dr Ljiljana Vojinovi-Jei

I HEMIJSKI ZAKONI I
STRUKTURA SUPSTANCI
ZAKON STALNIH MASENIH ODNOSA
(I stehiometrijski zakon, Prust, 1799)
Maseni odnos elemenata u datom jedinjenju je stalan, bez obzira na nain
njegovog nastanka. Tako, na primer, u ugljenik(IV)-oksidu, CO2, maseni odnos
ugljenika, C, i kiseonika, O, je uvek 3:8, odnosno ugljenik(IV)-oksid sadri 27,27
% C i 72,73 % O. Evo nekoliko primera jednaina hemijskih reakcija u kojima
nastaje CO2:
C + O2 CO2
CaCO3 CaO+ CO2
CaCO3 + 2 HCl CaCl2 + CO2 + H2O

ZAKON UMNOENIH (VIESTRUKIH) MASENIH ODNOSA

(II stehiometrijski zakon, Dalton, 1802)
Ako dva elementa grade vie jedinjenja, onda razliite mase jednog
elementa koje jedine se sa istom masom drugog elementa, stoje meu sobom u
odnosu malih celih brojeva. Tako, prilikom graenja vode, H2O, vodonik, H, i
kiseonik, O, se jedine u masenom odnosu 1:8, meutim vodonik i kiseonik se

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

mogu jediniti i u odnosu 1:16 kada nastaje vodonik-peroksid, H2O2, tako da je

maseni odnos vodonika i kiseonika u ovim jedinjenjima 1:2.

ZAKON STALNIH ZAPREMINSKIH ODNOSA

(III stehiometrijski zakon, Gej-Lisak, 1805)
Zapremine gasova koji meusobno reaguju, kao i zapremine gasovitih
proizvoda reakcije, stoje u odnosu malih celih brojeva pri istim uslovima
temperature i pritiska.
Primeri:
2H2(g)+O2(g)2H2O(g)
Dve zapremine vodonika se jedine sa

jednom zapreminom kiseonika

dajui dve zapremine vodene pare (odnos zapremina je 2:1:2) ili, prilikom
graenja amonijaka:
N2(g)+3H2(g) 2NH3(g)
jedna zapremina azota se jedini sa tri zapremine vodonika dajui dve zapremine
amonijaka. U ovom sluaju odnos zapremina je 1:3:2.

AVOGADROV ZAKON
(Avogadro, 1811)
Avogadro je pretpostavio da atomi gasova ne postoje kao izolovane
estice, ve da su okupljeni u grupe koje se sastoje od malog broja atoma. Ove
grupe Avogadro je nazvao molekulima. Molekuli gasa se u prostoru kreu kao
celina i stupaju u hemijske reakcije. Na onovu hipoteze o postojanju molekula
gasa Avogadro je postavio zakon stalnih zapreminskih odnosa: jednake zapremine
razliitih gasova pri istoj temperaturi i pritisku sadre isti broj molekula.
Na primer:
3H2(g) + N2(g) 2NH3(g)
2

I Hemijski zakoni i struktura supstanci

Tri zapremine vodonika reaguju sa jednom zapreminom azota i daju dve

zapremine amonijaka. Poto iste zapremine sadre isti broj molekula moemo rei
da tri dvoatomna molekula vodonika reaguje sa jednim dvoatomnim molekulom
azota dajui dva etiriatomna molekula amonijaka. Kao to se vidi, broj molekula
pre i posle reakcije ne mora da bude isti, ali broj atoma ostaje nepromenjen.

STVARNE I RELATIVNE ATOMSKE I MOLEKULSKE MASE.

MOL I MOLARNA ZAPREMINA
Atomi su realne, veoma sitne estice supstance koji se ne mogu dalje deliti
pri hemijskoj reakciji. Stvarne (apsolutne) mase atoma su veoma male vrednosti.
Na primer, masa atoma vodonika je ma(H)=1,6710-27 kg, te se u praksi koriste
veliine kao to su relativna atomska masa, Ar, i relativna molekulska masa, Mr.
Relativna atomska masa, Ar, je neimenovani broj koji pokazuje koliko
puta je prosena masa atoma nekog elementa, ma , vea od 1/12 mase atoma
ugljenikovog izotopa 12C, (u):

Ar =

ma
ma
=
12
1/12ma ( C ) u

Relativna molekulska masa, Mr, jednaka je zbiru relativnih atomskih

masa svih atoma koji ulaze u sastav molekula i pokazuje koliko puta je prosena
masa nekog molekula, m m , vea od 1/12 mase atoma ugljenikovog izotopa 12C:

Mr =

1/12 mase atoma ugljenikovog izotopa

1,6610-27 kg.

mm
mm
=
12
1/12ma ( C )
u

12

C je unificirana jedinica atomske mase, u, i iznosi

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

Osnovna SI jedinica za koliinu supstance, n, je mol. Jedan mol je

koliina supstance definisane hemijske formule, koja sadri onoliko formulskih
jedinica koliko ima atoma u 12 g ugljenikovog izotopa 12C. Koliina supstance je
odnos broja jedinki supstance, N, i Avogadrove konstante, NA (NA=6,021023
mol-1):
n=

N
NA

[mol ]

Masa Avogadrovog broja definisanih formulskih jedinica je molarna

masa, M. Molarna masa se izraunava mnoenjem odgovarajue relativne

atomske, odnosno relativne molekulske mase mernom jedinicom g/mol:

M = Ar g/mol, kada raunamo molsku masu atoma, odnosno

M = Mr g/mol kada raunamo molsku masu molekula.

Masa supstance, m, jednaka je proizvodu molarne mase i koliine supstance:

m= M n

[g]

Molarna zapremina gasa, Vm, definie se kao odnos zapremine gasovite

supstance, V, i njene koliine:
Vm =

V
n

[dm3 / mol ]

Pri normalnim uslovima (T=273,15 K i p=101325 Pa) molarna zapremina bilo kog
gasa iznosi 22,4 dm3/mol (Vm=22,4 dm3/mol).

U 12 g ugljenikovog izotopa 12C (1 mol) nalazi se 6,021023 atoma, (6,021023 je Avogadrov broj).

I Hemijski zakoni i struktura supstanci

STRUKTURA ATOMA I NJIHOVE ELEKTRONSKE

KONFIGURACIJE
Svaki atom se sastoji od jezgra (nukleusa) i omotaa. U jezgru se nalaze
pozitivno naelektrisani protoni, p+, i estice bez naelektrisanja neutroni, n. Oko
jezgra kreu se negativno naelektrisani elektroni, e-. Atom elementa

A
Z

X definisan

je atomskim ili rednim brojem, Z, i masenim brojem, A. Atomski broj Z je broj

protona u jezgru datog atoma (a on je jednak broju elektrona u datom atomu jer je
atom elektroneutralan!). Maseni broj, A, zbir je broja protona i broja neutrona u
jezgru datog atoma:
Z = N(p+ ) = N(e-), A = N(p+) + N(n)
Atomi istog elementa koji imaju razliite masene brojeve nazivaju se izotopi.
Na primer, izotopi kiseonika su:
16
8

O,

17
8

O,

18
8

Stanje svakog elektrona u atomu definisano je kvantnim brojevima. Postoje

etiri kvantna broja:

Glavni kvantni broj, n, odreuje broj energetskih nivoa u atomu. Za

normalna (nepobuena) stanja atoma moe imati vrednosti od 1 do 7.

Sporedni (azimutski) kvantni broj, l, odreuje broj podnivoa,

odnosno prostorni oblik orbitala (s, p, d, f), sa vrednostima od 0 do n-1.

Magnetni kvantni broj, ml, odreuje prostornu orijentaciju i broj

orbitala (podpodnivoa) u pojedinim energetskim podnivoima. Moe
imati vrednosti od l do l, ukljuujui i nulu.
5

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

Spinski kvantni broj, ms, odnosi se na tzv. spin elektrona, tj. na

njegovu rotaciju oko sopstvene ose u dva suprotna smera: desno ili
levo, te moe imati samo dve vrednosti: +1/2 i -1/2.

Maksimalni broj elektrona u energetskom nivou je 2n2, a u odgovarajuim

podnivoima prikazan je u tabeli:

Podnivo
Broj
elektrona

10

14

Redosled popunjavanja orbitala elektronima vri se postupno dodavanjem

elektrona. Pri tome elektron prvo zaposeda stabilniju orbitalu. Ovde je zastupljen
princip po kome su najstabilniji sistemi oni sa najmanjom energijom. Prilikom
popunjavanja orbitala mora se potovati Paulijev princip zabrane i Hundovo
pravilo.

Paulijev princip zabrane: u jednom atomu ne mogu da se nau dva

elektrona koji imaju ista sva etiri kvantna broja, ili jedna orbitala moe da sadri
najvie dva elektrona suprotnog spina.

Hundovo pravilo: orbitale iste energije popunjavaju se tako da se u svaku

od njih smeta po jedan elektron istog spina, nakon ega dolazi do sparivanja po
spinu.
Redosled popunjavanja orbitala elektronima je:
1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p 5s 4d 5p 6s ...
Elektronske konfiguracije nekih atoma i njihovih jona:
atoma natrijuma : 11Na: 1s22s22p63s1,
natrijumovog jona: 11Na+: 1s22s22p6,
atoma hlora: 17Cl: 1s22s22p63s23p5,
hloridnog jona: 17Cl-: 1s22s22p63s23p6
6

I Hemijski zakoni i struktura supstanci

Prema elektronskoj konfiguraciji elementi u periodnom sistemu elemenata

(PSE) su podeljeni na s-, p-, d- i f-elemente. U s-elemente, osim vodonika i
helijuma, se ubrajaju elementi prve i druge grupe PSE (alkalni i zemnoalkalni
metali). p-Elementi poinju popunjavanje p-podnivoa i ine ih elementi od 13. do
18. grupe. Meu njima najvie je nemetala, pa potom metala i metaloida. Elementi
koji poinju popunjavanje d-podnivoa zovu se i prelazni metali, a ine ih
elementi od 3. do 12. grupe PSE. U f-elemente, iji atomi popunjavaju f-podnivoe,
ubrajaju se lantanoidi i aktinoidi. I ovi elementi su metali.

HEMIJSKA VEZA
Jonska veza nastaje izmeu atoma metala i atoma nemetala i to prelaskom
elektrona sa atoma metala na atom nemetala. Atomi metala lako otputaju
elektrone (imaju malu energiju jonizacije), a atomi nemetala ih lako primaju
(imaju veliki afinitet prema elektronu). Pri tome nastaju joni sa elektronskom
konfiguracijom odgovarajueg plemenitog gasa koji se privlae elektrostatikim
silama. Jonska jedinjenja su na sobnoj temperaturi vrste kristalne supstance
(NaCl, KF, CaCl2, Na2O, CaO...), sa visokom takom topljenja i kljuanja, dobro
se rastvaraju u vodi, a njihovi vodeni rastvori i njihovi rastopi provode elektrinu
struju.

Kovalentna veza se gradi izmeu atoma nemetala stvaranjem zajednikih

elektronskih parova, pri emu atomi postiu konfiguraciju najblieg plemenitog
gasa. U zavisnosti od broja elektronskih parova kovalentna veza moe biti
jednostruka, dvostruka ili trostruka (1, 2, ili 3 elektronska para). U molekulu

Energija jonizacije je ona koliina energije koju je neophodno utroiti za udaljavanje elektrona od
atoma u gasovitom stanju, pri emu se ove estice prevode u katjone u gasovitom stanju.

Afinitet prema elektronu je sposobnost atoma da primi elektron u valentni nivo, a energija koja
se pri tom oslobaa ili utroi naziva se energijom elektronskog afiniteta

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

vodonika, na primer, veza je jednostruka, H-H, u molekulu kiseonika dvostruka,

O=O, a u molekulu azota trostruka, N N .
Kovalentna veza moe biti nepolarna i polarna. Veza izmeu dva ista
atoma (H2, O2, N2) je nepolarna i u takvoj vezi zajedniki elektronski parovi su
simetrino rasporeeni u prostoru izmeu atomskih jezgara. Polarna kovalentna
veza nastaje izmeu atoma razliite elektronegativnosti. Atom elementa vee
elektronegativnosti jae privlai vezivne elektrone zbog ega se na tom atomu
javlja delimino negativno naelektrisanje (-), a na manje elektronegativnom
atomu delimino pozitivno naelektrisanje (+). Tako, na primer, u molekulu
fluorovodonika elektronski par je pomeren ka fluoru, pa se na atomu fluora javlja
delimino negativno, a na atomu vodonika delimino pozitivno naelektrisanje:
+

H F .
Jedinjenja sa kovalentnom vezom su na sobnoj temperaturi gasovi ili
tenosti, ree vrste supstance, sa niskim takama kljuanja i topljenja. Nepolarna
kovalentna jedinjenja se dobro rastvaraju u nepolarnim rastvaraima, a ne
rastvaraju se u vodi i drugim polarnim rastvaraima. Polarna kovalentna jedinjenja
se dobro rastvaraju u vodi i polarnim rastvaraima, a nerastvaraju se u nepolarnim.

Vodonina veza predstavlja poseban sluaj dipol-dipol interakcija. Naime,

ova veza nastaje izmeu molekula u kojima je atom vodonika kovalentno vezan za
neki jako elektronegativan atom (F, O, N). Primeri ovakve veze su HF i H2O.
+

Vodonina veza se prikazuje isprekidanom crtom: H F H F

I Hemijski zakoni i struktura supstanci

HEMIJSKE FORMULE
Hemijske formule su simboliki prikazi hemijskih struktura (molekuli,
joni...). Svaka hemijska formula ima:
a) kvalitativno i
b) kvantitativno znaenje.
Tako, na primer, NH3 znai da je u pitanju amonijak u iji sastav ulaze azot i
vodonik. Ovo je kvalitativno znaenje formule NH3.
Iz kvantitativnog znaenja 1 molekula NH3 moemo odrediti:
1. maseni odnos: m(NH3) : m(N) : m(H) = Mr(NH3) : Ar(N) : 3Ar(H)
2. odnos broja estica: N(NH3) : N(N) : N(H) = 1 : 1 : 3
3. koliinski odnos: n(NH3) : n(N) : n(H) = 1 : 1 : 3.

Hemijske formule mogu biti:

Empirijske - kao najjednostavnije mogue formule, prikazuju najmanji

odnos broja atoma u molekulu (empirijska formula vodonik-peroksida
je HO),

Molekulske - daju stvarni odnos broja atoma u molekulu (molekulska

formula vodonik-peroksida je H2O2),

Strukturne - prikazuju nain povezivanja atoma u molekulu: H-O-O-H.

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

ZADACI:
1.

Pri nastanku jednog odreenog hemijskog jedinjenja elementi se jedine:

a) u proizvoljnim masenim odnosima
b) u stalnim masenim odnosima
c) u zavisnosti od vrste jedinjenja; nekada u stalnim, nekada u proizvoljnim
masenim odnosima
d) u zavisnosti od naina dobijanja tog jedinjenja

2.

Koji se od sledeih parova supstanci moe upotrebiti za ilustraciju zakona

umnoenih masenih odnosa:
a) O2 i O3

3.

b) NO2 i CO2

Koji od sledeih parova supstanci ilustruje zakon umnoenih masenih

odnosa:
a) SO2 i H2SO4
b) CO i CO2
c) NaCl i KCl

4.

U mola mola CaSO4 ugraeno je:

a) 32 g kiseonika
b) 1 mol atoma kalcijuma
c) 61029 atoma sumpora.
(Ar(Ca) = 40; Ar(S) = 32; Ar(O) = 16)

10

c) H2O i H2O2

I Hemijski zakoni i struktura supstanci

5.

Koliko ima molekula u jednoj kapi vode mase 90 mg ? (NA = 61023)

a) 31021

6.

b) 31020

c) 1,51020

d) 21021

U 0,5 mola molekula kiseonika ima:

a) 6,0210-23 molekula
b) 3,011023 molekula
c) 3,0110-23 molekula

7.

U koliini od 0,5 mola Br2 broj molekula broma je:

a) 301023
b) 31023
c) 0,31023

8.

Mesto elementa u periodnom sistemu elemenata odreeno je:

a) relativnom atomskom masom
b) relativnom molekulskom masom
c) atomskim brojem
d) brojem neutrona u jezgru atoma

9.

U jednom molu atoma elementa atomskog broja 11 i masenog broja 23 broj

protona je:
a) 11
b) 23
c) 1161023
d) 61023
11

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

10.

Nuklid elementa

27
13 X

ima:

a) isti broj protona i neutrona

b) vei broj protona od neutrona
c) vei broj neutrona od protona

11.

Elektronska konfiguracija atoma nekog elementa je: 1s2 2s2 2p3.

a) atom elementa ima 3 nesparena elektrona
b) atom elementa ima 3 valentna elektrona
c) element pripada treoj periodi
d) element pripada 13. (IIIA) grupi

12.

Elektronska konfiguracija atoma nekog elementa je : 1s22s22p63s23p4

a) atom elementa ima 4 valentna elektrona
b) atom elementa ima 2 nesparena elektrona
c) element pripada 14. (IVA) grupi PSE
d) element pripada 3. periodi PSE
Zaokruiti slova ispred tanih tvrdnji.

13.

Elektronska konfiguracija atoma kiseonika je:

a) 1s22s22p3
b) 1s22s22p5
c) 1s22s22p4

12

I Hemijski zakoni i struktura supstanci

14.

Elektronska konfiguracija atoma nekog elementa je: 1s22s22p63s23p3

a) atom elementa ima 2 nesparena elektrona
b) atom elementa ima 3 valentna elektrona
c) element pripada 15. (VA) grupi PSE
d) element pripada 3. periodi PSE
Zaokruiti slova ispred tanih tvrdnji.

15.

Elektronska struktura atoma nekog elementa je: 1s22s22p63s23p5, a njegovog

jona 1s22s22p63s23p6. To znai da je:
a) jon pozitivnog naboja
b) jon negativnog naboja
c) prenik jona vei od prenika atoma
d) prenik jona manji od prenika atoma
e) broj protona u jonu i atomu je isti
Zaokruiti slova ispred tanih tvrdnji.

16.

Izotopi su:
a) atomi istog elementa razliitog masenog broja
b) atomi istog elementa koji sadre jednak broj neutrona
c) atomi razliitih elemenata koji sadre jednak broj neutrona

17.

Trei energetski nivo sastoji se od:

a) dve s-orbitale

b) tri p-orbitale

c) pet d-orbitala

d) jedne s- i tri p-orbitale

e) jedne s-, tri p- i pet d-orbitala.

13

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

18.

Elektronska struktura atoma nekog elementa je: 1s22s22p63s23p5.

Koje od navedenih tvrdnji nisu tane za dati element:
a) ima atomski broj 17
b) ima 7 valentnih elektrona
c) ima malu elektronegativnost
d) pripada s-elementima
e) nalazi se u sedmoj grupi i treoj periodi

19.

20.

1/610-23 grama je masa:

a) jednog mola atoma vodonika

b) jednog mola molekula vodonika

c) 61023 atoma vodonika

d) jednog atoma vodonika

e) jednog molekula vodonika

f) ni jedna tvrdnja nije tana

Peroksidni (O22-) jon ima:

a) 20 elektrona
b) 16 elektrona
c) 18 elektrona
(Z(O)=8)

21.

Koliko najvie elektrona moe da sadri :

a) drugi energetski nivo__________
b) trei energetski nivo __________

14

I Hemijski zakoni i struktura supstanci

22.

Hemijski element iji atomi imaju elektronsku konfiguraciju:

1s22s22p63s23p64s23d2 nalazi se u:
a) 3. periodi i 4. (IVB) grupi Periodnog sistema elemenata
b) 4. periodi i 12. (IIB) grupi Periodnog sistema elemenata
c) 4. periodi i 4. (IVB) grupi Periodnog sistema elemenata
d) 4. periodi i 14. (IVA) grupi Periodnog sistema elemenata
e) 3. periodi i 12. (IIB) grupi Periodnog sistema elemenata

23.

24.

Atom hemijskog elementa koji se nalazi u treoj periodi i 14. (IVA) grupi
PSE ima elektronsku konfiguraciju:
a) 1s22s22p63s2

b) 1s22s22p63s23p64s2

c) 1s22s22p63s23p2

d) 1s22s22p63s23d4

U atomu hemijskog elementa iji je atomski broj 20, elektronima su

popunjeni:
a) 1s, 2s, 3s, 3p i popunjava se 3d podnivo
b) 1s, 2s, 2p, 3s, 3p i popunjava se 4p podnivo
c) 1s, 2s, 2p, 3s, 3p, 4s podnivoe
d) 1s, 2s, 2p, 3s, 3p, 3d, 4s podnivoe
e) 1s, 2s, 2p 3s, 3p i popunjava se 3d podnivo

25.

Najjae izraene osobine metala ima hemijski element iji atomi imaju
elektronsku konfiguraciju:
a) 1s2 2s2

b) 1s22s22p3

c) 1s1

d) 1s22s22p4

e) 1s22s22p5

15

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

26.

27.

Jonski karakter veze raste u nizu:

a) H2, HCl, KCl, KF

b) HCl, KCl, KF, H2

c) KCl, KF, H2, HCl

d) KF, H2, HCl, KCl

Jonski karakter veze raste u nizu:

a) Na2O, MgO, Al2O3, P4O10, SO3
b) MgO, Al2O3, Na2O, P4O10, SO3
c) SO3, P4O10, Al2O3, MgO, Na2O
d) SO3, P4O10, MgO, Al2O3, Na2O

28.

Niz u kojem se nalaze samo jedinjenja sa kovalentnom vezom je:

a) HCl, H2O, NaCl, CaO
b) CH4, H2O, CO2, NO
c) HCl, H2S, CaCl2, Na2O
d) KCl, H2S, CO, H2O2

29.

Kovalentna veza se stvara ako se elektronegativnost atoma elemenata koji se

vezuju:
a) u velikoj meri razlikuje
b) u maloj meri razlikuje
c) ne razlikuje
d) elektronegativnost nema uticaja na stvaranje kovalentne veze
Zaokruiti slova ispred tanih tvrdnji.

16

I Hemijski zakoni i struktura supstanci

30.

-veza nastaje:
a) preklapanjem odgovarajuih atomskih orbitala du ose koja spaja jezgra
atoma uesnika veze
b) potpunim prelaskom elektrona sa jednog na drugi atom
c) bonim preklapanjem p-orbitala

31.

-veza nastaje :
a) preklapanjem odgovarajuih atomskih orbitala du internuklearne ose
b) potpunim prelaskom elektrona sa jednog na drugi atom
c) bonim preklapanjem p-orbitala

32.

Zaokruiti slovo ispred formule koja sadri samo kovalentnu vezu:

a) Na3PO4
b) NaH2PO4
c) H3PO4

33.

Zaokruiti slovo ispred simbola para hemijskih elemenata koji grade

kovalentno jedinjenje:
a) Na i Cl

34.

b) H i N

c) K i F

b) dvostruka

c) trostruka

U molekulu N2 veza je:

a) jednostruka

17

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

35.

Molekuli vode i amonijaka su:

a) planarni
b) molekul H2O je linearan
c) molekul H2O nije linearan, a molekul NH3 je piramidalan
d) nepolarni
e) polarni

36.

Sledei niz molekula rasporediti prema porastu polarnosti veze

H2O, CCl4, CH4, NH3, NF3, ako su poznate elektronegativnosti:
H = 2,1; C = 2,5; Cl = 3,0; N = 3,0; O = 3,5; F = 4,0.
________________________________________________

37.

Prikazane molekule poreati u niz prema porastu kovalentnog karaktera

veze: HF, HCl, KCl, LiCl, Cl2 , ako je elektronegativnost :
H= 2,1; F= 4,0; Cl= 3,0; K=: 0,8; Li= 1,0.
________________________________________________

38.

Koji je red veze u molekulima:

a) azota

_____________

b) fosfora

_____________

c) kiseonika _____________
d) hlora

39.

_____________

Niz koji ilustruje poveanje polarnosti veze je :

a) H-S, H-O, H-Cl;
b) H-Cl, H-O, H-S;
c) H-Br, H-Cl, H-F.

18