Istine i zablude o holesterolu

Susam skida holesterol i jaa imunitet

Mondo
Omiljena namirnica orijentalnih i severnoafrikih naroda, susam odavno se preselila i kod
nas.
Koristi se na mnogobrojne naine. Kod mnogih tradicionalnih jela, kolaa, slatkia, namaza,
hleba i peciva, susam predstavlja jedan od najvanijih sastojaka. A za njegovo lekovito
dejstvo protiv elavosti, peruti, zubobolje, zujanja u uima, iijasa, poremeaja u dojenju
znali su jo stari Egipani, Asirci, Vavilonci, Indusi i Kinezi.
Njegovo seme sadri izmeu 45 i 60 odsto kvalitetnog ulja koje se koristi za kuvanje,
spremanje salata i proizvodnju margarina. Izuzetno je lekovit jer njegovo seme sadri
najveu koncentraciju fitosterola, sastojka nalik po hemijskoj strukturi holesterolu.
Fitosteroli imaju mo, ukoliko su dovoljno prisutni u ishrani, da redukuju nivo holesterola u
krvi, poboljaju imunitet i smanje rizik od nastanka pojedinih oblika karcinoma.
Susam je izuzetno bogat gvoem, pa je dovoljno uneti samo 25 grama ovog semena da bi se
zadovoljila polovina dnevnih potreba oveka za ovim mineralom. Osim gvoa u velikim
koliinama prisutni su i kalcijum, mangan, bakar, magnezijum i selen.
Od vitamina, posebno mesto zauzima vitamin E, moan antioksidans koji titi elije od
starenja, pojave tumora i sranih bolesti. Istovremeno, izvrstan je izvor i tijamina B1,
piridoksina B6, nijacina, folne kiseline i riboflavina. Sezamin je jo jedan sastojak vaan u
zatiti jetre od oksidativnih oteenja. Proteini i masne omega-6 kiseline su, takoe,
susamovi vani sastojci za ouvanje zdravlja.
Istraivanja su pokazala da je susam delotvoran protiv upala i bolova kod reumatoidnog
artritisa, kao i astmatinih napada. Iako teak za osetljive stomake, susam ipak povremeno
treba konzumirati, jer predstavlja savren ista organa za varenje. Naravno, prethodno mora
malo termiki da se obradi, odnosno da se propee ili propri na tihoj vatri.
Za osobe koje nemaju u organizmu dovoljno kalcijuma, susam je namirnica izbora. Dovoljno
je jednu supenu kaiku ovog semena potopiti u 0,5 decilitra jogurta i ostaviti da prenoi.
Ujutru pojesti na prazan stomak. Postupak ponavljati u kontinuitetu.

Najee zablude o uticaju hrane na zdravlje

Jaja ne poveavaju holesterol

CDC/Blic| 06. 03. 2010. - 00:02h| Foto: Shutterstock|
Ako ste odluili da se odreknete kafe zato to ste uli da ete da dehidrirate ili izbegavate jaja
da biste smanjili holesterol, nemojte to da radite. Nutricionisti razotkrivaju popularne zablude
koje nam namee pseudonauka.

Ako jedete jaja za doruak moete ak i da oslabite

Kafa izaziva dehidrataciju
Pedeset odsto nas ograniava sebi broj oljica omiljenog crnog napitka iz ubeenja da emo
zbog nje da izgubimo dragocenu tenost neophodnu organizmu. Ali nije tako. "Kafa ne
deluje kao diuretik na osobe koje je redovno piju", objanjava dr Ana Granddin iz Centra za
ljudsku ishranu u Nebraski. Svaka oljica koju popijete zapravo vam obezbeuje tenost i
poveava nivo antioksidanasa u krvi za etiri odsto tokom naredna dva sata. Ali drite se
pravila da dnevno ne prekoraite dozu od tri do etiri olje zbog visokog sadraja kofeina.

Borovnice sadre vie antioksidanasa nego drugo voe

Borovnice uivaju ugled superhrane ve due vreme, ali su istraivai sa Teksaskog
univerziteta A&M otkrili da jedna ljiva sadri istu (a ponekad i veu) koliinu
antioksidanasa nego aka borovnica. "Ljudi pojedu samo nekoliko borovnica odjednom,
moda kao dodatak pahuljicama ili kao ukras na torti, ali e zato uvek pojesti celu ljivu",

kae dr Luis Sisneros-Zevaljos, voa istraivanja. Zato ljive obezbeuju vie antioksidanasa
po jednoj porciji.
Kalorije vie goje nou
Plaite se da veerate posle osam uvee jer su vam rekli da neete uspeti da sagorite te
kalorije? Kada su naunici prouavali majmune koji su konzumirali 65 odsto svojih kalorija
nou, otkrili su da imaju isti broj kilograma kao ivotinje koje su jele istu hranu, ali samo est
odsto nou.
Ugojiete se samo ako pojedete vie nego to vam je potrebno, recimo ako grickate
neograniene koliine ipsa ispred televizora. Od normalne veere se ne goji. "ovek ne jede
samo ako je gladan, mi jedemo iz dosade, zbog umora i stresa", istie dr Krisi Veber. "Da
biste se oslobodili te navike, suoite se sa emocijama koje zapravo hranite i pozabavite se
time."

Jaja poveavaju holesterol

Dr Brus Grifin sa Univerziteta u Sariju (Engleska) tvrdi suprotno. On je izveo sledei
eksperiment: grupa dobrovoljaca je tokom 12 sedmica bila na niskokalorinoj ishrani i
svakodnevno je konzumirala po dva jajeta. Holesterol im se nije poveao, a poto su neki i
oslabili, on se ak i smanjio. Pokazalo se takoe da jaje za doruak odlino zasiuje, pa je i to
klju uspeha za vitku figuru.
Sire "balzamiko" je najzdraviji preliv za salatu
Ono sadri nula masti i manje od tri kalorije na pet mililitara, pa zato ga ne bismo voleli?
Moda zato to su naunici dokazali da salata sa malo masnoe (recimo s maslinovim uljem,
malo pavlake ili sira) pomae organizmu da apsorbuje dragocene sastojke iz povra, recimo
beta karoten i likopen. Ili jo bolje, osobe koje su jele salatu uz avokado, apsorbovale su
petostruko vie luteina, 15 puta vie beta karotena i sedmostruko vie alfa karotena od onih
koji su jeli samo salatu.
Dakle, sledei put kad za ruak spremite salatu, ne plaite se da joj dodate i malo
"zabranjenog voa".
I kafa bez kofeina razbuuje
Mnogi misle da kafa bez kofeina ne moe dovoljno da vas razbudi. Za divno udo, takva kafa
ipak sadri oko 5 mg kofeina, ali od njega sigurno neete ivnuti. Naprotiv. Dr Kristal Haskel
sa Univerziteta Nortambrije otkrila je da nas mala koliina kofeina usporava i da zapravo sve
ispod 10 mg doprinosi tome da se oseamo umornim i ne pamtimo stvari kao obino. Dakle,
prestanite da pijete takvu kafu i preite na osveavajui biljni aj, recimo od umbira.
uvanje namirnica
Povre i voe treba drati u friideru
Najnovija istraivanja su pokazala da e lubenica koja se uva na sobnoj temperaturi za dve
nedelje udvostruiti koliinu antioksidansa beta karotena i imae 20 odsto vie likopena nego
ista takva lubenica koja se dri u friideru. Paradajz, breskve i banane poveavaju svoju
hranljivu vrednost ako ih uvate u pajzu umesto u friideru.
3

Holesterol - neprijatelj krvnih sudova

Stil magazin 11.05.2010 19:13

Pravilna ishrana i redovna fizika aktivnost su idealan nain da 'zaobiete' kardiovaskularne

bolesti.
Bez holesterola ne moemo da ivimo. On je neophodan za grau elijskih membrana,
omotaa nervnih vlakana, proizvodnju polnih hormona i vitamina D. Od velikog znaaja je
za sintezu une kiseline, koja olakava varenje masnoa i masnih kiselina putem krvi.
Organizam proizvodi holesterol prirodnim procesom sinteze u jetri. Njegova koliina u telu
zavisi dobrim delom od zasienih masti koje u organizam unesemo hranom.
Ne sadre sve masnoe holesterol, ve samo one ivotinjskog porekla. U prvom redu to su
punomasno mleko i mlene preraevine, umance, masno meso, slanina, varci, patete...
U proseku, razliitom hranom se u organizam dnevno unese 1000 miligrama holesterola.
Strunjaci istiu da bi dnevna doza holesterola trebala da iznosi 300 miligrama (primera radi,
samo jedno umance sadri 300 do 450 mg holesterola).
Koristan i tetan holesterol
U krvi postoje dve vrste estica koje ga sadre, tj. koje ga prenose po organizmu. To su LDL
(lipoproteini niske gustine) i HDL (lipoproteini velike gustine). LDL estice su bogate
holesterolom i on se iz njih taloi na zidove krvnih sudova i tako podstie arteriosklerozu.
Zbog toga se LDL holesterol i zove tetan holesterol.
HDL estice, meutim, prikupljaju na sebe neiskorieni holesterol i onaj iz masnih naslaga
na krvnim sudovima i odnose ga u jetru, pa stoga deluju protiv arterioskleroze. Zato HDL
holesterol nazivaju korisnim holesterolom.
Tegobe se javljaju kada se u krvi nakupi prevelika koliina LDL estica ili kada imamo
premalo HDL estica. Posledica je taloenje holesterola na zidovima krvnih sudova, odnosno
nastajanje arterioskleroznih naslaga koje zaepljuju krvne sudove i dovode do infarkta srca ili
modanog
udara.
ep u krvnim sudovima
Povean nivo holesterola u krvi, emu doprinose, na primer, puenje i dijabetes, za posledicu
imaju suavanje krvnih sudova, posebno koronarnih, koji hrane srce arterioskleroznim
naslagama. S vremenom dolazi do potpunog zaepljenja ve suene arterije.
Idealne vrednosti
Odnos korisnog i tetnog holesterola je vaniji od ukupne koliine holesterola u krvi. Idealna
vrednost se dobija kada se ukupna koliina holesterola podeli sa HDL holesterolom i dobije
4

se vrednost nia od etiri. ene do menopauze normalno imaju neto nie koncentracije
holesterola u krvi nego mukarci. Ipak, osobe oba pola morale bi da imaju manje od 5 mmol/l
holesterola u krvi. Poeljno je da koncentracija korisnog holesterola u krvi bude jednaka ili
vea od 1,6 mmol/l, dok normalna koncentracija tetnog holesterola treba da bude manja od
3,4 mmol/l.
Genetska predispozicija
Kod nekih ljudi zbog naslednog poremeaja elija ne moe da se stvori dovoljno receptora za
LDL holesterol, odnosno belanevina elijske membrane koje prihvataju holesterol i unose
ga u elije, ime se on uklanja iz krvotoka. Zato, ako se takve osobe ne lee na vreme, rano
obolevaju od atrerioskleroze i vrlo mladi, ve u tridesetim i etrdesetim, mogu da doive
srani infarkt.
Rekreacija savrena preventive
Zdrav nain ishrane i rekreacija, poput tranja, plivanja, vonje biciklom, pomae odravanju
pravilnog odnosa HDL i LDL holesterola i predstavlja idealnu preventivu od
kardiovaskularnih bolesti.

Bez holesterola nema ivota

Ljepota.ba 14.06.2010 14:23

Danas nema osobe koje ne zna da je holesterol lo. Meutim, istraivanja bazirana na
medicinskim dokazima tvrde sasvim suprotno, da bez holesterola nema ivota.
Naime, mozak kao najvaniji organ tijela sadri ak etvrtinu ukupnog holesterola. Svaki na
ivac ima ovojnicu koja se naziva mijelin, a koja je upravo graena od holesterola.
Bez mijelina nije mogu prijenos nervnih signala koji kontroliu nae misli, osjeaje,
pamenje i pokrete. Da li ste znali da iz holesterola nastaje u, vitamin D, kao i hormoni
poput estrogena, progesterona i testosterona, o ijem znaaju ne treba puno govoriti.
Istraivanja su takoer pokazala da unosom holesterola iz zdrave hrane ne moemo puno
utjecati na njegov nivo u krvi.

Holesterol ubija tiho

A. Radulovi | 07. jul 2010. 13:52 | Veernje novosti
LDL holesterol je glavni krivac za aterosklerozu, koja je u 70 odsto smrtnih sluajeva
direktan uzrok takvom ishodu

U borbi s holesterolom i aterosklerozom, poslednjih godina najvei saveznici kardiologa su

statini. Ovi moni medikamenti postali su lekovi izbora u sniavanju ukupnog rizika za
kardiovaskularna oboljenja - kae, za Novosti, dr Ivana Vrani, iz Klinike za
kardiohirurgiju Klinikog centra Srbije, sumirajui edukacije za lekare i farmaceute na temu
holesterola kao faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.
- Statini su se pokazali kao efikasni u usporavanju ateroskleroze, procesa kojim se holesterol
iz nae krvi lepi za krvne sudove inei ih neelastinim i manje prohodnim - kae dr
Vrani. - Treba ih propisivati svima s poveanim rizikom, kod kojih estomesena dijeta nije
dala rezultat i imaju ukupni holesterol vei od 6,5 milimola po litru krvi, a LDL, ili lo
holesterol, vei od 4,1 mmol/L.
Upravo je LDL holesterol glavni krivac za aterosklerozu, koja je u 70 odsto smrtnih sluajeva
direktan uzrok ili faktor koji je doprineo takvom ishodu. Problem sa aterosklerozom, kao i
holesterolom, jeste u tome to je uglavnom bez simptoma, sve dok bolest uveliko ne
uznapreduje. Ateroskleroza je proces koji se u naem telu odvija od roenja, ali kad dostigne
odreeni
nivo,
postaje
rizik
za
kardiovaskularne
bolesti.
- Zbog toga je veoma vano rano otkrivanje glavnih faktora rizika - povien pritisak,
dijabetes, poremeaji masnoe, puenje, gojaznost... - kae prof. dr Sinia Dimkovi,
kardiolog KBC Zvezdara. - Na osnovu postojanja jednog ili vie ovih rizika, moe da se
izrauna ukupni rizik od nepovoljnih kardiovaskularnih dogaaja u narednih 10 godina. Vie
od 90 odsto bolesnika ima tri i vie faktora rizika, pa je njihov ukupan rizik jako veliki, to
ini kontrolu holesterola, ishrane, krvnog pritiska i puenja neophodnom.
U leenju komplikacija ateroskleroze najznaajnije je nefarmakoloko leenje, koje
podrazumeva drastinu promenu naina ivota - ishrane, fizike aktivnosti, gubitka vika
klograma... Ali, pacijentima ovakav vid leenja teko pada, pa se rezultati najtee postiu i
teko kontroliu. Zbog toga se uvode lekovi od kojih su najvaniji statini. Zahvaljujui njima,
broj nepoeljnih kardiovaskularnih dogaaja smanjuje se za 24 do 42 odsto, ime se
poveavaju anse za preivljavanje pacijenata.

KRVNI SUDOVI
Simptomi koji pacijente dovode do lekara obino ukazuju na ve uznapredovalu
aterosklerozu - anginozni bolovi, nesvestice, vrtoglavice, gubici svesti, grevi u listovima
nogu sa oseajem hladnoe i trnjenja. Na osnovu laboratorijskih analiza precizno se odreuje
ukupan nivo, kao i odnos dobrog i loeg holesterola. Uz to, radi se niz invazivnih i
neinvazivnih procedura koje precizno odreuju koliko je uznapredovala ateroskleroza pojanjava prof. Dimkovi.

Istine i zablude o holesterolu

T Portal 26.07.2010 15:30

Iako se o holesterolu puno pie i govori, iskustva lekara pokazala su da prosean ovek malo
o njemu zna. Gotovo svi znaju da postoji tzv. lo holesterol te da je on vrlo tetan i izaziva
aterosklerozu i bolesti srca i krvnih sudova. Meutim, miljenje da sva hrana koja izgleda
masno sadri puno holesterola, to nije tano
Naime, orasi i izgledaju masno i to i jesu, pa ipak nemaju nimalo hkolesterola. Bijelo meso,
pak, ne izgleda masno, a sadri poprilino holesterola. Mnoge e ovo zbuniti, meutim vrlo
je jednostavno procijeniti koja je hrana bogata holesterolom: samo ona ivotinjskog
porijekla. Holesterol, ustvari, sam po sebi nije tetan bez njega ivotinje ne mogu postojati
jer je on nuni sastojak svake ivotinjske stanice. Isto je i s ovjekom. Dobro je znati da je
ovjekovu tijelu dnevno potrebno samo 300 mg holesterola dnevno. Takoer, holesterol
uope ne moramo unijeti prehranom jer se on u tijelu u moe sintetizirati iz hrane bez
holesterola.
Istraivanja pokazuju da se od drugog svjetskog rata prehrana zapadnjaka u mnogome
promijenila: iako danas imamo na raspolaganju znatno vie voa, povra, itarica i ostale
zdrave hrane, jedemo previe mesa, mesnih preraevina, brze prene hrane
Ljudi su slabo informirani i o tome da nije vano samo koliko kolesterola sadri odreena
hrana, nego i koje jo sastojke ta hrana sadri. to se tie krvnih pretraga, nije svejedno je li
nekome povien samo kolesterol ili se radi o estom sluaju visokog kolesterola kojemu
pridodajemo i poviene trigliceride i krvni tlak, a nerijetko i visoki eer u krvi.
Normalna razina kolesterola u odraslih osoba je do pet milimola po litri, a triglicerida do 1,7
milimola po litri. Hrana koju uope ne bi smjele jesti osobe s povienim kolesterolom su:
mozak i lena modina (sadri 1.200 mg kolesterola na 100 g namirnice), umanjak (1.500
mg), kavijar, maslac, bubrezi i sueni bakalar, vrhnje i kajmak, kravlji sir, mast, mlijeko,

morski plodovi. Ukoliko ne moete bez mesa, odaberite ribu ili perad, a izbjegavajte
suhomesnate proizvode i crveno meso. Naime, iako govedina, svinjetina, ribe i veina
morskih plodova sadre podjednako kolesterola (oko 70 mg/100g), gleda se i koliina
zasienih masnih kiselina. Svinjetina i govedina (openito crveno meso) sadri puno
zasienih masnih kiselina, dok ih perad sadri znatno manje. Ribe, pak, uz kolesterol sadre
puno zdravih masnih kiselina poput omega-3.
Hrana bogata neprobavljivim vlaknima , posebice onima topivim u vodi, vana je u borbi
protiv kolesterola jer vlakna veu kolesterol i tako pomau njegovoj eliminaciji iz tijela.
Meso, jaja, mlijeko i mlijeni proizvodi ne sadre vlakna, dok voe, povre, itarice i oraasti
plodovi njima obiluju. Kad govorimo o oraastim plodovima, valja naglasiti kako oni uz
itarice i mahunarke pripadaju najdragocjenijim namirnicama. Jedina mana oraastih plodova
je to su relativno bogati kalorijama, pa ih treba konzumirati u umjerenim koliinama.
Industrijske grickalice poput ipsa zamijenite oraastim plodovima i kokicama bez ulja (ili
pripremljenim na najmanjoj moguoj koliini ulja). Dodajmo svemu navedenom voe i
povre i dobili smo idealnu prehranu, u kojoj bi meso trebalo biti vie rijetki prilog nego
esta glavna namirnica. Nije svejedno ni kako pripremamo hranu: kuhanje u vodi i li na pari
je u prednosti pred peenjem u penici ili jo gore, u dubokom ulju.
Mnogo toga svaki dan ujemo i o slobodnim radikalima i antioksidansima. Sve ovo moe se
vrlo jednostavno objasniti laiku: kao to eljezo u dodiru sa zrakom hra, tako i sve
namirnice u dodiru sa zrakom oksidiraju. Sva hrana koju unosimo vie je ili manje
oksidirana, a oksidirani kolesterol je najopasniji kolesterol.
I deklaracije na proizvodima znaju zbuniti : primjerice, na nekim margarinima pie da
sadre iskljuivo zdrave masnoe, no nitko nam ne kae da se te masnoe u tijelu lako
transformiraju u tetnije oblike. Zato e mnogi lijenici i nutricionisti vjenoj dilemi - maslac
ili margarin - odgovoriti: nijedno od toga. Maslac obiluje kolesterolom, dok margarin sadri
masne kiseline koje lako prelaze u opasne transmasne kiseline. I margarin i maslac tetniji su
kad se zagriju, pa ih kod pripreme jela valja zamijeniti maslinovim uljem ili uljem oraastih
plodova.
Najpogodnije namirnice u borbi protiv kolesterola i openito za zdravu prehranu su grah,
graak, lea i veina mahunarki, maline, kupine i ostalo bobiasto voe, krumpir, brokula,
integralni kruh i tjestenina, narana, limun i ostali agrumi, jabuka, pahuljice i kae itarica.
Posebno su zdravi enjak i luk koje bi trebalo konzumirati to je ee mogue, kao i sojine
bjelanevine.
Jaja, mlijeko i mlijene proizvode konzumirajte u manjim koliinama. Mnogi misle da
obino mlijeko i vrhnje treba zamijeniti sojinim, no nita od toga patite li od vika
kolesterola. Openito, visokopreraena, industrijska gotova i polugotova jela ne savjetuju se,
a posebno treba izbjegavati namirnice u prahu poput pudinga, gotovih smjesa za kolae,
kreme i sladolede, sir, parmezan, majonezu, keap i gotove preljeve za salatu.
Alkohol i cigarete takoer treba izbjegavati, a tjelesnu teinu odravati u normalnim
granicama (indeks tjelesne mase do 25). Pomoi e i redovita tjelovjeba. Meutim, ni u
emu ne treba pretjerivati: ako ste zdravi i urednih krvnih nalaza, povremeno si smijete
priutiti male koliine suhomesnatih proizvoda, masnih sireva i morskih plodova.

Patlidan proteruje holesterol?

utorak, 12. okt 2010, 09:16 -> 10:28
Moni sastojci koji se nalaze u kori i mesu plavog patlidana veoma su korisni saveznici u
borbi koju svakog dana vodimo za zdravlje. Rezultati istraivanja potvruju da nema sumnje
da je re o povru koje bi trebalo da je to ee u naim tanjirima.

Pravo bogatstvo u obliku mnotva vlakana i nikako zanemarljive koliine vitamina B1 i B6,
kao i kalijuma nalazi se u plavom patlidanu.
Odlian je izvor i bakra, magnezijuma, mangana, fosfora, niacina i folne kiseline.
Sve pomenute visokovredne materije i mnoge druge kojih u tamnoplavim plodovima ima u
manjim koliinama plavi patlidan svrstavaju meu povre koje bi trebalo da se na trpezi
nalazi to ee.
Nasunin, moni antioksidant iz kore patlidana, veoma je efikasan u spreavanju oksidativne
degeneracije lipida. Upravo zbog toga patlidan je veoma uspean u borbi protiv holesterola,
to je potvreno rezultatima vie naunih studija i istraivanja.

Ipak, naunici se jo ne usuuju da sam ekstrakt pomenute supstance koriste u iste svrhe jer
se u nekoliko istraivanja pokazao kao neadekvatan. Najavljena su nova ispitivanja koja bi
trebalo da ree tu nedoumicu.
Preventivna uloga
Angiogeneza je fizioloki proces izgradnje novih krvnih sudova, ali i deo procesa rasta i
zarastanja rana. Takoe, uestvuje u rastu malignih tumora i njihovom irenju po organizmu
jer snabdeva elije raka kiseonikom i hranljivim materijama.

Rezultati istraivanja koje su sproveli strunjaci Odseka nutricionistikih nauka u Japanu

pokazali su da je nasunin inhibitor angiogeneze i da bi mogao da bude od pomoi u
prevenciji oboljenja u ijem napredovanju uestvuje angiogeneza.
Anticijanini kojih takoe ima u kori patlidana imaju slino inhibitorno dejstvo, to jest
spreavaju rast nekih elija raka.
Strunjaci posebno naglaavaju da se ishrana bogata plavim patlidanom savetuje za bolju
kontrolu dijabetesa tipa 2. Odlian balans visokog sadraja vlakana i slabo rastvorljivih
ugljenih hidrata ini to povre idealnim za regulaciju nivoa eera u krvi.
Smatra se da plavi patlidan potie iz Indije gde je rastao kao divlja biljka, a da je prvi put u
Kini gajen kao biljka iji se plodovi koriste u ishrani.
U Evropi je postao veoma popularan tokom srednjeg veka. Do 18. veka i Italijani i Francuzi
ovladali su uzgojem tog povra. U Ameriku je stigao tek poetkom 19. veka.

Utiite na svoj holesterol

Vrednosti holesterola su promenljive; ako su visoke, moete ih sniziti zdravom ishranom i
fizikom aktivnou.
Izvor VITA

Holesterol je, uz trigliceride, masnoa u ljudskoj krvi, nuna za normalno funkcionisanje

naeg organizma. Bez holesterola ne bismo mogli da ivimo, ali nije dobro ni ako ga imamo
previe, jer je njegov visok nivo u krvi rizini faktor za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Osim to se unosi hranom, ponajvie onom ivotinjskog porekla, holesterol se stvara i u
ljudskoj jetri. On je, da spomenemo samo najvanije njegove uloge, sastojak elijskih

10

membrana, nuan je u procesu stvaranja polnih hormona i hormona nadbubrene lezde i

nezamenljiv uesnik procesa nastanka une kiseline.
ta su LDL i HDL holesterol
Poznata je podela na LDL-holesterol i HDL-holesterol, ali kakva je zapravo njihova funkcija
u naem telu?
Kako bi holesterol uopte mogao da se transportuje krvlju iz jetre ili sistema za varenje do
svake elije i tkiva u organizmu, on se spaja s odreenim belanevinama u lipoproteine.
Najvanije vrste lipoproteina su LDL i HDL estice; ove prve odlau holesterol u organe i
tkiva, pa dakle i u zidove krvnih sudova, a ove druge prikupljaju viak holesterola iz organa i
tkiva i prenose ga u jetru, "istei" na taj nain telo od prevelike koliine ove masnoe. Zbog
toga se holesterol iz LDL lipoproteina naziva "loim", a onaj iz HDL "dobrim".
Poeljne vrednosti
Preporuena vrednost ukupnog holesterola u krvi trebalo bi da bude manja od 5,0 mmol/L.
Pritom, LDL-holesterol ne bi smeo da pree 3,0 mmol/L, dok bi HDL-holesterol trebalo da
bude to vii, a njegova najnia preporuena vrednost je 1,0 mmol/L. Vii nivo HDLholesterola ukazuje na manji rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Vrednosti holesterola nisu "zapeaene". One su promenljive i na njih se moe uticati stilom
ivota, ponajpre navikama u ishrani, nivoom fizike aktivnosti i uzimanjem lekova (statina).
Nije samo srce na udaru
Poveane vrednosti holesterola su jedan od najvanijih rizinih faktora za razvoj sranih i
kardiovaskularnih bolesti. Zabluda je da povieni holesterol "mui" samo starije - poveane
vrednosti masnoa u krvi mogu i kod mladih ljudi dovesti do nastanka plaka (naslaga) na
zidovima krvnih sudova i pitanje je vremena kada e doi do nekog oblika zaepljenja.
Meutim, najnovija istraivanja pokazuju da zbog previe LDL-holesterola u krvi ne pate
samo srce i krvni sudovi, ve da njegove visoke vrednosti mogu znatno poveati i rizik
razvoja demencije u starakom dobu, Alchajmerove bolesti ili oteenja modanih sudova.
Ameriki i finski istraivai tokom 40 godina posmatrali su oko 10 hiljada ena i mukaraca.
Utvrdili su da u sluajevima u kojima vrednost ukupnog holesterola iznosi vie od 6,1
mmol/L rizik od pojave Alchajmerove bolesti naraste za ak 60 posto. No, i kod niih
vrednosti, ali viih od 5,1 mmol/L, rizik od razvoja demencije raste za priblino 50 posto.
Zato je tako, jo nije objanjeno, ali istraivanje je pokazalo i da osobe koje su imale
povieni holesterol pa su ga kroz due razdoblje sniavale lekovima primetno ree obolevaju
od Alchajmerove bolesti.
"Epidemija" pogaa treinu odraslih
U Evropi gotovo treina odraslog stanovnitva ima povieni holesterol. Poveana opasnost
od razvoja demencije je dodatni razlog zbog kojeg bismo trebali neto da preduzmemo protiv
"epidemije" previsokog holesterola.

11

Delotvorna medicinska mera je terapija statinima. To su lekovi koji sniavaju nivo

holesterola u krvi delujui na enzim koji kontrolie njegovu proizvodnju u jetri, a koriste se i
u prevenciji i leenju ateroskleroze. Nedavno istraivanje sprovedeno na bostonskom
Harvard Medical School na vie od 17 hiljada pacijenata pokazalo je da terapija statinima
moe smanjiti rizik od pojave modanog i sranog udara za ak 44 posto. Isto vredi, pokazali
su rezultati, i za osobe koje nemaju nuno povieni holesterol, ali imaju poviene upalne
markere.
Holesterol nije jedino merilo
S druge strane, budui da se nivo loeg holesterola moe sniziti uvoenjem zdravih ivotnih
navika, esto se raspravlja o tome koja je granica iznad koje povieni holesterol treba leiti
lekovima. Pri proceni opasnosti od razvoja sranih i kardiovaskularnih bolesti ne uzima se u
obzir samo vrednost nivoa holesterola, ve ukupni individualni rizik pacijenta.
Uglavnom se kod ljudi koji nemaju znakova bolesti i nemaju ostale rizine faktore
graninom vrednou smatra 6,1 mmol/L (240 mg/dl) za ukupni holesterol i 4,1 mmol/L (160
mg/dl) za LDL-holesterol. Ako kod pacijenta postoje rizini faktori poput gojaznosti,
povienog pritiska, nedostatka kretanja, puenja ili bolesti srca i krvnih sudova kod roditelja i
brae, granicom se smatra 5,1 mmol/L (200 mg/dl) za ukupni i 3,3 mmol/L (130 mg/dl) za
LDL-holesterol.
Granica se dodatno sputa kod pacijenata s koronarnim bolestima srca, dijabetesom ili
pretrpljenim sranim udarom. Ukupni holesterol u tom sluaju ne bi smeo biti vii od 3,8
mmol/L (150 mg/dl), a LDL-holesterol trebalo bi drati ispod 1,8 mmol/L (70 mg/dl).
Leenje ishranom i sportom
Upravo zbog relativno lake promenljivosti vrednosti holesterola, prvi korak do postizanja i
odravanja njegove zdrave vrednosti ne bi smeli biti lekovi. esto je za poboljanje stanja
dovoljno uvesti odreene promene u ishranu. Posebno povoljno deluje mediteranska kuhinja
s mnogo povra i voa, eom konzumacijom ribe umesto mesa i zdravih masnoa poput
maslinovog ulja. Dnevni unos masnoe ne bi trebalo da bude vii od 60 grama.
Jo jedan efikasan nain sniavanja nivoa holesterola je redovna umerena fizika aktivnost.
Istraivanje sprovedeno na Univerzitetu Severna Karolina sprovoeno tokom 12 godina
pokazalo je da se ve i kod ena koje se sportom bave lagano samo 30 minuta nedeljno
poboljava ravnotea holesterola. Na takvu fiziku aktivnost bi trebalo zaista svi da se
prisilimo - neemo ak oseati ni bolove u miiima nakon tako blage rekreacije, a koristi e
biti.
Razliite masnoe iz hrane
Viestruko nezasiene masne kiseline omega-3, kojima je bogata riba iz hladnih mora poput
skue, lososa i haringe, smatraju se "dobrim" masnoama jer sniavaju vrednosti holesterola
u krvi. Preporuuju se dva riblja obroka nedeljno sa po 200 g ribe.

12

Omega-6 masne kiseline kojih ima u ulju suncokreta, kukuruza ili semenkama penice
smatraju se "dobrim" masnoama samo uslovno. One pospeuju zaceljivanje rana ili odbranu
od infekcija, meutim, ako ih je previe, gube se njihovi pozitivni efekti.
I jednostavne nezasiene masne kiseline iz maslinovog ulja, ulja repice, oraha i semenki
sniavaju vrednost LDL-holesterola.
Zasiene masne kiseline iz svinjske masti, slanine, mesa, mleka, sira, maslaca i jaja, ali i
avokada i kokosa, podiu vrednosti masnoe u krvi, ime se poveava rizik od pojave
sranog udara i zaepljenja krvnih sudova.
Transmasne kiseline nastaju tokom industrijskih procesa hidrogenizacije biljnih ulja. Tim
nezdravim mastima bogati su preni krompirii, ips i gotova jela. Takva bi hrana trebaloda
bude to ree na jelovniku.
ta se dogaa s vikom holesterola?
Ako u organizmu postoji viak holesterola, telo ga ne moe iskoristiti. Zato holesterol ostaje
u krvi i postupno se odlae na zidovima krvnih sudova. U procesu oteenja krvnih sudova,
odnosno aterosklerozi, na zidovima krvnih sudova, ponajpre arterija, nakupljaju se masnoe,
upalne elije i vezivna vlakna. Tom procesu ponajvie pogoduju poviene vrednosti LDLholesterola u krvi, opasne materije koje unosimo u organizam i odlaze u krv (poput nikotina)
te oteenja nastala zbog povienog krvnog pritiska. Spomenute naslage (plakovi) postupno
suavaju obim arterije i smanjuju njenu elastinost uzrokujui tako razvoj kardiovaskularnih
bolesti.

Kako ishranom regulisati holesterol

SrbijaNet 16.11.2010 13:02

Treba da se hranite tako da snizite jednu vrstu holesterola, poznatu kao LDL (low density
lipoprotein, to znai lipoprotein male gustine), a povisite drugu vrstu HDL (high density
lipoprotein).
Razlog je taj to su LDL negativci koji slue kao sirovina za naslage u arterijama. Nasuprot
njima pozitivci HDL prodiru LDL i odvode ih u jetru gde bivaju uniteni.
Oigledno da su vae arterije bezbednije ako imate vie HDL, a manje LDL holesterola u
krvi. Odreene namirnice to postiu unitavajui tetni LDL holesterol i stvarajui korisni
HDL.

13

Prema teoriji Dr. Stajnberga arterije postaju suene tako to posebni oblici kiseonika poznati
kao slobodni radikali sudaraju se u krvi sa masnim molekulima LDL holesterola oksidiui
ih. Tako se LDL uegne, kao puter kad ostane van friidera.
U ovakvom izmenjenom stanju brzo ga prodiru elije koje se nazivaju makrofagi.
Prepunjeni masnim kapima (globulama),makrofagi se poveavaju i postaju uasne penaste
elije koje se uvlae u zidove arterija i pokreu njihovo razaranje.
No ako ste u stanju da spreite tu toksinu promenu, va LDL holesterol moe ostati
relativno nekodljiv. Prema tome, glavni problem nije koliina LDL holesterola u vaoj krvi,
ve koliko tog holesterola je toksini oksidisani LDL koji moe da izazove suenje arterija.
Tu ishrana moe da bude mono oruje. Sve je vie dokaza da toksinu transformaciju LDL
holesterola moete spreiti uzimanjem hrane koja sadri puno zatitnih antioksidanasa.To
znai da biste mogli uticati na samo nastajanje ateroskleroze u svakom periodu ivota,
blokirajui kaskadu dogaaja koji dovode do suavanja arterija, do sranog napada i
modanog udara.
Namirnice koje mogu detoksikovati lo LDL holesterol, i koje mogu poveati nivo
korisnog HDL holesterola
Maslinovo ulje na hladno ceenje
Crni luk, sirov
Beli luk
Losos, Skua,Sardina,Tuna, i ostala masna riba sa omega 3 masnim kiselinama
Ulje iz semenki groa
Avokado
Ovas
Kotunjavo voe badem, orasi,lenici
Povre i voe bogato vitaminom C a naroito crvena paprika i brokoli
Hrana bogata beta karotinom argarepa,brokoli,kajsije,tikva
Crno vino
Kao i namirnice koje sadre rastvorljiva vlakna a naroito mahunarke i celo zrno zitarica.

Holesterol u krvi
izvor:google

Holesterol je vrsta masnoa koja je prirodno prisutna u ljudskom organizmu. Nuan

je za sintezu hormona iz grupe kortikostereoida, meu kojima su i polni hormoni
(estrogeni, progesteron, testosteron). Pored toga neophodan je za proizvodnju
unih soli, a probava masnoa iz hrane u crevima nemogua je bez tih soli.
Uz ostale masnoe holesterol je prirodan sastojak krvi, ali samo u odreenoj koliini.
Povien nivo holesterola u krvi opasan je za zdravlje. Uz eernu bolest, povien
krvni pritisak i puenje, poveana koliina holesterola u krvi jedan je od etiri
najvanija uzroka rizika za koronarne bolesti, infarkt srca i modani udar.

14

1. ta znai "previsoka koliina holesterola u krvi"?

Za zdrave osobe u ijoj porodici nije bilo koronarnih bolesti holesterol u krvi ne bi
smeo biti vei od 5,0 mmol/lit.
Re je o koliini ukupnog holesterola u krvi, ali potrebno je razlikovati "koristan"
(HDL) od "tetnog" (LDL) holesterola. Postoji samo jedan oblik molekula holesterola,
ali u krvi molekuli holesterola imaju drugaiji put. LDL holesterol je onaj holesterol
koji je u LDL esticama i iz njih se taloi na zidove krvnih sudova izazivajui
arteriosklerozu. On se dakle nakuplja u obliku arterioskleroznih naslaga koje
smanjuju obim i prohodnost krvnih sudova. Sreom postoje HDL estice koje
ublaavaju te tetne pojave. One sadre HDL holesterol. Te estice sakupljaju visak
holesterola sa mesta gde ga ima previe i odnose ga u jetru. Stoga su HDL estice
vredan ista krvnih ila. Normalna koliina LDL holesterola je manja od 3 mmola /
lit a HDL holesterola mora biti vea od 1 mmola / litru.
2. Kada treba proveriti nivo holesterola u krvi?
Ako osoba potie iz porodice u kojoj je bilo obolelih od bolesti kao to su srani
infarkt, modani udar, ako boluju od eerne bolesti, pue ili imaju povieni krvni
pritisak trebalo bi da provere nivo holesterola u 20. godini ivota.
Ako osoba nema zdravstvenih tegoba koje bi mogle uticati na nivo holesterola u krvi,
npr. ozbiljne bolesti jetre, bubrega ili titne lezde, mukarcima se preporuuje
provera nivoa holesterola u krvi jednom u tri godine od 45. godine, a enama
jednom u tri godine nakon 55. godine ivota (ili nakon menopauze).
3. Moe li poviena koliina holesterola u krvi uzrokovati infarkt srca?
Glavni faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova, ukljuujui infarkt, su povien
nivo holesterola u krvi, puenje i povien krvni pritisak. To sve ugroava zdravlje
krvnih sudova. Opasnost od infarkta srca poveava se sa poveanjem broja
uzronika rizika, ali povieni nivo holesterola je najvaniji uzronik infarkta srca.
4. Da li su mukarci i ene u jednakoj opasnosti?
Zahvaljujui zatitnom uticaju enskih polnih hormona, estrogena, ene su u manjoj
opasnosti od bolesti krvnih sudova i srca, ali samo do menopauze. Nakon toga prijeti
im isti rizik kao i kod mukaraca, a ako imaju i faktore rizika ak i vea.
Mukarci su ugroeniji od ena jer muki polni hormon testosteron sniava nivo
"korisnog" HDL holesterola koji odstranjuju masne naslaga sa zidova krvnih sudova.
5. Da li je debljina znak poviene koliine holesterola u krvi?
Poviena koliina holesterola u krvi nije uvek vezana sa povienom telesnom
teinom. Veina osoba koje boluju od veoma poviene koliine holesterola u krvi
uslovljeno genetskom - naslednom predispozicijom nejee su normalne telesne
teine ili su ak mrave.

15

Ipak osobe sa poveanom telesnom teinom , posebno osobe koje viak masnog
tkiva imaju u podruju trbuha tzv. sredinja ili androidna debljina imaju povieni
holesterol u krvi. Masnoe nakupljene na tom delu tela lako se pokreu i lako
odlae u jetru gde iz njih nastaju lipoproteini koji se pretvaraju u LDL. Zbog toga ova
vrsta debljine (obim struka vei od 88 cm, ili 102 cm kod mukaraca), poveava
opasnost od arterioskleroze i bolesti koje ona uzrokuje, a od kojih su najvanije
infarkt srca i modani udar.
6. Da li je konzumiranje maslinovog ulja dovoljna zatita?
Maslinovo ulje najzdravije od svih ulja i povoljno utie na "tetni" hplesterol u krvi.
Ipak ne prua organizmu zatitu od tetnog uticaja holesterola. Lekari preporuuju
jednu kaiku maslinovog ulja za jednu osobu pri peenju, a dvije kaike za
zainjavanje salata.
7. Koje namirnice treba izbegavati?
Pretpostavlja se da je kod pola bolesnika s povienom koliinom holesterola u krvi
uzrok nepravilna ishrana, kod ostalih genetska predispozicija. Najbolji nain
odravanja zadovoljavajueg nivoa holesterola je uravnoteena, raznovrsna ishrana.
Neke namirnice sadre poveanu koliinu zasienih masnoa i holesterola kao jaja umance, iznutrice kao digerica i mozak. Masnoe ivotinjskog porijekla kao puter,
povlaka, suhomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi, crveno meso takoe sadre
zasiene
masne
kiseline
koje
dovode
do
porasta
LDL
holesterola.
Dakle, zdrava ishrana je ona u kojoj su zastupljene sve namernice, ali u kojoj se vodi
rauna o koliinama namirnica. Vano je jesti dosta voa i povra a umijesto crvenog
mesa ribu.
8. Da li pilule za kontracepciju poveavaju rizik?
Pilule za kontracepciju mogu uticati na porast ve genetski uslovljene poviene
koliine holesterola u krvi, ali nee povisiti normalnu koliinu holesterola kod zdravih
ena.
9. Da li dugotrajno uzimanje statina moe biti opasno?
Statini koe sintezu holesterola u jetri, a onda posredno potstiu uklanjanje
holesterola u krvi. Propisuje se za leenje poviene koliine holesterola u krvi ako se
dijetalnom ishranom ne postigne eljena vrednost. Lekovi iz grupe statina spadaju
medju ljekove sa najmanje nus pojava. Jedino ako bolesnik oseti jake bolove u
miiima treba o tome hitno da obavijesti lekara.
10. Koliko je poviena koliina holesterola nasledna?
Osobe iji su otac, majka, deda, baka, sestra ili brat doiveli preuranjeni infarkt srca
( za mukarce pre 55 godine, a za ene pre 65. godine ivota) u poveanom su
riziku za infarkt srca i modani udar. Takvim osobama se preporuuju redovni
kontrolni pregledi uz merenje krvnog pritiska i odreivanje holesterola u krvi.

16

Ishrana koja se preporucuje kada je povisen holesterol

Holesterol je vazan za dobro funkcionisanje ljudskog organizma (proizvodnja odredjenih
hormona, zucnih kiselina). Medjutim, holesterol moze biti i poguban za arterije ako je
njegov nivo u krvi povisen. Talozeci se na zidovima arterija, on smanjuje precnik arterija sa
opasnoscu da ih potpuno zatvori i time izazove infarkt ili druge vaskularne probleme.
Zbog toga se namecu odredjena pravila u ishrani ukoliko se predju dve kljucne cifre: 2-2,5
g/l za ukupni nivo holesterola i, narocito, 1,6 g/l za losi - LDL holesterol. Nutricionisti
objasnjavaju da se uvek pocinje sa promenom rezima ishrane u trajanju od tri do sest meseci.
Uglavnom je to vreme dovoljno da se pravilnom ishranom nivo holesterola spusti za 10-15
odsto bez primene lekova.
Nikako se ne preporucuje drakonska dijeta, vec je neophodno da osoba promeni rezim
ishrane koji joj ocigledno nije odgovarao i pocne zdravo da se hrani.
Prioriteti:
Najpre u ishrani treba redukovati holesterol i lose, zasicene masti. Njihov visak doprinosi
povecanju nivoa holesterola. Istovremeno, treba povecati unos dobrih masti ( nezasicene
masne kiseline) koje ne samo sto ne povecavaju holesterol, vec ga i smanjuju.
Kako izabrati prave namirnice?
Mi cemo ovde pomenuti samo osnovne i najpoznatije namirnice koje se preporucuju u
ishrani osoba koje imaju povisen holesterol.
Ulja
Zbog optimalnog unosa dobrih masti, trebalo bi koristiti vise vrsti ulja za zacinjavanje
salata. Ulje iz repice ili psenicnih klica, kao i sojino i orahovo ulje, obezbedjuju omega 3
masne kiseline, suncokretovo ulje ili ulje od kikirikija - omega 6, a maslinovo mononezasicene masne kiseline.
Za pecenje ili kuvanje namirnica koristite suncokretovo ili maslinovo ulje, mesavine ulja
siromasnih zasicenim mastima ili pak kukuruzno ulje ili ulje od semenki grozdja za blago
dinstanje.
Ne zaboravite pri tom da su sva ulja masna, pa samim tim i kaloricna. Njihova prekomerna
upotreba dovodi do gojenja, faktora rizika za arterije.
Mesa
Kolicina masti u mesu zavisi od zivotinje i odabranog komada mesa:
- Jagnjetina: svi komadi su masni
- Govedina: ne savetuju se rozbratna i unutrasnja strana buta, snicle su dozvoljene
- Svinjetina: kotlet nikako, ali file i sunka su nemasni
- Teletina: svi komadi su prilicno nemasni
- Konjetina: veoma malo masno
- Zivinsko i meso divljaci: curetina, piletina, zecetina ili meso divljaci su idealna mesa u
borbi protiv holesterola, ali samo ako se pripremaju bez viska masnoce i jedu bez kozice.

17

Mlecni proizvodi
- Pavlaka sadrzi veliku kolicinu zasicenih masnoca
- Meki sirevi su manje masni od tvrdih
- Jogurt: konzumirajte onaj sa sto manjim procentom masti, kalcijum je uvek prisutan u istoj
kolicini
Riba
Izaberite najpre masne ribe hladnih mora, bogate omega 3 kiselinama (skusa, jegulja,
haringa, losos) ili pak polumasne ribe (sardine, saran, incuni).
Zdrava i uravnotezana ishrana je osnova zdravlja. Promenom rezima ishrane (naravno na
bolje) ne samo da cete pomoci regulisanje holesterola u krvi, vec ce to uticati pozitivno na
ceo organizam.
S. (7,710 poena)

Neni istai krvotoka

Bilje&Zdravlje 26.04.2011 08:16
I holesterol i trigliceridi su, tvrde lekari, masti bez kojih nema ivota. Holesterol je neohodan
da se izgrade elijske membrane i proizvede nekoliko osnovnih hormona, dok trigliceridi
obezbeuju energiju za rad elija. Obe masti se, uglavnom, dobijaju iz namirnica
ivotinjskog porekla, apsorbuju se u crevima i krvotokom stiu do jetre.
Ona ih prerauje i, potom, alje do svih delova tela. Ako je nivo LDL, odnosno "loeg"
holesterola, previsok, poinje da se "lepi" za povrinu krvnih sudova, to podstie razvoj
ateroskleroze, smanjuje elastinost arterija i moe da izazove srani ili modani udar. Kada je
o trigliceridima re, utvreno je da viak umanjuje nivo dobrog ili HDL holesterola, to
poveava rizik od bolesti srca.
Dokazano je da viak masti u krvi moe da se svede na normalu pravilnom ishranom,
lekovima, ali i ajevima. Predlaemo vam najdelotvornije biljne napitke.
Resnik (Eupatorium cannabinum)
Iako je rasprostranjena biljka (raste uz reke i potoke) retko se upotrebljava. Lekovite osobine
imaju koren izvaen u prolee i nadzemni deo biljke ubran neposredno pre cvetanja. Obiluje
etarskim uljem, smolom, kalijum nitratom, silicijumskom kiselinom i gorkim materijama, a
koren, osim ovoga, sadri i inulin.
Koristi se:
* da snizi poviene vrednosti triglicerida i holesterola
* da pospei luenje ui
* protiv povienog krvnog pritiska
Trigliceride na normalu
- 3 kaine iseckanog resnika (nadzemni deo biljke u cvetu)
18

- 1/2 l vode
Biljku uvee prelijte kljualom vodom i poklopite, ujutro procedite i pijte nezaslaen aj u tri
doze, pola sata pre jela.
SAVET PLUS: aj bi trebalo da se pije najmanje tri meseca.
Troskot (Polygonum aviculare)
Cveta od prolea do kasne jeseni, a lekovite osobine ima cela biljka u cvatu. Sadri vitamin
C, heterozide, tanine, vosak, sluz i smole.
Koristi se:
* da snizi poviene vrednosti holesterola
* da pospei rad organa za varenje
Snizite holesterol
- 3 kaike nadzemnog dela troskota
- 3 kaike korena resnika
- 3 kaike hajduice
- 3 kaike pirevine
Sa pola litra prokljuale vode prelijte 3 kaike meavine i poklopite. Posle osam sati
procedite i pijte po olju aja tri puta dnevno, pola sata pre jela.
Kukuruz (Zea mays)
Osim vlakana i folne kiseline, koju sadri zrno, kukuruzna svila obiluje i vitaminom K3,
saponozidima, taninima, etarskim uljem i salicilnom kiselinom.
Koriste se:
* da snize povien holesterol
* protiv sranih bolesti
* za bolju cirkulaciju
Da krv prostruji
* kaika osuene svile
- 3 dl vode
Kaiku kukuruzne svile dodajte u vrelu vodu i kuvajte tri minuta na tihoj vatri. Sklonite sa
poreta, poklopite i prohlaen aj procedite. Pijte tri puta dnevno po olju nezaslaenog aja.
iak (Arctium lappa)
Lekovite osobine imaju koren, listovi i seme. Dvogodinje korenje sakuplja se u prolee i
jesen, obiluje inulinom, sluzi, a sadri i etarsko ulje i gorke materije.
Koristi se:
* da snizi povien holesterol
* protiv upala

19

* da pospei znojenje
Protiv holesterola
- kaika iseckanog korena ika
- 3 kaike resnika
- kaika kantariona
- kaika hajduke trave
Prelijte tri kaike meavine s pola litra kljuale vode, poklopite, ostavite preko noi, a ujutro
procedite i popijte nezaslaen aj u tri doze, pola sata pre jela.
Maslaak (Taraxacum officinale)
Svi delovi biljke su gorki, a sadre i beo mleni sok koji obiluje lekovitim sastojcima. Koren
sadri enzime, etarsko ulje, gorke supstance, smole, masne kiseline i mnogo inulina i eera.
Koristi se:
* da oisti krvi
* protiv bolova u ui i jetri
* da pojaa mokrenje
Koren isti krv
- 100 g korena maslaka
- litar vode
U vodu stavite koren maslaka i kuvajte u poklopljenom sudu 10 minuta na tihoj vatri. Pijte
po au aja etiri puta dnevno, pola sata pre jela.

Kakaom protiv loeg holesterola

Ameriki naunici su objavili da konzumacija proizvoda koji sadre kakao, ukljuujui
tamnu okoladu, mogu sniziti nivo loeg holesterola (LDL) i ukupni holesterol.
Kakao je bogat flavanolima, prirodnim hemijskim spojevima, za koje postoje dokazi koji
ukazuju da ti spojevi pozitivno deluju na koncentraciju masti (lipida) u krvi: triglicerida,
LDL holesterola i HDL holesterola (dobar holesterol).
Strunjaci ukazuju da se odravanjem normalnih vrednosti lipida u krvi spreava razvoj
kardiovaskularnih bolesti, prenosi portal "Vitamini".
Pozitivan uinak crne okolade i ostalih proizvoda koji sadre kakao na vrednosti holesterola
u krvi znaajniji je kod osoba sa veim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Meutim, lekari kau da su potrebna dalja istraivanja s ciljem utvrivanja optimalne dnevne
doze flavanola koje bi bile primenjive za svaki dan.
(Tanjug)
20

La o kolesterolu
Ve dugi niz godina, sa svih strana bombardirani smo informacijama da kolesterol naem
organizmu nanosi teko popravljivu tetu.
U skladu s tim, elimo li ostati zdravi, moramo drastino smanjiti unos masnoa ivotinjskog
podrijetla poput mlijeka, maslaca, sira, vrhnja i ostalih mlijenih proizvoda.
No, je li to, uistinu tako? ini se da nije, jer sve vie lijenika i znanstvenika tvrdi da je rije
o zabludi mitolokih razmjera.
Krenimo redom, pa za poetak spomenimo nesumnjivo najvee istraivanje ikad provedeno
od strane Svjetske zdravstvene organizacije, odnosno, njihov MONICA projekt
(Multinacional MONItoring of trends and determinants in CArdiovascular disease
multinacionalno praenje kljunih faktora za razvoj kardiovaskularnih bolesti).
Tom istraivanju, izmeu ostaloga, bio je cilj istraiti vezu izmeu kardiovaskularnih
oboljenja i kolesterola.
Ta veza nikada nije ustanovljena, iako je navedeno istraivanje, tijekom vie od 10 godina
provedeno u 21 zemlji diljem svijeta, na najveem moguem uzorku ikada, odnosno na 10
milijuna ena i mukarca.
Iako su rezultati tog dugoronog i basnoslovno skupog istraivanja bili savreno jasni,
brzinom munje pometeni su pod tepih, jer pogaate nisu bili u skladu s onim to je
Svjetska zdravstvena organizacija oekivala dobiti kao rezultat.
Dakle, preostaje nam zakljuiti da je istina ve odavno poznata, ali se zatajuje u korist nekih
drugih, po svemu sudei, znatno isplativijih 'istina'.
Poput istine da su u to vrijeme, prije vie od 20 godina, lijekovi za sniavanje kolesterola ve
bili u uporabi, a tako je trebalo i ostati.
Budui da je kolesterol nepravedno proglaen glavnim uzronikom bolesti srca i krvnih ila,
medicinska struka poela je preporuivati da masnoe ivotinjskog porijekla izbace iz
prehrane.
Umjesto njih, naveliko se poela preporuivati uporaba industrijski preraenih biljnih ulja.
Maslac je zamijenjen popularnim margarinom, a i dan danas se naveliko savjetuje da se
konzumacija namirnica poput sira i vrhnja, smanji na najmanju moguu mjeru.
Pravi uzrok bolesti srca nije kolesterol
Ve spomenute rezultate WHO-ove MONICA studije o nemogunosti povezivanja
kardiovaskularnih oboljenja s kolesterolom, potvruje i dr. Dwight Lundell, ugledni
kardiokirurg koji je tijekom 25 godina izvrio vie od 5000 operacija.

21

Pozivajui se na znanstvena istraivanja provedena zadnjih nekoliko godina, kao i na bogato

osobno iskustvo, dr. Lundell tvrdi da je glavni uzronik bolesti srca i krvnih ila upalni
proces koji nastaje u arterijama, kao posljedica prehrane s premalo zasiene masnoe.
Drugim rijeima, ono to doista nanosi veliku tetu naim krvnim ilama, su biljna ulja s
velikim udjelom omega-6 masnih kiselina, poput suncokretovog, sojinog i kukuruznog, te
prekomjerno konzumiranje proizvoda s velikim udjelom brana i eera.
Jer, kako tvrdi dr. Lundell, slubena medicina je napravila uasnu pogreku kad je ljudima
savjetovala da izbjegavaju zasiene masti i da umjesto njih koriste viestruko nezasiena ulja.
Ove, davno uspostavljene prehrambene preporuke dovele su do epidemije pretilosti i
dijabetesa, koji su po smrtnosti, ljudskoj patnji i materijalnom troku, nadmaili svaku drugu
poast u povijesti ovjeanstva.
Iako aterosklerotski plak (masno-vezivna naslaga u stijenci arterije), sadri vrlo malu
koliinu kolesterola, i unato injenici da se te naslage preteno sastoje od viestruko
nezasienih masnoa, propagandna mainerija uspjeno je odradila svoj zadatak.
Veina ljudi u dananje vrijeme slijepo slijedi slubeno preporuenu prehranu, koja je
siromana zasienim mastima i bogata viestruko nezasienim mastima i ugljikohidratima, ne
znajui da upravo takva prehrana nanosi veliku tetu naim krvnim ilama.
Tom neznanju ne treba se uditi, uzmemo li u obzir da je drutvo u kojem ivimo, prioritetno
voeno eljom za unosnom zaradom. alosno ali istinito, industriji lijekova zdrav ovjek je
najneunosniji, a statini, lijekovi za sniavanje kolesterola, pripadaju skupini najprodavanijih
na svijetu.
U skladu s tim, nije teko uvidjeti vezu izmeu industrije hrane i industrije lijekova.
Proizvodnja "zdrave hrane" koja u konanici ljude ini bolesnima, savreno je isplativa
jednima i drugima.
Prava uloga kolesterola
Waltre Hartenbach, autor knjige ''La o kolesterolu", objavljene i kod nas, osvjeuje nas o
pravoj prirodi kolesterola i njegovoj ulozi u organizmu.
On tumai da je kolesterol - kojega se svi toliko bojimo, drei ga nekom stranom tvari koja
naem organizmu nanosi goleme tete - zapravo osnovna graevna tvar staninih membrana
svih tkiva, neophodna za normalan rad organizma.
Budui da kolesterol sudjeluje pri stvaranju hormona, vitamina A, D i E, te unih kiselina,
njegovo sniavanje izravno dovodi do slabljenja vitalnosti i plodnosti, poremeaja u izgradnji
kostiju i muskulature, te ozbiljnih poremeaja u razini elektrolita koji u konanici vode do
ozbiljnih sranih i neurolokih komplikacija.
Sudei po rezultatima brojnih istraivanja, dijeta koja savjetuje reduciranje masnoa i
kolesterola, nema nikakav uinak na bolesti srca i krvnih ila.

22

Stoga bi uistinu bilo krajnje vrijeme da mit o kolesterolu proglasimo time to jest jednom
od najveih zabluda naega vremena, te svoje prehrambene navike najzad uskladimo sa
zdravim razumom.
elimo li biti uistinu biti zdravi, moramo se vratiti tradicionalnoj prehrani, temeljenoj na
unosu zasienih masti.
Zasiene masti jaaju imunoloki sustav i spreavaju pojavu mnogih bolesti. Njihove masne
kiseline po prirodi su antigljivine, antivirusne i antimikrobne.
One sprjeavaju osteoporozu, hrane mozak, te osiguravaju pravilan rad ivanog i
hormonalnog sustava. Uz sve navedeno, pouzdano sniavaju rizik od bolesti srca i krvnih
ila.
Prehrana bogata prirodnim masnoama nipoto nije tetna po zdravlje. Ba nasuprot, takva
prehrana je izuzetno zdrava i viestruko korisna.
U svakom sluaju, smanjenje unosa ugljikohidrata i poveanje unosa prirodnih masnoa
poput onih iz domaeg mlijeka, sira, maslaca te kokosovog ulja dugorono e vas zatititi od
brojnih bolesti i posjeta lijenicama.
Izvor: Alternativa

Smanjite holesterol za samo 3 meseca

Povieni holesterol je jedan najveih zdravstvenih problema dananjice. Razlozi za to
su brojni od nezdrave ishrane do stresnog naina ivota. Strunjaci tvrde da hranom
moete da promenite situaciju nabolje. Donosimo vam top est namirnica koje e vam
pomoi da iz borbe s holesterolomm izaete kao pobednk i to u svega tri meseca.
Izaberite "pametnu" hranu
Vlakna
Vlakna su zapravo ugljeni hidrati, ali za razliku od onih nezdravih poput eera i skroba,
biljna vlaka do kraja varenja putuju netaknuta.
Postoje topiva i netopiva vlakna. U kategoriju topivih ulaze npr. graak i kaa, a u kategoriju
netopivih npr. penine mekinje. Vlakna su izuzetno vana jer pomau u otklanjanju otpadnih
stvari iz naeg tela. Brojna istraivanja su potvrdila da vlakna smanjuju holesterol u krvi, a
mogu delovati i preventivno. Graak, mahune i zobene mekinje samo su neke od namirnica
bogate vlaknima koje bi svakako trebalo da se nau na vaem jelovniku.
Kotunjavo voe (Oraasti plodovi)
Veina oraastih plodova, ukljuujui i bademe, orahe i kikiriki, dobra je za sniavanje
holesterola. Meutim, izbegavajte slane oraaste plodove, posebno ako ste skloni visokom
krvnom pritisku. Smatra se da se blagodeti oraastih plodova kriju u njihovom sastavu.
23

Naime, sadre sterole i mononezasiene masti koje tite krvne sudove od oteenja. Bogati su
i vlaknima i vitaminom E. Nastojte da uvek pri ruci imate oraaste plodove jer e vam biti
moni saveznici u borbi protiv holesterola. Osim toga, to su u svakom sluaju bolje i zdravije
grickalice nego ips ili tapii.
Soja
Istraivanja pokazuju da soja i njeni proizvodi znaajno smanjuju nivo holesterola u krvi.
Tajna je u biljnim proteinima koji su veoma zdravi i ljudskom organizmu donose niz
blagodeti, ukljuujui i smanjenje holesterola. Dakako, za konkretne i vidljive rezultate soju
je potrebno redovno konzumirati. Budui da soja ima specifian okus, u ishranu je uvodite
postepeno svaki dan malo vie. Opskrbite se sojinim mlekom i jogurtom i drugim
proizvodima od soje poput tofua.
Strunjaci kau da ete pozitivne rezultate primetiti ve nakon dve nedelje konzumiranja
soje.
Zdrava ulja
Maslinovo ili ulje od repe ulaze u kategoriju zdravih ulja. Ona sadre uglavnom
mononezasiene masti, to znai da niti poveavaju, ali i ne smanjuju nivo holesterola u krvi.
Meutim, pomau i jaanju zidova arterija, a to znai da je malo verovatno da e ih otetiti
holesterol. Istraivanja pokazuju da zamena zasienih masti (svinjske i maslaca) zdravim
uljima rezultira smanjenjem holesterola.
Zob
Zob sadri spojeve beta glukana koji imaju zatitniki uinak na ljudski organizam. Kad se
beta glukan formira unutar probavnog sistema vee na sebe holesterol i na taj nain spreava
njegovu absorpciju. Holesterol se tada izluuje kao otpad. Idealnu zatitu pruie vam
redovna konzumacija zobi i to najbolje u obliku doruka od zobene kae. Po mogustvu,
svako drugo jutro.
"Pametna" hrana
U ovu kategoriju ulaze biljni steroli i stanoli koje moete pronai u biljkama. Oni su
komponente koje imaju slinu hemijsku strukturu kao holesterol pa spreavaju apsorpciju
holesterola. Mogu se pronai u nerafinisanim biljnim uljima, kotunjavo voe (oraasti
plodovi), itaricama, semenkama, ali i u jogurtima. Bilo bi ih dobro konzumirati barem gram
na dan za neke vidljive rezultate. Naravno, svakog dana.
Izvor: T portal

24