Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

7.

BONO TORZIONO IZVIJANJE NOSAA

7.1 UVOD
Pojava gubitka stabilnosti nosaa optereenih na savijanje u svojoj ravni pri kojoj dolazi do bonog
pomeranja nosaa praenog torzijom naziva se bono torziono izvijanje, ili krae bono izvijanje.
Ako se posmatra konzolni nosa I-preseka optereen na savijanje oko jae ose inercije (Slika 7.1),
usled optereenja malog intenziteta dolazi do pomeranja samo u ravni savijanja. Osa nosaa, koja
je pre delovanja optereenja bila prava linija, prelazi u krivu liniju u ravni nosaa koja se naziva
elastina linija. Ovakva elastina linija predstavlja stabilnu formu ravnotee nosaa pod
optereenjem, jer se posle iezavanja delovanja svakog proizvoljnog, malog poremeaja, nosa
vraa u prethodno stanje.
Meutim, pri daljem poveavanju optereenja, kad ono dostigne odreenu kritinu vrednost, dolazi
do grananja formi ravnotee i nosa pored prvobitne ima jo jednu moguu formu ravnotee u
kojoj nosa dobija bona pomeranja praena torzionom rotacijom, a deformisana osa nosaa
postaje prostorna kriva (Slika 7.1a). Ova forma ravnotee nije stabilna, jer se pri delovanju
proizvoljnih, malih poremeaja javljaju velika pomeranja koja se zadravaju i nakon iezavanja
poremeajnog dejstva. Na ovaj nain nosa gubi svoju funkciju, odnosno doivljava lom pre nego
to naponi u nosau dostignu vrednost koja odgovara poetku plastinog teenja (Slika 7.1b).

Slika 7.1

Problem bono torzionog izvijanja moe se uslovno posmatrati kao izvijanje pritisnutog dela nosaa
upravno na ravan nosaa (Slika 7.1c). Naime, shodno Bernulijevoj hipotezi, dijagram normalnih
napona elementa optereenog na savijanje je linearan pa se javljaju pritisnuti i zategnuti deo
nosaa. Ova dva dela nosaa su monolitno vezana pa zategnuti deo spreava slobodno izvijanje
pritisnutog dela upravno na slabiju osu inercije zbog ega, pored pomeranja u pravcu izvijanja ( ),
dolazi i do torzione rotacije preseka ( ). Stoga pri analizi bono torzionog izvijanja na ovakav nain
ovaj problem se ne moe tretirati samo kao prosto izvijanje pritisnutog dela nosaa, ve se mora
uzeti u obzir i uticaj torzije na stabilnost nosaa.
Osetljivost na ovu vrstu gubitka stabilnosti pre svega se javlja kod nosaa kojima je krutost na
kao to su
znatno vea od krutosti na savijanje oko slabije ose
savijanje oko jae ose
nosai preseka oblika uskog pravougaonika ili I-nosai. I-nosai, kao tankozidni nosai otvorenog
poprenog preseka, veoma su male torzione krutosti pa oni spadaju u najosetljivije prema bonom

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

izvijanju. Na podlonost bono torzionom izvijanju, pored geometrije preseka znaajno utie jo i
razmak taaka u kojim je spreeno bono pomeranje pritisnutog dela nosaa.

7.2 LINEARNO ELASTINA TEORIJA BONO TORZIONOG IZVIJANJA

Pri definisanju problema bono torzionog izvijanja u okviru teorije linearne elastinosti polazi se od
sledeih pretpostavki:

materijal je idealno elastian (vai Hooke-ov zakon),

nosa je idealno prav (nema poetnih geometrijskih imperfekcija),
spreena je torziona rotacija oslonaca (viljukasti oslonci),
popreni presek je nedeformabilan (rotira kao kruta ploa),
popreni presek je obostrano simetrian i konstantan du itavog nosaa,
moment inercije je znatno manji od ,
i cos
1.0.
deformacije su male, usvaja se a je sin

Ovim pretpostavkama problem bonog izvijanja sveden je na problem linearizovane bifurkacione

teorije ravnotenih stanja, slino kao kod aksijalno optereenog tapa. Kao i kod slinih problema
stabilnosti postavie se uslovi ravnotee na pretpostavljenom izvijenom obliku nosaa i tako dobiti
diferencijalna jednaina bono torzionog izvijanja. Homogena reenja ove jednaine bie kritina
optereenja pri kojima dolazi do izvijanja, ali od interesa bie minimalna vrednost kritinog
optereenja.

Slika 7.2: Bono torzino izvijanje proste grede uskog pravougaonog poprenog preseka

Odredie se vrednost kritinog optereenja za nosa sistema proste grede poprenog preseka
oblika uskog pravougaonika optereenog na isto savijanje (Slika 7.2). Ako se uvedu lokalne
koordinatne ose i , koje predstavljaju glavne ose inercije poprenog preseka u deformisanom
poloaju, momenat savijanja moe da se razloi na momente koji deluju oko ovih lokalnih osa
savijanja:

cos
sin

7.1
7.2

Dakle, isto pravo savijanje nosaa u nedeformisanom poloaju, pri njegovoj deformaciji prelazi u
koso savijanje. Problem savijanja oko glavnih osa inercije u deformisanom poloaju ( i ) moe da
se posmatra nezavisno:
7.3

. 7.4

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Diferencijalna jednaina (7.3) predstavlja klasian problem savijanja i ona moe da se rei
samostalno. Meutim, kako u diferencijalnoj jednaini (7.4) pojavljuje se torziona rotacija preseka
, ona se ne moe nezavisno reavati. Problem savijanja oko slabije ose inercije (bono savijanje),
spregnut je sa torzionim naprezanjem nosaa, pa se reavanjem ovog sloenog problema dobija
vrednost kritinog momenta bono torzionog izvijanja
.
Ako se posmatra deformisan poloaj nosaa moe da se uoi da torzija nosaa potie od promene
, koji deluje na krajevima
poloaja ravni poprenog preseka. Naime, vektor momenta savijanja
nosaa u ravni poprenog preseka, u proizvoljnom poprenom preseku zadrava svoj poloaj
(ostaje paralelan sa
osom). Usled rotacije nosaa ravan posmatranog poprenog preseka
nije vie paralelna sa ravni u kojoj lei napadni moment
, pa se vektor momenta savijanja
razlae na dve komponente, jednu koja lei u ravni poprenog preseka deformisanog nosaa i
drugu koja je upravna na ravan poprenog preseka. Ova druga komponenta predstavlja moment
torzije
. Vrednost torzionog momenta moe da se odredi na osnovu rotacije podune ose na
mestu posmatranog poprenog preseka, uz pretpostavku o malim deformacijama, na sledei
nain:
. 7.5
Problem torzije nosaa pravougaonog preseka moe da se opie jednainom:
7.6
gde je
torzioni moment inercije poprenog preseka, a
definie problem obine, Sen Venanove, torzije.

modul smicanja. Jednaina (7.6)

Ovim smo problem bono torzionog izvijanja prikazali pomou sistema od tri diferencijalne
jednaine od kojih je jedna (7.3) nezavisna, a dve (7.4) i (7.6) su spregnute. Ako se jednaina
(7.6) diferencira po dobija se:
0. 7.7
Nepoznato pomeranje
funkciji obrtanja :

moe da se eliminie, ako se iz diferencijalne jednaine (7.4), izrazi u

. 7.8

Ubacivanjem izraza (7.8) u jednainu (7.7) i njenim deljenjem sa

dobija se diferencijalna
jednaina sa jednom promenljivom , koja definie problem bono torzionog izvijanja nosaa
poprenog preseka oblika uskog pravougaonika, u sledeem obliku:
0. 7.9

Ako se uvede oznaka

sin

, onda opte reenje ove jednaine glasi:

cos

7.10

Obzirom na viljukasto pridravanje na krajevima, ovaj ugao mora biti jednak nuli za
iz ega se dobija da je
0 i uslov:

sin

0i

0 7.11

Ako se najmanji koren ove jednaine

1 uvrsti u izraz za

dobija se izraz za kritini moment:

7.12

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Analizirajui izraz (7.12) zakljuuje se da vrednost kritinog momenta ne zavisi od krutosti na

savijanje oko jae ve od krutosti na savijanje oko slabije ose, torzione krutosti i raspona nosaa,
odnosno razmaka taaka spreenog bonog pomeranja.

Slika 7.3: Bono torziono izvijanje proste grede I-preseka

Za sluaj bono torzionog izvijanja proste grede I-preseka optereene na isto savijanje (Slika
7.3), slinim razmatranjem moe se dobiti se sistem od tri diferencijalne jednaine, od kojih su
prve dve istovetne jednainama (7.3) i (7.4), dok trea jednaina glasi:
, 7.13

gde je

sektorski moment inercije poprenog preseka.

Razlika u odnosu na jednainu (7.6) je u lanu

koji opisuje ogranienu torziju grede

otvorenog tankozidnog profila, odnosno diferencijalna jednaina (7.13) opisuje torziju kao zbir
Sen Venanove i ograniene (spreene) torzije. Izraavanjem svih promenljivih preko
promenljive , slino kao u prethodnom sluaju, dobija se diferencijalna jednaina etvrtog reda
koja definie problem bono torzionog izvijanja proste grede I-preseka:
0 7.14

Za gredu sa konstantnim poprenim presekom, jednaina (7.14) je homogena diferencijalna

jednaina sa konstantnim koeficijentima, pa je njena karakteristna jednaina:
1

gde su

0, 7.15

konstante koje imaju sledee vrednosti:

, 7.16

. 7.17

Reenje diferencijalne jednaine pretpostavlja se u obliku:

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

sin
gde su

cos

sinh

cosh

, 7.18

parametri dobijeni na osnovu reenja karakteristine jednaine i imaju sledei oblik:

1

1
4

1
,
2

1
4

1
. 7.19
2

S obzirom da je na osloncima, usled viljukastog oslanjanja, spreena torziona rotacija preseka,

granini uslovi su:

0,

0,

0,

0. 7.20

Na osnovu prva dva uslova (za

0) dobija se da su dve nepoznate konstante i jednake nuli.
Preostala dva uslova (za
) daju homogen sistem jednaina, sa nepoznatim konstantama i
. Iz uslova o egzistenciji netrivijalnog reenja dobija se da je takoe jednako nuli, pa dobija se:
sin

0. 7.21

Preostala konstanta
mora biti razliita od nule kako bi postojalo netrivijalno reenje, pa je
najmanja vrednost za koju je uslov (7.21) ispunjen:
. 7.22
Na kraju, kada se u prethodnu jednainu zamene , i , prema izrazima (7.19), (7.16) i (7.17),
dobija se izraz za kritini moment pri kojem dolazi do gubitka stabilnosti, usled bono torzionog
izvijanja, nosaa I-preseka sistema proste grede optereenog na isto savijanje:

. 7.23

Poreenjem izraza (7.23) sa prethodno dobijenim izrazom (7.12) za gredu pravougaonog preseka
vidi se da je izraz (7.23) optiji, jer se izraz (7.12) dobija iz njega ako se usvoji da je
0,
odnosno ako se zanemari uticaj ograniene torzije na ukupnu torzionu deformaciju.

7.3 BONO TORZIONO IZVIJANJE REALNOG NOSAA

Izraz (7.23), dobijen kao reenje homogene diferencijalne jednaine bono torzionog izvijanja, vai
samo za nosa optereen na isto savijanje sa jednostavnim uslovima oslanjanja prikazanim na
slici 7.4a. Meutim, u praksi se mnogo ee javljaju nosai izloeni dejstvu poprenog optereenja
koje izaziva promenljiv momentni dijagram. Isto tako uslovi oslanjanja za koje je izveden izraz
(7.23) javljaju se retko i mogu biti veoma razliiti.

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Slika 7.4

Sve napred navedeno znai da je potrebno nai neko uoptenje izraza (7.23) koje bi bilo reenje
za opti sluaj izvijanja elastino oslonjenog nosaa optereenog proizvoljnim silama du svoje ose
(Slika 7.4b). Problemom bono torzionog izvijanja ovako definisanog nosaa bavili su se, izmeu
ostalih i Clark, Hill i Djalaly, koji su doli do opteg izraza za kritini moment bono torzionog
izvijanja:
. 7.24

U ovom izrazu pored geometrijskih karakteristika poprenog preseka i raspona nosaa, figuriu jo
i koeficijenti koji zavise od razliitih oblika optereenja, uslova oslanjanja, oblika preseka
(monosimetrian ili bisimetrian), kao i poloaja delovanja optereenja u preseku.
Tabela 7.1: Koeficijenti

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Preko koeficijenata , uvodi se u proraun uticaj oblika optereenja (ili oblika momentnog
dijagrama) na vrednost kritinog momenta. U Tabeli 7.1 prikazane su vrednosti koeficijenata
, za najee oblike optereenja i uslove oslanjanja koji se javljaju. U istoj tabeli prikazane
su i vrednosti koeficijenata duine izvijanja i
, koji zavise od uslova oslanjanja s obzirom na
obrtanje i krivljenje (uvijanje) oslonakih preseka. Vrednost koeficijenta
jednaka je jedinici za
sve sluajeve kada krivljenje oslonakih preseka nije spreeno posebnim merama. Koeficijent
uzima vrednosti 1.0, 0.7 ili 0.5 u zavisnosti od toga da li je nosa na krajevima slobodno oslonjen,
jednostrano ili obostrano ukljeten s obzirom na bono pomeranje (upravno na ravan delovanja
optereenja).