria aeterna erit justus: ab auditione mala non timebit.
MARTA: Bilo je to veoma pametno dete, veoma pametno.
NIK (DORDU) ta je to? ta to radite?
DORD: ---...
HANI: ---...
NIK (slee ramenima) Dobro, dobro.
MARTA: Toliko lep, toliko pametan.
DORD (tiho se smeje) Sve istine su relativne.
MARTA. Ja sam vrlo objektivna: divan, pametan, savren.
DORD: Tako govori svaka majka.
HANI (neoekivano, gotovo planim glasom) Ja hou dete.
NIK: Hani!
HANI (ee) Hou dete!
DORD: Budite principijelni!
HANI (plae) Hou dete, hou bebu!
MARTA (eka da ona zavri, u stvari ne obraa paznju na nju) Naravno, takvo
stanje stvari, takva savrenost... nije mogla veno da traje. Bar ne zbog
Dordovog prisustva.
DORD (ostalima) ujete li sad ovo? Znao sam ja da e da okrene list.
HANI: utite!
DORD (tobo uplaen) Izvini, mamice...
NIK: Zar ne moete da utite?

DORD (tobo blagosilja NIKA) Dominus vobiscum.

MARTA: Zbog Dordovog prisustva. Davljenik vue za sobom i one oko sebe.
Dord je pokuao, ali ja sam se toliko borila... samo da znate...
DORD (zadovoljno se smeje) O-ho!
MARTA: Oni loi ne mogu da podnose one bolje od sebe. Slabii puni mana uvek
se bune protiv snage, dobrote i nevinosti. To je i Dord pokuao.
DORD: Kako sam ja to pokuao, Marta? Molim te, reci, kako?
MARTA. Kako si ta...? Dosta... I tako je na sin porastao... sad je veliki. U koli je,
u stvari na studijama. Dobro mu je, sve je dobro ispalo.
DORD (podsmeljivo) Hajde jo malo, Marta!
MARTA: Ne, to je sve.
HANI (blago) Hou i ja da imam sina.
DORD: Samo trenutak! Duo, ne moe da prekine u pola prie. Kad neto
pone da pria, a ti to ispriaj do kraja!
MARTA: Neu!
DORD: U redu, onda u ja. Vidite, Marta prekida ba kad stvari poinju da ne
idu tako glatko. Marta je stvorenje koje niko ne moe da razume. Ne samo da ima
mua koji je nitavilo nego jo ima i dete od tog nitavila... zato se izrodio jo
jedan problem... alkohol... nikad joj nije dosta.
MARTA (bezvoljno) Prestani, Dord.
DORD: A povrh svega toga, jadna moja devojica, povrh svega toga, ima oca
koga ba briga da li je ona iva ili mrtva i ne tie ga se ta je s njom...
mislimpovrh toga to ima sina. Njen sin je morao neprestano s njom da se bori jer
nije eleo da bude pretvoren u oruje protiv sopstvenog oca, niti da joj slui kao
kundak pomou koga bi sprovodila svoju volju.
MARTA (ustaje) Lai, sve same lai!
DORD: Lai. U redu. Sin nije hteo da se odrekne svog oca, uvek mu se obraao
za savet, za razna obavetenja, za istu roditeljsku ljubav - zna ti dobro ta ja
pod tim podrazumevam, Marta! Sin koji nije mogao da podnosi aljkavu i
nevaspitanu enu koja je sebe nazivala njegovom majkom. Majka! Ha, ha, ha.
MARTA (hladno) U redu. Sin koji se toliko stideo svog oca da me je jednom ak i
pitao da li je moda istina, a to je verovatno uo od nekih svirepih deaka, da on i
nije nae dete. On nije mogao da podnosi nitavilo u koje se pretvorio njegov
otac.
DORD: Lai, sve same lai!
MARTA: Lai! Nikad nije doveo nijednu devojku...
DORD:... jer se stideo svoje majke...
MARTA:... jer se stideo oca! Zato samo meni pie pisma!
DORD: To ti misli! Pie i meni, na kancelariju!
MARTA: Laljive!
DORD: Imam itavu hrpu njegovih pisama!
MARTA: Nema ti nikakva pisma!
DORD: A ti ih ima?
MARTA: Nema on nikakva pisma. Sin... sin koji letuje daleko od svoje porodice...
uvek nae neki izgovor... jer ne moe da podnosi senku oveka koji se unja oko
kue...
DORD: Sin letuje daleko od svoje porodice... tano... jer za njega nema mesta u

kui punoj praznih boca, lai, nepoznatih Ijudi... u kojoj jedna stara vetica...
MARTA: Laljive!
DORD: Ja laljivac?
MARTA: Sin, koga sam odgajila kako sam najbolje mogla, branei ga od poroka,
slabosti i sitnih osveta...
DORD: Sin, koji u dubini svoje due ali to je uopte roen...
(Sledee dve replike govore zajedno, u glas)
MARTA: Pokuala sam, o boe pokuala sam; jedino to sam pokuala da iznesem
isto i neukaljano kroz slivnik ovog braka; kroz bolesne noi i patetine, prazne
dane, kroz poruge i smeh... O, boe, kakav smeh. A onda padovi, jedan za drugim
svaki pukuaj nitavniji i bedniji od prethodnog. Kroz sve to sam nastojala da
zatitim samo jedno, da ga izdignem iznad blata i prljavtine ovog propalog
braka... da ouvam tu jedinu svetlost u beznadenoj tami... naeg sina.
DORD: Libera me, Domine, de morte aeterna, in die illa tremenda: Quando
caeli movendi sunt et terra: Dum veneris judicare saeculum per ignem. Tremens
factus sum ego, et timeo, dum discussio venerit, atque ventura ira. Quando caeli
movendi sunt et terra. Dies illa, dies irae, calamitatis et miseriae; dies magna et
amara valde. Dum veneris judicare saeculum per ignem. Requiem aeternam dona
eis, Domine: et lux perpetua luceat eis. Libera me Domine de morte aeterna in
die illa tremenda: quando caeli movendi sunt et terra; Dum veneris judicare
saeculum per ignem.
HANI: Prestanite, prestanite!
DORD: Kyrie eleison. Christe, eleison. Kyrie eleison.
HANI: Pobogu, prestanite!
DORD: Zato, duo? Ne dopada ti se?
HANI (histerino) Ne... smete... to... da... radite!
DORD (trijumfalno) Ko kae!
HANI: Ja!
DORD: Reci nam zato, duo.
HANI: Neu!
NIK: Je l' igri kraj?
HANI: Da! Jeste.
DORD: Ho-ho! Ni izdaleka. (MARTI) Imamo i malo iznenaenja za tebe, Marta.
Odnosi se na tvog sinia Dimija.
MARTA: Prestani, Dord.
DORD: Da prestanem.
NIK: Ostavite je na miru.
DORD: Ja reiram ovu predstavu! Duo, ao mi je, ali imam loe vesti da ti
saoptim... loe vesti za nas uopte. Odnosno tune vesti.
HANI poinje da plae sa glavom u rukama.
MARTA (uplaeno, sumnjiavo) Kakve vesti?
DORD: Ovaj... zna Marta, dok ti nisi bila ovde... odnosno dok vas dvoje... niste
bili ovde, hteo sam rei dok ste vas dvoje bili bog zna gde, a morali ste negde
biti... Znai, dok ste vas dvoje bili van sebe neko vreme van sobe... ja i ova dama
smo ovde sedeli i askali... i tako dok smo askali... zvonce je zazvonilo.
HANI:... zapitalo kao sirena!
DORD: U redu, zapitalo kao sirena... i... teko mi je da ti kaem. Marta...

MARTA: Reci!
HANI: Nemojte, molimvas.
MARTA: Reci!
DORD: Zna bio je to... jedan mladi od sedamdeset godina...
MARTA: I?
DORD: ... doneo je telegram... za nas... i ja sad treba da ti kaem ta je u
njemu pisalo.
MARTA: Zato ga nisu saoptili telefonom? Zato ga alju, zato nisu telefonirali?
DORD: Zna kako je Marta, neke telegrame moraju da urue. Neke telegrame
ne mogu da saopte telefonom.
MARTA: ta hoe time da kae?
DORD: Marta... nemam dovoljno snage da ti kaem...
HANI: I nemojte!
DORD: Hoete li vi to da uinite umesto mene?
HANI: Ne, ne, ne...
DORD: Dobro. Zna, Marta... Bojim se da na sin nee doi kui za svoj
roendan.
MARTA: Naravno da hoe.
DORD: Nee, Marta.
MARTA: Hoe, kad ti ja kaem!
DORD: Ne moe!
MARTA: Doi e, kad ti ja kaem!
DORD: Marta. Na sinje... mrtav. Poginuo je jue... predvee. Na drumu, sa
vozakom dozvolom u depu... skrenuo je da ne bi pregazio bodljikavo prase i
naleteo pravo na...
MARTA: Ne sme... ne sme to da ini!
DORD: Pravo na... drvo...
MARTA: Ne sme to da ini!
NIK: Gospode!
DORD: Mislio sam da treba da zna.
NIK: Gospode, nije valjda!
MARTA: Ne, ne sme to da ini! Ne sme sam da odluuje! Neu to da dozvolim.
DORD: Ja u morati da odem oko podne...
MARTA: Neu da dozvoiim da ti o ovome odluuje!
DORD: ... jer treba izvrlti identifikaciju lea i obaviti jo neke formalnosti.
MARTA: Ne sme to da uini! Neu to da dozvolim, ivotinjo! Pusti mi ruke!
DORD: Ne razumem te, Marta. Pa ja nisam nita uinio. Priberi se. Na sin je
mrtav. Moe li ti to da shvati?
MARTA: Ne moe ti o tome da odluuje!
NIK: Ali, gospoo! Gospoo, on tu nita nije odluivao. On nema s tim nikakve
veze, nema on tu mo da...
MARTA: PUSTI ME!
DORD: Sluaj Marta! Sluaj paljivo. Dobili smo telegram; dogodila se
automobilska nesrea, i on je poginuo. PUF! Samo tako! I, kako ti se to dopada?
MARTA (urlik koji se pretvara ujecaj) NEEEEEEEEeeeeeeee.
DORD (NIKU) Pusti je! (MARTA pada na pod u sedei poloaj) Sad e joj biti

dobro.
MARTA (patetino) Ne; ne, on nije mrtav, on nije mrtav.
DORD: Mrtav je. Kyrie, eleison. Christe, eleison. Kyrie, eleison.
MARTA: Ne moe. Ne sme da odluuje o tome.
HANI: Ne, boe sauvaj!
DORD: Tako je, Marta. Nisam ja bog. Ne odluujem ja o ivotu i smrti, je l' tako?
MARTA: Ne sme da ga ubije! On ne sme da umre!
HANI: Ali, gospoo...
MARTA: Ne sme!
DORD: Marta, stigao je telegram.
MARTA: Pokai ga!? Pokai mi telegram!
DORD: Pojeo sam ga.
MARTA: Pojeo si ga?
DORD: Pojeo... sam... ga.
MARTA dugo zuri u njega, zatim mupljune u lice.
DORD (sa osmehom na licu) Ba lepo od tebe, Marta.
NIK: Vrlo se lepo ponaate prema njoj u ovakvom trenutku! Zbijate ovakve
odvratne ale!
DORD: Jesam li pojeo telegram ili nisam?
HANI: Jeste, jeste, jeste, pojeli ste ga. Ja sam vas gledala... Gledala sam vas dok
ste gutali.
DORD:... kao svako dobro dete.
HANI: Jeste, jeste, jeste.
MARTA (DORDU, hladno) Osvetiu ti se za ovo.
DORD: Poznata su ti pravila igre, Marta! Za ime boje, valjda su ti poznata!
MARTA: Nisu!
NIK: O emu vi govorite?
DORD: Ja mogu da ga ubijem, ako hou, Marta.
MARTA: Ali on je nae dete.
DORD: Oh, da, i ti si ga nosila i bio je to lep poroaj...
MARTA: Ali on je nae dete.
DORD: I ja sam ga ubio!
MARTA: Nisi!
DORD: Jesam.
NIK: ini mi se da sad vidim o emu je re.
DORD: Stvarno?
NIK: Tako mi boga, vidim o emu je re.
DORD: Utoliko bolje za vas.
NIK (agresivno) Gospode boe, vidim o emu je re!
MARTA (s velikom tugom i oseanjem gubitka) Nema pravo... uopte nema
pravo to da uini.
DORD (neno) Imam, Marta. Nikada nismo priali o tome; to je sve. Mogao sam
da ga ubijem bilo kad.
MARTA: Ali zato? Zato?
DORD: Prekrila si nae pravilo, duo. Pomenula si ga... pomenula si ga
nekome sa strane.

MARTA (plano) Nisam. Nikada.

DORD: O da, jesi.
MARTA: Kome? Kome?
HANI (plae) Meni. Pomenuli ste ga meni.
MARTA: Zaboravila sam. Ponekad... no u... kasno... kad svi spavaju... zaboravim i
zaelim da govorim... o njemu... ali se uzdrim... Uzdrim se... a toliko puta sam
arko elela... Dord, ti si me naveo da se ovo desi. Ja sam ga pomenula... u
redu. Ali ti nisi morao da tera do kraja... Nisi morao da ga... ubije.
DORD: Requiescat in pace.
HANI: Amin.
MARTA: Nisi morao da ga ubije, Dord.
DORD: Reauiem aeternam dona eis, Domine.
HANI: Et lux perpetua luceat eis.
MARTA: Nisi morao.
Duga pauza.
DORD: Samo to nije svanulo. ini mi se da je prijem zavren.
NIK: Zar niste mogli...?
MARTA (ovoga puta nagovetavajui sauesnitvo) Nismo.
DORD: Nismo. A sad, deco, kui na spavanje. Trebalo je ve odavno da legnete.
NIK: Hani?
HANI: Idem.
DORD (MARTA sada sedi na podu pored stolice) Vreme je da krenete.
NIK: Da.
HANI: Da.
NIK: eleo bih...
DORD: Laku no.
NIK (pauza) Laku no.
NIK i HANI izlaze; DORD zatvara vrata za njima. Gleda po sobi. Uzdie. Kupi
au ili dve, nosi ih do bara. Ceo zavrni deo komada veoma neno, veoma
polako.
DORD: Marta, eli li neto?
MARTA: Ne... nita.
DORD: U redu. Vreme je za spavanje.
MARTA: Da.
DORD: Jesi li umorna?
MARTA: Jesam.
DORD: I ja. Sutra je nedelja, ceo dan.
MARTA: A-ha. Zar si... zar si ba... morao?
DORD: Morao sam.
MARTA: Ba... Ba si morao?
DORD: Ba sam morao.
MARTA: Nisam sigurna.
DORD: Bilo je... vreme.
MARTA: Je l' da?
DORD: Da.
MARTA: Hladno mi je.

DORD: Kasno je.

MARTA: Da.
DORD: Bie bolje ovako.
MARTA: Ne... znam.
DORD: Hoe.
MARTA: Nisam... nisam sigurna.
DORD: Nisi!
MARTA: Sad smo... sami.
DORD: Da.
MARTA: Ne znam, moda bismo mogli...
DORD: Ne, Marta.
MARTA: Da. Ne.
DORD: Jesi O.K.?
MARTA: Da. Ne.
DORD (neno stavlja ruku na njeno rame; na njegovu ruku. On joj peva, veoma
neno ona sputa glavu) Ko se boji Virdinije Vulf, Virdinije Vulf, Virdinije Vulf.
MARTA: Ja... Dord.
DORD: Ko se boji Virdinije Vulf?
MARTA: Ja, ja... Dord.
Zavesa