Tehnike kritikog

miljenja,
argumentacija i
dijalog

Ciljevi
treninga:

1. Upoznavanje sa
konceptima kritikog
promiljanja
2. Razumevanje teksta i
rasuivanje
3. Artikulacija linog stava
i argumentacija

ta je
kritiko
miljenje?

1. Razumno, refleksivno
razmiljanje koje ima za
cilj donoenje odluke o
tome ta uraditi ili u ta
verovati.

2. Vetina odgovornog
promiljanja kojom
dolazimo do kvalitetnih
sudova, jer smo obazrivi
prema kontekstu,
kriterijumima, i uz to smo i
samokritini.

3. Evaluacija informacija,
ali i linog miljenja, na
disciplinovan nain, kroz
niz intelektualnih radnji.

4. Kritiko razmiljanje je
razmiljanje o
sopstvenom razmiljanju,
dok razmiljamo, kako
bismo razmiljanje uinili
boljim.

Zbog
ega je
vano
kritiki
promilja
ti?

Identifikacij
a lanih
ideja i
ideologija

Procesiranje
informacija
na
sveobuhvatnij
i nain

Minimalizacij
a
predubeenj
a

Otvorenost
prema
drugim
pozicijama

Radoznalos
t

Pozitivni
skepticizam

Praktina
primena
donoenje
odluka

Samostalno
reavanje
problema

Kreativnost

Osnovni koncepti
kritikog
promiljanja

injenice

Ono to se moe dokazati

kao istina, ono to se moe
proveriti i verifikovati.

Tvrdnje

Neto za ta se veruje da je
istina, ali se ne moe
pokazati
kao
takva
(trenutno).

Miljenja

Stav
onoga
koji
iznosi
informacije pred nas, ali ono
ne mora biti tano niti nuno
podrano od strane ostalih.

Tri osnovna elementa

kritikog miljenja
1.Postavljanje pitanja
2.Pokuaj odgovaranja
na ta pitanja kroz
njihovo rasuivanje
3.Verovanje u
rezultate naeg
rasuivanja
(zakljuke)

1. Postavljanje pitanja
Na ta se odnosi problem i koja je
njegova svrha?
Kako mu pristupiti?
Da li imam sve potrebne informacije
da bih mogao da sudim o problemu?
Koje su injenice?
Koje alternative postoje?
Moe li problem biti reen i da li ima
smisla?

2. Rasuivanje (potraga za
odgovorima)

Proble
m

drutvo
lano rasuivanje

Dobra
praksa

dijalog
diskusija
debata

3. Verovanje u rezultate
Forma testiranja celovitosti naeg
promiljanja
Indikatori
izostajanj
a
elementa
verovanj
au
rezultate

Zavren proces rasuivanja uz

emotivne kontradikcije o zakljuku
Verovanje u vie stvari koje su
protivrene jedna drugoj
Ne umem da objasnim zato zauzimam
jednu stranu, dovoljno je da druga
strana zvui smeno
Moja dela ne prate moje zakljuke

Emocije i
drutveni
pritisak
vrsta i
utemeljena
logika

Koje su osnovne
prepreke
kritikom
razmiljanju?

1. Formiranje
suda na osnovu
jednog medija

2. Formiranje suda na
osnovu TV programa,
socijalnih mrea,
magazina, reklama,
filmova

3. Razmiljanje u
crno-beloj tehnici

4. Ratna
paradigma
dijaloga

5. Stereotipi i
predubeenja
uopte

ta je
ARGUMENT?

ARGUMENT je razlog, zasnovan

na logici, koji pretvara jednu
tvrdnju u istinu.

Premisa

ARGUME
NT

Zakljuak

ARGUMENT treba da
1.
Objektivan
2.
Neporeciv
(logian,
istinit,
neodbaciv)

bude:

Greke u
argumentaciji

1. Argumentum ad
traditionem
Pozivanje na
tradiciju: tako je uvek bilo ili
tako nikad nije bilo

2. Argumentum ad
hominem
Napad na osobu koja iznosi argument u
pokuaju da se toj osobi obezvredi
autoritet

3. Non causa pro causa

Ukazivanje na uzronu vezu dva dogaaja
koja se zajedno pojavljuju, a koja ne mora
biti stvarna

4. Arugmentum ad
populum
Pogrena pretpostavka da je popularnost
neega mera ispravnosti neke ideje.

5. Argumentum ad
Pozivanje verecundiam
na autoritet koji nema veze sa
naom priom

6. Ubrzana generalizacija
A=B,
B=C,
dakle,
A=C

Svi psi imaju etiri

noge.
Moja maka ima etiri
noge.
Dakle, moja maka je

1. Formulacija: ta je
moj stav?

2. Koje dokaze
imam?

3. Da li je struktura
mog izlaganja jasna i
logina?

4. Kakva je
kontrapozicija?

5. Revizija
argumenta!

Kako proceniti
koji je argument
dobar i
utemeljen?

1.
Koherentnost
argumenta

2. Dokazi koji
podravaju
argument

Koherentno
st
argumenta

Dokazi koji
podravaju
argument

Kvalitet
dokaza

Kvalitet
pruenih
podataka

=
+

Kvalitet
interpretacij
e

emu debata?
Iskreno neslaganje je
esto znak napretka.

Mahatma Gandi

Veba:
Razumevanje i
rasuivanje
teksta,
artikulacija stava