Gibson Vilijem

VIRTUELNA SVETLOST
Prevod: Markovi Aleksandar
Gibson William VIRTUAL LIGHT, 1993.
Serija "Neuromanser"
(4)

POLARIS
1996.

1. SVETLUCAVA KOA DINOVA

Kurir pritiska elo na slojeve stakla, argona, oklopne plastike. Posmatra borbenu letelicu kako
prelee srce grada poput ose-lovca, nosei smrt ispod trupa u glatkom, crnom valjku.
Nekoliko sati ranije, severno predgrae pogodile su rakete; sedamdeset troje mrtvih, poinilac jo
nepoznat. Ali ovde, du Lazaro Kardenasa, zigurati odeveni u ogledala sjakte se kao svetlucava koa
dinova, potiskujui nonu barau snova prema avenidama koje ekaju na njih - biz kao i obino, u
svetu bez kraja.
Vazduh iza stakla dodiruje svaki izvor svetlosti blagom hepatinom koronom, utiavi preliv
neprimetno prelazi u smeu prozirnost. Fine, suve pahulje fekalnog snega, razvejane sa polja izmeta,
popale po soivu noi.
Zatvorivi oi, usredsreuje se na pozadinsko itanje klimatizera. Zamilja sebe u Tokiju, soba
se sada nalazi u novom krilu starog Imperijala. Vidi sebe na ulicama ijoda-kua, ispod aputavih
vozova. Crvene papirne lanterne du uske ulice.
Otvara oi.
Meksiko Siti je jo tu.
Osam praznih boca, plastine minijature, pomno su poreane uporedo sa ivicom ajnog stoia;
japanska votka, Vrati Se Losose, ime joj vie nervira nego ukus koji ostaje dugo posle.
Na ekranu iznad konzole, ptike ekaju na njega, sve zajedno u kremastom zamrznuu. Kada je
uzeo daljinac, njihove otre jagodine kosti pomiu se u prostoru iza njegovih oiju. Njihovi mladii,
koji bez razlike prodiru s lea, nose crne, kone rukavice. Slovenska lica, koja prizivaju nepozvane
odlomke iz detinjstva: smrad crnog kanala, lupa elika o elik iza zaljuljanog voza, visoke, stare
tavanice stana sa pogledom na sleeni park.
Dvadeset osam perifernih slika uokviruju Ruse u neglumljenom sparivanju; nazire likove
prenesene sa aave platforme za automobile azijskog trajekta.
Otvara jo jednu malu bocu.
Ptike, ije se glave klate napred-nazad kao dobro podmazane maine, sada dudlaju svojim
nadmenim, samoljubivim momcima. Uglovi kamere podseaju na sirovost sovjetskog industrijskog
bioskopa.
Pogled mu odluta do NHK Vremena. Talas niskog pritiska iznad Kanzasa. Pored toga, nestvarno
staloen islamski padajui tekst beskrajno ispisuje boje ime u fraktalnoj kaligrafiji.
Ispija votku.
Gleda televiziju.
Posle ponoi, na raskrsnici Liverpula i Florensije, zuri u Zona Rosu sa zadnjeg sedita bele lade;
nanoporski respirator vajcarske proizvodnje ulja mu svee obrijanu bradu.
Svako lice u prolazu je pod maskom, usta i nozdrva sakrivenih iza filtera. Neke maske, u ast
Dana mrtvih, podseaju na srebrom optoene vilice nacerenih eernih lobanja. Kojeg god da su
oblika, njihovi proizvoai listom ponavljaju iste sumnjive, bezlino utene fraze o viroidima.
Poeleo je da pobegne jednoobraznosti, moda da otkrije neto od lepote i prolazne zanimljivosti,
ali ovde nema nieg osim maskiranih lica, njegovog straha, svetala.
Prastari ameriki automobil mili krivinom iz apaltepek Avenide, ispod otkaenog branika
pulsiraju oblaci ai. Pranjavi nanos smole boje kole i slomljena ogledala prekrivaju svaku
povrinu vozila; ogoljen je samo vetrobran, a taj je crn i sjajan, neproziran kao kap mastila, i
podsea ga na smrtonosni valjak borbene letelice. Osea kako strah poinje da se taloi, bez

pukotina, bez misli, sa potpunim ubeenjem, oko ovog karnevalskog duha, kadilaka, ovog relikta to
sagoreva gorivo u avetinjskom ogrtau od umrljanog mozaikog srebra. Ko mu je dozvolio da isputa
ovu prljavtinu u ve nepodnoljiv vazduh? Ko sedi unutra, iza crnog vetrobrana?
Drhtei, posmatra stvar kako prolazi.
"Ta kola..." Opaa da je povijen napred i da se obraa irokom, smeem vratu vozaa, ije ga
mesnate ui zbog neega podseaju na reprodukovanu grnariju u ponudi hotelskog oping-kanala.
"El coche", kae voza, koji ne nosi masku i, osvrnuvi se, ini se da po prvi put primeuje kurira.
Kurir gleda ogledala kadilaka kako signaliziraju, samo jednom, kratko, odraenom rubinskom
svetlou lasera iz nonog kluba, pre nego to vozilo nestane.
Voza zuri u njega.
Daje mu uputstvo da vozi nazad u hotel.
Budi se iz sna od metalnih glasova, u dnu zasvoenih hodnika nekog evropskog aerodroma, gde su
daleke prilike uhvaene u nemom obredu odlaska.
Tmina. itanje klimatizera.
Dodir pamunih arava. Njegov telefon, pod jastukom. Zvuci saobraaja, prigueni prozorima
ispunjenim gasom. Nema vie napetosti, nema panike. Sea se bara u predvorju. Muzika. Lica.
Postaje svestan unutranjeg spokoja, retkog uravnoteenja. On za drugi mir ne zna.
I, da, naoare su tu, unute pored telefona. Izvlai ih, otvara drke sa grenim zadovoljstvom koje
se nekako ouvalo jo od Praga.
Voleo ju je ve skoro deceniju, iako o tome nije mislio na taj nain. Ali nikad nije kupio drugi
softver, i crni plastini okvir poeo je od upotrebe da gubi sjaj. Etiketa na kaseti je sada neitka,
izbledela od njegovog dodira u noi. Tako mnogo soba kao ova.
Odavno je navikao da bude s njom u tiini. Vie ne utiskuje poutele audio-perle u ui. Nauio je
da sam dodaje glas, apuui joj dok ubrzano premotava kroz trapave titlove i uz meseinom obasjan
brdoviti predeo, mesto koje nije ni Holivud ni Rio, ve neka blago zamuena digitalna priblinost
oba.
Ona ga eka, uvek, u beloj kui visoko na putu kroz kanjon. Svee. Vino. Haljina od perli na
pastelnom savrenstvu njene koe, belini najbeljoj iza crnih perli, zategnutih i hladnih kao trbuh zmije
dok klize uz njeno napeto bedro.
Daleko odatle, njegove ruke se kreu ispod pamunih arava.
Kasnije, dok tone u san drugaije teskture, telefon ispod njegovog jastuka meko zazvoni, jednom.
"Da?"
"Potvrena je vaa rezervacija za San Francisko", kae neko, ena ili maina. On dodirne dugme,
snimi broj leta, kae laku no i zatvori oi u slaboj svetlosti sa tamnih rubova zavesa.
Njene bele ruke oko njega. Njena vena plavokosa prisutnost.
On zaspi.

2. KRSTARENJE TOPOGLAVCEM
IntenStraa je sreivala svoja kola posle svake tree smene. Koristili su usluge velike
specijalizovane perionice izvan Kolbija; posle dvadeset slojeva rukom utrljane Mokre Medene
Sijene, teko da su mogla da deluju zaputeno.
Te novembarske veeri, kada je Republika elje zbog oruanog odgovora stavila taku na njegovu
karijeru, Beri Rajdel je malo poranio na posao.
Voleo je kako je mirisalo unutra. Imali su tu ruiastu stvar koju su putali kroz mlazne brisae da
speru drumsku prainu, i njen miris podseao ga je na posao koji je radio onog leta u Noksvilu,
poslednje godine u koli. Postavljali su stanove u koljku onog velikog Sejfveja u ulici Defersona
Dejvisa. Arhitekti su hteli da zidovi od blokova indre budu ogoljeni na poseban nain, da
preovlauje siva boja materijala, ali da u udubljenima i spojevima ostane stara ruiasta Sejfvejeva
fasadna farba. Bili su iz Memfisa, i nosili su crna odela i bele pamune koulje. Koulje su oigledno
vie kotale nego odela, ili bar jednako, i uz njih nikada nisu nosili kravate ili otkopavali gornje
dugme. Rajdel je pretpostavljao da se tako oblae arhitekti; sada, kada je preao da ivi u L.A., znao
je da je tako. uo je jednog od njih kako objanjava poslovoi da je ono to rade isticanje opstajanja
materijala u vremenu. Njegovo je miljenje bilo da se taj verovatno proserava, ali mu se ipak
dopadalo kako zvui; kao ono to se deava starcima na televiziji.
Ali se u sutini sve svodilo na guljenje usrane, stare farbe sa stotina i stotina kvadratnih metara
podjednako usranih blokova indre, i to se radilo sa oscilirajuom prskalicom na vrhu dugake drke
od nerajueg elika. Kada bi bio siguran da predradnik ne gleda, mogao si da je uperi u klinca do
sebe, pusti trideset stopa dugaak petlov rep ibajue duge i spere sa njega svu kremu za sunanje.
Rajdel i drugovi su listom nosili tu australijsku stvar koja se prodavala u jarkim bojama, da moe da
vidi gde si je naneo, a gde ne. Dodue, valjalo je potrefiti daljinu, jer su te prskalice mogle da skinu
hrom sa branika. Rajdel i Badi Kriger su zbog toga na kraju dobili ut-kartu, pa su preli preko Defa
Dejvisa do pivnice, i Rajdel je tu no proveo sa enskom iz Ki Vesta. Bilo mu je prvi put.
A sada je bio u Los Anelesu i vozio Vatrenog Husara sa est tokova i dvadeset slojeva rukom
utrljane politure. Husar je bio oklopljeni lendrover koji je na ravnom putu postizao sto etrdeset
milja na sat, pod uslovom da pronae ravan put i da ima vremena da ubrza. Hernandez, voa
njegove smene, rekao je da Englezu ne treba dati da pravi nita vee od eira, ako hoe da to radi
kada treba da radi; rekao je da je IntenStraa trebalo da kupi od Izraelaca ili Brazilaca, a uostalom,
kome treba Ralf Loran da dizajnira tenk?
Rajdel nije znao kome to treba, ali je sva ta farba ba bila preterana. Pretpostavljao je da su eleli
da se ljudi sete onih velikih smeih kamiona Junajted Parsela, i da su se u isto vreme nadali da e
izgledati kao neto to se moe videti u episkopalnoj crkvi. Ne previe ukrasa na logou. Onako,
uzdrano.
U praonici su uglavnom radili doseljenici iz Mongolije, novajlije koji su teko nalazili bolji
posao. Dok su radili, izvodili su to ludo pevanje iz grla, a on je voleo da ih slua. Nije mu bilo jasno
kako to rade; zvuali su kao abe-penjaice, ali kao da postoje dva zvuka odjednom.
Sada su glancali nizove hromiranih buda na krilima vozila. Bude su sluile kao nosai reetki za
razbijanje demonstracija i bile su hromirane tek da izgledaju lepe. Pandurski oklopnjaci u Noksvilu
bili su elektrificirani, ali sa sistemom koji ih je stalno vlaio, to je bilo mnogo opakije
"Potpii ovde", ree voa grupe, utljivi, crni momak po imenu Anderson. Preko dana je studirao
medicinu i uvek je izgledao kao da je dve noi u zaostatku sa spavanjem.
Rajdel uze tablu i svetlosnu olovku i potpisa se na ploicu za overu. Anderson mu dade kljueve.

"Valjalo bi malo da se odmori", ree Rajdel. Anderson se osmehnu, prazno. Rajdel ode do
Topoglavca i iskljui alarm.
Neko je napisao tu re, 'TOPOGLAVAC', zelenim markerom, na ploi iznad vetrobrana u kabini.
Ime je prihvaeno, ali najvie zbog toga to se dopalo Sabletu. Sablet je bio Teksaanin, begunac iz
logora neke opiene video-sekte. Rekao je da se majka spremala da zaveta njegovo dupe crkvi, ta
god da je to znailo.
Sablet se nije otimao da pria o tome, ali je Rajdel zakljuio da su ti ljudi verovali da je videoslika Bogov omiljeni nain obraanja, a sam ekran neka vrsta veno zapaljenog grma. "On je u detaljima", rekao je jednom Sablet. "Mora paljivo da gleda." Kakav god da je bio ovaj oblik
verovanja, bilo je jasno da se Sablet nagledao televizije vie nego iko koga je Rajdel ikad upoznao, i
to uglavnom starih filmova na kanalima koji su samo to prikazivali. Sablet je rekao da je Topoglavac
bilo ime robotskog tenka u jednom japanskom filmu o udovitima. Hernandez je verovao da je
Sablet sam napisao ime u kabini. Sablet je tvrdio da nije. Hernandez mu je rekao: onda ga obrii.
Sablet ga je ignorisao. Ime je ostalo tamo, ali je Rajdel znao da je Sablet suvie pokoran da bi
poinio bilo kakav vandalizam, a mastilo u markeru ionako je moglo da ga ubije.
Sablet je patio od gadnih alergija. Padao je u ok od raznih vrsta sredstava za ienje i
rastvaraa, tako da ga niko nije mogao naterati da ue u praonicu. Alergije su ga uinile osetljivim i
na svetlost, pa je morao da nosi reflektujua soiva. Zbog ega je, sa crnom uniformom IntenStrae i
plavom kosom, izgledao kao neki naci-robot, jedno od onih dupeta iz Klana. A to je umelo da bude
problematino u pogrenom duanu na Sansetu, kada bi se desilo, recimo, da oko tri ujutru oedni i
ue da kupi koju bocu kisele vode i kole. Ali Rajdel je voleo da bude s njim u smeni, jer je ovaj
definitivno bio najnenasilniji privatni pajkan koji je ikada postojao. Osim toga, verovatno uopte nije
ni bio lud. A za Rajdela je oboje bilo veliki plus. Kao to je Hernandez voleo da kae, JuKal je imao
stroe propise o tome ko moe a ko ne moe da bude frizer.
Kao i Rajdel, u patrolama IntenStrae radilo je puno bivih policijskih slubenika, neki su ak bili
iz LAPD-a, LAPD: skraenica za Los Angeles Police Department, Losaneleska policijska sluba prim. prev. i mada pravila kompanije nisu izriito zabranjivala noenje linog naoruanja na
dunosti, njegove kolege obino su tekovale brdo gvourije. Na vratima zajednikih prostorija bili
su postavljeni detektori za metal, i Hernandez je obino imao punu ladicu skakavaca, nunaka,
omamljivaa, boksera, noeva za izmu i svi silu drugih lepota koje su otkrili detektori. Kao petkom
popodne u nekoj gimnaziji u Junom Majamiju. Hernandez je sve to vraao posle smene, ali kada bi
stigao poziv, bilo je predvieno da se snau sa Glokovima i bacaima.
Glokovi su bili deo standardne policijske opreme ve najmanje dvadeset godina, i IntenStraa ih
je kupila na veliko od PD-a koji su mogli sebi da priute da modernizuju municiju u onu bez
kouljice. Ako se postupalo po knjizi, Glok je trebalo da miruje u plastinoj futroli, a futrola da
ostane prilepljena za centralnu konzolu vozila. Kada se odgovaralo na poziv, futrola se skidala sa
konzole i kaila na predvieno mesto na uniformi. Jedina situacija u kojoj je bilo predvieno da
nosi pitolj u vozilu, bila je kada se odgovaralo.
Bacai nisu ak bili ni pitolji, bar ne zvanino, ali je rafal od deset sekundi sa male razdaljine
mogao oveku da rasturi lice. Bio je to izraelski izum za razbijanje demonstracija, stvar sa vazdunim
potiskom, koja je izbacivala kocke reciklirane gume prenika jednog ina. Izgledali su kao nasilni
spoj puke pumparice i industrijskog pitolja za heftanje. Kada bi se povukao obara, sprava je
bljuvala gust mlaz kocaka. Ko je bio dobro izveban sa bacaem, mogao je da gaa iza ugla; trebalo
je samo odbiti ih od pogodne povrine. Izbliza se posle dueg rafala mogla presei ploa iverice, a
na trideset jardi ostajali su strahoviti uboji. Prema teoriji, susret sa naoruanim provalnicima nije bio

tako esta pojava, i smatralo se da je sa bacaem manje verovatno da e doi do ozleivanja

vlasnika ili oteenja imovine. A ako ipak naleti na naoruanog provalnika, ima Gloka. Iako je
provalnik verovatno nemilice koristio zrna bez kouljice - to nije bilo deo teorije. Niti je bilo deo
teorije da su ozbiljnije pripremljeni provalnici bili najee ufiksani igraem, dakle nadljudski brzi i
klinini psihotini.
U Noksvilu je bilo puno igraa, i bio je to deo razloga zbog koga je Rajdel suspendovan. Bio se
uvukao u stan gde je neki mainista po imenu Kenet Tarvi drao svoju devojku i dvoje male dece kao
taoce i zahtevao da razgovara sa predsednicom. Tarvi je bio mravi belac, nije se kupao mesec dana
i imao je istetoviranu Poslednju veeru na grudima. Tetovaa je bila sasvim svea: jo se nije bila ni
skorila. Kroz veo krvi koja se suila, Rajdel je opazio da Isus nema lice. Niti apostoli.
"Bogamu", rekao je Tarvi, kada je ugledao Rajdela. "Rek'o sam da 'ou da popriam sa
predsednicom." Sedeo je prektenih nogu, nag, na kauu svoje cure. Na krilu mu je lealo neto nalik
na komad cevi, oblepljene trakom.
"Pokuavamo da ti je dovedemo", ree Rajdel. "ao nam je to to toliko traje, ali moramo da
idemo kroz odreene kanale."
"Prokletstvo", ree Tarvi umorno, "zar niko ne shvata da sam na Bojem zadatku?" Nije zvuao
naroito gnevno, samo umorno i razoarano. Rajdel je kroz otvorena vrata spavae sobe mogao da
vidi devojku: bila je na leima, i inilo se da joj je jedna noga slomljena. Nije joj video lice. Nije se
micala. Gde su deca?
"ta ti je to tu?" upita Rajdel i pokaza predmet preko Tarvijevog krila.
"Puca", ree Tarvi, "i razlog zbog koga moram da razgovaram sa predsednicom."
"Nikad nisam video takvo oruje", prizna Rajdel. "ta ispaljuje?"
"Konzerve od grejpfruta", ree Tarvi. "Punjene betonom."
"Sere?"
"Gledaj", ree Tarvi i podie stvar na rame. Imalo je neku vrstu leba, veoma pomno obraenog,
obara nalik na kleta i par savitljivih cevi. Rajdel je opazio da ove poslednje vode do velikog
kanistera sa gasom, kakav se koristi za pokretanje utovarivaa. Kanister je leao na podu pored
kaua.
Kleao je na kolenima, na pranjavom najlonskom tepihu u stanu Tarvijeve devojke, i posmatrao
kako otvor cevi prolazi kraj njega. Bio je dovoljno veliki da se zavue pesnica. Gledao je kako Tarvi
cilja, kroz otvorena vrata spavae sobe, u garderober koji se tamo nalazio.
"Tarvi", zau svoj glas, "bog te tvoj, gde su deca?"
Tarvi povue drku kleta i probi rupu prenika konzerve s voem u vratima garderobera. Deca su
bila unutra. Mora da su zavritala, iako se Rajdel posle nije seao da ih je uo. Rajdelov advokat je
kasnije tvrdio da ovaj u tom trenutku nije bio samo gluv, ve i u stanju zvukom izazvane katalepsije.
Tarvijev izum bio je samo nekoliko decibela tii od buke koju pravi granata za omamljivanje SWAT
jedinica. SWAT: skraenica za Special Weapons and Tactics, posebne policijske jedinice za
intervencije u naroito opasnim i rizinim situacijama, kao to su teroristiki napadi, otmice i
dranje talaca, i tako dalje - prim. prev. Ali Rajdel to nije pamtio. Nije pamtio ni da je pucao
Kenetu Tarviju u glavu, niti bilo ta drugo, dok se nije osvestio u bolnici. Tamo je bila ena iz
Policajaca u nevolji, Rajdelove omiljene emisije, ali mu je rekla da ne moe da razgovara s njim dok
ne razgovara sa njegovim agentom. Rajdel je rekao da nema agenta. Rekla je da zna, ali da e ga
jedan pozvati.
Rajdel je leao i razmiljao o svim prilikama kada je sa ocem gledao Policajce u nevolji. "O
kakvoj nevolji je ovde re?" upita konano.

ena se samo osmehnu. "ta god da kaem, Beri, verovatno u biti u pravu."
On zamiri u nju. Moglo se rei da je zgodna. "Kako se zovete?"
"Karen Mendelson." Nije izgledala kao da je iz Noksvila, pa ak ni iz Memfisa.
"'Ste iz Policajaca u nevolji?"
"Aha."
"ta radite za njih?"
"Advokat sam", ree ona. Rajdel nije pamtio da je pre toga upoznao nekog advokata, ali je ispalo
da je posle toga upoznao jo puno njih.
Ekrani instrumenata u Topoglavcu bili su bezline ploe tenog kristala; probudili su se kada je
Rajdel ubacio klju, otkucao sigurnosnu ifru i izvrio proveru osnovnih sistema. Najvie je voleo
kamere ispod zadnjeg branika, jer su znatno olakavale parkiranje; mogao si tano da vidi koliko
ima mesta iza vozila. Signal sa Zvezde Smrti bie nedostupan dok ne izie iz praonice, zbog elika u
konstrukciji zgrade, ali je Sablet imao zadatak da ga prati preko perle zvunika u uhu.
U zajednikim prostorijama u IntenStrai bilo je istaknuto upozorenje da nije u skladu sa politikom
kompanije da se pominje Zvezda Smrti, ali ga niko nije potovao. Tako su je zvali i u LAPD-u.
Zvanino je to bio Geosinkliniki Satelit Slube Unutranjih Poslova June Kalifornije.
Pratei ekrane na upravljakoj tabli, Rajdel je polako izvezao kola unazad iz zgrade. Dupli
keramiki motori Topoglavca jo su bili dovoljno novi da ne diu previe buke; Rajdel je uo
ljiskanje guma po mokrom betonskom podu.
Sablet je ekao napolju. U njegovim srebrnim oima odraavala su se crvena poziciona svetla u
prolazu. Iza lea mu je zalazilo sunce, na nebu ije su boje bile neto ivlje nego uobiajeni koktel
aditiva. Zakoraio je unazad kada je Rajdel proao pored njega, pazei da izbegne svaku kapljicu sa
guma. Rajdel je takoe pazio; nije eleo da ponovo vozi Teksaanina do Kedrova ako ga spopadnu
alergije.
Rajdel je ekao da Sablet navue par hirurkih rukavica.
"Zdravo", ree Sablet, penjui se na svoje sedite. Zatvorio je vrata i poeo da skida rukavica,
paljivo, u ziplok kesu.
"Pazi da ne zakai neto", ree Rajdel, posmatrajui sa kojom brigom Sablet rukuje rukavicama.
"Hajde, smej se", ree Sablet blago. Izvadi paketi hipo-alergenskih guma i ubaci u usta komad iz
mehura. "Kako je stari Topoglavac?"
Rajdel je zadovoljno posmatrao ekrane. "I nije tako loe."
"Na'am se da noaske neemo morati d' idemo u neku od onih prokle'ih gluvih kua", ree Sablet,
vaui gumu.
Gluve kue bile su na Sabletovom linom spisku omrznutih poziva. Tvrdio je da je vazduh u njima
otrovan. Rajdel je smatrao da je to besmislica, ali mu je bilo dosadilo da se raspravlja s njim oko
toga. Gluve kue bile su vee od veine obinih, skuplje i Rajdel je raunao da su vlasnici spremni
da dobro plate da vazduh ostane ist. Sablet je tvrdio da je svako ko sagradi gluvu kuu pre svega
paranoik, i da se trudi da mesto bude odasvud zatvoreno, bez provetravanja, to dovodi do porasta
toksinosti.
Ako je u Noksvilu i bilo gluvih kua, Rajdel nije znao za njih. Smatrao ih je neim ega ima samo
u L.A. Sablet, koji je radio za IntenStrau ve dve godine, uglavnom u dnevnoj patroli u Veneciji, bio
je prva osoba koja ih je pomenula Rajdelu. Kada je Rajdel konano morao da odgovori na poziv iz
jedne od njih, nije mogao da veruje kada je video mesto; sputalo se i sputalo pod zemlju, ukopano
ispod neega to je izgledalo gotovo, mada ne ba sasvim, kao bombardovana radionica za hemijsko

ienje. A unutra same tesane grede, beli gips, turski tepisi, povelika platna, poploani podovi,
nametaj kakav nikada pre nije video. Meutim, posredi je bio lani poziv; nasilje u kui, zakljuio je
Rajdel. Stara pria: mu zakai enu, ena zakai dugme, pa se posle prave da je sve bila neka
greka. Ali nije mogla da bude greka, jer neko jeste pritisnuo dugme, a niko nije odgovorio na
ifrovani poziv koji im je bio upuen tri zapeta osam sekundi kasnije. Mora da je petljala sa
telefonima, razmiljao je Rajdel, a onda je legla na dugme. Te veeri se vozio sa 'Velikim Dordem'
Keakmadzeom, i Gruzijac (iz Tbilisija, ali ne iz Atlante) Igra rei: na engleskom jeziku se za bivu
sovjetsku republiku Gruziju i ameriku dravu Dordiju koristi isti naziv - Georgia (Dordija).
Tbilisi i Atlanta su glavni gradovi Gruzije i Dordije - prim. prev. sloio se da tu neto smrdi.
"Vi', ovi ovde su pretplatnici, ovee; ako nikom nije putena krv, samo odvue dupe napolje,
razume?" rekao mu je Veliki Dord posle. Ali Rajdel nije mogao da zaboravi napetost oko eninih
oiju, i kako je prikupljala okovratnik prostranog belog ogrtaa uz vrat. Mu joj je bio u istom
ogrtau, ali sa debelim dlakavim nogama i skupim naoarima. Tu neto nije bilo kako treba, ali
nikada nije saznao ta. Kao to nije razumeo kako njihov ivot stvarno dejstvuje, ivot koji je
izgledao kao ono to gleda na televiziji, ali je samo izgledao.
U tom pogledu, L.A. je bio pun tajni. Jama bez dna.
Meutim, na kraju je poelo da mu se dopada da vozi usred svega toga. Ne kada je morao da ode
tu ili tamo, ve kada je naprosto krstario Topoglavcem. Sad je upravo skretao u La Sijenegu, a isto je
inio i mali, zeleni kursor na tabli.
"Zabranjena zona", ree Sablet. "Erve Vilez, Suzan Tajrel, Mari-Paskal Elfman, Viva."
"Viva?" upita Rajdel. "Viva ko?"
"Viva. Glumica."
"Kada su to snimili?"
"1980."
"Tad se jo nisam rodio."
"Na televiziji je sve to isto vreme, Rajdele."
"ovee, mislio sam da pokuava da prevazie svoje vaspitanje, i sve to." Rajdel iskljui odraz
sa prozora vrata da bolje osmotri riokosu devojku koja ga je prestigla u ruiastom daihacu snikeru
sa podignutim krovom. "Taj ionako nisam gledao." Bio je to onaj as veeri kada ene u
automobilima izgledaju dobro kao sve to je ikada valjalo u Los Anelesu. Zdravstvene vlasti su
nastojale da izbace iz upotrebe kola sa pokretnim krovom; govorili su da poveavaju opasnost da se
oboli od raka koe.
"Zavrna igra. Al Klajver, Mojra en, Dord Istmen, Gordon Miel. 1985."
"Pa, tada mi je bilo dve godine", ree Rajdel, "ali ni taj nisam video."
Sablet uuta. Rajdel se saali na njega; Teksaanin zaista nije znao drugi nain da zapone
razgovor, a njegovi kod kue u kampu sigurno su gledali sve te filmove, i ko zna koliko jo.
"Pa", ree Rajdel, nastojei da uhvati prikljuak, "sino sam gledao jedan stari film..."
Sablet se uspravi. "Koji?"
"'Pojma", ree Rajdel. "Tip je iz L.A., i samo to je upoznao curu. Onda podigne slualicu, jer je
telefon zazvonio. Usred noi. Javlja se neki drugi tip negde u nekom raketnom silosu koji zna da su
upravo ispalili sve to imaju na Ruse. Hteo je da se javi tati, ili bratu, tako neto. I kae da e svet
uskoro u majinu. Onda tip koji se javio uje kako ulaze vojnici i upucavaju onog drugog. Mislim,
onog sa druge strane ice."
Sablet sklopi oi, premotavajui unutranje arhive budalatina. "Je l'? I, kako se zavrava?"
"'Pojma", ree Rajdel. "Oti'o sam na spavanje."

Sablet otvori oi. "Ko igra u njemu?"

"Ubij me."
Sabletove prazne, srebrne oi se rairie u neverici. "Isuse, Beri, to gleda TV, ako ne obraa
panju?"
Nije bio dugo u bolnici, poto je ustrelio Keneta Tarvija; svega dva dana. Njegov advokat, Aaron
Parsli lino, iskoristio je to tako to je tvrdio da su ga prerano otpustili, prerano da bi sagledali
razmere njegovog post-traumatskog oka. Ali Rajdel je mrzeo bolnice, a i nije se tako loe oseao;
samo nije mogao da se priseti svega to se dogodilo. Osim toga, tu je sada bila Karen Mendelson da
mu pomogne, i njegov novi agent, Velington Ma, da se dogovara sa ljudima iz Policajaca u nevolji,
tipovima kudikamo nesimpatinijim od Karen Mendelson, sa onom njenom dugaom, smeom kosom.
Velington Ma bio je Kinez iz Los Anelesa, a Karen mu je rekla da je Maov otac bio lan bande
Velikog Kruga - i savetovala mu da to ne pominje pred njim.
Poslovna kartica Velingtona Ma bila je pravougaonik ruiastog sintetikog kvarca, na kome je
laserom bilo urezano njegovo ime, 'Agencija Ma-Mariano', adresa na Beverli Bulevaru, i sva sila
brojeva i adresa elektronske pote. Stigla je preko GlobEksa u maloj, sivoj, antilopskoj futroli, dok
je Rajdel jo bio u bolnici. "Izgleda kao da bi ovek mogao se posee na nju", ree Rajdel.
"I bi, mnogi svakako jesu", odgovorila je Karen Mendelson, "a ako je stavi u novanik i sedne,
slomie se."
"Pa, emu onda slui?"
"Da pazi na nju. Nee dobiti drugu."
Rajdel je tek mnogo kasnije lino upoznao Veligtona Ma, ali bi Karen donela kovei sa audionaoarima na ici i Rajdel je razgovarao s njim u njegovom uredu u L.A. Bila je to najotrija sprava
za teleprisustvo koju je ikada probao, i imao je utisak da je zaista tamo. Kroz prozor je mogao da
vidi podseenu piramidu boje Nogzema posude. Upitao je Velingtona Ma ta je to, i Ma mu je rekao
da je to stari Dizajn Centar, ali da se sada koristi kao trni centar, i da e Rajdel uskoro moi da ga
poseti, kada pree u L.A.
Tarvijeva enska, Deni-Re Klajn, pokrenula je niz prefinjeno prepletenih parnica protiv Rajdela,
Odeljenja, grada Noksvila i kompanije u Singapuru kojoj je pripadala zgrada u kojoj je ivela.
Ukupno dvadeset miliona na ime odtete.
Poto je i sam postao policajac u nevolji, Rajdel je sa zadovoljstvom zakljuio da se Policajci u
nevolji zaista brinu o njemu. Unajmili su, za poetak, Aarona Parslija; ali Rajdel je, naravno, znao da
je i on deo cele predstave. Imao je tipinu sedu kosu, tipine plave oi, tipian nos kojim je mogao
da cepa drva za potpalu, i nosio je farmerke, Toni Lamine izme i jednostavne kaubojske poslovne
koulje od belog pima pamuka-platna oksfordskog kroja sa trakastim manama ukraenim navaho
srebrom. Bio je slavan i branio je ace poput Rajdela od ljudi poput Tarvijeve enske i njenog
advokata.
Advokat Deni-Re Klajn tvrdio je da Rajdel uopte nije trebalo da ulazi u njen stan, da je time
ugrozio njen ivot i ivote njene dece, i da je usput ubio Keneta Tarvija. Gospodin Tarvi bio je
predstavljen kao vrstan majstor, vredan radnik, voljeni oinski lik za malog Ramba i malog Kelija,
preporoeni hrianin, oporavljeni zavisnik od 4-tiobaskalina i jedini hranilac porodice.
"Oporavljeni?" Rajdel upita Karen Mendelson, u sobi koju su mu uzeli u aerodromskim
Poslovnim Apartmanima. Upravo mu je bila pokazala faks od Deni-Reinog advokata.
"Navodno je ba tog dana bio na sastanku terapijske grupe", ree Karen.
"ta je tamo radio?" upita Rajdel, setivi se jo krvave Poslednje veere.

"Prema naim svedocima, pred svima je umrkao kaiicu omiljene supstance, silom zauzeo
podijum i odrao trominutni govor o hulahopkama predsednice Milibank i pretpostavljenom stanju
zdravlja njenih genitalija. Potom se raskopao i poeo da onanie, iako nije ejakulirao, da bi potom
napustio podrum Prve baptistike crkve."
"Isuse", ree Rajdel. "Je li to bio jedan od onih narkomanskih sastanaka, nalik na AA?"
"Jeste", ree Karen Mendelson, "i izgleda da je Tarvijeva neoekivana predstava izazvala niz
neeljenih povrataka uzimanju. Poslaemo ekipu savetnika, da pomognu onima koji su bili na tom
sastanku."
"Lepo", ree Rajdel.
"Dobro e izgledati na sudu", ree ona, "ako nekim sluajem ipak doe do toga."
"Taj se nije 'oporavio'", ree Rajdel. "Taj se jo nije bio oporavio ni od poslednje doze koju je
nabio u nos."
"Oigledno si u pravu", ree ona. "Ali je isto tako bio lan Preivelih rtava Satanizma, a sada i
oni poinju da se zanimaju za sluaj. Zato gospoda Parsli i Ma dele miljenje da bi bilo dobro da to
pre dignemo sidro, Beri. Ti i ja."
"ta je sa tom priom o izlasku na sud?"
"Suspendovan si iz Odeljenja, protiv tebe jo nema optunice, a zastupa te Aaron 'dva A' Parsli.
Otiao si, Beri."
"U L.A.?"
"Ba tamo."
Rajdel je pogleda. Pomisli na Los Aneles sa televizije. "Hoe li mi se dopasti?"
"U poetku", ree ona. "A sigurna sam, u poetku, i ti njemu. Znam da se meni dopada."
I tako je zavrio u krevetu sa advokatom - advokatom koji je mirisao kao milion dolara, govorio
prostote, bio svuda po tebi i nosio donji ve proizveden u Milanu, koji je bio u Italiji.
"Nameteno ubistvo. Sirinda Bardet, Gudrun Viver, Din Miel, inobu Sakamaki. 1997."
"Nisam gledao", ree Rajdel, srui ostatke ekstra pojaane porcije ledene kafe bez kofeina meu
komadiima mlenog leda na dnu plastine termos olje.
"Mama je srela Sirindu Barder. U jednom trnom centru blizu Vejka. ak je dobila i autogram.
uvala ga je na televizoru, zajedno sa molitvenim salvetama i hologramom Preasnog Vejna Falona.
Imala je molitvenu salvetu za svaku prokletu priliku. Jednu za otplatu stanarine, jednu za zatitu od
AIDS-a, pa od tuberkuloze."
"Je li? I kako ih je koristila?"
"Drala ih na televizoru", objasni Sablet i dovri poslednji prst etvorostruko destilovane vode u
tankoj providnoj boci. U tom delu Sanseta postojalo je samo jedno mesto na kome se prodavala takva
roba, ali Rajdel nije zamerao; nalazilo se pored jednog ekspres-kafea koji je imao parking na uglu.
Momak koji je radio na parkingu uvek ih je rado putao.
"Molitvena salveta nee te sauvati od side", ree Rajdel. "Vakcinii se, kao i sav ostali svet. I
nateraj mamu da se vakcinie." Kroz iskljueno ogledalo prozora videlo se i ulino svetilite Dej Di
ejplija, smeteno pored betonskog zida koji je bio sve to je ostalo od nekadanje zgrade na tom
mestu. U Zapadnom Holivudu bilo je dosta takvih mesta. Neko je sprejom ispisao EJPLI JE BIO
KURCOLJUBAC, velikim, fluorescentnim, ruiastim slovima od tri stope, i zavrio delo velikim,
ruiastim srcem. Ispod toga bile su zalepljene razglednice sa ejplijevim likom i fotografije na
kojima su verovatno bile njegove rtve. Sam Bog zna koliko je miliona ljudi umrlo. Na ploniku u
podnoju zida lealo je uvelo cvee, patrljci svea i svakojaki drugi predmeti. Razglednice su zbog

neega kod Rajdela izazivale jezu; tip je na njima izgledao kao spoj Elvisa i nekog katolikog sveca,
onako mrav i sa prekrupnim oima.
Okrenuo se Sabletu. "ovee, to to jo nisi vakcinisao dupe, ima da zahvali samo jebenoj
seljakoj zatucanosti." Sablet se trgnu. "To je gore nego iva vakcina; to je kao jo jedna bolest!"
"Jeste", ree Rajdel, "ali ti od toga nee biti gore. A napolju eta jo mnogo onih od stare vrste.
Da se ja pitam, to bi bilo obavezno."
Sablet se strese. "Preasni Falon je uvek govorio."
"Jebe Preasnog Falona", ree Rajdel. "Kukin sin se namlatio love prodajui molitvene salvete
ljudima kao to je tvoja mamica. A ti si sve vreme znao da je to obino sranje, jer da nisi, ne bi ni
doao ovamo, zar ne?" Ubacio je Topoglavca u brzinu i izvezao ga u reku vozila na Sansetu. Bilo je
dobro voziti Vatrenog Husara, zato to su te ljudi uvek putali da se ubaci.
Sabletova glava kao da je potonula meu izboena ramena, zbog ega je podseao na zabrinutog
leinara elinih oiju. "Nije to ba tako jednostavno", ree on. "Re je o svemu to su me uili da
budem. Ne moe sve da bude sranje, zar ne?"
Rajdel ga na to pogleda i oseti saaljenje. "To ne", ree, "ne mogu da tvrdim da je ba sve, ali..."
"Kako su tebe vaspitavali, Beri?"
Rajdel je morao da razmisli o tome. "Kao republikanca", ree najzad.
Karen Mendelson bila je najbolja u dugom nizu stvari na koje je Rajdel bez problema mogao da
se navikne. Kao putovanje poslovnom klasom i posedovanje kartice MeksAmerBanke JuKala koju je
dobio od Policajaca u nevolji.
Kada je prvi put bio s njom, u Poslovnim Apartmanima u Noksvilu, poto nije imao nikakvo
zatitno sredstvo kod sebe, pokuao je da joj pokae svoje potvrde o vakcinaciji (zahtev Odeljenja,
da bi mogli da te osiguraju). Ona se samo nasmejala i rekla da e se nemaki nanoteh pobrinuti za to.
Onda mu je pokazala tu stvar kroz providni poklopac spravice nalik na mimijaturni baterijski reo.
Rajdel je uo za njih, ali nikada nije imao prilike da ih vidi; takoe je uo da kotaju kao manji
automobil. Negde je proitao da moraju stalno da budu na temperaturi tela.
Stvar kao da se malo micala, tamo unutra. Neto bledo, nalik na meduzu. Upitao ju je da li je istina
da su te stvari ive. Odgovorila mu je da nisu doslovno, ali gotovo da jesu, a da ostatak ine Bakiloptice i mikroelijski mehanizmi. On nee ni znati da je to tamo, ali nema izgleda da ga stavi pred
njim.
Otila je kupatilo da to uradi. Kada je izila, samo u donjem veu, nauio je gde se nalazi Milano.
I iako je bila u pravu da nee znati da je stvar na svom mestu, znao je da je tamo, ali je ubrzo
zaboravio na to, ili bar gotovo zaboravio.
Sledeeg jutra iznajmili su helikopter do Memfisa i tamo se ukrcali na Er Magelan do LAX-a.
LAX: meunarodna skraenica aerodroma u Los Anelesu - prim. prev. Poslovna klasa se
uglavnom svodila na bolje sprave na naslonu sedita ispred njegovog, i Rajdelu se iz prve dopao
ureaj za teleprisustvo koji se mogao povezati sa servomotornim kamerama na trupu aviona. Karen
nije volela da koristi mali VirtuFaks koji je nosila u tani, pa se povezala sa uredom u L.A. i naredila
da joj uitaju jutarnju potu na ekran na seditu. Potom se upustila u ono svoje prianje trista na sat,
aljui faksove, i ostavila Rajdela da uhe i ahe na prizore sa kamera.
Sedita su bila komotnija nego kada je leteo da vidi oca na Floridi, hrana bolja, a pie besplatno.
Rajdel je ubio tri ili etiri, zaspao i probudio se tek negde iznad Arizone.
Vazduh je bio udan, na LAX-u, a svetlost drugaija. U Kaliforniji je bila vea guva nego to je
oekivao, i bila je bunija. Tamo ih je ekao ovek iz Policajaca u nevolji, sa tablom naboranog

belog kartona na kojoj je crvenim markerom bilo ispisano MENDELSON, sa izvrnutim S. Rajdel se
osmehnuo, predstavio i rukovao s njim. inilo se da se onome to dopalo; rekao je da se zove Sergej.
Kada ga je Karen upitala gde su jebena kola, pocrveneo je kao rak i rekao da e ih dovesti za minut.
Karen je rekla: ne, hvala, poi e s njim im im se pojave torbe, nema izgleda da ga eka u ovom
zoolokom vrtu. Sergej je klimnuo glavom. Pokuavao je da smota znak i da ga smesti u dep jakne,
ali je bio preveliki. Rajdel se pitao zato je odjednom poela da se ponaa kao kuka. Umor od puta,
moda. Namignuo je Sergeju, to je ovoga samo uinilo jo nervoznijim.
im im je stigao prtljag, dve Karenine crne kone torbe i plavi Samsonajt od meke koe koji je
Rajdel platio svojom novom karticom, on i Sergej ih ponesoe napolje i preko prilazne petlje.
Vazduh je napolju bio isti, samo topliji. Snimljeni glas ponavljao je da su belo oznaena mesta samo
za ukrcavanje i iskrcavanje. Okolo su manevrisala svakojaka vozila, plakale su bebe, ljudi su se
naslanjali na gomile prtljaga, ali je Sergej znao put - odveo ih je pravo do garae preko puta.
Sergej je vozio dugaki, crni nemaki automobil, neto to je izgledalo kao da ga je upravo
izglancao toplom pljucom i krpama za sudove. Kada je Rajdel predloio da se vozi napred, pored
njega, Sergej je ponovo poremetio i ugurao ga pozadi sa Karen. Ona se na to nasmejala, i Rajdel je
poeo da se osea bolje.
Dok su izlazili iz garae, Rajdel opazi dva policajca, tamo pored onih velikih slova od nerajueg
elika kojima je bilo ispisano METRO. Nosili su klimatizirane lemove sa providnim plastinim
vizirima. Gurkali su palicama nekog starca, iako se inilo da ih nisu ukljuili. Stareve farmerke bile
su pocepane na kolenima i imao je iroke komade trake na jagodinim kostima, to je gotovo uvek
znailo rak. Bio je tako pocrneo od sunca da je bilo teko rei da li je belac. Uz stepenice iza starca i
policajaca, ispod natpisa METRO, kuljala je reka ljudi, zaobilazei ih.
"Dobro doao u Los Aneles", ree ona. "Budi srean to ne mora podzemnom."
Te veeri su veerali na mestu za koje je Karen rekla da se zove Holivud, sa Aaronom Parslijem
glavom i bradom, u Teks-Meks restoranu u ulici Nort Flores. Bila je to najbolja teks-meks hrana koju
je Rajdel ikad probao. Otprilike mesec dana kasnije, pokuao je da odvede tamo Sableta, kome je
bio roendan, da ga oraspoloi domaom hranom, ali ih tip na ulazu nije pustio unutra.
"Nema mesta", rekao je.
Rajdel je kroz prozor video puno slobodnih stolova. Bilo je rano, i mesto je bilo gotovo prazno.
"ta je sa ovima?" rekao je, pokazavi na prazne stolove.
"Rezervisano", rekao je tip.
Sablet je primetio da mu ionako ne prija ljuta hrana.
Ono to se Rajdelu najvie dopalo u krstarenju Topoglavcem, bilo je kada bi izili gore u brda i
kanjone, posebno u noima kada je bila jaka meseina.
Tamo gore ponekad su se mogle videti stvari za koje ovek nije bio siguran da li ih je stvarno
video. Jedne noi punog meseca, Rajdel je taman bio proao krivinu kada su farovi Topoglavca
uhvatili nagu enu, onako kako se jelen ukoi, drhtei, u jakoj svetlosti, na seoskom putu. Bila je tamo
samo trenutak, dovoljno dugo da se Rajdelu uini da je video da ima srebrne rogove ili neku vrstu
iljatog eira, i da je posredi Japanka, to mu se uinilo najudnije od svega. Onda je ona ugledala
njega - video je da ga je videla - i osmehnula mu se. I nestala.
I Sablet ju je video, ali ga je to samo bacilo u neku vrstu brbljivog verskog uasa u kome se svaki
film strave koji je gledao meao sa baljezgarijama Preasnog Falona o veticama, oboavaocima
neastivog, i o Sataninom prisustvu meu ivima. Potroio je nedeljnu zalihu gume za vakanje, ne
prestajui da govori, sve dok mu Rajdel nije rekao da umukne.

A rekao mu je da umukne, jer je sada, poto je ena nestala, hteo da razmisli o njoj. O tome kako
je izgledala, ta je mogla da trai tamo, i kako je mogla da nestane. Pored Sableta koji se durio na
susednom seditu, Rajdel je pokuao da se priseti kako joj je uspelo da tako savreno i iznenadno ne
bude tamo. I to je bilo najudnije, otkrio je da pamti celu stvar na dva naina, za razliku od zaborava
koji je prekrio njegovo upucavanje Keneta Tarvija, iako je toliko puta sluao producente i advokate
mree kako prolaze kroz to da mu se inilo da je ipak video, ili da je bar video verziju za Policajce u
nevolji (koja nikad nije prikazana). U jednoj verziji seanja, jednostavno se spustila niz padinu pored
puta, mada nije umeo da kae da li je trala ili lebdela. U drugoj verziji je skoila - iako je to bio
slab opis - uz padinu sa druge strane puta, jednostavno preskoivi sve ono meseinom posrebreno
rastinje, i naprosto i neverovatno iezla, svih etrdeset stopa dalje.
Jesu li Japanke ikad imale takvu dugaku, kovrdavu kosu? I zar nije izgledalo kao da je senovita
tama njenog buna bila obrijana u neto nalik na znak uzvika?
Na kraju je kupio Sabletu etiri paketia specijalne gume u stalno otvorenoj ruskoj apoteci na
Vilajru, zapanjivi se koliko su mu ih naplatili.
Viao je i druge stvari, gore u kanjonima, naroito kada bi izvukao smenu u sitne sate. Uglavnom
vatre, male vatre, tamo gde nije moglo da ih bude. A ponekad i svetlost na nebu, ali je Sablet bio tako
pun sranja iz logora o bliskim susretima, da je Rajdel, ak i kada bi video svetlost, znao da mu je
bolje da uti.
Ali je posle toga, naavi se tamo gore, povremeno mislio na nju. Znao je da ne zna ta je ona, i na
neki udan nain ga nije bilo briga je li ljudsko bie ili ne. Zato to nijednog trenutka nije osetio da je
zla, ve samo drugaija.
I tako se dogodilo da je naprosto vozio, mlatei praznu slamu sa Sabletom, u noi koja e mu biti
poslednja u patroli za IntenStrau. Nebo je, iako bez meseca, bilo isto i svetlo, sa samo nekoliko
zvezda. Pet minuta do prvog obilaska kue, pa okret i nazad do Beverli Hilsa.
Razgovarali su o onom lancu japanskih sala za vebanje koji se zvao Telesni eki. Telesni eki
nije nudio mnogo u pogledu tradicionalne kulture telesnog vebanja; u stvari, otiao je daleko u
sasvim suprotnom smeru, opsluujui uglavnom klince kojima se dopadala pomisao da im se ubrizga
tkivo fetusa iz Brazila i da im se kostur ojaa onim to se reklamiralo kao 'performativni materijali'.
Sablet je rekao da je to avolja rabota.
Rajdel je rekao da je to tokijska franizna operacija.
Topoglavac ree: "Viestruko ubistvo, dranje talaca, mogue je maloletne dece pretplatnika.
Benedikt Kanjon. Imate ovlaenje IntenStrae da primenite oruanu silu, ponavljam, oruanu silu."
I tabla se osvetli kao staromodna sala za video-igre.
Kako se pokazalo, Rajdel nije imao vremena da se navikne na Karen Mendelson, sedita u
poslovnoj klasi, niti na bilo ta od tih stvari.
Karen je stanovala na Bog te pita kome spratu Seneri Sitija II, ili Mehura, koji je podseao na
aerodinaminu, poluprovidnu zelenu sisu i bio trea po visini graevina u losaneleskom basenu.
Kada je svetlost padala na pravi nain, postajala je gotovo prozirna, i mogla su se videti tri
dinovska stuba koji su je nosili, svaki od njih toliko veliki da se u njega mogao smestiti standardni
oblakoder i da jo ostane prostora. Unutar ovog tronogog uda ili su liftovi, i to pod uglom; Rajdel
nije imao vremena da se navikne ni na ovo.
Sisa je imala paljivo korodiranu bradavicu nalik na jedan od onih kineskih eira, kojom se
moglo pokriti nekoliko fudbalskih igralita. Karenin stan nalazio se ispod nje, zajedno sa jo stotinu
takvih, podjednako skupih, teniskim klubom, barovima i restoranima, i trnim centrom u kome se

moglo kupovati tek kada se plati lanarina. Stan je bio na samoj ivici i imao je velike, zakrivljene
prozore, postavljene u zelenom zidu.
Karen je rekla da se taj stil zove Agresivne Retro Sedamdesete i da ga je ve pomalo sita. Rajdel
je shvatao razlog, ali je smatrao da ne bi bilo utivo rei joj to.
Mrea mu je uzela sobu u hotelu u Zapadnom Holivudu koji je vie podseao na standardnu
stambenu zgradu, ali je tamo provodio malo vremena. Dok u Ohaju nije pukla ona stvar zvana sluaj
Plianog Mede, bio je uglavnom kod Karen.
Otkrie prvih trideset pet rtava Plianog Mede bilo je jedan od glavnih razloga za kraj Rajdelove
karijere policajca u nevolji. Nije mu ilo u korist ni to to su policajci koji su prvi stigli na mesto
otkria bili porunik ajna Valdez i pozornik Norma Pirs, verovatno dve najzgodnije ene u policiji
Sinsinatija ('telegenine do jaja', opisao je to jedan od asistenata produkcije, mada je Rajdel smatrao
da opis u dotinom sluaju zvui pomalo uvrnuto). Onda je broj rtava poeo da raste, da bi na kraju
premaio sve poznate rekorde u masovnim ubistvima. Onda se pokazalo da su sve rtve bile deca.
Onda je porunik Valdez pala u jebeno gadnu verziju post-traumatskog oka, ula u jednu kafanu u
predgrau i otkinula oba kolena poznatom pedofilu - jednom izrazito odvratnom tipu, poznatom po
nadimku Ljiga, koji nije imao nikakve veze sa ubistvima Plianog Mede.
Aaron Parsli je odmah spraio do Sinsinatija, Lirom na kome nije bilo ni grama metala, Karen
natakla neke naoare i non-stop razgovarala sa najmanje estoro ljudi odjednom, a Rajdel je sedeo na
ivici njenog ogromnog, belog kreveta, poinjui da shvata da se neto promenilo.
Kada je konano skinula naoari, jednostavno je ostala da sedi, zurei u belo ulje na platnu na
belom zidu.
"Ima li osumnjienih?" upita Rajdel.
Karen ga pogleda kao da ga prvi put vidi.
"Osumnjienih? Ve su im stigla priznanja." Rajdel se u tom trenutku zaudio koliko mu izgleda
stara, i pitao se koliko zaista ima godina. Ustala je i izila u drugu sobu.
Vratila se posle pet minuta, namontirana u crno.
"Pakuj se. Ne moe vie da ostane ovde." Onda je odmaglila, bez poljubaca, bez zbogom, i to je
bilo to.
Ustao je, ukljuio televizor i prvi put video Pliane Mede. Svu trojicu. Izgledali su uglavnom kao i
svako drugi, kako su obino izgledali ljudi koji su pravili pizdarije tog tipa.
Sedeo je u njenom ogrtau boje penine kae kada su dva privatna pajkana upala u stan, bez
kucanja. Nosili su crne uniforme i visoke crne SWAT cipele koje je Rajdel nosio u patroli u
Noksvilu, one sa kevlarskim onovima za sluaj da se neko prikrade i pokua da te upuca u taban.
Jedan od njih je jeo jabuku. Drugi je imao oamut-palicu u ruci.
"'Ej, ortak", ree prvi, kroz puna usta jabuke, "treba da te otpratimo odavde."
"Imao sam iste takve cipele", ree Rajdel. "Napravili ih u Portlandu, u Oregonu. Platio ih dvesta
devedeset dolara, tamo u KoustKou."
Onaj sa palicom se iskezi. "Pakuje se ili ne?"
I Rajdel uze da se pakuje, kupei sve to nije crno, belo ili boje kae i bacajui u plavi Samsonajt.
Pandur sa palicom ga je pratio, a drugi je gluvario okolo, dovravajui jabuku.
"Za koga radite, momci?" upita Rajdel.
"Za IntenStrau", ree onaj sa palicom.
"Dobra jedinica?" Rajdel povue zatvara torbe.
ovek slegnu ramenima.
"Singapurska", ree drugi, umotavajui ogrizak u zguvani Klineks koji je izvadio iz depa

pantalona. "Pazimo na sve velike zgrade, zatvorene zajednice, i to." Paljivo je gurnuo ogrizak u dep
na grudima ispeglane crne uniforme, iza bronzane znake.
"Ima para za Metro?" upita gospodin Palica.
"Naravno", ree Rajdel, mislei na svoju karticu.
"Onda si bolje proao od veine dupeglavaca koje smo izbacili odavde", ree ovek.
Dan kasnije, mrea je ugasila njegovu karticu MeksAmeriBanke.
Hernandez se moda ogreio o engleska SWAT vozila, uhvatio je Rajdel sebe kako razmilja
poto je prebacio Husara u pogon na est tokova, oseajui kako Topoglavac prijanja uz drum kao
dvomotorna, trotonska pijavica. Bilo mu je prvi put da stvarno nagari tu stvar.
Sablet jeknu kada mu se sigurnosni pojas automatski zategao, podigavi ga iz uobiajenog
otromboljenog poloaja.
Rajdel potera Topoglavac uz pokrivenu platformu du pranjave fabrike leda, proavi sa stotkom
pored muzejskog primerka bentlija, sa pogrene strane. U treptaju oka promaknu preneraeno lice
putnika, a onda Sabletu konano uspe da tresne po ploici koja je ukljuivala strobove i sirenu.
Pred njima iskrsnu ravan put. Nigde vozila. Rajdel se premesti u sredinu i nagazi gas. Sablet je
putao uvrnut ciei zvuk koji se sablasno poklapao sa sve viim keramikim pitanjem dva
Kajoserasa, i Rajdel pomisli da je Teksaanin potpuno pukao pod pritiskom, i da peva na nekom
logorskom jeziku poznatom samo posveenim sledbenicima Preasnog Falona.
Ali ne, jer je, kada je konano uspeo da okrene glavu, video da Sablet, miui usnama, napregnuto
oitava podatke o klijentu koji su pulsirali na ekranima table, iskolaenih oiju kao da e mu srebrna
kontaktna soiva svakog asa izleteti. Ali Rajdel opazi i da ovaj, uporedo sa itanjem, puni svoj
izlizani, nasleeni Glok, i da mu se dugaki, beli prsti miu sasvim mehaniki, kao da pravi sendvi
ili savija novine.
A to je ve bilo da se ovek uplai.
"Zvezda Smrti!" dreknu Rajdel. Sablet je imao dunost da ne vadi mikrofon iz uha, pazei na
satelitski prosleenu, smesta izvrnu Re Pravih Pandura.
Ubacivi s treskom magacin u leite Gloka, Sablet se okrenu, a lice mu je bilo tako bledo da se
inilo da podjednako dobro odraava boje ekrana na tabli kao i prazni elini krugovi njegovih oiju.
"Posluga je pobijena", ree, "a u dejoj sobi dre troje dece." Zvuao je kao da govori o neemu
umereno zgraavajuem to gleda na televiziji, recimo looj verziji nekog starog, popularnog filma,
drastino preraenoj za neku neznanu etniku grupu potroaa. "Kau da e da ih ubiju, Beri."
"ta jebeni pajkani kau na to?" povika Rajdel, trsnuvi dlanovima po tapaciranom upravljau u
obliku osmice u najistijem besu od nemoi koji je ikad osetio.
Sablet dodirnu desno uvo prstom. Izgledao je kao da se sprema da zavriti. "Prekid", ree.
Topoglavev prednji desni branik otkinu neiju pozpuno galvanizovanu Sirsovu seosku kuicu za
potu, napravljenu verovatno jo etrdeset tree, bez sumnje kupljenu za debele pare na Melrouz
Aveniji.
"Nemogue da budu u jebenom prekidu", ree Rajdel, "oni su policija."
Sablet istrgnu mikrofon iz uha i prui ga Rajdelu. "Samo statiki um."
Rajdel spusti pogled na tablu. Topoglavev kursor bio je zeleno koplje usuda, koje brza blee
zelenim kanjonom prema devianski belom krugu veliine venanog prstena. Na ekranu desno od
ovoga videli su se podaci o ivotnim funkcijama pretplatnikovo troje dece. Puls im je bio ubrzan.
Ekran ispod ovoga davao je besmisleno miroljubivu infracrvenu sliku ulazne kapije kue. Izgledala je
neprobojno. Ispis je govorio da je zakljuana i naoruana.

Verovatno je tada odluio da poe pravo na nju.

Nedelju ili neto vie dana kasnije, kada je ispod svega bila podvuena crta, Hernandez je u
osnovi pokazao razumevanje za celu stvar. Nije bio najsreniji, jer se dogodilo u njegovoj smeni, ali
je izjavio da ne moe, s obzirom na okolnosti, mnogo da krivi Rajdela.
Rajdel je uo da je IntenStraa dovela pun avion ljudi iz sedita u Singapuru, da utia medije i
isposluje nekakvu nagodbu sa pretplatnicima, enbrunovima. Nije imao pojma koliko je konana
nagodba mogla da iznosi, ali je bio zadovoljan to ne zna; nije postojao program koji se zvao Privatni
policajci u nevolji, a sama ulazna kapija enbrunovih izgledala je kao da vredi nekoliko desetina
njegovih plata.
IntenStraa je svakako bila u stanju da zameni tu kapiju, jer ju je sama i ugradila. Bila je to zaista
posebna stvar, neka vrsta japanskih, vlaknima ojaanih ploa, termopodeena kao beton, i sigurno je
uspela da odere najvei deo Mokre Medene Sijene za prednjeg dela Topoglavca.
Tu je zatim bila teta na kui, koja se uglavnom odnosila na prozore dnevne sobe (kroz koje je
proao) i nametaj (preko koga je proao).
Ali su morali da pljunu neto pride i za enbrunove, objasnio je Hernandez. Neto za emocionalne
patnje, rekao je, punei Rajdelu olju bajate kafe opasnog izgleda iz velikog termosa od nerajueg
elika iza stola. Na termosu se nalazio magnet sa porukom JA NISAM U REDU, TI NISI U REDU ALI TO JE U REDU.
Bilo je to dve nedelje posle dotine veeri, u deset ujutru, i Rajdel je imao petodnevnu bradu, fino
ispleten stetson eir od panamskog pamuka, vreaste, izbeledele, narandaste pantalone, majicu sa
natpisom NOKSVILSKA POLICIJA koja je poela da se raspada oko avova na ramenima, crne
SWAT cipele od uniforme IntenStrae, i naduvani, providni povez na levoj ruci. "Emocionalne
patnje", ree on.
Hernandez, koji je bio irok gotovo kao i njegov sto, dodade Rajdelu kafu. "Sve to mogu da ti
kaem, to je da si vraki srean."
"Izgubio sam posao, ruka mi u povezu, i vraki sam srean?"
"Ozbiljno, ovee", ree Hernandez, "mog'o si da pogine. LAPD je lako mog'o da ti o'ladi
guzicu. Gospodin i gospoa enbrun su bili veoma ljubazni oko svega, s obzirom na blamau
gospodina enbruna i sve. Jeste, povredio si ruku, i ao mi je zbog toga." Hernandez tektonski slegnu
ramenima. "Uostalom, nisi otputen, ovee. Samo to sad ne moemo da te pustimo da vozi. Ako
'oe da radi na zatvorenim zajednicama, nema problema."
"Ne, hvala."
"Lokali u zakupu? 'Bi radio uvee, u modnom centru Ensino?"
"Ne."
Hernandez skupi oi. "'Si nekad video pice tamo?"
"Ne."
Hernandez uzdahnu. "ovee, ta je bilo sa onim sranjem to te snalo u Noksvilu?"
"U Noksvilu. Odeljenje se odluilo za suspenziju na neodreeno. Upad bez odobrenja i propisne
podrke."
"A ona kuka to te tuila?"
"Poslednje to sam uo, nju i sina uhvatili u pljaki radnje sa auto-delovima u Donson Sitiju."
Bio je red na Rajdela da slegne ramenima, iako ga je od toga zabolelo rame.
"Eto, vidi", ree Hernandez, ozarivi se, "da si srean."

U trenutku kada je prolazio Topoglavcem kroz zakljuanu i naoruanu kapiju enbrunovih u

kanjonu Benedikt, Rajdel je osetio izmiue prisustvo neeg veoma visokog, veoma istog i kliniki
praznog; in, oien od misli; uvrnuto adrenalinsko ushienje i nestanak svakog uznemirujueg vida
linosti.
I to je bilo - kasnije se prisetio da mu je izgledalo, dok se borio sa volanom, sekui kroz japanski
vrt, preko trema i kroz membranu od neprobojnog stakla koje je popustilo kao neto iz sna - sasvim
nalik na onu preanju situaciju kada je izvukao pitolj, povukao obara i prosuo Kenetu Tarviju
mozak, skroz, preko naizgled beskrajnog prostranstva bele zidne ploe koju se niko nije potrudio da
okrei.
Rajdel je svratio do Kedrova da obie Sableta.
IntenStraa se ispruila za izolovanu sobicu, da sakrije Sableta od krstareih nemani medija.
Teksaanin je sedeo u krevetu, vaui gumu i gledajui mali disk-plejer sa ekranom od tenog
kristala koji mu je leao na grudima.
"Ratnici 21. veka", ree, kada se Rajdel uvukao u sobu, "Dejms Vejnrajt, Eni Mekinro, Majkl
Bek."
Rajdel se naceri. "Kada je to snimljeno?"
"1982." Rajdel utia zvuk i pogleda ga. "Ali ve sam ga dva puta gledao."
"Bio sam u radnji, kod Hernandeza, ovee. Kae da nema da brine za posao."
Sablet pogleda Rajdela praznim, srebrnim oima. "A tvoj posao, ovee?"
Rajdela je poela da svrbi ruka ispod naduvanog poveza. Nagnu se i upeca plastinu slamku iz
male, bele korpe pored postelje. Gurnu slamku u povez i promuva je okolo. Svrab malo popusti. "Za
mene je ovde gotovo. Ne daju mi da vozim."
Sablet je posmatrao slamku. "Ne bi trebalo da dira upotrebljene stvari u bolnici."
"Nema nita zarazno, Sablete. Ti si jedan od najistijih majinih sinova na ovom svetu."
"Ali ta e da radi, Beri? Mora od neega da ivi, ovee."
Rajdel baci slamku nazad u korpu. "Pa, ne znam. Ali znam da neu da radim u zatvorenim
zajednicama niti u trnim centrima."
"ta je bilo sa onim hakerima, Beri? Misli da e da u'vate one to su nam smestili?"
"Ne. Ima ih previe. Republika elje ve je neko vreme tu. Federalci imaju spisak od moda tri
stotine 'simpatizera', ali nema izgleda da ih sve pokupe i provale ko je od njih to uradio. Sem ako
neko od njih ne otkuca kolegu, to se meu njima dosta redovno deava."
"Ali ta im bi da nas onako zajebu?"
"Jebi ga, Sablete, otkud ja znam?"
"Mislim, ba je kvarno", ree Sablet.
"To sigurno, a Hernandez kae da su mu u LAPD rekli da misle da je neko 'teo da gospoa
enbrun bude uhvaena sa sputenim gaama." Ni Sablet ni Rajdel, zapravo, nisu videli gospou
enbrun, jer se pokazalo da je bila u dejoj sobi. Ona jeste, ali ne i njena deca; bila su sa tatom u
Vaington Stejtu, da pogledaju iz vazduha tri najnovija vulkana.
Nita to je ostalo u Topoglavevom dnevniku te veeri, poto je napustio praonicu, nije bilo
stvarno. Neko je upao u Husarov kompjuter i ubacio gomilu veto sastavljenih i potpuno izmiljenih
podataka u komunikacijski vor, odsekavi Rajdela i Sableta od IntenStrae i Zvezde Smrti (koja,
naravno, nije imala prekid veza). Rajdel je verovao da bi neko od onih dobrih starih Mongolaca tamo
u praonici mogao da zna poneto o tome.

I moda je, u tom asku neprirodne bistrine, dok je prednji kraj Topoglavca i dalje pokuavao da
pregazi raskidane ostatke dve velike kone sofe, i sa seanjem na smrt Keneta Tarvija konano
povraenim, Rajdel doao do zakljuka da taj ludi uzlet, ta groznica Uradi-Toga, i nije neto u ta
moe uvek da se pouzda.
"Ali, ovee", rekao je Sablet, kao da govori za sebe, "oni e da pobiju tu deicu." I uz te rei se
oslobodio pojasa i naao se van vozila, sa Glokom u ruci, pre nego to je Rajdel stigao bilo ta da
uini. Rajdel mu je itav blok zgrada ranije naredio da iskljui sirenu i strobove, ali su svi prisutni u
zgradi ionako znali da je stigla IntenStraa.
"Odgovaramo", uo je Rajdel sebe, i prilepio je futrolu sa Glokom na uniformu i dograbio baca,
koji je, pored vatrene moi, bio moda najbolja stvar za borbu u sobi punoj dece. Nogom je utnuo
vrata i iskoio, pravo kroz in debelo staklo ajnog stoia. (Morali su da mu stave dvanaest kopi,
ali nije bilo duboko). Sablet je ve bio nestao. Zateturao se napred, steui debelu utu cev bacaa,
maglovito svestan da mu sa rukom neto nije u redu.
"Stoj, pederu!" grmnu najgromovitiji glas na svetu, "LAPD! Bacaj to govno da ti ne oduvam
dupe!" Rajdel se nae u ii iznenadne i nepodnoljivo bolne svetlosti, tako bletave da mu se slivala
u oi pune neshvatanja poput istopljenog metala. "Jesi uo, mamicu ti tvoju?" Trzajui se, sa prstima
preko oiju, Rajdel se okrenu i ugleda mehuraste oklopljene bokove borbene letelice koja se
sputala. Silazna struja je poravnavala sve u japanskom vrtu za ta se ve nije postarao Topoglavac.
Rajdel pusti baca da padne.
"A sad pitolj, smrade!"
Rajdel dohvati drku Gloka izmeu palca i kaiprsta. Pitolj se odvoji, zajedno sa plastinom
futrolom, sa slabim ali razgovetnim ssrrrrt iak-trake, zbog neega ujnim usred borbenog bubnjanja
motora helikoptera.
On ispusti Glok i podie ruke. Ili pokua da ih podigne. Leva mu je bila slomljena.
Sableta su nali petnaest koraka od Topoglavca. Lice i ake su mu se nadimale kao jarko ruiasti
deji baloni, i inilo se da se gui. enbrunov batovan Bosanac upotrebio je proizvod koji je
sadrao ksilen i hlorisane ugljovodonike da oisti tragove pastela sa stola od izbeljene hrastovine.
"Koji je njemu kurac?" upita jedan od policajaca.
"Napad alergije", protisnu Rajdel kroz stisnute zube; vezali su mu ruke lisicama iza lea, i to je
pakleno bolelo. "Morate da ga vozite u Hitnu pomo."
Sablet otvori oi, ili bar pokua.
"Beri."
Rajdel se seti imena filma koji je gledao na televiziji. "udesna milja", ree.
Sablet ga pogleda kroz stisnute kapke. "Nisam gledao", ree i onesvesti se.
Gospoa enbrun je te veeri imala u gostima svog pejsanog arhitektu iz Poljske. Policajci su je
pronali u dejoj sobi. Zanemela od besa, bila je na zanimljiv nain uvezana u englesku gumu vrednu
par hiljada dolara, kou marke Nort Bi i par staromodnih Smit i Veson lisica za koje je nekome bilo
plaeno da ih paljivo polira i obloi crnim hromom - a strunjak za vrtove je oigledno zapalio u
brda kada je uo Rajdela kako parkira Topoglavca u dnevnoj sobi.

3. NE BA ZABAVNA ZABAVA
ueta nikad nije krala stvari, ili bar nije deparila druge, a ponajmanje kada je ila na adrese.
Osim jednog usranog ponedeljka kada je digla naoare onom potpunom govnaru, ali samo zato to joj
se nije dopao.
To je, u stvari, ilo ovako: stajala je pored prozora na devetom spratu, gledajui napolje prema
mostu, preko sivih koljki velikih prodavnica, a on joj se priunjao s lea. Ve joj se bilo uinilo da
je prepoznala Skinerovu sobu, tamo, visoko meu starim kablovima, kada joj je vrh prsta dodirnuo
gola lea. Naao se ispod Skinerove jakne, ispod majice i dirao je.
Nosila je tu jaknu svuda, kao neku vrstu oklopa. Znala je da u ovo doba godine, u vonji, valja
nositi samo nanoporski materijal, ali je svejedno nosila Skinerov stari konjski konjak, sa barkodiranim znakama Ujedinjenih na reverima. Metalne kuglice na zipovima zazveale su kada se
okrenula da se oslobodi prsta.
Zakrvavljene oi. Lice koje je izgledalo kao da e se sledeeg trenutka istopiti. U ustima je imao
malu zelenkastu cigaru, neupaljenu. Izvadio ju je, promeao njenim vlanim krajem po aici bistre
tenosti, nabio je u usta i poeo da sisa. Pri tom joj se neprestano cerio. Kao da je znao da njoj ovde
nije mesto, ne na ovoj urki i ne u jednom od ovih starih, ali opasno skupih hotela iznad Girija.
Ali to je bila njena poslednja adresa tog dana, paket za nekog advokata, u neposrednoj blizini
ubrinih lomaa Tenderlojna; oko njih, uureni, svi oni beznadeno baksuzni, bezizgledno i
hemijski izgubljeni. Lica osvetljena vilinskim sjajem malih staklenih lula. Oi ponitene u tom
strahotnom i uvek izmiuem zadovoljstvu. Ne, od toga ju je prolazila jeza, uvek.
Poto je zakljuala i naoruala motor u gluvoj jeci Morisijevog podzemnog parkinga, popela se
pomonim liftom u predvorje, gde su kerovi iz bezbednosti pokuali da joj preuzmu paket, ali nije
bilo izgleda. Predae ga samo i jedino dotinom gospodinu Garou u 808, kao to je pisalo na adresi.
Preli su skenerom preko bar-koda na njenoj znaki Ujedinjenih, stavili paket pod rentgen, naterali je
da proe kroz detektor metala, i konano joj pokazali da ue u lift poploan ruiastim ogledalima i
okovan bronzom kao na bankarskim sefovima.
Popela se do osmog, i hodnika tihog kao neka prauma iz sna. Gospodin Garo bio je tamo, sa
belim rukavima koulje i kravatom boje svee nasutog olova. Potpisao je priznanicu bez dodira
pogledima; preuzevi paket, zatvorio joj je tri mesingana broja na vratima pred nosem. Proverila je
frizuru u iskoenoj mesinganoj nuli, blistavoj kao ogledalo. Rep joj je trao kako treba, pozadi, ali
nije bila sigurna da joj se dopada kako izgleda spreda. Pramenovi su bili predugaki. I zato pretanki,
reklo bi se. Pola je nazad niz hodnik, tonui novim SWAT cipelama u svee usisan tepih boje
pokisle terakote.
Ali kada su se vrata lifta otvorila, iz kabine je ispala ta Japanka. Ili bi ispala, da je ueta nije
zgrabila ispod miica i naslonila je na dovratak.
"Gde urka?"
"Je l' bar zna koji broj?" ree ueta.
"Deveti sprat! Velika urka!"
Devojine oi bile su same zenice, a ike prozirne kao plastika.
I tako se ueta, sa pravom vinskom aom punom pravog francuskog vina u jednoj ruci i
najmanjim sendviem koji je ikada videla u drugoj, nala tamo, pitajui se koliko e trajati dok
hotelski komjuter ne primeti da je jo u zgradi. Bilo je malo verovatno da e je traiti ovde, jer je
neko oigledno izbrojao gomilu uki da se ova urka dogodi.
urka je oigledno bila zatvorenog tipa, jer je videla ljude u zamraenom kupatilu kako pue led

iz delfina od duvanog stakla, ije su obline bile osvetljene treperavim, plaviastim jezikom
industrijskog upaljaa.
I nije bila samo jedna soba, ve itav niz povezanih. I gomila sveta, takoe, mukarci uglavnom u
odelima sa sakoima na etiri dugmeta, krutim kouljama sa kragnama-daviteljkama, i malim
dijamantskim broevima umesto kravata. ene su nosile odeu koju je ueta videla samo u
asopisima. Bogatai, bez sumnje, i stranci. Mada su bogatai, moda, stranci ve zato to su to to
jesu.
Nekako je uspela da polegne Japanku na dugaak zeleni kau, gde je sada hrkala, na sigurnom, ako
niko ne sedne na nju.
Gledajui oko sebe, ueta zapazi da nije jedina u jeftinoj odei koja se nekako provukla unutra.
Tip u kupatilu koji je radio velikim utim Bikom, na primer, ali je taj bio druga krajnost. Bilo je i par
prilino oiglednih. Profesionalke iz Tenderlojna, reklo bi se, ali je to moda bila samo prihvaena
kvota lokalnog kolorita da se zaini dogaaj.
A onda i ovaj dupeglavac koji joj se unosio u lice, cerei se svojim opakim, natreskanim kezom, i
ona napipa mali no na oprugu, drugu stvar koju je pozajmila od Skinera. No je imao udubljenje na
otrici, koje je trebalo samo pritisnuti vrhom palca da iskoi seivo, jednoruna operacija. Skiner joj
je rekao da je to fraktalni no, ija je otrica vie nego dvostruko dua od same sebe.
"Imam utisak da se ba ne zabavlja", ree on. Evropljanin, ali nije bila sigurna odakle. Francuz
nije, niti Nemac. I on je nosio konjak, ali nita nalik na Skinerov. Neka ivotinja tanke koe
naborane kao svila, boje duvana. Setila se mirisa poutelih asopisa gore u Skinerovoj sobi, od kojih
su neki bili tako stari da su fotografije bile samo prelivi sivog, onako kako nekag izgleda sam grad, sa
mosta.
"Jesam, dok se nisi ti pojavio", ree ueta, pomislivi da je moda vreme da krene, jer joj je tip
mirisao na nevolju.
"Kai mi", veli on, odmeravajui jaknu, majicu i biciklistiki orts, "kakve usluge ti nudi."
"Koji moj to treba da znai?"
"Oigledno", kae on, pokazujui na devojke iz Tenderlojna na drugom kraju sobe, "da nudi neto
zanimljivije", i vlano mljacnu jezikom, "nego one dve."
"Odjebi", ree ueta, "ja sam glasnik."
Na to mu licem pree udna stanka, kao da je neto prolo kroz njegovo pijanstvo i acnulo ga.
Onda zabaci glavu i zasmeja se kao je uo najbolji vic na svetu. Ona zapazi mnotvo veoma belih i
veoma skupih zuba. Bogati nikad nemaju metal u zubima, rekao joj je Skiner.
"'Sam rekla neto smeno?"
Dupeglavac obrie oi. "Pa mi imamo neto zajedniko, ti i ja."
"Sumnjam."
"I ja sam glasnik", kae on, iako izgleda ueti da bi ga i blaga uzbrdica naterala da ispusti duu.
"Kurir", kae on, kao da podsea sebe na to.
"Onda se projektuj dalje", kae ona, i zakorai da ga obie, ali se tada ugase svetla, krene muzika,
i to je uvod u Hrom Koranovu 'Ona fura sa Bogom'. ueta, koja je kao zaluena za Hrom Koran, i
odvaljuje ih na motoru kad god joj zafali malo goriva da se projektuje dalje, jednostavno se pokrene
na to, i svi igraju, ak i ledenjaci iz kupatila.
Sad kad se dupeglavac uklonio, ili je zaboravljen, primeuje kako joj taj svet bolje izgleda kada
igra. Nae se ispred devojke u konoj suknji, malim, crnim izmama sa zveckavim, srebrnim
mamuzama. ueta se iskezi; devojka uzvrati kezom.
"'Si iz grada?" pita devojka, poto se 'Ona fura sa Bogom' zavrila, i ueta na trenutak misli da je

pitala da li je optinski kurir. Devojka - ena - starija je nego to joj je u prvi mah izgledalo; moda
blizu tridesete, ali svakako starija od uete. Dobro izgleda, ali ne onako kupovno; tamne oi, tamna
kratka kosa. "San Francisko?"
ueta klimne glavom.
Sledea stvar je starija od nje; onaj crni tip to se pretvorio u belca, a onda mu lice naprosto
otpalo, ako se dobro sea. Potrai pogledom svoju au, ali joj sve izgledaju iste. Njena japanska
lutka proigra pored, ljuljajui ikama, ne prepoznavi je.
"Kodi obino nae sve to mu treba, u San Francisku", kae ena, sa umorom u glasu, ali se u isto
vreme vidi da joj je sve to zabavno. Nemica, zakljui ueta po njenom naglasku.
"Ko?"
ena podigne obrve. "Na domain." Ali ne skida onaj iroki i oputeni kez.
"Tek to sam zalutala ovamo."
"E, kad bih ja to mogla da kaem!" ena se nasmeja.
"Zato?"
"Onda bih mogla i da odlutam."
"Ne svia ti se?" Iz blizine, mirie skupo. ueta je odjednom zabrinuta zbog svojeg mirisa, posle
dana provedenog na motoru, bez tuiranja. Ali je ena uzme za lakat i povede u stranu.
"Ti ne zna Kodija?"
"Ne." ueta ugleda pijanca, dupeglavca, kroz dovratak susedne sobe, gde jo gori svetlo. Gleda
pravo u nju. "I mislim da je moda vreme da palim, u redu?"
"Niko te ne tera. Izvini. Samo ti zavidim na mogunosti."
"'Si Nemica?"
"Padovanka."
ueta zna za taj deo nekadanje Italije. Severni, ini joj se. "Ko je taj Kodi?"
"Kodi voli urke. Kodi voli ovu urku. Ova urka traje ve nekoliko godina. Ako ne ovde, onda u
Londonu, Pragu, Makau." Kroz gomilu se probija momak sa posluavnikom punim pia. ueti ne
izgleda kao da radi za hotel. Njegova kruta, bela koulja vie nije kruta; potpuno je otkopana,
zguvani krajevi vise izvueni, i ona primeti da mu je kroz bradavicu na grudima provuena jedna od
onih stvari nalik na malu elinu polugu. Njegova kruta kragna je napred otkopana, a na potiljku
tri kao smaknuti oreol. ena uzme au belog vina sa posluavnika. ueta odmahne glavom. Na
posluavniku je beli tanjir, sa pilulama koje lie na doze igraa.
Momak namigne ueti i ode dalje.
"udno ti ovo?" ena ispije vino i baci ispranjenu au preko ramena. ueta uje lom stakla.
"A?"
"Kodijeva urka."
"Aha. Mislim, samo sam upala."
"Gde ivi?"
"Na mostu." eka reakciju.
Kez se proiri. "Stvarno? To izgleda tako tajanstveno. Volela bih da odem tamo, ali nema
organizovanih tura, a kau da je opasno."
"Nije", kae ueta, pa zastane. "Samo ne treba da bude previe doterana, razume? Ali nije
opasno, ak manje nego u ovom kraju." Misli na one oko vatri na ubritima. "Jedino ne treba da ide
na Ostrvo s blagom. Ne pokuavaj da stigne od Ouklenda. Dri se ograene strane."
"Dopada ti se da ivi tamo?"
"Jebi ga, da. Ne bi' ivela nigde drugde."

ena se osmehne. "Onda ima sree, rekla bih."

"Pa", kae ueta, oseajui se nezgrapno, "moram d' idem."
"Zovem se Marija."
"ueta", i prui joj ruku. Gotovo kao njeno drugo ime. ueta-Mari.
Rukuju se.
"Zbogom, ueta."
"Lepo se zabavljaj."
"Ovo nije zabavna urka."
Nametajui iroka ramena Skinerove jakne, ueta klimne Mariji i pone da se probija kroz
gomilu. Koja je sad gua za nekoliko postotaka, kao da Kodijevi prijatelji jo pristiu. Primetila je
da sada ima vie Japanaca, listom u ozbiljnim odelima; njihove ene ili sekretarice sa biserima oko
vrata. Ali to im oigledno ne smeta da se prilagode duhu dogaaja. Postalo je i bunije, jer su se
ljudi ve malo natreskali. uje se onaj neprestani glasni amor koji nastaje kada proradi pie, i njoj
se zbog toga jo vie uri da odmagli.
Nae se zaglavljena uz vrata kupatila u kome je videla ledenjake, ali su sada zatvorena. Grupa
Francuza govori na francuskom, smeje se i gestikulira, ali ueta uje kako neko unutra povraa.
"Prolaz", kae oveku sa leptir-manom i kratkom frizurom, i jednostavno se progura pored njega,
prosuvi deo njegovog pia. On neto kae za njom na francuskom.
Poinje zaista da se osea klaustro, kao ponekad u uredima kada je recepcioner natera da eka da
neto preuzme, pa gleda ljude kako idu tamo-ovamo, i pita se da li to ima neku svrhu ili samo tako idu
tamo-ovamo. Ili je poelo da radi vino, jer inae retko kad pije, i ne dopada joj se ukus koji osea u
grlu.
Onda se tu iznenada stvori njen pijanac, njen Evro sa onom neupaljenom cigarom, znojavog ela
unetog u lice jedne od devojaka iz Tenderlojna, mutnih oiju i neodreeno zabrinut. Saterao ju je u
oak. I svi su tako zbijeni, tako blizu vratima, hodniku i slobodi, da se ueta na trenutak nae
pritisnuta uz njegova lea, mada to ne prekida beskrajno zamornu sranje koje prodaje devojci,
nipoto, iako je ipak zario lakat, otro, u uetina rebra da dobije vie prostora.
A ona, oborivi pogled, ugleda neto kako viri iz depa od koe boje duvana.
Onda joj se to nae u ruci, pa zavueno u prednji deo biciklistikog ortsa, ona se stvori sa one
strane vrata, a dupeglavac pojma nema ni o emu.
U iznenadnoj tiini hodnika, dok se zvuci zabave udaljavaju kako napreduje prema lifu, ima elju
da potri. Istovremeno eli da prsne u smeh, ali ve poinje da osea strah.
Hodaj.
Pored naslaganih posluavnika sa urke, prljavih aa, tanjira.
Padaju joj na pamet uvari u predvorju.
Stvar zataknuta u njene gae.
U hodniku koji se otvara na kraju ovoga, vidi irom otvorena vrata lifta za osoblje. Neki klinac iz
srednje Azije, sa elinim kolicima umrljanim od farbe, natovarenim pljosnatim pravougaonicima
televizijskih ekrana. Dobro je osmotri dok se provlai pored njega. Njegovo lice sastoji se od samih
jagodica, blistavih oiju pod tekim kapcima, kosa mu visoko oiana i gotovo uspravna, po modi tog
sveta. Na grudima njegove iste, sive koulje prikaena je znaka slube obezbeenja, a oko vrata mu
visi VirtuFaks, na crvenoj najlonskoj vrpci.
"Podrum", kae ueta.
Njegov faks pisne. Ona ga podigne, pritisne dugme, zagleda se u vizir. Stvar u njenom ortsu
odjednom kao da je postala ogromna. On onda pusti faks da mu padne niz grudi, mirne prema njoj, i

pritisne dugme oznaeno sa B-6. Vrata se teko zatvore i ueta sklopi oi.
Nasloni se na velike, postavljene ploe okaene na zidovima i eli da je u Skinerovoj sobi, i da
slua kripu kablova. Pad je tamo sloj ploa postavljenih na ivici; u sredini tri sam vrh svenja
kabla u svom elinom sedlu, i Skiner kae da se u tom kablu nalazi 17464 niti ice. Svaka je debela
kao olovka. Moe da prisloni uho na to i da uje kako itav most zvoni, kada je vetar pravi.
Lift bez ikakvog razloga staje na etvrtom. Tamo nikoga kada su se otvorila vrata. ueta eli da
ponovo pritisne B-6, ali natera sebe da saeka klinca da to uradi. On to uradi.
A B-6 nije garaa kako ona ve oajniki prieljkuje, ve neki lavirint stogodinjih betonskih
tunela, sa podom od napuklih asfaltnih ploa, sa velikim, starim cevima obeenim o eline nosae na
tavanici.
Vekovna zaliha zakljuanih visokih hladnjaka, pedeset usisivaa koji se pune u nizu numerisanih
stanica, rolne podnog prekrivaa naslagane kao cepanice. Jo ljudi u radnoj odei, neki u belim
kuhinjskim uniformama, ali ona nastoji da izgleda i da se ponaa, nada se, kao dostavlja koji je
doneo narudbinu na adresu.
Pronalazi usko stepenite i penje se. Vazduh je vru i mrtav. Senzori pokreta ukljuuju svetlo na
poetku svakog novog stepenita. Osea teinu itave drevne zgrade na leima.
Ali njen motor je tamo, na B-2, iza stuba od obijenog betona.
"Odbi'", kae motor, kada se nala na metar i po od njega. Ne glasno kao kola, ali dovoljno
odluno.
Pod slojem spreja koji oponaa ru i umetnikim namotajima srebrne trake, geometrija
ugljeninog trupa sa papirnim jezgrom ini da ueti zadrhte bedra. Zavlai levu ruku u kolo itaa iza
sedita. uje se sitno, dvostruko zik oslobaanja estinih konica, i ve je u sedlu.
Nikada se nije oseala bolje nego sada, poto je spraila uz masnu rampu i nala se napolju.

4. PRILIKE ZA ZAPOSLENJE
Rajdelov sustanar, Kevin Tarkovski, nosio je kost u nosu i radio je u butiku za surfere na jedru
koji se zvao Samo Mi Duvaj.
U ponedeljak ujutru, kada mu je Rajdel rekao da vie ne radi za IntenStrau, Kevin je ponudio da
pokua da mu pronae neki posao u trgovini opremom za sportove na vodi.
"Ima solidnu grau, u osnovi", ree Kevin, osmotrivi Rajdelove gole grudi i ramena. Rajdel je i
dalje imao narandaste pantalone koje je nosio kada je iao kod Hernandeza. Pozajmio ih je od
Kevina. Nedavno je bio skinuo povez, izduvao ga i nagurao u petolitarsku plastinu kantu od farbe
koja je sluila kao kanta za ubre. Kanta je bila ukraena velikom, samolepljivom, belom radom.
"Ono, mogao bi redovnije da veba. I da da da te tetoviraju. Plemenski crtei, crnim tuem."
"Kevine, pre svega, ne umem da surfujem, sa jedrom ili bez njega. U ivotu jedva da sam uao u
okean. Moda par puta, u Tampa Beju." Bilo je negde oko deset ujutru. Kevin je imao slobodan dan.
"Kad trguje, nudi iskustvo, Beri. Kupac trai informaciju, i ti mora da je ima. Ali im nudi i
iskustvo." Da to ilustruje, Kevin kucnu po svome pet centimetara dugakom vretenu od glatke, bele,
govee kosti. "A onda im proda potpuno novu opremu."
"Ali nemam boju."
Kevinov ten bio je pribline boje i sjaja kao par umereno smeih mokasina 'Koul-Han' koje je
Rajdel dobio od tetke za petnaesti roendan. Ovo nije imalo nikakve veze sa genetikom ili izlaganjem
nefiltriranoj sunevoj svetlosti, ve je bilo posledica redovnih injekcija i sloenog reima pilula i
losiona.
"Pa", prizna Kevin, "trebala bi ti boja."
Rajdel je znao da Kevin ne surfuje, i da nikad nije, ali je donosio diskove iz radnje i putao ih na
video-naoarima, prouavajui razliite pokrete, i Rajdel nije sumnjao da je Kevin spreman da prui
svaku informaciju koju bi mogui kupac zatraio. Kao i tako vano iskustvo; sa svojim kordovanskim
tenom, graom negovanom u teretanama i onom koskom u nosu, zaista je ostavljao utisak. Uglavnom
kod ena, iako to kao da mu nije mnogo znailo.
Ono to je Kevin zaista prodavao bila je odea. Skupa roba koja je navodno titila od
ultraljubiastog zraenja i zagaivaa u vodi. Imao je dve pune kutije toga, u zajednikom ormanu u
sobi. Rajdel, koji u tom trenutku nije bio u prilici da se pohvali garderobom, mogao je slobodno da
prekopava po krpama i da koristi sve to bi mu se dopalo. ega nije bilo mnogo, pokazalo se, jer se
surfovanje na vetru svodilo na ulje za sunanje, crni nanopor ili reflektofleks. Neki od modernijih
modela imali su natpis SAMO MI DUVAJ, osetljiv na ultraljubiasto, koji se pojavljivao u dane
kada je ozonski sloj bio u posebno slaboj formi, to je Rajdel otkrio kada je poslednji put otiao na
pijacu.
On i Kevin delili su jednu od dve spavae sobe u kui iz ezdesetih godina u Mar Visti, to je
znailo Pogled Na More koga nigde nije bilo. Neko je du sredine sobe podigao gipsanu pregradu.
Pregrada je na Rajdelovoj strani bila oblepljena onim istim velikim, belim radama i zbirkom
nalepnica za branik sa mesta poput arobne Planine, Nisanovog Sreza, Diznilenda i Skajvokerovog
Parka. U kui je stanovalo jo dvoje ljudi, troje ako se rauna i Kineskinja koja je stanovala u garai
(ali je tamo imala kupatilo samo za sebe).
Rajdel je od veeg dela prve plate u IntenStrai kupio strunjau. Kupio ju je na tezgi na pijaci:
tamo je bila jeftinija, a tezga se zvala Futon Maut, to mu se uinilo prilino duhovitim. Igra rei:
'Futon Mouth' bi se moglo slobodno prevesti kao 'noga na ustima', a 'futon', inae, znai leaj,
strunjaa - prim. prev. Devojka iz Futon Mauta rekla mu je da moe da une dvadeseticu tipu iz

Metroa da ga pusti da unese futon u voz, smotan u zelenu plastinu kesu koja je Rajdela podseala na
vreu za leeve.
Kasnije, dok je ekao da skine povez, proveo je dosta vremena na toj strunjai, zurei u one
nalepnice. Pitao se da li je mogue da onoga koji ih je nalepio zaista nije mrzelo da obilazi sva ta
mesta. Hernandez mu je jednom ponudio da radi u Nisanovom Srezu. IntenStraa je tamo imala
zakupljeno odelenje za iznajmljivanje pajkana. Njegovi roditelji su bili na medenom mesecu u
Diznilendu. Skajvokerov Park bio je gore u San Francisku; prethodno se zvao Golden Gejt, Zlatni
Most, i setio se da je na televiziji gledao izvetaje o nekoliko prilino umerenih pobuna kada su ga
privatizovali.
"Jesi li u nekoj od mrea za zapoljavanje, Beri?"
Rajdel odmahnu glavom.
"E, onda te ja astim", ree Kevin, i dodade mu kacigu. Bila je mnogo nezgrapnija od Kareninih
lakih naoara: plastina skalamerija nalik na one to su ih deca koristila za igre. "Stavi je, a ja u
okrenuti broj."
"Ovaj", ree Rajdel, "to je lepo od tebe, Kevine, ali nisi morao toliko da se trudi."
Kevin dodirnu kosku u nosu. "Pa, treba platiti stanarinu."
To je odluilo. Rajdel nataknu kacigu.
"A sad", ree Sonja, veselo kao da se zaista tako osea, "ovde vidimo da si zavrio obrazovni
program drugog stepena."
"Akademiju", ispravi je Rajdel. "Policijsku."
"Tako je, Beri, ali ovde vidimo da si posle toga bio zaposlen punih osamnaest dana, pre nego to
su te suspendovali." Sonja je izgledala kao lepojka iz crtanog filma. Nigde pora. Nigde teksture. Zubi
su joj bili nestvarno beli i nalik na stopljenu celinu, neto to se moglo celo izvaditi na pregled. Ali
ne i pranje, jer nije bilo potrebe: crtei ne jedu. Meutim, imala je predivne sise; imala je sise kakve
bi joj Rajdel sam nacrtao kad bi imao dara za crtaa.
"Pa", ree Rajdel, mislei na Tarvija, "imao sam nekih problema poto su me poslali u Patrolu."
Sonja vedro klimnu glavom. "Vidim, Beri." Rajdel se pitao ta zaista vidi. Ili ta vidi
specijalizovani sistem koji ju je koristio kao lutku. Ili kako vidi. Kako neko kao Rajdel izgleda
kompjuterskom sistemu agencije za zapoljavanje? Ne bogzna kako, zakljuio je.
"Potom si se preselio u Los Aneles, Beri, i vidimo deset nedelja u slubi kod IntenStrae.
Odeljenje za oruano uvanje stambenih jedinica. Voza sa poznavanjem naoruanja."
Rajdel pomisli na raketne nosae ispod LAPD koptera. Verovatno imaju i jedan od onih CHAIN
mitraljeza. "Jes'", potvrdi.
"Zatim si napustio IntenStrau."
"Izgleda."
Sonja ga pogleda kao da je upravo priznao, stidljivo, da je izabran za kongresmena, ili da ima
doktorat. "Pa, Beri", ree ona, "sad mi samo daj sekund da stavim svoju kapu za razmiljanje!"
Namignu mu i sklopi svoje krupne, nacrtane oi.
Boe, pomisli Rajdel. Pokuao je da gleda u stranu, ali Kevinov lem nije prikazivao okolinu, pa
nije imao kuda. Tu je bila samo Sonja, prazni pravougaonik njenog stola, ovlane linije ureda, i
zatitni znak agencije za zapoljavanje na zidu iza nje. Zbog znaka je izgledala kao voditeljka nekog
kanala koji je prenosio samo veoma povoljne vesti.
Sonja otvori oi. Osmeh joj postade zaslepljujui. "Ti si sa Juga", ree.
"A-ha."

"Plantae, Beri. Magnolije. Tradicija. Ali i izvesna tama. Malo gotike. Fokner."
Fok? "A?"
"Komarna Naiva, Beri. Bulevar Ventura, erman Ouks."
Kevin je posmatrao kako Rajdel skida lem i zapisuje adresu i broj telefona na pozadini
prolonedeljnog People-a. asopis je pripadao Moniki, Kineskinji iz garae; njeni primerci uvek su
bili tampani tako da ne bude pomena o skandalima ili nesreama, ali sa trostrukom porcijom vesti iz
ljubavnog ivota slavnih, naroito svega to se odnosilo na britansku kraljevsku porodicu.
"Neto za tebe, Beri?" Kevin je izgledao pun nade.
"Moe biti", ree Rajdel. "To je u erman Ouksu. Skoknuu tamo da vidim o emu je re."
Kevin se igrao svojom koskom. "Mogu da te povezem", ree.
U izlogu Komarne Naive nalazilo se platno Stranog Suda. Rajdel je viao takve slike na krilima
hrianskih kombija parkiranih pored robni kua. Gomile krvavih olupina automobila i raznoraznih
drugih nesrea, sa spasenim duama koje lete Isusu, ije su oi malice suvie vesele da bi pruile
utehu. Ova je imala znatno vie pojedinosti nego one kojih se seao. Svaka spasena dua imala je
lice, kao da zaista predstavlja nekoga, i bilo ih je nekoliko koje su ga podseale na poznate linosti.
No, slika je i pored toga izgledala kao da ju je naslikao petnaestogodinjak ili neka stara dama.
Kevin ga je iskrcao na uglu Sepulvede i morao je da prepeai dva bloka dok nije naao mesto,
pored zidara sa kacigama irokog oboda koji su nalivali temelj za palmino drvo. Rajdel se pitao da li
je na Venturi bilo pravih palmi pre virusa; zamene su postale tako popularne da su ih ljudi svuda
traili.
Ventura je bila jedna od onih ulica u Los Anelesu koje su se pruale u beskraj. Znao je da mora
da je bezbroj puta proao Topoglavcem pored Komarne Naiva, ali su ulice izgledale sasvim
drugaije kada se njima ilo peice. Pre svega, ovek se oseao prilino usamljeno, a drugo, mogao
je da vidi koliko je veina zgrada trona i pranjava. Prazni prostori iza prljavog stakla, sa poutelim
gomilama starih faksova na podu, a negde i lokvama neega to nije mogla da bude kinica, pa se
ovek pitao ta bi to moglo da bude. Proao bi par ovakvih mesta, zatim mesto gde su se prodavale
naoare za sunce koje su kotale est puta vie nego Rajdelova stanarina za polovinu sobe u Mar
Visti. Prodavnica naoara za sunce imala bi unajmljenog pajkana unutra, koji je otvarao vrata.
Komarna Naiva bila je jedno od takvih mesta, u sendviu izmeu zatvorene radionice za
usaivanje kose i neke propale firme koja je prodavala osiguranje. KOMARNA NAIVA JUNJAKA GOTIKA, rukom ispisana slova, kvrgava i upava, kao noice komarca u crtanom
filmu, bela na crnom. Ali su ispred lokala bila parkirana dva skupa vozila: srebrnosivi rejnd rover,
nalik na Topoglavca doteranog za matursko vee, i jedan od onih prastarih malih pore dvoseda koji
su Rajdelu uvek izgledali kao da im je otpao klju za navijanje. iroko je obiao pore; takva kola su
obino imala super-osetljive zatitne sisteme, ujedno i super-agresivne.
Kroz neprobojna staklena vrata posmatrao ga je unajmljeni aca; nije bio iz IntenStrae, ve iz
neke manje organizacije. Rajdel je od Kevina pozajmio ispeglane pantalone. Bile su mu malo uske u
struku, ali su iale narandaste 'pumparice' za sto duina. Nosio je crnu majicu IntenStrae sa
namerno nainjenim rupama, Stetson i SWAT cipele. Dvoumio se da li se crno slae sa maskirnim.
Pritisnuo je dugme. Unajmljeni aca pritisnu svoje, kojim su se otkljuavala vrata.
"Imam zakazan razgovor sa Dastinom Kuper", ree on, skidajui naoare.
"Ima klijenta", ree unajmljeni aca. Po izgledu mu je bilo oko trideset godina, i kao da je bio sa
neke farme u Kanzasu ili drugde. Rajdel pogleda preko i vide mravu, crnokosu enu. Razgovarala je
sa nekim debeljkom elavim kao kugla. inilo se da pokuava neto da mu proda.

"Saekau", ree Rajdel.

Seljak ne odgovori. Prema dravnom zakonu, nije smeo da nosi oruje, ve samo industrijski
omamljiva koji mu je bio u izlizanoj plastinoj futroli, ali je verovatno pakovao jo neto. Moda
jedan od onih onih malih, ruskih, ilegalnih proizvoda sa nekim ludakim kalibrom, prvobitno
namenjenih za unitavanje tenkovskih motora. Rusi, koji nikad nisu bili naroito oprezni, oglaavali
su prodaju u subotnjim veernjim emisijama.
Rajdel pogleda okolo. Taj stari Sud je veliki gotovo k'o cela radnja, zakljui. Njegov otac je uvek
tvrdio da su ti hriani patetini. Milenijum je doao i proao, nigde Stranog Suda, a oni su i dalje
lupali u istu kantu. Sablet i njegovi u onom kampu prikolica u Teksasu, i to gledanje starih filmova za
Preasnog Falona - bar je mirisalo na neko kretanje.
Pokuao je da provali ta to gospoa prodaje debeljku, ali ona opazi njegovo zveranje, i to nije
bilo dobro. Zato se povukao dublje u radnju, pretvarajui se da razgleda robu. Tamo je u staklenim
vitrinama bio izloen itav niz onih gadnih paukolikih venaca, u izbledelim pozlaenim ramovima.
Rajdelu su venci izgledali kao da su napravljeni od poupane ljudske kose. Tu su zatim bili natruli,
deji mrtvaki sanduci, a u jednom je bio zasaen brljan. Bilo je ajnih stoia napravljenih,
pretpostavljao je Rajdel, od starih nadgrobnih spomenika, sa natpisima koji su bili tako izlizani i
izbledeli da se nisu mogli proitati. Zaustavio se pored krevetskog uzglavlja od zavarenih figura
malih crnaca koje je u Noksvilu bilo zabranjeno drati na travnjaku. Crnii su bili svee oslikani, sa
velikim, crvenim, konjskim kezovima. Leaj je imao pokriva sa rukom izvezenom arom u obliku
junjake zastave. Kada je potraio privezak sa cenom, pronaao je samo utu nalepnicu na kojoj je
pisalo PRODATO.
"Gospodine Rajdel? Smem li da vas zovem Beri?" Vilica Dastine Kuper bila je tako uska da se
inilo da u njoj nema mesta za uobiajeno sledovanje zuba. Kosa joj je bila kratko podseena,
uglaani tamnosmei lem. Odea joj se sastojala od par tamnih, lepravih komada koji su verovatno
sluili da prikriju injenicu da je graena kao komarac. Po govoru se uopte nije dalo zakljuiti da je
sa juga, ili uopte odnekud, i na njoj se videla nekakva napetost, kao da je nainjena od zategnutih
ica.
Rajdel vide debeljka kako izlazi i napolju zastaje da iskljui zatitni sistem rejnd rovera.
"Naravno."
"Vi ste iz Noksvila?" Opazio je da die suspregnuto, kao da ju je strah da joj ne pozli od vazduha.
"Tako je."
"Po naglasku se ne bi reklo."
"Pa, voleo bih da i drugi tako misle." Osmehnuo se, ali mu ona nije uzvratila osmeh.
"Da li vam je porodica iz Noksvila, gospodine Rajdel?"
Sranje, pomisli on, 'ajde, zovi me Beri, neu te ujesti. "Otac jeste, mislim. Majina porodica je
poreklom uglavnom negde iz okoline Bristola."
Tamne oi Dastine Kuper, sa vrlo malo beonjaa, bile su uperene pravo u njega, ali kao da nita
nisu primale. Ocenio je da joj je izmeu etrdeset i pedeset.
"Gospoo Kuper?"
Ona se trgnu kao opeena.
"Gospoo Kuper, ta je ono nalik na vence u onim starim ramovima?" Pokaza onamo.
"Memorijalni venci. Jugozapadna Virdinija, kraj devetnaestog i poetak dvadesetog veka."
Dobro je, pomisli Rajdel, poela je da govori o robi. On ode do venaca da ih bolje pogleda. "Lii
na kosu", ree.
"Pa, i jeste", ree ona. "ta bi drugo moglo da bude?"

"Ljudska kosa?"
"Naravno."
"Mislite, kosa sa mrtvaca?" Sada je prepoznao siune prepletaje kose, upletene u vorie nalik
na cvetove. Bila je bez sjaja i bez boje.
"Gospodine Rajdel, bojim se da sam protraila vae vreme." Oprezno se pokrenula prema njemu.
"Dok sam razgovarala sa vama preko telefona, imala sam utisak da ste, kako da kaem, vie sa Juga."
"Kako to mislite, gospoo Kuper?"
"Ono to ovde nudimo ljudima jeste odreena vizija, gospodine Rajdel. Odreena doza tame,
takoe. Gotiki kvalitet."
Prokletstvo. Ona lutka koja govori iz agencije putala je istu pesmu, od rei do rei.
"Pretpostavljam da niste itali Foknera?" Podigla je ruku da ukloni neto nevidljivo u vazduhu
ispred lica.
Opet to. "Ne."
"Ne, verujem da niste. Vidite, gospodine Rajdel, ja traim osobu koja e umeti da prenese tu tamu.
Duh Juga. Komarni san senzualnosti."
Rajdel zatrepta.
"Ali kod vas ne oseam da mi to prenosite. ao mi je." inilo se da se nevidljiva pauina ponovo
spustila gde je bila.
Rajdel pogleda prema unajmljenom aci, ali ovaj kao da nije uo nita od toga. Poteno reeno,
izgledao je kao da spava.
"A ja mislim, gospoo", ree Rajdel, paljivo, "da ste lui od daka marova."
Njoj poskoie obrve. "To."
"ta to?"
"Boja, gospodine Rajdel. Vatra. Mrana verbalna polihromija gotovo nezamislivo poodmaklog
raspadanja."
Rajdel stade da razmisli o ovome. Uhvati sebe kako zuri u krevet od batenskih figura. "Sigurni ste
da nemate pritubi od ljudi drugih rasa zbog ovakvih stvari?"
"Naprotiv", ree ona, sa novom otrinom u glasu, "izuzetno dobro poslujemo sa bolje situiranim
iteljima Saut Sentrala. Njima, znate, ne nedostaje oseaj za ironino. Pretpostavljam da su prisiljeni
da ga imaju."
Sada e morati da peai do najblie stanice podzemne, da se odveze kui i kae Kevinu
Tarkovskom da nije bio dovoljno sa juga.
Unajmljeni aca mu je otvorio vrata.
"A odakle ste vi, gospoo Kuper?" upita je.
"Iz Nju Hemajra", ree ona.
Bio je na ploniku, pred vratima koja su se zatvarala.
"Jebeni Jenkiji", poveri se poreu. Isto bi rekao njegov otac, ali je njemu sada bilo teko da to
povee sa neim odreenim.
Ulicom proe jedna od onih velikih, zglobnih, nemakih, teretnih platformi, sa pogonom na repino
ulje. Rajdel ih je mrzeo. Izduvni gasovi su im zaudarali na peenu piletinu.

5. PROBLEMI SA TRAVOM
Kurirovi sni sainjeni su od rastopljenog metala, senki koje vrite i jure, planina boje betona. Na
obronku sahranjuju siroad. Bledoplavi, plastini mrtvaki sanduci. Na nebu, oblaci. Visoka
svetenikova kapa. Ne primeuju dolazak prve granate iz pravca betonskih planina. Granata bui rupu
u svemu: obronku, nebu, plavom sanduku, eninom licu.
Zvuk suvie ogroman da bio bio zvuk, ali ipak iza njega, oni uju, tek sad, kako se pribliava
daleko i svearsko praskanje kartea, uredni oblaii dima na sivom boku planine.
Uspravlja se, sam u irokoj postelji, pokuavajui da izbaci krik, i te rei su na jeziku koji je sebi
zabranio da koristi.
Seva mu u glavi. Pije bezukusnu vodu iz elinog bokala na nonoj komodici. Soba se ugiba,
zamuuje, vraa u iu. Prisiljava se da ustane, pa otapka, nag, do visokih staromodnih prozora.
Povlai zastore u stranu. San Francisko. Zora nalik na potamnelo srebro. Utorak je. Nije vie u
Meksiku.
U belom je kupatilu, mrti se u iznenadnoj svetlosti, utrljava hladnu vodu u utrnulo lice. San se
povlai, ali ostavlja talog. On drhti, hladne ploice mrznu mu tabane. Kurve na urki. Taj Harvud.
Dekadentan. Kurir ne odobrava dekadenciju. Njegov posao ga dovodi u dodir sa pravim bogatstvom,
istinskom moi. Susree sadrajne ljude. Harvud je bogatstvo bez sadraja.
Gasi svetlost u kupatilu i paljivo se vraa u krevet, pazei da ne podbode bol u glavi.
Sa prugastim jorganom navuenim do brade, poinje da priziva prethodno vee. Postoje praznine.
Preterao je. Protivnik je preterivanja. Harvudova urka. Glas iz telefona, nalae mu da bude tamo.
Ve je bio popio nekoliko pia. Vraa mu se devojino lice. Bes, prezir. Njena kratka, tamna kosa
tri u klinovima.
One jabuice kao da su mu prevelike za duplje. Kada ih protrlja, opkole ga zaslepljujui, bolesni
bleskovi svetlosti. Hladni teret vode preliva mu se u elucu.
Sea se da je sedeo za irokim stolom od mahagonija i pio. Pre poziva, pre urke. Sea se dve
otvorene kutije pred njim, istovetne. U jednoj uva nju. Druga je za ono to mu je povereno. Kutija je
skupa, ali on ne sumnja da je informacija koju sadri dragocena. Sklapa grafitne drke i zatvara
kutiju. Zatim dodiruje kutiju koja uva sve njene tajne, belu kuu na padini, oslobaanje koje ona
nudi. Stavlja kutije u depove jakne.
Ali sada je napet, pod jorganom, eluca zgrenog od navale bojazni.
Nosio je jaknu na toj urki, ijeg se veeg dela ne sea.
Ne obazirui se na damare u glavi, izvlai se iz kreveta i pronalazi jaknu na podu, zguvanu pored
stolice.
Srce mu lupa.
Tu je. Ono to treba da isporui. Zatvoreno u unutranjem depu. Ali ostali depovi su prazni.
Nema je. Pretura po ostaloj odei. Na rukama i kolenima, sa pulsom agonije iza oiju, zaviruje
ispod stolice. Nema je.
Ali nju, ipak, moe da zameni, podsea se, jo na kolenima, sa jaknom u rukama. Pronai e
prodavca softvera te vrste. U poslednje vreme, sada priznaje sebi, inilo mu se da je poela da gubi
otrinu.
Razmiljajui o ovome, posmatra svoje ruke kako povlae zatvara unutranjeg depa i izvlae
kutiju u kojoj je njegova poiljka, njihovo vlasnitvo, ono to se mora predati. Otvara kutiju.
Izlizani, crni, plastini okvir, etiketa na kaseti izbledela i neitka, uta providnost zrna slualica.
uje kako mu se iz grla otima visok, piskav zvuk. Isti onakav kakav mora da je proizveo onda

kada je pala prva granata.

6. MOST
Pazei da tano izrauna trideset odsto za baki, Jamazaki plati vonju i iskobelja se sa propalog
zadnjeg sedita taksija. Voza, kome je bilo poznato da su svi Japanci bogati, mrgodno izbroja
pocepane, prljave novanice, pa ubaci tri petodolarska novia u napuklu olju od termosa sa logoom
Nisanovog Sreza, prilepljenu trakom na izbledelu komandnu tablu. Jamazaki, koji nije bio bogat,
prebaci kai torbe na rame, okrenu se i poe prema mostu. Kao i uvek, srce mu je zalupalo kada bi ga
video, u jutarnjoj svetlosti koja je koso padala kroz sloenost njegovog sekundarnog sklopa.
Celovitost njegovog raspona bila je stroga kao i sam savremeni program, ali je oko ovoga ipak
iznikla nova stvarnost, okrenuta svojim obzirima. Ovo se dogodilo postupno, bez ikakvog plana, uz
upotrebu svih postojeih tehnika i materijala. Ishod je bio neto amorfno, iznenaujue organsko.
Uvee, osvetljeno boinim sijalicama, recikliranim neonom, bakljama, mesto je posedovalo neku
nestvarnu, srednjevekovnu energiju. Po danu, gledano iz daljine, podsealo ga je na ruevine
engleske Brajtonske luke, kao vieno kroz neki napukli kaleidoskop lokalne izrade.
eline kosti mosta, njegove napregnute tetive, bile su zatrpane talogom snova: saloni za
tetoviranje, sale sa automatima za igru, mutno osvetljene atre sa naslaganim asopisima u
raspadanju, prodavnice raketa za vatromet, ribolovakih mamaca, kladionice, sui-kuhinje, ilegalne
zalagaonice, travarnice, berbernice, barovi. Snovi o trgovini, njihova obitavalita obino u nivou
nekadanjih platformi za drumski saobraaj, a iznad njih, sve do vrhova kula-nosaa kablova, dizao
se zamreno privezani geto, sa nikad prebrojanom populacijom i zonama linijih fantazija.
Tri nedelje ranije, kada ga je prvi put video, bila je no. Stajao je u magli, meu prodavcima voa
i povra, sa robom rasprostrtom na ebadima. Zurio je u grotlo peine za sobom, a srce mu je lupalo.
Ispod nepravilnog luka od napabirenog neona dizala se para iz kotlia ulinih prodavaca supe. Sve
se to mealo, tvorilo zastore, topilo u magli. Teleprisustvo je moglo samo da nagovesti magiju i
jedinstvenost mesta, i on je polako iao dalje, u neonsko drelo i prosjaki karneval otpadnih
materijala, u potpunoj opinjenosti. Vilinska zemlja. Kiom posrebrena iverica, lomljeni mermer sa
zidova zaboravljenih banaka, talasasta plastika, uglaani mesing, ljokice, oslikano platno, ogledala,
hrom, koji je izgubio sjaj i poeo da se ljuti na slanom vazduhu. Toliko stvari, previe za njegove
omamljene oi; znao je da nije putovao uzalud.
Na ovome svetu, zacelo, nije bilo velianstvenijeg Tomasona.
Sada, u utorak ujutro, ponovo je zakoraio tamo, u ve poznato komeanje - kolica sa ledom i
ribom, angrljanje maine koja je pravila tortilje - i nekako pogodio put do kafeterije ija je
unutranjost imala teksturu drevnog feribota, mrki, izubijani lak povrh tekog sirovog drveta, koje kao
da je neko isekao, u komadu, sa nekog umornog javnog plovila. to je sasvim mogue, pomislio je,
sedajui za dugaak ank; prema Ouklendu, iza avetinjskog ostrva, u trupu 747 bez krila bile su
smetene kuhinje sedam Tai restorana.
Mlada ena za ankom imala je tetovirane narukvice u obliku stilizovanih indigo-gutera. Zatraio
je kafu. Stigla je u debeloj i tekoj porcelanskoj posudi. Izvadio je belenicu iz torbe, ukljuio je i
navrljao kratak opis olje, tanane are pukotina u glaziranoj povrini, nalik na mozaik od belih
ploica u minijaturi. Srkuui kafu, listao je beleke od prethodnog dana. Um onog Skinera bio je u
mnogome slian mostu. Tu su se taloile stvari, oko nekog neznanog prvobitnog ustrojstva, sve dok
nije dolo do kritine take i nastanka novog programa. Ali ta je bio taj program?
Zatraio je od Skinera da objasnio kako se odvijalo taloenje iz koga je nastalo sadanje stanje
sekundarnog sklopa. Kakve su bile pobude svih tih samostalnih graditelja? Njegova belenica je
snimila ovekov nepovezani, nejasni odgovor, protumaila ga i prevela.

Bio je taj tip, pecao je. Neto se zakailo. Izvukao bicikl. Sav prekriven koljkama. Svi su se
smejali. Uz'o je taj bicikl i napravio mesto gde se jede. orba od koljki, hladne kuvane dagnje,
meksiko pivo. Bicikl okio iznad anka. Unutra samo tri stolice, a cela kutija obeena da tri nekih
osam stopa izvan, privrena Super-Lepkom i okovima. Zidovi unutra oblepljeni razglednicama.
Kao indrom. Nou bi se zavukao da prespava iza anka. Jednog jutra, nema nieg. Iskidani okovi,
neto cepki jo zalepljenih za zid berbernice. Kad pogleda dole, mog'o si da vidi vodu izmeu
stopala. Razume, suvie ga je isturio napolje.
Jamazaki je posmatrao paru koja se dizala iz olje, zamiljajui bicikl obrastao u koljke, jo
jedan moan Tomason. Skiner je izgledao zainteresovan za pojam, i belenica je snimila Jamazakijev
pokuaj da objasni poreklo i znaenje njegove trenutne upotrebe.
Tomason je bio ameriki igra bezbola, naoita i snana pojava. Preao je u Jomijuri Dajantse
1982, za velike pare. Onda je otkriveno da ne moe da pogodi loptu. Pisac i umetniki zanatlija
Gempei Akazegava upotrebio je njegovo ime da opie odreene beskorisne i neobjanjive
spomenike, besmislena, a opet na neki nain umetnika mesta u urbanom pejsau. Ako elite, mogu da
pozovem i prevedem dananje definicije iz naeg Gendai Jogo Kisoiiki, to jest Osnovnog znaenja
savremenih pojmova.
Ali je Skiner - sed, neobrijan, beonjaa poutelih i iaranih popucalim venama - samo slegnuo
ramenima. Troje itelja koji su prethodno pristali da odgovaraju na pitanja proglasili su ga
starosedeocem, jednim od prvih koji su ostali na mostu. I sam poloaj njegove sobe govorio je o
odreenoj poasti, iako se Jamazaki pitao da li bi iko pozdravio mogunost da gradi na vrhu jedne od
noseih kula. Pre ugradnje elektrinog lifta, uspon mora da je bio prava pustolovina. A danas, sa
bolesnim kukom, starac je, zapravo, bio invalid, zavisan od suseda i devojke. Donosili su mu hranu,
vodu, odravali hemijski toalet. Devojka je zauzvrat, pretpostavljao je Jamazaki, imala krov nad
glavom, iako mu se njihov odnos inio nekako dublji, sloeniji.
Ali ako je Skinera bio teko razumeti zbog godina, karaktera, ili oba, devojka koja je stanovala s
njim bila je nejasna na onaj prosean, sumoran nain koji je Jamazaki povezivao sa mladim
Amerikancima. Iako je to moglo biti naprosto zato to je on, Jamazaki, bio stranac, Japanac, koji
postavlja previe pitanja.
Pogledao je niz ank, da osmotri jutarnje profile ostalih gostiju. Amerikanci. injenica da je
stvarno tu sa njima, da pije kafu, i dalje je imala icu nestvarnog u sebi. Kako neobina situacija.
Poeo je da zapisuje u belenicu, olovka je kuckala po ekranu.
Stan se nalazi u visokoj kui iz viktorijanskog doba, sagraenoj od drveta, veoma umeno
obojenog, u etvrti gde imena ulica odaju poast amerikim politiarima iz devetnaestog veka: Klej,
Skot, Pirs, Dekson. Jutros, kada sam izlazio iz stana, primetio sam, na najviem stubu, tragove
nestale arke. Pretpostavljam da je na njoj nekada bila sigurnosna kapija za decu. Idui ulicom Skot u
potrazi za taksijem, naiao sam na raskvaenu razglednicu, licem na ploniku. Uske crte lica
muenika ejplija, sveca AIDS-a, izobliene od kie. Veoma setno.
"Nisu smeli to da kau. Za Godzilu, mislim."
Jamazaki uhvati sebe kako trepe u otvoreno lice devojke za ankom.

"Kako, molim?"
"Nisu smeli to da kau. Za Godzilu. Nije u redu da se sprdaju. I mi smo ovde imali zemljotrese,
ali nam se vi niste smejali zbog toga."

7. DA ZNAM DA SI DOBRO
Hernandez je poao za Rajdelom u kuhinju kue u Mar Visti. Nosio je plavi radni kombinezon i
one blesave nemake sandale sa hiljadu jeziaka koji ti masiraju tabane. Rajdel ga nikada pre nije
video u civilnoj odei, i to je za njega bio svojevrstan ok. Na miicama je imao one velike
staromodne tetovirane simbole: rimski brojevi, obeleja bandi. Stopala su mu bila smea, nabijena i
nekako medvea.
Bio je utorak, jutro. U kui nije bilo nikoga. Kevin je bio u Samo Mi Duvaj, a ostali svako svojim
poslom. Monika je moda bila u garai, ali je nju ionako retko viao.
Rajdel je uzeo kesu sa pahuljicama iz kredenca iz paljivo je razmotao. Otprilike dovoljno za
iniju. Otvorio je friider i izvadio litarski plastini sud sa patent-poklopcem, oblepljen komadom
trake. Na traci je debelim markerom bio ispisao MLEKO ZA EKSPERIMENTE.
"ta je to?" upita Hernandez.
"Mleko."
"Zato pie 'za eksperimente'?"
"Da ga niko ne bi pio. To sam smislio u internatu na akademiji." Istresao je pahuljice u iniju,
potopio ih mlekom, pronaao kaiku i odneo doruak na kuhinjski sto. Sto je imao klimavu nogu, tako
da se pri jelu nije smelo oslanjati laktovima na njega.
"Kako ruka?"
"Dobro." Rajdel je zaboravio na pravilo o laktovima. Mleko i pahuljice pljusnue preko
izgrebane, bele plastine ploe.
"ekaj." Hernandez ode do radne ploe i otcepi debelu guvu papirnih ubrusa be boje.
"Pripadaju onome, kako se zvae", ree Rajdel, "i taj nimalo ne mirie kada mu ih troimo."
"Opit sa ubrusima", ree Hernandez i dobaci ih Rajdelu.
Rajdel pokupi mleko i vei deo pahuljica. Nije imao pojma zato je Hernandez doao kod njega,
ali isto tako nije imao pojma da Hernandez vozi beli daihacu sniker sa animiranim hologramom
vodopada na poklopcu motora.
"Lepa ti ta kola napolju", Rajdel mahnu glavom prema parkingu, tovarei kaikom pahuljice u
usta.
"To je auto moje erke Roze. Vozio sam ga na opravku, ovee."
Rajdel savaka i proguta. "Konice, ili?"
"Jebeni vodopad. Trebalo bi da prikazuje male ivotinje kako izlaze iz bunja i kao gledaju u
vodopad, zna." Hernandez se nasloni na plou, opruajui i skupljajui none prste u najeenim
sandalama. "Neke, kao, kostarikanske ivotinje, zna. Ekoloka tema. Mala je prodala duu zelenima.
Naterala nas da izvadimo ono malo travnjaka, i da posadimo one puzavice to lie na sive paukove.
Ali oni u servisu nikako da nateraju jebene ivotinje da iziu, ovee. Imamo garanciju i sve, ali je
to, zna, silna gnjavaa." Zatresao je glavom.
Rajdel dovri pahuljice.
"Jesi bio nekad u Kostariki, Rajdele?"
"Ne."
"Divota boja, ovee. Kao vajcarska."
"Ni tamo nisam bio."
"Ne, mislim ono ta rade sa podacima. Kao vajcarci sa lovom."
"Misli na luke podataka?"
"To. Pametan svet. Nemaju armiju, mornaricu, vazdune snage; neutralni. I samo uvaju podatke."

"Bez obzira na to ta je posredi?"

"Jebeno tano. Pametan svet. A lovu troe na ekologiju, ovee."
Rajdel je odneo iniju, kaiku i natopljenu guvu hartije do sudopere. Isprao je iniju i kaiku,
obrisao ih ubrusima, a onda ih gurnuo to je dublje mogao ispod ostalih otpadaka u kesi ispod
sudopere. Uspravivi se, zagleda se u Hernandeza. "'Mogu neto da uinim za tebe, efe?"
"Obrnuto." Hernandez se osmehnu. No, taj osmeh zbog neega nije bio ubedljiv. "Razmiljao sam
o tebi. Tvojoj situaciji. Nije dobra. Nije dobra, ovee. Sada vie nikako ne moe nazad u pajkane.
A poto si dao otkaz, ne mogu ak ni da te uzmem da radi zatvorene zajednice za IntenStrau. Moda
bi mog'o da dobije mesto obinog dustabanlije, da se stiska u kabini u nekoj prodavnici pia. Radio
bi to?"
"Ne."
"Pametno, jer bi ti dupe tako najpre postalo pokojno. Neko bi uao i oduvao i tebe i kabinu,
ovee."
"Trenutno acujem jedno mesto u trgovini."
"Sere? U trgovini? ta prodaje?"
"Krevetska uzglavlja napravljena od batenskih figurica od livenog gvoa. Slike od ljudske kose
stare sto godina."
Hernandez zamiri i otisnu se od radne ploe prema dnevnoj sobi. Rajdel pomisli da odlazi, ali on
samo zapoe da krui. Rajdel ga je nekoliko puta video da to radi u svojoj kancelariji u IntenStrai.
Stigavi do ulaza u dnevnu sobu, okrenu se i prie Rajdelu.
"Ne znam, ovee, ponekad ume da bude tako zajeban. Moglo bi bar nekad da ti padne na pamet
da moda elim da ti pomognem, zna." Pa ponovo zaokrenu prema dnevnoj sobi.
"Sami mi reci o emu je re, vai?"
Hernandez se zaustavi, okrenu, uzdahnu. "Nikad nisi bio u SeKalu, je l' tako? Druga drava, drugi
zakoni, druga atmosfera, k'o da je jebena druga zemlja, ali mi i tamo radimo neko sranje. Vie
poslovnih zgrada, puno hotela. Zatvorene zajednice nisu tako velike, bar ne kad se pomeri u rubne
gradove. Konkord, Poslovni Centar Hacijenda i tako to. Radimo i dobar deo toga."
"Ali to je ista firma. Ako nee da me zaposle ovde, nee ni tamo."
"Jebeno tano. Niko ne govori o zapoljavanju. Re je o tome da bi tamo za tebe moda bilo posla
sa jednim tipom. Taj je slobodan strelac. Ponekad, kad zagusti, kompanija ubaci u igru nekoga. Ali
tip nije IntenStraa. Slobodan strelac. Nai gore upravo imaju jednu takvu situaciju."
"ekaj malo. O emu mi ovde govorimo? Govorimo li o privatnom oruanom obezbeenju?"
"Tip je traga. Zna ta je to?"
"Nalazi one to se kriju zato to nisu vratili dug, platili kiriju, i tako to?"
"Ili odveli dete u sluaju obostranog starateljstva, takve stvari. Ali, zna, takvi nestanci se danas
uglavnom reavaju preko mree. Samo kljuka DatAmeriku njihovim podacima, i na kraju ih nae.
Ili se", on slegnu ramenima, "jednostavno obrati policiji."
"Znai da je ono to traga uglavnom radi..." zapoe Rajdel, setivi se jednog nastavka Policajaca
u nevolji koji je gledao sa ocem.
"Obavlja posao bez meanja policije."
"Ili prijavljene detektivske agencije."
"To." Hernandez ga je posmatrao.
Rajdel proe pored njega u dnevnu sobu, oslukujui kako nemake sandale cvile za njim po
kuhinjskom podu od izlizanih ploica. Neko je prethodno vee puio u kuhinji. Oseao je miris. Bio
je to prekraj kunog reda. Gazda bi im odrao kou zbog toga. Gazda je bio srpski emigrant koji je

vozio petnaest godina star BMW, nosio jedan od onih otkaenih tirolskih eiria i insistirao da ga
zovu Voli. Poto je znao da Rajdel radi za IntenStrau, Voli ga nije ostavio na miru dok mu nije
pokazao baterijsku svetiljku koju je drao zakaenu ispod table u BMW-u. Bila je dugaka otprilike
stopu i imala je dugme koje je izbacivalo dobru dozu nervnog gasa. Pitao je Rajdela da li misli da je
to 'dovoljno'.
Rajdel je slagao. Rekao je da oni koji uzimaju, na primer, velike doze igraa, zapravo vole mrk
ili dva dobrog nervnog gasa. isto da im proisti sinuse. Da ih malo prodrma, pomogne im da
odlepe.
Rajdel obori pogled i prvi put primeti da je tepih u dnevnoj sobi u Mar Visti ista ona stvar po
kojoj je puzao u stanu Tarvijeve enske u Noksvilu. Moda neto isi, ali isti. Tek je sada primetio.
"Sluaj, Rajdele, niko te ne tera da uzme. Samo imaj u vidu da sam se dovezao ovamo, iako mi je
slobodan dan. Zavrnuli te neki hakeri, naseo si, odgovorio si prejako, sve to mogu da razumem. Ali to
se dogodilo, ovee, to ti stoji u dosjeu, i ovo je sve to mogu da uinim. Ali, uj, ako obavi posao
za kompaniju, moda se prouje do Singapura."
"Hernandeze."
"A danas mi je slobodan dan."
"ovee, ne znam nita o pronalaenju ljudi."
"Ume da vozi. To je sve to trae. Samo da vozi. Da vozi tragaa, razume? ovek je sjebao
nogu i ne moe da vozi. A ovo je, recimo, delikatna stvar. Zahteva zrno soli u glavi. Rekao sam im da
ti to moe, ovee. Bogme, jesam. Rekao sam im."
Monikin primerak People-a je leao na kauu, otvoren tamo gde je bila pria o Gudrun Viver,
onoj sredovenoj glumici koja je upravo pronala Gospoda zahvaljujui preasnom Vejnu Felonu,
taman na vreme da joj slika izie u People-u. Slika je bila na celoj strani i prikazivala ju je kako lei
na kauu u dnevnoj sobi, zaneto zurei u niz monitora koji su prikazivali jedan te isti stari film.
Rajdel vide sebe na futonu iz Futon Mauta, kako zija u one krupne, samolepljive cvetove i
nalepnice za kola. "Je li to dozvoljeno?"
Hernadez se pljesnu po plavom platnu bedra. Zvualo je kao pucanj pitolja. "Dozvoljeno? Ovde
govorimo o Korporaciji IntenStraa. Govorimo o jebenim ajkulama. Pokuavam da ti pomognem,
ovee. Pa zar misli, jebi ga, da bi' traio da radi neto nedozvoljeno?"
"Ali u emu je kvaka, Hernandeze? Samo odem tamo i vozim?"
"Jebeno tano! Vozi! Gos'in Vorbejbi kae vozi, ti vozi."
"Ko?"
"Vorbejbi. Ime mu je Lusijus Vorbejbi."
Rajdel podie Monikin People i pronae sliku Gudrun Viver i Preasnog Vejna Felona. Gudrun
Viver je izgledala kao sredovena glumica. Felon je izgledao kao oposum sa presaenom kosom i
smokingom od deset hiljada dolara.
"Taj Vorbejbi, Beri, on ti je glavni za ta sranja. Tip je jebena zvezda, ovee. Inae ga ne bi ni
plaali. Ako bude radio za njega, nauie ta sranja. Jo si mlad, ovee. Moe da naui razna
sranja."
Rajdel baci People nazad na kau. "Koga to trae?"
"Kraa u hotelu. Neko je neto uzeo. Tamo radi nae obezbeenje. Oni u Singapuru, ovee,
izgleda da su u gadnoj frci zbog toga. To je sve to znam."
Rajdel je stajao u toploj hladovini parkinga, zagledan u treperave dubine animiranog vodopada na
poklopcu motora snikera Hernandezove erke, u paru koja se dizala kroz zeleni estar kine praume.

Jednom je video Harli koji je bio tako doteran da je svaka povrina na njemu osim onih trostruko
hromiranih vrvela, ubrzano, od buba u prirodnoj veliini. korpija, stonoga, ega sve ne.
"Vidi", ree Hernandez, "vidi tamo, gde je zamueno? Tu bi trebalo da je neka vrsta jebenog
proreza, ovee. Odakle izlaze neki lemuri, zna. Fabriki zajemeno."
"Kad 'oe da doem?"
"Treba da ti dam ovaj broj." Hernandez prui Rajdelu otrgnut komad ute hartije. "Zovi ih."
"'Fala."
"Hej", ree Hernandez. "Volim da znam da si dobro. Ozbiljno." On dodirnu snikerovu haubu.
"Pogledaj to sranje. Jebena fabrika garancija."

8. JUTRO POSLE
ueta je sanjala da vozi Folsomom, da jak boni vetar preti da je gurne u suprotnu traku. Skrenula
je levo u estu, uhvatila taj vetar u lea, prola kroz crveno na uglu Hauarda i Misije, ocvalo zeleno
u Marketu, pipnula konice i preskoila obe trake ina.
Posle tvrdog, napred nagnutog doskoka, produila je Nobom prema Tejloru.
"Ovaj put je uspelo", ree ona.
Pumpajui nogama, sa vetrom kao snanom rukom na krstima, pod nebom vedrim i
primamljujuim na vrhu brega, prebacila je lanac na neki jebeno veliki zamajac, preveliki za njenu
stranjicu, preveliki za bilo koji okvir, i osetila kako blistavi zubi hvataju, kako njeno okretanje
usporava u lagani ritam - a onda poe da gubi zamah.
Podigla se i poela ponovo da radi, vritei, u navali mlene kiseline u venama. Bila je na samom
vrhu, spremna da uzleti Kroz arene odseke okruglog prozora u Skinerovu sobu koso je padala obojena svetlost. Utorak
ujutru.
Dva manja odseka stakla su ispala; otvori su bili zapueni krpama, koje su bacale senku na
ofucani, uti zid od korica National Geographic-a. Skiner je sedeo na krevetu, u staroj pletenoj
majici, sa ebadima i vreom za spavanje podignutim visoko na grudi. Njegov krevet bila su vrata od
osam ploa hrastovine na etiri zarale folksvagenove osovine, sa tablom sunera. ueta je spavala
na manjoj strunjai od sunera koju bi svako jutro smotala i gurnula iza dugakog drvenog sanduka
punog zamaenog alata. Miris mainskog ulja ponekad joj se uvlaio u san, ali njoj to nije smetalo.
Ispruila je ruku u novembarsku studen i dohvatila demper sa drvenog tronoca umrljanog
farbom. Uvukla je demper u vreu i uvukla se u njega, navukavi ga sve do kolena. Kada je ustala,
pao joj je do kolena, a okovratnik je bio tako proiren da je morala da ga vraa na rame. Skiner nita
nije rekao; uopte je retko progovarao.
Protrljala je oi, otila do lestvica privrenih na zid, uspela se uz pet preaga i otkaila kuku na
krovnom zasunu, ni ne pogledavi ta radi. Prelo joj je u naviku da se ujutru popne na krov i umije
pre grada. Osim ako je padala kiila ili ako je bilo maglovito, kada je bio red na nju da pumpa
prastari Kolmen, iji je crveno ofarbani rezervoar podseao na podmornicu-igraku. Kada je bilo
lepo vreme to je radio Skiner, ali je u kinim danima uglavnom ostajao u krevetu. Govorio je da mu
vreme utie na kuk.
Provukla se kroz etvrtasti otvor i sela na ivicu, maui golim nogama ispod tavanice sobe. Sunce
je nastojalo da sagori srebrnasto sivilo. Kada bi dole vruine, zagrejalo bi katran na ravnom
pravougaoniku krova tako da se oseao miris.
Skiner joj je pokazao fotografije jama u La Breji u National Geographics-u, gde su sahranjene one
velike, tune ivotinje, u neko davno doba u L.A. Tako je nastao katran, i asfalt, koji nije bio neto to
se pravi u nekoj fabrici. Skiner je voleo da zna odakle stvari potiu.
Njegova jakna, ona koju je stalno nosila, poticala je od Di Luisa, u ulici Grejt Portlend. Koja se
nalazila u Londonu. Skiner je voleo mape. Neki brojevi National Geographics-a imali su u sebi
savijene mape, i na njima su sve zemlje bile velike, jedinstvene mrlje boje od ivice do ivice. I vie ih
nije bilo tako mnogo. Nekada je bilo zaista velikih zemalja: Kanada, SSSR, Brazil. Sada je na
njihovom mestu bilo mnogo malih. Skiner je rekao da je Amerika takoe pola tim putem, iako to nije
priznala. Nekada je ak i Kalifornija bila jedna velika drava.
Skinerov krov imao je dimenzije osamnaest sa dvanaest stopa. Zbog neega je izgledao manji
nego soba ispod njega, iako su zidovi sobe bili natrpani Skinerovim stvarima. Na krovu nije bilo

nieg osim zaralih metalnih volovskih kola, deje igrake, sa nekoliko rolni izbledele katranisane
hartije.
Pogledala je preko tri kablovske kule prema Ostrvu S Blagom. Tamo se dizao dim neke vatre na
obali, gde se niski nosei most, obloen maglom, pruao prema Ouklendu. Na najdaljoj noseoj kuli
nalazila se stvar nalik na kupolu, ali je Skiner rekao da je to samo Milar, rastegnut preko montanih
elemenata. U njemu su drali antenu, neto to je govorilo sa satelitima. Planirala je da jednog dana
ode da to pogleda.
Kraj nje, u visini oiju, kliznu sivi galeb.
Grad je izgledao kao uvek, sa brdima nalik na usnule ivotinje iza poslovnih kula koje je znala po
brojevima. Meu njima je trebalo da se vidi i hotel.
Prethodno vee je bez upozorenja epa za potiljak.
Nije mogla da veruje da je to zaista uradila, da je mogla da bude tako glupa. Kutija koju je izvukla
iz govnarovog depa bila je u depu Skinerove jakne, okaene na gvozdenoj kuki u obliku slonove
glave. U kutiji nita osim naoara za sunce, naizgled skupih, ali tako tamnih da prole veeri nije
mogla nita da vidi kroz njih. Kerovi iz obezbeenja na recepciji oitali su njene znake kada je
ulazila; to se njih ticalo, ona uopte nije izila iz hotela. Kompjuter e kad-tad poeti da je trai. Aku
budu pitali Ujedinjene, rei e da je zaboravila i da je zaobila proveru na izlazu jer se spustila
liftom za osoblje poto je isporuila u 808. Nema izgleda da je bila na nekakvoj urki, osim toga, ko
ju je tamo video? Jedino govnar. Ko zna, moda je ukopao da ga je ona uradila za naoare. Moda
je osetio. Moda se setio, poto se otreznio.
Skiner doviknu da ima kafe, ali da su ostali bez jaja. ueta se odgurnu od ivice otvora, uhvati
najviu preagu i spusti se unutra.
"Ako 'oe jaja, morae da sie po nji'", ree Skiner, podigavi pogled sa Kolmena.
"Ostavi mi kafe." Navukla je crne pamune helanke i nazula patike, ostavivi ih razvezane.
Otvorila je poklopac na podu i spustila se napolje, i dalje u brizi zbog govnara, njegovih naoara,
svog posla. Niz deset preaga lestvica na boku starog krana. Korpa za branje voa ekala je tamo gde
ju je ostavila kada se vratila. Njen bajs, vezan za nosa, sa nekoliko vriskavaca iz Radio upe za
svaki sluaj. Ula je utu korpu sa ogradom do struka i pritisnula dugme.
Motor zajea i zubati zupanik na dnu spusti je niz nagib. Skiner je korpu nazivao svojom iarom.
Ali on nije bio taj koji ju je napravio; napravio mu je onaj crni momak Fontejn, kada je Skineru
postalo teko da silazi i da se penje. Fontejn je iveo na ouklendskoj strani, sa dve ene i mnogo
dece. Uglavnom je sam vodio brigu o elektrici na mostu. Pojavio bi se povremeno, u dugakom
kaputu od tvida, sa kutijama za alat u rukama, da podmae stvar i pregleda je. A ueta je imala broj
na koji je mogla da ga nazove ako se korpa ikad potpuno pokvari, ali se to jo nije bilo dogodilo.
Korpa se zatrese, dodirnuvi dno. Ona se prebaci na drveni mosti i poe du zida od zategnute
mlene plastike, sa halogenim senkama biljaka iza njega i grgotanjem hidroponika. Zala je za ugao i
pola niz stepenice, prema amoru i jutarnjoj vrevi mosta. Prema njoj je iao Najdel, sa jednim
kolicima, ovaj put novim. Iao je da isporui po narudbi.
"'Veta", ree, sa onim velikim, glupavim kezom. Tako ju je zvao.
"'Si video enu s jajima?"
"Na gradskoj strani", ree on, mislei na S.F., dok je Ouklend uvek bio samo Lend. "Dobra, a?"
pokaza sa ponosom graditelja na kolica. ueta opazi aluminijumski okvir sa peenim lakom,
tajvanske glavine i naplatke ojaane debelim novim paocima. Najdel je radio za neke druge vozae
iz Udruenih, one koji su jo jahali metalne. Nije mu se dopalo kada je ueta prela na papirni okvir.
Ona se sagnu i povue palcem preko glatke povrine laka. "Dobra", sloi se.

"Ono japansko govno jo nije delaminiralo pod tobom?"

"Nema izgleda."
"'Oe. 'Doskoi prejako, prsnue k'o staklo."
"Kad bude, eto me kod tebe."
Najdel zatrese kosom prema njoj. Izbledeli, drveni, pecaroki plovak koji mu je visio sa levog
uha zaangrlja i zavrte se. "Tad e biti kasno." I gurnu kolica prema Ouklendu.
ueta je pronala enu s jajima i kupila tri komada, povezana na onaj naroiti nain sa dve velike
suve vlati trave. Magija. Bilo je to tako savreno da ti je bilo ao da ih razvezuje, jer ih je posle
bilo nemogue ponovo povezati na isti nain, ili otkriti kako je ena to uradila. ena uze petaka i
spusti ga u vreicu oko mravog, guterskog vrata. Nije imala nijedan zub u glavi, a lice joj je bilo
gnezdo bora oko vlanog proreza usta.
Kada se vratila, Skiner je sedeo za stolom. Bila je to vie polica nego sto. Pio je kafu iz
ulubljenog elinog poklopca termosa. Kad biste uli i zatekli ga tako, ne bi vam odmah zapalo za
oko koliko je star, ve njegova krupnoa, velike ake, velika ramena, sve kosti, velike. Siva kosa
zabaena unazad sa ivotne zbirke oiljaka na elu, sitnih ulubina, nekoliko crnih taaka nalik na
tetovau, gde se neka prljavtina uvukla u posekotine.
Raspakovala je jaja, stariinu magiju, i odloila ih u plastinu iniju. Skiner se podie sa svoje
kripave stolice, mrtei se kada se oslonio na bolesni kuk. Ona mu dodade iniju i on se obrnu
prema Kolmenu. Pravio je kajganu na neki svoj nain, bez ulja, sa samo malo vode. Rekao je da je to
nauio od nekog kuvara na brodu. Jaja su tako bila ukusna, ali je bilo teko oprati tiganj, a to je bio
uetin zadatak. Dok je on razbijao jaja, ueta ode do jakne i izvadi kutiju.
Bilo je nemogue prepoznati od ega je napravljena, i to je bio znak da je skupa. Neto tamnosivo,
kao srce olovke, tanko kao ljuska onih jaja, ali verovatno dovoljno jako da preko njega preveze
kamion. Kao njen bajs. Prethodno vee je otkrila kako se otvara; ovde prst, tamo palac, i otvoreno.
Nigde kope, ili opruge. Niti oznake proizvoaa, patentnog broja. Unutranjost je bila nalik na crni
antilop, ali meka kao suner pod prstima.
A unutra su leale te naoare. Velike i crne. Kao kod onog tipa Orbisona na crno-belom posteru na
Skinerovom zidu. Skiner je rekao da je kondenzovano mleko umesto lepka najbolji nain da zauvek
zalepi poster. Ono to se prodaje u konzervi. Vie se gotovo nita nije prodavalo u konzervi, ali je
ueta znala na ta je mislio, i taj uvrnuti momak velikog lica sa crnim naoarima bio je nepovratno
zalepljen na belo ofarbanu plutu Skinerovog zida.
Izvadila je naoare iz crnog antilopa, koji smesta popuni udubljenje u kome su leale.
Brinule su je. Ne zato to ih je ukrala, ve zbog toga to su bile tako teke. Preteke za ono to
jesu, ak i sa tim velikim drkama. Okvir je izgledao kao da je izvajan iz grafitnog bloka. Moda i
jeste, pomisli ona; oko papirnog jezgra u okviru njenog bajsa takoe je bio grafit, i to iz Asahi
Indinjiringa.
Zveckanje viljuke kojom je Skiner mutio jaja.
Stavila je naoare. Crne. Neprozirno crne.
"Kertin Hepbern", ree Skiner.
Ona smaknu naoari. "A?"
"Nosila takve naoare. Velike."
Uzela je upalja koji je drao pored Kolmena, upalila ga, postavila plamen ispred jednog stakla.
Uopte se nije video.
"Da nisu varilake?" Prebacio je njen deo kajgane u aluminijumsku vojniku porciju, sa
odtampanom oznakom 1952. Spustio je porciju pored viljuke i njene olje sa crnom kafom.

Ona odloi naoare na sto. "Nita ne vidim kroz njih. Sve je crno." Privukla je stolicu od
javorovog drveta bez naslona, sela i uzela viljuku. Poela je da jede jaja. Skiner je sedeo i jeo,
posmatrajui je. "Sovjetske", ree, poto je otpio kafu iz poklopca.
"A?"
"Tako su pravili naoare za sunce u bivem Savezu. Imali su dve fabrike naoara za sunce, i jedna
je uvek pravila takve. Posle ih izlagali u prodavnicama, i niko nije kupovao njihove, ve one iz druge
fabrike. Tako je to bilo organizovano."
"Fabrika je pravila crne naoare?"
"U Sovjetskom Savezu."
"Jesu ili glupi, ili ta?"
"Nije to tako jednostavno. Odakle ti ove?"
Ona se zagleda u kafu. "Nala ih." Podie olju i otpi.
"Radi danas?" Podigao se, gurnuo prednji deo majice u pantalone, sa kajiem ija je zarala
kopa bila privrena iskrivljenim spajalicama za papir.
"Od podne do pet." Uzela je naoare, poela da ih obre. Bile su suvie teke za svoju veliinu.
"Moramo da dovedemo nekog ovamo, da pogleda energetsku eliju."
"Fontejna?"
Nije odgovorio. Poloila je naoare u crni antilop, zatvorila kutiju, ustala, pokupila sudove i
odnela ih do umivaonika. Osvrnula se na kutiju na stolu.
Najbolje da ih bacim, pomislila je.

9. KADA ZATAJI DIPLOMATIJA

U utorak, predvee, Rajdel se ukrcao na KalEr-ov inercioni avion za Barbenk. Momak u San
Francisku platio je kartu odande; rekao je Rajdelu da moe da ga zove Fredi. KalEr nije nudio
nikakvu zabavu na naslonu sedita, a putnici su bili neosporno nia klasa. Pla dece. Dobio je sedite
pored prozora. Tamo dole, namaz svetala ispod tragova ulja za kosu nekog prethodnog putnika:
Dolina. Tirkizne dubine nekoliko opstajuih bazena, osvetljenih ispod povrine. Potmuli bol u
njegovoj ruci.
Sklopio je oi. Ugledao oca pored sudopere u njihovom pokretnom domu na Floridi, kako pere
au. U tom odreenom trenutku smrt je bez sumnje ve rasla u njemu, ustanovljena injenica,
prekoraena crta. Govorio je o svom bratu, Rajdelovom stricu, tri godine mlaem i pet godina
pokojnom, koji je jednom poslao Rajdelu majicu iz Afrike. Vojni peati na prozirnom plastinom
mehuru omota. Jedan od onih starih bombardera, B-52, i KADA ZATAJI DIPLOMATIJA.
"ta mislite, da li je to Obalska magistrala?"
Otvorio je oi i ugledao neku staru gospou kako se naginje preko njega da pogleda kroz skramu
ulja za kosu. Kao gospoa Armbruster u petom razredu: starija nego to bi njegov otac sada bio.
"Ne znam", ree Rajdel. "Mog'o bi da bude. Meni su svi ti putevi isti. Hou da kaem", dodade,
"nisam odavde."
Ona mu se osmehnu, naslanjajui se nazad u uski naslon sedita. Potpuno nalik na gospou
Armbruster. Ista uvrnuta kombinacija tvida, oksford-tofa, kaputa od ebeta Santa Fe. Te stare dame
sa debelim gumenim onovima cipela.
"Niko od nas nije." Pruila je ruku da potape njegovo maskirno koleno. "Bar ne u poslednje
vreme." Kevin mu je rekao da moe da zadri pantalone.
"A-ha", ree Rajdel, oajniki pipajui rukom za dugmetom za obaranje sedita, malim,
ispupenim, elinim krugom koji je trebalo da ga oprui u privid sna. Zamurio je.
"Idem u San Francisko da prisustvujem premetanju mog pokojnog mua u manju kriogenu
jedinicu", ree ona. "Jednu od onih koje nude pojedinane module za uvanje. Reklamni asopisi
zovu ih 'salonima', ma koliko to groteskno zvualo."
Rajdel pronae dugme i otkri da KalEr-ova sedita dozvoljavaju maksimalni nagib od deset
centimetara.
"On je u kriju, oh, pa ve devet godina, ali nikad nisam volela da razmiljam o tome kako mu se
mozak prevre tamo u tenosti. Umotan u foliju. Je l' te da to podsea na preni krompir?"
Rajdel otvori oi i pokua da smisli neto da kae.
"Ili na patike u suau", dodade ona. "Znam da su tamo svi sleeni, ali inae nema niega to bi
podsealo na poinak, zar ne?"
Rajdel se usredsredi na naslon sedita ispred sebe. Prazna plastika. Siva. Nema ak ni telefona.
"Ta manja mesta ne mogu nita novo da obeaju u pogledu eventualnog buenja, naravno. Ali mi
se ini da nude malo vie dostojanstva. U svakom sluaju, ja to vidim kao dostojanstvo."
Rajdel baci pogled u stranu. Njene oi odmah zarobie njegov pogled: kestenjaste, usred lavirinta
tananih bora.
"A ja svakako neu biti tamo ako ga ikad otope, ili ta ve planiraju da rade s njima. Ja ne
verujem u to. Stalno smo se prepirali oko toga. Mislila sam na sve one milijarde mrtvih, godinji
danak u siromanim krajevima. 'Dejvide', govorila sam mu, 'kako moe da razmilja o tome kada
vei deo oveanstva ivi bez klimatizacije?'"
Rajdel otvori usta, pa ih zatvori.

"to se mene tie, ja imam lansku kartu Upokojenih Oko Ponoi."

Rajdel nije bio siguran ta znai 'imati lansku kartu', ali su Upokojeni Oko Ponoi bili udruenje
za meusobnu samostalnu eutanaziju, zabranjeno u Tenesiju. Mada su to i tamo svejedno radili, a
neko iz policije mu je rekao da ostavljaju mleko i kolae za bolniare koji treba da ih pokupe. Bile su
to uglavnom grupe od osmoro ili devetoro u cugu. UOP. Bolniari su to zvali "UKOP". Sreivali su
se koktelima dozvoljenih, prepisanih lekova. Sve isto i po zakonu. Ubedljivo najpedantnija
samoubistva.
"Izvin'te me, gospoo", ree Rajdel, "al' moram da probam malo da odspavam."
Rajdel sklopi oi, nasloni glavu i ostade tako sve dok nije osetio kako se rotori naginju u poloaj
za sletanje.
"Tomi Li Dounz", ree crnja. Kosa mu je bila oblikovana kao izvrnuta saksija sa spiralnim
reljefom. Neto nalik na fesove Hramovnika, ali bez kianke. Bio je visok otprilike pet stopa, a tri
broja vea koulja na njemu inila je da izgleda isto toliko irok. Koulja je bila limun-uta i
natampana raznovrsnim pitoljima u prirodnoj veliini i prirodnoj boji. Imao je ogroman orts
marinsko plave boje do ispod kolena, 'Rajders' arape, patike sa crvenim diodama ugraenim u
rubove onova i naoari sa okruglim, reflektujuim staklima veliine kovanice od pet dolara.
"Pogreili ste osobu", ree Rajdel.
"Ma ne, ovee, lii na njega."
"Na koga."
"Na Tomija Li Dounza."
"Ko je taj?"
"Bio je glumac, ovee." Rajdel na trenutak pomisli da tip mora da je pristalica Preasnog
Felona. ak je imao i te naoare, kao Sabletova soiva. "Ti si Rajdel. Propustio sam te kroz
Razdvojene Na Roenju."
"Ti si Fredi?" Razdvojeni Na Roenju bio je policijski program namenjen pronalaenju nestalih
osoba. Skenira fotografiju osobe koju trai, dobije imena pet ili est poznatih linosti koje donekle
lie na traenog, pa pode okolo i pita ljude jesu li skoro videli nekoga ko ih podsea na A, B, C.
Zaudo, ovo je bilo uspenije nego da samo pokazuje sliku subjekta. Instruktor na akademiji u
Noksvilu objasnio je Rajdelovoj klasi da je to zato to se time crpi is dela mozga koji je zaduen za
poznate linosti. Rajdel ga je zamiljao kao neku vrstu krike sa filmskim zvezdama. Da li ovek
stvarno ima tako neto u glavi? Ako ima, Sabletova krika je verovatno pozamana. Ali kada su na
akademiji ubacili u program Rajdelovu sliku, ispao je brat blizanac Hauija Klakstona, bacaa iz
Atlante; nije se seao da je pomenut Tomi Li Dounz. Ali mu isto tako nije bilo jasno po emu toliko
lii na Hauija Klakstona.
Fredi isprui veoma meku aku i Rajdel se rukova s njim. "Ima prtljaga?" upita Fredi.
"Samo ovo." Podignu svoj Samsonajt.
"Ono tamo je gospodin Vorbejbi", ree Fredi, pokazavi glavom u pravcu izlaza, gde je
uniformisana ilanga proveravala odseke karata. Iza nje je stajao jo jedan crnac, ogroman, irok
kao Fredi ali, reklo bi se, dvostruko vii.
"Ljudeskara."
"A-ha", ree Fredi, "i bolje da ga ne ostavljamo da eka. Danas ga boli noga, ali je navaljivao da
doe ovamo sa parkinga da te doeka."
Dok mu je uvar na izlazu proveravao kartu, Rajdel je prouavao oveka. Bio je visok preko est
stopa, pravi din, ali je na Rajdela najjai utisak ostavila nekakva zamiljenost kod njega, kao i neto

nalik na setu na njegovom licu. Bio je to isti izraz koji je video na licu crnog svetenika koga je
njegov otac redovno gledao pred kraj ivota. Bilo je dovoljno da pogledate svetenikovo lice i da
osetite da se u njemu sakupila sva tuga sveta, i da bi se zato moda i moglo poverovati u ono to
govori. Rajdelov otac je verovao, moda, makar malice.
"Lusijus Vorbejbi", ree ovek, vadei iz dubokog depa dugakog maslinastog mantila od
dijamantima optoene svile najvee ake koju je Rajdel ikada video, glasom koji je bio toliko dubok
da su se prosto oseali podzvuni tonovi. Rajdel pogleda ponuenu ruku i vide na njoj jedan od onih
staromodnih zlatnih peatnih prstenova, sa natpisom VORBEJBI ispisanim san-serif slovima od
dijamantske praine.
Rajdel se rukova, obuhvativi prstima dijamant i ploicu. "Milo mi je to smo se upoznali,
gospodine Vorbejbi."
Vorbejbi je nosio, navuen na oi, crni stetson sa naopako okrenutim obodom i naoari sa tekim
crnim ramom. Providna, neobojena stakla. Oi iza tih stakala bile su kineske, ili tako neto; iskoene,
maje, udne zlatnosmee boje. Oslanjao se na jedan od onih prilagodljivih tapova koje daju u
bolnicama. Leva noga bila mu je stegnuta u ugljeninu protezu, sa velikim tamnoplavim jastuiima.
Tanke, crne farmerke, nove novcijate i jo neoprane, bile su uvuene u sjaktee teskake salonske
izme u tri preliva crne boje.
"Huanito kae da si pristojan voza", ree Vorbejbi, kao da je to otprilike najtunija stvar koju je
ikad uo. Rajdelu je bilo prvi put da uje da neko tako zove Hernandeza. "Kae da ne poznaje ovaj
kraj."
"Tako je."
"Ali isto tako", ree Vorbejbi, "da niko ovde ne poznaje tebe. Ponesi oveku torbu, Fredi."
Fredi uze Rajdelovu plavu torbu sa primetnim oklevanjem, kao da nije navikao da ga viaju sa
takvim neim u ruci.
Ruka sa peatnjakom spusti se na Rajdelovo rame. Kao da prsten ima deset kila. "Huanito ti je
rekao neto o onome to mi radimo ovde?"
"Rekao je da je re o hotelskoj krai. Kazao je da vas IntenStraa upoljava po ugovoru."
"Da, kraa." Vorbejbi je izgledao kao da moralna teina itave Vaseljene lei na njegovim
pleima, preodreenim da trpe to breme. "Neto je nestalo. Ali sada se sve zapetljalo."
"Kako?"
Vorbejbi uzdahnu. "Pokradeni ovek je mrtav."
Neto novo u onim oima. "Kako mrtav?" upita Rajdel, kada mu je ona klada konano spala sa
ramena.
"U-bijen", ree Vorbejbi, tiho i bolno, ali sasvim razgovetno.
"Pita se odakle mi ovo ime", ree Vorbejbi sa zadnjeg sedita crnog forda patriota.
"Pitam se gde da stavim klju, gospodine Vorbejbi", ree Rajdel za volanom, prouavajui tablu
sa bezbroj komandi. Samo su amerika vozila na celom svetu i dalje imala fiziki prikazane
instrumente. Moda ih upravo zato nije bilo mnogo. Kao nekad oni Harlijevi motori sa lananim
pogonom.
"Moja baba", tutnjao je Vorbejbi, kao tektonska ploa koja se odvaja i polazi prema Kini, "bila je
Vijetnamka. Deda, momak iz Detroita. Pripadnik Vojske. Doveo je kui iz Sajgona, ali je onda on
otiao. Moj otac, njegov sin, promenio je prezime u Vorbejbi. Warbaby: dete rata - prim. prev.
Razume? Simbolino. Izraz oseanja."
"Aha", ree Rajdel, koji je pokrenuo motor velikog forda i traio menja. Sajgon je bio mesto gde

su lovani ili na odmor.

Pogon na etiri toka. Keramiki oklop. Gudjirove gume Drumoderke, koje je mogao da probui
samo veliki kalibar. Ispred otvora za ventilaciju visio je kartonski osveiva vazduha u obliku
borovog stabla.
"to se tie onog Lusijusa, to ve ne bih znao da ti objasnim."
"Gospodine Vorbejbi", ree Rajdel, osvrnuvi se, "'de biste da vas odvezem?"
Pisak modema sa table.
Fredi, u plianoj korpi sedita pored Rajdela, zazvida. "Bogte", ree, "gadna stvar."
Rajdel se okrenu napred da vidi kako izlazi faks: neki debeljko, go na aravima natopljenim
krvlju. Lokve krvi, na kojima je odsjaj fotografovih strobova leao zamrznut kao bledi odblesci
sunca.
"ta mu je to ispod brade?" upita Rajdel.
"Kubanska mana", ree Fredi.
"Ma ne, ovee", Rajdelov glas se povisi za oktavu, "ta je ono?"
"To mu je jezik", ree Fredi, otcepi snimak sa proreza i dodade ga Vorbejbi.
Rajdel zau kako mu faks klepee u ruci.
"Taj svet", ree Vorbejbi. "Uas."

10. MODERNI PLES

Jamazaki je sedeo na niskom drvenom tronocu, posmatrajui Skinera kako se brije.
Skiner je sedeo na ivici postelje, struui lice ruiastim patentnim brijaem, ispirajui ga u
ulubljenom alumijumskom lavoru koji je stezao izmeu kolena.
"ilet je vie puta korien", ree Jamazaki. "to ga ne bacite?"
Skiner ga pogleda preko plastinog brijaa. "Stvar je u tome, Skuteru, to se posle izvesnog
vremena ne troe dalje." Nasapunjao je i obrijao potez iznad gornje usne, pa zastao da se odmori.
Jamazaki je u prvih nekoliko poseta bio 'Kavasaki'. Sada je postao 'Skuter'. Bledoplave oi
ravnoduno su ga posmatrale, pod crvenkastim kapcima. Jamazaki oseti Skinerov potajni smeh.
"Zasmejavam vas?"
"Danas ne", ree Skiner i spusti brija u lavor, uznemirivi penu i sive ekinje na povrini vode.
"Ne k'o pre neki dan, kad si ganj'o ona govna."
Jamazaki je proveo celo jedno jutro pokuavajui da saini shemu kanalizacione mree za grupu
nastambi koju je smatrao Skinerovim 'susedstvom'. Opte prihvaena upotreba providnih petoinnih
cevi uinila je da mu bude prilino zabavno, kao neka igra izmiljena za decu, dok je pratio putanju
odreene poiljke izmeta od jedne nastambe do druge, sve nie i nie. Cevi su se sputale niz
konstrukciju u elegantnim nasuminim lukovima, prepletane kao ganglije, da bi se okupile u donjem
delu sabirnog rezervoara od pet hiljada litara. Kada bi se ovaj napunio, objasnio mu je Skiner, ivin
prekida u plovku ukljuio bi vakuum-pumpu i poterao fekalije u metar iroku cev koja je vodila u
gradsku kanalizaciju.
Zabeleio je da ovu taku treba smatrati vezom izmeu programa mosta i programa grada, ali je
oigledno bilo vanije izdvojiti Skinerovu priu o mostu. Ubeen da Skiner na neki nain uva klju
egzistencijalnog smisla mosta, Jamazaki je zanemario fiziko izvianje sekundarnog sklopa da bi
provodio to vie vremena sa starcem. Svake veeri, u svom iznajmljenom stanu, slao je materijal
sakupljen tog dana u Odeljenje za sociologiju Unverziteta u Osaki.
Danas, dok se peo u lift koji e ga odneti do Skinerove sobe, sreo je devojku koja je bila pola na
posao, sa biciklom okaenim na rame. Radila je kao kurir u gradu.
Da li je bilo nekog smisla u tome to je Skiner delio stan sa osobom koja je zaraivala za ivot u
arhainom ukrtanju podataka i geografije? Uredi izmeu kojih je devojka vozila bili su elektronski
povezani - bili su, zapravo, jedinstven radni sto, mapa razdaljina izbrisanih beavnom i trenutnom
prirodom saobraanja. A opet se ba ta beavnost, koja je fiziku potu uinila skupom novotarijom,
mogla posmatrati kao poroznost, i kao takva stvarala potrebu za uslugama koje je pruala devojka.
Fizikim prenoenjem informacija po mrei, koja se sastojala od malo toga osim od same sebe,
obezbeivao se odreeni nivo potpune sigurnosti u fluidnom univerzumu podataka. Dok su vai papiri
bili u devojinoj torbi, tano ste znali gde su, jer bi inae, u onom asku prenosa, bili nigde i svugde.
Smatrao ju je privlanom, tu Skinerovu devojku, na neki neobian, tuinski nain, sa vrstim,
belim nogama i ratniki uzdignutim repom tamne kose.
"Sanjari, Skuteru?" Skiner odloi lavor pomalo drhtavim rukama, i nasloni ramena na jastuke
zamaenog izgleda. Beli zid od iverice tiho zakrcka.
"Ne, Skiner-sane. Ali obeali ste mi da ete mi priati o prvoj noi, onoj kada ste odluili da
zauzmete most." Ton mu je bio blag, rei namerno izabrane da podbodu, da izazovu subjekta da
govori. Aktivirao je snimanje na belenici.
"Nismo mi nita odluili. Rek'o sam ti."
"Ali nekako je moralo da zapone."

"Sranja se dogaaju. K'o i te noi. Nije bilo signala, voe, organizatora. Ti misli da je to
politika. Taj ples je, mladiu moj, odavno odigran."
"Ali rekli ste da su ljudi bili 'spremni'."
"Ali ne za neto odreeno. ini se da ti to nikako ne ide u glavu, zar ne? To ti je k'o to je most
bio tamo, ali ne kaem da je ekao. Primeuje razliku?"
"Mislim."
"Misliti i srati nije isto." Belenica je povremeno imala problema sa Skinerovim izrazima. Osim
toga, gutao je slogove. Jedan ekspertni sistem u Osaki izloio je pretpostavku je da je to moda
posledica izvesnog nervnog oteenja, po svoj prilici kao posledica upotrebe ulinih droga, ili
jednog, odnosno vie slabijih modanih udara. Ali Jamazaki je verovao da je Skiner jednostavno
suvie dugo iveo u blizini onog neznanog pokretaa koji je od mosta nainio ovo to je bio sada.
"Niko", ree Skiner, govorei isprva sporo, re po re, kao da naglaava, "nije upotrebljavao most ni
za ta. Posle Malog Grandea, razume?"
Jamazaki klimnu glavom, posmatrajui nizanje znakova Skinerovog prevedenog govora na
belenici.
"Zemljotres ga je dobro sjeb'o, Skuteru. Tunel na Ostrvu se uruio. Tamo je uvek bilo nestabilno.
Prvo su 'teli da ga rekonstruiu, od temelja do vrha, ali za to nije bilo para. Zato su stavili lance,
bodljikavu icu, beton na oba kraja. Onda su doli Nemci, moda dve godine kasnije, prodali im
nanomeha, da bi mogli d' iskopaju novi tunel. Da bude jeftin, samo za kola i mag-lev. Niko nije mog'o
da veruje kol'ko su ga brzo iskopali, im su uspeli da se provuku za dozvolu pored Zelenih. Naravno,
ti biotehnoloki lobiji Zelenih su ih naterali da uzgaje itave delove ak tamo u Nevadi. Da ih uzgaje
k'o bundeve, Skuteru. Onda su i' dovukli 'vamo na 'elikopterima i potopili ih u Zalivu. Povezali i'. A
unutra su puzale majune maine, tvrde k'o dijamanti; sve su to spojili zajedno, i eto ti tunela. A most
je ost'o da stoji."
Jamazaki je zadravao dah, oekujui da Skiner izgubi nit prie, kao mnogo puta ranije - esto,
sumnjao je Jamazaki, namerno.
"Bila je jedna ena koja je predlagala da se pusti da most obraste brljanom, virdinijskom
puzav'com. Durgi su govorili da se srui pre nego to to uradi sledei zemljotres. Ali most je ost'o. A
u gradovima ljudi k'o pleve, bez krova nad glavom. Ko je im'o sree, stanov'o je u kartonskim
logorima u parkovima, ali su onda iz Portlenda doneli one cevi za navodnjavanje i postavili ih oko
zgrada. Cevi bi natopile zemlju tamo tol'ko da ne mo' lei. Opak grad, taj Portlend. To su tamo
izmislili." Zakaljao se. "A onda je, jedne noi, narod jednostavno doao. Bilo je svakojaki' pria,
posle, o tome kako se dogodilo. Osim toga, kia je lila k'o iz kabla. Ravo vreme za pobunu."
Jamazaki je zamislio dva raspona naputenog mosta na pljusku i svet koji je okuplja. Posmatrao je
kako se penju preko ograda od ice, u tolikom broju da je mrea popustila i pala. Potom su se popeli
na kule, pri emu je poginulo vie od trideset ljudi. Ali kada je svanulo, preiveli su visili na mostu,
a oko njih su, kao strpljivi vilini konjici, zujali televizijski helikopteri. Gledao je to vie puta na
trakama, u Osaki. Ali Skiner je bio tamo.
"Moda 'iljadu ljudi, sa ove strane. I jo 'iljadu u Ouklendu. Samo smo pojurili. Policajci su se
povukli, a i ta da uvaju? Uglavnom im je bilo nareeno da ne daju ljudima da s' okupljaju. Nji'ovi
'elikopteri su leteli po kii, osvetljavali nas reflektorima. Samo su nam pomagali. Imao sam one
picaste izme. Dotr'o sam do mree, bila je visoka moda petn'e's stopa. Samo sam zabio piceve i
poeo da se penjem. Penje se k'o od ale, kad ima picaste izme. Bio sam na vrhu, ovee, dok si
rek'o britva. A na vrhu namotaji ilet-ice, ali su ljudi iza mene gurali gore svata, najlon, kapute,
vree za spavanje. Da pokriju icu. A ja sam se ose'o k'o u besteinskom stanju."

Jamazaki oseti da je blizu, veoma blizu, sutini.

"Skoio sam. Ne znam ko je skoio prvi, samo sam skoio. Dole. Doskoio na most. Ljudi su
vikali. U tom trenutku su na ouklendskoj strani provalili prepreke. Tamo su bile nie. Videli smo
njihova svetla kada su istrali na most. Policijski 'kopteri i one crvene drumske baklje kod nekih.
Pojur'li su prema Ostrvu. Tamo je bilo prazno otkako je otila Mornarica. I mi smo pojur'li. Sreli se
sa nekima na sredini i nastalo je klicanje." Skinerove oi su bile izvan ie, zagledane negde daleko.
"Posle toga se pevalo, himne i slina sranja. Ljudi su se motali okolo i pevali. Ludilo. Ja i jo neki
bili smo suvie nervozni za to. Onda smo videli pajkane, kako dolaze sa oba kraja. Jebe to."
Jamazaki proguta. "I?"
"Poeli smo da s' penjemo. Na kule. Onim lestvicama, zna, to su ih zavarili na nji', da moleri
mogu da dou gore. Dotle je stigla televizija sa svojim 'kopterima, Skuteru. Vest o nama obila je
svet, a mi to nismo znali. Vidim da nisi znao da nismo. Ionako bi nas zabolelo dupe. Samo smo se
penjali. Al' su nas prenosili uivo. To je kasnije otealo posao pajkanima. A ljudi su padali, ovee.
Momak ispred mene im'o je crnu traku oko cipela, da mu dri onove. Traka se okvasila, olabavila, i
po'o je da kliza. Meni pred nosom. Noga mu je spadala sa preage, i dobio bih petom po licu, da
nisam pazio. Blizu vrha su mu spale obe." Skiner zauta, kao da oslukuje neki daleki zvuk. Jamazaki
zadra dah.
"Ono to ovek prvo naui tamo gore, penju' se", nastavi Skiner, "jeste da ne gleda dole. Druga
stvar je, mora stalno da ima jednu ruku i jednu nogu na preagi. Taj momak to nije znao. A i te
njegove cipele. Samo se otpustio, unazad. Nije pustio ni glasa. Bilo je nekako elegantno."
Jamazaki se strese.
"Ali ja sam nastavio da se penjem. Prestala je kia, i svitalo je. Ost'o sam gore."
"Kako ste se oseali?" upita Jamazaki.
Skiner zatrepta. "Ose'o?"
"ta ste tada uradili?"
"Gled'o grad."
Jamazaki se spustio Skinerovim liftom do vrha stepenica, u utoj, izvrnutoj olji nalik na komad
izletnikog posua koje je odbacio neki div. Svuda oko njega, sada, vreva veernje trgovine, a iz
mranog dovratka pljeskanje karata, enski smeh, buan razgovor na panskom. Zalazak sunca
ruiast kao vino, kroz plastine zastore koji su leprali poput jedara na vetru punom mirisa prene
hrane, dima od drva za loenje, slatkog uljastog dima kanabisa. Deaci u odrpanoj koi uali su nad
igrom u kojoj su etoni bili obojeni kamenii.
Jamazaki zastade. Stajao je sasvim nepokretno, sa jednom rukom na drvenoj ogradi oslikanoj
simbolima od srebrnog spreja. Skinerova pria kao da je zraila, iz hiljadu razliitih stvari,
neumivenih osmeha i mirisa kuvanja, kao koncentrini talasi zvuka iz nekog tajnog zvona, preniski za
uho radoznalog tuinca.
Ono to smo proli, nije samo kraj veka, pomislio je, obratnica milenijuma, ve i konac neeg
drugog. Ere? Paradigme? Svuda vidim znake zatvaranja.
Moderno doba bilo je na izmaku.
Ovde, na mostu, odavno se okonalo.
Odluio je da poe prema Ouklendu, da pokua da oseti neznano srce novog doba.

11. NA POSLU
Danas naprosto nije svoja. Nikako da se projektuje. Nije tu. Bani Malatesta, dispeer, ju je osetio,
i glas mu zapita u njenom uhu.
"u, nemo' 'se ljuti, je l' ti to ima period ili tako neto?"
"Odjebi, Bani."
"Hej, samo sam 'teo da kaem da danas nisi iva vatra kao obino. Nita vie."
"Daj mi adresu."
"655 Mo, petnaesti, recepcija."
Preuzela, stigla na 555 Kali, pedeset prvi sprat. Isporuila i sila. Dan je posle jutarnjih obeanja
posiveo.
"456 Montgomeri, trideset trei, recepcija, ide teretnim."
Zastala je, sa rukom u omi itaa bicikla. "Zato teretnim?"
"Kau da glasnici urezuju grafite u putnike liftove. Idi teretnim, inae e te izbaciti, nee ti dati
da isporui, a to znai automatski prestanak rada u Ujedinjenima."
Setila se da je videla Ringerov znak urezan na plou jednog putnikog lifta u 456. Jebeni Ringer.
Usvinjio je vie liftova nego bilo ko drugi u istoriji. Nosio je sa sobom kompletan alat za to.
456 ju je poslao do 1 EC sa kutijom irom nego to je po propisu smela da prihvati, ali za ta
inae slue prtljanik i gajtani, i zato prepustiti posao kavezaima? Usput je pozvao Bani i dao joj
50 u Bilu, kafeteriju na drugom spratu. Pretpostavila je da se u plastinoj kuhinjskoj kesi nalazi
enska torbica, i pokazalo se da je u pravu. Smea, od neke koe nalik na gutersku, sa par zelenih
aplikacija u uglovima. ene su umele da zaborave tanu, pa bi se setile i pozvale da im poalju po
kuriru. To je obino znailo baki. Ringer i neki drugi bi ih otvorili, pregledali sadraj, ponekad
nali drogu. Ona to nije radila. Setila se naoara.
Danas nee biti usputnih. Kod Ujedinjenih nije bilo ustaljenih linija, ali bi povremeno naletelo
neto pride; pokupi ovde, isporui tamo, pa onda opet ovde. Ali to je bilo retko. U Ujedinjenima se
vozilo tee. Njen dnevni rekord bio je esnaest isporuka; kao etrdeset u nekoj drugoj kompaniji.
Odnela je torbicu u Fulton, u Masonsku, zaradila dva petaka poto je vlasnica proverila da li je
sve tamo.
"Restoran bi trebalo da je odnese u policiju", ree ueta. "Mi ne volimo da budemo odgovorni."
Prazan pogled vlasnice, neije sekretarice. ueta smesti petake.
"298, Alabama", ree Bani, kao da joj nudi skupocen biser. "Taman da zagreje miie."
Okilavila se da stigne tamo, pokupi i isporui. Danas joj je sve ilo teko.
One govnarove naoare.
"Iz taktikih razloga", ree plavua, "za sad ne savetujemo upotrebu nasilja ili magije protiv
privatnih lica."
ueta se upravo bila dovukla iz ulice Alabama, poslednje isporuke. ena na malom, ravnom
ekranu CNN-a iznad vrata Banijeve jazbine nosila je neto crno i rastegljivo na licu, sa tri trouglasta
iseena otvora. Plava slova u dnu ekrana pokazivala su da je to FAJONA X - PORTPAROL OSLOBODILAKI FRONT SAUT AJLENDA.
Prejako osvetljeni fluorescentni hodnik u Ujedinjenim Kuririma mirisao je na zagrejani stiren,
laserske printere, buave patike i kese sa bajatom brzom hranom; ovo poslednje je kod uete
dozvalo nevoljna seanja na neki nezagrejani podrum za smetaj beskunika u Oregonu, i kose zrake
bezbojne svetlosti sa visokih, prljavih prozora. Ali se tada iza nje s treskom otvorie ulazna vrata, niz

stepenice zatutnja par blatnjavih neonskih patika broj etrdeset pet, i pred nju stade, obraza istakanih
sivom drumskom prainom, iroko se cerei, Semjuel Saladin Dipre.
"Srean si zbog neega, Semi Sale?"
Najzgodniji lan Ujedinjenih na dva toka bez konkurencije u oba pola, Dipre je bio metar i
devedeset abonosnog elektriciteta nalivenog preko kostura takve elegancije i snage da je ueta
zamiljala njegove kosti kao uglaani, trostruko hromirani metal, armaturu od ive. Kao u starim
filmovima, sa onim razbacanim tipom to je posle preao u politiare, kada bi odrali meso sa njega.
Pomisao na kosti Semija Sala inila je da veina cura poeli da ih oseti na sebi, ali ne i ueta. Bio je
ovekoljubac u uem smislu, bio joj je prijatelj, a ionako nije bila sigurna ta, zapravo, osea u vezi s
tim u poslednje vreme.
"U stvari", ree Semi Sal, razmazujui prainu na obrazu dugakom nadlanicom. "Odluio sam da
ubijem Ringera. A to te, zna, nekako oslobaa."
"Ha", ree ueta, "mora da si i ti isporuivao u 456 danas."
"Jesam, duo, ba to to kae. Sve do gore, u prljavom, teretnom liftu. U sporom, prljavom,
teretnom liftu. A zato?"
"Zato to je Ringer urez'o svoj znak u njihov mesing, Sale, i u njihovo ruino drvo?"
"Ta-ba-no, ueta, duo." Semi Sal odmota plavobelu maramu sa vrata i obrisa njom lice. "I zato
dotini ima da umre vritei."
"...i mora da pone, odmah, da sistematino sabotira na radnom mestu", ree Fajona X, "ili e biti
obeleen kao neprijatelj oveanstva."
Otvorie se vrata dispeerske kabine, tako gusto tapacirane rasporedima, lokalnim mapama,
ofucanim Munijevim propisima i pritubama pristiglim preko faksa da ueta nije imala predstavu
kako bi izgledala povrina ispod svega toga, kada bi se nekim udom ukazala. Bani isturi izbrazdanu i
neravnomerno izbrijanu glavu kao u kornjae, trepui u svetlosti hodnika, i automatski podie
pogled, privuen agresivnim tonom glasa Fajone X. Kada je ugledao masku, pogled mu se isprazni;
zatvaranje mentalnog kanala izvedeno je za manje vremena nego to mu je bilo potrebno da pogleda u
tom pravcu. "Ti", ree, ponovo gledajui prema ueti. "ui. Ulazi ovamo."
"Saekaj me, Semi Sale", ree ona.
Bani Malatesta je trideset godina bio kurir na biciklu u San Francisku. Bio i to i dalje, da ga nisu
izdala kolena i lea. Bio je istovremeno najbolja i najgora stvar za one koji su vozili za Ujedinjene.
Najbolja zato to je imao biciklistiku mapu grada u glavi, bolju od bilo ega to je mogao da izbaci
raunar. Znao je svaku zgradu, svaka vrata, sve o karakteru obezbeenja. Imao je pravila kurirske
igre u malom prstu, ovaj Bani, i, jo bolje, predanje, itavu istoriju, prie koje su te inile delom
neega to je, koliko god to ludo zvualo, bilo vredno raditi. I sam je bio legenda, ovek koji je
tokom kurirske karijere oslepio Kriptom vetrobrane sedam policijskih vozila, rekord koji nikada nije
bio oboren. Ali je iz istih razloga bio najgori, jer njemu niko nije mogao da proda muda za bubrege.
Sa svakim drugim dispeerom moglo se bar malo zabuavati, ali ne i sa Banijem. On je jednostavno
znao.
ueta poe za njim. Zatvorio je vrata za njom. Naoare koje je koristio za rad visile su mu oko
vrata, a jedno tapacirano soivo bilo je povezano lepljivom trakom. U sobi nije bilo prozora, a Bani
je radio u mraku. Ispred crne, pokretne fotelje na koju je bio okaen, poput nekakve dinovske
naduvene larve, Banijev 'Sakro-sejver' oslonac za lea od ruiaste gume, stajalo je est polukruno
poreanih monitora u boji.
Bani protrlja dlanovima krsta. "Ubie me lea", ree, vie za sebe nego ueti.
"Trebalo bi da pusti Semija Sala da ti ih namesti", predloi mu ona. "On to stvarno ume."

"Ve su nametena, duo. U tome i jeste problem. A sad mi reci ta si to radila sino, preko u
Morisiju. I moli Boga da pria bude dobra."
"Isporuivala", ree ueta, preavi na automatiku, kao to je radila kada je trebalo da se izvlai
laganjem. Moglo se rei da je oekivala ovako neto, ali ne tako brzo.
Posmatrala je Banija kako skida naoari, iskljuuje ih i ostavlja na jednom od monitora. "Kako to
da se nisi odjavila, onda? Zvali su nas, rekli da si ula, dala da ti oitaju znake, ali da nisi izila.
Sluajte, rek'o sam im, siguran sam da sada nije tamo, jer sam je poslao u ulicu Alabama po pozivu, u
redu?" Drao ju je na oku.
"Hej, Bani", ree ueta, "to mi je bila poslednja vonja, bajs mi je bio dole u podrumu, videla
sam otvoren teretni i uskoila. Znam da je trebalo da se prijavim na izlazu, ali sam mislila da imaju
nekoga na parkingu, zna? Popela sam se uz rampu i tamo nije bilo nikoga, a jedna kola su upravo
izlazila, pa sam se provukla ispod rampe i nala se na ulici. ta je trebalo da radim, da odem okolo i
da obavim ono na recepciji?"
"Zna da je trebalo. Postupak."
"Bilo je kasno, zna?"
Bani sede, mrtei se od bola, u fotelju sa 'Sakro-sejverom'. Pokrio je kolena velikim, kvrgavim
akama i zagledao se u nju. Nimalo nalik na Banija. Kao da ga je neto ozbiljno morilo. Neto
krupnije od lajanja kerova uvara zato to im se kurir nije javio na izlasku. "Koliko kasno?"
"A?"
"Zanima ih kada si izila."
"Moda deset minuta poto sam ula. Najvie petn'es'. Podrum im je pravi pacovski lavirint."
"Ula si u 6:32:18", ree on. "Toliko je bilo kada su te oitali. Razgovarali su sa muterijom,
onim advokatom, pa znaju da si isporuila." I dalje je imao onaj pogled.
"Bani, u emu je stvar? Samo im reci da sam zeznula stvar."
"Nisi ila nigde drugde? U hotelu?"
"A-a", ree ona, i obuze je udan oseaj, kao da je prela neku liniju i da joj nema povratka.
"Predala sam oveku njegov paket, Bani."
"Ne verujem da brinu zbog njegovog paketa", ree Bani.
"Pa?"
"Gledaj, u", ree on, "to to su zvali iz obezbeenja najmanji je problem. Izvini, efe, nee 'se
ponovi. Ali ovo je bio neko odozgo iz kompanije, IntenStrae, i zvao je direktno Vilsona." Vlasnik
Ujedinjenih. "Zato sam morao da ljubim dupe i Vilsonu i gospodinu Bezbednjaku, morao sam da
ostavim Grasa za tablom, koji je, naravno, opet sve sjebao."
"Bani", ree ona, "stvarno mi je ao."
"Hej. Tebi je ao, meni je ao, ali neki buda od plaenog ace svejedno sedi za stolom i
presliava Vilsona o tome ta si tano radila poto si predala paket onom advokatu. O tome kakav si
ti to slubenik, koliko dugo vozi za Ujedinjene, ima li dosje u policiji, jesi li uzimala droge, gde
ivi."
ueta vide govnarove crne naoari, tamo gde ih je ostavila. U kutiji, iza Skinerovih Geographicsa
za 1997. Pokuala je da ih podigne odatle snagom volje. Do katranisanog krova i preko ivice. Da
baci to sranje u Zaliv kao to je trebalo da uini odmah ujutru. Ali nije, i bile su tamo.
"To nije normalno", ree Bani. "S'vata na ta mislim?"
"Rekao si im gde ivim, Bani?"
"Na mostu", ree on, i podari je krtim osmejkom. "I nije neka adresa, zar ne?" Zatim se okrenu u
fotelji i poe da iskljuuje monitore.

"Bani", ree ona, "ta e da urade?"

"Doi e da te trae." Bio joj je okrenut leima. "Ovde. Zato to ne znaju gde bi drugde. Nisi nita
uradila, zar ne, u?" Potiljak mu je bio obrastao sedom strnjikom.
Automatika. "Ne. Nita. Hvala ti, Bani."
On zastenja u odgovor, neutralan, okonavajui priu, i ueta se ponovo nae u hodniku. Srce joj
je lupalo ispod Skinerove jakne. Uz stepenice, pa napolje, smiljajui najbri put kui, niui
semafore u glavi, mora da se otarasi naoara, mora da...
Semi Sal je bio pritisnuo Ringera uz plavu kantu za reciklau otpadaka. U Ringerovo rudimentarno
poimanje stvari poela je da se probija briga. "Nisam ti nita uradio, ovee."
"Ponovo si urezivao ime po liftovima, Ringeru."
"Al' tebi nisam nita uradio!"
"Uzrok i posledica, sine. Znamo da je to teka filozofija za tebe, ali pokuau: kad napravi
sranje, oekuj nova sranja. Ti nastavi da grebe po otmenim liftovima klijenata, mi te osakatimo."
Semi Sal rairi dugake, smee prste leve ruke preko Ringerove izubijane kacige, obuhvativi je kao
koarkaku loptu, i okrenu, istovremeno diui, a kaji kacige se usee u Ringerovu bradu. "Nisam
nita uradio!" zakrklja Ringer.
ueta se provue pored njih prema stalku za bajsove ispod ejplijevog murala. Neko ga je
pogodio u duevno oko muenika kondomskom dozom plave farbe, pa je imao plavu suzu preko celog
svetakog obraza.
"Hej", ree Semi Sal, "doi da muimo ovo govno."
Ona gurnu ruku u petlju itaa i pokua da izvue ruke upravljaa iz ume od molibdenskog
elika, grafita i aramida. Ovaj pokret smesta ukljui alarme ostalih bicikala, i nastade mahniti hor
zagluujueg trubljenja, dubokih digitalnih zavijanja sirena, i jedan produeni, pojaani izliv siktavih
prostota na panskom, veto pomeanih sa cikom ivotinjskih muka. Ona okrenu bicikl, gurnu stopalo
u papuu pedale i pojuri prema ulici, gotovo se prevrnuvi dok je uzjahivala. Krajikom oka opazi
kako Semi Sal isputa Ringera.
Onda vide da Semi Sal uzjahuje svoj bajs, ruiast i sa crnim takama, debelih cevi, sa
fuorescentnim naplacima napajanim iz generatora na osovini.
Semi Sal e je pratiti. Nikad nije manje elela drutvo.
Ubrzala je.
Projektuj se. Samo se projektuj.
Kao u jutarnjem snu, ali jezivije.

12. POKRET OKA

Posmatrajui dva policajca iz San Franciska, Svobodova i Orlovskog, Rajdel je zakljuio da bi
moglo da bude zanimljivo raditi za Vorbejbija. Ovi momci su bili pravi, istinska super-teka
kategorija. Ubistva su u svakoj jedinici bila vrh.
Bio je u Severnoj Kaliforniji jedva nekih etrdeset osam minuta i ve je sedeo za ankom i pio
kafu sa Odeljenjem za ubistva. Mada su oni pili aj. Vru aj. U aama. Sa kilo eera. Rajdel je
bio na kraju anka, preko puta Fredija, koji je pio mleko. Onda je sedeo Vorbejbi, sa eirom na
glavi, pa Svobodov i Orlovski.
Svobodov je bio gotovo jednako visok kao Vorbejbi, ali kao da je bio sav sastavljen od ila i
kvrgavih kostiju. Imao je dugaku, bledu kosu, zaeljanu unazad sa kamenitog ela, iste takve obrve i
kou koja je bila zategnuta i sjajna, kao da je predugo stajao ispred vatre. Orlovski je bio mrav i
crn, sa razdeljenim elom, gustim maljama na prstima, i onim naoarima koje kao da su bile
preseene napola.
I obojica su imala to s oima, onu sposobnost da te prikuju, smrznu i prodru ti do sri, pogledom
tekim i nepominim kao olovo.
Rajdel je u Policijskoj akademiji imao tu vrstu obuke, ali nikad nije uspeo da osvoji tehniku.
Predmet se zvao Desenzibilizacija Pokreta Oiju I Reakcija, a predava je bio penzionisani
forenziki psiholog po imenu Bagli, sa univerziteta Djuk. Baglijeva predavanja umela su esto da
skrenu u prie o masovnim ubicama koje je ispitivao na Djuku, sluajevima autoerotskog guenja i
slinim stvarima. Bio je to itekako zanimljiv predah izmeu Spreavanja Prvostepenih Provala i
Sistema Obuke Gaanja U Situaciji. Ali Rajdel je obino bio pomalo nervozan po pitanju
Spreavanja Provala, zato to su instruktori stalno zahtevali od njega da igra ulogu provalnika. Nije
mogao da shvati razlog. Zato je posle na Pokretu Oiju bio rastrojen. A i kada bi uspeo da pokupi
neto korisno od Baglija, SOGUS bi mu i to izbio iz glave. SOGUS je bio kao da igra Zidove Snova,
ali sa orujem, i to pravim.
Kada bi ti SOGUS svodio rezultat, odvukao bi te pravo na ulazne rane, bilo tvoje ili onog drugog
momka, i poeo da ispituje da li je poraeni iskrvario do smrti ili je podlegao hidrostatikom oku.
Bilo je momaka koji su posle nekoliko seansi SOGUS-a padali u pravu pravcatu posttraumatsku
histeriju, ali je Rajdel iz toga uvek izlazio sa irokim govnarskim kezom. Ne zato to je bio sklon
nasilju, ili to mu nije smetalo da vidi krv, ve zato to je sve to prolazilo u nekoj vrsti transa. I zato
to nije bilo stvarno. Stoga nikad nije nauio da oima baca na ljude te slubene ini. Ali ovaj
porunik Svobodov imao je brdo tog dara, a njegov partner, porunik Orlovski, furao je svoju verziju
iste stvari, gotovo podjednako delotvornu, iako je to radio preko rama onih prepolovljenih naoara.
Tip je ionako podseao na vukodlaka, to je pomagalo.
Rajdel nastavi da snima imid Odeljenja za ubistva Policije San Franciska. Koji su, izgleda, inili
izbledeli, mrki mantili preko crnih prsluka preko belih koulja sa kravatom. Koulje su bile tipa
'oksford' na dugmad, a mane prugaste, kao da si lan nekog kluba ili tako neto. Manetne na
pantalonama i velike iljate cipele sa razdvojenim Vibram onovima. Valjda su samo doseljenici
nosili takve koulje, kravate i cipele, ljudi koji su ili na ameriki fazon dvesta posto. Ali dodatak
neprobojnog i izlizanog prsluka 'Londonska magla' na sve to za Rajdela je ve bio znak linog stila.
Aerodinamini plastini kundak H&K-a, koji je Rajdel video da viri iz Svobodovljevog otvorenog
prsluka, takoe nije smetao svemu tome. Nije mogao da seti broja modela, ali mu je liio na onaj sa
magacinom ispod rukohvata. Troio je onu municiju bez kouljice nalik na votane bojice, plastini
eksploziv zaliven oko strelica od legure u obliku velikih noktiju.

"Da smo znali ono to ti ve zna, Vorbejbi, moda bi sve bilo jednostavnije." Svobodov se
osvrnu po malom bistrou i izvadi kutiju Marlboroa iz mantila.
"Zabranjeno u ovoj dravi, drugar", ree konobarica, zadovoljna zbog prilike da zapreti
predstavniku zakona. Imala je jednu od onih velikih frizura. Lokal je bio jedno od onih mesta gde su
jeli oni to su radili treu smenu na najgorim industrijskim poslovima. Oni najsreniji, zakljuio je
Rajdel, mogli su uz doplatu da dobiju i konobaricu.
Svobodov je prostreli sa nekoliko hiljada negativnih volti Pandurskog Pogleda, izvue crnu
plastinu futrolu za znaku iz prsluka i pusti da mu padne na grudi, jer je bila na najlonskoj vrpci.
Rajdel zau klopot kad je pala; neka vrsta pomonog oklopa ispod bele koulje.
"Kad ona dva mormonska klinca iz saobraajne patrole dou ovamo, pokai to njima", ree ona.
Svobodov stavi cigaretu meu usne.
Vorbejbijeva pesnica sunu uvis, drei gromadu zlata veliine rune bombe.
Njome upali Rujinu cigaretu.
"ta e ti to, Vorbejbi?" upita Svobodov, merkajui upalja. "I ti pui neto?"
"Sve sem tog kineskog Marlboroa, Arkadije." alobno kao uvek. "Pun je fiberglasa."
"Ovaj je ameriki", pobuni se Svobodov, "sa licencom proizvoaa."
"U ovoj dravi ve est godina nema legalno proizvedenih cigareta", ree Vorbejbi, tuan zbog
toga kao i zbog svega ostalog. "Marl-bo-ro", ree Svobodov, izvadi cigaretu i pokaza na slova ispred
filtera. "Kada smo bili deca, Vorbejbi, Marlboro je bio novac."
"Arkadije", ree Vorbejbi, kao da iskazuje beskrajno strpljenje, "kada smo mi bili deca, novac je
bio novac."
Orlovski se nasmeja. Svobodov slegnu ramenima. "ta zna, Vorbejbi?" ree Svobodov, vrativi
se na posao.
"Gospodin Bliks je pronaen mrtav u Morisiju. Ubijen."
"Profi pos'o", ree Orlovski, kao da je to jedna re, profiposo. "Udesili da izgleda k'o neki
posrani etniki sukob, razume?"
Svobodov zamiri prema Vorbejbiju. "To ve ne znamo", ree.
"Jezik", ree Orlovski, s uverenjem. "To je samo farba. Da nas zavede. Mislili da nas napujdaju
na Latinske Kraljeve."
Svobodov usisa dim cigarete i izduva ga prema kelnerici. "ta ti zna, Vorbejbi?"
"Hans Rudger Bliks, etrdeset tri godine, naturalizovani Kostarikanac." Vorbejbi kao da je
otvarao slubu na pogrebu.
"Jes', moje dlakavo dupe", ree Svobodov preko Marlboroa.
"Vorbejbi", ree Orlovski, "znamo da si radio na ovome pre nego to je ona upina bila zaklana."
"upina", ree Vorbejbi, kao da mu je pokojnik bio dobar prijatelj, brat iz loe ili tako neto.
"ovek je mrtav, zna. Da li zato mora da bude upina?"
Svobodov je sedeo i duvanio Marlboro. Onda ga ugasi na tanjiru ispred sebe, pored nenaetog
pirea od tunjevine. "upina. Veruj mi."
Vorbejbi uzdahnu. "ovek je imao jaknu, Arkadije?"
"Ako hoe njegovu jaknu", ree Svobodov, "morae da nam kae ta si radio za njega. Znamo
da je razgovarao s tobom."
"Sa mnom, ne."
"U redu", ree Svobodov. "Sa IntenStraom. Ti si slobodnjak."
"Strogo", ree Vorbejbi.
"Zato je razgovarao sa IntenStraom?"

"Zato to je neto izgubio."

"ta?"
"Predmet line prirode."
Svobodov uzdahnu. "Lusijuse. Molim te."
"Naoari za sunce."
Svobodov i Orlovski pogledae jedan drugog, pa ponovo Vorbejbija. "IntenStraa angauje
Lusijusa Vorbejbija zato to je tip izgubio naoari za sunce?"
"Moda su bile skupe", javi se Fredi, blago. Prouavao je svoj odraz u ogledalu iza anka.
Orlovski sastavi maljave prste i krcnu zglobovima.
"Verovao je da ih je izgubio na urki", dodade Vorbejbi, "i da ih je moda neko uzeo."
"Na kakvoj urki?" Svobodov se pomeri na stolici i Rajdel zau krckanje skrivenog oklopa.
"Na urki u Morisiju."
"ijoj urki?" upita Orlovski, iznad onih naoara.
"Na urki kod gospodina Kodija Harvuda", ree Vorbejbi.
"Harvud", ree Svobodov, "Harvud."
"Nekom neto znai ime 'Pavlov'?" ree Fredi, nikom ponaosob.
Svobodov zagrokta. "Novac."
"A nije Marlboro", ree Vorbejbi. "Gospodin Bliks je siao na urku kod gospodina Harvuda,
popio par pia."
"Imao je toliko alkohola u krvi da nije bilo potrebe da ga balsamuju", ree Orlovski.
"Popio je par pia. Nestala stvar mu se nalazila u depu jakne. Sledeeg jutra nije bila tamo.
Pozvao je obezbeenje u Morisiju. Oni su pozvali IntenStrau. IntenStraa je pozvala mene."
"Njegov telefon je nestao", ree Svobodov. "Uzeli su ga. Ne postoji nita to bi ga vezalo s nekim.
Nema planera, belenice, niega."
"Profipos'o", naglasi Orlovski.
"Naoare", ree Svobodov. "O kakvim naoarima je re?"
"Naoare za sunce", ree Fredi.
"Pronali smo ove", Svobodov izvadi neto iz depa svoje Londonske Magle. 'Ziplok' kesa za
uvanje dokaza. Podie je. Rajdel ugleda crne plastine krhotine. "Jeftina VS. VS: virtuelna
stvarnost - prim. prev. Bile su ugaene u tepih."
"Znate li ta je gledao preko njih?" upita Vorbejbi.
Sada je bio red na Orlovskog da se igra 'pokai-i-objasni'. Izvadio je drugu kesu za dokaze, iz
untranjeg depa crnog prsluka. "Traili smo program, ali ga nismo nali. Onda smo ga dali na
rentgen. Neko mu je nabio ovo u grlo." Crni pravougaonik. Etiketa je bila izlizana i prljava. "Pre
nego to su ga zaklali."
"ta je to?" upita Vorbejbi.
"MekDona", ree Svobodov.
"A?" Fredi se bio nagnuo preko Vorbejbija da osmotri stvar. "Mek-ta?"
"Porno ip." Rajdel je isprva uo sporni ep, ali onda shvati. "MekDona."
"Pitam se da li su ga skroz oitali", ree Fredi sa zadnjeg sedita patriota. Bio je podigao noge na
naslon prednjeg putnikog sedita i crvena svetla na onovima njegovih patika ispisivala su rei neke
pesme.
"Da li su oitali - ta?" Rajdel je posmatrao Vorbejbija i Ruse, koji su stajali pored
najupadljivijeg neobeleenog policijskog automobila koji je ikad video: industrijski sivi kit od vozila

sa kavezom od grafitne reetke ispred farova i hladnjaka. Na vetrobranu patriota mnoile su se sitne
kapi kie.
"Taj porno to su nali kod onoga u drelu." Ako je Vorbejbi uvek zvuao tuno, Fredi je uvek
zvuao bezbrino. Ali Vorbejbi je zvuao kao da je zaista tuan, a Fredijeva bezbrinost je
nagovetavala da se osea sasvmi suprotno. "Programi te vrste sadre gomilu ifara. Dovoljno mesta
da se sakrije roba u tapetama, kapirate? Upotrebom fraktala da se dobije tekstura koe, mogue
smeati puno teksta."
"Razume se u raunare, Fredi?"
"Ja sam tehniki savetnik gospodina Vorbejbija."
"ta misli, o emu razgovaraju?"
Fredi prui ruku i dodirnu jednu patiku. Crvena slova nestadoe. "Sada vode pravi razgovor."
"ta to znai?"
"Nagodba. Nama treba ono to imaju o Bliksu, ubijenom."
"Je li? A ta mi imamo?"
"'Mi?'" Fredi zavida. "Ti samo vozi." Spustio je noge i uspravio se. "Ali to i nije neka tajna:
IntenStraa i DatAmerika su vie ili manje isto."
"Ozbiljno?" Svobodov kao da je vodio glavnu re. "ta to znai?"
"Znai da smo povezani sa veom bazom podataka nego i sama policija. Kada matorom Rabadabu
sledei put bude potrebna informacija, bie mu drago to nam je uinio uslugu. Ali veeras, ovee,
veeras to samo jede njegovo rusko dupe."
Rajdel se seti prilike kada je bio kod 'Velikog Dorda' Keakmadzea na rotilju, kada je ovaj
pokuao da ga upie u Nacionalno Streljako Udruenje. "Imate puno Rusa u slubi ovde?"
"Ovde? K'o govana."
"udno koliko se tih momaka zapoljava u policiji?"
"Razmisli malo o tome, ovee. Imali su policijsku dravu kod kue. Moda su razvili dar za taj
posao."
Svobodov i Orlovski uoe u sivu grdosiju. Vorbejbi poe prema patriotu, sluei se tapom od
legure. Policijsko vozilo se podie desetak centimetara na hidraulicima i poe da jei i da se trese.
Kia je igrala po njegovoj dugakoj haubi dok je Orlovski turirao mainu.
"Isuse", ree Rajdel, "njih ba zabole da li e ih neko videti kako dolaze."
"Oni hoe da ih vide kako dolaze", ree Fredi zagonetno, u trenutku kada je Vorbejbi otvorio
zadnja vrata i zapoeo proces uvlaenja svoje ukruene telesine na zadnje sedite.
"Polazak", ree Vorbejbi, zalupivi vratima. "Protokol. Mi odlazimo prvi."
"Ne tuda", ree Fredi. "Tim putem emo stii u Kendlstik Park. Ovuda."
"Da", ree Vorbejbi, "imamo neka posla u gradu." Tugujui zbog toga.
Centar San Franciska bio je neto posebno. Kako je sve bilo okrueno brdima i sagraeno na i u
podnoju drugih brda, izazivalo je kod Rajdela oseaj, pa, nije bio siguran kakav. Da se negde nalazi.
Na nekom odreenom mestu. Mada nije bio siguran da mu se to mesto dopada. Moda zato to je bilo
toliko drugaije od L.A., i onog oseaja da se nalazi odseen u svetlosnoj mrei koja se prostire do
ruba stvarnosti. Ovde gore se oseao kao da je uao odnekud, sa svim tim starim, tesno zbijenim
zgradama svuda okolo, od kojih nijedna nije bila modernija od one visoke, nalik na klin, sa onom
kosturnom stvari na vrhu (a znao je da je ta stara). Sve i vlaan vazduh, para koja kulja iz reetki na
plonicima. I ljudi na ulicama, ne samo onaj najee vian svet, zaposlen i u odelima. Nekako nalik
na Noksvil, pokuao je da ubedi sebe, ali nije ilo. Jo jedno tuinsko mesto.

"Ne, ovee, levo, levo!" Fredi zalupa po naslonu sedita. I jo jedna gradska mrea koju treba
nauiti. Potraio je kursor na mapi na komandnoj tabli patriota, traei levo skretanje koje e ih
odvesti do onog hotela, Morisija.
"Ne treskaj po seditu gospodina Rajdela", ree Vorbejbi, sa dva metra smotanog faksa u ruci,
"dok vozi." Stigao je u putu. Rajdel je zakljuio da je re o podacima o Bliksu, tipu koga su zaklali.
"Fazbinder", ree Fredi. "'Ste uli za Rajnera Fazbindera?"
"Nisam raspoloen za alu, Fredi", ree Vorbejbi.
"Nije ala. Ubacio sam tog Bliksa u Razdvojene Na Roenju, ovee, skenirao onaj snimak lea
to ti ga je poslao Rus. Ispalo je da lii na Rajnera Fazbindera. I to mrtav, sa precvikovanom ijom.
Taj Fazbinder mora da je gadno izgledao, a?"
Vorbejbi uzdahnu. "Fredi."
"Pa, Nemac je. Nacionalnost se slae."
"Gospodin Bliks nije bio Nemac, Fredi. Ovde pie da gospodin Bliks i nije bio gospodin Bliks. A
sad me pusti da proitam. Rajdelu treba mir da bi se usredsredio na gradsku vonju."
Fredi zabrunda, i Rajdel zau kljocanje dirki malog raunara koji je nosio svuda sa sobom.
Rajdel skrenu levo na mestu za koje je zakljuio da je ono koje je traio. Ratna zona. Ruevine.
Vatre u elinim kantama. Zagrbljene tamne prilike, bleda vampirska lica.
"Ne koi", ree Vorbejbi, "i ne ubrzavaj."
Neto dolete, obrui se, iz gomile vranolikih prilika, pljesnu na vetrobran, naas se zadra i
otpade, ostavivi brljotinu prljavo ute boje. Zar nije bilo sivo i krvavo, nalik na komad creva?
Na raskrsnici crveno svetlo.
"Vozi dalje", naredi Vorbejbi. Rajdel poslua, usred ljutitog trubljenja. uta tvar ostade na
vetrobranu.
"Stani. Ne, popni se na plonik. Tako." Patriotove Drumoderke odskoie preko neravnog
ivinjaka. "U polici."
Rajdel otvori poklopac i unutra se ukljuI svetlo. 'Vindeks', rolna sivog toaletnog papira, i kutija
hirurkih rukavica.
"Hajde", ree Vorbejbi. "Niko nas nee dirati."
Rajdel navue rukavice, uze 'Vindeks' i papir i izie. "Pazi da ne ostane na tebi", ree, mislei na
Sableta. Obilato zali mrlju 'Vindeksom', naini tri guve papira i poe da trlja sve dok staklo nije
bilo isto. Smaknuo je rukavicu tako da zamota vlanu hartiju kao to su ga nauili na akademiji i
stade, jer nije znao ta da radi s njom.
"Samo je baci", ree Vorbejbi iz kola. Rajdel poslua. Onda se odmaknu pet koraka od vozila i
povrati. Zatim obrisa usta istom hartijom. Ue u kola, zatvori vrata, zakljua ih, vrati 'Vindeks' i
rolnu u policu.
"Nee da ispere grlo time, Rajdele?"
"Umukni, Fredi", ree Vorbejbi. Patriotovi amortizeri zakrckae kada se Vorbejbi nagnuo napred.
"Verovatno ostaci iz klanice", ree. "Ali dobro je to ume da se pazi." Ponovo se nasloni. "Ovde
smo jedno vreme imali grupu koja se zvala Ma Svinje. Jesi li uo za njih?"
"Ne", ree Rajdel. "Prvi put ujem."
"Krali su protivpoarne aparate iz zgrada. Potom bi ih napunili krvlju. Krvlju iz klanice. Ali su
razglasili, razume, da je ta krv ljudska. Onda bi tim aparatima napali Isusovu vojsku, kada bi ova
marirala."
"Isuse", ree Rajdel.
"Ba tako", ree Vorbejbi.

"Vidi ona vrata, tamo?" ree Fredi.

"Kakva vrata?" Predvorje Morisija nagonilo je Rajdela na apat, kao da je u crkvi ili kapeli.
Tepih je bio tako mek da je poeleo da legne na pod i zaspi na njemu.
"Ona crna", ree Fredi.
Rajdel ugleda crni, lakirani pravougaonik na kome nije bilo ak ni kvake. Sada, kad je obratio
panju, uoio je da potpuno odudara od okoline. Svuda okolo bilo je uglaano drvo, lakirana bronza,
ploe od izrezbarenog stakla. Da mu Fredi nije rekao da su to vrata, pomislio bi da je neki umetniki
predmet, slika ili tako neto. "Aha. ta s njima?"
"To je restoran", ree Fredi, "i to tako skup restoran, da u njega ne moe ni da ue."
"Pa ta", ree Rajdel, "takvih ima kol'ko hoe."
"Ne, ovee", bio je uporan Fredi, "mislim, ak i ako si bogat, ako sere pare, ne moe da ue.
Kao neko privatno mesto. Japanski fazon."
Ostali su da stoje pored prijavnice obezbeenja dok je Vorbejbi razgovarao sa nekim na kunom
telefonu. Tri momka na dunosti na prijavnici nosili su uniforme IntenStrae, ali neki otmen model, sa
bronzanim logo-dugmetima na rogatim kapama.
Rajdel je ostavio patriota u podzemnoj garai, vie spratova duboko u temeljima mesta. Nikad
nije video neto slino: ekipe ljudi u belim kuhinjskim uniformama reale su stotine posluavnika sa
nekom mravom salatom, okolo su pitali mali Saniovi usisivai u pastelnim krdima, sva ona
pozadinska deavanja kojih ovek nije svestan ako stoji u predvorju.
Poslovni apartmani u Noksvilu, gde je stanovao sa Karen Mendelson, imali su one korejske
robotske bube to su istile dok ne gleda. Imali su ak i posebnu vrstu koja je jela prainu sa zidnog
ekrana, ali Karen nije bila oduevljena. Rekla je da to samo znai da ne mogu da priute ljude.
Rajdel vide kako se Vorbejbi okree, pruajui telefon jedonm od momaka sa rogatim kapama.
Vorbejbi domahnu Frediju i Rajdelu, i nasloni se na tap dok su ili prema njemu.
"Sada e nas povesti gore", ree on. Kapa kojoj je Vorbejbi dodao telefon izie iza pulta.
Primetio je da Rajdel nosi izbuenu majicu IntenStrae, ali nita nije rekao. Rajdel se pitao kada e
imati priliku da kupi neto odee i gde bi to mogao da uradi. Pogleda Fredijevu koulju i pomisli
kako Fredi moda i nije osoba koju bi trebalo pitati.
"Ovuda, gospodine", ree kapa Vorbejbiju. Fredi i Rajdel pooe za Vorbejbijem kroz predvorje.
Rajdel opazi kako ovaj vrsto zabada tap u tepih, a proteza mu kucka u hodu kao spori sat.

13. KIDANJE
Ponekad, kada je vozila brzo, kada je mogla istinski da se projektuje, ueta se oslobaala svega:
grada, svog tela, samog vremena. Znala je da je to zanos glasnika, i iako ga je oseala kao slobodu,
bilo je to, zapravo, stapanje, uklapanje, koje ga je izazivalo. Bicikl izmeu njenih nogu postajao je
nalik na neki natprirodno razvijeni, tuinski rep koji kao da je iznikao iz nje tokom strpljivih vekova;
elegantna i sloena kotana maina, uzgajene, Leksanom ojaane gume, leaji gotovo osloboeni
trenja, i gasni amortizeri. U tim trenucima bila je potpuno deo grada, divlja takica energije i tvari
koja je iz trena u tren donosila hiljade izbora u skladu sa tokom saobraaja, svetlucanjem kie na
kolovoznim trakjama, padom sekretaricine kose boje mahagonija, umorne, na ramena nakvaenog
kaputa.
Sada je ponovo poela da ulazi u to stanje, uprkos svemu; kada bi samo mogla da se prepusti, da
prestane da razmilja, da pusti da joj se svest prelije u maineriju od kostiju, zupanika i ugljenikom
omotane japanske hartije.
Ali tada Semi Sal pristade uz nju, uz bubnjanje basa iz cevo-provodnike ritam-kutije na
njegovom bajsu. Morala je da zajae ivinjak da bi izbegla prelazak preko BART reetke. Njene
gume ostavie crne tragove kada je aktivirala estine konice, a Semi Sal zakoi uporedo s njom, uz
zamirue pulsiranje Fluoro-Rimz-ova.
"Neto te grize, malena?" Njegova ruka na njenoj miici, grub i ljutit stisak. "Ili te neki magini
proizvod ini mudrijom, brom? A?"
"Pusti me."
"Nema eme. Ja sam ti naao ovaj posao. Ako 'oe da ga izgubi, elim da znam zato." Tresnu
slobodnim dlanom po crnoj peni drke i iskljui muziku.
"Molim te, Semi, moram gore do Skinera."
On joj pusti ruku. "Zato?"
Ona se zakalja, prestade i tri puta duboko udahnu. "Jesi ikad neto ukrao, Semi Sale? Mislim, dok
si bio na poslu?"
Semi Sal je pogleda. "Ne", ree, konano, "ali je poznato da sam umeo da pojebem klijenta."
ueta zadrhta. "Ja ne."
"Ne", ree Semi Sal, "ali ti ne radi na svim mestima na kojima ja radim. Sem toga, ti si ensko."
"Ali sam sino neto ukrala. Iz depa tog tipa sa urke u hotelu Morisi."
Semi Sal obliza usne. "Kako to da ti se ruka nae u njegovom depu? Neko koga zna?"
"Ma, to je neka guzica."
"A, on. Mislim da sam ga upoznao."
"Gnjavio me. A to mu je virilo iz depa."
"'Si sigurna da mu je stvar virila iz depa?"
"Semi Sale", ree ona, "ovo nije zezanje. Govno mi se smrzlo od straha."
On je osmotri izbliza. "A, znai to ti je? Prpa? Maznula si neko sranje, pa ti sad frka?"
"Bani kae da su neki tipovi iz obezbeenja zvali Ujedinjene, ak su prozvali Vilsona i tako to.
Traili mene."
"Sranje", ree Semi Sal, jo je prouavajui, "mislio sam da si ufiksana, na igrau. Da te je Bani
provalio. Zato sam po'o za tobom, da ti poupam te male kujine ui. Kae, samo si uplaena?"
Ona ga pogleda. "Tako je."
"Dobro", ree on, ukopavajui prste u crnu penu, "ega se to plai?"
"Da e se popeti do Skinera i nai ih."

"ta e nai?"
"Te naoare."
"pijun, duo? Upucavanje? Virkanje, kao Alisa i to?" Zadobovao je prstima po crnoj peni.
"Te crne naoare. Kao za sunce, ali se kroz njih ne vidi."
Semi Sal nagnu svoju divnu glavu u stranu. "Kako to misli?"
"Jednostavno su crne."
"Naoare za sunce?"
"Aha, ali skroz crne."
"Ha", ree on, "da si jebala klijente, al' samo one fine i zgodne, kao ja, znala bi ta je to. Bez
uvrede, rek'o bih da nisi imala mnogo momaka iz boljeg sveta. Da si se viala sa arhitektama, ili
hirurzima za mozak, znala bi kakve su to naoare." Ruka mu poe uvis i poigra se zaralom metalnom
lopticom koja je visila sa okovratnika Skinerove jakne. "To su VS naoare. Virtuelna svetlost."
ula je za tako neto, ali nije bila sigurna ta je to. "Jesu li skupe, Semi Sale?"
"Bogami, jesu. K'o japanski automobil. Tu negde. Oko soiva imaju ugraene te male EMP
ureaje, koji pravo utiu na oni ivac. Jedan moj prijatelj ih don'o kui sa posla. Pejzani arhitekt.
Stavi ih, ide okolo i sve izgleda normalno, ali svaka biljka, svako drvo ima ispisane podatke u
vazduhu, o kojoj vrsti je re, sa latinskim nazivom."
"Ali ove su crne."
"Nisu ako ih ukljui. Kad ih ukljui, vie ni ne lie na naoare za sunce. Samo ine da izgleda,
ta ja znam, ozbiljno." Nacerio joj se. "Ti ionako ve izgleda preozbiljno. U tome je tvoj problem."
Ona se strese. "Hajde sa mnom do Skinera, Semi Sale. 'Oe?"
"Ne oboavam visinu", ree on. "Ta kutijica e jedne noi da se strmekne sa mosta."
"Kad te molim, Semi. Ova stvar me naisto iskida. Dok vozim pored tebe, u redu je, ali im
pomislim na to, ini mi se da se sva sledim. ta da radim? Moda doem gore i zateknem pajkane?
ta e Skiner rei, ako ga poseti murija? Moda sutra doem na pos'o, i Bani me najuri. ta onda?"
Semi Sal joj uputi isti pogled kao one veeri kada ga je zamolila da je ubaci u Ujedinjene. Osmeh
se proiri u kez. Smean i zloest. Svi ti otri beli zubi. "Dr' to izmeu nogu, onda. 'Ajde, pokuaj da
ne zaostane."
On se odbi od ivinjaka, a njegovi Fluoro-Rimz-ovi zasvetlee neonski belo kada je poeo da
okree pedale. Mora da je tada pritisnuo 'play' jer je zaula pulsiranje basa kada je pojurila za njim
kroz saobraaj.

14. NEVOLJENI
"Moe jo jedno pivo, duo?"
ena za ankom imala je finu mreu crnih linija sa obe strane izbrijane glave, sve do mesta za koje
je Jamazaki zakljuio da joj je prirodna linija kose. Stil tetovae kombinovao je keltske znakove i
stilizovane munje. Njena kosa iznad toga bila je poput krzna neke none ivotinje koja se hrani
hidrogenom i vazelinom. Levo uvo bilo joj je nasumino izbueno na desetak mesta, istim komadom
tanke eline ice. Jamazakiju je ovakav stil ukraavanja obino bio veoma zanimljiv, ali je sada bio
obuzet sastavom u belenici koja je leala otvorena pred njim.
"Ne", ree on, "hvala vam."
"ta je, ne bi da pobrljavi?" Ton joj je bio savreno veseo. On podie pogled sa belenice.
ekala je.
"Da?"
"Ako 'oe da sedi ovde, mora neto da narui."
"Pivo, molim."
"Isto?"
"Da, molim."
Otvorila je bocu meksikog piva, sa koje skliznue komadi leda kada ga je stavila na ank ispred
njega, i okrenula se gostu levo od njega. Jamazaki se vrati belenici.
Skiner je vie puta pokuao da objasni da ne postoji nikakav red, niti unutranji sklop. Samo kosti,
most, sam Tomason. Kada je naiao Mali Grande, to nije bila Godzila. Zapravo, na ovom mestu i u
ovoj kulturi nema podudarnog mita (mada to moda ne vai i za sam Los Aneles). Tako dugo
oekivana Bomba vie nee doi. Umesto nje dole su poasti, najsporije meu kataklizmama. Ali
kada je Godzila konano stigla u Tokio, bili smo obuzeti poricanjem i dubokim beznaem. Tako smo
u sutini pozdravili najstranija razaranja. Istovremeno smo oseali, oplakujui mrtve, da nam se
ponovo ukazala udesna prilika.
"To je ba lepo", ree ovek levo od njega, poloivi ruku na belenicu. "Mora da ja japansko,
im je tako lepo." Jamazaki podie pogled, nesigurno se smeei, i susrete se sa oima koje su
odavale najneobiniju prazninu. Sjajne, usredsreene, a opet nekako mrtve.
"Jeste, iz Japana je", ree Jamazaki. Ruka se polako, nevoljno povue sa belenice.
"Lavles". Loveless: nevoljeni - prim. prev.
"Izvin'te?"
"Lavles. To mi je ime."
"Jamazaki."
Te oi, veoma blede i iroko postavljene, bile su oi neega to posmatra ispod povrine neke
stajae vode. "Ja'. Tako sam neto i mislio." Lagodan osmeh, ukraen staromodnim zlatom.
"Da? Kako?"
"Neto japansko. Neko zaki, ili zuki. Neko takvo sranje." Osmeh je postajao otriji. "Ispijte svoju
Koronu, gospodine Jamazuki." Neznaneva ruka oko njegovog zgloba. "Postaje vrue, a?"

15. U SOBI BROJ 1015

Rajdel je na akademiji saznao za proizvod koji se zvao
Kil'Z. Kil'z (kills): doslovno znaenje je 'ubija' - prim. prev. Po mirisu, cvetnom i
osveavajuem, pomalo je podseao na neki staromodni losion za negu kose, a koristio se u
sluajevima kada je dolazilo do obilnih izliva telesnih tenosti. Bilo je to antivirusno sredstvo,
sposobno da uniti i takve viruse kao to su bili HIV1 do 5, Krim-Kongo, Mokola groznica, Tarzana
Deng i Kanzaki grip.
Sada ga je osetio, poto je slubenik IntenStrae upotrebio crnu anodnu karticu da otvori vrata
sobe 1015.
"Postaraemo se da zakljuamo kada poemo", ree Vorbejbi i dodirnu kaiprstom obod eira.
ovek iz IntenStrae naas je oklevao, a onda ree: "Razumem, gospodine. elite jo neto?"
"Ne", odvrati Vorbejbi, i ue u sobu, Fredi za njim. Rajdel zakljui da treba da poe za njima.
Ue i zatvori vrata u lice onom iz IntenStrae. Navueni zastori. Miris Kil'Z-a. Upali se svetlo.
Fredijeva ruka na prekidau. Vorbejbi je zurio u svetliji pravougaonik na tepihu boje cigle, mesto
gde je verovatno bio krevet.
Rajdel se osvrnu po sobi. Staromodno, verovatno skupo ureenje. Nekako nalik na klupsko.
Zidovi pokriveni nekom vrstom svetlucavog, belozelenog, prugastog materijala nalik na svilu.
Lakirani drveni nametaj. Stolice tapacirane zeleno poput mahovine. Velika mesingana svetiljka sa
tamnozelenim senilom. Izbledelo, staro platno u debelom kitnjastom ramu. Rajdel prie da bolje
pogleda. Na slici je bio konj koji je vukao neku prikolicu na dva toka sa malim seditem na kome je
sedeo bradonja likom slian Ejbu Linkolnu. 'Karijer i Ajvz', pisalo je na slici. Rajdel se pitao koji je
od dotine dvojice konj. Onda opazi krunu, smeemodru mrlju osuene krvi na staklu. Bila je
ispucala, kao letnji mulj na dnu korita potoka, samo sitnije, i inilo se da na njoj nema Kil'Z-a. On
odstupi jedan korak.
Fredi, u svom ljampavom ortsu i koulji sa motivom pitolja, smestio se na jednu od zelenih
stolica i otvorio poklopac svog raunara. Rajdel ga je posmatrao kako izvlai tanki, crni kabl i
ukljuuje ga u utika pored telefona. Pitao se da li Frediju zebu noge kad nosi orts u novembru. Ve
je primetio da crnci umeju toliko da polau na modu da se inilo da za njih ne postoji stvar kao to je
klima.
Vorbejbi je nastavio da zuri u mesto gde je nekad bio krevet, naizgled tuan kao i uvek. "Pa?"
ree.
"Dobijam ga, dobijam ga", ree Fredi, pomerajui kuglicu na raunaru.
Vorbejbi naini zvuk odobravanja. Posmatrajui ga, Rajdelu se uini da su se stakla u crnim
okvirima naas zatamnila. Igra svetlosti. Onda se oseti udno, jer je Vorbejbi pogledao pravo kroz
njega, pratei pogledom nekakav pokret tako pomno da se Rajdel okrenuo da vidi - nita.
Okrenu se ponovo prema Vorbejbiju. Vorbejbi podie tap, uperi ga prema mestu gde je
nedostajao krevet i ponovo ga spusti na tepih. Zatim uzdahnu.
"Hoete li podatke od SFPD-a?" upita Fredi.
Vorbejbi potvrdi. Oi su mu se pomerale kao da ita sobu. Rajdel pomisli na televizijske
dokumentarce o vuduu, i na oi svetenika kako kolutaju kada u njih uu bogovi.
Fredi je pomerao kuglicu pod prstima. "Otisci, dlake, ljuspice koe. Znate ve kakve su hotelske
sobe."
Rajdel nije vie mogao da izdri. Zakorai ispred Vorbejbija i zagleda mu se u oi. "Ma ta vi to
radite?"

Vorbejbi ga opazi. Uputi mu tuan osmeh i skinu naoare. Izvadi veliku, mornarsko plavu, svilenu
maramicu iz depa kaputa i obrisa stakla, pa prui naoare Rajdelu. "Stavi ih."
Rajdel pogleda naoare i vide da su stakla postala crna.
"Hajde", ree Vorbejbi.
Stavljajui naoare, Rajdel je zapazio njihovu teinu. Mrkli mrak. Zatim isprekidano blago i
zamueno sevanje, kao kad protrlja oi u tami, i odjednom ugleda Vorbejbija. A neposredno iza
njega, obeene na nevidljivom zidu, bile su rei i brojke jarkoute boje. Kada je pogledao u njih, one
se izotrie, a Vorbejbi kao da nestade. Prepoznao je forenzike podatke.
"A moe ", ree Fredi, "da bude i ovde."
Krevet je ponovo bio tu, natopljen krvlju, sa mekim, tekim leom raskreenim poput abe. I ona
stvar ispod brade, plavo-crna, potklobuena.
Rajdelu se podie eludac, oseti ukus ui, a onda sa drugog kreveta, u drugoj sobi, prema njemu
spuznu naga ena, sa kosom kao srebro na nekoj nemoguoj meseini.
Rajdel smaknu naoari. Fredi se zavali u stolici, tresui se od nemog smeha, sa raunarom na
kolenima. "ovee", prostenja, "trebalo je da vidi svoje lice! Ubacio sam deo tipovog pornia iz
Arkadijevog policijskog izvetaja."
"Fredi", ree Vorbejbi, "ti bi da trai novi posao?"
"Uh, ne, izvinite, gospodine Vorbejbi."
"Umem da budem gadan, Fredi. Ti to zna."
"Da, gospodine." Fredi je sada zvuao zabrinuto.
"U ovoj sobi je stradao ovek. Neko se nagnuo nad njim", pokazao je prema krevetu koga nije bilo
tu, "isekao mu novi osmeh i izvukao mu jezik na taj otvor. To nije obino ubistvo. Ovakvi trikovi sa
anatomijom ne ue se sa televizije, Fredi." Ispruio je ruku prema Rajdelu. Rajdel mu dodade
naoare. Stakla su ponovo bila crna.
Fredi proguta knedlu. "Razumem, gospodine Vorbejbi. Izvinite."
"Kako to radite?" upita Rajdel.
Vorbejbi jo jednom obrisa stakla i stavi naoare. Stakla su ponovo bila providna. "U okviru i
staklima nalaze se ureaji, koji neposredno utiu na nerve."
"To je prikaz virtuelne svetlosti", ree Fredi, urei da promeni temu. "Sve moe da se
digitalizuje i da bude prikazano kroz ta stakla."
"Teleprisustvo", ree Rajdel.
"Nije", ree Fredi, "to je svetlost. Fotoni koji ti pristiu u oko. Ovo ne radi na taj nain. Kad
gospodin Vorbejbi ide okolo i razgleda stvari, istovremeno vidi i ulaz podataka o njima. Kada stavi
ovakve naoari oveku bez oiju, ako mu je optiki nerv u redu, moi e da vidi. Zato su, u stvari, i
bile napravljene. Za slepe."
Rajdel ode do zastora, razmaknu ih i zagleda se dole u neku veernju ulicu u nekom drugom gradu.
Na ulici je bilo sveta.
"Fredi", ree Vorbejbi, "prebaci mi na deifrovane podatke IntenStrae o onoj maloj
Vaingtonovoj. Onoj to radi u Ujedinjenoj Kurirskoj Slubi."
Fredi klimnu glavom i uradi neto na raunaru.
"Da", ree Vorbejbi, zagledan u neto to je samo on mogao da vidi, "mogue je. Sasvim mogue.
Rajdele", on skinu naoare, "baci pogled." Rajdel pusti zastore da se sklope, ode do Vorbejbija, uze
naoare i stavi ih. Zbog neega je oseao da bi bila greka kada bi oklevao, ak i ako je to znailo da
mora ponovo da gleda onog mrtvaca.
Tama pree u boje, u devojin anfas i profil. Otisci prstiju. Slika mrenjae njenog desnog oka,

uveana do veliine njene glave. Lini podaci. VAINGTON, UETA-MARIJA. Krupne, sive oi,
dugaak i prav nos, kez za fotografa. Tamna kosa oiana kratko, u nakostreene pramenove, svuda
osim onog blesavog konjskog repa nasred glave.
"Pa", upita Vorbejbi, "ta misli?"
Rajdel nije razumeo ta ga pitaju. Konano ree: "Simpatina."
Zau Fredijevo podrugljivo frktanje, kao da je rekao neto glupo.
Ali Vorbejbi ree: "Dobro. Tako e zapamtiti."

16. SUNCOKRET
Semi Sal joj je odmakao, tamo gde je Brajant poeo da krivuda izmeu betonskih otvora
podzemnih rezervoara. Iako je bio onako veliki, nije imao premca u vonji na malom prostoru; umeo
je da pravi doslovno nemogue zaokrete; kad je bilo potrebno, umeo je da se uzdigne na zadnji i
naini trista ezdeseticu, i ueta ga je videla kako to radi za opkladu. No, znala je gde e ga
verovatno pronai.
Podigla je pogled ba u trenutku kada je projurila izmeu prvih stubova, i inilo se da joj most
uzvraa pogled odozgo, oima od reflektora i neona. Videla je slike kako je nekada izgledao, kada su
njime ceo dan prolazila kola, ali nikada nije poverovala u njih. Most je bio ono to jeste, oduvek.
Pribeite, iaenje, njeno prenoite, dom mnogima i svim njenim snovima.
Proklizala je pored kolica sa ribom, izgubivi kontrolu na struganom ledu, na sivim iznutricama
oko kojih e se ujutru tui galebovi. Ribar povika neto za njom, ali nije ula ta.
Vozila je dalje, izmeu tezgi i atri, usred veernje trgovine, traei Semija Sala.
Pronala ga je tamo gde je mislila da e ga nai, naslonjenog na upravlja bajsa pored ekspresprikolice. Nije se ak ni zaduvao. Mlada Mongolka sa jagodicama nalik na medom obloena dleta
upravo mu je nalivala olju.
"Mislio sam da u imati vremena za jednu s nogu", ree on, uzimajui siunu dozu.
Bolele su je noge od nastojanja da ga sustigne. "Taman posla da si mislio neto drugo", ree ona,
poglednuvi u most, pa dade znak devojci da i njoj naspe jednu. Posmatrala ju je kako istresa
zadimljenu grudvu smeih zrnaca, sipa novu dozu, brzim i odsenim pokretom. Devojka podignu
ruku i vrati sito u mainu.
"Zna", ree Semi Sal, zastavi pre prvog plitkog gutljaja, "ne bi trebalo da ima takvih problema.
Ne trebaju ti. Postoje samo dve vrste ljudi. Jedna su ljudi koji mogu sebi da priute onakav hotel. Mi
smo druga. Nekad je bilo i onih izmeu, takozvana srednja klasa. Vie ne. Naa veza sa onom drugom
vrstom ogleda se u tome to prenosimo njihove poruke. Za to smo plaeni. Usput se trudimo da ne
uprljamo tepih. I to dejstvuje, je li? Ali ta se dogaa izmeu nas? ta se dogaa kada doemo u
dodir?"
ueta opee usta espresom.
"Zloin", ree Semi Sal, "seks. Moda droge." On odloi olju na ank od plute. "To je otprilike
sve."
"Ti ih jebe", ree ueta. "Samo si rek'o."
Semi Sal slegnu ramenima. "Zato to volim to da radim. I spreman sam na sve posledice. Ali ti si
uinila neto onako, bez razloga. Posegnula si kroz membranu. Pustila prste u etnju. Rava zamisao."
ueta dunu u kafu. "Znam."
"Pa, ta e da preduzme sad kad se zakuvalo?"
"Idem gore u Skinerovu sobu da uzmem naoare, odnesem ih na krov i bacim."
"A onda?"
"Onda u kao da nita nije bilo, sve dok se neko ne pojavi."
"A onda."
"'Nisam nita uradila. Nemam pojma o emu govorite. Nita se nije dogodilo.'"
On klimnu glavom, ali nastavi da je posmatra. "Aha. Moda. Moda ne. Ako nekome trebaju te
naoare, moe dobro da te pritisne. Postoji i drugi nain: da uzmemo naoare, odvezemo se nazad u
Ujedinjene, ispriamo kako se dogodilo."
"Mi?"

"Aha. Biu uz tebe."

"Izgubiu posao."
"Moe da nae drugi posao."
Ona ispi kafu u jednom gutljaju. Obirsa usta nadlanicom. "Ovaj posao je sve to imam, Semi. Zna
to. Ti si mi ga naao."
"Ima gde da prespava. Ima onog ludog, starog jebivetra to te primio."
"Ja ga hranim, Semi Sale."
"Dupence ti je jo itavo, duo. Ako neki lovan odlui da te sjebe zato to si mu digla naoare s
podacima, moglo bi da ne bude."
ueta spusti praznu olju na ank i poe da pretura po depovima jakne. Dade devojci petnaset za
dve kafe i asti je dva dolara. Slegnu ramenima ispod Skinerove jakne, uz zveckanje lanaca. "Ne.
Kad se to govno nae u Zalivu, niko nee moi da dokae da sam to uinila."
Semi Sal uzdahnu. "Pravo si nevinace."
Zvualo je uvrnuto, kao da nije znala da ta re moe da se primeni na takav nain. "Idemo li, Semi
Sale?"
"ta u ti ja?"
"Da razgovara sa Skinerom. Da se postavi izmeu njega i njegovog teka. Tamo sam ih ostavila.
Iza robe. Tako nee videti kada ih budem uzela. Popeu se na krov i frknuu ih preko."
"U redu", ree on, "ali ti kaem da e samo napraviti jo vee sranje."
"Moram da reskiram, zar ne?" Sjahala je i poterala bicikl prema mostu.
"Izgleda da mora", ree Semi Sal, pa i sam sjaha i gurnu bicikl za njom.
ueta je pamtila samo tri prilike kada joj je bilo istinski dobro u ivotu. Jedna je bilo vee kada
joj je Semi Sal rekao da e pokuati da je ubaci u Ujedinjene, to je i uinio. Druga je bila dan kada
je dala gotovinu za svoj bajs u Tokovima Grada i izvezla se odatle na njemu. I trea, poslednja, bilo
je vee kada je u Kognitivnim Disidentima upoznala Lauela - ako se to moglo smatrati sreom.
To nije znailo da je u tim prilikama bila najsrenija, jer su posredi razdoblja koja su bila
podjednako i pogubno posrana, osim kada bi joj je naas osmehnula srea.
Imala je sree i one noi kada je preskoila ilet-icu i pobegla iz Centra za maloletnike u
predgrau Bivertona, ali je to inae bila krajnje posrana no. Kao dokaz za to ostali su joj oiljci na
oba dlana.
I imala je mnogo sree kada je prvi put zalutala na most, njegovu niu platformu, klecavih kolena
od groznice koju je pokupila na putu du obale. Sve joj je zadavalo bol: svetla, svaka boja, svaki
zvuk, um koji je trao napolje u svet kao naduveni duh. Pamtila je otkaeni, ljapkavi on patike koji
se vukao po platformi prekrivenoj smeem, kako je to bolelo, i kako je na kraju sela kada se sve
okrenulo oko nje, i Korejanca koji je istrao iz radnje i poeo da vie na nju. Ustaj, ustaj, ne ovde, ne
ovde. Ne Ovde joj se uinilo kao savrena zamisao i samo se prevrnula unazad i nije ni osetila kada
je glavom udarila o plonik.
Tada ju je naao Skiner, iako se nije seao ili nije eleo da pria o tome; nikad nije tano saznala.
Pretpostavljala je da nije mogao sam da je odnese gore u sobu; bila mu je i samom potrebna pomo
da se popne, sa onakvim kukom. Ali jo je bilo dana kada bi ga ispunila neka energija, i tada se
videlo koliko mora da je bio jak, nekada, jer je mogao da uini stvari za koje niko ne bi poverovao
da je kadar, i ona zbog toga nije bila sigurna.
Prva stvar koju je videla, otvorivi oi, bio je okrugli crkveni prozor ija su okna bez stakla bila
popunjena krpama, kao i svetlost koja se slivala kroz njega, raznobojne takice i mrlje kakve nikada

ranije nije videla, razigrane u njenim grozniavim oima kao bube u vodi. Zatim je dolo kostolomno
raudoblje, u kome ju je virus cedio kao to je starac cedio sive pekire kojima joj je oblagao glavu.
Kada je groznica popustila i otkotrljala se, inilo joj se, stotinu milja dalje, sve do tamo i prelila se
preko ruba bolesti, kosa joj je opala u suvim zamrenim klupcima, prilepljena za mokre pekire kao
nekakav prljavi materijal za tapaciranje.
A kada je ponovo porasla, bila je tamnija, gotovo crna. Zato se posle nekako oseala kao druga
osoba. Ili kao nova, i samo svoja osoba, razmiljala je.
I ostala je sa Skinerom, snalazei se da im nabavi hranu i odravajui red u sobi. Slao ju je na
donju platformu, gde su trgovci starudijama izlagali robu. Davao joj je da ponese svakovrsne
predmete: klju na kome je pisalo 'BMW', razvaljenu kartonsku kutiju punu onih pljosnatih, crnih
stvari na koje je nekada bila snimana muzika, kesu plastinih dinosaurusa. Nikada joj nije bilo jasno
kako to moe neto da vredi, ali bi uvek sve otilo. Klju im je doneo hranu za nedelju dana, a dve
one okrugle stvari jo i vie. Skiner je znao odakle dolaze stare stvari, emu su sluile, i umeo je da
proceni hoe li nekome biti potrebne. U poetku je brinula, jer joj se inilo da dobija nedovoljno za
robu koju je prodavala, ali njemu kao da je bilo svejedno. Ako bi neto ostalo neprodato, kao
plastini dinosaurusi, jednostavno se vraalo u tek, kako je zvao stvari naslagane du sva etiri zida.
Kada je ojaala, i kada joj je izrasla nova kosa, poela je da odlazi dalje od sobe na vrhu kule.
Isprva nije ila u gradove, iako je par puta odlazila do ouklendske strane, preko ograde, da ga
osmotri. Tamo su stvari izgledale drugaije, mada nije znala zato. Ali bilo joj je najbolje na sklopu
mosta, okruena njime, meu ljudima koji su tamo gluvarili, muvali se i radili sve ono to su radili,
oseajui kako sve zajedno raste, i menja se, iz dana u dan. Tamo gore, u Oregonu, nije bilo nieg
slinog, ili ona nije znala za to.
U poetku nije ni bila svesna da joj sve to prija; izgledalo joj je uvrnuto, kao da ju je groznica
ostavila pomalo ludu, ali je jednog dana naprosto zakljuila da je srena, malice, i da mora da se
pomiri s tim.
Meutim, pokazalo se da je mogue biti srean i nestrpljiv u isto vreme, pa je poela da zadrava
deo Skinerovog novca od starudija, da bi mogla da istrauje grad. Tu je neko vreme bilo zanimacije
preko glave. Otkrila je ulicu Hajt i prepeaila je sve do zida oko Skajvokera, iznad koga je trao
Hram Usuda i sve ostalo, ali nije pokuala da ue. Do tamo je vodio dugaak i uzak park zvani
Prevlaka koji je jo bio otvoren za sve. Suvie otvoren, inilo joj se, jer je bio pun sveta, uglavnom
staraca ili staraca po liku koji su leali u njemu jedan do drugog, umotani u srebrnastu plastiku radi
zatite od sunevih zraka. Ta utava materija svetlucala je kao oni Elvisovi kostimi sa spotova koje
su povremeno putali u Bivertonu. Zbog neega ju je podseala na crve, valjda zato to je svako bio
umotan u sopstvenu opnu. A tako su se nekako i micali, tek pomalo, da ju je od toga hvatala jeza.
Jeila se i od Hajta, iako je bilo delova gde je bilo maltene kao na mostu, gde nije bilo nikog
normalnog na vidiku i gde su ljudi javno radili razne stvari kao da policija nikad nee doi. Ali nju
nikad nije bio strah na mostu, moda zato to je uvek bilo nekog poznatog, ljudi koji su tu iveli i
znali Skinera. No, volela je da njuka po Hajtu jer je bilo puno malih prodavnica, i mesta sa jeftinom
hranom. Nala je radnju gde su se mogle kupiti kifle od jue, a Skiner je ionako tvrdio da su te bolje.
Govorio je da su svee kifle isto to i otrov, jer te zaepe ili tako neto. Bio je pun takvih zamisli.
Osim toga, u veinu prodavnica mogla je da ue, pod uslovom da bude mirna i da se smeka i da dri
ruke u depovima.
Jednog dana je u Hajtu naila na prodavnicu koja se zvala Obojeni Svet, za koju nikako nije mogla
da provali ta prodaje. Iza izloga je bila zavesa, a u izlogu svega nekoliko stvari: kaktusi u saksijama,
krupni, zarali komadi metala, i gomila malih, elinih prstenova, glatkih i blistavih. Prstenovi i

razne druge stvari. ipkice sa lopticama na krajevima. Sve je to bilo obeeno na kaktusove iglice i
razbacano po zaralim komadima metala. Odluila je da samo otvori vrata i virne unutra, jer je
videla nekoliko ljudi kako ulaze i izlaze, to je znailo da je otvoreno. Krupan, debo tip obrijane
glave, koji je iziao, zvidei, u beloj odori, i dve visoke, riokose ene nalik na zgodne vrane, od
glave do pete u crnom, koje su ule. Morala je da vidi ta ima unutra.
Otvorila je vrata i zavirila. Iza tezge je stajala ena kratke, rie kose, a svi zidovi prostorije bili
su prekriveni crteima jarkih boja, sa zmijama i zmajevima i trista drugih stvari. Bilo je tako mnogo
slika da ti se zavrti u glavi, pa je tek kada je posluala enu, koja je rekla: ui, ne stoj tu na vratima,
shvatila da ova nosi flanelsku koulju bez rukava, potpuno raskopanu, i da su joj bista i ruke sasvim
prekrivene onim slikama sa zidova.
ueta je ve viala tetovau u Centru za maloletnike i na ulici, ali su to bili crtei koje vlasnik
sam nanosi, mastilom i iglama, koncem i starom hemijskom olovkom. Prila je i dobro osmotrila
eksploziju boja izmeu eninih dojki - koje su, iako joj je moda bilo tridesetak godina, bile manje
od uetinih - i tamo je bio oktopod, i rua, i plave munje, sve upleteno zajedno, da pokrije svaki
deli koe.
"eli neto", ree ena, "ili samo gleda?"
ueta trepnu. "Ne", zau sebe, "samo me zanima ta su one metalne stvarice u izlogu."
ena okrenu veliku, crnu knjigu na tezgi, nalik na kolski dnevnik, ali uvezanu u crnu kou sa
hromiranim nitnama. Otvorila ju je, i ueta vide onu muku stvar, poveliku, kako visi na slici. Sa obe
strane klinaste glave trale su eline loptice.
ueta naini zvuk nalik na stenjanje.
"To se zove amfalang", ree ena. Poela je da lista album. "Zvonca", ree ona. "Klin za septum.
Labijalna poluga. Ovo je stezni prsten. Ovo ovde se zove bukalica. Bombice-tegovi. Hirurki elik,
niobijum, belo zalto, etrnaest karata." Ponovo je okrenula na probuenog oku. Moda je samo
montaa, pomislila je ueta.
"To mora da boli", ree.
"Manje nego to misli", zau se dubok muki glas, "a onda poinje uivanje."
ueta se zagleda u crnca, veliki, beli osmeh pun zuba, mikropornu filtersku masku sputenu ispod
brade: bio je to Semjuel Saladin Dipre.
Dva dana kasnije ponovo ga je videla na Junion Skveru, kako visi sa grupom kurira na bicklima.
Kurire je ve bila izdvojila kao prizor vredan panje. Imali su odeu i frizure kao niko drugi, i
bajsove sa neonom i svetleim tokovima, upravljaima izvijenim kao korpijin rep. Kacige sa
ugraenim radio-prijemnicima. Mogli su se videti kako negde ure ili stoje okupljeni, zezaju se i piju
kafu.
Bio je objahao cevastu preku bajsa i jeo sendvi. Iz ruiastog okvira poprskanog crnim takama
dolazila je muzika, uglavnom bas, i on se ljuljao u ritmu. Prila je da bolje pogleda bajs, kako je
napravljen, privuena sloenou konica i prenosnog mehanizama. Divota.
"Bang", ree on punih usta, "bang, pa to je am-falang. 'De nae te gilje?"
Nosila je stare Skinerove platnene patike, popunjene hartijom, jer su joj bile prevelike.
"Dr'." Pruio joj je preostalu polovinu sendvia. "Ja sam pun."
"Tvoj bicikl", ree ona, uzimajui sendvi.
"ta s njim?"
"Ba je."
"Svia ti se?"
"A-ha!"

On se iskezi. "ugavara okvir. ugavara paoci i lanci. Zuni gume. Sve isto."
"Tokovi su boli glava", ree ueta.
"Pa", odvrati on, "to je samo radi upadljivosti. Da te neki majkovi primeti pre nego to te
pregazi, zna?"
ueta dodirnu ruke. Oseti muziku.
"Jedi taj sendvi", ree on. "Izgleda k'o da ti je potreban."
Jela je, i on, i tako su poeli da priaju.
Dok su nosili bicikle uz stepenice od perploe, ueta mu je priala o onoj Japanki, kako se
prosula iz lifta. Kako ona, ueta, nikad ne bi zavrila na toj urki da se nije zatekla na tom mestu.
Semi je brundao, a njegovi Fluoro-Rimzi bili su boje mrtvog opala sad kada su prestali da se okreu.
"Ko je pravio urku, u? Jesi se setila da pita nekoga?"
Setila se one ribe Marije. "Kodi. Rekli su da je to Kodijeva urka."
Semi Sal zastade, podignutih obrva. "A? Kodi Harvud?"
Ona slegnu ramenima, kao da nema papirni bicikl na ramenu. "ta ja znam."
"Zna ko je taj?"
"Ne." Stigla je do platforme i spustila bicikl da nastavi da ga gura.
"Velike pare. Reklame. Harvud Livajn, ali to je bio njegov ale."
"Pa, rekla sam da je bila lovanska urka." Sada ga je mnogo paljivije sluala.
"Firma njegovog starog vodila je obe predizborne kampanje Milibenkove."
Ali ona je upravo ukljuivala ifrirano kolo; mrzelo ju je da ukljuuje vriskavce iz Radio upe.
Semijevi Fluoro-Rimzi zatreptae kada je spustio bicikl pored njenog. "Vezau ga za svoj. Ovde ga
ionako niko nee dirati."
"Isto sam i ja kazao", ree Semi, "za poslednja dva koja sam izgubio." Posmatrao ju je kako
razvlai kabl kola, omotava ga oko rama bicikla, pazei na ruiastocrni lak, i zakljuava ga dodirom
palca.
Pola je prema utoj korpi lifta, zadovoljna to je zatie tamo gde ju je ostavila, a ne na vrhu ine.
"'Ajde da to obavimo, vai?" Setila se da je nameravala da kupi Skineru porciju supe iz vagona
Donija Taja, one slatko-kisele koju je voleo.
Kada je rekla Semiju da bi volela da radi kao kurir, da ima svoj bajs, doneo joj je onu
meksikansku kacigu u kojoj su bile sve ulice u San Francisku. Bilo je potrebno tri dana da ih
uglavnom naui, iako je Semi rekao da to nije kao mape koje kuriri imaju u glavama. Trebalo je
poznavati zgrade, kako se ulazi u njih, kako se treba ponaati, kako sauvati bajs od krae. Ali kada
ju je odveo da upozna Banija, bila je omaijana.
Za tri nedelje je zaradila dovoljno da kupi prvi ozbiljniji bajs. I to je bila magija.
Negde u to vreme je poela da se drui sa dve cure iz Ujedinjenih, Temi Dvojkom i Alisom
Moda, i jedne veeri su izile u Kognitivne Disidente, gde je upoznala Lauela.
"Ovde niko ne zakljuava vrata", ree Semi, na merdevinama ispod nje, dok je otvarala poklopac.
ueta zamuri i zamisli gomilu policajaca (iako nije imala pojma kako bi to izgledalo) u
Skinerovoj sobi. Onda otvori oi i promoli glavu, tek toliko da izviri preko ivice poda.
Skiner je bio u krevetu, sa malim televizorom na grudima; iz pocepanih, ljampavih, sivih arapa
virili su mu krupni, uti nokti. Pogledao ju je preko televizora.
"Hej", ree ona, "dovela sam Semija Sala. Sa posla." Popela se gore, da naini mesta za Semijevu

glavu i ramena.
"Vozdra", ree Semi Sal.
Skiner je samo zurio u njega, lica osvetljenog bojama sa ekrana.
"Kako ste?" upita Semi Sal, penjui se.
"'Si donela neto za jelo?" upita je Skiner.
"Kod Donija Taja e uskoro imati gotovu supu", ree ona, poavi prema policama, teku.
Izvalila je glupost, jer je Donijeva supa uvek bila spremna; zakuvao ju je pre vie godina, i otada
samo doliva u kazan.
"ta ima, gospodine Skiner?" Semi Sal je stajao pomalo zgrbljen, raskoraeno, obema rukama
drei kacigu, nalik na momia koji se pozdravlja sa devojinim ocem. Namignu ueti.
"Kom namiguje, deko?" Skiner iskljui televizor i zaklopi ekran. ueta mu je kupila taj televizor
sa broda-kontejnera u Zamki. Tvrdio je da vie ne ume da razlikuje 'programe' od 'reklama', ta god
da mu je to znailo.
"Neto mi upalo u oko, gos'in' Skineru", ree Semi Sal, premetajui se sa noge na nogu, jo vie
nalik na nervoznog momia. ueta se jedva uzdravala od smeha. Zala je Semiju iz lea i zavukla
ruku iza hrpe asopisa. Bile su tamo. Strpala ih je u dep.
"Jesi nekad video kakav je pogled sa krova, Semi?" Znala je da joj je na licu onaj iroki, idiotski
kez, i Skiner je zurio u njega, pokuavajui da shvati ta se deava, ali nije marila za to. Premestila je
merdevine do otvora na krovu.
"Ja? Nisam, ueta, duo. Sigurno je da ti stane dah."
"'Ej", ree Skiner, kada je otvorila poklopac, "ta je tebi?"
Ona je ve bila gore, u jednom od onih nestvarnih depova tiine i mira koji su se tu mogli
povremeno nai. Vetar je obino bio takav da ovek poeli da legne i uhvati se za neto, ali je bilo
trenutaka mrtvog mira, kada se nita nije pomeralo. Zaula je Semija Sala kako se penje za njom.
Izvadila je kutiju i pola prema ivici.
"Hej", ree on, "daj da vidim."
Ona podie stvar i zamahnu rukom da je baci.
On joj je ukra iz prstiju.
"'Ej!"
"ut'." Otvorio ju je kutiju, i izvadio naoare. "A, dobre su."
"Semi." Pruila je ruku za njima. On joj dade kutiju.
"Zna kako se to radi?" Otvorio je drke, drei svaku u jednoj ruci. "Leva je aus, desna ein. Samo
ih malo pomeri." Gledala je kako on to radi, u svetlosti koja je dolazila iz otvora u Skinerovu sobu.
"Evo. Probaj ih." Stavio ih joj je.
Dok je to radio, bila je okrenuta prema gradu. Finansijska etvrt, Piramida sa svojom protezom
posle Malog Grandea, sa brdima u pozadini. "Jebo te mi", ote joj se, jer su tamo iznikle kule,
graevine vie od ieg to postoji, prava pravcata mrea tvorevina, sve do podnoja brda. Svaka je
imala bar etiri bloka zgrada u osnovi i dizala se pravo uvis, bezlina, do beskrajnih mrea nalik na
reetku u kojoj je barila povre. Nebo je iznad toga bilo ispisano kineskim pismom. "Semi."
Osetila je kada ju je uhvatio, jer je izgubila ravnoteu.
Kinesko pismo se promeni u englesko.
SUNCOKRET KORPORACIJA
"Semi."

"A?"
"ta je ovo, jebote?" Na ta god bi usmerila pogled, izazvalo bi pojavu novog natpisa na nebu,
guste blokove tehnikih izraza koje nije razumela.
"Otkud znam", ree on. "Daj da vidim." Posegnuo je za naoarima.
"'Ej", zaula je Skinera dole u sobi, "to je Skuter. to si se vratio?"
Semi Sal smaknu naoari, a ona kleknu, motrei japanskog mokljana koji je dolazio da vidi
Skinera, studenta, ili socijalnog radnika, ili ta je ve bio. Izgledao je izgubljeniji nego obino.
Izgledao je uplaeno. S njim je bio jo neko.
"'Ej, Skuteru", ree Skiner, "ta ima?"
"Ovo je gospodin Nevoljeni", ree Jamazaki. "Zahtevao je da vas vidi."
Zlato u neznanevom osmehu sinu prema ueti. "Zdravo, gore", ree on i izvadi ruku iz depa na
boku dugakog, crnog, kinog kaputa. Pitolj nije bio veliki, ali je bilo neega u lakoi kojom ga je
drao, kao stolar eki. Nosio je hirurke rukavice. "Kako bi bilo da sie ovamo?"

17. ZAMKA
"Ovo se koristi tako", ree Fredi, pruivi Rajdelu kreditnu karticu, "to plati pet stotina za ufur, i
dobar si za pet stotina dolara vrednosti robe."
Rajdel osmotri karticu. Neka holandska banka. Ako e ga ovako plaati, ovde gore, moda je
vreme da ih pita koliko e dobijati. Ili da saeka da Fredi bude u boljem raspoloenju.
Fredi mu je rekao da je Grad Kontejnera dobro mesto za kupovinu odee na brzaka. Normalne
odee, nadao se Rajdel. Ostavili su Vorbejbija da popije aj od trava u nekom otkaenom kafeu, jer
im je rekao da bi hteo malo da razmisli. Rajdel je bio otiao do patriota, a Vorbejbi i Fredi su se jo
kratko vreme domunavali.
"ta ako nas bude traio, to jest kola?"
"Zvrcnue nam", ree Fredi. Pokazao je Rajdelu kako da gurne kreditnu karticu u mainu koja mu
je izbacila magnetnu traku Grada Kontejnera u vrednosti pet stotina dolara i potvrdila da je plaen
parking za patriota. "Ovuda." Fredi pokaza prema nizu propusnih mesta.
"Ti nee nita da kupi?" upita Rajdel.
"A, ne ja", ree Fredi. "Ne kupujem odeu sa brodova." Izvadio je drugu karticu iz depa i
pokazao Rajdelu logotip IntenStrae.
"Mislim da ste vi, momci, strogo slobodnjaci."
"Strogo, ali esto", ree Fredi, gurnuvi karticu u prorez na ulazu. Kapija ga propusti. Rajdel
gurnu svoju traku i proe za njim.
"Ljudi plaaju pet stotki samo da uu ovamo?"
"Mesto se zato i zove Zamka. Ali tako se samo obezbeuje pokrie trokova poslovanja. Ovde ne
ulazi ako nema nameru da potroi toliko. Tako im je zajemen promet."
Pokazalo se da je Grad Kontejnera najvei pokriveni trni centar koji je Rajde ikada video, ako se
pristanite brodova, i to velikih, moglo nazvati trnim centrom. A obavezna kupovina u vrednosti od
pet stotina dolara kao da nije odbijala svet; inilo se da unutra ima vie ljudi nego na ulici.
"Honkonki novac", ree Fredi. "Njime je kupljen dobar deo Embarkadera."
"Hej", ree Rajdel, pokazujui prema maglovitom, nepravilnom obliju koje se dizalo iza dokova
i tornjeva sa reflektorima, "to je most, onaj na kome ive ljudi."
"Aha", ree Fredi, uputivi mu udan pogled, "oni manijaci." Poterao je Rajdela prema liftu
postavljenom uz beli bok teretnog broda.
Dok su se dizali, Rajdel je razgledao Grad Kontejnera. "Ovo je lue od svega u L.A.", ree
zadivljeno.
"Nema izgleda", ree Fredi, "ja sam iz L.A. Ovo je obina pijaca, ovee."
Rajdel je kupio bordo najlonsku avijatiarsku jaknu, dvoje crnih farmerki, arape, donji ve i tri
crne majice. Sve zajedno je kotalo malo vie od pet stotina. Upotrebio je karticu da pokrije razliku.
"Hej", ree Frediju, pokazujui pazar u velikoj utoj kesi sa natpisom Grad Kontejnera, "ovo je
bio dobar posao. 'vala."
Fredi slegnu ramenima. "ta kau, odakle su te farmerke?"
Rajdel pogleda etiketu. "Afrika Unija."
"Robovska radna snaga", ree Fredi, "ne bi trebalo da kupuje ta sranja."
"Nisam razmiljao o tome. Moe li ovde negde da se jede?"
"Aha, na Vaaru Hrane."
"Jesi probao nekad ova korejanska marinirana sranja? Ljuto, ovee."

"Imam ir." Fredi je metodino zahvatao kaikom beli, smrznuti jogurt, sa oiglednim nedostatkom
oduevljenja.
"Stres. Sve je to vezano za stres, Fredi."
Fredi ga pogleda preko ivice ruiaste ae sa jogurtom. "Pokuava da bude duhovit?"
"Ne", ree Rajdel. "Samo znam to o iru, jer su mom tati rekli da ga ima."
"Pa, je l' ga imao? Tvoj 'tata'? Je l' ga imao ili nije?"
"Nije", ree Rajdel. "Imao je rak eluca."
Fredi se trgnu, odloi jogurt, zazvecka ledom u papirnoj ai mineralne vode i otpi gutljaj.
"Hernandez nam je ispriao", ree, "da si se obuavao za pandura, u nekoj selendri."
"U Noksvilu", ree Rajdel. "Bio sam pandur. Mada ne dugo."
"ujem te, ujem te", ree Fredi, kao da bi da ga smiri, moda ak da pokae da su prijatelji.
"Proao si obuku, i to? Ona policijska sranja?"
"Pa, trude se da nas naue pomalo o svemu", ree Rajdel. "Istraga na mestu zloina. Kao u onoj
sobi danas. Znao sam da nisu uradili postupak sa Super-Lepkom."
"Nisu?"
"Ne. Super-Lepak sadri hemikaliju koja se vezuje za vodu u otisku, zna, a otprilike devedeset
odsto materije otiska i jeste voda. Zato postoji poseban mali greja za lepak. Zarafi ga u grlo
sijalice. Onda oblepi vrata i prozore trakom i kesama za ubre i ostavi greja da radi. Ostavi ga
da radi dvadeset etiri sata, a onda se vrati i oisti sobu."
"Kako?"
"Otvori vrata i prozore. Onda usisa prainu. Ali to nisu uradili u hotelu. Tako ostaje taj sloj na
svemu. I miris."
Fredi podignu obrve. "Sranje. Ti mu doe neto kao tehniki struan, Rajdele?"
"Ma, to je uglavnom logiko zakljuivanje", odvrati on. "Kao ono da ne treba ii u kupatilo."
"Ne treba?"
"Na mestu zloina. Nikad ne treba koristiti WC. Ne putati vodu. Ako baci neto u olju, nain na
koji se vraa voda. Primetio si kako se voda die, ispod povrine?"
Fredi klimnu glavom.
"Pa, moda je va uljez pustio vodu kada je bacio neto unutra. Ali to ne ispadne uvek kako je
planirano, i mogue je da ostane tamo da pluta. Ako posle doe i ponovo pusti vodu, sigurno e
otii."
"Bogamu", ree Fredi, "nisam znao za to."
"Logiko zakljuivanje", ree Rajdel, briui usta papirnom salvetom.
"Mislim da je gospodin Vorbejbi u pravu to se tie tebe."
"Kako to?"
"Kae da te ne koristimo kako treba, kad te putamo da vozi onaj etiri-sa-etiri. Iskreno da ti
kaem, ovee, nisam delio njegovo miljenje." Fredi zauta, kao da oekuje da e se Rajdel
uvrediti.
"Pa?"
"Video si onu protezu na nozi gospodina Vorbejbija?"
"Aha."
"Zna za most, onaj to si ga primetio kada smo se se peli ovamo?"
"Aha."
"A Vorbejbi ti je pokazao sliku one tvrdoguze, male kurirke?"
"Aha."

"Pa", ree Fredi, "ona je ta za koju gospodin Vorbejbi misli da je pokrala ubijenog. Ona ivi na
tom mostu, Rajdele. A taj most, ovee, to ti je jedno jebeno opako mesto. Ti ljudi su anarhistika,
bezbona, ljudoderska kopilad, ovee."
"Ja sam uo da je to samo gomila beskunika", ree Rajdel, maglovito se prisetivi nekog
dokumentarca koji je gledao u Noksvilu, "koji se snalaze da bi preiveli."
"Ne, ovee", ree Fredi, "beskunici su na ulici. Ova gamad na mostu su avolji satanisti i
slino. Misli da tamo moe slobodno da se kree? Nema jebenog izgleda. Vidi, oni putaju samo
svoje. Neto kao kult. Sa uvoenjem i ostalim sranjima."
"Uvoenjem?"
"Crni obredi", ree Fredi, ostavivi Rajdela da nagaa da nije mislio na boju koe.
"U redu", ree Rajdel, "kakve to veze ima sa protezom na Vorbejbijevom kolenu?"
"Tamo su mu ga sjebali", ree Fredi. "Otiao je tamo, znajui da se igra glavom, da pokua da
izbavi to dete. Devojicu", naglasi, kao da mu tako ubedljivije zvui. "Zato to ona kopilad sa mosta
rade takve stvari."
"Kakve stvari?" upita Rajdel, prisetivi se ubistava Plianog Mece.
"Kradu decu", ree Fredi. "A gospodin Vorbejbi i ja vie ne moemo na most, Rajdele, zato to su
nas oni tamo provalili, razume?"
"Pa hoete da ja?" upita Rajdel, strpavi smotanu salvetu u kutiju od masne hartije u kojoj su
prethodno bile njegove dve Kim i Va Ve.
"Neka ti to gospodin Vorbejbi objasni", ree Fredi.
Zatekli su Vorbejbija gde su ga i ostavili, u onom mranom kafeu visoke tavanice u kraju za koji je
Fredi rekao da se zove Severna Obala. Ponovo je nosio one naoare, i Rajdel se pitao ta gleda.
Rajdel je doneo svoj plavi Samsonajt iz patriota, i kesu iz Grada Kontejnera. Otiao je u kupatilo
da se presvue. Postojalo je samo jedno, zajedniko, i zaista je bilo kupatilo, jer je imalo kadu. to
nije znailo da se kada upotrebljava, jer je u njoj bila naslikana sirena u punoj veliini, sa smeom
cigaretom ugaenom na stomaku, odmah iznad mesta gde su poinjale krljuti.
Rajdel je otkrio da su se Kevinove pantalone raile na dupetu. Pitao se koliko je dugo iao okolo
u tom stanju. Ali u Gradu Kontejnera nije nita primetio, pa se nadao da se dogodilo u kolima. Skinuo
je koulju IntenStrae, strpao je u korpu za otpatke i obukao jednu od crnih majica. Onda je ranirao
patike i pokuao da smisli nain da promeni ve i arape, a da ne stane na pod, koji je bio mokar.
Palo mu je na pamet da to uradi u kadi, ali je i ona izgledala nekako prljavo. Zakljuio je da e mu to
uspeti ako bude stao na izuvene patike, a zatim upola seo na klozetsku dasku. Sve to je skinuo otilo
je u korpu. Pitajui se koliko je ostalo na kreditnoj kartici koju mu je dao Fredi, premestio je
novanik u zadnji desni dep novih farmerki. Obukao je novu jaknu. Umio se i oprao ruke u tankom
mlazu peskovite vode. Oeljao kosu. Spakovao ostatak nove odee u Samsonajt, sauvavi kesu iz
Grada Kontenjera za prljav ve.
Bilo je potrebno da se istuira, ali nije znao kada e mu se pruiti prilika. Morae da se zadovolji
istom odeom.
Vorbejbi podie pogled kada se Rajdel vratio za sto. "Fredi ti je ispriao poneto o mostu,
Rajdele?"
"Kae da tamo ive satanisti koji jedu decu."
Vorbejbi ljutito pogleda Fredija. "Opis je malo prejak, moda, ali bolno blizak istini, gospodine
Rajdel. Sigurno je da je posredi nezdravo mesto. I doslovno izvan dosega zakona. Tamo nee moi
da vidi nae prijatelje Svobodova i Orlovskog, na primer. Bar ne po slubenom poslu."

Rajdel uhvati Fredija u zaetku keza, ali ga u tome presee Vorbejbijev mrki pogled.
"Fredi mi je nagovestio da elite da ja odem tamo, gospodine Vorbejbi. Da potraim onu curu."
"Da", ree Vorbejbi ozbiljno, "elimo. Voleo bih da mogu da ti kaem da to nee biti opasno, ali
nije tako."
"Pa, koliko je opasno, gospodine Vorbejbi?"
"Veoma opasno", ree Vorbejbi.
"A devojka, je l' i ona opasna?"
"Izuzetno", ree Vorbejbi, "utoliko vie to ne izgleda tako. Uostalom, video si kako je onaj jadnik
zaklan."
"Boe", ree Rajdel, "mislite da je to ona mala uradila?"
Vorbejbi tuno klimnu glavom. "Grozno", ree, "ti ljudi su spremni na grozne stvari."
Kada su se vratili do kola, Rajdel vide da su parkirana ispred murala na kome je bio D.D. ejpli,
u crnoj motorciklistikoj konoj jakni bez majice, koga je uznosilo u raj est pederastih anela sa
dugakom, plavom, rokerskom kosom. Tu su jo bile plave, zapaljene spirale DNK koje su izbijale iz
ejplijevog trbuha i napadale neto to je trebalo da predstavlja virus AIDS-a, mada je vie liilo na
neku zaralu, oklopljenu, svemirsku stanicu sa opakim robotskim rukama.
Prizor ga je navodio na razmiljao o tome kako je moralo biti uvrnuto nalaziti se u koi tok
momka. Otprilike podjednako kao to se svako drugi osea u svojoj koi, zakljuio je. Ali bi bilo jo
otkaenije biti u ejplijevoj koi, i povrh toga biti mrtav, i tako gledati ovakve murale.
ALI ON OSTAJE DA IVI U NAMA, pisalo je ispod slike, slovima visokim pola metra, A MI
IVIMO KROZ NJEGA.
to je u sutini bilo tano, i Rajdel je imao trag vakcine kao dokaz toga.

18. KONDENZATOR
uetina majka imala je deka po imenu Oukli, koji je ili ljokao ili vozio trupce, ili je bar priao
da to radi. Bio je to dugonog mukarac, plavih, pomalo previe razmaknutih oiju, na licu sa onim
dubokim brazdama na obrazima. Zbog ega je, po reima uetine majke, izgledao kao pravi kauboj.
ueti je, pak, izgledao nekako opasno. to obino nije bio, sve dok ne bi ispraznio bocu ili dve
viskija i zaboravio gde je i s kim je, naroito kada bi pobrkao uetu sa njenom majkom, to se par
puta dogodilo, ali je uvek uspevala da mu pobegne, a njemu je uvek posle toga bilo ao, pa joj je
kupovao Ring-Ding-ove i stvari iz Seven-Ilevena. Ali sada se setila, posmatrajui kroz otvor na
krovu onog tipa sa pitoljem, da ju je jednom poveo u umu i dao joj da puca iz pitolja.
A ovaj dole imao je lice kao taj Oukli, iste oi i brazde na obrazima. Kao one to nastaju od
estog smejanja, onako kako se ovaj sada kezio. Ali to nipoto nije osmeh zbog koga bi se neko
oseao lagodno. U uglovima osmeha sijalo je zlato.
"Sad sii ovamo", ree on, jednako naglaavajui svaku re.
"Koj' si ti sad kurac?" javi se Skiner, zvuei vie zainteresovano nego nadrkano.
Pitolj opali. Ne prejako, ali otro, sa plavim bleskom. Ona vide da je Japanac seo na pod, kao da
su mu se odsekle noge, i pomisli da ga je tip pogodio.
"Umukni." Onda se ponovo obrati ueti. "Rekao sam ti da sie."
Tada joj Semi Sal dodirnu prstima potiljak, dajui joj znak da poe prema otvoru pre nego to ih
je povukao.
Tip moda nije ni znao da je Semi Sal gore sa njom. Naoare su bile kod njega. ueta je bila
sigurna samo u jedno, da taj dole nije pandur.
"ao mi je", ree Japanac, "to sam..."
"Sad u da ti proteram podzvuni titanijumski metak kroz desno oko." Usput se smeio, kao da je
rekao sad u da ti kupim sendvi.
"Silazim", ree ueta. Tip nije pucao, ni u nju ni u Japanca.
Uinilo joj se da je ula Semija Sala kako odstupa dalje od nje, ali se nije osvrtala. Nije bila
sigurna da li treba da pokua da zatvori poklopac ili ne. Odluila je da ne pokuava, jer joj je tip
rekao samo da sie. Morala je da posegne preko ivice otvora da se pridri za poklopac, to je moglo
da mu izgleda kao da uzima pitolj ili tako neto. Kao na televiziji.
Zakoraila je sa najnie preage, drei ruke tako da on moe da ih vidi.
"ta si radila tamo gore?" Uz smeak. Njegov pitolj nije nimalo liio na Ouklijev veliki, stari,
brazilski revolver: bila je to mala, kratka, etvrtasta stvar od nekog metala bez sjaja, boje Skinerovog
starog alata. Tanak prsten od sjajnijeg metala oko uskog otvora na kraju. Nalik na zenicu oka.
"Posmatrala grad", ree ona. Nije oseala neki naroit strah. Nije oseala nita posebno, osim to
su joj drhtale noge.
On pogleda uvis, ne pomerajui pitolj. Plaila se da e je pitati da li je bila sama gore, jer bi
odgovor mogao da zakasni i da je tako oda u lai. "Zna zato sam ovde."
Skiner je sedeo na na krevetu, naslonjen na zid, i izgledao budnije nego ikad. Japanac, koji,
izgleda, ipak nije bio pogoen, sedeo je na podu, mravih nogu ispruenih u obliku slova V.
"Pa", ree Skiner, "mora bit' da je re o lovi il' drogi, al' izgleda da si posrane sree. Mogu da ti
dam samo pedeset dolara i bajat Hamboltov doint, ako je to ono to 'oe."
"Zavei." Kada se mehaniki osmeh izgubio, inilo se da nema usana. "Govorim s njom."
Skiner je izgledao kao da e neto rei, ili se nasmejati, ali nije.
"Naoare." Osmeh je ponovo bio tu. Podigao je pitolj, i sada je gledala pravo u mali otvor. Ako

me ubije, pomislila je, svejedno e morati da ih trai.

"Hepbernova", ree Skiner, sa suludim osmejkom, i ueta tek tada primeti da poster Roja
Orbisona ima rupu na sredini sivog ela. "Dole su", ree ona, pokazujui na poklopac u podu.
"Gde?"
"Moj bajs", ree ona, nadajui se da Semi Sal nee zakaiti ona stara, zarala kolica u mraku, i
odati se.
On pogleda prema krovu, kao da joj je uo misli.
"Nasloni se na onaj zid i ruke gore." Priao je blie. "Rairi noge." Pitolj joj dodirnu vrat.
Drugom rukom skliznu pod Skinerovu jaknu, traei oruje. "Ostani tako." Promakao mu je Skinerov
no, onaj sa fraktalnom otricom. Malo je okrenula glavu i videla ga kako omotava neto crveno i
gumasto oko zgloba Japaneve ruke, radei to jednom rukom. Padoe joj na pamet oni gumasti
slatkii nalik na crve to su se prodavali u velikim, plastinim teglama. Potegao je Japanca za tu
crvenu stvar, vukui ga preko poda do police sa stolom za kojim je dorukovala. Zavukao je kraj
crvene stvari iza ugaonog nosaa koji je drao sto, a onda ga omotao oko Japaneve druge ruke.
Izvukao je jo jednu od tih stvari iz depa i protresao je, kao igraku u obliku zmije. Posegao je iza
Skinera s tim i uradio mu neto sa rukom. "Ostani u krevetu, stari", ree, dodirnuvi pitoljem
Skinerovu slepoonicu. Skiner ga je mirno posmatrao.
Vratio se ueti. "Silazi niz merdevine. Daj ruke napred."
Stvar je bila hladna i ljigava, i stopila se u omu im joj je omotao zglobove. Sama od sebe.
Crvene, plastine lisice, nalik na igraku. Jedan od onih trikova sa molekulima.
"Drim te na oku", ree on, jo jednom pogledavi prema otvoru na krovu, "zato sii lepo i
polako. Ako skoi, ili potri kad se nae dole, ubiu te."
Nije sumnjala da hoe, ako mu se prui prilika, ali se setila neega to joj je Oukli rekao onog
dana u umi, kako je teko pogoditi ako gaa pravo dole, a jo tee pravo uvis. Moda bi valjalo da
se samo projektuje kada zakorai sa merdevine. Trebalo je da prevali samo dva metra od merdevina
do mesta gde e biti zaklonjena od njega. Ali onda pogleda crno i srebrno oko pitolja i ta zamisao
prestade da joj izgleda pametna.
Zato prie do otvora u podu i spusti se na kolena. To nije bilo lako izvesti, sa vezanim rukama.
Morao je da je pridri, steui je za Skinerovu jaknu, ali je uspela da stane na treu preagu i da se
uhvati rukama za prvu, i da tako nastavi da se sputa. Morala je da stane na preagu, pusti onu za koju
se drala, zgrabi sledeu pre nego to izgubi ravnoteu, pa sve ponovo.
Ali je usput imala vremena da razmisli, i to joj je pomoglo da odlui da ipak pokua ono to joj je
palo na pamet. Bilo je udno tako razmiljati i pri tom se oseati sasvim spokojno, ali joj nije bilo
prvi put. Isto se oseala u Bivertonu, one noi kada je preskoila icu, takoe bez mnogo planiranja. I
onda kada su one kamiondije pokuale da je odvuku u prostor za spavanje iza kabine; pravila se da
nema nita protiv, a onda je pljusnula termos kafe jednom od njih u lice, a drugog ritnula u glavu i
pobegla. Traili su je itav sat, sa baterijskim svetiljkama, a ona je uala u renom mulju i oseala
kako je komarci jedu ivu. Svetlost ju je traila u bunju.
Stigla je do dna merdevina i napravila korak unazad, drei vezane zglobove tako da on moe da
ih vidi. Hitro se spustio za njom, bez suvinih pokreta, neujno. Njegov dugaak kaput bio je od
nekog crnog materijala koji je upijao svetlost, a opazila je da ima i crne kaubojske izme. Znala je da
moe bez problema da tri u njima, ako bude morao; ljudima to tako ne izgleda, ali je mogue.
"Gde su?" U uglovima njegovog osmeha zlato. Njegova kosa, zaeljana unazad, imala je boju
izmeu plave i smee. Pomerio je ruku, upozorivi je na pitolj. Videla je da dlan poinje da mu se
znoji, tamne mrlje vlage unutar bele gumene rukavice.

"Moramo da..." Zautala je. uti lift bio je tamo gde ga je Semi Sal ostavio. Kako se onda ovaj
popeo?
Jo zlata u osmehu. "Ili smo stepenicama."
Popeli su se molerskim stepenicama, obinim elinim preagama, od kojih su neke bile sasvim
zarale. Zato nije ula lift. Nikakvo udo to je Japanac izgledao prestravljeno. "Pa", ree ona,
"idemo li?"
Poao je za njom prema liftu. Gledala je u tlo ispred sebe, da se ne bi zaboravila i potraila
pogledom Semija, koji je bio tamo negde gore. Nije imao vremena da se spusti, jer bi ga inae uli.
Drao ju je za rame dok je prebacivala nogu u korpu, a onda je uao za njom, ne prestajui da je
motri.
"Ova je za sputanje", ree ona i pokaza na jednu polugu.
"Uradi to."
Pomerila je polugu za zarez, zatim za jo jedan, i mehanizam im zapita pod nogama, ponevi ih
niz padinu. Dole se video krug svetlosti, ispod sijalice u nagrienom aluminijumskom kavezu, i pitala
se ta bi on uradio ako bi neko u tom trenutku zakoraio na svetlo, recimo Fontejn ili neko drugi ko je
dolazio da proveri elektriku. Bilo ko. Ubio bi ga, zakljuila je. Samo bi ga upucao i otkotrljao u
mrak. Videlo mu se na licu. Jasno kao dan.
Ovaoga puta on je iziao prvi i pomogao joj da se prebaci. Dizao se vetar, i pod nogama se
osealo brujanje, pesma mosta nalik na priguenu muziku harfe. Odnekud se ulo kako se ljudi smeju.
"Gde su?" upita on.
Pokazala je prema mestu gde je stajao njen bicikl, privezan za Semijev. "Onaj crni i ruiasti."
On joj mahnu pitoljem da produi.
"Odbi'", ree njen bicikl kada se nala na pet koraka od njega.
"ta je to?" Pitolj joj se utisnu u lea.
"Onaj drugi bajs. Govorni alarm. Ne da ljudima da priu mom." Sagnula se da oslobodi Semijev
bicikl, ali nije dirala ifriranu omu iza sedita svog bicikla.
"Ne alim se, pizda li ti materina", ree njen bicikl.
"Iskljui to", ree on.
"Odmah."
Znala je da mora to da izvede odjednom, da cimne u stranu i preko, samo palcem i kaiprstom na
neprovodnikoj gumi toka.
Meutim, dogodilo se, sasvim sluajno, da okvir bicikla dodirne njegov pitolj. Ugledala je in
dugaku munju izmeu njenog bicikla i pitolja, usijano crvenu i debelu kao njen palac: to su
kondenzatori estine konice u dijagonalnoj cevi ispraznili svoj naboj u sigurnosni sistem ugraen u
vetaku ru i paljivo imirglanu srebrnu icu voda. On pade na kolena, praznih oiju, a meu
poluotvorenim usnama mu se pojavi i prsnu jedan jedini mehur pljuvake. Uinilo joj se da je videla
pramen dima kako se die sa pitolja u njegovoj ruci.
Projektuj se, pomisli ona, povivi se da potri, ali iz mraka odozgo dolete neka crna stvar, sa
klepetavim zvukom slomljenih krila, i sravni ga sa zemljom. Rolna katranisane hartije. Ugledala je
Semija Sala, gore na tamnoj, karbonskoj, poprenoj gredi, sa rukom oko uspravne grede.
Uobraavala je da vidi njegov beli osmeh.
"Zaboravila si ovo", ree on i baci neto dole. Naoare u njihovoj kutiji. Ona ih uhvati, iako su joj
ruke bile vezane, kao da su znale gde treba da padnu. Nikad nije shvatila zato je to uinio.
Nije, jer mali pitolj u tom trenutku zatekta, sa plavim plamenom nalik na nekoliko pucnjeva iz
izduvnika odjednom, i Semi Sal se prevrnu sa grede, proguta ga tama.

Ona je ve bila u trku.

19. LOPTICA-SKOICA
Jamazaki je uo pucnje sa svog mesta na podu, ruku vezanih svetlucavom plastikom za grubi
metalni nosa koji je drao Skinerov sto. Ili je to bio zvuk nekog hidraulikog orua?
U sobi se oseao miris, otar i jedak. On pomisli da bi mogao da bude miris njegovog straha.
Pogled mu je bio u visini okrnjenog belog tanjira, na ijoj se ivici crnela mrlja zgnjeenog
avokada.
"Kaz'o sam mu ta imam", ree Skiner, muei se da ustane, sa rukama vezanim na leima. "Nije
'teo. Oni bi ono to njima treba, zar ne?" Mali televizor kliznu sa kreveta i pade na pod, a ekran mu
ispade na pljosnatu, arenu traku. "Sranje." Zaljuljao se, trgnuvi se kada se oslonio na bolesni kuk, i
Jamazaki pomisli da e pasti. Ali Skiner zakorai, pa jo jednom, nagnut napred radi ravnotee.
Jamazaki cimnu plastiku oko zglobova i jauknu, osetivi kako se stee. Kao neto ivo.
"Ako ih vue i uvre", ree Skiner iza njega, "gadovi e ti precvikati ruke. Takve su nekad
nosili panduri. Dok nisu zabranjene." Zau se tresak koji uzdrma sobu i uini da svetlost zatrepe.
Jamazaki pogleda preko ramena i vide Skinera kako sedi na podu, savijenih kolena, nagnut napred.
"Ovde unutra su kljeta za seenje poluga od dvadeset ina", ree starac, pokazujui levom nogom na
ulubljenu, rom proaranu, zelenu kutiju za alat. "Posluie, ako uspem da ih izvadim." Jamazaki je
posmatrao kako se trudi da proturi prste kroz rupe na ofucanim, sivim arapama. "Al' nisam siguran
da u mo' ita da uinim s njima kad ih izvadim." Zastade. Pogleda Jamazakija. "Imam bolju ideju,
ali ti se nee dopasti."
"Skiner-sane?"
"Pogledaj taj nosa tu."
Stvar su drali zajedno bezbojni mehurovi kalajnog vara, ali je izgledala dovoljno vrsta. Izbrojao
je nejednake glave devet zavrtanja. Dijagonalni nosa kao da je bio sastavljen od tankih metalnih
ploica, sastavljenih na krajevima namotajima zarale ice.
"Sam sam ga napravio", ree Skiner. "To su tri dela seiva fabrike testere. Nikad nisam isturpij'o
zupce. Tamo na vrhu."
Jamazakijevi prsti preoe preko nevidljivih neravnina.
"Pregorela je, Skuteru. Nije vie 'tela da see. Zato sam ih upotrebio."
"Da testeriem plastiku?" Namestio je zglobove.
"ekaj malo. Ako pone da testerie tu ludu gumu, ima da poizi. Mora brzo da je presee,
inae e se stisnut' do kosti. ekaj, rek'o sam."
Jamazaki se ukoi. Pogleda unazad.
"Suvie si blizu sredine. Ako pone da see tu, dob'e narukvice koje e se ipak stegnuti.
Mora da presee to blie jednoj strani, pa da doe ovamo i presee drugi kraj kljetima pre
nego to on precvikuje tebe. Pokuau da otvorim ovo." Gurnuo je kutiju nonim prstima. Unutra
zaklopara alat.
Jamazaki priblii lice crvenoj traci. Imala je slab medicinski miris. Udahnuo je, stegnuo zube i
poeo estoko da strue zglobovima preko testera. Stvar poe da se stee. Trake gvoa, bol usijan i
nepodnoljiv. Setio se Lavlesove ruke oko zgloba.
"Presec' je", ree Skiner.
Plastika se prekinu uz besmisleno buan prasak, nalik na zvuni efekat u crtanom filmu. Bio je
slobodan, a crvena traka oko levog zgloba na trenutak popusti stisak, upijajui ostatak mase.
"Skuteru!"
Plastika se zategnu. On prui ruku za kutijom, zapanjen to je vidi otvorenu, ba kada ju je Skiner

ritnuo nogom, prosuvi stotinu raznih metalnih alatki.

"Plave drke!"
Kljeta su bila dugaka, nezgrapna, drki omotanih masnom, plavom trakom. Video je kako se
crvena traka stee, poinjui da uranja u kou. Zgrabio je seka jednom rukom, gurnuo seivo pod
traku i nalegao svom teinom na gornju drku. Ujed bola. Prasak.
Skiner ispusti vazduh, uz otegnut zvuk olakanja. "Jes' dobro?"
Jamazaki osmotri zglobove. Na zglobu leve ake video se dubok, modrikast trag koji je poinjao
da krvari, ali ne vie nego to je oekivao. Drugi zglob bio mu je izgreban od testere. Pogledao je po
podu, traei ostatke lisica.
"Sad mene", ree Skiner. "Al' zavuci ih ispod plastike, vai? Pokuaj da mi ne isee ruku. I
pouri sa drugim zglobom."
Jamazaki oproba rad kljeta, kleknu pored Skinera i zavue seivo ispod trake oko zgloba
stareve desne ruke. Koa je na tom mestu bila providna, naduvena i pobledela, vene natekle i
vijugave. Plastika se bez problema prekinu, uz isti prebuan zvuk, i odmah se omota oko Skinerovog
drugog zgloba, uvijajui se kao iva. Presekao ju je pre nego to se zategla, ali je ovaj put, uz zvuk iz
crtanog filma, jednostavno nestala.
Jamazaki je zurio u mesto gde se maloas nalazila.
"Navuc' polugu!" zagrmi Skiner.
"ta?"
"Zakljuaj jebena vrata!"
Jamazaki se odvue po podu na kolenima, spusti poklopac i zaglavi u leite polugu od mutne
bronze, neto to je nekada moda bilo deo broda. "Devojka", ree on, osvrnuvi se prema Skineru.
"Ume da kuca", ree Skiner. "'Oe da s' onaj kuronja sa pucom vrati ovamo?"
Jamazaki nije hteo. Pogleda prema otvoru na krovu. Bio je otvoren.
"Popni se i potrai peka."
"Kako, molim? Skiner-sane?"
"Onog vel'kog toplog brata. Crnju, zna?"
Iako nije imao pojma o kome ili o emu Skiner govori, Jamazaki se pope uz merdevine. Nalet
vetra poprska mu kiom lice kada je provirio na krov. Imao je iznenadan i jak oseaj da je na vrhu
jarbola nekog drevnog broda, nekog crnog, gvozdenog skunera koji plovi, naputen, nonim morima,
iskidanih plastinih jedara, sa posadom koja je poludela ili izginula, i ludim kapetanom Skinerom,
koji izvikuje nareenja zarobljen u kabini u njegovoj utrobi.
"Ovde nema nikoga, Skiner-sane!"
Kia se obrui novom silinom i zakloni svetla grada.
Jamazaki uvue glavu, pipajui za poklopcem, i zatvori ga za sobom. Stavio je rezu, alei to nije
od vreg materijala.
Siao je niz merdevine.
Skiner je bio na nogama, teturao se prema krevetu. "Sranje", ree, "neko mi razbio televizor", i
srui se napred na duek.
"Skineru?"
Jamazaki kleknu pored kreveta. Skinerove oi bile su zatvorene, dah plitak i ubrzan. Leva ruka mu
se podie, rairenih prstiju, i poea zamrene sede malje ispod okovratnika izlizane flanelske
koulje. Jamazaki oseti kiseli miris mokrae u jetkom mirisu eksploziva koji je ispalio Lavlesov
metak. Pogleda Skinerove farmerke, ija je plava boja posivela od noenja, a nabori, sjajni od
prljavtine, bili zauvek urezani, i vide da se Skiner upiao.

Stajao je tako nekoliko minuta, nesiguran ta da radi. Naposletku sede na farbom iaranu stolicu za
stolom gde je maloas bio vezan. Pree prstima preko zubaca testere. Oborivi pogled, ugleda
pravilnu, crvenu lopticu. Leala je na podu pored njegove desne noge.
Podigao ju je. Svetlucav kliker od skerletne plastike, hladan i gotovo elastian. Jedna od lisica,
njegova ili Skinerova.
Sedeo je tu, posmatrajui Skinera i sluajui jeanje mosta u oluji, udnu muziku snopova
kablova. Imao je elju da poloi uho na njih i oslune, ali ga je neki bezimeni strah odvraao od toga.
Skiner se u jednom trenutku probudio, ili je tako izgledao, i pokuao da sedne, dozivajui,
Jamazakiju se inilo, devojku.
"Nije tu", ree Jamazaki, sa rukom na Skinerovom ramenu. "Zar se ne seate?"
"Nije bila", ree Skiner. "Dvad'set, trid'set godina. Da ga jebem. Vreme."
"Skineru?"
"Vreme. Najzajebanija stvar na svetu, zar ne?"
Jamazaki podie crvenu lopticu u visinu starevih oiju. "Pogledajte, Skineru. Vidite u ta se
pretvorilo?"
"Loptica-skoica", ree Skiner.
"Skiner-sane?"
"Baci to govno da odskoi, Skuteru." Sklopio je oi. "Da odskoi visoko."

20. VELIKA PRAZNINA

"Kunem ti se Bogom", ree Najdel, "ovo sranje se upravo pomerilo."
Zatvorenih oiju, ueta oseti tupu ivicu keramikog noa kako joj pritiska zglob; zau se zvuk
slian prasku unutranje gume koja je preesto krpljena, i zglob joj je odjednom bio slobodan.
"Sranje. Isuse." Ruke su mu bile grube i hitre, i ueta kod drugog praska otvori oi i opazi neto
crveno i maglovito kako odskae meu naslaganim metalnim delovima. Najdel ga je pratio
pogledom, okreui glavu kao ona lutka psa koju je Skiner jednom naao i dao na prodaju.
Uski prostor u kome su se nalazili imao je zidne police pretrpane metalom, delovima
Rejnoldsovih cevi, pranjavim teglama punim zaralih klinova. Bila je to Najdelova radionica,
mesto gde je pravio svoja kolica, vrio manje popravke na bajsovima koje bi mu doterali. Plovak
udice za losose koji mu je visio sa levog uha kuckao je u kontra-ritmu sa pokretima njegove glave, a
onda je zazveckao kada je on uhvatio tu stvar u letu. Loptica od crvene plastike.
"ovee", ree s potovanjem, "ko ti je stavio ovu stvar?"
ueta ustade i strese se, drhtaj projuri kroz nju kao iva stvar, kao to su se one lisice micale.
Oseala se kao onog dana kada se vratila u prikolicu i videla da joj se majka spakovala i otila.
Nije bilo poruke, samo konzerva raviola u erpi na poretu, i otvara za konzerve pored nje. Nije
pojela te raviole i vie ih nikada nije okusila i znala je da nikada nee.
Ali taj oseaj je doao, tog dana, i progutao sve drugo, tako sveobuhvatan da se nije moglo
dokazati da je prisutan osim nekom aritmetikom odsustva i seanjem na bolja vremena. Kretala se
unutar toga, ta god da je bilo, od jedne take do druge, sve dok nije zavrila iza te ice u Bivertonu,
na mestu tako uasnom da je podsealo na komad slomljenog stakla koje strue o veliku prazninu.
Tako je postala svesna te stvari koja je progutala svet, iako se mogla samo nazreti, i to samo
krajikom oka. Bio je to vie nekakav gas nego oseanje, neto to je gotovo mogla da oseti u grlu,
neto to je poivalo, hladno i nepomino, u prostorima njenog daljeg lutanja.
"Jesi dobro?" Najdel je stajao sa masnom kosom u oima, sa crvenom lopticom u ruci, sa
plastinom akalicom, jo oblepljenom zelenim celofanom, u uglu usana.
Posle se dugo pitala da li je oseaj sagoreo u groznici, da li je pregorelo kolo koje ga je ponovo
ukljuivalo. Ali kada se malo navikla na most, Skinera, posao u Ujedinjenima, poela je da veruje da
se praznina popunila obinim stvarima, da je u upljini starog iznikao ceo jedan novi svet, polako, iz
dana u dan - bilo da je igrala u Disidentima, ili provela no u razgovoru sa prijateljima, ili spavala
sklupana u svojoj vrei u Skinerovoj sobi, gde je vetar ibao zidove od iverice, a kablovi brujali
dole u steni koja se kretala (po Skinerovim reima) kao najsporije od svih mora.
A sada je i to bilo prekinuto.
"'Veta?"
Ona skakaica koju je videla, devojka, izvuena bledom plastinom kukom iz vode i prebaena na
palubu Zodijaka, bela i mlitava. Iz nosa i usta tekla joj je voda. Skiner je rekao da od pada svaka
koica u telu bude polomljena, ako udari u vodu pod odreenim uglom. Protrala je gola kroz bar i
odbacila se sa stola najblieg ogradi, za kojim je sedeo neki turista, i upetljala se u Haruovu Dej-Glo
mreu i imitacije japanskih ribarskih mrea. Nije li i Semi Sal sada tako plutao, moda ve izvan
mrtve zone iz koje je sva riba pobegla od viegodinjeg taloga otrovnog olova palog sa nebrojenih
slojeva zatitne boje, zahvaen strujom koja je nosila mrtve sa mosta, po priama ljudi, pored Stene
Misije, da bi ih izbacila pod noge bogataima to su dogirali betonskom obalom Kineskog Basena.
ueta se presamiti i povrati, uspevi da najvei deo izbaci u otvorenu, praznu limenku od farbe
koja je na rubu imala debeli talog sivog gita koga je Najdel koristio da poravna krupnije krpee.

"'Ej, 'ej", Najdel je obigravao oko nje, ne usuujui se, na svoj stidljiv, medvei nain, da je
dodirne, drei ogromne ake u vazduhu nadomak nje, zabrinut to joj je muka i strepei da e mu se
ispovraati po poslu, jer bi tako neto moglo da ga primora na podrobno ienje njegovog tesnog
gnezda, umesto uobiajenog razmazivanja prljavtine. "Vode? 'Oe vode?" Ponudio joj je staru
limenku od kafe u kojoj je hladio usijani metal. Na povrini vode plovio je masni talog kao nafta u
pristanitu, i ona zamalo da ponovo povrati, ali umesto toga samo sede.
Semi Sal je bio mrtav, a moda i Skiner. On i onaj diplomac, vezani tamo gore onim plastinim
crvima.
"u?"
Odloio je konzervu i ponudio joj otvrenu limenku piva. Ona je odgurnu, kaljui.
Najdel se premetao sa noge na nogu, a onda se okrenu i proviri kroz trouglasti komad lucita koji
mu je sluio kao prozor. Plastika je podrhtvala od vetra. "Poela oluja", ree on, kao da mu je drago
to moe da objavi da je spoljni svet nastavio da se ponaa prepoznatljivo, iako nasilno. "Pravi
potop."
Beei iz Skinerove sobe, od pitolja u ruci ubice, od njegovih oiju i zlata u uglovima osmeha,
pognuta radi ravnotee zbog vezanih ruku i kutije sa govnarovim naoarima, ueta je opazila i druge
kako tre, beei, verovatno, od iznenadne nevremena, od prvog naleta kie koji je bio gotovo topao.
Skiner bi znao da dolazi nevreme; proitao bi to na barometru u staromodnoj drvenoj kutiji, slinom
kormilu neke stare barke; Skiner je poznavao vremenske mene, gore u svojoj krletki na vrhu mosta.
Moda je bilo i drugih koji su ih poznavali, ali je obiaj bio da se eka i da se da u trku, ostavljajui
prostor za poslednju pogodbu, jo jedan dim, parence biza. Sat uoi oluje bio je posebno pogodan
za to, jer su se ljudi odluivali da kupe i tamo gde bi se obino dvoumili. Bez obzira na to to bi neko
od njih, kada je oluja bila dovoljno snana, obino nestao, i to ne uvek oni bez zaklona, doljaci
vezani sa svojim odrpanim prtljagom za prvo slobodno uporite na spoljnjem sklopu; ponekad bi
popustila itava nakalemljena sekcija odjednom, ako bi je vetar zahvatio punom silinom; nije videla
tako neto, ali je ula prie. Doljake nita nije spreavalo da se sklone ispod platformi, ali su to
retko inili.
Obrisala je nadlanicom lice i uzela pivo od Najdela. Otpila je gutljaj. Bilo je mlako. Vratila mu
je limenku. On izvadi akalicu, podie limenku do usta, a onda se predomisli i odloi je pored letsvetiljke.
"Neto ne valja", ree on. "Oseam."
Ona je masirala zglobove. Oseala je narukvice svraba tamo gde je bila plastika, ruiaste i
vlane. Mahinalno podie keramiki no i sklopi ga.
"Jeste", ree, "u pravu si. Neto ne valja."
"ta je to, ueta?" Otresao je kosu sa oiju kao zabrinut pas, nervozno prelazei prstima preko
alatki. Ruke su mu bile kao blede, prljave ivotinje, sposobne, na svoj nemuti i nespokojan nain, da
ree probleme koji su bili nereivi za njihovog vlasnika. "Ono japansko govno smrvilo se pod
tobom", zakljui on, "pa si popizdela."
"Ne", ree ona, ne sluajui ga.
"Za kurirski bajs ti treba elik. Teina. Velika korpa napred. A ne ugljenik sa nekim blesavim
aramidnim sranjem oko njega, sve zajedno teko otprilike k'o sendvi. -ta ako udari u b-bus? Ako
naleti zguza? Ako ima veu masu nego b-bajs, ima da se prevrne i p-rospe. Prospe." ake su mu
se grile, nastojei da jasnije prikau nezgodu koju je zamislio.
ueta ga pogleda i vide da se trese.
"Najdele", ree, ustajui, "vezali su me u ali, razume?"

"Pomerilo se", ree on, "vid'o sam."

"Pa, ala ba nije ispala smena, u redu? Ali znala sam kome treba da se obratim. Tebi, zar ne? I ti
si to skinuo."
Najdel protrese kosu nazad u oi, postien i zadovoljan. "Imala si taj no. See k'o lud." Onda se
namrti. "Ali ti treba elini no."
"Znam", ree ona. "Sad moram da idem." Sagnula se da podigne konzervu od boje. "Baciu ovo.
Izvini."
"Napolju je oluja", ree Najdel. "Ne izlazi u oluju."
"Moram", ree ona. "Biu dobro." Mislila je o tome kako bi onaj ubio i Najdela, kada bi je
zatekao tu. Ili ga povredio. Uplaio.
"Presek'o sam ih." Pokaza joj crvenu lopticu.
"Baci to", ree ona.
"Zato?"
"Vidi ovaj osip."
Najdel ispusti lopticu kao da je otrovna. Odskakutala je u kr. Otro je prste o prljavu majicu na
grudima.
"Najdele, ima da mi da rafciger? Obian?"
"Ovaj moj se sav izliz'o." Bele ivotinje su jurile preko naplavine alata, srene to ponovo love, a
Najdel ih je ozbiljno posmatrao. "Pobacau te rafove im ih skinem. Bolji su ti estougaoni."
"Ba mi treba izlizan."
Desna ruka poskoi, dograbi plen, sa crnom drkom i pomalo iskrivljen.
"E, takav", ree ona, zakopavajui Skinerovu jaknu.
Ruke joj ga pruie, zajedno. Najdelove oi virile su kroz kosu, pratei ih. "Zna, ba te gotivim,
ueta."
"Znam", ree ona, stojei pred njim sa konzervom punom bljuvotina u jednoj ruci i rafcigerom u
drugoj. "Znam da me gotivi."
Zbunjena krpeom plastike koja je pokrivala gornju platformu, kia je pratila kanale smea i
energetske kablove, izbijajui iznad glava pod nemoguim uglovima, u nasuminim kaskadama,
minijaturnim Nijagarama koje su se slivale sa talasastog lima i iverice. Sa ulaza u Najdelovu
radionicu, ueta je posmatrala kako jedna od nadstrenica poputa i kako se galoni vode slivaju iz
maloas zategnutog udubljenja, naduvene platnene kade koja se obruila uz otar prasak, u trenu se
pretvorivi u nekoliko metara zaleprane, promoene krpe. Ovde nita nije bilo planirano, u sutini, i
problemi odvoenja vode su bili reavani tek kada bi iskrsli. Ili, tanije, ne bi bili reavani.
Polovina sijalica sada je bila pogaena, ali to je moda bilo zato to su ih ljudi sami ugasili,
bojei se kratkog spoja. Ali ona tada opazi kratak, neprirodan, ruiasti sev pregorevanja
transformatora, i zau prasak. Tamo prema Ostrvu. Ovo se postaralo za veinu preostalih ukljuenih
sijalica, i odjednom se obrela u gotovo potpunoj tami. Nije bilo nikoga na vidiku, sve je bilo pusto.
Samo sijalica od sto vati u narandastom plastinom grlu, koja se obrtala na vetru.
Otila je do sredine platforme, trudei se da nazre i izbegne pale kablove. Setila se konzerve u
ruci, pa je hitnu u stranu i zau kako pada i kotrlja se.
Setila se svog bajsa, tamo na kii, ispranjenih kondenzatora. Neko e ga sigurno uzeti, kao i
Semijev. Bila je to najvea, najvrednija stvar koju je ikad posedovala, i zaradila je svaki dolar koji
je izbrojala na tezgu u Tokovima Grada. Nikada o njemu nije razmiljala kao o stvari, nego onako
kako je pretpostavljala da ljudi razmiljaju o konjima. Bilo je kurira koji su davali imena bajsovima,

ali ueta to nikada ne bi uradila, valjda zato to je zaista razmiljala o njemu kao o ivom biu.
Projektuj se, ree sebi, uhvatie te ako ostane tu. Okrenula je lea San Francisku i uputila se
prema Ostrvu.
Ko su 'oni'? Tip sa pitoljem. Doao je po naoare. Doao je po naoare i ubio Semija. Jesu li ga
poslali oni ljudi? Oni to su pozvali Banija i Vilsona, vlasnika? Panduri-najamnici. Tipovi iz
obezbeenja.
Kutija u njenom depu. Glatka. I taj otkaeni crte grada, te kule sa raskriljenim vrhovima.
Suncokreti.
"Boe", ree ona, "kuda? Kuda idem?"
Na Ostrvo, sa ljudima-vukovima i njihovim kolaima smrti, opasnim bezumnicima proteranim sa
mosta da love u tamonjim umama? Tamo je bila mornarika baza, rekao joj je Skiner, ali se zaraza
postarala za to posle Malog Grandea, neto to ti pretvori oi u suner, a onda ti poispadaju zubi.
Bila je to groznica Ostrva s blagom, neto to je valjda izmilelo iz tegle u mornarikoj bazi, posle
zemljotresa. Zato vie niko nije iao tamo, niko normalan. Nou su se ponekad videle njihove vatre, a
po danu dim, i kad bi ovek otiao do ouklendske strane, do ograde, osetio bi, nekako, da taj svet nije
isti kao ljudi na mostu.
A da se vrati, da pokua da uzme bajs? Konice bi se posle jednog sata ponovo napunile. Videla
je sebe kako vozi, moda na istok, ne stajui, u krajeve koji su leali tamo, u pustinje koje su
prikazivali na televiziji, a iza njih zelene ravniarske farme gde su se polako kretali redovi velikih
maina, radei ono to su radile. Ali se setila puta iz Oregona, kamiona koji su grmeli pored nje kroz
no kao izgubljene, pomahnitale ivotinje, i pokuala da zamisli takvo putovanje. Ne, na tom putu nije
bilo mesta za ljude, a verovatno nijednog svetla u noi, na mranim poljima. Bilo je to mesto gde se
moglo ii i ii, veno, i ne stii nigde, niti nai mesto da poine. Bicikl je tamo nikuda ne bi odveo.
Ili da se vrati kod Skinera. Da se popne i vidi. Ne. Odbila je to od sebe, nemilosrdno.
Praznina se podigla iz kiom oivljenih senki kao gas, i ona zadra dah, bojei se da je udahne.
Bila je, dakle, istina, da tek kada neto izgubi, postane svestan da si to imao. Tek je majin
odlazak pokazao da je bila tamo, pre toga je bila to mesto, i sve ostalo tamo, kao vreme. I Skiner i
Kolmenova furuna i ulje koje je morala da sipa u mali otvor da bi podmazala koni ventil kako bi
pumpa mogla da radi. Ne budi se svakog jutra i govori da, postoji za svaku od tih triarija. Ali sve
se sastoji od triarija. Ili je to neko koga ugleda, kad se probudi. Ili Lauel. Kada je imala Lauela ako se moglo rei da ga je imala, a pretpostavljala je da nije, ne istinski - kad je bio kraj nje, ipak,
bio je neto slino tome.
"u? Ti si?"
Bio je to on. Lauel. Sedeo je prekrtenih nogu na vrhu zaralog hladnjaka na kome je pisalo
KAMPI, puio cigaretu u posmatrao kiu kako se sliva sa ribareve nadstrenice. Nije ga videla tri
nedelje i jedino to je uspela da pomisli bilo je da mora da izgleda krajnje posrano. Pored njega je
sedeo onaj klinac, skinhed, Kouds, sa crnom kapuljaom majice na glavi i rukama sakrivenim u
dugakim rukavima. Kouds je nikada nije naroito mirisao.
Ali se Lauel iroko kezio oko ara cigarete. "Pa", ree, "'oe da kae 'zdravo' ili nee?"
"Zdravo", ree ueta.

21. KOGNITIVNI DISIDENTI

Rajdel nije bio sasvim naisto oko te stvari sa mostom, a jo manje oko onoga to je Fredi imao
da kae o tome, na Vaaru Hrane i na povratku sa Severne Obale. Neprestano se priseao
dokumentarca koji je gledao u Noksvilu, i bio je prilino siguran da je ono o ljudoderima i
kultovima prazna pria. Imao je utisak da Fredi eli da ga ubedi u to, zato to je on, Rajdel, taj koji
treba da ode tamo po tu ribu, uetu Vaington.
A sada, kad se naao tamo, posmatrajui ljude kako ure da sklone robu od nevremena, Fredijeva
pria izgledala mu je jo manje verovatna. Nekako ga je sve podsealo na karneval. Ili vaar sa onim
ludim graevinama, zapravo kutijama, i itavim kuama-prikolicama podignutim i privrenim na
konstrukciju velikim guvama lepljive trake, nalik na skakavce u paukovoj mrei. Moglo se ii goredole izmeu dve platforme, kroz otvore proseene u gornjoj platformi, svakojakim stepenicama
skrpljenim tamo ispod, od perploe i zavarenog elika, a na jednom mestu video je i avionske
stepenice, polegle na izduvane gume tokova.
Na donjoj platformi, kad se proe niz prikolica sa hranom, nalazili su se uglavnom barovi,
najmanji koje je Rajdel ikada video: neki su imali samo etiri stolice, i nita vie, ak ni vrata, ve
samo reetku koja se sputala i zakljuavala.
Ali nita od toga nije bilo napravljeno po nekom planu, ili on nije mogao da zapazi tako neto. To
nije bio trni centar, gde je trebalo samo utaknuti delatnost u predvieno leite i videti da li
dejstvuje ili ne. Ovo mesto jednostavno je izraslo, inilo se, tako to je jedna stvar krpljena na drugu,
sve dok itav raspon nije obrastao tom bezoblinom tvari, gde nije bilo dve jednake elije. Svuda
gde bi se pogledalo video se razliit materijal, uglavnom upotrebljen u svrhu koja se razlikovala od
one prirodne. Proao je pored lokala obloenih tirkiznom Formikom, lanom ciglom, krhotinama
keramikih ploicama poreanim u spirale, sunca i cvee. Jedno mesto, ve zatvoreno, bilo je
obloeno zelenim i bakarnim tampanim ploama.
Uhvatio je sebe kako se smei svemu tome, a itelji uopte nisu obraali panju na njega, u
ljudoderskom ili bilo kom drugom smislu. Bili su, inilo se, pojednako raznorodna meavina kao
njihovi graevinski materijali: tu je bilo svih ivotnih doba, svi rasa i boja koe, i svi su bili u urbi
zbog oluje koja je sad ozbiljno pretila da e izbiti, jer je vetar bio sve jai dok se probijao izmeu
kolica i starih dama sa tranim koferima. Jedan malian, koji se teturao pod teinom velikog,
crvenog protivpoarnog aparata u naruju, uplete mu se u noge. Rajdel je prvi put u ivotu video dete
sa takvom tetovaom. Deak ree neto na nekom jeziku i ode dalje.
Rajdel zastade i izvadi Vorbejbijevu mapu iz depa jakne. Pokazivala je mesto gde ivi devojka i
nain da se popne do njega. Nalazilo se na samom krovu proklete stvari, u kolibici prikaenoj za vrh
jedne od kula sa kojih su visili kablovi. Vorbejbi je imao divan rukopis, pravi krasnopis, a mapu je
nacrtao na zadnjem seditu patriota, i ispisao je za Rajdela. Ovde su stepenice, zatim poe ovim
peakim mostom i popne se nekom vrstom lifta.
Zakljuio je da nee biti lako nai te stepenice, jer je, pogledavi okolo, video mnotvo uskih,
malih stepenita kako vijugaju izmeu atri i zatarabljenih mikro-barova, bez ikakve pravilnosti.
Pretpostavio je da sva vode do iste pacovske rupe, ali nije bilo jemstva da su i povezana.
Tada ga sustie iscrpljenost, i on se zapita kada e mu konano biti dozvoljeno da se ispava, i
koja je uopte svrha lakrdije u koju su ga upleli. U ta je to dopustio da ga Hernandez uvali?
Poe i kia, vetar se jo pojaa i ljudi urno potraie zaklon, ostavivi Rajdela uurenog
izmeu dva staromodna japanska automata za hranu. Celokupan sklop, ako se mogao tako nazvati, bio
je dovoljno porozan da propusti prilinu koliinu kie, ali dovoljno veliki i nezgrapan da se ozbiljno

suprotstavi vetru. Sve je odjednom poelo da pucketa, krcka i nekako jei. Sijalice stadoe da se
gase.
Opazi mlaz varnica i kabl kako pada, iz onog haotinog svenja. Neko neto povika, ali rei
odnese vetar pre nego to je uspeo da ih razabere. Pogleda dole i vide kako mu se oko SWAT cipela
podie voda. Ne valja, pomisli: bare, pokvaene cipele, struja.
Nedaleko od jednog automata nalazila se tezga sa voem, sklepana od napabirenog drveta poput
deje tvrave. Meutim, ispod tezge bila je neka vrsta police, uzdignuta desetak centimetara od tla i
naizgled suva. Uvukao se tamo, da podigne noge iz vode. Ispod tezge mirisalo je na prezrele
mandarine, ali je bilo devedeset odsto suvo, a automat ga je zaklanjao od vetra.
Povukao je zatvara jakne do kraja, gurnuo ruke u depove i pokuao da misli o kadi punoj vrele
vode i suvoj postelji. Mislio je na futon iz Futon Mauta, dole u Mar Visti, i zaudio se kada je osetio
nostalgiju. Isuse, pomisli, sad e poeti da mi nedostaju i oni samolepljivi cvetovi.
U blizini se srui platnena nadstrenica, nosai popucae kao akalice i izlie bar dvadeset
galona vode. Istog trenutka ugleda uetu Vaington, tu pred sobom, na otvorenom. Kao u snu. Ni
dvadeset koraka daleko. Naprosto je stajala tamo.
Rajdel je na Floridi imao devojku sa kojom se kao zabavljao, poto se njegov otac preselio tamo i
razboleo. Zvala se Klaudija Marsalis, bila je iz Bostona i majka joj je imala prikolicu u istom kampu
gde i Rajdelov otac, odmah izvan Tampa Beja. Rajdel je bio na prvoj godini akademije, ali je imao
nekoliko praznika, a otac je umeo da sredi za jeftinije avionske karte.
Tako je Rajdel odlazio za praznike kod oca, a uvee je ponekad izlazio da se provoza sa
Klaudijom Marsalis u modelu linkolna iz 1994. njene majke, za koji je Klaudija rekla da je boje
vinje kada su ga dovezli na obalu, ali je posle poela da ga nagriza so. Bilo je oigledno da ga je u
Bostonu izvozila iz garae samo leti, da bi ga zatitila od hemikalija. Imao je one plavobele MASS.
HERITAGE tablice, zato to je bio kolekcionarski model. Model je bio zaista starinski, od
tampanog metala, i nije imao osvetlenje u kabini.
Taj kraj Tampe bio je prava selendra; saobraajni znaci na ulicama bili su izbueni jer su
lokalnom ivlju sluili kao streljake mete za samarice i drugo oruje. A samarica je bilo napretek;
moglo se videti po nekoliko iza zadnjeg vetrobrana svakog pikapa ili 4x4, a obino i par velikih
matorih kerova. Klaudija je slatko zavitlavala Rajdela zbog toga, zbog mukarina sa eirima koji su
se vozikali okolo sa pukama i psima. Rajdel joj je rekao da to nema nikakve veze sa njim, da je
doao iz Noksvila, gde niko ne nosi puku u vonju. I niko ne puca u saobraajne znakove, jer
tamonja policija ne dozvoljava takve stvari. Ali je Klaudija bila od onih koji veruju da je sve to
lei juno od prestonice ista pruga, ili se pravila da bi ga nervirala.
Ali noi su mirisale na so, magnolije i movare, i njih dvoje su se vozili okolo u Linkolnu,
sluajui radio. Kada bi se potpuno smrailo, mogla su se videti svetla sa brodova i velikih teretnih
letelica koje su milele nebom kao najsporiji NLO-i na svetu. Povremeno bi se malo zezali na zadnjem
seditu, ali je Klaudija tvrdila da je to na Floridi previe znojav posao, a on se uglavnom slagao s
njom. Bilo im je dovoljno to su zajedno, i sami.
Jedne veeri sluali su neku kantri-stanicu iz Dordije, i disk-dokej je pustio 'Isus i ja ima da
vam ispraimo bezbona dupeta', tvrdokorni pentekostalni hard-metal o abortusu i ajatolasima i
ostalom u tom stilu. Klaudija je prvi put ula tu pesmu i upiala se od smeha. Nije mogla da veruje da
je neko snimio tako neto. Kada se malo povratila od smeha, upitala je Rajdela zato eli da postane
policajac. Osetio se nekako nelagodno zbog toga, jer je izgledalo da joj je to to je na akademiji
takoe bilo smeno, podjednako kao to joj je pesma bila idiotska. Ali i zato to to nije bila stvar o

kojoj je previe razmiljao.

U stvari, razlog je verovatno bio taj to je sa ocem redovno gledao Policajce u nevolji, zato to je
emisija uila ljude da ih potuju. Tu se videlo sa kakvim se sve nevoljama susree policija. Ne samo
sa naoruanim i ufikasnim oloem, ve i sa njihovim advokatima, sudovima i sa trista drugih
pizdarija. Ali je znao da bi mu se smejala da joj je rekao da je to zbog televizijske emisije. Zato je
malo razmislio o tome i rekao joj da je to zato to mu se dopala zamisao da e biti u stanju da
pomogne ljudima koji su stvarno u nevolji. Kada joj je to rekao, samo ga je posmatrala.
"Beri", konano je rekla, "ti zaista tako misli, zar ne?"
"Pa, da", rekao je, "izgleda da mislim."
"Ali, Beri, kada si policajac, svi te lau. Gledaju te kao neprijatelja. Obraaju ti se samo kada su
u nevolji."
Okrenuo je glavu i pogledao je, vozei: "Kako ti zna sve te stvari?"
"Zato to i moj otac to radi", ree ona, kraj razgovora, i nikada to vie nije pomenula.
Ali je posle razmiljao o tome, vozei Topoglavca za IntenStrau, jer je taj posao bio kao da si
policajac, iako nisi. Ljudi kojima je pomagao nisu ga ak ni lagali, jer su plaali za pomo.
A sad je bio tu, na mostu. Izvukao se ispod tezge da poe za devojkom za koju su Vorbejbi i Fredi
- Rajdel je zakljuio da mu ne veruje ni slovca - tvrdili da je iskasapila onog Nemca, ili ta je ve
bio, gore u onom hotelu. I da je ukrala naoare koje je Rajdel trebalo da im vrati, iste kao one
Vorbejbijeve. Ali ako ih je prethodno ukrala, zato bi se vraala da ubije vlasnika? Pravo pitanje
bilo je kakve on veze ima sa svim tim i zato je uopte tako esto gledao Policajce u nevolji sa ocem.
A odgovor je bio, pretpostavljao je, da se i on, kao i svi drugi u njegovoj situaciji, samo trudio da
zaradi za ivot.
Sa vie mesta u onoj zamrenoj slami gore sada su se slivali pravi potoci kie, pljutei po
platformi. Negde dalje na mostu blesnu ruiasta svetlost, nalik na munju. Uinilo mu se da ju je
video kako odbacuje neto u stranu, ali nije zastao da vidi ta je to, jer je mogao da je izgubi iz vida.
Bila je pola nekud, izbegavajui vodopade.
Na akademiji se malo radilo na tehnici ulinog praenja, naroito ako im nisi izgledao kao
bogomdani materijal za inspektora da bi te uzeli na lifovanje na Naprednim kursevima. Ali Rajdel je
svejedno kupio prirunik. Problem je bio u tome, znao je, to je za to potrebno imati bar jo jednog
partnera, i to pod pretpostavkom da ima radio-vezu i odreen broj prolaznika na ulici da te zaklone.
Ovako je bio prinuen da se u najboljem sluaju unja za njom.
Znao je da je to ona po onoj blesavoj frizuri, onom konjskom repu na potiljku kao kod onih
debelih japanskih rvaa. Mada ona nije bila debela. Njene noge, ispod nekakve velike, stare,
motorciklistike jakne koja kao da je nekoliko godina visila u ambaru, delovale su tako kao da esto i
naporno veba. Bile su utegnute u nekakav svetlucavi, crni materijal, slian Kevinovim
mikroporoznim kompletima iz Samo Mi Duvaj, uvuen u neku vrstu tamnih izama ili dubokih cipela.
Motrei tako na nju i nastojei da bude van vidokruga ako se okrene, uspeo je da zakorai u jedan
od vodopada. Slio mu se pravo za vrat. Istog trenutka zauo je nekoga kako je doziva: "u, ti si?" i
spustio se na koleno u lokvu, iza gomile sakupljenog drvenog materijala za koji su jo bile
prilepljene letve i nakvaeni ostaci gipsa. Identifikacija pozitivna.
Vodopad iza njega pravio je previe buke da bi uo ta je potom bilo reeno, ali ih je video:
mladi u crnoj, konoj jakni, mnogo novijoj od njene, i jo neko u neem crnom, sa podignutom
kapuljaom. Sedeli su na nekom hladnjaku, ili neem slinom, a tip u konjaku cuclao je cigaretu.
Kosa mu je bila zaeljana u neku vrstu kreste; ba korisno, po tom pljusku. Cigareta naini vatren luk
i ugasi se u vodi, a tip sie i inilo se da neto govori devojci. Sie i onaj sa kapuljaom, pokretima

kao u pauka. Rajdel vide da nosi majicu, sa rukavima koji su visili petnaestak centimetara preko
aka. Izgledao je kao rasklimatana senka iz nekog starog filma koji je Rajdel gledao, gde su se senke
odvojile od ljudi pa su morali da ih hvataju i priivaju na mesto. Sablet bi verovatno znao da mu kae
naslov filma.
Naprezao je sve sile da se ne pokrene, kleei usred lokve, a onda oni pooe, uzevi je u
sredinu, a senka se osvrnu da proveri jesu li sami. Rajdel je uspeo da opazi deo belog lica i tvrde,
oprezne oi.
Izbroja: jedan, dva, tri, pa ustade i poe za njima.
Nije mogao da odredi koliko su preli pre nego to su, inilo se, jednostavno propali u zemlju.
Obrisao je kiu sa oiju i pokuao da razrei zagonetku, ali onda vide da su sili niz stepenice koje su
se tamo nalazile, ovaj put urezane u donju platformu, prve koje je video na tom mestu. Prilazei im,
zau muziku i vide plaviastu svetlost. Koja je, pokazalo se, dolazila sa malog, tankog neonskog
natpisa, ispisanog velikim plavim slovima: KOGNITIVNI DISIDENTI.
Na sekund je stajao tamo, sluajui kako voda iti na transformatoru znaka, a onda sie.
Stepenice su bile od iverice, obloene onim hrapavim materijalom koji se ne kliza, ali on zamalo
da se oklizne. Kada je zastao na polovini stepenita, znao je da je posredi bar, jer je osetio miris
piva i nekoliko razliitih vrsta dima.
Dole je bilo toplo. Kao kad ulazi u saunu. I krcato. Neko ga pogodi pekirom. Bio je potpuno
mokar i pljesnuo mu je posred grudi, ali on ga dograbi, obrisa kosu i lice, pa ga baci u pravcu iz koga
je doleteo. Neko se nasmeja, enskim glasom. Priao je anku i pronaao slobodno mesto u dnu.
Zaeprkao je po mokrom depu, upecao par petaka, i bacio na ank. "Pivo", ree. Nije podigao glavu
kada je neko spustio jedno ispred njega i pomeo novie sa anka. Bila je to jedna od onih japanskih
vrsta, proizvedenih u Americi, koje ljudi u mestima kao to je Tampa nisu mnogo troili. Sklopio je
oi i ispio gotovo pola boce u cugu. Kada je otvorio oi i spustio pivo, neko pored njega ree:
"Spoj?"
On krenu glavu i ugleda nekog tipa zakrljale vilice sa malim, ruiastim cvikerima i malim,
ruiastim ustima, proreenom prosedom kosom zaeljanom unazad, sjajnom jo od neega osim
vlage u prostoriji.
"ta?" ree Rajdel.
"Rekao sam 'spoj'."
"uo sam te", ree Rajdel.
"Pa? Treba ti usluga ili ne?"
"Ovaj, uj", ree Rajdel, "u ovom trenutku treba mi samo ovo pivo, u redu?"
"Tvoj telefon", ree ovek ruiastih usta. "Ili faks. Zajemen spoj, mesec dana. Trideset dana u
nizu ili trisdeset dana koje odredi, besplatno. Neograniena duina, domae linije. 'Oe
prekookeanski, moe prekookeanski. Ali trista za osnovni spoj." Sve ovo izilo je u zujanju koje je
Rajdela podsetilo na vokalne ipove koje su stavljali u najjeftinije igrake.
"ek' malo", ree Rajdel.
ovek trepnu par puta iza ruiastih stakala.
"Ti to misli na prevezivanje depnog telefona, je li? Bez plaanja kompaniji?"
ovek ga je samo posmatrao.
"Pa, hvala", ree Rajdel brzo. "Cenim ponudu, ali nemam telefon kod sebe. Da ga imam, odma' bi'
prihvatio."
Ovaj ga je i dalje posmatrao. "Kao da sam te negde video." Nesigurnost.
"Ma ne", ree Rajdel. "Ja sam iz Noksvila. Samo sam se sklonio sa kie." Zakljuio je da je

vreme da rizikuje da se okrene i osmtri mesto, jer su ogledala iza anka bila zamagljena i oroena
kapljicama. Pomerio je rame i ugledao Japanku, onu koju ju je video u brdima iznad Holivuda,
onomad kad je patrolirao sa Sabletom. Stajala je na maloj bini, naga, sa kovrdavom kosom koja je
padala svuda po njoj do struka. Zau sebe kako stenje.
"'Ej", ree ovek, "'ej."
Rajdel se strese, udnim automatskim pokretom, kao mokar pas, ali je ona jo bila tamo.
"'Ej. Kredit." Ponovo verglanje. "Ima problema? Moda bi 'teo samo da vidi ta imaju o tebi?
Bilo ko, samo ako zna taan broj."
"Hej", ree Rajdel, "ekaj malo. Ona ena tamo gore?"
Ruiasti cvikeri se nagnue.
"Ko je ona?" upita Rajdel.
"To je hologram", ree ovek, potpuno izmenjenim glasom, i udalji se.
"Neka sam proklet", ree barmen, iza njega. "Upravo si postavio rekord u otkaivanju Edija
Govanceta. Zaradio si pivo, ovee."
Barmen je bio crnac sa bakarnim perlama u kosi. Kezio se Rajdelu. "Zovu ga Edi Govance zato
to ne vredi ni toliko. Povee ti telefon sa nekom kutijom bez baterija, pritisne par dugmadi, neto
provraa, i uzme ti pare. To ti je Edi." Otvorio je pivo i spustio ga pred prvog.
Rajdel je gledao preko ramena prema Japanki. Nepomino je stajala. "Samo sam se sklonio od
kie", ree, jer mu nita drugo nije padalo na pamet.
"Pravo vee za to", ree barmen.
"Nego, reci mi", ree Rajdel, "ona ena tamo."
"To je Douzina igraica", ree barmen. "Samo gledaj. Uskoro e je pokrenuti da igra, im pone
pesma koja joj se svia."
"Douzi?"
Barmen pokaza prstom. Rajdel pogleda u tom pravcu. Ugleda veoma debelu enu u invalidskim
kolicima, kose boje i teksture grube eline vune. Bila je odevena u novi kombinezon od teksasa i
belu majicu veliine XXL, a obe ruke bile su joj skrivene u neemu to joj je lealo u krilu i
podsealo na glatki, sivi plastini muf. Oi su joj bile sklopljene, lice bez izraza. Nije mogao da
odredi da li je budna.
"Hologram?" Japanka je stajala potpuno nepomino. Rajdel se priseao ta je video one noi.
Rogata kruna, sva od srebra. Stidne malje, izbrijane u obliku znaka uzvika. Ova nije imala ni jedno
od to dvoje, ali je bila ona. Bila je.
"Douzi uvek projektuje", ree barmen, kao da se tu nita ne moe.
"Iz te stvari u krilu?"
"To je interfejs", ree barmen. "Projektor je, bee, tamo." Pokaza. "Na vrhu onog NEC-ovog
znaka."
Rajdel ugleda malu, crnu spravu prikaenu za vrh starog svetleeg znaka. Liila je na jednu od
onih starih kamera, optikih. Nije znao da li je NEC pivo ili neto drugo. Ceo zid bio je pokriven
takvim znacima, razliitim, i on najzad prepozna par imena po kojima je zakljuio da je re o
reklamama za proizvoae elektronike.
Pogleda spravicu, pa debelu enu u kolicima, i oseti tugu. I bes. Kao da je neto izgubio. "Nije ba
ono to sam mislio da jeste", ree, za sebe.
"Svako bi se prevario", ree barmen.
Rajdel pokua da zamisli nekoga kako sedi tamo gore pored puta i eka vozila. Kao to je sam
leao u bunju sa drugarima dole u Defersonovoj ulici i bacao konzerve pod tokove automobila.

Zvualo je kao kad otpadne radkapna. Ljudi bi stali i izili da pogledaju, tresui glavom. Ono to je
video bila je, dakle, verzija iste igre, samo sa skupom igrakom.
"Sranje", ree on i okrenu se da osmotri uetu Vaington u onoj guvi. Vie nije oseao miris
piva, niti dima, ve mokre kose, odee i tela. Bili su tamo, ona i njena dva prijatelja, nalakeni na
mali, okrugli sto u uglu. Onaj trei bio je smaknuo kapuljau, otkrivi Rajdelu belu, strnjikom obraslu
glavu sa nekom pticom ili slepim miem tetoviranim sa strane, tamo gde bi bila sakrivena pod kosom
da mu je bila dua. Bila je to rukom raena tetovaa, a ne ona koju ti urade na kompjuterizovanom
stolu. Oiani je imao malo, tvrdo lice u profilu, i utao je. ueta Vaington je neto govorila onom
drugom i pri tom nije izgledala sreno.
Tada se muzika promeni, upadoe bubnjevi, kojih kao da je bilo milion, poreanih iza zidova, i
povrh toga, otkaeni talasi statikog uma koji se udaljavao i vraao, i enski glasovi, poput glasanja
ptica. Nita od toga nije bilo prirodno, glasovi su imali odjek kao sirene vozila u prolazu na autoputu,
a bubnjevi, kada bi se malo oslunulo, bili sastavljeni od sitnih estica zvuka koje nisu imale nikakve
slinosti sa bubnjevima.
Japanka - hologram, podseti se Rajdel - podie ruke i zaigra, neku vrstu uvijanja u mestu, umesto u
ritmu sa bubnjevima, sa talasima statike koji su se provlaili kroz melodiju, i kada se setio da
pogleda, Rajdel vide da je debela ena otvorila oi i da joj se ruke pokreu u onom plastinom mufu.
Niko u baru nije obraao panju na to, samo Rajdel i ena u kolicima. Rajdel je stajao naslonjen
na ank, posmatrajui ples holograma i pitajui se ta dalje da radi.
Vorbejbijeva lista interesovanja bila je sledea: najbolje pokupiti naoare i devojku, zatim
naoare, a tek na kraju samo devojku, ali je to obavezno ako se ne bude moglo bolje.
Douzina muzika najzad se i konano udalji, i ples holograma se okona. Sa par stolova zau se
pijano tapanje, i Douzi kratko klimnu glavom kao da im zahvaljuje.
Problem je u tome, pomisli Rajdel, to ova tu Douzi, prikovana za kolica, i nije ba najvetija u
pokretanju te stvari. Podsetila ga je na onog slepca u parku u Noksvilu, koji je po ceo dan sedeo i
svirao staru Nejnel gitaru. Sedeo je, slep, sa starom gitarom, i nije bilo eme da ubode dobar akord.
I nije ba nimalo napredovao. To mu se inilo nekako nepravedno.
Ljudi za jednim od stolova u blizini onog za kojim je sedela ueta Vaington ustadoe da pou.
Rajdel pouri da ga zauzme, ponevi pivo koje je zaradio otkaivi Edija Govanceta. Ni sada se nije
dovoljno pribliio da bi uo ta govore, ali je bar mogao da proba. Pokuao je da smisli naine da
zapodene razgovor, ali mu je to izgledalo prilino beznadeno. Ne zato to je izgledao naroito
tuinski, poto je imao utisak da veina gostiju nisu redovni, ve sluajni uzorci, begunci od kie. Ali
isto tako nije imao pojma o kakvom je mestu re. Nije mu bilo jasno na ta se odnosi naziv
'Kognitivni disidenti'; to bi mu pomoglo da pogodi temu, svrhu, ili tako neto. Osim toga, bez obzira
na to o emu su ueta Vaington i njen momak raspravljali, inilo se da rasprava postaje pregrejana.
Njen momak, pomisli on. U dranju njenog tela bilo je neeg to je odavalo Uvreenu Ljubavnicu,
trud koji je tip ulagao da pokae koliko ga se to malo tie, da je moda posredi Njegova Biva.
Sve ovo napreac ispari, jer je razgovor u baru naglo utihnuo, pa Rajdel podie pogled sa piva i
ugleda porunika Orlovskog, onog vampirskog pajkana iz odelenja za krvne delikte SFPD-a, kako
silazi u bar u svojoj Londonskoj Magli, sa nekom vrstom eira koji je izgledao kao da je izliven od
plastike boje koe, i onim jezivim poluuokvirenim naoarama. Orlovski je stajao u podnoju
stepenica i jednom rukom otkopavao potamneli kaput, sa koga se slivala voda i skupljala u lokvu
oko iljatih cipela. Ispod kaputa i dalje je nosio crni prsluk, i ruka mu se zaustavi na glatkoj, tekoj,
mutnomaslinastoj drci njegovog H&K-a sa kliznim zatvaraem. Rajdel potrai pogledom najlonsku
kesu za znaku na vrpci, ali nije mogao da je vidi.

itav bar je zurio u Orlovskog.

Orlovski osmotri prostoriju preko okvira naoara, natenane, poastivi skup dobrom dozom
Pogleda. Muzika, neki uvrnut, upalj tehno koji je zvuao kao detonacije bombi u odajama odjeka,
dobi neki novi smisao.
Rajdel opazi da Douzi, ena u kolicima, posmatra Rusa pogledom koji nije umeo da odredi.
Primetivi uetu Vaington u uglu, Orlovski poe prema njenom stolu, bez hitnje, da prisutni osete
njegovu neuurbanost. aka mu je i dalje poivala na oruju.
Rajdelu pade na pamet da Rus moda namerava da je izvue napolje i ustreli. Tako je izgledalo,
ali koji bi pajkan uradio takvu stvar?
Orlovski se zaustavi ispred njihivog stola, na idealnoj razdaljini, izvan dohvata i sa dovoljno
prostora da izvue onu veliku pucu ako zatreba.
Momak je imao izraz lica, Rajdelu je zbog neega bilo drago zbog toga, kao da je spreman da se
usere. Oiani je izgledao kao da je izliven od plastike, ili smrznut, sa rukama na stolu. Rajdel ugleda
depni telefon na stolu izmeu njegovih aka.
Orlovski zakova devojku punom dozom Pogleda, lice mu je bilo izborano, sivo u onoj svetlosti,
nesmiljeno. Trgnu rubom plastinog eira, odmerenim malim pokretom, i ree: "Dii se."
Rajdel je pogleda i opazi da drhti. Nije bilo nikakve sumnje da Rus misli na nju, a ne na njene
drugare - Momak je izgledao kao da e se svakog asa onesvestiti, a Oiani je glumio kip.
ueta Vaington ustade, drhtavo, a klimava drvena stolica prevrnu se iza nje.
"Napolje." Rub eira pokaza prema stepenicama. Maljava nadlanica ake Orlovskog pokrivala je
rukohvat H&K-a.
Rajdel zau sopstvena kolena kako krckaju od napetosti. Bio je povijen napred, grevito steui
ivice stola. Oseao je stare, osuene vake sa donje strane.
Svetlost se ugasi.
Mnogo kasnije, kada je pokuao da objasni Sabletu kako je to bilo kada je Douzi bacila hologram
na Orlovskog, Rajdel je rekao da je to podsealo na specijalni efekt na kraju Kradljivaca izgubljenog
kovega, u sceni gde oni aneli, ili ta su ve, izlaze iz kovega i obleu oko nacista.
Ali sve se dogodilo istovremeno, za njega. Kada je nestalo svetla, sve se pogasilo, svi oni znaci
na zidu i ostalo, Rajdel je samo odbacio sto u stranu, ne razmiljajui o tome, i skoio prema njoj.
Onda je ta lopta svetlosti sunula odozgo, irei se, sa mesta na zidu gde je trebalo da se nalazi ona
reklama za NEC. Imala je boju koe holograma, izmeu meda i slonovae, proaranu crninom njene
kose i oiju, nalik na ubrzan satelitski snimak orkanskog sistema. Lopta prenika tri stope progutala je
glavu i ramena Orlovskog, i dok se okretala, naas se ukazae njene oi i usta, otvorena kao u nemom
vrisku, uveana. Svako oko u trenutku je bilo veliine same lopte, a njeni beli zubi bili su dugaki
kao ljudska ruka.
Orlovski zamaha rukama na to, ali stvar je uspela da ga sprei, bar na tren, da potegne oruje.
Takoe je Rajdelu pruila dovoljno svetlosti da utvrdi da je zgrabio devojku, a ne Momka. Samo
ju je pokupio, zaboravivi sve to je nauio o pravilima i propisima, i pojurio, iz sve snage, prema
stepenicama.
Orlovski neto dreknu, ali mora da je bilo na ruskom.
Njegov stric, onaj to je sluio vojsku u Africi, imao je obiaj da kae, kada bi mu se svidelo neko
ensko dupe u hodu, da lii na maie u daku. Isti izraz je pao Rajdelu na pamet dok je trao uz
stepenice, drei uetu Vaington ispred sebe kao veliku kesu sa namirnicama. Ali to imalo nikakve
veze sa erotikom.

Imao je sree to ga nije pogodila u oko ili mu slomila neko rebro.

22. RAB-A-DAB
Ko god da ju je tada zgrabio, poela je da se rita i mlati oko sebe, dok ju je taj vukao uz stepenice.
Ali drao ju je tako daleko od sebe da je zamalo pao preko nje.
Onda se nala u oskudnoj svetlosti platforme, zagledana u neku vrstu plastine automatske puke,
boje igrake, u rukama drugog tipa u dugakom, runom, kinom kaputu, samo to ovaj nije imao eir
i kosa mu je bila zaeljana unazad sa lica na kome koa kao da je bila suvie zategnuta.
"Putaj je, upino", ree taj s pukom. Imao je naglasak kao likovi iz starih filmova strave. Jedva
se odrala na nogama kada ju je pustio onaj to ju je drao.
"upino", ree tip s pukom, samo to je zvualo ob-o-no, "to sad ne proba neto da
izvede?"
"Rat", ree onaj to ju je zgrabio, pa se presamiti od kalja. "Dete", Rajdel je, u stvari, rekao
'War' i 'Baby', to jest Vorbejbi, ali ueta ne zna ko je to - prim. prev. ree, uspravljajui se, a onda
se trgnu i uhvati se za rebra, pa se zagleda u nju. "Bog te jeb'o, al' ima ut." Zvuao je kao
Amerikanac, ali ne sa Zapadne Obale. Imao je jeftinu najlonsku jaknu sa napola otgrnutim rukavom, iz
koga je visio beli, upavi materijal.
"Samo makac, i..." Plastina puka se nae uperena u njegovo lice.
"Dete-rata, Dete-rata", ree tip, ili je bar tako zvualo, "Dete-rata me je poslao po nju. Eno ga
parkiran tamo iza onih tenkovskih prepreka, eka da je dovedem."
"Arkadije." Bio je to onaj sa plastinim eirom, popeo se uz stepenice iza tipa koji ju je zgrabio.
Na oima je imao naoare za noni vid, u stvari cev koja je trala ispod oboda eira. U ruci je
drao neto je je liilo na minijaturnu konzervu spreja. Neto je govorio na onom jeziku. Ruskom?
Pokazao je konzervom prema stepenitu.
"Ako upotrebi gas u zatvorenom prostoru", ree onaj to ju je zgrabio, "povredie ljude. Od toga
ostaje trajno oteenje sinusa."
ovek sa zategnutim licem pogleda ga kao da je neto to je ispuzalo ispod kamena. "Ti vozi, je
li?" ree on i dade znak onom sa eirom da skloni tu stvar.
"Pili smo kafu. U stvari, ti si pio aj. Svobodov, zar ne?"
ueta opazi da ju je ovek sa zategnutim licem okrznuo pogledom, kao da mu se nije svidelo to je
ula njegovo ime. Doe joj da mu kae da je ula neto kao Rab-a-dab, a to nije moglo da mu bude
ime, zar ne?
"Zato si je ugrabio?" upita ovek sa zategnutim licem, Rab-a-dab.
"Pa, mogla je da umakne u mraku, je li? Nisam znao da tvoj partner ima none naoare. Osim toga,
ovek me je poslao po nju. Nije pominjao vas. U stvari, rekli su da vi ne dolazite ovamo."
Onaj sa eirom sada je bio iza nje i zavrnuo joj je ruku visoko iza lea. "'Ej, pusti me."
"Hej", ree onaj to ju je zgrabio, kao da e joj to pomoi, "ovo su policajci. Odeljenje za krvne
delikte SFPD-a, zar ne?"
Rab-a-dab tiho zazvida. "upina."
"Pajkani?" upita ona.
"Pa da."
Na ta Rab-a-dab rezignirano zastenja.
"Arkadije, da poemo. Ako oni odrpanci odozdo ree da nas prate." Onaj sa eirom cimao je
svoje naoare i vrpoljio se kao da mu se pia.
"Hej", ree ona, "neko je ubio Semija. Ako ste pajkani, sluajte, jedan je ubio Semija Sala!"
"Ko je Semi?" upita onaj u pocepanoj jakni.

"Radim s njim! U Ujedinjenima. Semi Dipre. Semi. Pucali su u njega."

"Ko je pucao u njega?"
"Raj-dele. Zaepi pomijaru." Zoopi, Pomijoru.
"Ona nam kae da ima informaciju o moguem ubistvu, a ti kae da zaepim?"
"Jeste, kaem ti da zaepi. Dete-rata. On e objasniti."
I zavrnue joj ruku da poe sa njima.

23. BEZ RAZMILJANJA

Svobodov je instistirao da ga vee za uetu Vaington. Bile su to lisice tipa Bereta, iste kao one
to ih je nosio u patroli u Noksvilu. Svobodov je rekao da on i Orlovski treba da imaju slobodne ruke
u sluaju da neko od ljudi sa mosta primeti da odvode devojku.
Ali ako su je privodili, kako to da joj nisu proitali prava, niti je obavestili da je uhapena?
Rajdel je ve odluio, ako stvar dospe do suda i ako ga pozovu kao svedoka, da nema izgleda da
izjavi pod zakletvom da je uo da su joj proitali neka jebena prava. Koliko je on mogao da vidi, ovi
Rusi bili su usijane glave, kaouboji, ba ono to su se na obuci u akademiji toliko trudili da ne
postane.
Ono to su ova dvojica odraavala, bilo je, u neku ruku, ono to su ljudi vie ili manje verovali za
pajkane, a razlog za to, po reima jednog od predavaa na akademiji, bila je mitologija. Kao ono to
su zvali Sindrom Oca Malkija, u situacijama sa zabarikadiranim taocima. Kad bi neko uzeo taoce, a
policajci morali da odlue ta da rade. A to su ve gledali u filmu o ocu Malkiju, pa bi rekli, da,
znam, doveu popa, doveu mu roditelje, odloiu pitolj, ui tamo i ubediti ga da izie. I on je
tako uao, pa je najebao kao uti. Zato to je zaboravio i dopustio sebi da pomisli da se to reava isto
kao u filmovima. A moglo je da deluje i obrnuto, da postane kao policajci u filmovima i na
televiziji. Svako od njih bio je upozoren na to. Ali ljudi kao Svobodov i Orlovski, ljudi koji su doli
iz drugih zemalja, moda su podloniji uticaju medija. Eto, na primer, kako se oblae.
ovee, ne da e da mu da jedno tuiranje. Vrue tuiranje. Ima da ostane pod tuem dok bude
mogao da izdri, ili dok ne nestane tople vode. Onda e da izie i da se obrie i obue novu, suvu
odeu, u sobi koju mu je uzeo Vorbejbi, ma gde to bilo. Poruie da mu donesu par klupskih sendvia
i kofu sa ledom i etiri ili pet onih dugovratih meksikanskih piva to se piju u L.A. Izvalie se, sa
daljincem u ruci, i ukljuiti televizor. Moda e da pogleda ba Policajce u nevolji. Ili e pozvati
Sableta, da malo kenjaju preko ice, da mu ispria svoje dogdovtine u Severnoj Kaliforniji. Sablet
je uvek radio nonu smenu jer je bio osetljiv na svetlost, pa ako mu to bude slobodno vee, sigurno
e sedeti celu no i gledati filmove.
"Pazi kuda ide..." Cimnula ga je za vezanu ruku, tako jako da je gotovo pao. Spremao se da poe
sa jedne strane stuba, a ona sa druge. "Hej, izvini", ree on.
Nije ga ni pogledala. Meutim, ipak mu nije izgledala kao neko ko e sesti oveku na grudi sa
brijaem i izvui mu jezik kroz rez na grlu. Dodue, imala je kod sebe taj keramiki no, kada ju je
Svobodov pretresao, i depni telefon, i proklete naoare za kojima su svi jurili. Izgledale su isto kao
Vorbejbijeve i bile su u kutiji. Ruje su bili sreni kao kuii zbog toga, i sada su bile bezbedno
sklonjene u unutranji dep Svobodovljevog prsluka.
Osim toga, neto mu je govorilo da ona nije uplaena na pravi nain. Nije odavala vibracije onog
prestupnikog straha koji policajci naue da prepoznaju posle tri dana na poslu. Bio je to, zapravo,
strah rtve, iako je bez oklevanja priznala Orlovskom da je ukrala te naoare. Rekla je da je to
uradila na urki u onom hotelu, prethodne veeri. Ali ni Rusi nisu pomenuli nita o tereenju za
ubistvo, niti o Bliksu, ili kako se ve zvala rtva. Ili bar o otuivanju imovine. A ona je rekla da je
neko ubio tog Semija, ko god da je to bio. Moda je Semi bio onaj Nemac. Ali Rusi su samo preli
preko toga, i jo su ga uutkali, ali je sada ona uglavnom drala jezik za zubima, osim kada ga je
psovala to opet spava na nogama.
Mesto se vraalo u ivot, poto je prola oluja, ali ve je bio bogzna koji pozni sat, i malo je ljudi
izilo da proveri tetu. Ovde i onde palila su se svetla, i bilo je nekoliko ljudi koji su meli vodu sa
platformi i stvari, kao i nekoliko pijanaca, i taj tip koji je izgledao kao da je na igrau, jer je govorio

sa sobom trista na sat i iao za njima, sve dok Svobodov nije izvukao H&K, naglo se okrenuo i rekao
da e ga samleti u maju hranu ako ne odvue igrako dupe prema Ouklendu koliko jue, upina, i
tip je to uinio, naravno, sa oima koje zamalo da mu iskoe iz glave, praen smehom Orlovskog.
Stigli su do osvetljenijeg mesta, otprilike tamo gde je Rajdel prvi put ugledao uetu Vaington.
Poto je morao da gleda gde staje, Rajdel opazi da ona nosi crne SWAT cipele, iste kao njegove.
onovi od leksana.
"Hej", ree on, "dobra ti obua."
Samo ga je pogledala kao da nije normalan, i on joj vide suze na obrazima.
A Svobodov mu nabi cev H&K ispod vilice, tano ispred levog uha, i ree: "upino. Nema prie
s njom."
Rajdel pogleda Svobodova, iskosa, preko cevi. Saeka da bude bezbedno da kae dobro.
Posle toga vie nije pokuavao da joj se obrati, ak ni da pogleda prema njoj. Kada je ocenio da
e mu to proi, pogleda ispod oka Svobodova. Kada mu skinu lisicu, moe se desiti da razbije
kukinog sina.
Ali onog trenutka kada mu je Svobodov sklonio cev sa lica, opazio je jo neto iza njih. Ne ba
opazio, ali mu se kasnije vratilo: neki dugokosi tip, pravi medved od oveka, koji je izvirio prema
njihovom mestu na svetlosti, iz dovratka koji kao da nije bio iri od pola metra.
Rajdel nije imao nita posebno protiv crnaca ili doseljenika ili slino, iako je veina drugih
imala. U stvari, bila je to jedna od stvari koja ga je dovela na akademiju, iako nije imao najbolje
ocene u koli. Testirali su ga i zakljuili da nije rasista. Nije ni bio, ali ne zato to je mnogo
razmiljao o tome. Jednostavno, nije video svrhu. Ako takav stav samo donosi nerviranje, zato biti
takav? Niko se nee vratiti da ivi tamo gde je prethodno iveo, a ako se vrate (nejasno je slutio) vie
nee biti mongolskog rotilja i moda emo svi sluati pentekostalni metal; uostalom, Predsednica je
ionako crnkinja.
Meutim, morao je da prizna, dok su on i ueta Vaington ili jedno pored drugog izmeu tih
tenkovskih prepreka, maui vezanim rukama u onom glupavom maturskom stilu koji je posledica
lisica na rukama, da je u poslednje vreme prilino kivan na odreene crnce i doseljenike.
Vorbejbijeva propovednika seta poela je da mu ide na ivce, Fredi je bio, kako bi to njegov otac
rekao, brbljivi, crni drkadija, a Svobodov i Orlovski mora da su bili ono na ta je mislio njegov
stric, onaj to je bio u vojsci, kada je pominjao kamene kerove.
Onda je ugledao Fredija, sa guzicom naslonjenom na prednji branik patriota; klimao je glavom na
neto to je dolazilo iz slualica, a rei ili tekst promicali su rubom onova njegovih patika, oivljeni
crvenim LED diodama. Mora da je presedeo kiu u kolima, jer su mu koulja sa pitoljima i
ljampavi orts bili potpuno suvi.
A branik uz branik sa patriotom bio je parkiran neobeleeni, sivi tanker od automobila Rusa, ije
su oklopljene gume i ugljenina mrea protiv nosoroga vritali Policijsko Vozilo svakome koga je to
zanimalo. Rajdel opazi da ima i takvih, jer je izvestan broj itelja mosta posmatrao prizor sa
razliitih mesta na betonskim ploama i olupanim prikolicama sa hranom. Mala deca, nekoliko ena,
po liku Meksikanki, sa mreama za kosu kao da rade na pripremi hrane, nekoliko starijih deaka
grubog izgleda u blatnjavoj radnoj odei, naslonjenih na lopate i metle. Samo su stajali i posmatrali,
sa oprezno neutralnim izrazom lica, onim koji ljudi imaju kad posmatraju policiju na delu.
I jo neko u vozilu Rusa, nisko u seditu do vozaevog, sa podignutim kolenima.
Rusi su se pribliili, svako sa jedne strane Rajdela i devojke, i sad su ili upored sa njima. Rajdel
je oseao da reaguju na prisustvo publike. Nije trebalo tako da ostave kola.

Svobodov, odmah pored njega, nekako je krckao u hodu; bio je to onaj oklop ispod odee koji je
Rajdel ranije primetio, kada su bili u onom umezu. Svobodov je puio svoj Marlboro, itavo
isputajui oblake plavog dima. Puka vie nije bila na videlu.
A uz bok Vorbejbiju, Fredi je posmatrao prizor sa kezom zbog koga je Rajdelu dolo da ga utne u
zube, ali je Vorbejbi izgledao tuan kao i uvek.
"Skidajte mi ovu jebenu lisicu", ree Rajdel Vorbejbiju, podigavi ruku, zajedno sa uetinom.
Ljudi ugledae lisice; nastade komeanje, glasovi.
Vorbejbi je gledao Svobodova. "Imate ih?"
"Tu su." Svobodov dodirnu grudi svoje Londonske Magle.
Vorbejbi klimnu glavom, pa pogleda uetu Vaington i Rajdela. "Dobro je." Obrati se
Orlovskom: "Skinite mu lisice."
Orlovski uhvati Rajdela za zglob i provue magnetnu traku kroz prorez na narukvici.
"Ui u kola", ree Vorbejbi Rajdelu.
"Nisu joj proitali prava", ree Rajdel.
"Ulazi u kola. Ti vozi, sea se?"
"Je li ona uhapena, gospodine Vorbejbi?"
Fredi se zakikota.
ueta Vaington podie vezanu ruku prema Orlovskom, ali on je ve skalnjao magnetnu traku.
"Rajdele", ree Vorbejbi, "ulazi u ta kola. Na posao ovde je gotov."
Prednja desna vrata sivog automobila se otvorie. ovek izie iz kola. Crne kaubojske izme i
dugaak, crni, nepromoivi mantil. Proseda kosa, srednje duine. Imao je one duboke bore od
smejanja na obrazima, koje kao da je neko uklesao. Svetle oi. Onda se osmehnu, osmehom sa dve
treine desni i treinom zuba, i zlatom u uglovima.
"To je on", ree ueta Vaington, nekim promuklim glasom, "on je ubio Semija."
I ba u tom trenutku onaj krupni upavac, onaj u prljavoj majici to ga je Rajdel opazio na mostu,
zatera bicikl u Svobodovljeva lea. Ne neki obian bicikl, ve veliki, stari, zarali model sa diskkonicama i tekom elinom korpom zavarenom ispred ipke volana. Bicikl i korpa mora da su
imali bar pedeset kila, a u korpi je bilo bar jo pedeset kila starog gvoa kada je strefio Svobodova.
Poslao ga je licem napred na haubu patriota, a Fredi je odskoio kao oparena maka.
Dugokosi pade na Svobodova i sav taj kr kao pobesneli medved, zgrabi ga za ui i stade da mu
treska lice o haubu. Orlovski poe da izvlai H&K, i Rajdel vide kako se ueta Vaington saginje i
vadi neto iz stare SWAT cipele. Zatim to zabode Orlovskom u lea. Liilo je na rafciger. Pogodila
je onaj oklop to su ga nosili, ali ga je izbacila iz ravnotee kada je povukao obara.
Nita na svetu ne zvui kao municija bez kouljice u rafalnoj paljbi, iz puke sa kliznim
zatvaraem. Nije to bio zvuk mainske puke, ve zagluujua, slivena rika.
Prvi rafal otiao je u prazno, ali Orlovski tada pokua da okrene cev prema ueti Vaington, koja
mu se obesila o ruku u kojoj je drao automat. Drugi rafal ode u pravcu svetine. Ljudi su vritali i
grabili decu.
Vorbejbijeva usta bila su otvorena, kao da ne veruje u ono to vidi.
Rajdel je bio iza Orlovskog kada je ovaj ponovo pokuao da podigne automat, i to je bio jedan od
onih trenutaka.
Pogodio ga je nogom iza i malo ispod kolena, i trei rafal ode gotovo pravo uvis kada je Orlovski
pao.
Fredi pokua da zgrabi uetu Vaington i tek tada ugleda rafciger; stigao je samo da podigne
kompjuter ispred sebe sa obe ruke. rafciger proe kroz njega. Fredi ciknu i ispusti ga.

Rajdel dograbi otvorenu narukvicu lisica, onu to mu je bila oko zgloba, i povue.
Otvorio je desna vrata patriota i povukao ju je za sobom u kola. Smestivi se za volan, imao je
pogled iz prvog reda na dugokosog koji je treskao Svobodovljevo krvavo lice o haubu, a ono staro
gvoe poskakivalo je svaki put kada bi to uinio.
Klju. Kontakt.
Rajdel opazi uetin telefon i kutiju sa VS naoarima kako ispadaju iz Svobodovljevog prsluka.
Spustio je prozor i posegnuo za njima. Neko skinu vatrom dugokosog sa Svobodova, tup, tup, tup, i
Rajdel, poto je pokrenuo kola unazad, vide oveka iz policijskih kola kako okree mali pitolj
prema njima, u dvorunom zahvatu. Ba kao to su ih uili na streljakoj obuci. Zadnji branik patriota
nalete na neto i Svobodov odlete sa haube u oblaku zaralih lanaca i komada cevi. ueta Vaington
je pokuavala da iskoi na vrata na svojoj strani, pa je morao da dri svoj kraj lisica i okree volan
jednom rukom, da naas pusti lisice, ubaci menja u prvu i nagazi gas, i da ih onda ponovo zgrabi.
Vrata se zalupie kada je jurnuo pravo na oveka sa irokim osmehom, koji je moda uspeo da
ispali jo jedan hitac pre nego to se bacio u stranu.
Patriot je krivudao kroz vodu duboku par centimetara i jedva je izbegao sudar sa zadnjim delom
velikog, narandastog ubretarskog kamiona, parkiranog uz ivinjak pored zgrade.
Imao je vremena za jo jedan pogled u ogledalu, kroz zadnje staklo: tamo je bio most, koji se
uzdizao iza njih kao neto obraslo algama, sa posivelim nebom u pozadini, i Vorbejbi, koji naini
jedan, pa jo jedan ukoen korak, die tap do visine ramena i uperi ga prema patriotu kao da je
magini tapi ili tako neto.
Onda ono to je izletelo iz Vorbejbijevog tapa raznese zadnje staklo patriota, i Rajdel skrenu
udesno, tako otro da ih je zamalo prevrnuo.
"Isuse", ree ueta Vaington, kao neko ko govori u snu, "ta to radi?"
Nije znao ta da joj odgovori, jer je sve to je uinio bilo bez razmiljanja.

24. PESMA SREDINJEG STUBA

Kada je nestalo struje, Jamazaki je potraio svoju torbu u mraku. Pronaavi je, otvorio ju je i
izvadio baterijsku svetiljku.
U belom zraku, Skiner je spavao otvorenih usta, ispod ebadi i ofucane vree za spavanje.
Jamazaki je pretraio nekoliko polica iznad ploe stola: staklene boice sa zainima, istovetne
tegle sa elinim rafovima, prastari telefon od bakelita koji ga je podsetio na znaenje izraza
'okrenuti broj', brojni kalemovi lepljive trake razliitih boja, namotaji teke bakarne ice, delovi
neega to je moglo da bude tap za pecanje u slanoj vodi, i, konano, sveanj pranjavih patrljaka
svea, povezan natrulom gumenom trakom. Izabravi najdui komad, pored zelenog poljskog reoa
pronaao je i upalja. Privrstio je sveu na beli tanjiri i upalio je. Plamen zatreperi i ugasi se.
Sa svetiljkom u ruci, otiao je do prozora i vre ga pritisnuo u duboki, okrugli ram.
Poto se plamen svee ovaj put odrao, iako se kolebao i lelujao na strujama vazduha koje nije
bilo mogue odrediti, vratio se do prozora i pogledao napolje. Zamraeni most bio je nevidljiv. Kia
je gotovo vodoravno naletala na prozor, i siune kapi dospevale su mu do lica kroz pukotine na
staklu i izjedene delove prozorskog rama.
Pade mu na pamet da bi Skinerova soba mogla da poslui kao mrana komora. Kada bi se uklonilo
siuno staklence u sreditu crkvenog prozora, a ostala okna pokrila, na suprotni zid bi mogla da se
projektuje izvrnuta slika.
Jamazaki je znao da je sredinji stub, glavni nosa mosta, jednom bio proglaen za najveu
mehaniku kameru na svetu. U potpunoj tmini njegove unutranjosti, svetlost koja je ulazila kroz jednu
jedinu rupicu projektovala je ogromnu sliku donje strane nie platforme, najblie kule i okolnog dela
zaliva. Sada je sidrite mosta imalo neke druge, nikad pobrojane, tajnovite itelje, i Skiner mu je
savetovao da se na ali da ide tamo. "Nema pojma kakvi su oni Mensoni u estaru na Ostrvu, ali
ionako nema ta da trai tamo. Mislim, ljudi su u redu, samo ne ele da im neko navraa tamo,
razume?"
Jamazaki ode do glatke obline kabla koja je presecala pod prostorije. Bio je vidljiv samo jedan
njegov ovalni segment, nalin na neku matematiku formulu koja jedva naruava topoloku povrinu
kompjuterske prezentacije. Sagnuo se da dotakne povrinu uglaanu dodirima drugih ruku. Svaki od
trideset devet kablova, sainjenih od etiri stotine sedamdeset dve ice, nosio je, i nastavljao da nosi,
masu od nekih pola miliona kilograma. Jamazaki oseti neto, neku poruku bezmernog, sakrivenog
pokreta, drhtaj kroz uglaanu kimenu grbu. Oluja, svakako; i sam most bio je izuzetno pokretan,
skupljao se i irio na vruini i mrazu; ogromni elini zubi stubova bili su zariveni u stenu ispod
mulja Zaliva, stenu koja jedva da se pomerila ak i za vreme Malog Grandea.
Godzila. Jamazaki zadrhta, seajui se televizijskih snimaka pada Tokija. Bio je u Parizu, sa
roditeljima. Sada se tamo nalazio novi grad, ije su zgrade izrasle, doslovno, sprat po sprat.
Svetlost svee otkri mu Skinerov mali televizor, zaboravljen na podu. Odneo ga je na sto, seo na
stolicu i pregledao ga. Na ekranu nije bilo vidljivog oteenja. Jednostavno je ispao iz leita,
povezan kratkim viebojnim kablom. Smotao je kabl, gurnuo ga u leite i palevima pritisnuo ekran.
Ovaj upade u leite, ali hoe li raditi? Pribliio se da osmotri siune komande. Prekida.
Preko ekrana pojurie zelene i ljubiaste dijagonale, pa se izgubie, otkrivi neki odlomak
snimljen fiksiranom kamerom, sa NHK logoom u donjem levom uglu. "...verovatni naslednik
medijske i propagandne imperije Harvuda Livajna danas je napustio San Francisko posle navodnog
boravka od nekoliko dana, odbivi da obelodani svrhu posete." Dugako lice, konjsko, ali privlano,
iznad podignutog okovratnika mantila. irok i blistav osmeh. "Njegova pratilja za ovu priliku",

srednji kadar u hodniku aerodroma, vitka, tamnokosa ena uukana u neto raskono i crno,
svetlucanje srebra na potpeticama njenih izglancanih izama, "bila je Marija Paz, padovanska
medijska zvezda, ker filmskog reditelja Karla Paza." ena, koja je izgledala nezadovoljno, nestade,
i zameni je infracrveni snimak sa Novog Zelanda, na kome su japanske mirovne snage napredovale
prema lokalnom aerodromu. "...navodni gubici ilegalnog Fronta za osloboenje Junog Ostrva, dok su
u Velingtonu..." Jamazaki pokua da promeni kanal, ali ekran samo zelenoplavo zatreperi i pokaza
ejpliev portret. BiBiSijeva dokumentarna drama. Mirna, ozbiljna, blago hipnotika. Posle par
neuspelih pokuaja da pronae neki drugi program, Jamazaki pusti da glas britanskog spikera nadjaa
vetar, stenjanje kablova, krckanje zidova od perploe. Usredsredio se na poznatu priu, sa izvesnim
utenim zavretkom, makar samo u toj izvesnosti.
Dejms Delmor ejpli dospeo je u sredite panje AIDS industrije u prvim mesecima novog veka.
Star trideset jednu godinu, prodavac ljubavi, HIV-pozitivan ve dvanaest godina. U vreme kada ga je
'otkrila' dr Kim Kutnik iz Atlante, u Dordiji, ejpli je sluio dve stotine pedeseti dan zatvorske
kazne za navoenje na bludne radnje. (Njegov status HIV-pozitivnog, koji bi inae automatski jemio
ozbiljnije optube, bio je oigledno 'proputen'.) Kutnikova, istraiva za arman Grupaciju,
ameriku filijalu ibata Farmasjutikalsa, proeljavala je zatvorske zdravstvene kartone u potrazi za
osobama koje su deceniju ili due pozitivne na HIV, bez simptoma i sa potpuno normalnim (ili, kao u
ejplijevom sluaju, poveanim) brojem T-limfocita.
Jedna od istraivakih inicijativa arman Grupacije zasnivala se na mogunosti mutantskih sojeva
HIV-a. Pod tvrdnjom da virusi potuju zakone prirodnog odabiranja, nekoliko biologa iz armana
izilo je sa teorijom da je HIV virus, u tadanjem genetskom obliku, izuzetno poguban. Puten da
neometano deluje, tvrdio je armanov tim, virus sa stopostotnom pogubnou obavezno prouzrokuje
smrt organizma domaina. (Drugi armanovi istraivai uzvratili su tvrdnjom da dugo razdoblje
inkubacije svedoi o preivljavanju organizama domaina.) Kao to su BiBiSijevi scenaristi posebno
pazili da naglase, zamisao o pronalaenju nepatogenih sojeva HIV-a, u cilju potiskivanja i
neutralizacije letalnih vrsta, prvi put se pojavila skoro deceniju ranije, ali su 'etike' implikacije
eksperimentisanja na ljudima onemoguile istraivanje. Osnovno zapaanje armanovih istraivaa
poticalo je iz ovih ranijih aktivnosti: virus tei da preivi, a to ne moe ako ubije domaina.
armanov tim, kome je pripadala dr Kutnik, nameravao je da ubrizga HIV-pozitivnim pacijentima krv
osoba za koje su verovali da su zaraene nepatogenim sojevima virusa. Time bi se postiglo, verovali
su, da nepatogeni soj potisne letalni soj. Kim Kutnik pripadala je grupi od sedmoro istraivaa sa
zadatkom da pronau HIV-pozitivne osobe koje su mogle biti nosioci nepatogenog soja. Kutnikova je
izabrala da zapone potragu u bazama podataka o trenutnim tienicima dravnih zatvora koji su bili
a) u osvedoeno dobrom zdravstvenom stanju, i b) po nalazima testova najmanje deset godina HIVpozitivni. Njeno poetno istraivanje izdvojilo je ezdeset est kandidata - meu njima je bio i D. D.
ejpli.
Jamazaki je posmatrao kako se Kutnikova, koju je igrala neka mlada britanska glumica, prisea, na
tremu svoje kue u Riju, prvog susreta sa ejplijem. "Bila sam zapanjena injenicom da je broj
njegovih T-elija, izmeren tog dana, premaivao 1200, a da su njegovi odgovori na upitnik pokazali
da 'bezbedan seks', to jest ono to smo u to vreme podrazumevali tim pojmom, nije neophodan. Bio je
veoma otvoren, usrdan, zapravo veoma nevin lik, i kada sam ga upitala, u zatvorskoj sobi za posete, o
oralnom seksu, pocrveneo je. Onda se nasmejao i rekao, ovaj, rekao je da je 'sisao kitu kao da
predstoji nestaica'." Glumica-Kutnikova je izgledala kao da e i sama pocrveneti. "Naravno", rekla
je, "u to vreme nismo dovoljno shvatali istinske vektore irenja bolesti, zato to tada, ma koliko to
sada izgledalo groteskno, nije bilo odgovarajuih istraivanja tanih modela prenoenja bolesti."

Jamazaki iskljui televizor. Dr Kutnik e urediti da ejplija puste iz zatvora na osnovu federalnog
zakona kao dobrovoljnog uesnika u istraivanju AIDS-a. Projekt arman Grupacije bie meta
napada hrianskih fundamentalista koji e se protiviti unoenju 'HIV-om zagaene krvi' u organizam
neizleivih bolesnika od AIDS-a. Kada to bude ugrozilo projekt, Kutnikova e obelodaniti klinike
podatke koji e ukazati na to da je nezatien seks sa ejplijem izazvao reverziju simptoma bolesti
kod nekolicine njenih pacijenata. Usledie trezveno povlaenje Kutnikove iz projekta, let u Brazil sa
potpuno zbunjenim ejplijem, izdano finasiranje projekta u okruenju predstojeeg graanskog rata,
i ono to se moglo opisati samo kao izuzetno praktina klima za istraivaki rad.
Ali to je bila tako tuna pria.
Bolje sedeti uz svetlost svee, sa laktovima na Skinerovom stolu, i sluati pesmu sredinjeg stuba.

25. DO GUE
Stalno je ponavljao da je iz Tenesija i da mu nije trebalo to sranje. Ona je, pak, zbog naina na
koji je vozio, bila ubeena da je ugasila, i da im ne ginu oni pajkani, ili onaj to je ubio Semija, za
vratom. Jo joj nije bilo jasno ta se dogodilo, i da li se to Najdel zaleteo u onog sa zategnutim
licem.
Ali je tip nastavio da dri desnu stranu posle Brajanta pa mu je rekla da skrene levo na Folsomu,
jer je smatrala, ako one guzice pou za njima, da treba da se domognu Hajta, najboljeg mesta da se
ovek izgubi, a to je bilo ono to je nameravala da uini im joj se prui prilika. I taj ford, bio je isti
kao onaj to ga je vozio gospodin Metjuz, upravnik prihvatilita u Bivertonu. I pokuala je da
probode oveka rafcigerom. Tako neto nikad nije uradila. A onom crnji je rasturila kompjuter. I te
lisice, jedan kraj joj je bio na levom zglobu, a drugi je visio otvoren, na tri karike lanca.
Tip se nagnu i dograbi slobodnu narukvicu, pa uradi neto s njom, ne odvajajui pogled sa ulice, i
pusti je. Sada je i drugi kraj bio zatvoren.
"Zato si to uradio?"
"Da se ne zakai za neto, jer bi mogla da zavri vezana za neka vrata ili saobraajni znak."
"Pa skini ih."
"Nemam klju."
Ona zazvecka lisicama ispred njega. "Skini ih."
"Gurni ih u rukav jakne. To su Bereta lisice. Dobre lisice." Zvuao je kao da mu je drago to ima
o emu da pria, a i vonja mu se sredila. Smee oi. Nije bio mator; neto preko dvadeset, moda.
Jeftina odea kao iz K-Marta, i sva mokra. Svetlosmea kosa, kratka, ali nedovoljno. Posmatrala je
kako mu igra mii na vilici, kao da vae gumu, iako nije.
"'De idemo?" upita ga.
"Jebe me ako znam", ree on i dodade gas. "Ti si rekla levo."
"Ko si ti?"
On baci pogled prema njoj. "Rajdel. Beri Rajdel."
"Bari?"
"Beri. Kao Bluberi. Kao beri-beri. Hej, ovo je velika ulica, osvetljena i to."
"Desno."
"Znam da jeste, nego gde da..."
"Pa desno!" ueta mu je ve jednom rekla 'right', ali je Rajdel pogreno shvatio, jer to moe da
znai 'tako je, jeste' i 'desno' - prim. prev.
"U redu", ree on, i skrenu desno. "A zato desno?"
"Hajt. Tamo uvek ima dosta sveta, a pajkani ne vole da zalaze."
"'Oe da se ratosiljamo kola?"
"Treba samo da okrene lea na sekund, i nema ih."
"Imaju li tamo ATM?" ATM (Automated teller machine): automat za isplatu gotovine - prim.
prev.
"Ne."
"Pa, evo jednog ovde."
Poterao je kombi na plonik, zasuvi ga preostalim krhotinama zadnjeg stakla. Tek je sada
primetila da je razbijeno.
Iskopao je promoen novanik iz zadnjeg depa i poeo da vadi kartice. Ukupno tri. "Moram da
pokuam da nabavim neto gotovine", ree. Zatim je pogleda. "Ako 'oe da iskoi i bei", slegnuo

je ramenima, "samo izvoli." Onda posegnu u dep jakne i izvue naoare i Koudsov telefon koji je
pokupila kada je nestalo struje u Disidentima. Zato to ju je Lauel nauio da ljudima u frci treba
telefon, esto vie nego bilo ta drugo. Spustio joj ih je u krilo, govnarove naoare i telefon. "Tvoje."
Onda je iziao, otiao do ATM-a i poeo da ubacuje kartice. Sedela je i posmatrala kako se
automat pojavljuje iz svog oklopa, stidljivo i oprezno, sa kamerama za praenje razmene. Stajao je
tamo, dobujui prstima po oklopu, usana isturenih kao da zvidi, iako nije. Ona obori glavu i pogleda
kutiju i telefon, pitajui se zato nije iskoila i zbrisala kao to je rekao.
Konano je poao nazad, brojei palcem sveanj novanica. Gurnuo ih je u prednji dep farmerki
i uao u kola. Onda baci prvu karticu kroz prozor prema ATM-u, koji se povlaio u ljuturu kao rak.
"Ne znam kad su pre uspeli da ih ponite, budui da si proburazila Fredijev kompjuter." Bacio je
drugu, pa treu. Leale su ispred ATM-a, koji je buno sputao oklopnu plou od Leksana, i treptale
malim hologramima u halogenoj svetlosti maine.
"Neko e ih uzeti", ree ona.
"Nadam se", ree on, "nadam se da e ih uzeti i otputovati na Mars." Onda uradi neto sa
menjaem u 'rikverc' i sa sva etiri toka, tako da ford poskoi uvis i unazad, na ulicu, a neka druga
kola skrenue da ih zaobiu, sva od konice, sirene i crnog 'O' vozaevih usta, i kuriru u njoj se to
dopade. Koliko su je puta tako isekli. "Sranje", ree on, cimajui menja dok nije dobio ono to je
eleo, pa jurnue napred.
Narukvica lisica se trljala o osip na mestu gde je bio crevni crv. "'Si pajkan?"
"Ne?"
"Obezbeenje? Kao ono u hotelu?"
"Ne."
"Pa", ree ona, "ta si onda?"
Svetlost sa ulice klizila mu je preko lica. inilo se da razmilja o tome. "U govnima. Do gue."

26. OBOJENI SVET

Prvo to je Rajdel ugledao kada je iziao iz patriota u sokaku pored ulice Hajt, bio je ovek bez
jedne ruke i noge na skejtbordu. Leao je na stomaku na dasci i odgurivao se udnim, grevitim
pokretima koji su Rajdela podseali na udove probodene abe. Imao je desnu ruku i levu nogu, to je
omoguavalo bar nekakvu simetriju pokreta, ali je na nozi nedostajalo stopalo. Njegovo lice, kao
usled neke uvrnute osmoze, imalo je boju prljavog betona, i Rajdel nije mogao da odredi koje je rase.
Njegova kosa, ako ju je uopte imao, bila je pokrivena crnom, pletenom kapom, a i ostatak tela je bio
odeven u crni, jednodelni kostim koji kao da je bio sastavljen od delova debele unutranje gume.
Prolazei pored Rajdela kroz lokve ostale posle oluje, u pravcu izlaza iz budaka, podigao je pogled
i rekao, ili se Rajdelu uinilo da je rekao: "'Oe razgovara sa mnom? Ako 'oe razgovara sa
mnom, prvo treba zaepi jebenu gubicu."
Rajdel ostade da stoji, gledajui za njim, sa Samsonajtom koji mu je visio u ruci.
Tada neto zazvecka pored njega. Gvourija na uetinom konjaku. "Hajde", ree ona, "nije
zdravo da se zadravamo ovde."
"'Si videla ovo?" upita Rajdel, pokazujui torbom.
"Ako odma' ne poemo, videe i gore stvari", ree ona.
Rajdel se osvrnu prema patriotu. Zakljuao ga je i ostavio klju ispod sedita, zato to nije hteo da
izgleda suvie lako, ali je zaboravio na zadnje staklo. Nikada ranije nije bio u situaciji da poeli da
kola budu ukradena.
"Sigurna si da e ih neko uzeti?" upita je.
"Ako se ne izgubimo odavde, pokupie i nas." Pola je. Rajdel krenu za njom. Zidovi su bili
ispisani dokle se moglo dosegnuti rukom, ali to nije bio nijedan jezik koji je poznavao, i podsealo
ga je moda samo na nain na koji su prikazivali prostakluke u stripovima.
Tek to su zamakli za ugao i nali se na ploniku Hajta, kad Rajdel zau verglanje motora patriota.
Proe ga jeza, kao da se naao u nekoj prii o duhovima, jer kada su poli tamo nije bilo nikoga, a
sada nije mogao da vidi ni onoga na skejtbordu.
"Gledaj u zemlju", ree ueta Vaington. "Ne dii glavu kada budu prolazili, jer e nas ubiti."
Rajdel se usredsredi na vrhove svojih SWAT cipela. "Dobro poznaje kradljivce kola?"
"Samo hodaj. Ne govori. Ne gledaj."
uo je kako patriot izlazi iz sokaka i usporava, prolazei pokraj njih. Cipele su mu tiho ljapkale
pri svakom koraku, i pitao se da li e ova patetina neudobnost, mokra obua i arape koje nikada
nee imati priliku da promeni, biti poslednje to je osetio pre smrti.
Onda zau kako patriot ubrzava, kako se voza mui sa amerikim rasporedom brzina na menjau.
Pokua da podigne glavu.
"Nemoj", ree ona.
"Jesu li ti to prijatelji, ili ta?"
"Ulini pirati. Tako ih zove Lauel."
"Ko je Lauel?"
"Video si ga u Disidentima."
"U onom baru?"
"To nije bar. Ledara."
"Pa, slue alkohol", ree Rajdel.
"Ledara. Mesto gde visi."
"Ko visi? Taj Lauel?"

"Aha."
"I ti?"
"Ne ja", ree ona, ljutito.
"Taj Lauel, je l' ti to ortak? Deko?"
"Rek'o si da nisi pajkan. Govori k'o da jesi."
"Nisam", ree on. "Moe da pita one."
"On je samo neko koga sam znala", ree ona.
"Odlino."
Ona pogleda Samsonajt. "Ima pitolj, ili tako neto, u tome?"
"Suve arape. Ve."
Ona ga pogleda. "Nisi mi jasan."
"Nije ni potrebno", odvrati on. "Hoemo li samo tako da idemo, ili moda zna kuda idemo? Na
primer, negde iz ove ulice?"
"'Teli bismo da pogledamo slike", ree ona debelom. Tip je na svakoj bradavici na grudima imao
po nekoliko visuljaka, nalik na Jejlove katance. Koji su ih istezali, inilo se, i Rajdel nije mogao da
ih gleda. Debejlko je nosio neke vreaste, bele pantalone ije su se nogavice spajale negde kod
kolena, i plavu somotsku dolamu, izvezenu zlatom. Bio je krupan, mekan, debeo i prekriven
tetovaom.
Rajdelov stric, onaj to je otiao sa vojskom u Afriku i nije se vratio, imao je nekoliko tetoviranih
slika. Najbolja mu je ila preko lea, veliki, vijugavi zmaj sa rogovima i nekim blesavim osmehom.
Uradili su mu ga u Koreji, u osam boja, i sve to na kompjuteru. Ispriao je Rajdelu kako mu je
kompjuter skenirao lea i tano mu pokazao kako e izgledati kada bude gotovo. Onda je morao da
legne na sto, a robot je poeo da nanosi tetovau. Rajdel je zamislio robota kao neku vrstu usisivaa,
ali sa pokretljivim hromiranim rukama sa iglama na kraju. Ali stric mu je rekao da je to bilo kao kad
te propuste kroz iglini tampa, i to osam puta, po jednom za svaku boju. Ali zmaj je bio sjajan, i
mnogo areniji nego slike na strievim rukama, ameriki orlovi i Harlejev znak. Kada je stric dizao
Rajdelove tegove u dvoritu iza kue, Rajdel je mogao da posmatra kako se zmaj talasa.
Ovaj debeljko sa tegovima na bradavicama bio je tetoviran svuda osim na akama i glavi.
Izgledao je kao da nosi odelo od slika. Sve su bile razliite, nije bilo amerikih orlova ni Harlejevog
znaka, i sve su se preplitale. Rajdel je od njih imao laku vrtoglavicu, pa je gledao u zidove, koji su
bili prekriveni gomilom drugih slika, kao mustrama za biranje.
"Ve si bila ovde", ree ovek.
"Aha", uzvrati ueta Vaington, "sa Lauelom. Seate se Lauela?"
Debeli slegnu ramenima.
"Moj prijatelj i ja", ree ona, "bi' da izaberemo poneto."
"Nisam dosad video tvog prijatelja", ree debeli, savreno ljubazno, ali sa jasnim pitanjem u
glasu. Gledao je u Rajdelovu torbu.
"U redu je", ree ona. "On zna Lauela. I on je odavde."
"Vi ste sa mosta", ree debeli, kao da mu se dopadaju oni sa mosta. "Oluja je bila tako strana, zar
ne? Nadam se da niste imali veliku tetu. Prolog meseca imali smo muteriju koja je donela
irokougaoni Cibahrom snimak koji je hteo da mu uradimo na leima. Ceo raspon mosta i sve na
njemu. Sjajan snimak, ali je hteo da ga iscrtamo ba u tim razmerama, iako nije bio dovoljno irok."
Odmeri Rajdela. "Tvom prijatelju bi ve pasovao."
"I, je l' ga dobio?" upita ona, a Rajdel oseti taj nagon da navede ljude da govore, da uestvuju.

"Pa, ovde u Obojenom Svetu pruamo potpunu uslugu", ree debeli. "Lojd je stavio sliku u
grafiku mainu, zarotirao je trideset stepeni, podigao perspektivu, i ispalo je fenomenalno. Nego, je
l' te zanima neto za tebe, ili za tvog razbacanog prijatelja?"
"Ovaj, u stvari", ree ueta, "traimo neto za oboje. Kao, da se slae, znate?"
Debeli se nasmei. "To je ba romantino."
Rajdel se zagleda u nju.
"Doite ovuda." Debeli je nekako zveckao u hodu, i Rajdela proe jeza. "Dozvoljavate li da vam
donesem aj na raun kue?"
"Kafa?" upita Rajdel sa nadom.
"ao mi je", ree debeli, "ali Ba je otiao u podne, a ja ne znam da rukujem mainom. Ali mogu
da vam donesem fini aj."
"Da", ree ueta, gurkajui Rajdela laktovima da poe dalje, "moe aj."
Debeli ih odvede niz hodnik, do sobice sa par zidnih ekrana i konom sofom. "Odmah u vam
doneti aj", ree i odvue noge napolje, zveckajui.
"Zato si rekla to o istoj tetovai?" Rajdel se osvrtao po sobi. ista. Prazni zidovi. Blaga svetlost,
ali bez senki.
"Zato to e nas tako ostaviti da biramo na miru, i to e potrajati da se odluimo."
Rajdel spusti Samsonajt i sede na sofu. "Znai moemo da ostanemo ovde?"
"Aha, sve dok traimo da putaju."
"ta?"
Ona podie mali daljinac i ukljui jedan ekran. Poe da lista menije. Krupni planovi tetovirane
koe u visokoj rezoluciji. Debeli ponovo ue sa dve velike, grube olje vrueg aja na malom
posluavniku. "Tvoj je zeleni", ree ueti Vaington, "a tvoj je mormonski", ree Rajdelu, "zato to
si traio kafu."
"Fala", ree Rajdel, prihvativi ponuenu olju.
"A sada samo polako", ree debeli, "i ako vam neto treba, samo zovite." Iziao je, sa
posluavnikom ispod ruke, i zatvorio vrata.
"Mormonski?" Rajdel omirisa aj. Nije imao nikakav naroit miris.
"Umesto kafe. U tom aju ima efedrina."
"ta, stavili su drogu?"
"Napravljen je od biljke koja sadri neto od ega ostane budan. Kao kafa."
Rajdel oceni da je aj ionako prevru da bi ga odmah pio. Spustio je olju na pod pored sofe.
Devojka na ekranu imala je tetoviranog zmaja kao njegov stric, ali se njoj nalazio na levom boku.
Kroz gornju ivicu pupka bio joj je provuen mali, srebrni prsten. ueta prebaci na debelu, znojavu
miicu motocikliste sa likom Predsednice Milbenk tetoviranim u prelivima sive boje.
Rajdel se izvue iz mokre jakne i opazi otrgnuti rukav iz koga je virio beli materijal punjenja.
Spustio ga je iza sofe. "Jesi negde tetovirana?"
"Ne", ree ona.
"Kako onda zna toliko o tome?"
"Lauel", ree ona, promenivi jo pet-est slika, "ima iera."
"iera?" Rajdel otvori Samsonajt, izvadi par arapa i poe da razvezuje SWAT cipele.
"Neki slikar. Iz devetnaestog veka ili tako neto. ista klasika. Biomehanika. Lauel ima tetovau
na leima prema slici koja se zove 'N.Y.C. XXIV'." Rekla je x, x, i, v. "To je neki grad. Crno-beli
rad, u prelivima. Ali hteo je da ima neto slino na rukama, pa samo doli ovde da potraimo jo
iera."

"to ne sedne", ree Rajdel, "boli me vrat od tebe." Ila je gore-dole ispred ekrana. Skinuo je
mokre arape, strpao ih u kesu Grada Kontejnera i obuo suve. Pomislio je da ne obuje odmah cipele,
ali ta ako budu morali brzo da odu? Zato ih je ponovo obuo. Vezivao je pertle kada je sela pored
njega.
Raskopala je jaknu i pustila da joj spadne sa ramena, uz zveckanje Bereta lisica. Rukavi njene
jednostavne crne majice bili su odseeni makzama i miice su joj bile glatke i blede. Prebacila je
jaknu preko naslona sofe i pustila da padne i ostane nekako naslonjena na zid, jer je koa bila
dovoljno kruta da je odri u uspravnom poloaju, sa rukavima savijenim kao da spava. Ono to je
Rajdelu nedostajalo. Ponovo je uzela daljinac.
"Hej", ree Rajdel, "a onaj tip u mantilu, onaj to je upucao..." Hteo je da kae krupnog upavca
na biciklu, ali ga ona zgrabi za zglob, uz zveckanje lisica.
"Semija. Upucao je Semija, gore kod Skinera. On. Traio je naoare, a one su bile kod Semija,
i..."
"ekaj. Stani malo. Naoare. Svi hoe te naoare. Taj tip, pa Vorbejbi."
"Ko je Vorbejbi?"
"Onaj veliki crnja to je pogodio prozor kola. To je Vorbejbi."
"Misli da ja znam ko su oni?"
"Ne zna zato toliko ele da ih se domognu?"
Ona ga pogleda kao to biste pogledali psa koji vam je upravo rekao da je pravi dan da potroite
novac za odreeni lutrijski loz.
"Da poemo od poetka", predloi Rajdel. "Reci mi kako si dola do naoara?"
"Zato bih ti rekla?"
On razmisli o tome. "Zato to bi sad bila mrtva da nisam napravio sva ova glupava sranja koja
sam napravio."
Ona se zamisli. "U redu", ree.
Moda je u mormonskom aju zaista bilo neega, ili je Rajdel samo preao onu taku zamora u
kojoj se sve privremeno okrene i ovek pone da se osea budnije nego obino. Bilo kako bilo, srkao
je aj i sluao je kako pria, i kada bi se udubila u priu i zaboravila da menja slike na zidnom
ekranu, radio je to umesto nje.
Poreana po redosledu dogaanja, njena pria otprilike je ovakva: bila je iz Oregona, nije imala
porodicu, dola je ovamo i nastanila se na mostu kod tog starca za koga se iz prie dalo zakljuiti da
nije sam u glavi, sa bolesnim kukom i potrebom da se neko stara o njemu. Onda je dobila posao
raznosaa poruka po San Francisku, dakle kurira na biciklu. Rajdel je poznavao kurire jo iz vremena
kada je patrolirao u Noksvilu. Seao se da im je stalno pisao kazne zbog vonje plonicima i drugih
saobraajnih prekraja, i da su pravili frku zbog toga. Ali im je taj posao takoe pruao priliku da
zarade lepe pare. Taj Semi za koga je rekla da je ubijen takoe je bio kurir, crnac koji ju je ubacio u
Ujedinjene, gde je radila.
A njena pria o tome kako je izvukla naoare iz depa onog tipa na tulumu na koji je zalutala u
Morisiju imala je smisla koliko i sve drugo. Nije bila od onih za koje oseti da su izmiljene. Nije
tvrdila da su joj se naoare tek tako stvorile u ruci, ve je otvoreno priznala da ih je ukrala, ne
razmiljajui, samo zato to ju je tip gnjavio i bio odvratan. Zloin bez predumiljaja, mada je posle
ispalo da su naoare skupa roba.
Ali je iz njenog opisa zakljuio da je njen govnar gore u Morisiju isti ovek koji je zaradio
kubansku kravatu, Kostarikanac nemakog porekla koji moda nije bio nijedno od toga, zvezda onog
Vorbejbijevog pornografskog faksa i ovek iji su sluaj istraivali Svobodov i Orlovski. Ako su

uopte neto istraivali.

"Sranje", ree on, usred neega to mu je priala.
"ta?"
"Nita. Nastavi..."
Rusi su bili potkupljeni, sada mu je to bilo jasno. Bili su iz Odeljenja za krvne delikte, bili su
potkupljeni i mogao je da se kladi da uopte ne rade na sluaju. Verovatno su sredili da Vorbejbi
dobije pristup mestu zloina, kao i kompjuteru Odeljenja, ali je sve ostalo bilo samo predstava za
njega, Rajdela, najamnu pomo. I ta je ono Fredi rekao, da su DatAmerika i IntenStraa u sutini
jedna te ista firma?
Ali ueta Vaington bila se zahuktala u prianju, kao to ljudi ponekad ponu da govore i ne staju
dok ne izbace sve iz sebe, i upravo je pripovedala o tome kako je Lauel, onaj sa kosom, a ne oiani,
koji joj je zaista bio neto kao deko, jedan od onih koji obavljaju poslove (zna ve) sa
kompjuterima, ako im dovoljno plati, i kako ju je plailo to to je esto pominjao pajkane, i puvakao
se da mu nita ne mogu.
Rajdel je klimao glavom, nesvesno menjajui slike tetovaa - na jednoj je bila dama sa crvenim
karanfilima koji su pratili liniju njenog bikinija - ali je, u stvari, sluao neto to mu se odvijalo u
glavi. Neto o tome da je Hernandez radio za IntenStrau, Morisi je bio IntenStraino mesto, Vorbejbi
je radio za IntenStrau, Fredi je rekao da su DatAmerika i IntenStraa ista stvar...
"...elja..."
Rajdel zatrepta. Na slici je bio neki golja sa muenikim likom D. D. ejplija na grudima. Ali i
vi biste izgledali kao muenik kada bi vam malje rasle iz oiju. "ta?"
"Republika. Republika elja."
"ta s njom?"
"Zato je Lauel stalno ponavljao da ga pajkani nee dirati, ali sam mu ja rekla da je pun govana."
"Hakeri", ree Rajdel.
"Nisi uo ni re od onoga to sam ti priala."
"Ne", ree Rajdel, "nisi u pravu. Republika elja. Ponovi mi to, vai?"
Uzela je daljinac, promenila jo nekoliko slika, obrijanu glavu sa suncem na temenu i planetama
koje su kruile oko njega sve do uiju, ruku sa ustima koja vrite na dlanu, noge prekrivene
udovinim krljutima. "Kazala sam," ree ona, "da Lauel stalno kenja o tome da je povezan sa
Republikom elja i da oni mogu sve sa kompjuterima, tako da svako ko se bude kaio s njim ima da
najebe."
"'Ajde", ree Rajdel. "Jesi videla te tipove?"
"Njih ne moe da vidi", ree ona, "bar ne uivo. Sa njima razgovara, preko telefona. Ili preko
naoara, i to je najlue od svega."
"Zato?"
"to izgledaju kao rakovi, i slina sranja. Ili kao neka TV zvezda. Kao bilo ta. Ali ne znam zato
ti ovo priam."
"Zato to bih inae zaspao, i ne bismo mogli da se odluimo 'oemo li krljuti na nogama ili
karanfile oko gaa."
"Na tebe je red", ree ona, i sede, ekajui da on zapone priu.
Rekao joj je da je iz Noksvila i da je upisao akademiju, da je redovno gledao Policajce u nevolji i
da je posle, kada je postao policajac i naao se u nevolji, izgledalo da e se i sam pojaviti u emisiji.
Da su ga prebacili u Los Aneles da im Preiveli Satanisti ne bi pokvarili stvar, ali je onda Pliani
Meda poeo da ubija i to im je bilo zanimljivije, pa je morao da se zaposli u IntenStrai kao voza

Topoglavca. Ispriao joj je o Sabletu i svom stanovanju sa Kevinom Tarkovskim u kui u Mar Visti, i
pomalo zaobiao Republiku elja i no kada se zaleteo Topoglavcem u kuu enbrunovih u Benedikt
Kanjonu. Ispriao joj je kako mu je Hernandez doao u posetu, jednog skoranjeg jutra, iako mu se
inilo da su otada prole godine, i ponudio mu da doe ovamo i radi za gospodina Vorbejbija. Onda
je ona zatraila da joj objasni ta rade tragai, pa joj je rekao ta bi, prema njegovom miljenju,
trebalo da rade i ta, po svemu sudei, zapravo rade, a ona je rekla da joj zvue kao nevolja.
Kada je zavrio, ona ga je samo gledala. "To je sve? Tako si doao ovamo i poeo da radi to to
radi?"
"Ja'" ree on, "izgleda da jeste."
"Isuse", ree ona i zatrese glavom. Oboje su odgledali dva potpuno tetovirana tela, jedno od njih
od glave do pete u neemu to je podsealo na stare eme elektronskih kola. "Oi su ti", nastavila je,
zevnuvi usred rei, "kao rupe od pianja u snegu."
Neko pokuca na vrata. Onda se malo otkrinue, i neko drugi, a ne ovek koji je zveckao u hodu,
ree: "Jeste li moda pronali neto to vam se svia? Henri je oti'o kui..."
"Pa, teko je odluiti se", ree ueta Vaington, "ima tako mnogo slika, a mi bismo ba onu
pravu."
"Nema problema", ree glas, nezainteresovano. "Samo nastavite." Vrata se zatvorie.
"Daj da vidim te naoare", ree Rajdel.
Ona prui ruku iza sofe i dohvati jaknu. Izvadi kutiju sa naoarima i telefon. Dodade mu naoare.
Kutija je bila od nekog tamnog materijala, tankog kao ljuska jajeta i jakog kao elik. Otvorio ju je.
Naoare su izgledale ba kao one Vorbejbijeve. Veliki, crni okvir i stakla koja su sada bila crna.
Drei ih u ruci, imao je neobian oseaj da su tee nego to izgledaju.
ueta Vaington otvori brojanik telefona.
"Hej", ree Rajdel i dodirnu joj ruku, "sigurno imaju tvoj broj. Ako pozove sa toga, ili samo
primi poziv, ima da se nau ovde za deset minuta."
"Ovaj broj nemaju", ree ona. "Ovo je jedan od Koudsovih telefona. Uzela sam ga kad je nestalo
struje."
"Mislio sam da si rekla da ne krade."
"Pa", ree ona, "ako je bio kod Koudsa, znai da je ve ukraden. Kouds ih valja ljudima u gradu, a
Lauel posle pronae nekoga da ih prebudi i promeni broj." Pritisnula je ploicu i prinela mali ureaj
uhu. "Mrtav", ree, slegnuvi ramenima.
"Daj", ree Rajdel, pa spusti naoare u krilo i uze telefon. "Moda se pokvasio, ili se pomerila
baterija. Za ta kae da ih Kouds prodaje?" Prevukao je prstom po zadnjem delu telefona, traei
mesto gde se otvara.
"Pa", ree ona, "menja ih za stvari."
Uspelo mu je da otvori kuite. Unutra se nalazila umotana Ziplok kesica, zataknuta pored baterije,
koja je zbog nje iskliznula iz leita. Izvadio ju je i razmotao. "Za stvari?"
"Aha."
"Ovakve stvari?"
"Aha."
On je pogleda. "Ako je ovo zaista 4-Tiobuskalin, re je o zabranjenoj supstanci."
Ona pogleda kesicu sivkastog praka, pa njega. "Ali ti vie nisi pajkan."
"Ti ne uzima ovo, zar ne?"
"Ne. Pa, dobro, jesam, jednom ili dvaput. Lauel to povremeno koristi."
"U redu, ali nemoj dok si u mojoj blizini, jer sam video kako deluje. Kad se sasvim normalni ljudi

urade sa par doza ovoga, potpuno pomahnitaju." Lupnuo je prstima po kesici. "Ovde ima dovoljno da
razblesavi petoro ili estoro ljudi da ne poveruje." Pruio joj je kesicu i uzeo telefon da pokua da
vrati bateriju na mesto.
"Verujem", ree ona. "Videla sam kako deluje na Lauela."
"Ima signal", ree on. "Koga 'oe da pozove?"
Ona se zamisli, a onda uze telefon i zaklopi ga. "Mislim da nemam koga."
"Stari ima telefon?"
"Ne", ree ona, a ramena joj se zgrbie. "Bojim se da su i njega ubili. Zbog mene..."
Rajdel nije umeo da smisli nita uteno to bi joj rekao na to. Bio je suvie umoran da rukuje
daljincem. Muka miica sa smotanom zastavom Konfederacije. Ba kao kod kue. Pogledao ju je.
Nije izgledala ni priblino umorna kao on. Verovatno zato to je tako mlada, pomisli on. Nadao se da
nije na ledu, igrau ili neemu slinom. A moda je, jednostavno, jo bila u nekoj vrsti oka. Rekla je
da je taj Semi ubijen, a brinula je jo o dvojici. Oigledno je poznavala momka koji je uleteo
Svobodovu u lea sa tim biciklom, ali jo nije znala da su ga upucali. udno ta sve oveku
promakne u borbi. Nije video razlog da joj to kae, bar ne za sada.
"Pokuau da pozovem Fontejna", ree ona, ponovo otvorivi telefon.
"Koga?"
"On odrava elektriku i ostalo kod Skinera." Otkucala je broj i prislonila telefon na uho.
Oi mu se sklopie i glava mu pade na naslon sofe, tako naglo da ga je to zamalo probudilo.

27. POSLE OLUJE

"Zaudara na mokrau", ree Skiner prekorno, probudivi Jamazakija iz sna u kome je stajao pored
D. D. ejplija, u prostranoj, mranoj ravnici, ispred beskrajnog, crnog zida ispisanog imenima
mrtvih.
Jamazaki podie glavu sa stola. Soba je bila u tami. Svetlost sa crkvenog prozora.
"ta e ti ovde, Skuteru?"
Jamazaki oseti bol u butinama i krstima. "Oluja", ree, jo izmeu jave i sna.
"Kak'a oluja? 'De je devojka?"
"Otila", ree Jamazaki. "Zar se ne seate? Lavles?"
"ta to trabunja?" Skiner se osovi na lakat i zbaci nogama pokrivae i vreu za spavanje sa sebe,
lica iskrivljenog u grimasu gaenja. "Treba mi kupanje. Suva odea."
"Lavles. Pronaao me je u baru. Naterao me da ga dovedem ovamo. Mislim da me je pratio pre
toga, kada sam otiao od vas..."
"Naravno. Skuteru, uuti malo, vai?"
Jamazaki zatvori usta.
"Sad nam treba vode. Vrue. Prvo za kafu, pa da se operem. Zna da rukuje Kolmenovim
primusom?"
"ime?"
"Ona zelena stvar tamo, sa crvenom bocom ispred. Idi, skini tu bocu, a ja u ti re' kako da je
napuni."
Jamazaki ustade, mrtei se od bola u leima, i zatetura se prema zelenoj, metalnoj kutiji koju mu
je pokazao Skiner.
"Opet o'la da se tuca sa onim svojim musavim goljom. Nikak'e vajde od nje, Skuteru..."
Stajao je na Skinerovom krovu; nogavice pantalona leprale su mu na povetarcu koji nije imao
nikakve veze sa olujom od prethodne veeri, dok je gledao prema gradu okupanom nestvarnom
svetlou boje gvoa, jo okruen mutnim poderotinama sna... ejpli mu je neto govorio, glasom
mlaanog Elvisa Prislija. Rekao je da je oprostio svojim ubicama.
Jamazaki je zurio u uspravni trn Transamerike, poduprt nosaem koji su ugradili posle Malog
Grandea, i oslukivao glas iz sna. Nisu znali ta rade, Skuteru.
Skiner je psovao dole u sobi, umivajui se vodom koju je Jamazaki zagrejao na Kolmenovom
primusu.
Jamazaki pomisli na svog mentora u Osaki.
"Briga me", ree, na engleskom, uzevi San Francisko za svedoka.
itav grad bio je Tomason. Moda je sama Amerika bila Tomason.
Kako bi ovo mogli da razumeju u Osaki ili Tokiju?
"Jo! Ti na krovu!" pozva neko.
Jamazaki se okrenu i ugleda mravog crnca na vrhu ume greda na gornjem kraju Skinerovog lifta.
Nosio je debelu tofanu jaknu i pletenu kapu.
"Je l' gore sve u redu? Kako je Skiner?"
Jamazaki je oklevao, jer se setio Lavlesa. Ako su Skiner ili devojka imali neprijatelje, kako da ih
prepozna?
"Zovem se Fontejn", ree ovek. "Zvala me je ueta i rekla da se popnem i proverim je l' Skiner
pregurao oluju. Ja ovde odravam struju, lift i tako to."

"On se sada kupa", ree Jamazaki. "Oluja ga je... malo zbunila. Kao da se ne sea ta se
dogodilo."
"Za pola sata doi e vam struja", ree ovek. "Voleo bih da to mogu da kaem i za nau stranu.
Izgubili smo etiri transformatora. Do ovog trenutka izbrojali smo petoro mrtvih i dvadesetoro
ranjenih. Je l' Skiner pristavio kafu?"
"Jeste", ree Jamazaki.
"Ba bi mi prijala olja."
"Da, izvolite", ree Jamazaki i pokloni se. Crnac se osmehnu. Jamazaki se smandrlja kroz otvor u
sobu. "Skiner-sane! ovek po imenu Fontejn, to vam je prijatelj?"
Skiner se muio da obue poutelo termalno donje rublje. "Beskorisno kopile. Jo nije popravio
struju..."
Jamazaki oslobodi poklopac na podu i podie ga. Fontejn se posle nekog vremena pojavi u
podnoju lestvica, sa izbledelim platnenim kesama u rukama. Spustio je jednu kraj nogu, a drugu
prebacio na rame i poeo da se penje.
Jamazaki nasu preostalu kafu u najistiju olju.
"Crkla elija za gorivo", ree Skiner kada je Fontejn gurnuo kesu ispred sebe kroz otvor. Skiner je
sada bio uukan u najmanje tri ofucane flanelske koulje, nejednako ugurane u pojas prastarih
vunenih vojnikih pantalona.
"Radimo na tome, gazda", ree Fontejn poto je ustao, poravnavajui jaknu. "Bila je jaka oluja."
"Tako kae i Skuter", ree Skiner.
"Pa, nije te slagao, Skineru. Fala." Fontejn prihvati olju crne kafe koja se puila i dunu u nju.
Pogleda Jamazakija. "ueta je rekla da se moda nee odmah vraati. Jeste to znali?"
Jamazaki pogleda Skinera.
"Mani je", ree Skiner. "Opet je o'la sa onom utvom."
"Nita nije rekla o tome", ree Fontejn. "Kratko smo priali. Ali ako stvarno nee biti tu, treba ti
neko da ti se nae."
"Mogu i sam", ree Skiner.
"Znam, gazda", pouri Fontejn da ga uveri, "ali dole u liftu pregorela su dva servomotora. Kako
stvari stoje, proi e nekoliko dana pre no to ga pokrenemo. Trebae ti neko da silazi dole po hranu
i ostalo."
"Mog'o bi Skuter", ree Skiner.
Jamazaki zatrepta.
"Je l' tako?" Fonten podie obrve prema Jamazakiju. "Ostae ovde i brinuti se o gospodinu
Skineru?"
Jamazaki pomisli na svoj iznajmljeni stan u visokoj kui iz viktorijanskog doba, na kupatilo od
crnog mermera koje je bilo vee od njegovog samakog stana u Osaki. Pogleda Fontejna, Skinera, pa
opet Fontejna. "Bie mi ast da ostanem sa Skiner-sanom, ako on to eli."
"Radi ta 'oe", ree Skiner i poe s mukom da skida arave sa dueka.
"ueta mi je rekla da si moda kod njega", ree Fontejn. "Da je s njim neki student..." Spustio je
olju na sto i sagnuo se da smakne vreu sa alatom pored nje. "Rekla je da se moda pribojavate
nezvanih gostiju." Otvorio je dve kope na vrei i otvorio je. Unutra zasjae alatke i namotaji
izolovane ice. Izvadio je neto umotano u masnu krpu, uverio se da ga Skiner ne posmatra i unuo
zaveljaj iza staklenih tegli na polici iznad stola.
"Moemo da se postaramo da se niko nepoznat ne popne ovamo u sledeih nekoliko dana", ree
tiho Jamazakiju. "Ali, zlu ne trebalo, tamo ima kalibar 38 specijal, sa est dum-dum metaka. Ako ga

upotrebi, uini mi uslugu i baci ga u zaliv, vai? Zato to je re o robi", Fontejn se naceri,
"'sumnjivog porekla'."
Jamazaki se seti Lavlesa, i proguta knedlu.
"'Oete li se snai?" upita Fontejn.
"Da", ree Jamazaki, "da, hvala vam."

28. RV
RV: skraenica za 'recreational vehicle', to jest za vrstu kombija iji je teretni deo preureen u
'kamp-prikolicu' koja je sastavni deo vozila - prim. prev.
Bilo je pola jedanaest kada su konano morali da napuste salon, i to samo zato to je Lori, koju je
ueta upoznala prilikom prve posete, rekla da e Beni Sing, gazda, uskoro da se pojavi i da zato ne
mogu vie da ostanu, pogotovo jer njen prijatelj spava kao da je obeznanjen ili tako neto. ueta je
odgovorila da razume i zahvalila joj se.
"Ako vidi Semija Sala", ree Lori, "pozdravi ga u moje ime."
ueta klimnu glavom i poe da drma tipa za rame. Ovaj zabrunda i pokua da joj skloni ruku.
"Probudi se. Moramo da idemo."
Nije mogla da veruje da mu je ispriala sve te stvari, ali je morala nekome da se ispovedi, jer bi
inae iznula. Time nita od toga nije poelo da izgleda razumnije, a sada, poto se nadovezala
Rajdelova pria, inilo se jo manje. Vest da je neko ubio onog govnara izgledala joj je neverovatna,
ali ako je bila tana, pretpostavljala je da ju je uvalila u vea govna nego ranije.
"Probudi se!"
"Isuse..." Uspravio se, trljajui nadlanicama oi.
"Moramo da idemo. Uskoro e doi gazda. Moja prijateljica pustila te je da odspava."
"Kuda da idemo?"
ueta je ve razmiljala o tome. "Preko u Koulu, pored Prevlake, izdaju sobe na sat."
"Hoteli?"
"Pa, ne ba", ree ona. "Za ljude kojima treba krevet na kratko."
On posegnu iza sofe za jaknom. "Vidi ovo", ree, gurnuvi prste u poderotinu na ramenu. "Jo jue
je bila nova."
etvrti koje su ivele nou imale su osobinu da ujutru izgledaju mnogo gore. U ovo doba dana ak
su i prosjaci izgledali loije, kao taj tip sa ranama, to je pokuavao da proda pola konzerve sosa za
pagete. iroko ga je zaobila. Dva ugla dalje naili su na prve izletnike na putu prema
Skajvokerovom Parku; u gomili e biti manje upadljivi, ali tu je takoe bilo vie pajkana. Pokuala je
da se seti da li uvari u Skajvokeru pripadaju IntenStrai, kompaniji o kojoj je govorio Rajdel.
Pitala se da li je Fontejn svratio do Skinera kao to je obeao. uvala se da kae previe toga
preko telefona, pa je isprva samo rekla da odlazi na neko vreme, i zamolila Fontejna da poe i vidi
kako je Skiner, a moda i onaj japanski student koji je u poslednje vreme visio tamo. Ali je Fontejn
sigurno primetio da je zabrinuta, pa ju je malo pritisnuo po tom pitanju, tako da je morala da mu kae
da je zabrinuta za Skinera, jer bi neki ljudi mogli da se popnu gore i da ga povrede.
"Misli neko ko nije sa mosta", rekao joj je, i ona je odgovorila: da, mislim, ali je to bilo sve to
je mogla da kae. Na liniji je nekoliko sekundi bila tiina, i u pozadini je ula jednog od Fontejnovih
klinaca kako peva, jednu od onih afrikih pesama sa uvrnutim coktanjem iz grla. "U redu", konano je
zaula Fontejna, "proveriu ti to." ueta mu se urno zahvalila i prekinula vezu. Fontejn je inio
dosta toga za Skinera. Nikada nije razgovarao sa uetom o tome, ali se inilo da Skinera zna itav
ivot, ili bar otkako ivi na mostu. Bilo je puno takvih ljudi, i ueta je znala da Skiner moe da sredi
da neko motri na toranj i na lift. Da motri na tuince. Ljudi sa mosta su to radili jedni za druge, a
Fontejnu su mnogi dugovali uslugu, jer je bio jedan od glavnih majstora za elektriku.
Prolazili su pored pekare koja je spolja imala neku vrstu gvozdenog kaveza, zavarenog od starog

gvoa, gde se moglo sedeti za stoiima i jesti pecivo. Miris sveeg peciva izazivao joj je
nesvesticu od gladi. Upravo je razmiljala kako bi moda bilo bolje da uu i kupe jedno deset
pogaica u kesi i moda malo krem-sira i da sve to ponesu sa sobom, kada joj Rajdel spusti ruku na
rame.
Okrenula je glavu i ugledala taj veliki, sjajni, beli RV kako skree u Hajt ispred njih i nastavlja
prema njima. Kao oni bogati starci u Oregonu, u itavim konvojima ovakvih vozila koja su na
prikolicama vukla amce, male dipove, ili imala motorcikle na boku kao amce za spasavanje. Nou
su se zaustavljali u onim naroitim logorima sa ogradom od ilet-ice i natpisima ZABRANJEN
ULAZ, koji nisu bili ala.
Rajdel je zurio u RV kao da ne veruje oima, i kombi je tada usporio pored njih, a neka stara
gospoa spustila je prozor, isturila glavu i pozvala: "Mladiu! Izvinite ako smetam, ali zovem se
Danika Eliot i mislim da smo se upoznali jue, u avionu iz Barbenka."
Danika Eliot bila je penzionerka iz Altadene, mesta koje se nalazilo dole u JuKalu, i doletela je u
San Francisko, kako je rekla istim avionom kao Rajdel, da sredi da joj mua premeste u drugi centar
za kriogenizaciju. Pa, ne ba mua nego njegov mozak, koji su zaledili kada je umro.
ueta je ula da ljudi rade takve stvari, ali nikada nije razumela zato, a to oigledno nije
razumela ni Danika Eliot. Ali je ipak zapucala ak ovamo da protrai valjan novac i da organizuje da
mozak njenog mua Dejvida presele na jo skuplje mesto gde e ga uvati na ledu u posebnom,
linom tanku, umesto da pluta u velikom tanku zajedno sa jo nekoliko zaleenih mozgova kao to je
bilo dotle. ueti se stara dama prilino dopadala, ali je nadugako priala o jednoj te istoj stvari, pa
je Rajdel posle nekog vremena samo vozio i klimao glavom kao da slua, a ueta, koja je bila
navigator, uglavnom pazila na ekran mape na tabli RV-a i na policijska vozila.
Gospoa Eliot obavila je prethodne veeri sve to treba za premetaj muevljevog mozga, i rekla
je da ju je to malo rastuilo, pa je odluila da iznajmi taj RV i da se njim odveze do Altadene,
natenane i uivajui u putovanju. Na alost, nije poznavala San Francisko, pa se izgubila traei izlaz
na autoput, poto je tog jutra u est sati preuzela vozilo. Na kraju je zavrila vozei u krug po Hajtu,
za koji je rekla da joj ne izgleda kao bezbedan kraj, ali je svakako veoma zanimljiv.
Slobodni kraj lisica stalno je ispadao iz rukava Skinerove jakne, ali je gospoa Eliot bila suvie
zauzeta priom da bi to primetila. Rajdel je vozio, ueta je sedela u sredini, a gospoa Eliot sa
strane. RV je bio japanske proizvodnje i imao je elektronski kontrolisana modularna prednja sedita,
sa zvunicima ugraenim u naslone za glavu.
Gospoa Eliot je rekla Rajdelu da se izgubila i pitala ga da li poznaje grad i da li mogao da je
odveze do izlaza na autoput za Los Aneles. Rajdel je pun minut blenuo u nju, a onda se sabrao i
rekao da e to rado uiniti, da je ovo ovde njegova prijateljica ueta i da se on zove Beri Rajdel.
Gospoa Eliot je rekla da je ueta lepo ime.
I tako su se nali na putu iz San Franciska, poto je ueta imala dosta dobru ideju da Rajdel
pokua da nagovori gospou Eliot da im dozvoli da pou s njom. Bilo je to sve to je uspela da
smisli sa svoje strane, nain da umaknu sa ulice i od tipa koji je ubio Semija i onog Vorbejbija i
ruskih pajkana, i inilo joj se da to nije loa zamisao, i odmah je poela da se osea malo bolje, ako
se ne rauna oseaj da e joj eludac uskoro poeti da gloe sam sebe.
Rajdel je proao pored jednog In-and-Out Burger restorana, i ueta se setila kako je taj momak
koga je poznavala gore u Oregonu, neki Frenklin, poneo vazduni pitolj i oborio slova B i R, tako da
je ostalo IN-AND-OUT URGE. In-and-Out Urge u doslovnom prevodu znai 'nagon za unutranapolje', to jest, elja za 'onim stvarima' - prim. prev. Ispriala je to Lauelu, ali njemu nije bilo
smeno. Sada joj je palo na pamet da je Rajdelu ispriala stvari zbog kojih bi Lauel eksplodirao da

je saznao za njih, a Rajdel je maltene bio neka vrsta pajkana. Lauel je, onako mrtav-hladan i pun sebe
zbog veza koje je imao i svega, poto mu je rekla da je u nevolji i da je neko upravo upucao Semija
Sala i da e sto-posto doi po nju, poeo da se pogledava sa Koudsom kao da im se njena pria sve
manje svia, a onda je upala ona grdosija od jebenog pandura u mantilu, na ta se ovoj dvojici
bukvalno smrz'lo govno.
Ali tako joj i treba. Nijedan njen prijatelj nije bogzna kako gotivio Lauela, a Skiner ga je omrznuo
iz prve. Rekao je da je Lauelu glava toliko duboko u sopstvenom dupetu da bi lako mogao da uklizi
do kraja i nestane. Ali pre njega nije imala pravog deka, a on je u poetku bio tako fin prema njoj.
Samo da nije poeo da uzima igraa, koji je pomogao da govnar u njemu izie na povrinu, i da ga
Kouds, koji je nikada nije mirisao, nije ubedio da je ona samo jedna od onih seljanura. Jebi ga.
"Znate", ree ona, "ako uskoro neto ne pojedem, mislim da u da umrem."
Gospoa Eliot na to napravi frku Rajdelu da odmah stane, nae joj neku klopu i poe silno da se
izvinjava to ih nije pitala jesu li dorukovali.
"Pa", ree Rajdel, mrtei se u retrovizor, "stvarno bih voleo da izbegnemo podnevnu guvu..."
"Oh", ree gospoa Rajdel. Onda se razvedri. "ueta, duo, pozadi imamo friider, ako te ne mrzi
da skokne do tamo. Ubeena sam da su oni iz agencije ostavili neto hrane za put. Obino ostave."
ueti je to zvualo savreno. Otkopala je pojas i provukla se izmeu sedita. Iza su bila mala
vrata, i kada je prola kroz njih, unutra se ukljuilo svetlo. "Hej", ree ona, "ovde imate celu kuu..."
"Samo uivaj!" ree gospoa Eliot.
Svetlo je ostalo ukljueno kada je zatvorila vrata za sobom. Nikada nije bila u nekom od tih
vozila, i prvo to je pomislila bilo je da je prostrano kao u Skinerovoj sobi, ali deset puta udobnije.
Sve je bilo sivo, sivi tepih, siva plastika i siva vetaka koa. A friz je bio slatka mala stvar
ugraena u pult, i u njemu se nalazila korpa, umotana u najlon i vezana trakom. Skinula je najlon i
unutra pronala vino, paketie sira, jabuku, krekere i par okolada. U friideru je bilo i kole i vode u
bocama. Sela je na krevet i pojela paketi sira, aku krekera, tanglu francuske okolade, i popila
bocu vode. Onda je isprobala TV koji je imao dvadeset tri satelitska programa.
Kada je zavrila, odloila je papirne omote, praznu bocu i ostalo u malu kantu za otpatke ugraenu
u zid, iskljuila TV, izula cipele i ispruila se na leaj.
Bilo je neobino leati na krevetu u sobici koja se kretala neznano kuda. Pitala se gde e se
nalaziti sutra.
Pre nego to ju je savladao san, setila se da joj je Koudsova kesica sa igraem jo sakrivena u
veu. Bolje da je se ratosilja. Koliina je verovatno bila dovoljna da zavri u orki.
Razmiljala je o dejstvu te stvari i pitala se kako ljudi mogu da potroe poslednju paru da bi se
tako oseali.
Mogla je samo da ali to se Lauelu svideo taj oseaj.
Probudila se kada se ispruio pred nje. RV je bio u pokretu, ali bila je sigurna da se prethodno
zaustavljao. U kabini je bio mrak.
"Ko vozi?" ree ona.
"Gospoa Armbruster."
"Ko?"
"Gospoa Eliot. Gospoa Armbruster bila je moja uiteljica koja lii na nju."
"'De idemo?"
"U Los Aneles. Rekao sam joj da u je zameniti kad se umori. I kazao sam joj da ne mora da nas
budi na granici. Ako im bude rekla da ne nosi nikakve poljoprivredne proizvode, verovatno e je

pustiti bez provere."

"A ako budu proveravali?"
Bio joj je dovoljno blizu na uskom leaju da oseti kako je slegnuo ramenima.
"Rajdele?"
"A?"
"Otkud Rusi meu pajkanima?"
"Kako to misli?"
"Pa, ako gleda televiziju, emisije o pajkanima, polovina onih najkrupnijih su Rusi. I ona dvojica
na mostu. Zato ba Rusi?"
"Pa", ree on, "na televiziji malo preteruju, ali to je zbog Organizacije, zato to ljudi vole to da
gledaju. Ali, pravo da ti kaem, u situaciji kad Rusi caruju kriminalom, logino je imati ruske
pajkane..." Zaula ga je kako zeva. Osetila kako se protee.
"Jesu li svi kao ona dvojica u Disidentima?"
"Nisu", ree on. "Ima pokvarenih pajkana, ali to ti je svuda tako..."
"ta emo da radimo, kada stignemo u Los Aneles?"
Ali on nije odgovorio i ubrzo je poeo da hre.

29. NAPUTENI TRNJAK

Rajdel otvori oi.
Kombi je stajao.
Podigao je Tajmeks ispred oiju i ukljuio svetlo na brojaniku. 3:15 posle ponoi. ueta
Vaington bila je sklupana pored njega u motorciklistikoj jakni. Imao je oseaj kao da spava pored
starog kofera.
Okrenuo se na drugu stranu, napipao zavesu na prozoru sa strane i malo je podigao. Napolju bilo
podjednako mrano kao unutra.
Sanjao je odeljenje gospoe Armbruster, peti razred osnovne kole Oliver Nort. Upravo je
trebalo da ih raspuste, jer je Obrazovna Mrea izjavila da se kanzaki grip suvie proirio da bi deca
u Virdiniji i Tenesiju nastavila da dolaze u kolu te nedelje. Svi su nosili one livene, bele, papirne
maske koje su im bolniarke ostavile tog jutra na mestima. Gospoa Armbruster je upravo objasnila
znaenje rei pandemija. Popi Markof, koja je sedela pored njega i ve imala velike sise, rekla je
gospoi Armbruster da je njen tata rekao da Kej Si grip moe da te ubije dok ode do autobusa.
Gospoa Armbruster, koja je nosila svoju linu masku, onaj mikroporozni model to se prodavao u
dragstorima, poela je da objanjava re panika, vezujui je za pandemiju, zbog istog korena, ali se
Rajdel u tom trenutku probudio.
Uspravio se na krevetu. Bolela ga je glava, i oseao se prehlaeno. Kanzaki grip. Ili moda
Mokola groznica.
"Ne panii", ree, tiho.
Ali je zaista imao takav oseaj.
Ustao je i poeo da pipa za vratima. Napred je bilo neto svetlosti koja je dolazila ispod vrata.
Pronaao je kvaku. Otkrinuo vrata za milimetar.
"Oh, zdravo." Zlato u uglovima osmeha. Mali etvrtasti automatik uperen u njegovo oko. ovek
okrenu putniko sedite i zavali se u naslon. Podie one svoje izme na srednje sedite. Svetlo na
krovu bilo je sasvim prigueno.
"Gde je gospoa Eliot?"
"Gospoa Eliot je otila."
Rajdel otvori vrata do kraja. "Ona radi za vas?"
"Ne", ree ovek. "Za IntenStrau."
"Ukrcali su je u avion da bi me pratila?"
ovek slegnu ramenima. Rajdel opazi da se pitolj nije nimalo pomerio kada je to uradio. Nosio
je hirurke rukavice i onaj isti dugaki kaput koji je imao na sebi kada je iziao iz policijskog
automobila, nalik na australijski jahai kaput izraen od crnog mikroporoznog materijala.
"Kako je znala da nas pokupi ispred onog salona za tetovau?"
"Pa i Vorbejbi valjda neto vredi. Imao je par ljudi u rezervi da vas prate."
"Nisam nikog video", ree Rajdel.
"Nije ni trebalo."
"Kai mi neto", ree Rajdel. "Jesi ti sredio onog Bliksa, gore u hotelu?"
ovek ga pogleda preko cevi pitolja. Tako mali otvor cevi obino nije mogao da nanese
ozbiljniju tetu, i Rajdel je pretpostavljao da je municija na neki nain pojaana. "Ne vidim ta se to
tebe tie", odvrati onaj.
Rajdel razmisli o tome. "Video sam sliku. Ne izgleda mi toliko lud."
"To mi je posao", ree ovek.

Aha, pomisli Rajdel, to i rukovanje kompjuterom za pomfrit. Sa desne strane vrata nalazili su se
friider i sudopera, i znao je da ne moe na tu stranu. Ako poe levo, tip e verovatno izbuiti
pregradu i pogoditi devojku.
"Ne pomiljaj na to."
"Na ta?"
"Na herojstvo. Na ta pandurska sranja." Spustio je noge sa srednjeg sedita. "Uradie samo to to
ti kaem. Polako. Sasvim polako. Sedi za volan i podigni ruke na njega. Devet sati i dva sata. Dri ih
tako. Ako se pomeri, pucau ti iza desnog uva. Ali ti to nee uti." Govorio je sporo i strpljivo, kao
veterinar koji se obraa konju.
Rajdel uini kako mu je reeno. Napolju se nita nije videlo. Samo tama i odsjaj svetlosti u
kabini. "Gde smo?" upita.
"Voli trne centre, Rajdele? U Noksvilu imate trne centre?"
Rajdel ga pogleda iskosa.
"Pogled napred, molim."
"Da, imamo trne centre."
"Ovaj nije ba najbolje poslovao."
Rajdel stegnu penastu oblogu volana.
"Opusti se."
Rajdel zau kako udara petom izme u pregradu. "Gospoice Vaington! Probudite se, gospoice
Vaington! Poastvujte nas svojim prisustvom."
Rajdel zau dvostruki udarac kada se trgla iz sna, pokuala da skoi, udarila glavom i pala sa
kreveta. Onda spazi bledi odraz njenog lica na vetrobranu, uokviren vratima. Vide da je ugledala
oveka, i pitolj.
Nije bila od onih to vrite. "Ti si pucao u Semija Sala", ree ona.
"A ti si pokuala da me ubije strujom", ree ovek, kao da sada vidi smenu stranu toga. "Ui
ovamo, okreni se i zajai kuite u sredini. Sasvim polako. Tako. Sada se nagni napred i prekrsti ruke
na seditu."
Nala se pored Rajdela, sa kuitem za instrumente izmeu nogu, okrenuta prema zadnjem delu
vozila. Kao da jae neki automat.
Tip nije morao da pomeri pitolj vie od par centimetara da bi oboje pogodio u glavu.
"Sad 'ou da skine jaknu", rekao joj je, "i zato e morati da spusti ruke sa sedita. Pokuaj da ti
jedna ruka uvek ostane na seditu. Ne mora da uri."
Kada je konano uspela da je strese sa ramena, jaknu skliznu oveku pod noge.
"Ima neki pric za injekcije", ree on, "seivo ili neki drugi opasan predmet?"
"Ne", ree ona.
"A neto sa strujom? Imam loe iskustvo s tobom."
"Samo govnarove naoare i telefon."
"Vidi, Rajdele", ree on, "'govnar'. Eto kako e biti zapamen. Jo jedan bezimeni govnar..."
Slobodnom rukom pretresao je depove jakne. Izvadio je kutiju i telefon i odloio ih na duboku,
tapaciranu plou iznad komandne table RV-a. Rajdel je okrenuo glavu i posmatrao ga, iako mu je bilo
zabranjeno. Gledao je kako ruka u rukavici naslepo otvara kutiju i vadi naoare. Bio je to jedini
trenutak kada su te oi prestale da motre na njega, ne due od sekunda.
"To su te", ree Rajdel. "Sada ih ima."
Ruka ih vrati u kutiju i zatvori je. "Da."
"I ta sad?"

Osmeh nestade. Bez njega, ovek kao da nije imao usne. Onda se ponovo pojavi, iri i otriji.
"Je l' bi ti bilo teko da mi donese kolu iz friza? Prozori i zadnja vrata su blokirani."
"Hoe kolu?" Upitala je to kao da mu ne veruje. "Ubie me. im ustanem."
"Ne", ree on. "Ne mora da znai. Zato to bih stvarno voleo kolu. Malo mi se osuilo grlo."
Ona okrenu glavu da pogleda Rajdela, oiju naraslih od straha.
"Donesi mu tu kolu", ree Rajdel.
Ustala je sa konzole i provukla se pozadi, do mesta gde se nalazio friider.
"Gledaj napred", podsetio je Rajdela. Rajdel vide svetlost u friideru na staklu i opazi da je
unula.
"D-dijetalnu ili obinu?"
"Dijetalnu", ree on, "molim."
"Klasinu ili bez kafeina?"
"Klasinu." Nainio je tihi zvuk za koji Rajdel pomisli da bi mogao da bude smeh.
"Nema aa."
Zvuk se ponovi. "Moe limenka."
"M-malo se prosulo", ree ona, "t-tresu m-mi se ruke..."
Rajdel pogleda u stranu, vide kako ovaj uzima crvenu limenku sa koje se slivao smei potoi
kole. "Hvala ti. Sad moe da skine pantalone."
"ta?"
"To crno to nosi. Samo ih polako smakni. arape mi se sviaju. Ostaviemo arape."
Rajdel uhvati izraz na njenom licu, odraen na crnoj pozadini stakla, a onda joj lice postade
prazno. Sagnula se i poela da svlai uske pantalone.
"Sada ponovo zajai konzolu. Tako. Kao to si sedela. Daj da te pogledam. Moda bi i ti da
pogleda, Rajdele?"
Rajdel se okrenu i vide je kako sedi, golih nogu, glatkih i miiavih, mrtvaki belih u svetlosti
kabine. ovek otpi dobar gutljaj kole, motrei Rajdela preko ivice, pa spusti limenku na plou iznad
table i obrisa usta nadlanicom rukavice. "Nije loe, a, Rajdele?" klimnuvi glavom prema ueti. "Ima
tu potencijala, rekao bih."
Rajdel ga je posmatrao.
"Neto ti smeta, Rajdele?"
Rajdel outa.
ovek naini zvuk koji je mogao biti smeh. Ispi jo kole. "Misli da sam uivao u kasapljenju one
vree govana, Rajdele?"
"ta ja znam."
"Ali misli da jesam. Znam da misli da sam uivao. I da vidi, jesam. Zaista sam uivao. Ali zna
u emu je razlika?"
"Razlika?"
"Nije mi se dig'o dok sam to radio. U tome je razlika."
"Jesi ga poznavao?"
"ta?"
"Mislim, to to si uradio, je l' bilo lino?"
"Oh, pa moglo bi se rei da sam ga poznavao. Znao sam ga. Poznavao sam ga kako niko nikog ne
bi trebalo da poznaje, Rajdele. Znao sam za svaku stvar koju je uradio. Nou sam odlazio na
spavanje sluajui ga kako die. Dolo je dotle da sam po disanju znao koliko ih je ubio."
"Ubio?"

"Popio. Pio je. Srbin. Bio si policajac, zar ne?"

"Aha."
"Jesi li ikad motrio na nekoga, Rajdele?"
"Nisam stigao dotle."
"udno je to, kad motri na nekoga. Putuje s njima. Oni ne znaju za tebe. Ne znaju da si im blizu.
Oh, ali osete neto. Nagaaju da je neko tu. Ali ne znaju ko. Ponekad ih uhvati kako posmatraju
nekoga, recimo u predvorju hotela, i zna da misle da si to ti, onaj to ih prati. Ali nikad ne pogode. I
dok tako motri na njih, Rajdele, mesecima, zavoli ih."
Rajdel vide kako kroz napeto belo bedro uete Vaington prolazi drhtaj.
"Ali onda, kada proe jo nekoliko meseci, dvadeset letova, desetak hotela, pa, to se nekako
preokrene..."
"Vie ih ne voli?"
"Ne. Vie ih ne voli. Pone da eka da zaseru, Rajdele. Pone da eka da iznevere ukazano
poverenje. Zato to je ugled kurira strana stvar. Strana stvar."
"Kurira?"
"Pogledaj je, Rajdele. Ona zna. Iako moda samo raznosi poverljive papire po San Francisku, ona
je kurir. Veruju joj, Rajdele. Podaci postaju iva stvar. Koju ona prenosi. Je l' da da je prenosi,
srce?"
Bila je nepomina kao sfinga, prstiju duboko ukopanih u sivu postavu srednjeg sedita.
"E, to ja radim, Rajdele. Motrim na njih dok prenose. Pazim na njih. Ponekad neko pokua da ih
pokrade." Dovrio je kolu. "Takve ubijam. To je, u stvari, najbolji deo posla. Jesi nekad bio u San
Hozeu, Rajdele?"
"U Kostariki?"
"Tako je."
"Nikad."
"Ljudi tamo umeju da ive."
"Ti radi za njihove luke podataka", ree Rajdel.
"Nisam to rekao. Mora da si to uo od nekog drugog."
"On takoe", ree Rajdel. "Nosio je te naoare iz Kostarike za nekoga, a onda ih je ona uzela."
"Bio sam joj zahvalan zbog toga. Vrlo zahvalan. Bio sam u sobi do njegove. Uao sam na vrata
izmeu soba. Predstavio sam se. Upoznao je Lavlesa. Prvi put. Poslednji put." Ruka sa pitoljem bila
je nepomina kao stena, ali je drugom, u hirurkoj rukavici, poeo da se ee po glavi. eao se kao
ima vake, ili tako neto.
"Lavlesa?"
"Moje nom. Nom de stvari." Zatim duga tirada na jeziku za koji je Rajdel zakljuio da je panski,
ali je uhvatio samo nombre de neega. "Misli da je vrsta, Rajdele? Zna, ja volim kad su vrste."
"'Si Amerikanac?"
Lavlesu glava nekako ibnu u stranu, kratko, na Rajdelove rei, i oi mu se na trenutak zamutie,
ali se odmah ponovo izotrie i postadoe jasne kao hromirana usta cevi njegovog pitolja. "Zna ko
je osnovao luke, Rajdele?"
"Karteli", ree Rajdel. "Kolumbijci."
"Tako je. Osamdesetih godina doneli su prve ekspertske sisteme u Centralnu Ameriku, radi
koordinacije poiljki. Neko je morao da ode dole i da pusti u rad te sisteme. Rat protiv droge,
Rajdele. Puno Amerikanaca na obe strane, tamo dole."
"Pa", ree Rajdel, "sada bar pravimo svoje droge kod kue, zar ne?"

"Ali oni imaju te luke, tamo dole. Vie im i ne treba taj posao s drogama. Imaju ono to su imali
vajcarci. Tamo je sada jedino mesto na svetu gde se uva ono to ne bi moglo da se uva drugde."
"Izgleda mi malo premlad za nekog ko im je pomogao u tome."
"Moj otac. Jesi li poznavao svog oca, Rajdele?"
"Naravno."
"Ja nisam. Zbog toga sam morao da idem na svu silu terapije."
Obaka mi je milo to je bila uspena, pomisli Rajdel. "A Vorbejbi, je l' i on radi za luke?"
Lavlesovo elo bilo je oroeno znojem. On ga obrisa rukom kojom je drao pitolj, ali Rajdel
vide kako se pitolj vraa u preanji poloaj kao da ga privlai magnet.
"Ukljui farove, Rajdele. Uradi to. Levom rukom."
"Zato?"
"Zato to si mrtav ako to ne uradi."
"U redu, ali zato?"
"Samo ih ukljui, vai?" Znoj mu se slivao u oi.
Rajdel spusti levu ruku sa volana, ukljui farove, pritisnu jo jednom da ukljui duga svetla. Dve
kupe svetlosti zagrizoe u zid od mrtvih lokala, mrtvih natpisa, praine na plastici. Onaj ispred levog
fara glasio je RUPA.
"Kako neko moe da nazove radnju takvim imenom?" ree Rajdel.
"Je l' ti to mene malo u mozak, Rajdele?"
"Ne", ree Rajdel, "samo mi se to ime ini malo blesavo. Zato to sva ta mesta sada lie na
rupe..."
"Vorbejbi je samo pomoni radnik, Rajdele. IntenStraa ga uvodi u igru kada negde zabrljaju. A to
se esto deava."
Bili su parkirani na nekoj vrsti trga unutar centra, okrueni zatarabljenim lokalima sa belo
okreenim izlozima. Podzemlje, ili pokrivena zgrada. "Znai, ukrala je naoare iz hotela koji
obezbeuje IntenStraa, i oni su pozvali Vorbejbija?" Rajdel pogleda prema ueti Vaington.
Izgledala je kao jedna od onih hromiranih stvari na haubi starinskih automobila, iako joj je bedro bilo
najeeno. Unutra nije ba bilo toplo, i Rajdel zakljui da su verovatno ipak negde pod zemljom.
"Zna ta, Rajdele?"
"ta?"
"Nema ti pojma ni o emu. Koliko god da ti kaem, nikad nee razumeti situaciju. Stvar je
suvie krupna za takve kao ti. Ne ume da razmilja u tim razmerama. IntenStraa pripada kompaniji
kojoj pripadaju podaci u tim naoarima."
"Singapur", ree Rajdel. "Singapur poseduje i DatAmeriku, zar ne?"
"Ne moe to do dokae, Rajdele. Kao to nije mogao ni Kongres."
"Pogledaj one pacove..."
"Opet 'oe da ma zaludi..."
Rajdel odgleda kako posledniji od tri pacova nestaje u lokalu koji se zvao RUPA. Kroz neku
otkaenu cev ili tako neto. Rupa. "Ne. Vid'o sam ih."
"Da li ti je palo na pamet da sada ne bio bio ovde da se jebeni Lusijus Vorbejbi nije prolog
meseca bavio sportom?"
"Kako to?"
"Sjebao je koleno. Vorbejbi je sjebao koleno tako da nije mogao da vozi, i eto tebe ovde.
Razmisli o tome. Da l' ti to neto govori o poslednjoj fazi kapitalizma?"
"O emu?"

"Je l' vas ue neto na toj policijskoj akademiji?"

"Naravno", ree Rajdel, "razne stvari." Pri tom je mislio: kako da razgovaramo sa sjebanim
ludacima kada nas dre kao taoce, mada je imao muke da se seti ta su ga uili o tome. Odravaj
razgovor i ne protivurei previe, ili tako neto. "Nego, kako to da su zbog podataka u tim naoarima
svima muda u procepu?"
"Zato to nameravaju da izgrade San Francisko. Od samih temelja. Kao to rade u Tokiju. Poee
sa postepenom ugradnjom sedamnaest kompleksa u postojeu infrastrukturu. Osamdeset spratova
poslovno-stambene namene, lokale u zakup i stanove u prizemlju. Potpuno zatvoreni sistemi. Pomini
parabolini reflektori, generatori pare. Nove zgrade, ovee; hranie se sopstvenim otpacima."
"Ko e da jede otpatke?"
"Zgrade. Uzgajae ih, Rajdele. Kao u Tokiju. Kao maglev tunel."
"Suncokret", ree ueta Vaington, pa iskrivi lice kao da se pokajala to je to rekla.
"Neko je viii-riooo..." Zablistae zlatni zubi.
"uj, ovaj..." Ponovo je upotrebio onaj model obraanja lujkama.
"Da?"
"Gde je tu problem? Ako 'oe da grade, ko im brani?"
"Problem je u tome", ree Lavles i poe da raskopava koulju, "to grad kakav je San Francisko
ima onoliko pojma kuda eli da ide, i kuda bi trebalo da ide, koliko i ti. Drugim reima, nema pojma.
Postoje ljudi, milioni njih, koji bi se pobunili zbog injenice da uopte postoji takav plan. Tu je zatim
posao sa nekretninama..."
"Nekretnine?"
"Zna koja su tri glavna rezona u kupovini nekretnina?" Lavlesove grudi, bez malja i vetaki
pigmentirane, presijavale su se od znoja.
"Tri?"
"Lokacija", ree Lavles, "lokacija i lokacija."
"Ne razumem."
"I nikad nee. Ali ljudi koji znaju gde da kupe, ljudi koji znaju gde padaju temelji kula, oni hoe,
Rajdele. Oni e itekako razumeti."
Rajdel razmisli o tome. "I ti si virio, a?"
Lavles klimnu glavom. "U Meksiko Sitiju. Ostavio ih je u sobi. To nikako nije smeo da uini."
"Ali ni tebi nije bilo dozvoljeno da gleda?" Ovo mu se naprosto otelo.
Lavles se sada znojio u potocima, uprkos sveini. inilo se da mu je itav limbiki sistem, ili tako
neto, van kontrole. Nije prestajao da trepe i brie znoj iz oiju. "Ja sam radio svoj posao. Ja sam
obavio svoj posao. Poslove. Godinama. Moj otac takoe. Nisi video kako oni ive tamo dole. U
tvravama. Ljudi ovde ne znaju ta se moe postii novcem, Rajdel. Ne znaju ta je pravi novac. Oni
ive kao bogovi, u tim tvravama. Neki od njih su stari vie od sto godina, Rajdele..." Uglovi
Lavlesovog osmeha bili su poprskani belinom, i Rajdel se ponovo naao u stanu Tarvijeve enske,
zagledan u Tarvijeve oi, i odjednom mu je sinulo ta je uinila.
Uvalila je celu kesicu igraa u onu kolu koju mu je donela. Nije mogla da prospe sve odjednom,
pa je mukala kolu da postepeno spere prah unutra, i da ga rastopi.
Lavles je bio potpuno raskopao koulju, i materijal je sada bio potamneo od znoja, a lice mu je
bilo sve crvenije.
"Lavlese..." poe Rajdel, iako nije imao pojma kako da nastavi, ali Lavles tada vrisnu, piskavim,
neljudskim zvukom koji je zvuao kao zec u zamci od ice, i poe da mlati drkom pitolja po krilu
farmerki kao da se tamo pripilo neto uasno, neto to je trebalo ubiti. Pitolj bi pri svakom udarcu

opalio, pravei rupe veliine kovanice od pet dolara u tapaciranom podu.

ueta Vaington se odbaci sa konzole kao da je na gumenim oprugama, preko srednjeg sedita,
pravo u kabinu pozadi.
Lavles se zaledi, tresui se, kao da se svaki atom njegovog tela istovremeno zatvorio, okreui se
u nekoj tesnoj odbrambenoj orbiti. Onda se osmehnu, kao da je moda ubio tu stvar u krilu, pa
ponovo vrisnu i poe da puca kroz vetrobran. Sve ega je Rajdel mogao da se priseti bile su rei
nekog instruktora da prekomerna doza igraa ini da ista doza PCP-a ima dejstvo kao aspirin
rastvoren u koka-koli. U koka-koli.
A ueta Vaington, tamo u kabini, dizala je buku kao da je i sama otkaila, pokuavajui da se
probije napolje iz RV-a.
"Imaju sto godina, oni jebai", ree Lavles, i kao da zajeca, dok je izbacivao prazan okvir i
ubacivao pun, "a jo im se die..."
"Tamo napolju", ree Rajdel. "Pored Rupe..."
"Ko?"
"Svobodov", ree Rajdel, nagaajui da e to upaliti.
Mali pitolj poe da bljuje metke kao komade gume iz bacaa. Posle treeg, Rajdel prui ruku,
otkljua vrata i baci se naglavake iz kola. Tresnu leima na neke limenke i neto nalik na plastine
ae. Zakotrlja se. Kotrljao se sve dok nije naleteo na prepreku.
Ona minijaturna zrna pravila su krupne rupe u okreenom staklu naputenih lokala. itava ploa
stakla srui se uz tresak.
uo je kako ueta Vaington udara po zadnjim vratima RV-a i poeleo da moe da je zaustavi.
"'Ej! Lavlese!"
Pucnjava prestade.
"Pogodio si Svobodova, ovee!"
ueta je i dalje bubnjala po vratima. Isuse.
"Potrebna mu je pomo!"
Na rukama i kolenima, pored nekog niskog, poploanog vodoskoka koji je zaudarao na hlor i
prainu, video je Lavlesa kako silazi iz kabine sa vozaeve strane, lica i grudi blistavih od znoja.
Pade mu na pamet da je ovek tako temeljno obuen da se to probijalo kroz sve to mu je radio igra.
Zato to se i dalje kretao kao to su ih uili na obuci u gaanju, sa pitoljem u ispruenim rukama,
povijenih kolena, glatko se prebacujui u mogue linije vatre.
A ueta je i dalje pokuavala da se probije iz RV-a, kroz heks-elije ili od ega je ve zadnji deo
RV-a bio napravljen. Onda Lavles proia par metaka kroz vrata i ona odjednom prestade da pravi
buku.

30. KARNEVAL DUA

U etiri sata, Jamazaki je siao niz lestvice uz koje se popeo sa Lavlesom, po mraku, prethodne
veeri.
Fontejn je bio otiao, dvadeset minuta pre nego to se vratila struja, odnevi sa sobom, uprkos
Skinerovom protivljenju, ogroman zaveljaj vea za pranje. Skiner je proveo dan u sreivanju
sadraja zelene kutije za alat, one to ju je prosuo u potrazi za sekaem.
Jamazaki je posmatrao stareve ruke kako uzimaju svaki komad alata, i inilo mu se da opaa
trenutni povratak neke snage ili svrhe, ili je to moda bilo samo seanje na radnje, preduzete,
nedovrene i dovrene. "Alat uvek moe da se proda", zamiljeno je mrmljao Skiner, obraajui se
Jamazakiju ili sebi. "Uvek se nae neko kome treba. Al' posle uvek zatreba tebi, i to ba onaj to s' ga
prod'o." Jamazaki nije znao engleski naziv za veinu alatki, a mnoge su mu bile potpuno nepoznate.
"T-razvrta", ree Skiner, drei u ruci zarao elini iljak koji mu je zlokobno trao izmeu
kaiprsta i srednjaka. "To ti je mnogo koris'an alat, Skuteru, al' veina ljudi nema pojma ta je to."
"A emu slui, Skiner-sane?"
"Proiruje okrugle rupe. Ako se koristi kako treba, ostanu okrugle. Za limove, uglavnom, al' moe
i za plastiku i sintetike materijale. Sve to je tanko i dovoljno vrsto. Samo ne staklo."
"Imate dosta alata, Skiner-sane."
"Al' nikad nisam stvarno nauio da ga koristim."
"Ali ste sagradili ovu sobu?"
"Jesi gled'o nekad pravog stolara kako radi, Skuteru?"
"Jesam, jednom", ree Jamazaki, setivi se predstave na vaaru, razmahanih crnih seiva, mirisa
iseene kedrovine. Pamtio je izgled preseenih trupaca, kremast i glatak. Podizali su ajdinicu, da
traje do kraja vaara. "Drvo je veoma retko u Tokiju, Skiner-sane. Nikad neete videti da ga bacaju,
ak ni iverje."
"Ni ovde nije lako do' do njega", ree Skiner, prevlaei jastuiem palca preko seiva dleta. Da
li je mislio na Ameriku, San Francisko ili na most? "Nekad smo loili otpad, pre neg' smo dobili
struju. U gradu su bili besni zbog toga. Kvarili smo im vazduh, Skuteru. Sada to manje radimo."
"Po dogovoru?"
"Ne, ne isplati se..." Skiner odloi dleto u masnu platnenu futrolu i paljivo je poloi u zelenu
kutiju.
Povorka se kretala prema San Francisku, du gornje platforme, i Jamazaki je odmah zaalio to je
ostavio belenicu u Skinerovoj sobi. Bio je to prvi javni obred koji je ovde video.
U tom tesnom, ogranienom prostoru bilo je nemogue posmatrati je drugaije nego kao
smenjivanje uesnika, pojedinano ili u parovima, ali je to ipak bila povorka, oito pogrebna ili
memorijalna. Napred su ila deca, prema njegovom urnom brojanju sedmoro njih, jedno za drugim, u
odrpanoj i pranjavoj odei. Svo sedmoro nosilo je maske od obojenog gipsa koje su oigledno bile
izraene po ejplijevom liku. Ali u njihovom dranju nije bilo nieg pogrebnog; nekoliko njih je
poskakivalo, oduevljeno panjom koja im se ukazuje.
Jamazaki, koji je bio poao da kupi sapun, stajao je izmeu prikolice knjiara i tezge sa pticama u
kavezima. Oseao se nelagodno na tom mestu, kao uljez, sa neudobnim oblijem izolovanog kanistera
pod rukom. Ako je to bio pogreb, moda je postojao neki obredni gest, ili odreeno dranje koje je
trebalo da zauzme? Bacio je pogled prema knjiarki, visokoj eni u zelenom prsluku od ovje koe,
sa kosom skupljenom u punu probodenu sa dva ruiasta plastina tapia za jelo.

Njena roba, koja se uglavnom sastojala od poutelih depnih knjiga u razliitim stanjima
raspadanja, svaka u celofanskom omotu, stajala je naslagana ispred nje na prikolici. Bila je usred
izvikivanja svoje robe kada je ugledala decu maskiranu u male ejplije; reala je neobine izraze za
koje je pretpostavljao da su naslovi: "Dolina lutkica, krvavi podnevak, umenost motorne testere..."
Opinjen otkaenim amerikim pesnitvom, Jamazaki je bio spreman da zatrai da pogleda Umenost
motorne testere. Ali je tada zautala, a on je ugledao decu.
Osim toga, u njenom ponaanju nije bilo niega to bi mu ukazalo da pojava povorke zahteva veu
panju od one koju joj je ona posvetila. Opazio je da koristi prolazak dece da automatski prebroji
robu, prelazei rukama preko knjiga u omotima.
ovek sa pticama, bled mukarac sa brino potkresanim crnim brkovima, eao se po stomaku, sa
blagim i praznim izrazom lica.
Za decom je ilo petoro igraa u kostimima kostura iz La Noche de Muerte, mada je Jamazaki
zapazio da su nekoliko maski, u stvari, samo polumaske, mikroporozni respiratori oblikovani da lie
na iskeene vilice lobanja. Igrai su oito bili tinejderi, i ljuljali su se na neku unutranju muziku
pomora i haosa. U pokretima crnih, kostima oslikanih bokova i vitkih butina sa belim karlinim
kostima oseala se jaka erotska podstruja, nasilna. Dok su kosturni igrai prolazili pored njega, jedan
od njih ga je motrio otrim pogledom plavih oiju adolescenta iznad crnih, udubljenih nozdrva belog
respiratora.
Pratile su ih dve visoke prilike, crnci sa runom minkom boje krema, odeveni kao hirurzi, u
bledozelenim keceljama i sa dugakim rukavicama od grimizne gume. Da li je trebalo da
predstavljaju lekare, uglavnom bele, nesposobne da spasu mnogobrojne obolele pre ejplijevog
dolaska, ili moda brazilske biomedicinske kompanije koje su tako uspeno i za njih unosno ispratile
ejplijevo preobraenje iz neobrazovanog prodavca ljubavi u udesni izvor isceljenja? A za njima,
prvo od tela, umotano i povezano u slojeve mlene plastike, svako na kolicima sa dva toka, od vrste
koja se ovde koristila za prevoz prtljaga ili pijane robe. Kolica, privremeno opremljena uskim
paletama od iverice, gurali su i pratili mukarci i ene bez nekog odreenog kostima ili uloge, mada
je Jamazaki primetio da gledaju samo ispred sebe i ne obraaju panju na gledaoce.
"Eno Najdela", ree knjiarka, "a ona kolica na kojima ga nose verovatno je sam napravio."
"Jesu li to rtve oluje?" upita Jamazaki.
"Najdel nije", ree ena, i pogled joj postade sumnjiav kada je videla da govori sa strancem.
"Njega su izbuili..."
Sedam tela, svako na svojim kolicima, a iza njih mukarac i ena u istovetnim papirnim ogrtaima
koji su izmeu sebe nosili plastificiranu litografiju na kojoj je bio ejpli, jedan od onih saharinskih
portreta krupnih oiju i upalih obraza, od kojih se Jamazaki uvek oseao pomalo zbunjeno.
I, na kraju, mala, crvena, likujua prilika. Bezrepi i bezrogi avo, moda, koji je igrao sa
ogromnom pukom u rukama, prastarom AK-47, sa odavno nestalim zatvaraem, sa izvijenim
okvirom za municiju izdeljanim od drveta, i sve to potopljeno u crveni lak, sada oguljen od ruku i
povorki.
A Jamazaki je znao, bez potrebe da pita, da crveni igra predstavlja nain ejplijevog odlaska,
onu neshvatljivu, zastraujue slepu glupost to vreba u sri svega.
"Skiner-sane?" Belenica je bila spremna. "Danas sam video povorku. Odnosili su tela sa mosta.
Tela poginulih u oluji."
"Ne mogu da ih uvaju ovde. Ne smeju da ih bacaju u vodu. Grad ne da. Odnosimo ih na
spaljivanje. Neki, koji su protiv spaljivanja, sahranjuju ih na Ostrvu. A kakav svet ivi na Ostrvu,

pitam se da l' im je trud uzalud."

"U povorci je bilo dosta toga to se odnosi na ejplija i na priu o njemu."
Skiner klimnu glavom preko malog televizora.
"Deca maskirana kao Dej Di ejpli, dva crnca naminkana kao beli lekari, ejplijev portret..."
Skiner zabrunda. Zatim, odsutno: "Dugo nisam vid'o jednu od ti'."
"I, na kraju, mala prilika, sva u crvenom. Igrala je. Sa automatskom pukom."
"A-ha", Skiner klimnu glavom.
Jamazaki ukljui prevodilaku funkciju belenice.
Ja, zna, to nikad nisam primio. To njegovo, mislim. To to je sad u svakom od nas. Nisam vid'o
svrhu u mojim godinama, a ni inae nikad nisam verov'o u medicinu. Ispalo je da nikad nisam zaradio
ni onu drugu vrstu, iako nije da nisam im'o prilike. Al' ti si premlad da bi se se'o kako je to bilo. Oh,
znam, znam da svi vi mislite da ste iveli u svim vremenima odjedared, jer imate sve snimljeno za
vas, samo treba da se pusti. Digitalno. Al' to vam je samo to: snimak. Ne moete znati kako je to bilo,
gledati ih kako se gomilaju. Ovde ne tol'ko, mada je bilo gadno, ali u Brazilu, Tajlandu, Africi. Isuse,
Skuteru. Ta stvar se naprosto obor'la na nas. Al' polako, polak'o, k'o usporen snimak. Tak'i su bili ti
retrovirusi. Pri'o mi jednom jedan ovek, a taj je im'o onu staru vrstu od koje je i umro, da je iveo u
nekom kratkom, al' blesavom vremenu kad je puno ljudi verovalo da im komad guzice ne moe doi
glave, naroito ene. Zna, one su i'nako uvek morale da brinu, da ne zatrudne, da ne umru na
poroaju, da na umru na pobaaju, bilo kako bilo, ivot im vie ne bi bio isti. Al' u to kratko vreme
postojale su svakojake pilule za to, i vakcine protiv drugi' stvari, ak oni' koje su pre toga pobile
silan svet. Takvo je bilo to vreme, Skuteru. A onda se pojavila ta stvar, i sve vratila unazad.
Pribliava se dve'iljadita, svuda neka sranja, u Evropi graanski ratovi, a ta SIDA samo divlja. Zna
da se prialo da je to zbog peaka, pa da je to delo CIA-e, pa da je to neto zasrala Vojska u nekoj
tvravi u Merilendu. Govorilo se da su to neki guzili zelene majmune. Kunem ti se Bogom. A zna ta
je bilo? Ljudi. Jednostavno je bilo previe ljudi, Skuteru. Ljudi koji lete gde god im se digne i
zavlae nos u svaku vraju rupu. Mo' se kladi u glavu da je neko negde pokupio neku bubu. Svako
jebeno mesto na prokletoj planeti samo sat ili dva od drugog. Tada se pojavljuje siroti, jebeni ejpli,
sa mutantskim sojem od kog se ne umire. Od kog ti nije nita, osim to jede staru vrstu za doruak. I
nikad nisam verov'o u to sranje da je to bio Isus, Skuteru. K'o to nisam verov'o ni u samog Isusa.
"Je l' ostalo kafe?"
"Napumpau vode."
"Naspi kap Jedan-U-Tri u tu rupu pored klipa, Skuteru. Unutra je kona zaptivka. Ne valja ako
otvrdne."

31. VRATA SA VOZAEVE STRANE

Nije videla taj prvi metak, ali mora da je pogodio icu ili tako neto dok je prolazio, jer se
ukljuilo svetlo. Drugi je ve videla, ili bar rupu koju je nainio na plastici sa teksturom koe. Neto
u njoj se zaustavi, na ovo saznanje o mecima: u jednom trenutku nema rupe, a ve u sledeem je tu.
Izmeu, nita. Vidi da se dogodilo, ali ne i kako se dogodilo.
Onda se pruila potrbuke i poela da puzi. Zato to nije bila luda da eka da je pogodi sledei.
Stigavi do vrata izmeu kabina, ugledala je svoje crne pantalone, zguvane na podu, pored svenja
kljueva na sivom, plastinom privesku sa teksturom koe. Oseao se miris od zrna koje je probilo
pod. Moda je progorelo podnu oblogu, jer je videla da su ivice rupe nagorele i nekako istopljene.
Sada ga je ula kako vie, negde napolju, promuklo, uplje i propraeno jekom. Zadrala je dah.
Vikao je kako su (ko?) imali najbolju propagandu na svetu, kako su prodali Junis Milbank, a potom i
Suncokret. Ako je dobro ula.
"Ovde sam, kod vrata. Sa vozaeve strane."
Bio je to Rajdel, a vrata sa te strane bila su otvorena.
"Ostavio je kljueve unutra", ree ona.
"Mislim da je oti'o tamo dole, gde su bili Zidovi Snova."
"ta ako se vrati?"
"Ako ostanemo ovde, svakako e se vratiti. Je l' bi mogla da ue i dobaci mi kljueve?"
Upuzala je u kabinu i izmeu sedita. Kroz otvorena vrata videla je Rajdelovu glavu. Dohvatila je
kljueve i bacila ih u stranu, ne gledajui. Onda je dograbila pantalone i povukla se nazad, pitajui se
da li bi stala u friider, ako bi se skupila.
"Trebalo bi da legne na pod, to nie..." Njegov glas sa vozaevog sedita.
"Da legnem?"
"Najmanji obris."
"A?"
"Poee da puca. Kad uradim ovo..." Zvuk paljenja motora. Nove rupe na vetrobranu prosue
staklo u kabinu i ona se baci na pod. RV trzavo poe unazad i zaokrenu na malom prostoru; ula ga je
kako pljeska po konzoli, traei neku funkciju koja mu je bila potrebna, dok su meci uletali u kabinu,
svaki kao novi udarac, kao da neko razmahuje nevidljivim ekiem, trudei se da odri ritam.
Rajdel mora da je usmerio kombi kako je eleo, jer je tada uradio onaj trik to su ga izvodili
momci gore u Oregonu, sa konicama i prenosom.
Uhvatila je sebe kako vriti. Nije bilo rei niti ieg smislenog, samo vritanje.
Vozilo onda napravi zaokret koji ih je zamalo prevrnuo, i ona pomisli da ovi kombiji verovatno
nisu napravljeni za vee brzine. Sada su se kretali jo bre, inilo se, uzbrdo.
"E, jebi ga", ula je Rajdela, onaj njegov uvrnuto spokojan glas, i oni udarie u vrata, ili kapiju,
ili ta je to ve bilo, a ona oseti neto kao kada je izvela onaj radikalni skok tamo u Lafajet Parku,
posle koga su morali vie puta da joj objanjavaju kako se zakucala na glavu, jer bi svaki put
zaboravila.
Bila je ponovo u Skinerovoj sobi, i itala National Geographic, o tome kako se Kanada raspala na
pet drava. Pila je hladno mleko iz tetrapaka i jela slani keks. Skiner je bio u krevetu, sa televizorom
na grudima, i gledao jednu od onih emisija o istoriji koje je voleo. Priao je o tome kako su itav
njegov ivot istorijski filmovi izgledali sve bolje i bolje. Kako su u poetku bili trzavi i crno-beli,
kako su vojnici u njima trali okolo kao da imaju mrave u gaama, i kako je slika imala neko grozno

krupno zrno, a nebo bilo puno ogrebotina. Kako se kretanje postepeno usporilo na pravu meru, kako
je dola boja, zrno postalo finije sve dok nije nestalo, kao i ogrebotine. A sve je to bilo sranje, rekao
je, jer je posredi bilo puko nagaanje, neija zamisao o tome kako je to moglo da izgleda, ishod
odreene odluke i pritiska na odreeno dugme. Ali je ipak bilo pun pogodak, kao prvi put kada ste
mogli da ujete Bilija Holideja bez pucketanja i utanja.
Bili Holidej je verovatno bio neki tip poput Elvisa, pomislila je ueta, sa ljokicama na odelu, ali
pre nego to je omatorio i ugojio se.
Skiner je imao to svoje miljenje o istoriji. Kao, da se pretvara u plastiku. Ali ona je volela da mu
pokae da ga slua kada bi joj neto priao, jer bi inae mogao da vergla danima, a da nita ne kae.
Zato je sada podigla pogled, sa asopisa i slika devojaka koje mau belo-plavim zastavama u
Kvebekoj Republici, i videla svoju majku kako sedi na ivici Skinerovog kreveta, nekako lepa, tuna
i umorna, onako kako je umela da izgleda kada bi se vratila sa posla, pre nego to bi skinula minku.
"U pravu je", ree uetina majka.
"Mama?"
"To o istoriji, da su je izmenili."
"Mama, ti..."
"Ali to ionako svi rade, duo. Nita novo. Filmovi su se samo poklopili sa seanjem."
ueta zaplaka.
"ueta-Marija", ree njena majka, u nekoj zvonjavi iz daljine, "opet si udarila glavu."

32. FELONVIL
"ta ono ree, koliko dobro poznaje tog tipa?" upita ona.
Kockice ojaanog stakla krckale su svaki put kada bi Rajdelova SWAT cipela pritisnula konicu.
Da je imao vremena i metlu, poistio bi sru iz kola. Ovako je morao da izbije preostale krhotine
vetrobrana zaralom ipkom koju je pronaao pored puta, da ih saobraajna patrola ne bi zaustavila
zbog slomljenog stakla. Uostalom, imao je te neprobojne onove. "Radio sam s njim u L.A-u", ree
on i prikoi da obie iskidane ostatke kamionskih guma koje su leale na dvotranom asfaltu kao
odbaena koa udovita.
"Samo sam se pitala da li e i sa njim biti kao sa gospoom Eliot. I za nju si rekao da je
poznaje."
"Nisam je poznavao", ree Rajdel, "ve upoznao, u avionu. Ako je i Sablet neiji agent, onda je
ceo svet u zaveri." Slegnuo je ramenima. "Tada bi, valjda, trebalo da se zapitam o tebi." Umesto da
se pita, recimo, jesu li Lavles ili gospoa Eliot postavili mikroodailja u ovu kuu na tokovima, ili
da li ih Zvezda Smrti upravo posmatra, i da li je stvarno u stanju da ih opazi, odozgo? Govorilo se da
Zvezda Smrti moe da proita naslove u novinama, ili broj i vrstu cipela koje nosi, sa
odgovarajueg otiska ona.
Tada se u svetlosti farova, kao iznikao iz zemlje, pojavi taj drveni krst, visok oko etiri metra, sa
natpisom UKLJUITE SE na poprenoj i U NJEGOV BESMRTNI SIGNAL na uspravnoj gredi, sa
tim pranjavim, starim, prenosnim televizorom prikucanim tamo gde je trebalo da bude Hrist. inilo
se da je neko gaao ekran 'dvadeset dvojkom'.
"Reklo bi se da se pribliavamo", primeti Rajdel.
ueta Vaington naini zvuk nalik na odobravanje. Otpila je malo vode koju su kupili na elovoj
pumpi i pruila mu bocu.
Kada je provalio iz onog trnog centra, oseao je da se nalaze u blizini nekog veeg autoputa.
Centar je spolja bio samo niska ruevina od mrkih cigala, sa prozorima zastrtim folijama runog
recikla od presovanog seckanog otpada, boje bajatih bljuvotina. kripao je gumama po velikom,
pustom parkingu, vozei oko nekoliko olupina automobila i starih madraca dok nije pronaao prolaz u
ianoj ogradi.
Ali tamo nije bilo nikakvog autoputa, ve samo neki naputeni sporedni put sa etiri trake, i inilo
se da je Lavlesov metak probio navigacioni ureaj, jer se mapa zaglavila u predgrau Santa Ane,
trepui, i ni makac odatle. Mesto je liilo na jedan od onih gradia koji su se nali na rubu, propalih
u kolapsu evro-monete.
ueta je bila sklupana pored firiidera, sklopljenih oiju, i nije se odazivala na pozive. Pitao se
da li je i sama popila Lavlesov metak, ali je znao da nee moi da stane dok se dovoljno ne udalje od
centra. Koliko je mogao da vidi, nije nigde krvarila ili tako neto.
Konano je naiao na elovu pumpu. Prepoznao ju je po obliku onih metalnih stvari na stubovima.
Vrata mukog klozeta bila su otrgnuta sa arki; enski je bio zakatanen. Automat za sokove izgledao
je kao da ga je neko izreetao mainkom. Proao je RV-om iza pumpe i ugledao zaista prepotopsku
Erstrimovu prikolicu, istu kao to je bila ona u oevom komiluku u Tampi. Tamo je neki ovek
kleao pored hibaija, petljajui neto oko lonca, praen pogledom dva crna labradora.
Rajdel je zaustavio kombi, proverio da li ueta Vaington die i iziao. Poao je prema oveku
pored hibaija, koji je upravo bio ustao i brisao dlanove o nogavice crvenog kombinezona. Na glavi
je imao staru, maskirnu, pecaroku kapu sa dugakim titnikom za oi zavrnutim uvis. Vezeni elov
znak na kombinezonu bio je iskrzan i pokidanih konaca.

"Jeste zalutali", ree ovek, "il' ima neki problem?" Rajdel oceni da mu je najmanje sedamdeset
godina.
"Ne, gospodine, nema problema, al' jesam zalutao." Rajdel pogleda prema crnim labradorima. Oni
mu uzvratie pogled. "Ovi vai psi kao da se ne raduju to me vide."
"Retko viaju strance", ree ovek.
"Da, gospodine", ree Rajdel, "verujem da je tako."
"Imam i nekoliko maaka. Trenutno i' sve 'ranim suvom ivotinjskom 'ranom. Make ponekad
u'vate 'ticu, il' mia. Velite, zalutali ste?"
"Da, gospodine, jesam. Vie ne bih umeo da kaem ni u kojoj sam dravi."
ovek pljunu u prainu. "Dobro do'o u prokleti klub, sine. Kad sam bio tvoji' godina, to je sve
bila Kalifornija, 'nako kako je Bog 'teo da bude. Ovo je sad Juna, vele, al' zna ta je u stvari?"
"Ne, gospodine, ta?"
"Jedna te ista velika gomila konjski' govana. K'o ona ena to kampuje u jebenoj Beloj Kui."
Skinuo je pecaroku kapu, otkrivi par srebrnasto belih oiljaka od tumora, obrisao elo zamaenom
maramicom i ponovo natukao kapu. "I, veli, zalut'o si?"
"Da, gospodine. Pokvarila mi se mapa."
"Zna da ita onu od 'artije?"
"Da, gospodine."
"ta je to napravila od glave?" Gledao je iza Rajdela.
Rajdel se okrenu i vide uetu Vaington kako ih posmatra, nagnuta preko vozaevog sedita.
"Takva joj frizura", ree Rajdel.
"Neka sam proklet", ree ovek. "A inae je zgodna."
"Jeste, gospodine", ree Rajdel.
"Vi' onu kutiju Krim'o'Vita? Je l' bi mog'o da mi umuti olju toga u ovoj tu vodi, kad provri?"
"Da, gospodine."
"Dobro, ondak odo' da ti naem mapu. Skiter i Vajti e ti prave drutvo."
"Da, gospodine..."
RAJ, JU. KALIFORNIJA
HRIANSKA ZAJEDNICA
TRI MILJE
ZABRANJENO KAMPOVANJE POD ATORIMA
BETONIRANI PLACEVI
SVI POTREBNI PRIKLJUCI
ELEKTRIFIKOVANA ZATITNA OGRADA
BESPLATNO PLIVANJE
VRTI SA KVALIFIKOVANIM HRIANSKIM OSOBLJEM (DRAVA JU. KAL.)
327 SATELITSKIH PROGRAMA
A iza toga se dizao novi, vii krst, od zavarenih delova zaralih eleznikih ina, neka vrsta rama
nakrcanog starim televizorima, sa slepim ekranim okrenutim prema drumu.
ueta Vaington bila je zaspala, pa je propustila da ga vidi.
Rajdel je razmiljao o tome kako je upotrebio Koudsov telefon da pozove Sableta u L.A.-u i
dobio taj udni signal zbog koga zamalo da prekine vezu, ali se ispostavilo da je te samo
prebacivanje poziva jer je Sablet morao da ode do majke koja je bila neto bolesna.

"'Oe da kae da si u Teksasu?"

"U Raju, Beri. Mama se razbolela jer su nju i jo neke prebacili u SoKal."
"Raj?"
Sablet mu je objasnio gde je to, a on je traio mesto na mapi.
"Hej", rekao je Rajdel, kada je otprilike shvatio gde bi to trebalo da bude, "kako bi bilo da
skoknem da te vidim?"
"Mislio sam da ima taj posao u San Francisku."
"Pa, priau ti kad doem."
"Zna da ovde priaju da sam apostat?" Sablet kao da je bio zabrinut zbog toga.
"Da si - ta?"
"Apostat. Zato to sam pustio mami taj Kronenbergov film? Videodrom, zna? Kau da je to
avolsko delo."
"Mislio sam da bi Bog trebalo da bude u svim filmovima."
"Postoje filmovi koji su ista avolja rabota, Beri. Tako bar kae preasni Falon. Kae da su svi
Kronenbergovi takvi."
"Je l' i on u Raju?"
"Sauvaj Boe", ree Sablet, "on je u onim tunelima na Kanalskim ostrvima, izmeu Engleske i
Francuske. Ne moe odande, jer mora da se krije."
"Od koga?"
"Od poreznika. Zna ko je iskop'o te tunele, Beri?"
"Ko?"
"Hitler, to jest zarobljenici."
"Nisam to znao", rekao je Rajdel i zamislio tog zastraujueg oveuljka sa crnim briima kako
stoji na steni i razmahuje biem.
Onda naie novi znak, kudikamo nevetije ispisan nego prvi, obina naprskana slova na nekoliko
dasaka:
SPREMNI ZA VENOST?
ON TRAJE! HOETE LI VI?
GLEDAJTE TELEVIZIJU!
"Gledajte televiziju!" Probudila se.
"Pa", ree Rajdel, "Faloniti veruju da se Bog nalazi negde unutra. Na televiziji, mislim."
"Bog na televiziji?"
"Aha. Kao, u pozadini ili tako neto. Sabletova majka jo je u toj crkvi, a Sablet je, valjda,
iziao."
"I ta rade, gledaju televiziju i mole se?"
"Pa, mislim da je to vie kao meditacija, zna. Uglavnom gledaju stare filmove, i veruju da e, ako
ih gledaju dovoljno dugo, duh ui u njih."
"Gore, u Oregonu, imali smo Prosvetljene Arijske Nazareane", ree ona. "Prva Hristova crkva,
survivalisti. Pucaju im te ugledaju."
"Nevolja", sloi se Rajdel, dok se RV uspinjao na nizak greben, "ta vrsta hriana..." Onda mu se
ukaza Raj, tamo dole, sav osvetljen reflektorima na stubovima.
Zatitna ograda koju su reklamirali sastojala se od obinih namotaja ilet-ice oko moda malo
vie od pola hektara zemljita. Rajdel je sumnjao da je ograda elektrificirana, ali je na njoj opazio

piskavce okaene otprilike na svaka tri metra, tako da je trebalo da bude dovoljno delotvorna. Na
ulazu je bila postavljena kapija sa portirnicom, ali je sve to titilo otprilike desetak kamp-prikolica i
kua na tokovima, razmetenih na betonskim podlogama oko neega to je liilo na staromodni
toranj radio-stanice na ijem je vrhu bio postavljen itav grozd satelitskih tanjira, onih malih i
skupih, nalik na dinovske mumule od sive plastike. Neko je bio zajazio potok, da bi dobio neku
vrstu plivalita, ali je sam potok podseao na nekakvu industrijsku otoku oko koje obino nema ni
buba, a kamoli ptica.
Ali je mesto zaista bilo dobro osvetljeno. Dok su se sputali putem, uo je bubnjanje velikih
generatora.
"Isuse", ree ueta Vaington.
Rajdel zaustavi kombi kod kuice na kapiji i spusti prozor, zadovoljan to motor jo radi. Iz
kuice izie ovek u jarkonarandastoj vunenoj jakni i istoj takvoj kapi, nosei neku vrstu samarice
sa metalnim kosturom. "Privatni posed", ree, gledajui u prazninu na mestu vetrobrana. "ta se
desilo sa vaim vetrobranom, gospodine?"
"Jelen", ree ueta Vaington.
"Doli smo u posetu naim prijateljima, Sabletima", ree Rajdel, nadajui se da e zagovoriti
straara pre nego to primeti rupe od metaka i ostalo. "Oekuju nas, pa ako biste ih pozvali..."
"Ne bi se reklo da ba liite na hriane."
ueta Vaington se nagnu preko Rajdela i zagleda se u straara tim pogledom. "Ne znam za tebe,
brate, ali mi smo Arijski Nazareani, iz Judina. Ne bismo ni primirisali ovamo da znamo da primate
polusvet i trpite bilo kakvo meanje rasa. Ovih dana sve vrvi od izdajnike rase."
Straar je zurio u nju. "Ako ste Nazareani, kako to da ne brijete glavu?"
Ona dodirnu prednji deo svoje blesave frizure, tamo gde su kratki pramenovi trali kao trnje.
"Jo e mi rei da je Isus bio Jea. Ne zna ta ovo znai?"
Sada je ve izgledao malo vie nego zabrinuto.
"Tamo u prtljaniku imamo posveene klinove. Moda ti to neto govori."
Rajdel vide da straar okleva, guta knedlu.
"Hej, drugar", ree Rajdel, "je l' ako da sad pozove Sablete?"
ovek se vrati u kuicu.
"ta ti znai to sa klinovima?"
"Neto to mi je ispriao Skiner", ree ona. "Presekla sam se."
Sabletova majka, Dora, pila je koka-kolu i meksikansku votku. Rajdel je ve viao ljude da to
piju, ali nikad neohlaeno. A kola je bila bez mehuria, jer ju je kupila, zajedno sa votkom, u velikim
plastinim bocama u samoposluzi, i inilo se da joj poodavno traje. Rajdel zakljui da mu ionako
nije do pia.
Dnevna soba Dorine prikolice imala je ugaonu garnituru i kau sa istim dezenom. Dora se zavalila
u garnituru, sa podignutim nogama, zbog krvotoka, objasnila je, a Rajdel i ueta Vaington smestili su
se jedno do drugog na kau, koji je vie bio dvosed, dok je Sablet seo na pod, podigavi kolena
gotovo do brade. Na zidovima i ukrasnim policama nalazila se sva sila predmeta, ali je sve bilo
veoma isto. Zbog Sabletovih alergija, pretpostavljao je Rajdel. Ali je stvarno bilo mnogo toga:
plaketa, slika, figurica i stvari za koje je zakljuio da su one molitvene maramice. Tu je bila neka
vrsta pljosnatog holograma Preasnog Falona, na kome je vie nego ikad podseao na oposuma, ali
oposuma koji se negde sunao i moda imao plastine operacije. Zatim glava Deja Di ejplija u
prirodnoj veliini koja mu je nije dopala, jer se inilo da ga te oi prate. Veina skupljih stvari bila

je grupisana oko televizora, koji je bio veliki i blistav, ali od onih starih modela iz vremena pre nego
to su ekrani postali zaista veliki i ravni. Bio je ukljuen, i vrteo se neki crno-beli film, ali sa
iskljuenim zvukom.
"Sigurni ste da neete nita da popijete, gospodine Rajdele?"
"Ne, gospoo, hvala vam", ree Rajdel.
"Doel ne pije. Zbog alergija, znate."
"Da, gospoo." Rajdel je sada prvi put uo Sabletovo ime.
Sablet je nosio glanc-nove, bele, platnene farmerke, belu majicu, bele pamune arape i bolnike
papue od belog papira.
"Uvek je bio osetljiv deak, gospodine Rajdel. Seam se, kad je jednom sisao ruku bicikla nekog
drugog deaka, usta su mu posle izgledala kao izvrnuta."
"Mamo", ree Sablet, "zna da je lekar rek'o da mora vie da spava."
Gospoa Sablet uzdahnu. "Da, Doele, znam da vi mladi elite da se ispriate nasamo." Zagledala
se u uetu Vaington. "Ba teta za tvoju kosu, duo. Al' ne sekiraj se, i ovako si lepa k'o lutka, a
kosa e opet da ti izraste normalno. Kad je Sablet jo bio beba, ve tada osetljiv, bilo je to u
Galvstonu, jednom sam pokuala da ourim pile nad gasnim poretom, poret je eksplodir'o. Imala
sam trajnu, duo, i, zna..."
ueta Vaington je utala.
"Mamo", ree Sablet, "poto si popila pie, sad lepo moe..."
Rajdel ga je posmatrao kako odvodi staricu do kreveta.
"Isuse Hriste", ree ueta Vaington, "ta mu je to s oima?"
"Samo je osetljiv na svetlost", ree Rajdel.
"Izgleda jezivo, ako mene pita."
"Taj ne bi mrava zgazio", ree Rajdel.
Sablet se vrati, pogleda sliku na televizoru, pa uzdahnu i iskljui ga. "Zna da mi je zabranjeno da
naputam prikolicu, Beri?"
"Kako to?"
"Uslov moje apostaze. Kau da bih mogao da pokvarim zajednicu." Naslonio se na gornju ivicu
garniture da ne bi morao da sedne na nju.
"Mislio sam da si odjebao Falona kad si doao u L.A."
Sablet je izgledao postieno. "Pa, mama se razbolela, Beri, pa sam im rek'o, kad sam do'o, da
sam do'o da razmislim. Da malo meditiram pored kutije, i to." Krio je dugake, blede prste. "Onda
su me uhvatili kako gledam Videodrom. Jesi gled'o nekad, ovaj, Deboru Hari, Rajdele?" Sablet
uzdahnu i kao da zadrhta.
"Kako su te uhvatili?"
"Namestili su da prate ta ko gleda."
"ta e oni uopte ovde?"
Sablet proe prstima kroz suvu kosu boje slame. "Teko je rei, al' mislim da je to zbog problema
koji Preasni Falon ima s plaanjem poreza. Sve to radi u poslednje vreme ima veze s tim. Tvoj
pos'o u San Francisku nije i'o, Beri?"
"Ne", ree Rajdel, "nije iao."
"'Oe da mi ispria ta je bilo?"
Rajdel ree da hoe.
"Mislim da je probuio neto to ima veze sa prokletim grejaem, izmeu ostalog", ree Rajdel.

Ponovo su bili u RV-u, izvan ograde.

"Svia mi se tvoj drugar", ree ona.
"I meni."
"Ne, mislim, stvarno se zabrinuo zbog onoga to ti se dogodilo."
"Ti uzmi leaj", ree on. "Ja u da spavam ovde."
"Ali, nema stakla. Smrznue se."
"Bie mi dobro."
"Lezi pored mene. Kao pre. Meni ne smeta."
Probudio se u mraku i oslunuo zvuk njenog disanja, kripanje krute, stare koe jakne, prebaene
preko njenih ramena.
Sablet je sasluao njegovu priu, povremeno klimajui glavom, tu i tamo postavljajui pitanja, a
njegova odraavajua soiva odraavala su njihove siune likove na dvosedu. Na kraju je samo tiho
zazvidao i rekao: "Beri, meni to zvui k'o da si u pravoj nevolji. Gadnoj nevolji."
U pravoj nevolji.
Rajdel skliznu rukom nanie, sluajno okrznuvi njenu, i dodirnu izboinu novanika u zadnjem
depu. Tu je bio sav novac koji mu je ostao, ali i kartica Velingtona Ma. Ili ono to je ostalo od nje.
Kada ju je poslednji put pogledao, bila je slomljena na tri dela.
"U velikoj nevolji", obratio se tami, a ueta Vaington podignu rub jakne i nekako se uuka blie,
ne menjajui ritam disanja, tako da je znao da spava.
Leao je i razmiljao, i posle nekog vremena doe mu zamisao. Verovatno najlua koju je ikad
imao.
"Onaj tvoj momak", rekao joj je, u tesnoj kuhinjici u prikolici Sabletove majke, "Lauel?"
"ta s njim?"
"Ima broj na kome bismo mogli da ga naemo?"
Sipala je mleko na pahuljice. Mleko je bilo u prahu, razmueno. Imalo je onaj tanak, kredast
izgled. Sabletova majka imala je samo takvo. Sablet je bio alergian na mleko. "Zato?"
"Mislim da bih hteo da porazgovaram s njim o neemu."
"O emu?"
"O neemu to bi moda moglo da mi pomogne."
"Lauel? Lauel ti nee pomoi. Lauela boli ono sebino dupe za druge."
"Sluaj", ree Rajdel, "samo ti mene pusti da popriam s njim."
"Ako mu kae 'de smo, ili ako nas upeca preko elijske mree, otkucae nas. Ili bi nas otkucao,
kad bi znao da nas neko juri."
"Zato?"
"Zato to je takav." Ali mu je ipak dala telefon i broj.
"Hej, Lauele?"
"Ko je sad to, jebi ga?"
"Kako si?"
"Ko ti je dao..."
"Ne prekidaj vezu."
"Sluaj, nanu li ti..."
"SFPD, krvni delikti."

uo je kako Lauel usisava dim cigarete. "ta ree?" ree Lauel.

"Orlovski. SFPD, krvni delikti. Krupan kukin sin sa jebeno velikom pukom? Onaj to je uao u
kafi? Seti se. Pre nego to je nestalo struje. Bio sam za ankom, razgovarao sam sa Edijem
Govancetom."
Lauel ponovo uvue dim, po zvuku malo plie. "Sluaj, ne znam ta ti to..."
"Nije ni potrebno. Slobodno prekini vezu, Lauele. Ali ako to uradi, bolje se pozdravi sa guzicom.
Zato to si bio svedok da je Orlovski doao po devojku, zar ne, Lauele? Video si ga, a on nije hteo da
ga vidi. Zato to nije bio na dunosti, Lauele. Radio je za sebe. A on je jedan ozbiljno pokvaren
pajkan, Lauele. Truo kao kancer."
Tiina. "Nemam pojma o emu govori."
"Onda uti i sluaj, Lauele. Dobro sluaj. Ako ne bude dobro sluao, rei u Orlovskom da si ga
video. Dau mu ovaj broj. Dau mu tvoj opis, i onog elavog. Reu u mu da si mu ga pominjao. I
zna ta e on da uradi, Lauele? Doi e ti tamo i upucati te namrtvo, eto ta e da uradi. Niko mu
nita ne moe. Krvni delikti, Lauele. Posle e moi sam da istrauje sluaj, ako bude hteo. Tip je
teka, Lauele, veruj mi."
Lauel se par puta nakalja. Proisti grlo. "Ovo je neka ala, je li?"
"Ne ujem da se smeje."
"U redu", ree Lauel, "recimo da je prava stvar. ta onda? ta ti hoe?"
"ujem da zna ljude koji mogu da srede stvari. Preko kompjutera, i tako to." uo je kako Lauel
pali novu cigaretu.
"Pa", ree Lauel, "tako neto."
"Republika elja", ree Rajdel. "'Ou da sredi da mi neto obave."
"Bez imena", ree Lauel brzo. "Postoje skeneri koji prate telefonski saobraaj..."
"'Oni'. U redu, neka budu 'oni'? 'Ou da sredi kod njih da urade neto za mene."
"To e da te kota", ree Lauel, "i nee biti jeftino."
"Ne", ree Rajdel, "kotae tebe."
Pritisnuo je dugme i prekinuo vezu. Dao je starom Lauelu vremena da razmisli o reenom; moda
da potrai Orlovskog na spisku, da vidi da je tamo i da je iz Krvnih. Sklopio je mali telefon i vratio
se u prikolicu. Sabletova majka drala je klimatizaciju ukljuenu par podeljaka vie nego to je
trebalo.
Sablet je sedeo na dvosedu. Bela odea inila je da izgleda kao moler ili tako neto, mada je bio
besprekorno ist. "Zna, Beri, neto se mislim da bi bilo najbolje da se vratim u Los Aneles."
"A tvoja majka?"
"Pa, sad je tu gospoa Bejker, iz Galvstona. Godinama su bile kominice. Gospoa Bejker moe
da je uva."
"Dojadilo ti to sranje o apostazi?"
"Pa, jeste", ree Sablet i okrenu se da pogleda Falonov hologram. "Jo verujem u Boga, Beri, i
znam da sam vid'o njegovo lice u medijima, ba k'o to ui Preasni Falon. Video sam. Al' sve
ostalo, kunem ti se, sve vie mi izgleda kao obina prevara." Sablet je izgledao kao da e zaplakati.
Srebrne oi okrenue se prema Rajdelu, uhvatie njegov pogled. "A razmilj'o sam i o IntenStrai,
Beri. O onome to si mi sino ispri'o. Ne vidim kako da se vratim tamo da radim, znajui ta su sve
spremni da urade. Mislio sam da u pomoi da se ljudi zatite bar od nekih zala na ovom svetu, Beri,
ali sad vidim da radim za kompaniju bez trunke morala."
Rajdel prie da pogleda molitvene maramice. Pitao se koja od njih uva od side. "Ne", ree,
najzad, "vraa se na posao. Ti titi ljude. Taj deo je stvaran. Mora da zaradi za ivot, Sablete."

"A ti?"
"ta ja?"
"Nai e te i ubiti, Beri. Tebe i nju."
"Pa, i tebe e, verovatno, ako saznaju ta sam ti sve rekao. Nije trebalo to da uradim, Sablete. To
je jo jedan razlog da ueta i ja odemo odavde. Da potedimo tebe i tvoju majku novih muka."
"Pa", ree Sablet, "sigurno je da vie ne radim za njih, Beri. Ali i ja odlazim odavde. Moram."
Rajdel je posmatrao Sableta, zamiljajui ga, zbog neega, u punoj opremi IntenStrae, sa Glokom
i svim, i odjednom mu doe ta velika ludaka zamisao, protrese ga i poe da mu se prevre po glavi,
otkrivajui sve te nove uglove. Ali ne sme da ga mea, ree sebi, to jednostavno ne bi bilo poteno
prema njemu.
"Sablete", zau sebe, samo minut kasnije, "kladim se da nisi raunao na posao koji mogu da ti
ponudim."
"Kakav posao?" ree Sablet.
"Da se uvali u nevolju", ree Rajdel.

33. BELENICA
pirina
kuhinjski suneri
metla
teni deterdent
vrea za spavanje
gorivo za reo
ulje/zaptivka
On sada spava. Pirina sa karijem iz Taijeve prikolice. Pita gde je otila devojka. Rekao sam mu
da se javila, ali da ne znam gde je ni zato. Pitolj na polici. Mrsko mi je da ga diram (hladan, teak,
zaudara na ulje, tamnoplava politura izlizana do srebrnosive sa strane, na izboenim delovima
cilindra. 'SMITH & WESSON'. Tomason). Veeras je ponovo priao o ejpliju.
To to su mu uradili, Skuteru, jebena gre'ota. Uvek isto sranje. Uvek neko od nji', da se ovek
zapita kako je bilo koja od ti' prokletih religija uspela toliko da potraje i kako je uopte nastala.
Moe biti da e jednog dana i sam postati jedna od nji', da e ljudi ubijati u njegovo ime, ili se bar
zaklanjati iza njegovog imena. Nekad je bio taj kult Raspetog Hrista, oni to su govorili samo
ponedeonikom, a tog dana su odlazili da iskopaju po lopatu zemlje za sopstveni grob, Skuteru. Malomalo, pa bi nekom od njih dunulo u glavu da je duh uao u njega, i onda bi to uradio, sa tim
specijalnim hromiranim klinovima to su ih svi imali sa sobom, u vreici oko vrata, zna, obavezno
od koe neroenog jagnjeta. Ma, ti su izgledali lue od ovih to su ga udesili, Skuteru. Na kraju su i'
sve pozatvarali u ludnicu. Negde oko 1998. nije preost'o nijedan.

34. IZLAZAK IZ RAJA

"Podzemna, duo", ree gospoa Sablet, "Talita Morou, Tod Probert, Geri Andervud. 1996." Bila
je zavaljena u garnituri, sa pokvaenom krpom na elu. Bila je iste plave boje kao njene papue, i od
istog materijala.
"Nisam gledala", ree ueta, koja je prelistavala asopis posveen Preasnom Falonu. Tu je bila
i ta biva glumica, Gudrun Viver, koja je na slici grlila Falona na nekoj pozornici. Da je okrenuo
glavu, pomislila je ueta, nos bi mu jedva bio u visini njene grudne kosti. Izgledao je kao da su mu
pod kou uprcali nekakav ruiasti vosak; imao je najgnusniju kosu koju je ikada videla, nalik na
neku kratku periku, periku koja je svakog asa mogla da se digne i otpuzi sama od sebe.
"Radnja se vrti oko televizije", ree gospoa Sablet, "tako da je od posebnog znaaja za crkvu."
"Kakva je pria?"
"Talita Morou je ta novinarka, a Tod Probert je pljaka banaka, ali dobar pljaka banaka, zato
to mu pare trebaju da plati da njegovoj eni presade srce. Keri Li. Sea je se? Prva odrasla uloga.
Lii na nekog deaka. Pa, Geri Andervud igra Talitinog biveg, ali jo zaljubljenog u nju, i to gadno.
U stvari, to je ve neka... kako to, bee, zovu?... erotomanija, to jest kao da misli samo na ono, duo, i
to se pretvara u isto zlo. Prvo joj alje te raskomadane Barbike, pa crknutog belog zeca, pa sve neki
seksi ve urmljan krvlju..."
ueta pusti staricu da pria. Shvatila je da moe da je iskljui, onako kako je nekad uspevala da
ne slua majino prianje. Pitala se ime su to Rajdel i Sablet toliko zaokupljeni. Neto su smerali;
domunavali su se u kuhinji.
Posmatrala je muvu kako slee na stvari gospoe Sablet na policama. Let joj je bio nekako
usporen, kao da joj ne odgovara klimatizacija.
inilo joj se da poinje se pali trza na Rajdela. Moda je to bilo samo zato to se istuirao i
obrijao i obukao istu odeu iz one njegove blesave putne torbe. Odea je bila ista kao ona od ranije.
Moda nikada i nije nosio drugu. Ipak, morala je da prizna da ima slatko dupence u onim farmerkama.
Sabletova majka rekla je da lii na mladog Tomija Li Dounza. Ko li joj je taj Tomi Li Dounz? Ili je
to bilo zbog toga to joj se inilo da namerava nekako da napakosti Lauelu. Mislila je da je jo
zaljubljena u Lauela, ili tako neto, ali je sada znala da nije, nimalo. Samo da nije poeo da uzima
igraa. Setila se kako je delovalo na Lavlesa kada je prosula sav onaj praak u kolu. Pitala je
Rajdela da li je to dovoljno da ga ubije, i Rajdel joj je rekao da nije. Rekao je da je dovoljno da
neko vreme bude lud k'o cipela, i da mu posle, kada mu izbistri u glavi, bude loe. Onda je pitala
zato je Lavles onako mlatio pitoljem po krilu. Rajdel se samo poeao po glavi i rekao da nije
siguran, ali da misli da to ima neke veze sa dejstvom na nervni sistem. Rekao je da je uo da droga
izaziva, izmeu ostalog, prijapizam. Prijapizam, patoloko stanje produene i bolne erekcije, i
prenaglaeno erotino ponaanje - prim. prev. Pitala ga je ta je to. Pa, rekao je, to je kad ovek
postane, recimo, preterano napaljen. Nije znala za to, ali je i Lauel imao nenormalna ukruenja koja
nikako nisu htela da prestanu. To ne bi bio neki problem, ali je tada postajao opak, tako da ju je sve
bolelo, a on bi je posle olajavao u drutvu, pred tipovima kao to je Kouds. U svakom sluaju,
odluila je da vie nee lupati glavu o tome ta Rajdel planira da uradi Lauelu, ne ona. Vie je
brinula zbog Skinera, da li mu je dobro, da li se brinu o njemu. Plaila se da ponovo pozove
Fontejna; svaki put kada bi Rajdel upotrebio telefon, strahovala je da e ih pronai ili tako neto. A
pomisao na bicikl inila ju je tunom. Bila je sigurna da ga je neko do sada uzeo. Odbijala je da to
prizna, ali je poinjala podjednako da ali zbog toga kao zbog Semijeve besmislene pogibije. A
Rajdel je rekao da misli da je i Najdel ubijen.

"A onda", govorila je Sabletova majka, "Geri Andervud izleti kroz taj prozor i padne pravo na
onu ogradu, zna? Onih sa iljcima."
"Auh, mamo", ree Sablet, "opet gnjavi uetu."
"Samo joj prepriavam Podzemnu", ree gospoa Sablet ispod krpe.
"1996", ree Sablet. "Pa, zna, trebalo bi neto da nam pomogne, Rajdelu i meni." Sablet joj
pokaza da poe za njim u kuhinju.
"Mislim da nije najpametnije za nju da izlazi, Beri", ree on Rajdelu. "Bar ne po danu."
ueta pogleda narukvicu lisica na zglobu. Rajdel je presekao lanac keramikom testerom koju je
pozajmio od nekoga usput. Trebalo mu je oko dva sata.
Rajdel je sedeo za plastinim stoiem gde je ona dorukovala. "Pa, ti ne moe, Sablete, zbog te
tvoje apostaze. A ja ne bih da budem tamo, sa onim videofonom na glavi. Mogli bi da banu njegovi
roditelji. Ili on da prislukuje."
"Zar ne moe da ih zove preko obinog telefona, Beri?" Sablet je zvuao zabrinuto.
"Ne", ree Rajdel. "Ne mogu. Oni to nikako ne vole. Rekao je da e pristati da razgovaraju, i to
moda, samo ako ih pozovem preko videofona."
"U emu je problem?" ree ueta.
"Sablet ima prijatelja koji ima videofon."
"Bracu", ree Sablet.
"Tvoj brat?" upita ona.
"Zove se Braca", ree Sablet, "al' je ta VS stvar, videofon i ostalo, protiv crkvenih pravila.
Preasni Falon je im'o otkrovenje da je virtuelna stvarnost Sotonino orue, zato to se pored nje ne
gleda dovoljno televizija..."
"Valjda ne veruje u to?" ree Rajdel.
"Ne veruje ni Braca", ree Sablet, "al' bi mu otac zavrn'o iju kad bi mu prona'o taj VS to ga
krije ispod kreveta."
"Samo ga pozovi", ree Rajdel, "i kai mu ono to sam ti rekao. Dvesta dolara u gotovom, plus
vreme i cena razgovora."
"Ljudi e je videti", ree Sablet, okrznuvi stidljivim, srebrnim pogledom uetu.
"Kako to misli, da e me 'videti'?"
"Pa, ovaj, ta tvoja frizura", ree Sablet, "suvie je neobina za nji', veruj mi."
"A sad, Braco", ree Rajdel deaku, "dau ti ove dve novanice od dvesta dolara. ta si rekao,
kad ti se vraa otac?"
"Nee jo dva sata", odvrati Braca, glasom koji je pucao od nervoze. Uzeo je novac kao da je
neim zaraen. "Pomae da naliju novu podlogu za pogonske elije koje dovoze iz Feniksa crkvenim
teretnjakom." Braca je stalno pogledao prema ueti. Ova je nosila slamnati eir Sabletove majke,
stvar sa velikim, mekim obodom, i stvarno otkaene damske naoari za sunce za limun-utim okvirom
i zakoenim staklima. ueta pokua da mu se nasmei, ali se inilo da je to od male pomoi.
"Ti si Doelov drugar, je li?" Braca je imao gotovo obrijanu glavu, neku napravu u ustima za
ispravljanje zuba i Adamovu jabuicu veliku otprilike kao treina njegove glave. Posmatrala ju je
kako skae gore-dole. "Iz L.A.-a?"
"Tako je", ree Rajdel.
"Ja... i ja bi' t-teo tamo", ree Braca.
"Odlino", ree Rajdel. "Nainio si korak u pravom smeru, veruj mi. Sada saekaj napolju, kao
to sam ti rekao, i obavesti uetu ako neko naie."

Braca izie iz svoje majune spavae sobe i zatvori vrata za sobom. ueta nije imala utisak da tu
ivi neko njegovih godina. Soba je bila suvie uredna i ukraena posterima Hrista i Falona. Bilo joj
ga je ao. Bilo joj je tesno i vrue, i nedostajala joj je klimatizacija gospoe Sablet. Skinula je eir.
"Dobro", ree Rajdel i uze lem, "sad sedi na krevet i izvuci utika ako neko naie." Braca im je
prethodno ukljuio ureaj. Rajdel sede na pod i stavi lem, tako da mu nije videla oi, pa navue
jednu od onih rukavica za biranje broja i upravljanje.
Gledala je kako njegov kaiprst, u toj rukavici, kucka neto na ploi koje nije bilo tamo. Potom ga
je sluala kako razgovara sa raunarom telefonske kompanije o preuzimanju rauna po obavljenom
razgovoru.
Tada mu se ruka ponovo podie. "Evo", ree i poe da otkucava u vazduhu broj koji mu je dao
Lauel. Kada je zavrio, stisnu pesnicu, okrenu je dva puta i spusti ruku u krilo.
Sedeo je tako nekoliko sekundi, okreui glavu pod lemom kao da neto posmatra, a onda se
umiri.
"Dobro", ree, nekim udnim glasom, ali ne njoj, "nego, ima li nekoga ovde?"
ueta oseti jezu na potiljku.
"Oh", ree on, "Isuse..."

35. REPUBLIKA ELJE

Rajdel je voleo Zidove Snova, u vreme kada je bio u srednjoj koli. Bili su to lokali u zakupu
japanske kompanije, postavljeni na raznovrsnim mestima, ali uglavnom u starijim trnim centrima;
neki su bili u zdanjima bioskopa, ili u starim robnim kuama. Jednom je bio u lokalu koji se nalazio u
staroj kuglani; prostor je zbog toga bio izuzetno dugaak i uzak i stvari su se izobliavale kada bi se
kretao prebrzo.
Bilo je mnogo naina da se igra s tim, i u Noksvilu su bile najpopularnije borbe vatrenim orujem,
u kojima se pucalo iz tih pitolja na svakojake zlikovce, a oni su uzvraali i posle bi se raunao
rezultat. Neto kao obuka u gaanju na akademiji, ali sa upola manjom otrinom slike. I bez svih
onih... pa, boja.
Ali Rajdel je najvie voleo da ue tamo i oblikuje stvari ni iz ega, iz tog oblaka piksela ili
geometrijskih tela ili ta je to ve bilo; usput je bilo mogue posmatrati druge kako to rade, pa ak i
spajati svoje delo sa njihovim, ukoliko su obe strane to elele. Pomalo se stideo tog svog izbora, jer
se inilo da to rade uglavnom devojke. A devojke su stalno pravile te jednoroge, duge i sline stvari,
dok je Rajdel voleo da pravi automobile, sve neka vozila iz snova, kao da je dizajner negde u Japanu,
sa slobodom da stvara ta god poeli. Posle je bilo mogue dobiti odtampanu sliku u boji, ili kasetu,
ako je to bilo pokretno. U dnu lokala uvek je bilo nekoliko devojaka koje su radile plastinu hirurgiju
na slikama svog lika, igrajui se sa licem i kosom, a zatim dale sliku na tampu, kad bi im se dopalo
to to su dobile.
Rajdel je ostajao blie ulazu, pretapao te reetke zelene svetlosti oko okvira koji bi nacrtao i
menjao boje i teksturu da vidi koja bolje izgleda.
Ali ono ega se setio kada se ukljuio videofonski prostor Republike elja bio je oseaj koji je
pri tom imao, o prostoru oko Zidova Snova. Oseaj je bio stvarno uvrnut, jer kada bi podigao pogled
sa onog to je radio, tamo nije bilo niega, ili bar niega odreenog. Ali dok je to radio, oblikovao
automobile ili neto drugo, ponekad je imao taj neobian oseaj da se naginje napolje, preko ruba
sveta, u prostor koji se sputao negde u beskraj, veno.
Tada bi osetio, takoe, da stoji ne na podu nekog starog bioskopa ili kuglane, ve na nekoj
ravnici, ili na ploi od stakla, koja se pruala u daljinu iza njega, miljama i miljama, bez stvarnog
kraja.
Zato je, poto je skrenuo pogled sa znaka telefonske kompanije na staklenu plou, rekao samo "O",
jer mu je video rub, i video da lebdi u praznini, a oko nje i iznad nje bio je taj oblak ili magla ili
nebo bez boje i od svih boja odjednom, u neprestanom kovitlanju.
A tamo su bile i te prilike, vee od oblakodera, vee od svega postojeeg, sa grudima u visini
ruba ploe, tako da se Rajdel oseao kao neka buba, ili igraka.
Jedna od njih bio je dinosaurus, jedan od onih Ti Reksova sa kratkim prednjim nogama koje su se
zavravale neim nalik na ake. Druga je bila kao neka vrsta kipa, ili neke neobine prirodne
formacije, sva iarana pukotinama i tunelima, ali u obliku oveka irokog lica, sa onom
jamajkanskom frizurom. Lice je bilo oputeno, sa napola sklopljenim onim kapacima. Ali sve je to
bilo nainjeno od kamena i mahovine, a pramenovi kose od nanosa ljake.
Onda ugleda i treu, i samo izusti: "Boe".
I ovo je bila ljudska prilika, ogromna, ali nainjena od televizijske slike, pokretnih slika koje su
se pretapale i vrtloile zajedno, jedva uspevajui, inilo se, da odre oblik koji su imale: mogao je to
biti i mukarac i ena. Pokuaj da blie sagleda neku od tih slika ranjavao mu je oi. Bilo je to kao da
nastoji da gleda milion programa odjednom, a tu je bila i ta buka kao zvuk vodopada od kamenja,

svojevrsno itanje koje uopte nije bilo zvuk.

"Dobro doli u Republiku", ree dinosaurus, glasom neke prelepe ene. Stvar se nasmeila, i on
vide da je slonovaa njenih zuba izvajana u itave hramove. Pokuao je da razazna pojedinosti
reljefa; jedan trenutak bile su sasvim otre, ali se onda neto dogodilo.
"Fali ti treina potrebne talasne irine", ree dugokosa planina, glasom koji se mogao oekivati od
planine. "Sad si u Ka-Telovom prostoru..."
"Mogli bismo da iskljuimo pretvara", predloi stvar od televizijske slike, glasom oblikovanim
od buke vodopada.
"Ne muite se", ree dinosaurus. "Ne verujem da e ovo biti bogzna kakav razgovor."
"Vae ime", ree planina.
Rajdel je oklevao.
"Broj socijalnog osiguranja", ree dinosaurus, sa dosadom u glasu, i Rajdel zbog neega pomisli
na oca, na to kako je stalno priao ta je to nekada znailo i ta znai sada.
"Ime i broj", ree planina, "il' odosmo."
"Rajdel, Stiven Beri", a zatim niz brojki. Jedva je izgovorio poslednju, kada dinosaurus ree:
"Bivi policajac, koliko vidim."
"E, nazdravlje", ree planina, koja ga je neprestano podseala na nekoga.
"Pa", ree dinosaurus, "sasvim izvesno bivi, reklo bi se. Posle je radio za IntenStrau."
"Zez", ree planina i podie ruku da pokae prema Rajdelu, ali to nije bila ruka ve dinovska
granitna rakova kleta, obrasla liajima. inilo se da ispunjava polovinu neba, poput trbuha
svemirskog broda. "Tanji kraj batine?"
"Ako mene pita, ne moe biti ui", ree televizijska oluja. "Izgleda da si privukao punu panju
naeg Lauela, Rajdele. A on nije hteo da nam kae ni kako se zove."
"Zato to ne zna", ree Rajdel.
"Taj ne zna gde je upalj, brate slatki", ree planina, spustivi kleta, glasom koji je bio
semplovana parodija Rajdelovog. Rajdel pokua da joj vidi oi; uhvatio je blesak mirnih, plavih
jezera, ustalasanu paprat, nekog mrkog glodara u trku, pre nego to se slika ponovo zamaglila. "Ljudi
kao to je Lauel uobraavaju da su nam potrebniji nego mi njima."
"Navedi razlog poziva, Stivene Beri", ree dinosaurus.
"Neto se dogodilo, gore u kanjonu Benedikt..."
"Da, da", ree dinosaurus, "ti si bio voza. Kakve to veze ima sa nama?"
Rajdelu tek tada sinu da dinosaurus, svi oni, verovatno imaju uvid, trenutni, u sve podatke o
njemu, ma gde oni bili. Bio je to udan oseaj. "Vidite moje podatke", ree on.
"Koji nisu naroito zanimljivi", ree dinosaurus. "Kanjon Benedikt?"
"To ste bili vi", ree Rajdel.
Planina podie obrve. Nastade sleganje vetrom iibanog grmlja, prevrtanje stena. Ali na samom
rubu Rajdelovog vidokruga. "Ako je uopte vano, to nismo bili mi, mi ovde. Mi bismo to
elegantnije."
"Ali zato ste to uradili?"
"Pa", ree dinosaurus, "ako uzmemo da je to ipak neko uradio, ili sredio da se dogodi,
pretpostavljam da bi trebalo da se kladi na gospoinog mua, koji je, koliko vidim, posle toga
podneo zahtev za razvod. Na sasvim solidnoj osnovi, reklo bi se."
"ta, on joj je, kao, namestio? Batovan i sve to?"
"ini mi se da e Lauel morati da objasni neke stvari", ree planina.
"Niste nam kazali ta elite, gospodine Rajdele." Ovo je rekla ona televizijska stvar.

"Posao kao to je bio taj. Hou da uradite neto slino. Za mene."

"Lauel", ree planina i zatrese upavom glavom. Lavine ljake na ivici Rajdelovog vidokruga.
Oblak praine na dalekoj padini.
"Te stvari su opasne", ree dinosaurus. "Opasne stvari veoma su skupe. A ti si bez kinte, Rajdele."
"A da Lauel plati za to?"
"Lauel", ree to ogromno, prazno lice od slika, "nam je duan."
"U redu", odvrati Rajdel, "uo sam vas i mislim da znam nekoga ko bi mogao da vam plati." A
uopte nije bio siguran da li je to obina kenjaa ili nije. "Ali ete morati da me sasluate. Da ujete
priu."
"Ne", ree planina, i Rajdel se seti na koga mu je liila, onog tipa koga je povremeno viao u
emisijama o istoriji, onog to je izmislio videofon ili tako neto, "i ako Lauel misli da je jedini makro
napolju, moda e promeniti miljenje."
Tada poee da blede, da se rastau u one fraktalne stvarice nalik na tkanje, i Rajdel shvati da
mu izmiu.
"ekajte", ree. "Da li neko od vas ivi u San Francisku?"
Dinosaurus se ponovo ukaza, treperei. "ta ako ivi?"
"Pa", ree Rajdel, "da li vam se dopada?"
"Zato pita?"
"Zato to e se sve izmeniti. Uradie to kao to rade u Tokiju."
"Tokiju?" Televizijska oluja, sada u obliku velike lopte, poput one u Kognitivnim Disidentima.
"Ko ti je to rekao?"
Sada je i planina ponovo bila tu. "Nije nam ostalo mnogo prostora, u Tokiju..."
"Priaj", ree dinosaurus.
Rajdel im ispria.
Kada je skinuo lem, ueta je ponovo imala eir na glavi, ali je naoare za sunce drala u ruci. I
posmatrala ga.
"Nije da sam shvatila neto od toga", ree ona. Mogla je da uje samo njegovu stranu prie, ali je
pri kraju uglavnom on govorio. "Ali mislim da si potpuno odlemio."
"Verovatno jesam", ree on.
Tada mu saoptie vreme i cenu razgovora. Kotalo ga je otprilike sav preostali novac.
"Nije mi jasno zato su morali da idu preko Pariza", ree.
Ona samo vrati naoare na nos i polako zatrese glavom.

36. BELENICA (2)

Grad na suncu, gledan sa krova ove kutije na vrhu kule. Otvoren poklopac na krovu. uje se kako
Skiner prebire po stvarima. Kartonska kutija polako se puni predmetima koje u poneti dole,
prodavcima sa robom prostrtom na ebadima, na masnim kvadratima starog atorskog platna. Osaka
je daleko odavde. Vetar donosi zvuke ekianja, pesmu. Skiner jutros pita da li sam video arana u
tajnerovom Akvarijumu.
- Ne.
- Uopte se ne mie.
'Si siguran da ti Fontejn nita vie nije rek'o? Al' je prona'o njen bajs? To ne valja. Ve bi dola
po njega. Kota k'o svetog Petra kajgana, ta stvar. Napravljena od 'artije, iznutra. Japanska
graevinska 'artija, kako se ono zvae? Nita od tebe, Skuteru. Sranje, pa to je na tvom jeziku.
Zaboravljate ga bre nego mi... Cev od te 'artije, pa omotana aramidom ili tak'im neim. A ne, ne bi
ga ona ostavila. Onog dana kad ga je dovezla kui, veruje da ga je dole tri sata prskala imitacijom
re? Imitacijom re, Skuteru. I omotavala ga starim krpama, unutranjim gumama i ime jo ne. Da ne
izgleda novo. Pa, ima vie smisla nego da ga samo zakljuava, sigurno. Zna kako da provali
kriptonitski katanac, Skuteru? Kljuem za volvo. Klju za volvo pasuje u bravu, k'o da je pravljen za
nju. Gurne jednom, dva puta i cak. Al' vie ne koriste te katance. Mada ih neki jo nose sa sobom.
K'o jedan od oni' visuljaka na uima, primetie... Jednog dana sam je na'o dole. 'Teli da je odvezu
do kraja mosta, da je preuzme grad. Rekli su da e d' odapne pre neg' je skinu sa kolica. Rek'o sam
im da odjebu. Don'o je 'vamo. Tad sam jo mog'o. Zato? Jebem li ga. Zato. Kad vidi ljude kako
umiru, 'e da proe k'o da je to na televiziji?

37. GRAD STOLETNICE

ueta nije znala ta da misli o Los Anelesu.
Ipak, ta palmina stabla izgledala su joj uvrnuto. Sabletov elektrini automobil zaustavio se iza
velike, bele kamionske prikolice na kojoj je pozadi pisalo V-IVOT - UGRADNJA,
NANOTRONSKO RASTINJE, a gore su trale kronje tih vetakih palmi, umotane u plastiku.
Ve je gledala na televiziji, sa Skinerom, kako postavljaju to drvee umesto onog to ga je ubio
neki meksikanski virus. Bila su pomalo nalik na maglev u Zalivu, ili kao ono to su Rajdel i Sablet
rekli da Suncokret namerava da radi u San Francisku; te stvari su rasle, ali samo zato to su bile
napravljene od tih maleckih maina. U jednoj emisiji koju je gledala sa Skinerom, razgovarali su o
tome kako je to novo drvee tako napravljeno da u njemu mogu da se gnezde razne vrste ptica,
pacova i drugih ivotinja, isto kao ono to se osuilo. Skiner joj je rekao da je jednom naleteo
dipom na pravo ivo stablo u L.A.-u, i da je sa njega palo desetak pacova, pravo na haubu, i da su
ostali da stoje sve dok se nisu uplaili i pobegli.
U svakom sluaju, bilo je drugaije nego u San Francisku. Oseala se nekako dvojako u pogledu
toga. Da je to samo gomila stvari, razbacanih okolo uglavnom bez reda, i da je re o istinski velikom
prostoru, sa planinama tamo negde iza, i svom tom energijom koja krui okolo, osvetljavajui stvari.
Moda zato to su stigli nou.
Sablet je imao taj mali evro-automobil, Mono. Znala je to jer je itavim putem od Raja morala
da gleda u logo. Sablet je kazao da se ime rimuje sa ponom. Bio je napravljen u Barseloni i bilo je
dovoljno da ga ukljui u kuni utika i ostavi da se napuni. Nije mogao da ide bre od etrdeset
milja na autoputu, ali Sablet nije hteo da vozi nita drugo zbog svojih alergija. Rekla mu je da je
srean to postoje elektrina vozila; odgovorio joj je da toliko brine zbog elektromagnetnih polja,
raka i slinih stvari.
Ostavili su njegovu majku sa gospoom Bejker, da gledaju Svemirskog lovca na TV-u. Obe su
bile silno uzbuene, jer je to bio prvi film Moli Ringvorld. Uzbuivale su se zbog svega i svaega, i
ueta nikad nije imala pojma o kome govore.
Pogledala je narukvicu. Pokrila ju je crnom smolom i akom ruiastih i plavih perli koje je
dobila od Sabletove majke; stvar je u sutini izgledala kao govno, ali je isto tako manje liila na
lisice.
Rajdel je provodio sve vie vremena pored telefona, pa su dva puta morali da stanu da kupe
baterije, Sabletovim novcem.
Pomalo joj je smetalo to je vie ne primeuje. A u motelu su ponovo spavali u istom krevetu, ali
se nita nije dogodilo, iako je Sablet spavao napolju u Monu, na sputenim seditima.
Rajdel je sada sve vreme govorio sa tim Lauelovim ljudima iz Republike elja, ali preko obinog
telefona, i pokuavao da ostavi poruke za nekog preko vokalne pote. Gospodin Mama ili tako neto.
Ne, Ma. Meutim, inilo se da ih niko ne prima, pa je pozvao tipove iz Republike i nastavio da vae
istu priu, sve to im se dogodilo, a oni su je snimili i valjda ubacili u vokalnu potu gospodina Ma.
Rajdel je rekao da e je nekako zaglaviti, tako da ne bude druge pote. Da e mu to privui panju.
Kada su stigli u L.A. i uzeli sobu u motelu, ueta je bila pomalo uzbuena, jer je to bilo neto to
je oduvek elela. Zato to se njena majka uvek dobro provodila u motelima. Dodue, ispalo je da je
posredi neka vrsta kampa bez prikolica, sa onim malim betonskim zgradama podeljenim u jo manje
sobe, nastanjene sve nekim strancima koji su loili rotilj u praznom bazenu za plivanje. Sableta je to
silno uznemirilo, zato to je bio alergian na ugljovodonike i sline stvari, ali je Rajdel rekao da je to
samo za jednu no. Onda je otiao do tih stranaca i neko vreme razgovarao sa njima, pa se vratio i

rekao da su to Tibetanci. Pravili su dobar rotilj, ali je Sablet jeo onu hranu iz dragstora koju je
poneo sa sobom, flairanu vodu i neto nalik na ipke utog sapuna, a zatim je otiao da spava u
Monu.
A sada je bila na ulazu mesta koje se zvalo Grad Stoletnice II, i trudila se da izgleda kao kurir.
Bila je to zelena stvar u obliku sise na tri noge koje su prolazile kroz nju. Moglo se videti gde ulaze,
jer su zidovi bili od neke vrste providnog stakla. Bila je to otprilike najvea stvar na svetu; videla se
odasvud. Rajdel ju je zvao Mehur.
Mesto je bilo otmeno, takoe, neto kao Kineski Basen, sa istim svetom kao tamo, koji je viala u
poslovnim etvrtima, trgovniskim centrima ili kada je isporuivala.
Pa, imala je na sebi svoje znake, a u motelu se dobro istuirala, ali je mesto ipak poinjalo da joj
ide na ivce. Sva sila drvea unutra, u toj dinovskoj upljoj nozi, i sve pod tom uvrnutom filtriranom
svetlou spolja. Stajala je na pokretnom stepenitu, dugakom otprilike milju, koje ju je bez kraja
nosilo uvis, okruenu ljudima kojima je tu oito bilo mesto. Rajdel joj je rekao da u ostale dve noge
postoje liftovi koji se uspinju pod uglom, kao onaj do Skinera. Ali je jedan Sabletov drugar rekao da
tamo obino ima vie uvara IntenStrae.
Znala je da je Sablet negde iza nje, ili je bar tako bilo dogovoreno pre nego to ih je Rajdel
ostavio kod ulaza. Pitala ga je kuda ide, a on je samo rekao da mora da pozajmi baterijsku svetiljku.
Poeo je ozbiljno da joj se dopada. To ju je pomalo brinulo. Pitala se kakav bi bio u nekoj drugo
situaciji. Pitala se kakva bi sama bila u drugoj situaciji.
On i Sablet prethodno su radili za kompaniju koja je obezbeivala zgradu, IntenStrau, pa je
Sablet pozvao jednog svog drugara i raspitao se kakvo je obezbeenje. Pria je bila da eli da pree
na novi posao u kompaniji. Ali on i Rajdel razradili su takav plan da ona moe da ue u zgradu,
naroito ako je on bude pratio izdaleka.
Brinulo ju je to to se Sablet ponaao kao da vri samoubistvo, ili tako neto. im se ukljuio u
Rajdelov plan, bilo je kao da se izgubio u svemiru. Neprestano je priao o svojoj apostazi, o
filmovima koji mu se dopadaju, i o nekom tipu Kronenbergu. Bio je ispunjen nekakvim mirom kao da
je siguran da e umreti; kao da se pomirio s tim, mada su ga i dalje brinule alergije.
Zelena svetlost. Dizala se kroz nju.
U motelu su joj napravili taj paket. Unutra su bile naoare. Adresirane na Karen Mendelson.
Sklopila je oi, rekla sebi da e joj se Bani Malatesta popeti na glavu ako ne isporui i pritisnula
dugme.
"Da?" Bio je to jedan od onih raunara.
"Ujedinjeni Kuriri, za Karen Mendelson."
"Dostava?"
"Treba da potpie."
"Odobren joj je bar-kod..."
"Njen rukopis. Moram da vidim njen rukopis. Mora lino da potpie. Znate na ta mislim?"
Tiina. "Priroda poiljke?"
"Pa", ree ueta, "ovde pie 'Ostavinski Sud', San Francisko, i ako ne otvorite vrata, go'sin'
arobnjae, ovo leti sledeim avionom nazad."
"Saekajte, molim", ree kompjuter.
ueta uze da razgleda biljke u posudama pored vrata. Bile su velike, izgledale su prirodno i znala
je da Sablet stoji iza njih, ali nije mogla da ga vidi. Neko je bio ugasio cigaretu u jednoj od posuda,
meu korenjem.
Vrata se malo otkrinue. "Da?"

"Karen Mendelson?"
"ta imate?"
"Ujedinjeni Kuriri, iz San Franciska. Da li biste potpisali prijem poiljke?" Samo to nije bilo
priznanice, niti poiljke.
"San Francisko?"
"Tako pie."
Vrata se jo malo otkrinue. Tamnokosa ena u dugakom, bledom kunom ogrtau. ueta vide da
ena proverava znake na Skinerovoj jakni. "Ne razumem", ree Karen Mendelson. "Sve nam ide
preko GlobEksa."
"Prespori su", ree ueta, ba kad je Sablet, u crnoj uniformi, iskoraio iza biljke. ueta opazi
svoj odraz u soivima, pomalo izboen u sredini.
"Gospoo Mendelson", ree on, "bojim se da imamo mali bezbednosni problem."
Karen Mendelson ga je posmatrala. "Bezbednosni?"
"Nita ne brinite", ree Sablet. Spustio je ruku na uetino rame i poveo je unutra, pored Karen
Mendelson. "Situacija je pod kontrolom. Zahvalni smo vam na saradnji."

38. UDESNA MILJA

Voli Divac, Rajdelov stanodavac Srbin, nije bio ba spreman da pozajmi Rajdelu svoju baterijsku
svetiljku, ali ga je Rajdel slagao i obeao da e mu nabaviti neto mnogo bolje, iz IntenStrae, i
doneti mu to kada bude vraao svetiljku. Moda jednu od onih teleskopskih palica sa beinim
tejzerom na vrhu, rekao je; u svakom sluaju, neto ozbiljno, profesionalno i ak moda zabranjeno.
Voli je bio neto kao oboavalac pajkana. Dopadalo mu se kada je imao iluziju da je deo snaga. Kao
i veina ljudi, nije umeo da razlikuje pravu policiju i kompanije poput IntenStrae. U dvoritu je bio
jedan od onih znakova oruane zatite, ali je Rajdelu laknulo kada je video da nije posredi
IntenStraa. Voli nije bio dovoljno imuan da sebi priuti takvu vrstu usluga, a i kola su mu isto tako
bila polovna, mada bi on za to rekao da je drugi vlasnik, kao da je onaj prvi bio neki levak kome je
bio posao da ih razradi za njega.
Ali je kua u kojoj je stanovao bila njegova i imala je bebinsko plavu oblogu nalik na ofarbano
drvo i jedan od onih vetakih travnjaka koji su izgledali prirodnije od AstroTravnjaka. Imao je i
kuu u Mar Visti, i jo par drugih. Njegova sestra naselila se tu 1994, a za njom je doao i on, beei
od svih onih nevolja tamo preko. Nikad nije zaalio zbog toga. Rekao je da je zemlja fina, iako
primaju previe doseljenika.
"ta to vozi?" upitao je, sa stepenita renovirane kue tipa Zanatlija dve ulice iznad Melrouza.
"Mono", ree Rajdel. "Iz Barselone. Elektrini."
"A ivi u Americi", ree on, prosede kose uredno zalizane unazad sa ugnutog ela. "to vozi to
sranje?" Njegov BMW blistao je na stazi; trebalo mu je pet minuta da iskljui zatitne ureaje kako bi
uzeo svetiljku. Rajdel se setio prilike kada su u Noksvilu, na Boi, novi voki-tokiji Odeljenja za
narkotike aktivirali sve alarme u kolima u krugu od deset milja.
"Pa", ree Rajdel, "dobar je za okolinu."
"Ali ne i za zemlju u kojoj ivi", ree Voli. "Stvar imida. Jedan Amerikanac trebalo bi da vozi
kola kojima bi se ponosio. Bavarska. Ili bar japanska."
"Vratiu ti ovo, Voli." Podigao je veliku, crnu baterijsku svetiljku.
"I jo neto pride. Rek'o si."
"Ne brini za to."
"Kad misli da plati stan u Mar Visti?"
"Kevin e to da sredi." Seo je u maleni Mono i pokrenuo zamajac. Vozilo se lagano ljuljalo na
amortizerima, dok je zamajac hvatao brzinu.
Voli mu mahnu, slegnu ramenima, povue se u kuu i zatvori vrata. Rajdel ga je prvi put video bez
onog tirolskog eiria.
Rajdel pogleda svetiljku, pitajui se gde je okida. Nije bila bogzna ta, ali je oseao potrebu da
ima neto kod sebe. Osim toga, nije bila smrtonosna. Nije bio neki problem kupiti pitolj na ulici, ali
danas nije hteo da mu tako neto bude pri ruci. Sistem dosuivanja kazni sasvim je drugaiji kada
postoji vatreno oruje.
Vozio je prema Mehuru, paljivo usporavajui na raskrsnicama i trudei se da se dri ulica sa
trakama za elektrina vozila. Uzeo je uetin telefon i pritisnuo dugme za ponavljanje poziva da
dobije mreni broj u Juti, onaj to mu ga je dao dera Bogova jo tamo u Raju. dera Bogova bio
je onaj to je liio na planinu, ili je bar tako rekao. Rajdel ga je pitao kakvo je to ime. Ovaj mu je
odgovorio da je istokrvni Indijanac. Rajdel je pomalo sumnjao u to.
ak ni nihovi glasovi nisu bili stvarni; sve je to bilo digitalno. dera Bogova mogao je da bude
ena, a sva tri lika jedna osoba. Pomislio je na enu u Kognitivnim Disidentima. Moda je bila ona.

Ili bilo ko drugi. Glavni razlog to su hakeri bili tako jezivi. uo je kako mreni telefon zvoni, negde
u Juti. dera Bogova se uvek javljao usred petog pozivnog signala.
"Da?"
"Raj", ree Rajdel.
"Riard?"
"Nikson."
"Tvoja roba je spremna, Riarde. Treba samo da se pogura."
"Je l' vreme da ujem cenu?" Svetlo se promenilo. Neko je trubio, iznerviran Monovom
nesposobnou za bilo kakvo ubrzanje.
"Pedeset", ree dera Bogova.
Pedeset hiljada dolara. Rajdel se trgnu kao opeen. "U redu", ree, "poteno."
"Bolje da jeste", ree dera Bogova. "Mogli bismo da ti zagoramo boravak u zatvoru. U stvari,
moemo da ti ga sasvim ogadimo. Dno se tamo nalazi dublje."
Kladim se da tamo imate puno prijatelja, pomisli Rajdel. "Za koliko vremena oekujete reakciju,
poto pozovem?"
dera Bogova podrignu, dugo i znaajno. "Brzo. Deset, najvie petnaest. Udesili smo onako kako
smo se dogovorili. Tvoji prijatelji ima da se useru. Ali, da ti kaem, ja bi' gledao da ne budem u
blizini. Ovo e biti neto to do sad nije vieno. Ta nova jedinica koju su uveli."
"Nadam se", ree Rajdel i prekinu vezu.
uvaru parkinga dao je broj Kareninog stana. Posle ovoga, vie nita nee biti vano. Svetiljka
mu je bila zataknuta u farmerke, pozadi, ispod teksas-jakne koju mu je pozajmio Braca. Verovatno je
pripadala Bracinom ocu. Rekao je Braci da e mu pomoi da nae stan kada bude doao u L.A. Ipak,
nadao se da ovaj nikada nee pokuati tako neto, jer mu se inilo da bi klinac poput Brace stigao
samo do prvog ugla od autobuske stanice pre nego to bi ga pokupio neki stvarno brz urbani
grabljivac, munjevit sev tokova i zuba, i zbogom Braco. A opet, mogao je da se zamisli na njegovom
mestu, Bracinom, u onom dva-sa-dva sobiku u prikolici, sa posterima Falona i Hrista, i VR-om koji
je krio od tate. ta bi mu ostalo kad ne bi bar pokuao da pobegne? Zbog toga je morao da skine kapu
Sabletu, jer je uspeo da stigne tako daleko, uprkos alergijama i svemu.
Ali je isto tako bio zabrinut zbog njega. Bilo je prilino blesavo brinuti o nekom drugom u
ovakvoj situaciji, ali se Sablet ponaao kao da je ve mrtav ili tako neto. Putao je da ga nose
dogaaji, kao da nita nije vano. Jedino to je jo moglo da ga trgne bile su te njegove alergije.
Brinula ga je i ueta, ueta Vaington, samo to ga je tu brinula bela koa njenih lea iznad
pojasa onih crnih biciklistikih pantalona, kada bi se sklupala pored njega na krevetu. I to to je
stalno imao elju da je dodirne. I kako su joj sike napinjale majicu kada bi se ujutru uspravila, i oni
tamni mali uvojci malja ispod miki. A sada, dok je iao prema kafe-modulu od terakote pored lifta,
sa etvrtastom glavom Volijeve baterijske svetiljke koja mu je uljala kimu, znao je da moda nee
imati novu priliku. Za jedan sat moda e biti mrtav, ili na putu u zatvor.
Naruio je kafelate, dupli, platio ga poslednjim novcem koji je imao, i pogledao na svoj tajmeks.
Deset do tri. Prethodne veeri, kada je pozvao Vorbejbijev mobilni telefon iz motela, rekao mu je u
tri sata.
dera Bogova dao mu je taj broj. dera Bogova mogao je da nabavi svaki broj.
Vorbejbi je zvuao kao da mu je ao to ga uje. Razoarano. "Nismo to oekivali od tebe,
Rajdele."
"ao mi je, gospodine Vorbejbi. Oni jebeni Rusi. I ono kaubojsko kopile, Lavles. Puk'o mi film."
"Nema potrebe za prostaklucima. Ko ti je dao ovaj broj?"

"Hernandez, jo ranije."
Tiina.
"Naoare su kod mene, gospodine Vorbejbi."
"Gde si sad?"
ueta Vaington posmatrala ga je sa kreveta. "U Los Anelesu. Mislio sam da je bolje da budem
to dalje od onih Rusa."
Stanka. Moda je Vorbejbi pokrio mikrofon rukom. Zatim: "Pa, recimo da mogu da shvatim tvoje
ponaanje, iako ne mogu da kaem da ga odobravam..."
"Da li biste mogli da doete po njih, gospodine Vorbejbi? I da kaemo da smo poravnali raune?"
Dua stanka. "Pa, Rajdele", tuno, "ne bih hteo da zaboravi koliko sam razoaran tobom, ali, da,
mogao bih."
"Ali samo vi i Fredi, u redu? Niko vie."
"Naravno", ree Vorbejbi, i Rajdel ga zamisli kako baca pogled prema Frediju, koji kuca po
tastaturi nekog novog raunara, pokuavajui da sazna odakle dolazi poziv. Do celularnog vora u
Ouklendu, a zatim do premoenog broja.
"Doi ete sutra, gospodine Vorbejbi. Pozvau vas na ovaj isti broj, da vam kaem gde da doete.
U tri sata. Tano u tri."
"Mislim da si doneo pravu odluku, Rajdele", rekao mu je Vorbejbi.
"Nadam se da jesam", rekao je Rajdel i prekinuo vezu.
Pogledao je na tajmeks. Otpio gutljaj kafe. Tri sata. Tano. Odloio je kafu na pult i izvadio
telefon. Poeo da kuca Vorbejbijev broj.
Trebalo im je dvadeset minuta da stignu. Doli su u dvoja kola, sa razliitih strana; Vorbejbi i
Fredi u crnom Linkolnu sa belom satelitskom antenom na krovu, Fredi za volanom, a malo posle
Svobodov i Orlovski u metalno sivoj Ladi za koju je Rajdel pretpostavio da je iznajmljena.
Gledao je ih kako se okupljaju, njih etvorica, i ulaze, prvo na trg ispred Mehura, pored onih
kinetikih skulptura, prema najbliem liftu. Vorbejbi je izgledao jednako tuno kao uvek i oslanjao se
na onaj tap. Nosio je onaj isti maslinasti mantil, Stetson, Fredi je nosio ljampavu koulju sa mnogo
ruiaste boje i raunar pod mikom, a Rusi iz Krvnih delikata imali su ona siva odela, otprilike iste
boje i teksture kao Lada koju su vozili.
Posmatrao je jo neko vreme, gledajui hoe li se pojaviti Lavles, a onda poe da ukucava onaj
broj u Juti.
"Molim te, Boe", ree, brojei koliko e puta zvoniti.
"Je l' vam dobar late?" Srednjoazijski klinac u kafe-modulu ga je posmatrao.
"Odlian", ree Rajdel, a onda se javi dera Bogova.
"Da?"
"Raj."
"Je l' to Riard?"
"Nikson. Tu su. etvorica, ali ne i Smeko."
"Tvoja dva Rusa, Vorbejbi i njegov dokej?"
"Tako je."
"Ali ne i onaj peti?"
"Ne vidim ga..."
"Njegov opis je u paketu. U redu, Rajdele. Obavimo to." Klik.
Rajdel gurnu telefon u dep, okrenu se i poe, brzim korakom, prema liftu. Deak u kafe-modulu

verovatno je ostao ubeen da neto nije u redu sa njegovim lateom.

Ako dera Bogova i njegovi pajtosi nisu bili jedna osoba, recimo neka izlapela staramajka u
brdima Ouklenda sa opremom vrednom nekoliko miliona i krajnje odbojnim ponaanjem, Rajdel je
imao utisak da su obini seratori. Prema njihovoj prii, nije bilo toga to ne mogu da urade. Ali ako
su bili tako moni, zato su se krili i pravili pare na nezakonit nain?
Rajdel je na akademiji imao nekoliko predavanja o kompjuterskom kriminalu, ali su ova bila
prilino tura. Govorila su o tome kako su hakeri u poetku bili samo genijalni klinci koji su zezali
telefonske kompanije. U sutini, rekao je gostujui federalac, sav kriminal kome su nekada priivali
epitet 'belih kragni' sada je bio kompjuterski, jer su slubenici sav posao obavljali pomou raunara.
Meutim, bilo je i drugog kriminala koji se mogao nazvati kompjuterski u starom smislu te rei, jer su
su njim obino bavili profesionalni kriminalci, koji su i dalje mislili o sebi kao o hakerima. Javnost
je hakere i dalje zamiljala, rekao im je federalac, kao neke posrane romantine junake, recimo kao
klince koji su premestili poljski klozet. Veseli zajebanti. U stara vremena, rekao je, puno ljudi nije ni
znalo da postoji poljski klozet koji bi mogao da bude premeten, sve dok ne bi zavrili u govnima.
Rajdelova klasa se posluno nasmejala. Ali danas vie nije tako, rekao je federalac; savremeni
hakeri bili su romantini otprilike kao profesionalni ubica neke obavetajne slube ili uteriva
dugova navuen na igraa. I bilo ih je mnogo tee uhvatiti; meutim, ako epate jednog i dobro ga
pritisnete, mogli ste da raunate da e pasti i nekoliko drugih. Ali oni su bili uglavnom povezani u te
elije, a ove opet u vee grupe, tako da se moglo raunati najvie na lanove jedne elije; nisu znali
ko su lanovi drugih elija, i pazili su da ne saznaju.
dera Bogova i njegovi ortaci, koliko god da ih je ili nije bilo, sigurno su bili jedna od tih elija,
neznano koja jedinica onoga to se zvalo Republika elja. Verovao je da postoji razlog zbog koga su
bili spremni da mu pomognu: nije im se dopadala zamisao da San Francisko bude izgraen, jer su
voleli infrastrukturu sa mnogo rupa, za uslugu su mu traili velike pare - pare koje nije imao - i
trebalo je da pronau nain da urade neto to nikome pre njih nije uspelo. inilo se da je ovo
poslednje bilo presudno za njihovu odluku.
Sada, dok se peo pokretnim stepenicama, zajedno sa svim tim ljudima koji su tu iveli ili radili, i
pokuavao da potisne elju da ostavi sve i pobegne, Rajdel je otkrio da mu je teko da poveruje da
dera Bogova i ostali zaista rade ono to su rekli da mogu da urade. Ako ne rade, pa, jednostavno je
najebao.
Ne, rekao je sebi, nisu te preli. Nisu smeli. Negde u Juti tanjir satelitske antene je u ovom
trenutku bio okrenut prema obali i nebu Kalifornije, i slao pakete, ne - komplete signala. dera
Bogova ih je nazvao kompletima.
A negde gore, visoko iznad Mehura, iznad itavog basena Los Anelesa, nalazila se Zvezda Smrti.
Rajdel se provue pored sedokosog oveka u beloj teniskoj opremi i potra uz stepenice. Naao
se pod krovom bakarne sise. Tamo su ljudi ulazili i izlazili iz nevelikog trnog centra. Tu je bio i
vodoskok, u koji se voda slivala niz velike, nepravilne ploe zalenog stakla. I bili su, na kraju, Rusi,
njihova iroka, siva lea kretala su se prema belim zidovima kompleksa u kome se nalazio Karenin
stan. Nije mogao da vidi Vorbejbija ili Fredija.
3:32. "Sranje", ree on, svestan da nije uspelo, da ga je dera Bogova zajebao, da je time
presudio ueti Vaington i Sabletu, kao i Karen Mendelson, i da je to bila jedna od onih prilika kada
je delovao bez razmiljanja, pogreno, ali ovaj put i poslednja.
Ali tada iz dugakog otvora u staklu, juno od mesta gde su bili tereni za rukomet, izletee te
stvari, neto to nikada u ivotu nije video. Bilo ih je itavo jato, deset ili dvanaest, i bile su crne.

Bile su gotovo beumne, i kao da su lebdele. Klizile kroz vazduh. Igrai na terenima zastadoe da ih
gledaju.
Bili su to helikopteri, ali premali da bi u njima bilo nekoga. Manji od najmanje mikrolake. U
obliku tanjira. Francuski torpiljeri kompanije Aerospasijal, isti kao oni u vestima iz Mekisko Sitija, i
pretpostavljao je da su voeni iz IKKC-a, Interventnog komandno-kontrolnog centra, koji je
upravljao i Zvezdom Smrti. Jedan od njih mu prolete oko est metara iznad glave, i on ugleda
grozdove cevi nekakvih topova ili bacaa raketa.
"Bogte", ree Rajdel, zagledan u budunost oruanih intervencija.
"POLICIJSKA INTERVENCIJA. SAUVAJTE MIR."
Neka ena poe da vriti, tamo negde kod trnog centra, uporno i jednolino, kao navijena.
"SAUVAJTE MIR."
I uglavnom jesu, sva ta lica; lica stanovnika ove visoke zemlje, tvrdih vilica, u mekoj odei koja
je leprala u silaznoj struji vazduha.
Rajdel potra.
Protrao je pored Svobodova i Orlovskog, zagledanih u tri helikoptera koji su sada lebdeli znatno
nie, oito motrei na njih dvojicu. Oba Rusa blenula su otvorenih usta, a Orlovskom su one napola
uokvirene naoari bile toliko nisko da se inilo da e spasti.
"LEZITE NA STOMAK. LICEM DOLE. ODMAH. INAE PUCAMO."
Ali su stanari, vitki i uglavnom plavokosi, nepomino stajali, posmatrajui, sa reketima ili
tamnim, sjajnim kesama iz trnog centra u rukama. Posmatrajui helikoptere. Posmatrajui Rajdela
kada je protrao pored njih, pogledima koji su bili blago radoznali i radoznalo tvrdi.
Protrao je pored Fredija, koji je leao licem dole na granitnim ploama, postupajui po
nareenju helikoptera, sa rukama iznad glave i raunarom izmeu njih.
"SAUVAJTE MIR."
Tada je ugledao Vorbejbija, umorno izvaljenog na klupi od livenog gvoa, kao da od postanka
sedi tu i gleda ivot kako protie. I Vorbejbi je opazio njega.
"POLICIJSKA INTERVENCIJA."
tap mu je bio pored njega, oslonjen na klupu. On ga podie, tromo i proraunato, i Rajdel je bio
siguran da je gotov.
"SAUVAJTE MIR."
Ali Vorbejbi, kao i uvek tunog lika, samo podie tap od oboda Stetsona, kao u nekakav pozdrav.
"BACI TAJ TAP."
Pojaani glas nekog pajkana iz SWATa, dole u nekom bunkeru u utvrenom podzemlju zgrade
Istone Optine, koji je upravljao Aerospasijalom pomou ureaja teleprisustva. Vorbejbi slegnu
ramenima, polako, i odbaci tap od sebe.
Rajdel se nije zaustavljao, protrao je kroz otvorenu kapiju i hodnik do vrata Kareninog stana.
Koja su bila napola otvorena, i na njima njih dve, Karen i ueta Vaington, oiju izbuljenih kao da e
im iskoiti iz glave.
"Nazad!" dreknu on.
One nastavie da zure u njega.
"Vraajte se unutra!"
Pored vrata bilo je postavljeno nekoliko krupnih, ukrasnih biljaka u posudi od terakote visokoj do
struka. Video je Lavlesa kao izlazi odatle i die onaj mali pitolj; imao je srebrnastu sportsku jaknu, a
leva ruka bila mu je u povezu; lice mu je bilo iarano mikroporoznim flasterima ija se boja
razlikovala od koe, pa je izgledao kao da ima gubu ili tako neto. Smeio se onim osmehom.

"Ne", vrisnu ueta Vaington, "ti malo ubilako govno!"

Lavles okrenu pitolj prema njoj, stopu od njene glave, i Rajdel vide da je osmeh nestao. Bez
njega, primetio je, Lavles je izgledao kao da nema usta.
"SAUVAJTE MIR", podsetie ih helikopteri, u trenutku kada je Rajdel podigao Volijevu
baterijsku svetiljku.
Lavles nije uspeo ni da povue obara, to je svakako bio podvig za potovanje. Dejstvo gasa
podsealo je na Sabletovu alergijsku reakciju, ali je bilo mnogo jae i bre.
"E, jebem te ludog", ponavljala je Karen Mendelson, oiju nateklih kao da je prola kroz roj osa.
Nju i uetu zakaio je deo bibernog mlaza, a Sablet je bio toliko zabrinut zbog ostataka u vazduhu da
se sakrio u orman u Kareninoj spavaoj sobi i nije hteo da izie. "Da te jebem ludog. Zna li ti ta si
uradio?"
Rajdel je samo sedeo na jednoj od njenih stolica u stilu Retro-Agresije, oslukujui helikoptere
kao galame napolju. Kasnije, kada se sve razjasnilo, saznali su da je Republika elja namestila stvar
tako da su Vorbejbi i ostali ispali teroristi i bombai iz Pokreta za osloboenje Sonore, koji su u
Kareninom stanu nagomilali dovoljno eksploziva da oduvaju bradavicu sa one sise do Malibua.
Razradili su i taj scenario sa taocima, da bi obezbedili mek nastup SWAT-ovaca, ako ovaj bude
neophodan. Ali kada je pravi, ivi Antiteroristiki Vod uao u igru, moglo je da postane upavo, i
bilo bi da Karen nije radila kao advokat za Policajce u nevolji. Bili su to ljuti momci, i u prvi mah su
postali jo ljui, ali se pokazalo da Parslijevi ljudi znaju kako da ih umire.
Ali je najsmenije od svega bilo to to u LAPD-u nipoto nisu hteli da priznaju da je neko obradio
Zvezdu Smrti. Uporno su tvrdili da im je neko javio telefonom. Drali su se toga do kraja; bilo im je
toliko vano da su bili spremni da puste mnogo drugog da proe.
Ali dok je sedeo i sluao Karen, i polako dolazio do zakljuka da ga ipak psuje iz milote,
neprestano je mislio na Komarnu Naivu, na onu enu ijeg imena nije mogao da se seti, i nadao se da
nee loe proi, zato to je derau Bogova bio potreban broj telefona u L.A.-u da ga ubaci u taj
lani komplet podataka, broj sa koga je kobajagi stigla prijava. Rajdel nije hteo da da Kevinov broj,
ali je onda sluajno naao broj Komara u novaniku, ispisan na delu naslovne strane People-a, i dao
ga derau Bogova.
Onda mu je prila ueta, lica svog oteenog od gasa, i upitala ga je li stvar uspela ili su svi
najebali. Rekao joj je da jeste i da nisu, a onda su upali pajkani i neko vreme stvar nije valjala, ali se
ubrzo pojavio Aaron Parsli, sa podjednako brojnom pratnjom advokata, a zatim i sam Velington Ma,
u mornarikom blejzeru sa zlatnim dugmetima.
I tako ga je Rajdel konano upoznao.
"Uvek je zadovoljstvo sresti se uivo sa klijentom", ree Valington Ma, stiskajui mu ruku.
"Drago mi je to smo se upoznali, gospodine Ma", ree Rajdel.
"Neu vas pitati ta ste mi uradili sa potom", ree Velington Ma, "ali se nadam da to neete
ponoviti. to se tie vae prie, zaista je udesna."
Rajdel se seti deraa Bogova i onih pedeset hiljada, i zapita se hoe li Ma i Karen pobesneti
zbog toga. Verovao je da nee, jer je Aaron Parsli ve dva puta izjavio da e stvar biti vea od one
sa Plianim Medom, a Karen je neprestano govorila kako je ueta telegenina i pominjala njenu
mladost, i kako e se Hrom Koran polomiti da urade muziku.
A Velington Ma je napravio ugovor sa uetom i Sabletom, ali je morao da doda papire u orman,
jer Sablet jo nije hteo da izie.
Rajdel je na osnovu onoga to je govorila Karen zakljuio da joj je ueta uglavnom ispriala

priu dok su je ona i Sablet drali tu, i spreavali da pritisne neko od dugmeta koja su prizivala
IntenStrau. Osim toga, Karen je oigledno znala sve o tim VS naoarima i o tome kako rade, pa je
vei deo vremena provela drei ih na glavi, tako da je sada znala sve o Suncokretu, ili kako se to
ve zvalo. Uz to je neprestano ponavljala Parsliju da imaju pravu bombu, jer je cela stvar mogla da
ukae na umeanost Kodija glavom i bradom jebenog Harvuda, samo ako dobro odigraju karte, i da je
kopile zasluilo sve to e ga snai.
Rajdel nije imao priliku ni da pogleda kroz te naoare.
"Gospodine Parsli?" Rajdel je morao da mu se privue, na neki nain.
"Da, Beri?"
"ta dalje?"
"Pa", ree Parsli, cimajui kou ispod nosa, "ti i tvoji prijatelji biete za koji as uhapeni i
odvedeni u istrani zatvor."
"Stvarno?"
Parsli pogleda na svoj veliki zlatni sat. Brojanik je bio okruen dijamantima, a sa obe strane
imao je po krupan tirkiz. "Otprilike za pet minuta. Radimo na tome da prvu konferenciju za tampu
odrimo u est. Da li vam to odgovara, ili biste prvo jeli? Moemo da poruimo da vam neto donesu
ovamo."
"Ali tek to nas nisu uhapsili."
"Kaucija, Beri. Jesi li uo za kauciju? Sutra ujutru ste svi na slobodi." Parsli ga je likujui
posmatrao.
"Hoemo li se izvui, gospodine Parsli?"
"Beri", ree Parsli, "u nevolji si, sine. Uz to policajac. I to poten. U nevolji. U dubokom,
spektakularnom i, dozvoli mi da kaem, oigledno herojskom sranju." Pljesnu Rajdela po ramenu.
"Policajci u nevolji su tu zbog tebe, deko, i, budi uveren, cela stvar e izii na dobro za sve nas."
ueta je rekla da nema nita protiv zatvora, ali bi molila da neko pozove nekoga po imenu Fontejn
u San Francisku.
"Moe da zove koga god eli, duo", ree Karen, tapkajui joj maramicom po nateenim oima.
"Sve e biti snimljeno, ali emo i mi dobiti kopiju snimka. Kako se zove onaj tvoj prijatelj, crnac, u
koga su pucali?"
"Semi Sal", ree ueta.
Karen pogleda Parslija. "Moraemo da pozovemo Deksona Kejla", ree. Rajdel se pitao zato,
jer je Dekson Kejl bio onaj novi, mladi crnac koji je glumio u televizijskim filmovima.
Onda ueta prie i zagrli ga, nekako se sva stisnu uz njega, gledajui ga odozdo ispod one lude
kosijane. A njemu je bilo milo, iako su joj oi bile crvene i iako joj je curilo iz nosa.

39. SVEANOST JEDNOG SIVOG DANA

U subotu, petnaestog novembra, jutro posle etvrte noi provedene kod Skinera, Jamazaki, odeven
u ogromnu, vunenu jaknu, slinu mormarskoj kabanici, svu iskrpljenu i sa mirisom mainskog ulja,
spustio se utim liftom da napravi pazar sa ulinim prodavcima. Nosio je kratonsku kutiju sa nekoliko
krupnih komada okamenjenog drveta, levi paroak srndaa, petnaest laserskih diskova, ukrasni
suvenir iz viktorijanskog doba u obliku upljikavog porcelanskog vra sa utisnutim slovima 'OXO', i
od vlage odebljao primerak Kolumbijanske istorije knjievnosti Sjedinjenih Drava.
Prodavci su reali robu, jutro je bilo gvozdeno sivo i vlano, i bio je zahvalan zbog pozjamljene
jakne, iji su depovi bili zasejani prastarom piljevinom i siunim, bezimenim deliima gvourije.
Nije bio siguran kako treba da prie prodavcima, ali su oni preuzeli inicijativu i sjatili se oko njega,
pominjui Skinera.
Okamenjeno drvo postiglo je najbolju cenu, zatim vr, pa osam od petnaest diskova. Na kraju je
sve otilo, osim istorije knjievnosti, koja je bila veoma oteena od plesni. Ostavio je knjigu, iju su
se plave stranice uvijale na slanom vazduhu, povrh gomile otpadaka. Sa novanicama smotanim u
ruci, poao je da trai staricu koja je prodavala jaja. Takoe im je trebala kafa.
"Kako je stari, Skuteru?"
"Sve ee pita za devojku..."
"Ona je u zatvoru dole u L.A.", ree mu Fontejn.
"U zatvoru?"
"Jutros je putena uz kauciju, tako je bar sino rekla da e biti. Ba sam bio poao da vam to
kaem." Izvadio je telefon iz depa i pruio ga Jamazakiju. "Ona je na tom broju. Samo nemoj previe
da zove kui, vai?"
"Kui?"
"U Japan."
Jamazaki trepnu. "Neu. Razumeo sam..."
"Ne znam ta je radila otkako je izbila ona oluja, ali sam bio suvie zauzet da bih mislio o tome.
Uspeli smo da ukljuimo struju, ali pojavio se jo jedan povreeni po koga jo niko nije doao.
Upecali smo ga iz ostataka neijeg senika, u sredu ujutru. Otprilike ispod vae gajbe, u stvari. Ne
znam da li je uradio glavu ili ta, ali je as pri svesti, as nije. ivotne funkcije su mu u redu i nema
slomljenih kostiju. Ima brazdu du slepoonice kao od metka..."
"Niste ga odneli u bolnicu?"
"Ne" ree Fontejn, "to radimo samo ako zatrae, ili kad nema izgleda da preive bez toga. Mnogi
od nas imaju debele razloge da izbegavaju takva mesta, gde mogu da ih provere preko kompjutera, i
tako to."
"A", ree Jamazaki, nadajui se da je bio taktian.
"Aha", ree Fontejn. "Verovatno su ga prvo pronali neki klinci i uzeli mu novanik, ako ga je
uopte imao. Ali to je krupan i zdrav brat i neko e ga ve prepoznati. Pogotovo sa tom polugom to
mu je provuena kroz stojka."
"Da", ree Jamazaki, iako nije shvatio ovo poslednje, "nego, va pitolj je jo kod mene."
Fontejn se osvrnu oko sebe. "Pa, ako oceni da ti ne treba, ratosiljaj ga se umesto mene, molim te.
Al' e mi trebati taj telefon. Koliko misli da ostane ovde?"
"Ja... ne znam." I to je bila istina.
"Bie ovde dole po podne, da vidi paradu?"
"Paradu?"

"Petnaesti novembar. ejplijev roendan. To treba videti. Isti mek kao Mardi Gra. Dosta mladih
skida odeu, ali ne znam kako e po ovom vremenu. Pa, vidimo se. Pozdravi mi Skinera.
"Pozdrav, da", ree Jamazaki, smeei se, a Fontejn ode svojim putem, i dugine boje njegove
trikane kape jo su dugo poskakivale iznad glava svetine.
Jamazaki poe prema kafedinici, mislei na pogrebnu povorku, razigranu grimiznu priliku sa
crveno ofarbanom pukom. Simbol ejplijevog odlaska.
ejplijevo ubistvo, po nekima rtvovanje, dogodilo se u Solt Lejk Sitiju. Sedmorica njegovih
ubica, do zuba naoruani fundamentalisti, pripadnici bele rasistike sekte koja je u mesecima posle
napada na aerodrom morala da pree u podzemlje, jo su bili u zatvoru u Juti, mada su dvojica njih
potom umrla od side, verovatno zaraena u zatvoru, uporno odbijajui spasonosni virus, patentiran
pod ejplijevim imenom.
Ostali su nemi tokom itavog suenja, i samo je njihov voa izjavio da je bolest Boja kazna za
grenike i neiste. Vitki mukarci obrijanih glava i praznih, nesmiljenih oiju, Boji revolverai, iji
e likovi ostati tako da zure, na svim istorisjkim trakama, zanavek.
Ali ejpli je umro veoma bogat, pomisli Jamazaki, i stade u red za kafu. Moda je ak bio i
srean. Doiveo je da vidi kako proizvod njegove krvi preokree tok tame. Pojavile su se nove
poasti, ali je iva vakcina, dobijena od ejplijevog soja, spasila nebrojene milione.
Jamazaki obea sebi da e prisustvovati ejplijevoj roendanskoj paradi. I ovaj put nee
zaboraviti da ponese belenicu.
Stajao je u mirisu svee samlevene kafe i ekao svoj red.

ZAHVALNICE
Za nastanak ove knjige dugujem posebnu zahvalnost Paolu Poledriju, kustosu i osnivau Odeljenja
ahitekture i dizajna u Muzeju savremene umetnosti u San Francisku. Gospodin Poledri je 1990.
godine za potrebe izlobe Vizionarski San Francisko otkupio knjievni rad koji je posle postao kratka
pria 'Skinerova soba', a uz to mi je omoguio saradnju sa arhitektima Ming Fangom i Krejgom
Hodetsom, tvorcima izmenjene mape grada (mada sam je ja potom jo jednom izmenio) koji su mi
podarili Sakjvokerov Park, Zamku i Suncokretove kule. (Iz drugog rada otkupljenog za ovu izlobu,
snanog dela pod naslovom 'Sodoma: razmiljanja o stereotipu' Riarda Rodrigeza, pozajmio sam
Jamazakijevu viktorijansku kuu na izdavanje i onu njenu atmosferu melanholije.)
Pojam 'virtuelna svetlost' skovao je naunik Stiven Bek, opisujui vrstu instrumenta koji proizvodi
'neposredne optike osete u oku bez posredstva fotona' (Mondo 2000).
Rajdelov Los Aneles mnogo duguje mojem itanju Grada kvarca Majka Dejvisa, naroito
njegovom vienju privatizacije prostora u drutvenom vlasnitvu.
Zahvalan sam Markusu, iliti upavom, jednom od izdavaa Skoka ive, objavljenog od strane
Udruenja kurira biciklista San Franciska, odnosno za njega, koji mi je ljubazno nabavio materijal
korien pri izradi izdanja i potom godinu dana ekao da mu se javim (neka primi moje izvinjenje).
Skok ive postoji da 'informie, zabavi, razbesni i na svaki drugi nain pomogne' kuriskoj zajednici.
Otuda potie radno mesto uete Vaington i dobar deo njenog karaktera. Posebno se zahvaljujem
Stivu Matjesonu, ija je pria 'ovek iznad Marine', za Skok ive, bila osnova za uetin san u
poglavlju 8.S. (iako njeno pravo znaenje nisam shvatio sve do izlaska luksuznog izdanja). Projektuj
se dalje!
Zahvalan sam, takoe, dole navedenima, jer su svi oni bili od sutinske pomoi, zato to su
ugradili odgovarajui deli za konanu sliku u pravom trenutku, kao i zbog stvaralake podrke: Lori
Anderson, Kotiju abu, Semjuelu Dilejniju, Riardu Dorsetu, Brajanu Inou, Debori Hari, Riardu
Kadriju, Marku Lejdlou, Tomu Medoksu, Petu Marfiju, Riardu Piliu, Donu irliju, Krisu Stajnu,
Brusu Sterlingu, Roderu Trilingu, Brusu Vagneru, Deku Vomaku.
Posebno sam zahvalan Marti Milard, mom knjievnom agentu, uvek punoj razumevanja za moje
teko poraanje.
I na kraju Debi, Grejemu i Kler, s ljubavlju, jer su izdrali vreme koje sam proveo u podrumu.
U Vankuveru,
januara 1993.