BIBLIOTEKA SAZVEZDA 29 od MILOS STAMBOLIC Sr ASR ERT Ma US Re FEHR UIRUEAeT WhgReR eM Pt FUNG JU-LAN ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE DRUGO IZDANIE NOLIT » BEOGRAD 1977FUNG YUALAN A SHORT HISTORY OF CHINESE PHILOSOPHY Ravn BRANKO VUCICEVIC ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJEPREDGOVOR Kratka istorija me fega ne bi trebalo da bude na- pprosto skrageno izdanje obimnije istorje, Ona teba da bude slike potpuna po sebi, a ne puki inventar imena i oizamae, Da bi se to postiglo, pisac valja da ima, kao ‘to veli jedan Kineski izraz, scelu jstoriju w glavie, Tek fonda mote dati Gtaocu zadovoljavajue i zaokrugljen pre- led unurar ogranivenog opsega 73 koji se opredeli Prema. Kinesko} istoriografiji, dobar istoritar mora posedovati obimno nauéno znanje kako bi savladoo sv aspolodiv materjel, dobro rasudivanje kako bi natinio pogodan izbor iz njega i knjizevni dar kako bi svoju pri Su isprigao na zanimiliv nein. Pisuci Kratku istorju, rnamenjenu siroko} public pisac svakako ima manje mo- gusnosti da pokaze svoje nauéno znanje, ali mu je po- trebno selektivnije prosudivanje i veei ejizevni dar no ‘da pie duze i strogo. nauéno dele, ‘Pripremajudi ovo delo, pokusao sam da najbolje pro- sudim ta smatram vadnim i bitnim w materijalima ko) ‘ma sam ovladao, Medutim, imao sam veliku sreéu da priredivaé bude dr Derk Bode, koji je upotrebio svoj knjigevni dar do bi sti ove knjige utinio. zanimljivim, ujivim i shvatjvim za zapadnog titaoca. On je, takode davao sugestije u pogledu izbora i rasporeda material Buduei Kratka istorija, ova Knjiga sluzi_ samo kao vod u proudavanje kineske filosofje, Ukoliko Gitalac eli da stzna vite o tome predmetu, uputio bih ga na moje obimnije delo — Istoriia kineske filesofje. Njen10 ISTORIA KINESKE FILOSOFUE prvi tom preveo je dr Bode, a sad prevodi druyy. a, ta- Kode, ina moje. skorainje ‘delo — Duh kineske filoso- {fije, © prevodu g. E.R. Hjuza sa Oksfordskog univer- itera. Oba dela se pominju u bibliografiji na Kraju ove Kenjige Koju je sastavio dr Bode. Dugujem zahvalnost i ddr Bodeu jg, Hjuzu, i Gjth sam knjiga pozajmio pre- vvode izvesnih kineskih.tekstova, Objertiajudt ove knjigu, radujem se mogusnosti da jarazim svoju. zahvalnost Rokfeleravoj (Rockefeller) 23- Gusbini na stipendiji Koja mi je omogucila da iz ‘Kine dodem na Pensilvaniski univerzite kao gostujudi pro- fesor tokom 1946—47, i koja je urodila pisanjem ‘ove Kenjige. Takode 2clim ‘da zahvalim 2a saradnju i ohra- Drenje svojim kolegama i studentima sa katedre orijen- talistike, a narotito dr Bodew, docentu za kineski jezik. Takode’ sam zafwolan de A. V. Hamelu (A. W. Hum- mel), Sefu Azijskog odeljenja Kongresne bibligteke, za ohrabrenje i pomoé w izdavanju ove knjige. Fung Ju-lan Juni 1947. Pensilvanijski univerztet 1 POGLAVLJE DUH KINESKE FILOSOFIJE Mesto koje je Slosoija zauzim. lizacij, moglo bi Se uporeditt sa _mestom reigye w dru sim ciilzueijams. Figsofja je w Kini bila briga svake Sbrazovane opobe. U davna vremens, ukoliko je. Zovek topsite bio obrezovan, prvo abrazovanie koje je. dobiao bilo je filosofsko. Kada su deca odlazila u Skolu, prvo Sto su ulila da etaju bile su. Ceri Ange, koje se sastoje 0d Korfuijanthog_ Sttoa, Meneecih dela, Veltog 2m mia i Dokirine sredne. Cetri njige 8 predstavjale a ‘adaije tekstove neokonfucjanske flesoie. Ponekad, kad fur deca tek pocnjala da ule znakove, davano im je da Gitaju-nela yrstu udzbenika. Ova) je bio poznat kao Tro ‘natno hasino delo, a tak0 je nazvan jer se. svaka.reke- ‘ica wu Kaji sstojla od ct znaka rasporedena tako” da pa rectovanjadaju siumigki utinek, te tako pomognu Sexi ‘da th Takée upamte. Ova Kajiga je, u star potet- nica, a prv tvrdnja u njoj jest da fe sEovekovapriroda prvobitno dobrae. To je jedna od suitinskih ideja Mea Sieve silosatie Mesto filosoije 4 Rinesho} civitizacii Zapadnjaku, Koji vidi da je Zivot kineskog naroda prozet konfucjanstvom, izgleda’da je konfucijanstvo 22 ligija, Medutim, konfucijanstvo, zapeave, aije niita. vise religiia 0, recimo, platonizam ili aristotelizam, ‘Tagno2 |STORIJA KINESKE PHLOSORIR je da su Cotiri knjige bile Biblija kineskog naroda, ali u vim Knjigama nema priée o stvaranju, niti se pominju 3) ili pakao. : Naravno, i pojam filosofija i pojam religija su viSe- smisleni. Filosofia i religija mogu imati sasvina razliit smisao 2a razlitite Ijude. Kad ljudi govore 0 filosofij iil eligi, oni mogu pri tom imati sasvim razlitite pred- stave © vima. Sto se mene tie, ono So nazivam filo- sofijom jeste sistematsko, refleksivno razmisljanje 0 2- votu. Svaki éovek koji jo8 nije umro Ziv je. Ali nema mno- 0 onih koji refleksivno razmiilaju 0 Zivotu, a jos su alobrojniji oni Gj je refleksivao razmiljanje sistema- tigno. Filosof mora da filesofiras to jest, mora refleksivne da razmija © Zivotu i potom sistematski izrazi svoje mish Ova vista razmisljanja naziva se refleksivnim, jer 2a svoj predmet_uzima Zivot. Tz ovog tipa mislienja na- staje svaka reorija Zivota, teorija svemira i teorija spo- znaje. Teorija svemira nastaje zato ito je svemir poza- dina Zivota — pozornice au Kojo} se odigrava drama vvota. Teoriia spoznaje nastaje zato Sto je samo miile- nie spoznaja, Po nekim zapadnim filosofima, da bismo isl, moramo sajpre otkriti Sta mozemo’ mislitis t ée red, pre no sto potnemo da mislimo Zivot, mo- amo najpre misliti svoje misjenjcs. ‘Sve takve teorije proizvodi su refleksivnog mislje- aja. ‘Sam Koncept Zivota, sam Koncept svemira i sam koncept. speznaje takode su proizvod refieksivnog mi- Sjenja. Bez obzira da Ii razmisiamo © Zivoru ili 0 nje ‘mu govorimo, mi smo svi usted Zivota. I bez obzira da |i mistimo ili govorimo 0 svemiru, mismo svi njegov deo. No ono So filosof naziveju svemirom nije isto- vetno sa onim sto fiziéari imaju na umu kad pominju svemir. Ono so filosofinazivaju svemirom jeste ukup- next svega Sto postaji. To je jednako onome sto je drev- fi kineski filosof Huj $i (Hui Shib) nazivao »Velikims, Sto se definige kao sono iza tega nigeg nema, Tako se svak i sve moraju smatrati delom svemira. Kad covek ramnilja 0 gvemiru, om razmislja refieksivno. Dun Rivesk PILOSORTIE 13 Kad mislimo © spot ill kad govorime 0 spozna fi, semo to mishenje govorenje jes spoznae. Ds tpe- trcbimo Arstoelov fara, to je rnijenie 0. mislenhay, ato je fefesivno miljene. ‘To je zatarani Krug w ko” jem se kreéu Blosof Koji nastnje da pre no Sto mis Imo majpre moramo mist 0 svome milijensy kao da imia- fo nek drugu sposobnost kojom bismo mop mish o ‘ienjul” U star, spoeabnert.kojom mislimo oT Jena ista je ona kojom mislimo. Ukoiko smo sketien 1 pogledu sposabnost nabeg milena odnos na roe i weemin, immo ist razlog da, Dudemo skopaia’ prema sposabnesti nates. millenia u edaosu na mises. Regine, ako, sna el oh atom, U srou_svake velike religi.postjt fvesna flosoj.” Za pravoy svakavelika teligja te flosohja_s ivesnom Folitinom nadgradnj, Roja se. samo od_ praznoverica, Alogmiy ritala t institu, “Fo necivam re ‘Ako. Covek svat pojam relia u tom sisi, Koj ‘se zapravo ba mnogo ne razlikuje od uobitajene upo- | trebe, sagledava dase Konfucijanstvo ne move smatrai religijom. Ljudi su se navikli da govore kako wu Kini po- stoje tri religije: Konfucilanswvo, taoizam i budizam. Ali, kao Sto smo videliy Kontucjanstvo nije religija. Seo se taoizma tive, postoji razlika izmedu taoizma kao filoso- fije, Koji se’ naziva Tao chia (cuistitka Skola) i aol Ge religije (Tao chiwJ. Njihova uéenja nisu samo ra aligita ved su éak protivuretna, Taoizam kao filosofija uli sdoktrini sledenja prirode, dok taoizam kao religija.pro- poveda doktrinu delanja trove prirode. Na primer, pre- ma Lao Ceu i Cuang Ceu* (Chuang ‘T2u), Zivot kojem sledi smrt prirodni je tok j govek valja da’ smireno sle- ita) prirodni tok. Medutim, glavno utenje tacisticke religile jeste notelo i tehnika’izbegavanja smi, 0 je izritno delanje prosio prirode, ‘Taoisticka religija ima naus- nil duh, duh pokoravanja priode, Ukoliko nekog zanima {foe odomatena (Lao Ce arnesto Lo Gy 1 Canng Ce weno Guang’ Ca). (Prev)4 ISTORIIA KINESKE FILOSOFE istorija,_Kineske nauke, spisi relgioznih toista pruzi¢e ‘mu obilie obavestenja Sto se budizma tige, i tu postofi rszlika izmedu bu dizma kao filosoije, Koji se maziva Fo hsieh (budisti- ka auka) i budizma kao religije, Koji se naziva Fo chiao (budisticka vera). Za obtazovanog Kineza budisti- ka flosofija je mnogo zanimljvija od budistitke reli- isle, Veoma se Zesto mate videt? kako i budisticki i taoist- ki Kaluderi istovremeno utestyuju u kineskim_pogreb- rim obredima, Kinezi Cak i svoju religju shvataj flosofSki, Sada je mnogim zapadnjacima poznato da su se Kinezi manje od drugih naroda bevili religijom. Na pri- ‘met, u jednem od svojih napisa pod naslovom sPreovla- ddujuée ideje u oblikovanjukineske kultures*, profesor Derk Bode kaze: Oni (Kinezi) njsu narod za koji rei aiozne ideje 7 delatnosti ine majvabniji i nafzaokupljaju- Gji_ deo tivota.... Duhovnu bazu u kinesko} civilizaciji pprua.etika (narotito Konfucijanska), a ne religija (ili bar he religija zvaniénog, organizovanog tia)... Sve to, na~ ravno, obeletava sustinsku razliku izmedu Kine i veéine drugih velikih civilizacija uw Kojima su crkva i syesten- stvo igrali vodeéu logue U jednom smisiu, ovo je potpuno tatno. Ali moze- mo zapitati: Zato je tako? Ako ceénja za onim Ho je ia sadainjeg, stvarnog. sveta nije jedna od urodenih Getnji_Ijudskog roda, otkud Zinjenica da 2a vecinu lju- i religiozne ideje i delatnosti cine najvuznili 1 najzao- Kkupljajudii deo ivota? Ako je ta Ceénja jedna od o5- oval, Geanji Hjudskog roda, Zasto bi Kinezi bili izuze- tak? Kad se kaze da je etka, « ne religija, prufata spi- ritualnu osnovu kineske civilizacje, da ito podrazu- meve de Kigezi nisu svesni viednesti koje su vibe od ‘moralnih? ‘Vrednosti koje su vide od moralnih mogu se naz~ ‘ati nadmoralnim, Ljubav prema coveku je moraina veed- rast, dok je ljubav prema Bogu nadmoralna vrednost. sera ot nap, Orit tyme CS! eh Fi ted ca. Lit RINESKEE FILOSOFUE Is Izvesni Ijudi mogu biti skloni da ova vrstu_vrednosti nazovu religioenom vrednoséu, Medutim, po mome mis- Jjenju, ova vrednost nije ogranitena na reli ‘ono Sto se ovde podrazumeva pod fod njenog gore opisanog znagenja. Na primes, jubav prema Bogu je uw hriSéanstvu religiozns yrednost, ok ijubae prema Bogu w Spinezino) (Spinaza) filosaii vo nije, jer ono Sto je Spinoza azivao Bogom, w stvari je svemir. Strogo uzev, Ijubav prema Bogu u hriséanstvu nije stvar- no nadmoraina. Zato So je Bog u hriSCanstvw lignost, te se sledstveno dovekova Hjubay prema Bogu moze upo- rediti sa sinovljevom Ijubavliu. prema ocu, koja je mo- ralna vrednost, Otuda je ljubav prema Bogu w hrigéanstvu, izlozena sumnji kao nadmoralna yrednost. Ona je kruzi- -nadmoraing vrednost, dok je ijubav prema Bogu w Spi- nozino} filozofji stvarna nadmoralna vrednost. U odgovor na gornja pitanja, rekao bik da je Seznja za, netim iza sadainjeg stvarnog’ sveta jedna od urode- tiih Ceénjiljudskog toda i da Kinesi nisu. izuetak od fovoz pravila, Oni. se nisu mnogo bavili religiiom jer su se toliko bavili filosofjom. Oni nisu religiozni zato ito Su filosofSki, Oni flosofijom zadovoliavajer swf cezaju 2a onim sto je iza sadainjeg swwarnog sveta. Oni, takode, 1 filosofii poseduju izes i Stovanje nadmoralnih vred- nosti, @ te nadmoraine vrednosti se iskuSuju Zivorom u. skiadu_ sa filosofijom. Prema tradiciji Kineske flosofije, njena funkcija nije poveéavanje pozitivnog znanja (pod pozitivnim znanjem podrazumevam podatke o Ginjenicama), vet uzdizanje du- ha — posesanje 2a onim Ho je ize sadadajeg sevarnog sveta iv za yredaostima visim od moralnih, U- knjzi Lao-tsu je reéeno: sRaditi na znanju znadi rasti iz dana u dan; raditi na Taou (Put, Istina) znati smanjivati se iz dana u dane (vidi gl. 48). Mene ne zanima razlika izmedu poveéavanja i smanjivanja, niti se u sve slazem sa fovom jarekom iz Lao-teu. Navedim je samo da bib poka- ‘a0 kako u_tradiciji Kineske filosofije postoji raza iz ‘medu rada na sticanju znanja jade re Za (Pura), Sveha prvog je ony &to nazivam povecavanjem pozitivaog zna-16 ISTORIUA KIVBSKE FILOSOPHE aja, surha drugog — uzdizanje duha. Filosofia spada w potonju karegoniu ‘Shvatanje da’ funkefja filosofije, a narotito metaf- ike, nije povetavanje pocitivnog znanja izozila je sbe- Gea sholas savremene zapadne flosofije, mada iz drugos tala i u drugu svehu Ja se ne slazem sa ovom Skolom da je funkeija filosofje, samo razjainjavanje ideja, a priroda metafizike samo lirika Koncepata. Pri svem tom, iz nj hhovib argumenata se sasvim jasno vidi da bi losoia, 4 pogotovo metafizika, postala besmisica ukoltko bi st no pokwala da prude’ cbavestenja 0 éinjenicama, Religja stvarno pruza obavestesja 0 injenicama. Ali sbaveStenja Koja daje religija nisu u skladu sa onim koja daje nauka. Tako je na Zapadu postojao sukob religije ‘Unauke. Gade nauka naprede, religija uzmige; a outer tet religije ustupa pred’ napretkom nauke. Tradiionalst su 2alili bog te Ginjenice i sazaljevali ude Kojt su postal nereligiozn, smatrajuci da su se degenerisall, Zaista i je trebalo je, nisu ima nikakvor dirugog pristupa vi8im vrednosciaa. Kad se ljudi otarase reliaie a nemajy zamenu, oni gube i vise vrednosti. Mo- tpjus se ograniGiti-na sverovne stvari i nemaju_ nikakve vere sa duhovnim. Medutim, na srecu, ported elise ‘Koja Coveku pribavija pristup visim vred- irup Koji je neposredniji od onog sto. ga pribavija rliaija, jer u Blosofijt Covek da bi upoznso vise ‘wrednosti, ne mora da ide zaobilaznim putem So ga. pru- aju molitve i rituali. Vite vrednost koje Sovek upoznsje kroz, filosofiju su dstje Cak od onih stevenih religijom, jer nisupomeSene sa Nlodovima maite 1. praznoverjem, U buduéem svetu covek Ge umesto religije mat filoso- fa, To je saglasno Kinesko) tadicj. Nije potrebno da ovek bude religiozan, ali jeste potrebno da bude filosof- ski nastrojen. Kad je losofski nastrojen, poseduje naj- bolje blagodati religie. DUH KINESKE FILOSOFUE ” Problem i duh kineshe filosfie Ovo je bilo opite ruzmatranje prirode i funkaje filsofie. U slededim opaskama goverics odredenile 0 Kinesko) flosofi. U istorii kineskeflosoije postoji lava seruja Koja se moze nazvati duhom Kineske flosoie. Da bismo shat taj duh, moramo.prvo razjasniti problem Koji je pokwavala da reéi vetina kineskih fosote. ostoje sve moguée veste | prirode Ijudi, U pogledu rma koje od th rsta, pomoji najvisi vid dostignuca 22 Keoje je covek bilo. Roje od tih vista sposoban. Na_pri- mer, ima judi koji se bave praktiénom politikom. Na visi’ vid dostignuéa u to} kategorji judi jeste dostia~ ude’ velikog.dréavnika. ‘Tako je 3x polju umetnost najvisi vid dostignncs ae Koje Su umetnici sposobai — dostignuce vetihog umetnika. Mada postoje razlicte kar tegorije ud ipak su. svi njihovi_pripadnich judi. Sta je nai vid dostignucs 2a koje Je sposoban covek kao dovek? Prema Kinesko} flosolij, to mje nista manje do biti mudrac, a najvite dostignuce mudraca jeste poisto- veGenje pojcdines sa svemirom. Problem je da i judi, LUkoliko Zele da postigau to poistoveenje, muzno moral napustiti rust ii cak negitai vor? Prema nckim filosofima, ovo je potrcbno, Buda je rekao da je sa 2ivoe Koren 4 izvor patnje 2ivota. Sic ‘no. ovome, Platon je. kizao da je telo tamnica duse. A neki aoisti su govorii da je 2vor guka, otcklina, a da Smet webs shvstits kao. provaljivanie otckline. Sve ove ideje predstalaju gledite koje povlati advajanje od onos fro se mode nazvati sputavajucom mretom materjalnoscu agadenog svete) stogt, ukoliko se eli ortvariti na ‘ie doctgnuce dostupno mudracu, ovaj more da napust Gruso, pa i sam Zivot. Jedino tako’ se moze postifi onatne oslobodenje. Ova vista ffosofije je opste poznata ao onadzemalsksfosotie Postoji_druga visa filosfile koja naglaava ono sto je deo druitvs, udske odnose i poslove. Ta vista flo Sofie govori samo 0 morainim vrednostima, a nije kadro {it ne 2li, da govori 0 nadmoralnim. Ta vrstafilosof18 1sTORIJA KINESKE FILOSOFUE se obitno opisuje kao ovozemaljskas. Sa stanovi8ta ovo- Zzemaljske filosofje, nadzemaljska filosofija je suvife idea- listitka, ena prakti¢ne upotrebljivosti i negutivna, Sa stanovilta nadzemaljske filosofije, ovozemaljska je suvite realistitka, odvet povesna, Ona mode biti pozitivna, ali to je kao rz fod doveka Koji je kremuo pogresnim’ pu- tem: 10 brie ide, sve vibe skreée s pravog puta. Ima mnogo ‘iudi koji vele da je kineska flosoija ‘ovozemaliska. Tetko je red da su ti ludi porpuno w pravu ili'da uopite nisu u prava. Sa puko povrinog sta- novibta, ne moze se reéi da Ijudi koji zastupaju ovo sta- novibte gree, jer, prema njihovom shvatanju, kineska filosofija se, bex obzira na svoje radliite Skole misl, neposredno ili postedno bavi dréavom i etikom. Stoga se, na poviiini, ona uglavnom bavi druitvom, a ne sve- mizom, svakodneynim funkeijama ljudskih odnosa, 2 ne paklom i rajem: Covekovim ovozemaljskim divotom, a ne njegovim divotom u svetu koji predstoji. Kad ga je jednom uéenik upiao z9 smisao smrti, Konfucije je od- govorio: “Kad joF ne razames Zivot, Kako bi mogan ra- zumeti sat? (Stivo, XT, 11). A Meneije je rekao: «Mu- ddrac je vehunae Ijudskih odnosas (Mencijeva dela, IVa, 2), Sto shvaéeno doslovno, znati da je mudrac moralno savréen govek u druitvu, Gledano povrino, posto ideal- ni govek pripada ovom svetu, izgleda da je ono Sto Ki neska filosofija naziva mudracem osoba.sasvim drukti- jeg eda no Buda u budizmu ili sveci u hriscanskoj reli Bil. Povrino, to kao da narotito vadi za Konfucijanskog. mudraca. Zato su udrevna vremena taoisti toliko isme- vali Konfucija i Konfuctjance. Ovo je, medutim, samo povrlinski izgled stvari. Ki neska filosoija se ne’ mode razumeti_pomoéu preteranih pojednostavljenja ove vrste. Sto se tide glavnog naéela njene tradicije, ako ge pravilno shvatimo, ne moze se roti da je porpung ovazemaljsko, bai kao sto se, narav- tno, ne mote reli ni da je potpuno nadzemaljsko. Ono istovremeno pripada # ovom # onom svetu. Govoreti 0 neokonfucijanstvu iz razdoblja dinastije Sung, jedan f- Yosof ga je ovako opisao: »Nije odvojeno od svakodnev- DUI KINESKE FILOSOFIE 19 sin obiénih delanosti, ali ide pravo onome So je pret- Hotilo Nebus. To je ono éema je tela Kineska Sosa Posedujutt ovakav’ duty ona je isowremeno {Kaine idealsitka j brjnje reais, ¢ veorn protitn, mada ne na povrsan tin ‘Ovovemalskost i nadzemalskost su medusobno su- prowuvijene poput realizma 1 idealizma, Zadatak kineske Flowofe fete da postinesintezaovihaniteza, To ne znath dah treba ukinud. One s jos prisutne, als objedijene fT sinetisha cei, Kako eto. moze posit? To je problem oj pokuiave va rei kineska fost, Prema hinso} los Eovek Kot postin tu sintezt, ne somo teorj vet 1 delom, jestemudiye. On je i Ovoaemaiifnaacmals, Duhono done Knekog ‘mucraca odgovara dostignucu sveea budizmt i zspadno} Teligh. Ali Kineski mudrac nije eovek Koga ne zadkupha Sretovni posloi, Njegov karakter je opisan Kao want fj mudrostT spoljsne Kraljevstvor. ‘To ée rei svojom tanuarnjom mudreseu_postzesprtuano Kultvsane, svo- jim spoltnjim kelevstrom funkcionie wdrutu, Nijemil- ho ds mudngc vaita bude poglavar vist u svome drafty. S2 stanovilta praktiene pole, mudrac, uglvom, $2 ako noma taeda da bude glava dedave. Taek senutarnja mudrost 1 paljinje kraljevetvo zat samo da bi ona KO poseduje anplemenit duh teres trebalo da bade kal Reevazno je dalton stvarno ita ii nema igleda da bude eal Posto je, prema kinesko} tadiii, karokter mudra~ ca_unutarja)Imadrost-1spolainje.Kraljevstvo, zadatak je floroBje da Eovek omogudt da takay karaker razvie Sooga je predmet razmatranjafilesoie ono sto kineski fet Spa ao Fa (hk wom sal) wnat rudrost | spoljtnjegkralevstva, ‘Ovo zvusi kao Platonova.teoria_flosofe-kralja, Po Piston, u ideaino) Gofavilosof treba da bude. Kral di Kral ilosofy a da bi posto oso, Covek mora prof ror dg period filostske abuke pre no So se njegov um bude mogao spresbrattis iz svets promealivin svar20 ISTORTA RINESKE PTLOSORE u svet vetnih ideja, Stoga je, prema Platonu, kao i prema kineskim flosofima, 2adatak losofje da goveku omogudl posedovanje karaktera unutaraje mudrost 1 spoliinjeg Eeafjeatvs. Medutim, po Plato, kad flosot posta Krall on to Gini protiv svoj volje — drugim retima, to je neito rametnuto i povlatt veliku 2rivu s njegove strane. Isto Su misill i drevnitavst. Postoji rita o jednom mudeacu koji je, kad gu je narod izvesne delve zamolo. da im tude Seal, pobeguo fsaksio se u planinsku splju, Medu- tim, Ijudi 90 pronasi spiluyisterali su ge dimom i pris gaa preuzme tciki posao (Licshih Cures, Ty 2) To je Jedna slgnost iamedu Patona i dren’ woists, 4 ujedno pokazuje nadzemalshi Karakter taoisticke flo- soe, Sledeti glavau. tradieju Kineske Alosefje, neotaost Kuo Hsing (Kuo Hsiang), iz tedey veka pre nate ere, revidirao je ovo stanoviste Prema Konfuljanstvy, svakodnevni zadatak bavljenia drustvenim poslovina u Tjudskim odnosima nije nest serano mudracu, Tzvravanje ovog zadatka sama je sustina razxoja wsavravanja njegove lignes On ga ne obovija Samo kao pradanin drustva vee i Kap opradanin svemizay ion min, kako je to nazvao Mencije. On mora biti svestan da je sradanin svemiray inage njegova dela nese imeti nad- ‘moranu vrednest. Kad bi mu se pruilaprilika da postane kralf,on bi radosno slutio narodu, obavjjudt time svoju

You might also like

• Beogradski Jevreji PDF

  

  Document218 pages

  Beogradski Jevreji PDF

  leptiricsarenic

  No ratings yet
• Knjiga 1

  

  Document23 pages

  Knjiga 1

  leptiricsarenic

  No ratings yet
• MarkoPolo-Milion Putovanja Marka Pola PDF

  

  Document112 pages

  MarkoPolo-Milion Putovanja Marka Pola PDF

  leptiricsarenic

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• GRCKA CIVILIZACIJA - Chaomux PDF

  

  Document319 pages

  GRCKA CIVILIZACIJA - Chaomux PDF

  leptiricsarenic

  No ratings yet
• Dragutin Anastasijević Srpkinja Vizantijska Carica PDF

  

  Document52 pages

  Dragutin Anastasijević Srpkinja Vizantijska Carica PDF

  leptiricsarenic

  100% (2)
• Vilijem Gibson Virtuelna Svetlost PDF

  

  Document160 pages

  Vilijem Gibson Virtuelna Svetlost PDF

  leptiricsarenic

  No ratings yet
• US - Programski Jezik C++ Sa Rešenim Zadacima - Laslo Kraus

  

  Document0 pages

  US - Programski Jezik C++ Sa Rešenim Zadacima - Laslo Kraus

  Janko Jaridic

  No ratings yet
• Tehnički Sistemi

  

  Document371 pages

  Tehnički Sistemi

  Sanalica

  100% (1)