VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: PREDUZETNIKI MENADMENT

TEMA: OBLICI POSLOVNIH RIZIKA

Mentor:

Student:

mr Predrag Ranisavljevi

Jovica Ili
Broj indeksa: 12171
Smer: Menadment u biznisu

Leskovac, 2014.

Sadraj

Uvod .................................................................................................................................. 3
Oblici poslovnih rizika ....................................................................................................... 4
1. Trini rizik .........................................................................................................4
2. Kamatni rizik ......................................................................................................5
2.1. Bazni rizik ............................................................................................5
2.2. Rizik od promene uslova .....................................................................6
2.3. Rizik opcionalnosti ..............................................................................6
3. Valutni rizik ........................................................................................................7
3.1. Transakcijska izloenost ......................................................................7
3.2. Raunovodstvena izloenost ................................................................8
3.3. Ekonomska izloenost .........................................................................8
4. Kreditni rizik .......................................................................................................8
5. Operativni rizik ...................................................................................................9
6. Rizik likvidnosti ................................................................................................10
6.1. Likvidnost pojedinanog potraivanja ...............................................11
6.2. Likvidnost aktive ...............................................................................11
6.3. Likvidnost ukupnog poslovanja .........................................................11
6.4. Upravljanje rizikom likvidnosti .........................................................12
7. Rizik reputacije i zakonski rizik .......................................................................12
8. Rizik zemlje ......................................................................................................13
Zakljuak .......................................................................................................................... 14
Literatura .......................................................................................................................... 15

Uvod
Rizik je izloenost neizvestosti, ili bolje reeno neizvesnost budueg ishoda. Njega na taj
nain ine dve komponente: neizvesnost i izloenost toj neizvesnosti.
Neizvesnost je stanje kada ne postoji znanje o tome da li je neka pretpostavka istinita ili
ne, ili kada postoji nepotpuno poznavanje pretpostavki u vezi s nekom pojavom. Biti
izloen neizvesnosti znai da postoje materijalne posledice, dok stepen neizvesnosti nije
isti to i stepen izloenosti njoj. Na primer, ako ovek skae iz aviona padobranom,
postoji neizvesnost da li e se padobran otvoriti. On dakle rizikuje jer je izloen datoj
neizvesnosti. Ako se padobran ne otvori moe doi do gubitka ivota.
Pod rizikom se obino podrazumeva opasnost od gubitka. U inenjerstvu se rizik
definie kao (verovatnoa incidenta)*(gubitak uzrokovan tim incidentom).
S druge strane, finansijska teorija tretira rizik kao devijaciju neoekivanih ishoda usled
kolebanja finansijskih promenljivih. Uzmimo za primer trini rizik koji nastaje kao
rezultat promena cena hartija od vrednosti na finansijskim tritima. On se moe podeliti
na dva osnovna dela. Prvi deo rizika je vezan za smer kretanja finansijskih promenljivih,
npr. kretanje cene akcija, kamatnih stopa, deviznih kurseva i cena roba. Drugi deo rizika
ne zavisi direktno od smera kretanja finansijskih promenljivih, odnosno u pitanju je
nelinearni rizik i izloenost heding pozicijama ili poveanoj volatilnosti.
Tema ovog rada bie oblici poslovnih rizika.

Oblici poslovnih rizika

1. Trini rizik
Trini rizik je rizik da usled promena na tritu doe do gubitka na vrednosti investicije.
Meu trine faktore rizike ubrajaju se:1

rizik promene cena

rizik promena hartija od vrednosti,
kamatni rizik,
valutni rizik, i
rizik promene cena roba.

Marison (Marrison, 2002) kao i mnogi drugi autori pod pojmom trinog rizika smatraju
samo rizik promene cena hartija od vrednosti na finansijskim tritima, dok kamatni i
valutni rizik, zbog njihove vanosti, tretiraju posebno.2 U ovom radu e trini rizik biti
predstavljen u uem smislu, odnosno kao rizik od nepredvidivih i negativnih promena
trinih cena hartija od vrednosti.
Prva podela trinog rizika se odnosi na podelu rizika hartija od vrednosti na opti
sistemski trini rizik, koji se odnosi na osetljivost pojedine hartije od vrednosti ili
portfelja na promene trinih indeksa, i na nesistemski rizik.
Nesistemski ili specifini rizik se odnosi na deo volatilnosti (nestalnosti) pojedine hartije
od vrednosti kojeg odreuju parametri koji su specifi ni za svaku pojedinu organizaciju.3
Dalje, trini rizik se moe podeliti na deo rizika koji zavisi od smera kretanja
finansijskih promenljivi, npr. kretanje cene deonica, kamatnih stopa, deviznih kurseva i
cena roba. Ove vrste rizika se mere linearnom aproksimacijom, kao to je beta faktor za
deonice, duration za obveznice i delta za odnos vrednosti opcije naspram vrednosti
imovine na koju je izdana.4
Drugi deo rizika, koji ne zavisi direktno od smera kretanja finansijskih promenljivih,
sastoji se najpre od nelinearnih izloenosti, izloenosti hed pozicijama i volatilnosti. U
drugom stepenu se meri kvadratna izloenost pomou konveksnosti koja meri osetljivost
cena obveznica na promenu kamatnih stopa. Za merenje izloenosti odnosno osetljivosti
trita kada su u pitanju opcije i ostali derivati koriste se gama, delta i ostali greek alati iz
upravljanja rizicima.5

Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 250.
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 250.
3
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 251.
4
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 251.
5
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 251.
2

Rizina vrednost (value at risk VaR) predstavlja posebnu modelirajuu tehniku kojom
se obino meri sveukupna izloenost banke i drugih organizacija trinom riziku. Ulazni
parametri za model VaR obuhvataju podatke o baninim pozicijama i cenama, volatilnosti
(nestalnosti) i faktorima rizika. Parametri merenja ukljuuju razdoblje dranja, istorijsko
razdoblje tokom koga se posmatraju faktori rizika, kao i interval pouzdanosti koji
omoguuje donoenje razumnog nivoa zatite pri upravljanju ovim rizicima.6

2. Kamatni rizik
Kamatni rizik predstavlja rizik od pada trine vrednosti portfelja usled neizvesnosti
promena kamatnih stopa. Za njega se moe rei da predstavlja izloenost, odnosno
osetljivost poslovanja finansijske institucije neoekivanim promenama kamatne stope na
tritu, odnosno u poslovnom okruenju. Rizici kamatne stope se mogu podeliti na vie
naina. Treba istai da postoje dva razliita pristupa problematici kamatanih rizika:7

sa pozicije knjigovodstvene vrednosti gde se rizik posmatra u smislu njegovog

efekta na pojedine pozicije aktive i pasive kao i bilansa uspeha svake finansijske
institucije; i

sa pozicije trine vrednosti gde se rizik uzima u smislu njegovog uticaja na

trinu vrednost portfelja.

Ako se uzme u obzir gore pomenuti prvi pristup, onda se mogu izdvojiti tri komponente
kamatnog rizika:8

bazni rizik,
rizik od promena uslova, i
rizik opcionalnosti.
2.1. Bazni rizik

Bazni rizik ili rizik razlike (basis risk ili spread risk) je rizik od moguih promena u
razlici izmeu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (spread). U praksi se javlja usled jake
konkurencije na tritu kada je banka prisiljena smanjiti aktivnu kamatu na kredite, a
istovremeno poveati pasivnu kamatu na depozite.9

2.2. Rizik od promene uslova

6

Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 252.
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 253.
8
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 253.
9
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 253.
7

Rizik od promena cena

Ova uobiajena vrsta rizika nastaje iz razlika u tempiranju dospea fiksnih stopa i
odreivanja fluktuirajuih stopa aktive banke. Naime, finansijske institucije ugovaraju
fiksne i promenljive kamatne stope na plasmane i izvore sredstava. Simultano, finansijske
institucije, posebno, banke obavljaju ronu transformaciju sredstava, tako da se u
stabilnim privrednim uslovima deo kratkoronih sredstava moe dugorono plasirati i
pritom se nee ugroziti likvidnost. Budui da potraivanja i obaveze nemaju iste rokove
dospea, eventualne promene kamatnih stopa mogu izazvati nepovoljne uinke na
poslovanje.10
Rizik krive prinosa
Ovaj rizik nastaje u uslovima kada se pomaci, na gore ili na dole, krive prinosa negativno
odraavaju na prihod banke. Na primer, duga pozicija banke (npr. obveznica sa rokom
dospea od 10 godina) se moe zatiti kratkom pozicijom. Naime, u uslovima kada
drava nastoji da ostvari odgovarajui rast i razvoj, kamatne stope bie vee od
kratkoronih kako bi se kreditor kompenzirao za vezivanje sredstava i mogui kreditni
rizik u duem razdoblju. Kratkorone i dugorone stope formiraju se na bazi ponude i
potranje na tritu, a kriva prinosa je obino pozitivna ili uzlazna, odnosno normalna.11
2.3. Rizik opcionalnosti
Svi vaniji izvori kamatnog rizika predstavljaju opcije ukljuene u mnoge stavke bilansa
banaka. Opcije mogu biti nezavisni instrumenti ili sadrane u instrumentima. Naime,
opcija daje pravo, ali ne i obavezu, vlasnika na kupovinu, prodaju ili neku drugu
mogunost korienja prava iz ugovora o kupovini opcije. U naem bankarstvu se ne
izdaju opcije kojima se trguje na berzi, ali je uobiajeno ugraivanje opcijskih klauzula u
bankovne ugovore, kao na primer:12

klijent sredstva oroi u banci, ali ih moe podii bilo kada bez plaanja naknade;
dunik moe bez plaanja naknade prevremeno vratiti kredit;
dunik moe plaati kamatu koja se formira u zavisnosti od eskontne stope
sredinje banke, u zavisnosti od kretanja EURIBOR-a ili fiksnu prema ugovoru;
dunik moe vratiti dinarski kredit u iznosu odobrenog ili u protuvrednosti neke
strane valute (valutna klauzula) itd.

Bez obzira da li je banka opciju prodala ili su u ugovorima ugraene opcijske klauzule,
postoji mogunost da e u sluaju promene kamatne stope vlasnik opcije ili klijent banke
iskoristiti opciju. Na taj nain mogu se prouzrokovati nepovoljni uinci za poslovanje
banke, koji e biti vei od naknade koju je vlasnik, odnosno kupac opcije platio banci.

3. Valutni rizik
10

Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 253.
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 254.
12
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 254.
11

Valutni rizik se javlja usled promena kurseva izmeu domae valute i ostalih valuta. On
moe, zbog nepovoljnog kretanja kursa, da prouzrokuje gubitke za banku. Otuda je
poznavanje valutnih rizika i predvianje moguih uticaja izloenosti izuzetno vano radi
utvrivanja i provoenja poslovne politike svakog subjekta koji posluje na
meunarodnom tritu ili obavlja devizne poslove.13
Valutni rizik predstavlja takoe rizik da promene meuvalutarnih kurseva imaju
nepovoljan uticaj poslovne operacije ili vrednost investicija. Na primer, ako se novac
mora konvertovati u razliitu valutu kako bi se investiralo, promene u vrednosti valute
relativne u odnosu na USD ili EUR mogu uticati na ukupni gubitak ili dobitak na
investiciji kada se uradi konverzija unazad.14
Uzrok nepovoljnih uticaja nisu jedino deprecijacija (smanjenje meunarodne vrednosti)
ili aprecijacija (poveanje meunarodne vrednosti) domae valute, ve i promene kurseva
na meunarodnim berzama u svetu. Treba imati u vidu da devizni kursevi veine
razvijenih zemalja sveta svakodnevno fluktuiraju. U meunarodnoj trgovini su
komercijalne operacije naroito izloene fluktuaciji meuvalutarnih kurseva i to
srazmerno ukupnoj vrednosti transakcija. Sa veom proporcijom meuvalutarnih
promena u odnosu na ukupnu monetarnu transakciju poveava se izloenost poslovne
jedinice na fluktuacije valutnih kurseva.
Osnovni valutni rizici koji se najee pojavljuju su:15

raunovodstveni rizik (Translation exposure, Accounting exposure),

ekonomski rizik (Economic exposure) i
transakcijski rizik (Transaction exposure).
3.1. Transakcijska izloenost

Transakcijska izloenost se odnosi na mogue budue meuvalutne dobitke ili gubitke na

transakcijama koje su obavljene ili u pripremi i koje su denominirane u stranu valutu. 16
Ovo se odnosi, na primer, kada doe do promene valutnog kursa od momenta predaje
naloga do naplate.
Rizik lei zapravo u bilo kakvom deviznom plaanju ili naplati i ukljuuje devizno
potraivanje ili dugovanje u odnosu na neki izvreni posao ili ugovor o nameri u nekom
deviznom poslu u budunosti. Ovaj rizik takoe ukljuuje i planirane, ali jo i
neugovorene tokove deviznih sredstava kao na primer izdate cene dobara i usluga kojima
se cena garantuje u nekom razdoblju, ili izdate ponude za budue devizne poslove ime
nastaje rizik ukoliko bi se ugovor potpisao, itd.
3.2. Raunovodstvena izloenost
13

Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 254.
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 254.
15
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 255.
16
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 255.
14

Raunovodstvena izloenost, odnosno raunovodstveni valutni rizik javlja se kod

kompanija koja imaju svoje organizacijske delove (filijale) u inostranstvu, pa je za
potrebe izvetavanja i konsolidovanja poslovanja filijala (bilans stanja, bilans uspeha) u
sklopu matinog preduzea neophodna konverzija u valutu zemlje gde je sedite matine
kompanije. Raunovodstveni rizik pojavljuje se takoe i u drugim subjektima koji deo
poslovanja vode u domaoj valuti, a deo u stranim valutama i krajem svakog meseca,
prema vaeim propisima, iskazuju svoje poslovanje u domaoj valuti.17
3.3. Ekonomska izloenost
Ekonomska izloenost ili ekonomski rizik valutnog rizika nastaje kada, kao posledica
promena vrednosti intervalutarnih kurseva i domae valute, dolazi do promena vrednosti
buduih prihoda i trokova, kao i konkurentnosti subjekta na tritu.18
Ova izloenost je najozbiljnija od svih kada je u pitanju valutni rizik jer je ju je najtee
uoiti, oceniti i spreiti. Sastoji se od operativne izloenosti obima u kojem fluktuacije
valute moe promeniti budue novane tokove kompanije, i transakcione izloenosti.
Drugim reima, ekonomska izloenost je rizik od promena vrednosti firme (merena kao
sadanja vrednost oekivanih novanih tokova) zajedno sa promenom valutnih kurseva.
Ekonomska izloenost je povezana sa makroekonosmkim rizicima: promena valutnih
kurseva obino prati promenu kamatne stope i inflacije.

4. Kreditni rizik
Glavnina imovine banke koncentrisana je u kreditnim plasmanima koji nose najvie
prihoda ali i najvie rizika. Zato su odluke o odobravanju kredita najvanija funkcija
bankarskog menadmenta, a sa njima i povezani kreditni rizik najvaniji je rizik kojem se
banke izlau. Kreditni rizik je mogunost da kreditni dunik nee moi ili hteti da otplati
glavnicu kredita, kamate ili oboje, zbog ega e kreditor pretrpeti gubitak.19
Kreditni rizik se, dakle, javlja usled neizvesnosti da e dunik ispuniti svoju obavezu. S
obzirom da postoji mnogo vrsta dunika, od individua do vlada, kao i da postoje razliite
obaveze, od kredita do derivata, kreditni rizik se javlja u vie formi.20
U tradicionalnom bankarstvu kreditni rizik predstavlja najvaniju vrstu rizika. Uprkos
inovacijama u podruju finansijskih usluga, kreditni rizik je jo najznaajniji pojedinani
uzrok steaja banaka. Razlog je u tome to se vie od 80% bilansa banke u principu
odnosi na ovaj vid upravljanja rizicima. U svom irem smislu kreditni rizik oznaava i
rizik od smanjenja kreditnog rejtinga dunika ili izdavaoca hartija od vrednosti, pri emu
se poveava verovatnoa neplaanja i/ili gubitka uloenog novca. Izloenost kreditnom
riziku se u savremenom bankarskom poslovanju meri procenom oekivanog gubitka po
17

Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 255.
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 255.
19
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 50.
20
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 50.
18

odreenoj investiciji na osnovi kvantitativne analize, pri emu oekivani gubitak po ovoj
vrsti rizika zavisi od tri komponente:21

verovatnoe da suprotna strana nee podmiriti obavezu na ugovoreno vreme i

nain, bilo u vremenu trajanja obaveze ili u odreenom vremenskom periodu (npr.
1 godina oekivana default frekvencija)
iznosa gubitka koji bi se ostvario u sluaju nepotovanja ugovora od suprotne
strane,
potencijalne izloenosti banke neplaanju na odreeni datum u budunosti.

Kada se govori o kvalitetu kredita, onda se misli na mogunost dunika da ispuni svoju
obavezu. Kod kredita fizikim licima ili manjim kompanijama kvalitet kredita se
uglavnom meri kroz tzv. kreditni skor (primenjuje se standardna formula za
izraunavanje broja kreditni skor). Kreditna analiza se bavi procesima za procenu
kvaliteta kredita. Kreditni analitiari pregledaju informacije o duniku (bilans stanja,
bilans uspeha, trendovi u industriji, tekua ekonomska situacija, i dr.). Na bazi takve
analize banka dodeljuje duniku kreditni rejting, koji se koristi za donoenje odluka o
odobravanju kredita.
Postoji vie naina kojima se upravlja ili eliminie/ublauje kreditni rizik. 22 Prva linija
odbrane kada je u pitanju kreditnim rizik u finansijskim institucijama zasniva se na
kreditnom skoru ili kreditnoj analizi. Uveliko se koristi sistem limita izloenostima
(maksimalne izloenosti), kojima se postavljaju ogranienja na iznos izloenosti
pojedinom klijentu, privrednoj grani, zemlji, itd. Za kalkulaciju izloenosti pod takvim
limitima je potrebno modeliranje kreditnog rizika pri emu transakcije obuhvataju
obezbeenja plaanja i druge elemente.

5. Operativni rizik
Operativni rizik je rizik od gubitka koji nastaje zbog neadekvatnosti, odnosno
manjkavosti internih procesa, ljudskih resursa, sistema za podrku ili zbog spoljnih
uticaja.23 Mora se istai da operativni rizik dolazi do izraaja i zbog sve veeg korienja
informacione tehnologije i automatizacije u finansijskom poslovanju, uvoenja sloenih
hartija od vrednosti, daljeg razvoja modela za merenje trinog i kreditnog rizika, itd.
Poetkom prole decenije panja je bila usmerena na tehnike za merenje i upravljanje
trinog rizika. Nakon toga teite se polako pomera ka kreditnom riziku. Krajem
decenije finansijske institucije i ostale kompanije se sve vie fokusiraju na rizike koji
nisu trini i kreditni rizici. Radi se o operativnim rizicima tj. rizicima koji nastaju kao
posledica:24

prevare (pogreno izvetavanje, krae zaposlenih itd.);

21

Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 50.
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 50.
23
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 51.
24
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 51.
22

radnih navika i sigurnosti na radnom mestu (pravo zaposlenih na odtetu, povreda

zdravstvenih i sigurnosnih prava i opta odgovornost);
postupaka vezanih za klijente, proizvode i poslovnu aktivnost (zloupotreba
poverljivih informacija, pranje novca, prodaja neautorizovanih proizvoda);
teta na materijalnoj imovini (terorizam, zemljotres, poar, poplava);
prekida poslovanja i greaka unutar sistema (hardver, softver i telekomunikacijski
problemi);
upravljanja procesima (ulazne greke, neadekvatna procena instrumenata
osiguranja, nepotpuna dokumentacija, neovlaen pristup podacima, neslaganje
radnika, itd.).

Kompanije su oduvek upravljale ovim rizicima. Novi cilj koji se postavlja pred njih je da
se to radi na to sistematiniji nain. Negativne posledice operativnog rizika mogu se
svrstati meu sledee:25

direktni finansijski gubitak,

indirektni gubitak zbog naruavanja ugleda banke i/ili odnosa s klijentima,
potencijalni gubitak prihoda kao posledica operativne nesposobnosti za obavljanje
poslovnih transakcija.

6. Rizik likvidnosti
Termin likvidnost se koristi u razliitim sluajevima, ali u svim se odnosi na mogunost
pristupa gotovini ili pretvaranju u gotovinu onda kada je to potrebno.
Za instituciju se kae da je likvidna ako ista na lak nain dolazi do gotovine, bilo da se
radi o gotovini u blagajni ili na drugi nain dolazi do nje.
Za trite se kae da je likvidno ako se instrumenti kojima se trguje na lak nain mogu
kupiti ili prodati sa malim uticajem cena na tritu.
Sredstvo (HOV) je likvidno ako je trite za njega likvidno.
Bazelski komitet za bankovnu superviziju u svom radu o nadgledavanju likvidnosti
navodi da je likvidnost, ili sposobnost da se finansiraju poveanja u aktivi i podmiruju
obaveze kada dou na naplatu, bitna za odravanje na ivotu bilo koje fi nansijske
institucije.26 Vanost likvidnosti nadmauje pojedinanu finansijsku instituciju, budui da
manjak likvidnosti u jednoj instituciji moe imati posledice za celi bankovni sistem
odreene zemlje.
6.1. Likvidnost pojedinanog potraivanja

25
26

Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 51.
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 52.

10

Likvidnost pojedinanog potraivanja zavisi od kvaliteta dunika, od prinosa koji takav

finansijski instrument donosi, kao i od funkcionisanja trita na kojem se dugovi i
potraivanja mogu kupovati i prodavati. Pri oceni likvidnosti pojedinog potraivanja
treba voditi rauna o tri elementa:27

mogunosti da se potraivanje u kratkom roku moe stvarno pretvoriti u novac,

mogunosti da se pri toj transakciji moe postii odgovarajua cena,
mogunosti da se u odreenom razdoblju navedene dve mogunosti nee
promeniti.
6.2. Likvidnost aktive

Likvidnost aktive u osnovi oznaava proces pretvaranja bez problema novanih sredstava
u investicije i obratno, pretvaranja potraivanje finansijske institucije po svim osnovama i
u svim pojavnim oblicima u novana sredstva ugovorenom, odnosno planiranom
dinamikom.28
Likvidnost ukupnih potraivanja, shvaena kao sposobnost pretvaranja u novac, jednaka
je zbiru likvidnosti pojedinih potraivanja. Budui da je stepen likvidnosti pojedinih
potraivanja razliit, ukupnu likvidnost aktive ini raspodela verovatnoe pretvaranja u
novac bez znaajnijih gubitaka pojedinih delova imovine, ponderisanih iznosima
odgovarajuih delova imovine.
6.3. Likvidnost ukupnog poslovanja
Kao to se potraivanja finansijskih institucija pretvaraju u novac u odgovarajuoj
kombinaciji verovatnoe, tako se i njihove obaveze izvravaju u ugovorenim rokovima
prema dospeu, a za sredstva po vienju moe se izraunati verovatnoa da e vlasnici
zatraiti njihovu isplatu.
Likvidnost se u tom smislu moe defi nisati kao koliinu novanih sredstava koja se
utvruje tako to se se u posmatranom razdoblju izrauna razlika izmeu raspodele
dospelih potraivanja i raspodele dospelih obaveza.29

6.4. Upravljanje rizikom likvidnosti

Rizikom likvidnosti se upravlja sa okvirnim politikama za likvidnost, kontrolama i
limitima. Iste omoguavaju da banka odrava dobro-diversifi kovane izvore finansiranja,
kao i dovoljnu likvidnost kako bi zadovoljila sve obaveze po ugovorima kada iste
27

Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 52.
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 52.
29
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 53.
28

11

dospevaju. Veina finansijskih institucija koristi razliite metrike za nadgledanje nivoa

rizika likvidnosti kojem su izloene. Osnovni pristupi se mogu podeliti na tri vrste:30

pristup likvidnog sredstva kada firme odravaju likvidne instrumente u bilansu

stanja koji se mogu povui u datom momentu,
pristup novanog toka, kada firma nastoji da usaglasi odlive u odnosu na prilive
novanih sredstava kada su u pitanju razna dospea, i
kombinacija prethodna dva pristupa

7. Rizik reputacije i zakonski rizik

Finanijske institucije su u svom poslovanju izloene razliitim oblicima zakonskih rizika.
Iskustva iz prakse pokazuju da je mogue da se smanji vrednost sredstava ili pak da se
poveavaju obaveze, zbog neadekvatnog zakonskog akta ili zakonom definisane
dokumentacije.
Zakoni su esto neodgovarajui za reavanje pravnih pitanja koja se odnose na
poslovanje finansijskih institucija. Tako na primer, sudski proces u koji su ukljuene
banke moe imati ire negativne posledice na njihovo poslovanje i moe izazvati vee
trokove za banke nego to su oekivani pozitivni efekti od sudskih procesa. Zbog toga
su promene u zakonu koje se odnose na organizacije i nune i neophodne, radi njihovog
efi kasnijeg poslovanja. Banke su naroito osetljive na zakonski rizik u momentu kada
zapoinju svoje nove bankarske transakcije i da zakonom nisu utvrena prava klijenata da
se mogu ukljuiti u te transakcije.31
Rizik reputacije predstavlja uticaj negativnog javnog mnjenja na kapital i zaradu
organizacije. On utie na mogunosti institucije da ostvari nove poslovne veze ili usluge,
ili da nastavi sa postojeim vezama i uslugama. Ovaj rizik moe izloiti instituciju
finansijskim gubicima ili smanjenjem broja klijenata. On takoe potie iz nepotovanja
zakona, propisa kao i drugih aktivnosti koje su u indirektnoj vezi sa zakonskim
propisima. Rizik reputacije je posebno tetan za instituciju, iz razloga to njeno
poslovanje zahteva odravanje tajnosti informacija o deponentima, tediama,
korisnicima kredita i drugih bankarskih usluga. Zbog toga je neophodno da institucija
ima visoku reputaciju (ugled i imid) i da je odrava na visokom nivou, radi poverenja
klijenata i radi suprostavljanja trinoj konkurenciji.32

8. Rizik zemlje
Pod rizikom zemlje u koju se investira (country risk) podrazumeva se verovatnoa da
e promene u poslovnom okruenju negativno uticati na operativne profite ili vrednost
sredstava u toj zemlji. U pitanju je celokupni rizik sa kojim se suoava investitor u
30

Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 53.
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 54.
32
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 54.
31

12

odnosnoj zemlji, tj. ne samo rizik politikih promena, ve i rizik koji je povezan sa
pojavom trajkova, pobuna, itd. Rizik zemlje se ispoljava u sledeim oblicima:33

rizik neplaanja (predstavlja mogunost da dunik nije u stanju da ostvari

dovoljan neto devizni priliv),
rizik transfera (podrazumeva okolnosti u kojima dunik nije u mogunosti da
doe do odreene valute za otplatu duga),
rizik garancije (predstavlja verovatnou da banka emitent obino izvrava
inidbene garancije, odnosno garantovanu obavezu umesto glavnog dunika, zbog
ekonomske ili politike situacije u dotinoj zemlji).

Pod ovim rizikom se esto podrazumeva politiki rizik ali je on vie od toga. Naime,
analiza rizika zemlje podrazumeva ocenu dve vrste neizvesnosti, i to ekonomsku
neizvesnost rizika, kao i politiku neizvesnosti rizika.
Ekonomska neizvesnost rizika se svodi na procenu da li e zemlja dunik, u periodu
otplate, ostvariti dovoljan nivo deviznog priliva za servisiranje uzetih deviznih kredita.34
Politika neizvesnost rizika se odnosi na spremnost zemlje dunika da se odrekne
ostvarenog i raspoloivog deviznog priliva da ispuni dospele obaveze po kreditu.35

Zakljuak
U osnovi svakog posla, pa tako i finansijskog posredovanja i investiranja lei rizik. Pri
ulaganju u pojedinu hartiju od vrednosti, rizik predstavlja mogunost da investirana
sredstva prinesu manju dobit od oekivane ili ak ostvare gubitak.
33

Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 55.
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 55.
35
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 55.
34

13

Rizik je prisutan u veem delu poslovne aktivnosti bankaka i drugih finansijskih

institucija, s obzirom da se njihovo poslovanje temelji na potencijalnim rizicima. Za
razliku od drugih subjekata privreivanja, kod poslovnih banaka je preuzimanje rizika
dominantna karakteristika jer iste preteno posluju tuim sredstvima. S obzirom da rizici
predstavljaju neizvesnosti i nepredviene dogaaje, upravljanje rizicima u poslovnim
bankama predstavlja centralnu aktivnost menadmenta banke, jer se na taj nain
poveava bankarska konkurentnost i opstanak na finansijskom tritu. Brojne su podele i
vrste rizika kojima su izloene poslovne banke. Tradicionalni rizici u bankarskom
poslovanju se odnose na rizik likvidnosti, kreditni rizik, kamatni rizik, valutni rizik.
Razvojem finansijskog trita pojavljuju se novi bankarski proizvodi i usluge, koji su
doveli do pojave novih oblika i vrsta rizika (trini rizik, operativni rizik, rizik reputacije,
rizik zemlje, rizik portfelja, i sl.).
Upravljanje rizikom je centralni deo stratekog menadmenta i korporativnog upravljanja
bilo koje finansijske institucije.

Literatura
Barjaktarovi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
Mati, B., Menadment, Via ekonomska kola Prota Mateja Nenadovi, Valjevo, 2006.
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

14

Mileusni, N., Menadment preduzea, Savez raunovoa i revizora Srbije, Beograd,

1998.
Ostoji, S., Osiguranje i upravljanje rizicima, Data Status, Beograd, 2007.

15