POGLAVLJE 2.

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

Realizacija traene kombinacione mree sa
minimalnim brojem logikih kola je stalna potreba
prilikom projektovanja kombinacionih mrea. Na poetku
ovog poglavlja su ilustrovani primeri minimizacije
Bulovih funkcija analitikim i grafikim metodama.
Nakon toga je glavni akcenat postavljen na zadatke
minimizacije tabelarnom metodom Quin-McCluskey.

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

Zadatak minimizacije Bulovih funkcija se svodi na odreivanje Bulove
funkcije sa minimalnim brojem superpozicija unutar jednog funkcionalno
potpunog sistema. Zbog nepostojanja dovoljno efikasnih reenja tako postavljenog
zadatka reenje se trai u minimizaciji (traenju minimalnih formi) Bulove
funkcije unutar konkretnog funkcionalno potpunog sistema. Najee se reenje
zadatka minimizacije Bulovih funkcija trai u okviru funkcionalno potpunog
sistema koji obrazuju konjukcija, disjunkcija i negacija.
Postoje tri opte metode minimizacije Bulovih funkcija. To su:
1. analitika metoda,
2. grafike metode i
3. tabelarne metode.

Analitike metode:
Analitiki metod se zasniva na minimizaciji Bulove funkcije matematikim
transformacijama zasnovanim na aksiomima i teoremama Bulove algebre. Ovakva
metoda je dugotrajna i veoma zamorna, pogotovo kod sloenih prenosnih funkcija.

Grafike metode:
Najee koriena grafika metoda je minimizacija Bulovih funkcija pomou
Karnoovih karti. Ova metoda koristi modifikovanu kombinacionu tablicu sa
brojem elija jednakim broju slogova Bulove funkcije. Da bi se Bulova funkcija
unela u tablicu, uzima se onaj slog na kome je vrednost funkcije 1 i unosi se u
eliju koja odgovara tom slogu. Uobiajeno je da se elije sa vrednou funkcije 0
ostavljaju prazne, dok se elije na kojima je vrednost funkcije nedefinisana popune
znakom .
Metod minimizacije proistie iz injenice da kad se u dve logiki susedne
elije nalaze vrednost 1 (ili ) funkcija moe da se uprosti po promenljivoj po
kojoj se razlikuju. Cilj minimizacije se sastoji u tome da se pronae najmanji
mogui broj pravilnih figura ranga r koji sadre vrednosti 1 ili . Pravilna figura
ranga r je skup od 2r elija Karnoove karte u kome je svaka elija logiki susedna
sa r drugih elija skupa. Prvo se pronalaze pravilne figure najveeg ranga i
postupno se kree ka pronalaenju pravilne figure najmanjeg ranga. Na kraju
postupka svaka elija koja sadri vrednosti 1 mora biti obuhvaena sa najmanje
jednom pravilnom figurom. To znai da neka elija moe bit obuhvaena sa vie
pravilnih figura, pod uslovom da se time dobija pravilna figura veeg ranga.
Ova metoda je pogodna za brzu minimizaciju Bulovih funkcija do 5
promenljivih. Postupak postaje nepregledan i podloan mogunosti subjektivnih
greaka u odreivanju minimalnih formi Bulovih funkcija sa vie promenljivih.

Tabelarne metode:
Tabelarne metode minimizacije Bulovih funkcija, predstavlja potpuno
formalizovane procedure koje iz koraka u korak dovode do jednoznanog rezultata.
21

ZBIRKA REENIH ZADATAKA IZ LOGIKOG PROJEKTOVANJA RAUNARSKIH SISTEMA I

Zahvaljujui tome ove metode su veoma pogodne za programsku implementaciju.
Za ilustraciju ovih metoda prikazae se metoda Quin-Mc Cluskey.
Kod minimizacije Bulove funkcije ovom metodom uvek se polazi od funkcije
napisane u SDNF. Procedura minimizacije se nadalje sastoji od dva koraka. U
prvom se pronalazi potpun skup prostih implikanti a u drugom se izabira ne
preopiran potpun sistem prostih implikanti koji daje izraz za minimalnu DNF.
Prvi korak je formiranje liste indeksa slogova na kojima funkcija ima
vrednost 1. Lista se formira tako to se poreaju indeksi prema broju jedinica u
binarnom reprezentu sloga sa datim indeksom, odnosno formiraju se grupe sa istim
brojem jedinica. Redosled grupa sledi porast broja jedinica u indeksu sloga. Tako
formirane grupe ine tzv. 0-kompleks. 0-kompleks se sastoji od grupa kod kojih
se broj jedinica razlikuje za jedan, odnosno mogua su uporeivanja izmeu
susednih grupa. Uporeivanje se vri sistematski izmeu gornje i donje njoj
susedne grupe.
Nakon toga sledi formiranje novih grupa koje ine 1-kompleks
uporeivanjem elemenata susednih grupa. Novi element u 1-kompleksu ine
elementi susednih grupa 0-komplesa koji se razlikuju za samo jednu jedinicu u
binarnom reprezentu indeksa sloga. Ukoliko neki element ostane neudruen sa
drugim elementima on ulazi u skup prostih implikanti, odnosno on je prosta
implikanta. Sledi formiranje novih grupa (2-komples, 3-kompleks...) sve dok je
mogue udruivanje elemenata susedih klasa.
Procedura uporeivanja slogova uporeenjem binarnih promenljivih moe se
uprostiti korienjem decimalnih vrednosti indeksa. U ovom sluaju se koristi
okolnost da se uporeuju samo indeksi ija se razlika moe izraziti u obliku
stepena broja dva.
Oznaavanjem razlike dva decimalna indeksa u zagradi ukazuje se u
kompleksu vieg ranga, koja dva broja iz susednih grupa mogu da se uporeuju.
Pri tome se mora voditi rauna da se mogu kombinovati dva kuba ako je prvi
indeks gornje grupe manji po stepenu dva od prvog indeksa nie grupe.
Da bi se dolo do minimalnog skupa prostih implikanti, formira se tablica
prostih implikanti. Simboline oznake dobijenih prostih implikanti ine vrste ove
tabele, dok su kolone sastavljene od decimalnih indeksa slogova na kojima
funkcija ima vrednost 1.
Na preseku vrste i kolone unosi se oznaka (*, , i sl.) ako data prosta
implikanta, navedena u vrsti, sadri indeks iji je indeks oznaen u koloni. Kada se
unesu sve oznake u elije tablice, proces pronalaenja minimalnog potpunog skupa
prostih implikanti svodi se na proceduru pretraivanja kolona, poev sa leva u
desno. Trai se kolona koja sadri samo jednu oznaku, to drugim reima oznaava
da se trai takva prosta implikanta koja jedino pokriva dati 0-kub. To znai da
takva prosta implikanta obavezno mora biti ukljuena u minimalni skup prostih
implikanti. Takva prosta implikanta se naziva esencijalnom prostom implikantom.
Procedura se ponavlja pronalaenjem ostalih prostih implikanti, sve dok se u
minimalnom skupu ne obuhvate svi indeksi slogova na kojima funkcija ima
vrednost 1. U najboljem sluaju esencijalne proste implikante e pokrivati sve
22

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

indekse i proces izbora minimalnog skupa prostih implikanti se time i zavrava. U
tom sluaju preostaje da se esencijalne proste implikante napiu u obliku
elementarnih proizvoda, a nepreopirna skraena forma funkcije f odnosno
minimalna DNF funkcije dobija se u obliku
k

f min = I i
i =1

gde su sa Ii oznaene esencijalne proste implikante

Ukoliko prethodna procedura nije mogua, reenje problema minimizacije
skupa prostih implikanti nije jedinstveno. Stoga se odabira proizvoljna prosta
implikanta koja ulazi u skup minimalnih prostih implikanti. Tako odabrana prosta
implikanta time postaje esencijalna prosta implikanta. Nakon toga se formira
redukovana tabela prostih implikanti, izostavljanjem vrste i kolona koje je
zauzimala odabrana esencijalna prosta implikanta. U tako dobivenoj tabeli sledi
pronalaenje esencijalne proste implikante. Ukoliko to nije mogue, formira se
nova redukovana tabela prostih implikanti. Prilikom odabira esencijalne proste
implikante treba vodita rauna da se odabere takva prosta implikanta koja prekriva
najvie kolona. To zapravo znai da je potrebno odabrati prostu implikantu ija
vrsta dominira nad ostalim vrstama.
Po zavretku procedure minimalna DNF se daje u obliku
k1

k2

f min = I + I 2
i =1

i =1

gde su sa I1 oznaene esencijalne proste implikante, kojih ima ukupno k1 (k10), a

sa I2 sekundarne esencijalne proste implikante, kojih ima k2 (k2>0).

23

ZBIRKA REENIH ZADATAKA IZ LOGIKOG PROJEKTOVANJA RAUNARSKIH SISTEMA I

2.1 ZADATAK:
Uprostiti mreu na slici:
A
B
C
D

REENJE:
Prvi korak je da se dobije prenosna funkcija mree koja je prikazana na slici.
Analizom se dobije sledea jednaina:

Y = ABCD + DBC + A + C (B + D ) .
Primenom matematikih transformacija zasnovanih na aksiomima i
teoremama Bulove algebre vri se minimizacija dobijene prenosne funkcije. U
nastavku je prikazana procedura minimizacije:

Y = ABCD + DBC + A + C (B + D )
Y = ABC + ABD + DBC + AB + AD + CB + CD

(
) (
) (
)
Y = B(A + C )+ B(D + A )+ D(B + C )+ AD
Y = B(A + C + D + A )+ DB + DC + AD

Y = B AC + C + B A D + A + D BC + C + AD

Y = B + DB + DC + AD = B + D + AD
Y =B+ D
Rezultat minimizacije pokazuje da je celokupna mrea sa slike ekvivalentna
sa jednim ILI kolom na ijim se ulazima nalaze signali B i D.
2.2 ZADATAK:
Zadata je funkcija f(A, B, C) kombinacionom tablicom. Napisati:
a) SDNF i SKNF
b) Fiziku implementaciju

24

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

A
0
0
0
0
1
1
1
1

B
0
0
1
1
0
0
1
1

C
0
1
0
1
0
1
0
1

f
0
0
1
1
0
0
1
0

REENJE:
a)
SDNF se dobija direktno iz zadate kombinacione tablice ukljuivanjem
slogova na kojima funkcija ima vrednost jedan:
F = ABC + ABC + ABC .

SKNF se takoe dobija direktno iz zadate kombinacione tablice, sa tom

razlikom da se SKNF dobija ukljuivanjem slogova na kojima funkcija ima
vrednost nula
F = (A + B + C ) A + B + C A + B + C A + B + C A + B + C

)(

)(

)(

b)
Pre same fizike implementacije zadate funkcije potrebno je izvriti
minimizaciju prenosne funkcije sa ciljem utede broja logikih kola potrebnih za
implementaciju. Minimizacija se vri analitikim putem i u ovom sluaju se kree
od prenosne funkcije u obliku SDNF. Postupak minimizacije je prikazan u
nastavku.
F = ABC + ABC + ABC

F = AB C + C + ABC
F = AB + ABC

(
) (
F = B(A + C )

F = B A + AC = B A + C = AB + BC

Fizika implentacija dobijene minimalne forme prenosne funkcije iz zadatka

je prikazana na sledeoj slici:

25

ZBIRKA REENIH ZADATAKA IZ LOGIKOG PROJEKTOVANJA RAUNARSKIH SISTEMA I

2.3 ZADATAK:
Zameniti kontaktnu mreu na slici najjednostavnijom mreom preko logikih
kola.

ULAZ

IZLAZ
D

REENJE:
Na slici su prikazane dve vrste prekidaa:
prekida u pozitivnoj logici
prekida u negativnoj logici

Analizom kontaktne mree sa slike dobija se sledea prenosna funkcija:

F = C A D + DC + AB

( (

Izvravanjem osnovnih matematikih transformacija radi minimizacije

dobijenog izraza dolazi se do sledeeg izraza:
F = C A D + DC + AB = C AD + A DC + AB

( (

) (
F = ADC + ABC = (AD + AB)C

Fizika implementacija dobijenog izraza pomou logikih kola je prikazana

na sledeoj slici:
D
A
Y
B
C

2.4 ZADATAK:
Nai minimalnu disjunktivnu i konjuktivnu formu prekidake funkcije
pomou Karnoovih karti.
a) f(1) = {0, 1, 2, 3, 4, 6, 8, 9, 10, 11}
b) f(1) = {0, 1, 5, 7, 8, 10, 14, 15}
26

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

REENJE:
a)
Funkcija je zadata skupom indeksa slogova na kojima je vrednost funkcije 1.
Poto je najvei indeks 11, zakljuuje se da je to funkcija 4 logike promenljive
koje su oznaene sa (x1, x2, x3, x4). Karnoove karte za dobijanje minimalne
disjunktivne i konjuktivne forme su prikazane na sledeoj slici:
x 3x 4
x 1x 2

x 3x 4
x 1x 2

00

01

11

10

00

00

01

01

11

00

11
1

10

01

11

10

10

f = x 2 + x1 x 4

)(

f = x1 + x 2 x 2 + x 4

Slika levo prikazuje minimalnu DNF, dok je minimalna KNF prikazana na

slici desno.
b)
Funkcija je zadata skupom indeksa slogova na kojima je vrednost funkcije 1.
Poto je najvei indeks 15 zakljuuje se da je to funkcija 4 logike promenljive
koje su oznaene sa (x1, x2, x3, x4). Karnoove karte za dobijanje minimalne
disjunktivne i konjuktivne forme su prikazane na sledeoj slici:
x3x4
x1x2
00

x3x4
00

01

1
1

01

10

x1x2

00

01

00
1
1

11
10

11

f = x1 x 2 x 3 + x1x 2 x 4 +
x1x 2 x 3 + x1 x 2 x 4

01

11

10

10

0
0

0
0

(
(x

11

)(
+ x )(x

f = x 2 + x 3 + x 4 x1 + x 3 + x 4
2

+ x3

+ x3 + x4

Slika levo prikazuje minimalnu DNF, dok je minimalna KNF prikazana na

slici desno.
27

ZBIRKA REENIH ZADATAKA IZ LOGIKOG PROJEKTOVANJA RAUNARSKIH SISTEMA I

2.5 ZADATAK:
Nai minimalnu disjunktivnu i konjuktivnu formu prekidake funkcije
pomou karnoovih karti.
f(0) = {0, 4, 10, 12, 14}
f(b) = {6, 7, 8, 9, 11, 15}
REENJE:
Funkcija je zadata skupom indeksa slogova na kojima je vrednost funkcije 1.
Poto je najvei indeks 15 zakljuuje se da je to funkcija 4 logike promenljive
koje su oznaene sa (x1, x2, x3, x4). Karnoove karte za dobijanje minimalne
disjunktivne i konjuktivne forme su prikazane na sledeoj slici:
x3x4
x1x2

x3x4
x1x2

01

11

10

00

00

01

01

11

10

00

f = x 4 + x1x 3

00

01

11

10

11

10

(
)(x

f = (x 3 + x 4 ) x 1 + x 3
f = (x 3 + x 4

+ x4

)
)

Slika levo prikazuje minimalnu DNF, dok je minimalna KNF prikazana na

slici desno.
2.6 ZADATAK:
Nai proste implikante funkcije f(1) = {1, 2, 3, 4, 6, 7} McClusky metodom.
REENJE:
Poto je funkcija zadata skupom indeksa slogova na kojima je vrednost
funkcije 1, prvi korak je formiranje liste indeksa slogova na kojima funkcija ima
vrednost 1. Lista se formira tako to se poreaju indeksi prema broju jedinica u
binarnom reprezentu sloga sa datim indeksom, odnosno formiraju se grupe sa istim
brojem jedinica. Redosled grupa sledi porast broja jedinica u indeksu sloga.
Za zadatu funkciju u prvoj grupi se nalaze 3 elementa sa jednom jedinicom u
binarnom reprezentu indeksa sloga. To su indeksi slogova 1, 2 i 4. U drugoj grupi
se nalaze slogovi 3 i 6, dok treu grupu ini slog 7. Za binarnu predstavu indeksa
slogova zadate funkcije potrebna su 3 (oznaeni sa x1, x2 i x3) bita jer je najvei
indeks 7.
28

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

i
1
2
4
3
6
7

x1
0
0
1
0
1
1

x2
0
1
0
1
1
1

x3
1
0
0
1
0
1

Nakon toga sledi formiranje novih grupa uporeivanjem elementa susednih

grupa. Elementi novih grupa se formiraju od elemenata koji se razlikuju za samo
jednu jedinicu u binarnom reprezentu indeksa sloga. Na mestu gde je vrednost
razliita stavlja se oznaka . Pri tome obavezno treba oznaiti elemente koji su
udrueni. Ovde je to uraeno oznakom .
i
x1
1, 3 0
2, 3 0
2, 6
4, 6 1
3, 7
6, 7 1

x2

1
1

1
1

x3
1 A

0
0 B
1

Sledi udruivanje elemenata preostale dve grupe po istim principima. Time se

dobije sledea lista:
i
2, 3, 6, 7
2, 6, 3, 7

x1 x2 x3
1
1

Poto oba elementa obuhvataju slogove sa istim indeksima moe se izostaviti

proizvoljan element:
i
2, 3, 6, 7

x1 x2 x3
1 C

Po zavretku postupka sledi pronalaenje elemenata koji nisu udrueni ni sa

jednim drugim elementom. Takvi elementi ulaze u skup prostih implikanti, i ovde
su oznaeni sa oznakama A, B i C.
Prosta implikanta A obuhvata slogove sa indeksima 1 i 3. Poto se oni
razlikuju na mestu promenljive oznaene sa x2, sledi da je A = x 1x 3 . Istom
metodom se dobija da je B = x 1 x 3 i C = x 2 .
29

ZBIRKA REENIH ZADATAKA IZ LOGIKOG PROJEKTOVANJA RAUNARSKIH SISTEMA I

Prema tome, prenosna funkcija zadate funkcije izraena preko minimalnog

skupa prostih implikanti je sledea:
f = A + B + C = x1x 3 + x1 x 3 + x 2
2.7 ZADATAK:
Nai proste implikante prekidake funkcije f(1) = {0, 1, 2, 3, 5, 7, 8, 10, 14}
REENJE:
Poto je 14 slog sa najveim indeksom, zakljuuje se da je potrebno 4 logike
promenljive za binarno predstavljanje svih indeksa slogova.
Prvi korak je formiranje liste slogova na osnovu broja jedinica u binarnom
reprezentu indeksa sloga. U ovom reenju e se koristiti decimalni indeksi slogova
radi jednostavnijeg uporeivanja.

0
1
2
8
3
5
10
7
14

Uporeivanjem elemenata susednih grupa formira se nova lista. Prilikom

uporeivanja treba voditi rauna da element gornje grupe treba da bude manji po
stepenu dva od elementa donje grupe. Element nove liste se formira od elemenata
ija sa razlika indeksa moe izraziti u obliku stepena broja dva. Pored novog
elementa se u zagradu pie razlika dva decimalna indeksa.
Ako sa a i b oznaimo elemente gornje i donje klase respektivno, oni se
mogu udruiti ako su zadovoljeni sledei uslovi:
pripadaju susednim grupama (tj. razlikuju se samo za jednu jedinicu)
element donje klase je vei od elementa gornje klase (a < b)
njihova razlika se moe izraziti nekim stepenom broja 2 (ab = 2l)
U sluaju zadovoljenja gore navedenih uslova formira se novi element:
a,b(2l).
Rukovodei se navedenim pravilima dobija se sledea lista:

30

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

0, 1
0, 2
0, 8
1, 3
1, 5
2, 3
2, 10
8, 10
3, 7
5, 7
10, 14

(1)
(2)
(8)
(2)
(4)
(1)
(8)
(2)
(4)
(2)
(4)

Vri se dalje uporeivanje elemenata susednih grupa i formiranje nove liste.

Ukoliko sa a1,a2(i)oznaimo element gornje grupe, a sa b1,b2(j) element
donje grupe, oni formiraju novi element ako su zadovoljeni sledei uslovi:
i=j
b1 > a1; b2 > a2
b1 - a1 = b2 - a2 = 2l
Novi element koji se formira na osnovu dva elementa koji zadovoljavaju
navedene uslove se oznaava sa a1,a2,b1,b2(i,2l).
0, 1, 2, 3
0, 2, 1, 3
0, 2, 8, 10
0, 8, 2, 10
1, 3, 5, 7
1, 5, 3, 7

(1, 2)
(2, 1)
(2, 8)
(8, 2)
(2, 4)
(4, 2)

B
C
D

Sledi udruivanje elemenata iz preostale dve grupe. Elementi

a1,a2,a3,a4(i,j) i b1,b2,b3,b4(k,l) se udruuju u sluaju ako su
zadovoljeni sledei uslovi:
i = k; j = l
bi > ai
i {1, 2, 3, 4}
m
bi - ai = 2
i {1, 2, 3, 4}
Novi element koji se formira na osnovu dva elementa koji zadovoljavaju
navedene uslove se oznaava sa a1,a2,a1,a4,b1,b2,b3,b4(i,j,2m).
Poto u ovom sluaju ne postoje dva elementa koji zadovoljavaju navedene
uslove sledi pronalaenje elemenata koji nisu udrueni ni sa jednim drugim
elementom. Ti elementi ulaze u skup prostih implikanti, i ovde su oznaeni sa
oznakama A, B, C i D.
31

ZBIRKA REENIH ZADATAKA IZ LOGIKOG PROJEKTOVANJA RAUNARSKIH SISTEMA I

Prosta implikanta A obuhvata slogove sa indeksima 10 i 14, pri emu je

njihova razlika 4. Na osnovu razlike (22=4) sledi da prosta implikanta A ne sadri
logiku promenljivu koja se nalazi na poziciji sa teinom 4. Ako logike
promenljive oznaimo sa x1, x2, x3, x4, pri emu sa x1 oznaimo logiku
promenljivu sa najveom teinom (23=8), a sa x4 oznaimo logiku promenljivu sa
najmanjom teinom (20=1), sledi da prosta implikanta A ne sadri logiku
promenljivu x2. To se moe i ilustrovati na sledei nain:

A (10, 14)(4)

x1 x2 x3 x4
1 0 1 0
x1x 3 x 4
1 1 1 0

Istim postupkom se mogu dobiti i izrazi za proste implikante B, C i D:

B (0, 1, 2, 3)(1, 2)

x1 x2 x3 x4
0 0 0 0
0 0 0 1
x1 x 2
0 0 1 0
0 0 1 1

C (0, 2, 8, 10)(2, 8)

x1 x2 x3 x4
0 0 0 0
0 0 1 0
x 2 x 4
1 0 0 0
1 0 1 0

D (1, 3, 5, 7)(2, 4)

x1 x2 x3 x4
0 0 0 1
0 0 1 1
x1x 4
0 1 0 1
0 1 1 1

Prema tome, prenosna funkcija zadate funkcije izraena preko minimalnog

skupa prostih implikanti je sledea:
f=A+B+C +D
Uz pomo postupka prikazanog u sledeem zadatku dokazati da minimalna
disjunktivna normalna forma ne obuhvata implikantu B.

32

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

2.8 ZADATAK:
Odrediti minimalnu disjunktivnu normalnu formu za funkciju datu skupom
indeksa slogova:
f(1)(x1, x2, x3, x4, x5) = {0, 6, 8, 10, 12, 14, 17, 19, 20, 22, 25, 27, 28, 30}
REENJE:
Prvi korak prilikom odreivanja minimalne disjunktivne forme je odreivanje
skupa prostih implikanti. To se realizuje uz pomo postupka koji je prikazan u
prethodnom zadatku.

0
8
6
10
12
17
20
14
19
22
25
28
27
30

0, 8
8, 10
8, 12
6, 14
6, 22
10, 14
12, 14
12, 28
17, 19
17, 25
20, 22
20, 28
14, 30
19, 27
22, 30
25, 27
28, 30

8, 10, 12, 14
6, 14, 22, 30
12, 14, 28, 30
17, 19, 25, 27
20, 22, 28, 30

(2, 4)
(8, 16)
(2, 16)
(2, 8)
(2, 8)

(8)
(2)
(4)
(8)
(16)
(4)
(2)
(16)
(2)
(8)
(2)
(8)
(16)
(8)
(8)
(2)
(2)

A
B
C
D
E

Nakon dobijanja skupa prostih implikanti (implikante oznaene slovima A, B,

C, D, E i F) sledi minimizacija broja elemenata dobivenog skupa. Da bi se dolo do
minimalnog skupa prostih implikanti, formira se tablica prostih implikanti.

33

ZBIRKA REENIH ZADATAKA IZ LOGIKOG PROJEKTOVANJA RAUNARSKIH SISTEMA I

0
A
B
C
D
E
F

10

12

14

*
*
*

*
*

17

19

20

25

27

28

30

*
*

*
*

*
*

22

Na preseku vrste i kolone unosi se oznaka (*) ako data prosta implikanta,
navedena u vrsti, sadri indeks iji je indeks oznaen u koloni. Kada se unesu sve
oznake u elije tablice, vri se pretraivanja kolona, poev sa leva u desno, sa
ciljem pronalaska esencijalnih prostih implikanti. Trai se kolona koja sadri samo
jednu oznaku. U sluaju da se pronae takva kolona, prosta implikanta koja
obuhvata slog sa dobivenim indeksom postaje esencijalna prosta implikanta.
Procedura se ponavlja pronalaenjem ostalih prostih implikanti, sve dok
minimalni skup ne bude sadrao proste implikante koje obuhvataju sve indekse
slogova na kojima funkcija ima vrednost 1. U ovom sluaju esencijalne proste
implikante pokrivaju sve indekse i proces izbora minimalnog skupa prostih
implikanti se time i zavrava.
Nakon pretraivanja tablice prostih implikanti dobija se da prosta implikata sa
oznakom C ne ulazi u minimalni skup prostih implikanti, jer su slogovi koje ona
obuhvata prekriveni sa drugim esencijalnim prostim implikantama.
Prema tome, minimalna DNF zadate funkcije dobija se u obliku:
f=A+B+D+E+F
Pri tome su izrazi za esencijalne proste implikante sledei:
A (8, 10, 12, 14) (2, 4)
A = x1x 2 x 5

x1 x5
01000
01010
01100
01110

D (17, 19, 25, 27)(2, 8) 10001

10011
D = x1 x 3 x 5
11001
11011
F (0, 8)(8)
F = x1 x 3 x 4 x 5

34

00000
01000

B (6, 14, 22, 30)(8, 16)

B= x 3 x 4 x 5

E (20, 22, 28, 30)(2, 8)

E = x1x 3 x 5

x1 x5
00110
01110
10110
11110
10100
10110
11100
11110

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

Potpuni izraz za minimalnu DNF zadate funkcije je sledei:

f = x1x 2 x 5 + x 3 x 4 x 5 + x1 x 3 x 5 + x1x 3 x 5 + x1 x 3 x 4 x 5
2.9 ZADATAK:
Nai minimalnu disjunktivnu formu prekidake funkcije:
f(0) (x1, x2, x3, x4) = {4, 6, 9, 14}.
REENJE:
Minimizacija Bulove funkcije McCluski metodom uvek se polazi od funkcije
napisane u SDNF. Zbog toga se mora zadata funkcija izraziti skupom indeksa
slogova gde funkcija ima vrednost jedan. To se jednostavno realizuje, zahvaljujui
konanom domenu vrednosti Bulovih funkcija, tako to se izostave indeksi gde
funkcija ima vrednost 0 i u skup indeksa slogova gde funkcija ima vrednost 1 se
upiu ostali indeksi zadate Bulove funkcije od 4 promenljive:
f(1) (x1, x2, x3, x4) = {0, 1, 2, 3, 5, 7, 8, 10, 11, 12, 13, 15}

Prvi korak prilikom odreivanja minimalne disjunktivne forme je odreivanje

skupa prostih implikanti, uz pomo procedure opisane u ranijim zadacima.
0
1
2
8
3
5
10
12
7
11
13
15

Nakon dobijanja skupa prostih implikanti (implikante oznaene slovima A, B,

C, D, E, F, G i H) sledi minimizacija broja elemenata dobivenog skupa pomou
tablice prostih implikanti.

35

ZBIRKA REENIH ZADATAKA IZ LOGIKOG PROJEKTOVANJA RAUNARSKIH SISTEMA I

0, 1 (1)
0, 2 (2)
0, 8 (8)
1, 3 (2)
1, 5 (4)
2, 3 (1)
2, 10 (8)
8, 10 (2)
8, 12 (4)
3, 7 (4)
3, 11 (8)
5, 7 (2)
5, 13 (8)
10, 11 (1)
12, 13 (1)
7, 15 (8)
11, 15 (4)
13, 15 (2)

0, 1, 2, 3
0, 2, 8, 10
1, 3, 5, 7
2, 3, 10, 11
3, 7, 11, 15
5, 7, 13, 15

A
B
C
D
E
F
G
H

10

11

*
*
*

*
*

*
*

(1, 2)
(2, 8)
(2, 4)
(1, 8)
(4, 8)
(2, 8)

C
D
E
F
G
H

12

13

*
*

15

*
*
*
*

*
*

*
*

*
*

*
*
*

*
*

Pretragom kolona, poev sa leva u desno, uoava se da ne postoji nijedna

esencijalna prosta implikanta (nema nijedne kolone sa samo jednom zvezdicom).
Zbog toga reenje problema minimizacije date funkcije McCluskey metodom nije
jedinstveno. Stoga se odabira proizvoljna prosta implikanta koja ulazi u skup
minimalnih prostih implikanti. U ovom sluaju odabrana je implikanta E. Tako
odabrana prosta implikanta time postaje esencijalna prosta implikanta. Nakon toga
se formira redukovana tabela prostih implikanti, izostavljanjem vrste i kolona koje
je zauzimala odabrana esencijalna prosta implikanta.

36

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

0

A
B
C
D
F

10

11

*
*
*

*
*

12

13

*
*

15

*
*

G
H

*
*

*
*

U tako dobivenoj tabeli sledi pronalaenje esencijalne proste implikante.

Poto i u ovom sluaju to nije mogue, formira se nova redukovana tabela prostih
implikanti. Prilikom odabira esencijalne proste implikante odabira se takva prosta
implikanta koja prekriva najvie kolona. To zapravo znai da je potrebno odabrati
prostu implikantu ija vrsta dominira nad ostalim vrstama. Pretragom prethodne
tabele vidi se da je to prosta implikanta D, i ona se odabira za esencijalnu prostu
implikantu. Uoava se da proste implikante D i E u potpunosti prekrivaju prostu
implikantu C, tako da prosta implikanta C ne ulazi u skup prostih implikanti koje
formiraju minimalnu DNF zadate funkcije.
11
A
B
F
G
H

12

13

*
*

*
*

15

*
*

Ponavljanjem prethodne procedure uoava se da je potrebno formirati novu

redukovanu tabelu prostih implikanti. Za esencijalnu prostu implikanti se odabira
prosta implikanta G, ime iz minimalnog skupa nestaje prosta implikanta F.

A
B
H

12

13

*
*

*
*

U novodobivenoj redukovanoj tabeli prostih implikanti uoava se da prosta

implikanta B dominira nad prostim implikantama A i H. Time se odabira prosta
implikanta B za esencijalnu prostu implikantu, ime se iz minimlanog skupa
prostih implikanti eliminiu proste implikante A i H.

37

ZBIRKA REENIH ZADATAKA IZ LOGIKOG PROJEKTOVANJA RAUNARSKIH SISTEMA I

Ovim se zavrava procedura minimizacije skupa prostih implikanti. Za

esencijalne proste implikante su redom izabrane proste implikante E, D, G i B.
Prema tome, minimalna DNF zadate funkcije dobija se u obliku:
f=B+D+G+E
Pri tome su izrazi za esencijalne proste implikante sledei:
B = (12, 13)(1)
B = x1x 2 x 3

E = (1, 3, 5, 7)(2, 4)
E = x1x 4

x1 x4
1100
1101

0001
0011
0101
0111

D = (0, 2, 8, 10)(2, 8)
D= x2 x4

G = (3, 7, 11, 15)(4, 8)

G = x 3x 4

x1 x4
0000
0010
1000
1010
0011
0111
1011
1111

Potpuni izraz za minimalnu DNF zadate funkcije je sledei:

f = x1x 2 x 3 + x 2 x 4 + x1x 4 + x 3 x 4
2.10 ZADATAK:
Za sistem funkcija etiri promenljive dat skupovima indeksa gde su funkcije
jednake jedinici, izvriti optimalnu sintezu uz pomo NI kola.
f1(1) (x1, x2, x3, x4) = {11, 12, 13, 14, 15}
f2(1) (x1, x2, x3, x4) = {3, 7, 11, 12, 13, 14, 15}
f3(1) (x1, x2, x3, x4) = {3, 7, 12, 13, 14, 15}
REENJE:
Minimizacija skupa Bulovih funkcija je analogna minimizaciji jedne Bulove
funkcije, sa tom razlikom da se postupak izvrava za sve funkcije iz skupa
istovremeno. Prvi korak je formiranje liste slogova na osnovu broja jedinica u
binarnom reprezentu indeksa sloga.
Uporeivanjem elemenata susednih grupa formira se nova lista. Formiranje
elemenata nove liste se izvrava po istim pravilima kao i kod minimizacije jedne
Bulove funkcije. Pri tome treba voditi rauna da dva elementa formiraju novi
element samo za zajednike funkcije (zatamnjene elije u tabeli). Pri tome se
oznaavaju elementi koji su udrueni samo za sve funkcije iz skupa koje imaju
vrednost 1 na slogu sa datim indeksom.
38

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

f1
3
12
7
11
13
14
15

f2

f3

f1
3, 7
3, 11
12, 13
12, 14
7, 15
11, 15
13, 15
14, 15

(4)
(8)
(1)
(2)
(8)
(4)
(2)
(1)

f2

f3

B
C

f1
3, 7, 11, 15
(4, 8)
12, 13 ,14 , 15 (1, 2)

f2

f3
D
E

Nakon dobijanja skupa prostih implikanti (implikante oznaene slovima A, B,

C, D i E) sledi minimizacija broja elemenata dobivenog skupa. Da bi se dolo do
minimalnog skupa prostih implikanti, formira se jedinstvena tablica prostih
implikanti za sve funkcije iz zadatog skupa Bulovih funkcija.
Proces pretraivanja tablice prostih implikanti je istovetan kao i kod jedne
Bulove funkcije. Vri se pretraivanja kolona, poev sa leva u desno, sa ciljem
pronalaska esencijalnih prostih implikanti. Ukoliko se pronae takva prosta
implikanta, ona ulazi u skup esencijalnih prostih implikanti za sve funkcije iz
skupa koje sadre datu prostu implikantu. Ovim postupkom se iz tabele prostih
implikanti dobijaju sledee minimalne DNF za funkcije iz zadatog sistema
funkcija.
11
A
B
C
D
E

12

13

14

15

*
*

*
*
*

f1 = C + E

11

12

13

14

15

*
*
*
*

*
*
*

f2 = A + C + E

*
*

12

13

14

15
*

f3 = A + E
39

ZBIRKA REENIH ZADATAKA IZ LOGIKOG PROJEKTOVANJA RAUNARSKIH SISTEMA I

U sluaju potrebe, to u ovom zadatku nije sluaj, formira se redukovana

tablica prostih implikanti. Pri tome se prvo izabira prosta implikanta koja ulazi u
svaku funkciju.
Pri tome su izrazi za esencijalne proste implikante sledei:
A (3, 7) (4)
C (11, 15) (4)
E (12, 13, 14, 15) (1, 2)

0x11
1x11
11xx

A = x1x 3 x 4
C = x1x 3 x 4
E = x1x 2

Potpuni izraz za minimalne DNF zadatog sistema funkcija je sledei:

f1 = C + E = C + E = C E
f2 = A + C + E = A + C + E = A C E
f3 = A + E = A + E = A E
Na osnovu ovih jednaina, koje su primenom DeMorganove teoreme
transformisane u oblik pogodan za realizaciju pomoi Ni logikih kola, se formira
fizika realizacija pomou NI logikih kola koja je prikazana na sledeoj slici.
x1

x2

x3

x4

A
C
E

C
E
A
C
E
A
E

f1
f3
f3

2.11 ZADATAK:
Komisija od 4 lana bira kandidata. Da bi kandidat bio izabran mora dobiti
vie od 50% glasova. Formirati prekidaku mreu koja pali lampu u sluaju izbora
kandidata.
REENJE:
Na osnovu zadatka prvo je potrebno formirati kombinacionu tablicu koja
predstavlja funkcionisanje traene prekidake mree. Nakon toga je potrebno
40

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

izvriti minimizaciju dobivene prenosne funkcije. Poto traena prenosna funkcija

zavisi od 4 logike promenljive minimizacija e se izvriti Karnoovim kartama.

0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15

A
0
0
0
0
0
0
0
0
1
1
1
1
1
1
1
1

B
0
0
0
0
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
1
1

C
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1

D
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1

F
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
1
0
1
1
1

CD
AB

00

01

11

10

00
01
11

1
1

10

A CD + BCD + A BC + A BD

Na osnovu dobijene prenosne funkcije formira se prekidaka mrea pomou

standardnih NI logikih kola. Prekidaka mrea je prikazana na sledeoj slici.
Vcc

A B C D

U sluaju da je kandidat izabran, izlaz iz prekidake mree postavlja

tranzistor u radni reim ime se proputa struja kroz LED diodu koja tada emituje
svetlost. Otpornici slue za ogranienje struje radi zatite komponenti od
pregorevanja.
41

ZBIRKA REENIH ZADATAKA IZ LOGIKOG PROJEKTOVANJA RAUNARSKIH SISTEMA I

2.12 ZADATAK:
etiri telefona A, B, C i D mogu
da pozivaju dve centrale S1 i S2. Svaka
centrala moe da odgovori na bilo koji
poziv, ali telefoni A i B ne ele usluge
centrale S1. Odrediti funkciju mree
koja aktivira rezervnu centralu u sluaju
kad prve dve nisu u mogunosti da
odgovore na pozive.

S1

S2

REENJE:
Na osnovu zadatka prvo je potrebno formirati kombinacionu tablicu koja
predstavlja funkcionisanje traene prekidake mree. Nakon toga je potrebno
izvriti minimizaciju dobivene prenosne funkcije. Poto traena prenosna funkcija
zavisi od 4 logike promenljive minimizacija e se izvriti karnoovim kartama.

0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15

A
0
0
0
0
0
0
0
0
1
1
1
1
1
1
1
1

B
0
0
0
0
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
1
1

C
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1

D
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1

F
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
1
1
1
1
1

CD
AB

00

01

11

10

00
01
11
10

1
1

R = A B + BCD + A CD

Na osnovu dobijene prenosne funkcije formira se prekidaka mrea pomou

standardnih NI logikih kola. Prekidaka mrea je prikazana na sledeoj slici.

42

MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA

A B C D

43