ZOHAR

Priredio: Gerom olem

Naslov originala:

ZOHAR

The Book of Splendour

Edited by Gershom G.Scholem

Copyright na prevod za Jugoslaviju:

SADRAJ

IPBABUN
Sva prava objavljivanja zadrava izdava.

Izdava: lP "BABUN"
Za izdavaa:
Dragan Paripovi
Ana Beli

Uvod

..7

....

POSTANJE
Poetak ...
Univerzum: ljuska i jezgro .
Prva lu .......
Stvaranje ovekovo .

Prevod: Dragan Paripovi

Pregledao i transkribovao: rabin Isak A sijel

Prelom:BABUN
tampa: Lukatampa, Beograd
Tira:

418

Prvo izdanje,Beograd 1999

25
26
27
29

32
36
Sveprodirui oganj
Naputanje ivota ...................... 39
....... 40
Tri niti Duha ....
Najvii stupanj vere ..................... 41
43
Pono ........
Jakovljev blagoslov ...................... 46
. . ..... 48
Vei od Josefa ..
50
Velika svetkovina ....
57
Jakovljeva smrt ...
Muko i ensko

.. .

Peat na tvome srcu

........ 67

IZGNANSTVO
Deset sefirota .
Iz dubina

..

Dva aspekta ..
abat

.....

Ljubavnici Tore
Sudbina due . . .
Patnja nevine dece .
Tri vida due . . . .
Slui Gospoda s radou .
Zvezde

..........

Alegorijsko objanjenje Jone

75
79
80
81
85
89
92
94
96
97
.. .. 101

KNJIGA LEVITSKA-BROJEVI-PONOVL JENI ZAKON

107
Izgnanstvo i izbavljenje .
110
Kako stajati pred Bogom
111
Himne u nebesima .
113
Sveto sjedinjenje .
114
Boanska ljubav . ..
116
Rua aronska ... .
117
Drvo ivota .... ..
118
Skriveno znaenje Tore .
121
Tekstovi ..
Glosarijum

123

UVOD

*
ISTORUSKE OKOLNOSTI NASTANKA ZOHARA

njiga Zohar, najvanije literarno delo Kabale, lei

pred nama donekle tiha i nepristupana, kako i do

likuje jednom delu tajne mudrosti. Da li zbog toga, ili uprkos

tome, nijedno literarno delo srednjeg veka, koliko god da je
jasnije i pristupanije od Zohara, nije izvrilo ni priblino slian
uticaj, niti doivelo takav uspeh.Uticati na razvoj religioznih
uverenja u duem vremenskom periodu i u najirim krugovima
judaizma, a naroito u onim najosetljivijim na pitanja religije,
tavie, uvreiti se u periodu od tri veka, tanije reeno od
petnaestog do osamnaestog stolea, kao izvor doktrine i otkro
venja istog autoriteta i kanonskog ranga kao Biblija iTalmud
- predstavlja prerogativu koja nije pripala ni jednom drugom
delu jevrejske literature. Ova zraea sila, razume se, nije
izbijala od samog poetka iz "Knjige zraenja" ili, kako je obino
prevodimo

"Knjige sjaja".

Majmonidov

"Vodi za zbunjene", u

skoro svakom pogledu antiteza Zoharu, vrio je u svoje vreme

Uvod

Uvod

uticaj neposredno i otvoreno. Od samog trenutka svog pojavlji

vanja uplivisao je na umove ljudi, bilo da ih je ispunjavao
nadahnuem ili bogobojaljivim slutnjama. Ipak, ve nakon
dva veka izrazitog uticaja knjiga je poela sve vie i vie da tone
u zaborav sve dok je huk vekova nije skoro u celosti izbrisao iz
svesti irokih masa. Tek krajem osamnaestog stolea Pokret
jevrejskog prosvetiteljstva je ponovo izvlai na svetlost dana
nalazei u njoj pokretaku silu za svoju borbu.
Sa Zoharom je sluaj bio drugaiji, budui da je on svoj put
do javnosti morao da prokri iz jedne bezmalo potpune, teko
probojne anonimnosti i tajnovitosti. Stotinama godina, a mo
da i vie, delo jedva da je pobuivalo bilo kakvo interesovanje,
a kamoli da je davalo povoda za ikakvu diskusiju. Kada se
pojavilo na sceni ono je izraavalo (i prema tome pozivalo na)
oseanja veoma malobrojnog soja ljudi koji su se u labavo
ureenim zajednicima borili za novo, mistino razumevanje
sveta Judaizma, nemajui ni najprigueniju slutnju da je ova
naroita knjiga, meu mnogima koje su teile da jezikom
alegorije i simbola izraze nove svetske poglede, jedina predo
dreena da doivi uspeh. Lagana senka skandala koji je pratio
njeno objavljivanje i inicijalno pojavljivanje u svetu literature,
kao i pitanje da li je moda posredi nelegitimno roenje svo
jevrsnog literarnog falsifikata, vrlo brzo su, meutim, nestali i
bili zaboravljeni. Polako, ali sigurno, uticaj Zohara bee naras
tao. I, u trenutku kada su se grupe, meu kojima je njegov
uticaj u burama jevrejske istorije prevladao, dokazale kao
nosioci novog religioznog stava, koji ne samo da je polagao
8

pravo na autoritet, nego ga je zapravo i stekao, Zohar je svojim

takorei zakasnelim, ali izuzetno intenzivnim pro sj aj em nacio
nalnog ivota najposle uspeo da ispuni veliki istorijski zadatak
tajnog teksta koji e sluiti kao nadopuna Bibliji i Talmudu na
jednom novom nivou religiozne svesnosti. Ovu njegovu nada
hnjujuu osobinu pripisuju mu sve do dana dananjeg brojne
jevrejske zajednice u istonoj Evropi i na Istoku, bez oklevanja
potvrujui ono to je od davnina poznato u vezi svetih tek
stova - a to je da uticaj koji jedno takvo delo vri na duu ne
zavisi od toga da li e ono biti shvaeno.
Tek sa propau onog nivoa ivota i verovanja prema kojem
je Kabala u stanju da predstavlja istorijsku snagu, i sjaj Zohara
je zgasnuo; a jo kasnije, prilikom revalorizacije prosvetitelj
stva, on je postao "knjiga lai", tivo za koje se smatralo da
zatamnjuje istu lu judaizma. Reformistika polemika u o
vom sluaju takoe je pourila da postane orue istorijskog
kriticizma koji se, mora se rei, nakon nekoliko obeavajuih
poetaka, pokazao slabim i nesigurnim u izvravanju svog
programa, vrstog koliko i njegovi metodi i istinitog koliko je
veina njegovih teza uopte mogla da bude.
Istorijski kriticizam e, meutim, nadiveti kratkotrajnu
besmrtnost onog "izvornog" judaizma iz ijih istorijskih nazora
i hijerarhije vrednosti je i nastao. Lien poleminosti, zaoku
pljen preciznijim i obj ektivnijim uvidom u njegovu predmetnu
sutinu, sada e se on potvrditi u novom (a delimino vrlo
starom) kontekstu u kojem poinjemo da sagledavamo svet
judaizma i njegovu istoriju.
9

Uvod

Uvod

LITERARNI KARAKTER

Ako je suditi po spoljanjoj literarnoj fiziognomiji Zohara,

daleko od toga da je on zamiljen i sainjen kao jedinstvena
kompozicija. tavie, Zohar nije ni nalik na nekakvo izlaganje
o pogledima na svet po uzoru na Kabalu, poput mnogih koji
potiu jo iz vremena nastanka Kabale pa i iz kasnijih perioda.
Najpre se moe rei daje to, u tampanoj formi kakva lei pred
nama, jedna zbirka rasprava i spisa koji se po svojoj spoljanjoj
formi bitno razlikuju jedan od drugog. ini se da su u veini
poglavlja predstavljena tumaenja biblijskih pasaa, odnosno
kratkih izreka ili duih homilija, ili pak veto komponovanih
tumaenja itavih nizova homilija u kojima rabin imon ben
lohaj, glasoviti uitelj drugog veka i njegovi prijatelji i uenici
objanjavaju rei Svetog Pisma u skladu sa njihovim skrivenim
znaenjem i to skoro uvek na aramejskom jeziku. Ostala po
glavlja, mada se na takva ree nailazi, sauvana su u vidu
anonimnih i isto injeninih tumaenja u kojima se ne mogu
prepoznati tako istanani opisi pejzaa i linosti kakve nalaz
imo u drugim delovima dela i to gotovo uvek u jednom vrlo
visokoparnom stilu. Veoma esto je izlaganje enigmatino
kratko, ali su ideje predstavljene uz prepoznatljivu propo
vedniku amplitudu i sa arhitektonski efektnom elaboracijom.
Mnoga poglavlja doista lie na fragmente proroanstava i
tumaenja tajnih otkrovenja, a pisana su naroito nadahnutim,
sveanim, "uzvienim" stilom, u toj meri da je nepristrasan
10

italac gotovo sklon da pomisli kako su prekoraene granice

dobrog ukusa u pravcu usiljenosti i visokoparnosti. Dok izla
ganje uglavnom dobija tek lagano povieni ton, bremenit i
realistian, u odreenom broju poglavlja uistinu moemo nai
strast za povezivanjem ideja koja dospeva do svog ekstrema i
degeneracije, uzdiui se iznad konceptualne realnosti. Isto
tako, mnogi delovi su odvojeni od ostalih naroitim naslovima
kao manje ili vie nezavisne kompozicije, za ta su verovatno
postojali vrlo jaki razlozi.
Za glavni deo Zohara, koji je ureen delovima iz Peto
knjija smatra se da predstavlja drevni Midra, i u mnogim
pojedinostima on imitira oblik drevnih radova pod istoimenim
nazivom iz prvih stolea nove ere. Meutim, u celini gledavi,
on ovu formu razbija da bi preuzeo jednu sasvim drugaiju
formu srednjevekovne besede. Produene kompozicije kon
struisane sa odreenim planom, kakve nalazimo u Zoharu u
duini od petnaest, dvadeset ili ak etrdeset stranica, u pot
punosti su strane drevnom Midrau. Ovde imamo drugojaije
principe kompozicije. Isto vai i za delove naslovljene Midra
ha-Neelam (Tajni Midra) i Sitre Tora (Tajne Tore), koji u
velikom broju delova iz Petoknjija, naroito u prvoj knjizi,
ine paralelne delie "glavnim delovima".
Tajni Midra, razume se, ima mnogo toga da nam kae o
imonu Ben Johaju i njegovom krugu, ali su u njemu skoro u
potpunosti izostavljene izvorne mistine i teozofske linije mi
sli; umesto toga, u svojim najvanijim delovima, on predstavlja
radikalnu alegorizaciju patrijarhalnih pria koje daju naznake
11

Uvod

o sudbini due pre i posle smrti. Ove alegorije vrlo jasno

otkrivaju svoju bliskost sa filozofskim propovednitvom tri
naestog veka. Na drugoj strani, "Tajne Tore", koje su uglavnom
bile komponovane bez upotrebe forme Midraa ili dodavanja
imena, predstavljaju prelaz od filozofsko-eshatoloke alego
rije ka izvorno mistinoj egzegezi.
ldra Raba (Velika skuptina) opisuje, sa jednim izvanredno

smiljenim planom, mistinu "figuru" Boanstva kroz simbol

Prvog oveka, a imon ben Johaj tretira istu temu po drugi
put u jednom monologu uoi svoje smrti, koja je vrlo ivo
opisana u!dri Zuti (Mala Skuptina). Anonimne "Minajot" i
"Toseftot", zamiljene kao uvod u druga poglavlja, izlau pro
roanstva u vezi sveta i due. U Raja Mehemna (Verni Pastir),
Mojsije i Rabin imon razgovaraju o skrivenim razlozima
zapovesti. Tikunim ponovo daje detaljno tumaenje prvog
poglavlja petoknjija, i tako dobijamo sumu vie od deset
velikih i malih delova koji oigledno predstavljaju odvojene
jedinice. Stoga se ne treba uditi to pitanja o jedinstvenosti
Zohara nailaze na vrlo neodreene odgovore.

NASTANAK I AUTORSTVO
Iako na ovom mestu ne moemo u potpunosti obratiti
panju na razliite kritike poglede o Zoharu, rezultati analize
do kojih se sve do sada stiglo mogu se, u svakom sluaju,
ukratko saeti. Najradikalnije gledite o Zoharu izneo je Ha
jnrih Grec (Heinrich Graetz). On je objavio da su svi delovi
12

Uvod

Zohara bez izuzetka delo panskog kabaliste Moe de Leona

(Moses de Leon) koji je umro 1305. Uz put se veliki istoriar
nije libio da na dotinog kabalistu preko svake mere izlije u
i jarost. Retko koje delo je u Grecovoj koli izalo na tako
alostan i rav glas kao de Leonev Zohar. Ne samo da nije
prepoznao genijalnost koja se autoru Zohara - ukoliko se radi
o delu jednog oveka - ne moe osporiti, nego je Grec u njemu
video samo prevaru i arlatanstvo.
Nasuprot ovom gleditu, na Zohar se gledalo, naroito u
ranijim generacijama, kao na potpuno nejedinstveno delo, ili
jo kao na delo koje je u tajnosti nastajalo tokom vremena, i u
kome su najrazliitije i esto kontradiktorne sile kabalistikog
pokreta nalazile svoj izraz. U oba sluaja je Moe de Leon bio
smatran urednikom drevnih spisa i fragmenata, kojima je mo
da dodao neto svoje. Teorija da su u Zoharu bili uvani "rani"
izvori i dokumenti, mada prema optem uverenju u revidiranoj
formi, danas je veoma rairena. Ako se sa tim sloimo Zohar
bi zaista mogao da bude (to nesumnjivo ini ovo gledite
veoma atraktivnim mada mu nedostaju svi dokazi), ak i u
svojim spoljanjim poecima, riznica kreativnog narodnog du
ha te, poput Biblije i Talmuda, anonimno delo koje je nastajalo
vekovima. Upravo na ovakvim gleditima da se uoiti dugotra
jni uticaj kole Ahad Haama, kojoj nedostatak dokaza u teori
jama - u iju korist nije izneta ak ni senka filoloko-kritikog
dokaza - ni u kom sluaju nije ugrozio irenje i razgranavanje.
Ono to je ugodno moe da proe i bez dokaza.
13

Uvod

*
Svaki pokuaj da se korienjem egzaktnih kriterijuma do
kae kako odreeni slojevi i delovi Zohara potiu iz vremena
pre sredine trinaestog veka dovodi uvek iznova do upravo
suprotnog zakljuka. Tu injenicu je autor ove knjige lino
iskusio. Nakon to je mnoge godine posvetio jednoj takvoj
analizi, naao je da nepobitan rezultat tako malo odgovara
poetnim oekivanjima, da je u stvari morao u potpunosti da
ih odbaci. Stoga dajem sebi za pravo da utvrdim sledee:
Zohar je, uglavnom, jedinstvena knjiga, mada ne onako
kako je to Grec zamiljao. Meu odvojenim delovima nema
slojeva niti drevnih materijala iz mistinih Midraima koji bi
nama moda bili nepoznati. Naprotiv, ovi delovi knjige izlaze
iz umova svojih autora ba onakvi kakvi jesu, izuzev onih
delova koji nesumnjivo nedostaju, a takvih ima dosta i nestali
su iz rukopisa ve u etrnaesto m veku. Dobar deo tampanog
materijala je pogreno ureen, dok je, meutim, sam rukopis
ouvan u korektnom redosledu. Najposle, nekoliko kraih
delova je pridodato naknadno u etrnaestom veku. Odvojeni
delovi ne ukazuju na mogunost odgovarajueg broja slojeva
ili autora, ali je itavo tivo Zohara u poetku bilo sainjeno iz
tri dela. U sebi su uglavnom jedinstveni i to su:

Uvod

Sigurno je da autor treeg sloja, koji je pred sobom imao

kompletnu formu drugog koji citira i prilino neuspeno imi
tira, nije autor prva dva. Sve govori protiv toga: lingvistiki
karakter treeg dela, njegova snana apokaliptina stremlje
nja, muna konstrukcija, divergentna gledita, te nain na koji
se slui izvorima. Neko bi u vezi sa ovim mogao da iznese
prilino riskantnu tezu kako je trei sloj moda nastao u auto
rovom poznom dobu kada je njegov talenat ve presuio i
napustio ga, pa je stao da imitira samog sebe. Meutim knjiga
Tikunim treeg sloja deluju nadasve autonomno inei tako
ovu tezu neodrivom. Ova poslednja grupa spisa kompono
vana je oko 1300. godine.
Sa druge strane, prva dva sloja su po svoj prilici delo jednog
autora, iji se razvoj od kompozicije prvog do kraja drugog
sloja jo uvek jasno uoava, i tako svedoi u korist teze da iza
njih stoji jedna linost. Tajni Midra, koji se zbog slobodnog
korienja filozofske terminologije kao i deliminog korienja
hebrej skog jezika sve do danas uobiajeno smatrao poslednjim
delom itavog opusa, predstavlja najverovatnije njegov najra
niji deo.

3) Raja Mehemna i takozvani Tikune Zohar iji je autor

jedan.

Iza svega stoji iva linost mistika koji, poevi najpre sa

filozofskim i talmudskim uenjem svog vremena sve vie biva
privuen dubokim mistinim i gnostikim idejama Kabale, da
bi napokon sasvim odustao od filozofskih interesovanja iska
zujui umesto toga uistinu zapanjujuu genijalnost za mistine
homilije. Ruku na srce, trebalo je da proe pola milenijuma
da bi jevrejska literatura ponovo iznedrila jedno tako nepro-

14

15

1) Midra ha-Neelam.
2) Glavni deo Zohara sa /dra Rabom, [dra Zutom, Sitre
Torom i veinom ostalih kraih tumaenja.

Uvod

Uvod

cenjivo delo. Takav je autor ovih najvanijih delova Zohara on nije ni redaktor niti je kolektor nego upravo propovedniki
genije. Ono to je on neoekivanom i impresivnom snagom
stvorio iz teksta Svetog pisma i drevnih hagadskih motiva
Midraa zaista je prava Kabala, nastala pre njegovog vremena,
ali na koju se ugledao i koja je postala njegov spiritualni dom.

LJ

Ali ta rei u vezi ovih maski? ta rei o itavom galilejskom

pejzau koji se rastvara u nestvarnom, i o rabinu imonu ben
Johaju, njegovoj porodici i prijateljima, i svoj drugoj "odei"
ukraenoj po ugledu na Midra, u kojima autor izgleda da
nalazi toliko zadovoljstvo, kao da uiva u igri mate? Ovaj beg

anonimnost i romantine kulise izazivao je pravo literarno

uzbuenje u kritikim delima 19. veka - ljutite napade i mora
listiki prezir, kao i obazrivo te ponekad buno odobravanje
to danas moe da izgleda prilino preterano. Jer, odavno je
poznato da beg u anonimnost i sakrivanje iza pseudonima slute
na literarni falsifikat, i neretko oznaavaju prevaru. Tako da
se nismo uzalud odluili za izraz "pseudo-epigraf' (za podmet
nuto delo tobonjih bogougodnika) kako bi oznaili naroitu,
ali ipak dozvoljenu kategoriju religiozne literature jednim ter
minom koji bi bio lien moralistikog predznaka izopaenosti
to odjekuje u engleskoj rei "falsifikat". Vani dokumenti nae
religiozne literature su u tom smislu falsifikati; takoe, mi
stina literatura koju je autor Zohara moda itao sastojala se,
LJ znatnoj meri, od ranijih pseudo-epigrafa.
ak nismo sigurni ni da li je autor, koji tehnikom pseudo
epigrafije rukuje sa toliko vetine - doputajui likovima svog
dijaloga obilje izmiljenih naslova knjiga i citata, uzeo literarnu
formu kabalistikog pseudo-epigrafa toliko ozbiljno. Naravno,
posmatrajui itav niz imitacija Zohara koje su se pojavile u
toku prvih sto godina od njegovog objavljivanja, jasno je da
njihovi autori svu tu maskaradu nipoto nisu uzimali ozbiljno.
Maskarada je sluila kao zgodna prilika da ime autora koji je
za sebe nalazio da je u posedu tajne mudrosti iezne iza
njegovog materijala. A, ako bi okvir ponekad bio namerno ili
moda nesmotreno prekornemo ukraen - a Zohar je najis
taknutiji, ali daleko od toga da je i jedini primer takve ljubavi
prema maskaradi u jevrejskoj literaturi - jo uvek se radilo tek

16

17

Prema tome, njegov svet misli i koncepta nije bio ni nov ni

neobian, mistini izvori kojima se sluio ni u kom sluaju nisu
zaboravljeni tomovi i apokrifi iz opskurnih vekova. Radi se o
literaturi Kabale iz vremena Moe ben Nahmana ( 1 1 95-1270)
i njegovog kruga, literatura koja je u velikom delu sauvana i
danas je takoe vrlo dobro poznata. Nain na koji je mistini
svet ovog autora Zohara satkan otkriva nam vrlo precizno
samo razdoblje u kome je on bio angaovan na razvoju svoje
Kabale. Uz to, itavi nizovi lingivistikih i injeninih kriteri
juma nepogreivo ukazuju na isto vreme. Glavni delovi Zohara
su, dakle, komponovani oko 1280. godine u paniji, od strane
jednog kabaliste koji nije ni video Palestinu. Ovo delo, uvek u
novom ruhu i razliitim literarnim i stilskim formama, izbija iz
autora koji izgleda da je duboko iskusio preobraenje u kabalu.
No, uprkos svih maski koje on rado na sebe navlai, unutranja
forma i lini stil su uvek istovetni.

Uvod

Uvod

o blagom dodiru. Tek kasnije, kada je preruavanje postalo

istorijska realnost ove stvari su bile grublje shvaene.
Koliko razigrano se autor Zohara sluio ovom formom
pokazuje i vredna panje injenica da je njemu osim ove knjige
polo za rukom da sastavi i neka druga kraa pseudo-epigraf
ska dela, od kojih je jedno, takozvani "Testament rabina Elieze
ra Velianstvenog", uspelo da postane jedna od najrairenijih
jevrejskih narodnih knjiga, mada je njeno pravo poreklo uglav
nom nepoznato. Grec je, meutim, optuio Moe de Leona da
je falsifikovao Zohar iz pohlepe za dobitkom, kako bi izmamio
novac od lakovernih bogataa, poto su knjige pod njegovim
imenom prestale da mu donose dovoljno profita. ak i ako ne
bi imali ubedljiv dokaz da je glavni deo Zohara postojao jo
pre 1286. godine, a to je godina kadaje Moa de Leon napisao
"svoju" prvu knjigu koja se u celini temeljila na Zoharu, za
istorijski kriticizam bi ovako oslikana njegova figura, koja
podsea na probisveta iz pripovedaka, bila neprihvatljiva. Ovo
naravno ne iskljuuje mogunost da je on sam napisao Zohar
pre te godine.

No, da li je Moe de Leon u stvari autor Zohara, kako su to ,

nekada davno njegovi savremenici posumnjali? Danas mo
emo potvrditi sa dovoljnom dozom filoloke sigurnosti da I
Moe de Leona valja smatrati stvarnim autorom knjige. Zaista, I
iako su raniji dokazi koji potkrepljuju ovu hipotezu opovrgnu
ti, sada se pojavljuje jedan sasvim nov dokaz koji odluujue J
svedoi u prilog autorstva Moe de Leona. Jedno je sigurno:
Moe de Leon posedovao je original dela koje je lino umno18

avao i prosleivao dalje poev od 1280. godine, tako da je

njegov zemljak, Isak ibn Sahula od Gvadalahare itao "Tajni
Midra" ve 128 1 . godine. Od 1286. pa nadalje Moe de Leon
je sastavio znatan broj "sopstvenih" spisa. Ove knjige otkrivaju
nam autora koji u potpunosti ivi i kree se u specifinom
miljeu Zohara, a ne samo u svetu Kabale njegovog doba, te
lako jedino preostaje da ustvrdimo kako se on ili sasvim pre
pustio snanoj linosti bezimenog autora Zohara, do te mere
daje napustio i svoje line crte, ili daje on pak sam autor knjige.
Za potonje gledite postoji znaajan hronoloki pokazatelj.
Sve do nedavno, niko nije znao koliko je star bio Moe de Leon
kada je poeo da pie, niti je uopte bilo mogue povezati
njegovu "predistoriju", odnosno vreme pre nego to je poeo
da pie pod svojim imenom, onih deset do dvadeset gdina
koliko je neophodno za pripremu i tvorenje jednog dela te
vrste kojima pripadaju prva dva sloja Zohara. Ali, neto pre
Prvog svetskog rata u Moskvi je zahvaljujui udnoj koinciden
ciji pronaen rukopis za koji se ispostavilo da je ni manje ni
vie nego skripta Majmonidovog "Vodia za zabludele", pisanog
za Mou de Leona 1264. godine. Ovih dvadeset "praznih"
godina (od 1264-1286) koji su prethodili njegovom pojavlji
vanju u javnosti vrlo upadljivo se poklapaju sa periodom nas
tanka Zohara, koji je utvren potpuno razliitim vezama i
kriterijumima. Pa zato onda put od itanja "Vodia za za
bludele" do eshatolokog misticizma Moe de Leonove "Knjige
racionalne due" ne bi bio onaj isti gore opisani u kome se
ogleda unutranji razvoj autora Zohara, od polu-filozofske
19

Uvod

Uvod

alegorije do mistino-teozofskog tumaenja Svetog pisma?

Moemo sa sigurnou da kaemo kako se nijedan drugi pan
ski kabalista tog perioda, od onih koje znamo i pojavljuju se
pred nama sa svojim individualnim duhovnim obelejima, ne
moe dovesti u vezu sa moguim autorom Zohara. NiAbraham
Abulafija, ni Moe de Bwgos, ni Jakov od Segovije niti Josef
Gikatila ne pokazuju tako nepogreivu fiziognomiju. l, ko god
nije rad da veruje u Veliko Neznano koje tako uspeno izmie
svim pokuajima da bude opisano, mora se prikloniti Moi de
Leonu, ukoliko eli da uspe u rekonstrukciji jednog od na
jznaajnijih i najistaknutijih figura jevrejske religiozne istorije.
Ovde bi valjalo rei neto i o jeziku Zohara, koji predstavlja
jedan od najznaajnijih faktora njegovog uspeha. Postojana'
igra crno-belog kontrasta Zohara na specifinom aramejskom,
prekrivena je tovanja vrednom patinom kroz koju se probija
sjaj obuzdanog entuzijazma i ideja koje su, da bi bile izraene
uzdranim j evrejskim jezikom 13. veka, morale da govore same
za sebe. U obliju koje su preuzele one su, takorei, pronale
svoj maternji idiom. Ovo lingvistiko postignue je utoliko vie
vredno potovanja zbog toga to je srednjevekovni hebrejski,
kao to je otroumnom oku vidno, na svakoj stranici iskazan
kroz aramejski redosled rei, sintaksu i terminologiju. A jo
vie potovanja izaziva injenica da aramejski vokabular au
tora pokazuje udnovatu oskudnost i jednostavnost. im se
proita prvih tridesetak stranica originala naui se vrlo dobro
jezik itave knjige pa je, ako se to ima u vidu, zadivljujue sa ,
koliko skromnim resursima je toliko toga izraeno, i koliko
20

veliki efekat je postignut. Veoma esto je za tano razume

vanje delova Zohara neophodan prevod na hebrejski jezik
Kabale tog vremena, a zapaanja Moe de Leona i pored svega
loga brzo daju klju mnogim poglavljima. Dobar deo mistinih
koncepata izraen je prilino nasumino u novim reeninim
formacijama, koje su u mnogim sluajevima nastale iz is
l..'Varenih oblika talmudskih rei u srednjevekovnim rukopi
sima, ili iz slinih nerazumljivih tekstova.

IZBORU ZA OVU KNJIGU

ini se da je u najmanju ruku drsko vriti ma kakav odabir

iz jednog takvog dela kao to je Zohar, ali jedno je sigurno doarati u jednom skraenom izdanju neto od onog bogatstva
sadraja, neverovatnog obilja ideja koje krase original pred
stavlja nimalo lak zadatak. Zaista, nikakav izbor ne moe da
oslika mistinu doktrinu Zohara. Takvo predstavljanje - uko
l iko je uopte izvodljivo u okviru jednog ovako nevelikog dela
- moralo bi da podrazumeva sijaset pojanjavajuih nota i
komentara ne manjeg obima nego to je sam tekst.
Zato ono to sam pokuao da predstavim na narednim
stranicama predstavlja niz poglavlja za koja se moe oekivati
da e na jedan neposredan nain izazvati panju itaoca: slik
ovitou kojom je oslikan ivot due, zaudujuom bistrinom
biblijske egzegeze, upadljivom paradoksalnou izreenih mi
sli.
21

Uvod

Sva odabrana poglavlja - neka od njih su data u poneto

zgusnutom obliku - imaju zajedniko to to neposredno prizi
vaju itaoevu matu i fantaziju, bez poziva na tumaenje
brojnih tehnikih i simbolikih asocijacija kojima tekstovi obi
luju. Izvesna apsolutno neophodna objanjenja data su u fus
notama. Meutim, u celini, usudio sam se da pretpostavim
kako e zainteresovani italac sam poeleti da razmilja o
obilju simbola i slika koji se ovde pojavljuju. Upravo na taj
nain se Zohar vekovima obraao irim italakim krugovima.
Najmanje je bitno da li je ovo ili ono simboliko znaenje
pravilno shvaeno ili ne.
Drei gore spomenuto na umu, odabrao sam poglavlja
koja e baciti vie svetla na mistine ideje u vezi Boga i razliitih
stupnjeva njegove manifestacije, o ideji due, njenim nivoima
i sudbini, kako ve poduava Zohar. U izvesnom broju slu
ajeva, objanjenje za jedno poglavlje moe se nai u nekom
drugom.
Smatrao sam da nije mudro da knjigu uredim u skladu sa
temama i predmetima razgovora. Jedna takva organizacija ne
bi bila preporuljiva, utoliko pre to su sva odabrana poglavlja
veoma povezana, i stoje u uzajamnoj vezi. Prema tome, naao
sam da je bolje drati se redosleda u kojem se delovi pojavljuju
u originalnom tekstu Zohara.
Nadam se da e ova mala knjiga ispuniti svoj zadatak da
itaocu donekle doara snagu kontemplativnih slika skrivenih
unutar naizgled nerazumljivog razmiljanja kabalista.
Gerom. G. olem
22

POSTANJE

PO ETAK

poetku" (Postanje 1:1) kada je volja Kralja poela

da se ispoljava, on je urezao znamenja u nebesku sferu
(koja ga okruivae). U najskrivenijim dubinama, iz tajanstva
tn soja, Beskonaja, suknuo je tamni plam, nalik na izmaglicu,
oblikujui se u neoblikovanom - zatvoren u prstenu te sfere, ni
hele ni crne, ni crvene ni zelene, niti bilo koje boje. Tek kada
je ovaj plam poeo da poprima veliinu i obim, stvorie se
zraee boje. Iz najunutarnjijeg sredita plama izbilo je vrelo
iz kojeg su se razlile boje na sve ono to je ispod, skriveno u
t ajnovitoj skrivenosti en soja.
-

Vrelo je izbilo, a ipak se jo nije probilo kroz eter (sfere).

Ne bi se ni dalo razaznati, sve dok sa konanim praskom nije
zablistala skrivena vrhovna taka.
Iznad ove take nita se vie ne moe pojmiti. Zato je ona
nazvana reit, poetak - prva re (od deset) pomou koje je
univerzum stvoren.
*

Ova primordijalna takaje, prema Zoharu, poistove ena sa mudrou Boga

(hohma), idealnom milju Tvorevine.

25

Postanje

Postanje

UNIVERZUM: LJUSKA I JEZGRO

Kada je Kralj Solomon "zaao u dubine oraja", kao to je
napisano, "Sioh u oraje " (Pjesma nad pjesmama 6:10), on
je pokupio sa zemlje ljusku oraha i, poto ju je pomno prouio,
sagledao je analogiju izmeu slojeva oraha i duhova koji pod
stiu ulne elje kod ljudi, kao to pie, "a uici sinova ljudi (jesu
od) mukih i enskih demona" (Knjiga propovjednikova 2:8) .
...

Presveti, neka je blagosloven, uvide kako je neophodno da

u svet uvede sve ove stvari da bi obezbedio njegovu posto
janost, i dobio, takorei, jedan mozak okruen brojnim op
nama. itav svet, i gornji i donji, ureen je po ovom naelu,
poev od osnovnog mistinog sredita pa sve do najisturenijih
slojeva. Tako svi oni predstavljaju jedan drugom omota, mo
zak unutar mozga, duh unutar duha, ljusku unutar ljuske.
Osnovno sredite je najunutamjija lu, prozrana, istote
suptilnosti iznad poimanja. Ta unutranja taka kada se pro
iri postaje "palata" koja deluje poput omotaa sreditu, a
njeno skoro providno zraenje takoe prevazilazi mo poi
manja.
"Palata" koja ini omota nespoznatljive unutranje take,
iako je po sebi nespoznatljivog zraenja, ipakje manje suptilna
i prozrana negoli najprvija taka. Od te palate na dalje, prema.
spolja, obrazuju se slojevi, od kojih svaki ini omota onom
26

prethodnom, poput kakve modane opne. Iako na prvom

mestu predstavlja opnu, svaki produetak biva mozak sle
deem produetku.
Na ovaj nain se proces nastavlja nanie; tako je i ovek slika
j prilika savrenog ustrojstva sveta, predstavljajui spoj mozga
j opne, duha i tela. Dok je bio sjedinjen sa suncem, mesec bee
sjajan, ali kada se odvojio od sunca i kada mu je predata uprava
nad sopstvenom vojskom, njegov poloaj i svetlost su se uma
njili. Prema tome ljuske su stvorene kako bi obmotavale mo
zak, zarad njegovog dobra.
*

PRVA LU
"I ree Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost" (Postanje 1:3).

Ovo je prvobitna lu koju je Bog stvorio. To je svetlost oka.

Ovu svetlost pokazao je Bog Adamu, i zahvaljujui njoj njegov
pogled mogao je da se prui od jednog do drugog kraja sveta.
Tu svetlost pokazao je Bog Davidu, pa je on, videvi je, zapevao
u njegovu slavu, "Kako je mnogo u tebe dobra, koje uva za one
koji te se boje " (Psalmi 31:19). To je svetlost kojom je Bog
razotkrio Mojsiju zemlju Izrael od Gileada do Dana.
. . .

Predviajui dolazak triju grenih pokoljenja, pokoljenje

Enoha, pokoljenje Potopa i pokoljenje Kule Vavilonske, Bog
27

Postanje

Postanje

je odluio da tim naratajima uskrati uZ1vanje u svetlosti.

Zatim ju je predao Mojsiju u vreme kada ga je njegova majka
sakrivala, prvih tri meseca nakon roenja. Kada su Mojsija
odveli pred faraona Bog mu je opet oduzeo svetlost, i nije mu
je davao sve dok se nije popeo na planinu Sinaj da bi primio
Toru. Od tada ju je Mojsije imao sve do kraja svog ivota, i
stoga mu se nijedan sin Izrailja nije mogao pribliiti ukoliko ne
bi zastro svoje lice pokrivalom (Izlazak 34:33).
"Neka bude svetlost. Ibi svjetlost" (Postanje 1:3). Na koju god
stvar da se primeni re vajehi (i bi), ona je u ovom svetu i u
svetu koji e doi.

Rabin Isak je rekao: "Prilikom Stvaranja, Bog je pustio

svetlost od jednog do drugog kraja sveta, ali se docnije svetlost
povukla, da bi grenici sveta bili lieni uivanja, a sauvana je
za pravednike, kao to je zapisano, 'Svjetlost se prosipa na
pravednika' (Psalam 97:11); tada e svetovi biti u skladu i svi
e biti ujedinjeni u jedan, ali sve dok ne nastane novi vrli svet,
svetlost je sklonj ena i skrivena. Ova svetlost zasjala je iz tame
koju su razneli udarci Najtajnijeg; na isti nain, svetlou koja
bee skrivena, nekim tajnovitim putem, raskrena je tama
nieg sveta u koji se trajno uselila svetlost. Nia tama nazvana
je 'no' u stihu, 'a tamu nazva no' (Postanje 1:5)."
*

28

STVARANJE

OVEKA

Rabin imon tada ustade i prozbori: "Video sam u medi

j aciji kako su, u magnovenju kada je Bog odluio da stvori
oveka, sva stvorenja i gornjeg i donjeg sveta poela da dru.
esti dan bee na izmaku kada je boanska odluka pala. Tada
bl esnu izvor svih svetlosti i otvori kapiju Istoka, odakle izvire
svetlost. Svetlost koja je Istoku bila podarena na poetku, Jug
je rasuo u punoj slavi, tako da se Jug prikljuio Istoku. Istok se
prikljuio Severu, a Sever se probudio i, otvarajui se, pozvao
je glasno Zapad da mu se prikljui. Tada je Zapad otputovao
do Severa i prikljuio mu se, i nakon toga se Jug priklonio
Zapadu, a Sever i J ug su okruili Vrt, pravei oko njega ogradu.
Potom se Istok pribliio Zapadu, a Zapad se obradovao i
rekao, 'da nainimo ovjeka po svojemu obliju, kao to smo mi'
(Postanje 1:26), da obgrli poput nas etiri strane sveta i gornji
i donji svet. Na to se Istok i Zapad sjedinie, i stvorie oveka.
Otuda su nai mudraci zakljuili da je ovek nastao iz mesta
Hrama.
tavie, moemo smatrati da rei 'da nainimo ovjeka '
prenose sledee - niim biima koja potiu od strane gornjeg
sveta Bog je razotkrio tajnu kako da dobiju boansko ime
Adam, u kom je obuhvaeno i vie i nie, u sili njegova tri slova,
koja su alef, dalet i finalno mem. Kada su se ta tri slova spustila
29

Postanje

Postanje

u donji svet, u samom njihovom obliju primeeno je da ime

Adam, u celosti obuhvata i muko i ensko. ensko je bilo
privreno na boku mukarca, pa je Bog mukarca bacio u
dubok san, i ostavio ga da lei na mestu predoreenom za
hram. Tada je Bog odvojio od njega enski deo, i potom ju je
doveo njemu odevenu kao nevestu, kao to je napisano, 'pa mu
uze jedno rebro, i mjesto popuni mesom ' (Postanje 2:21). U
starostavnim knjigama kae da ovde re Jedna ' znai Jedna
ena ', to jest, izvorna Lilit, koja je s njim legla i zaela. Ali, sve
do tada ona nije mogla da mu bude od pomoi, kao to je
reeno, 'ali se ne nae Adamu drug prema njemu ' (Postanje
2:20) . Adam je tako doao na svet poslednji, jer je bilo predvi
eno da u asu svog pojavljivanja zatekne stvaranje dovreno."
'I svaku biljku poljsku, dokle je jo ne bjee na zemlji' (Po
stanje 2:5).

Adam i Eva nisu stvoreni licem u lice. Ovo proizlazi iz re

dosleda stihova u Svetom Pismu; prvo pie, Jer Gospod Bogjo
ne pusti dada na zemlju ', i sledee, 'niti bjee ovjeka da radi
zemlju" (isto), a to znai da ovek ne bee jo savren, jer tek
onda kada je Eva bila nainjena savrenom, i on bi savren.
Dalji dokaz je da se u ovom poglavlju u rei vajisgor (i on
zatvori) po prvi put pojavljuje slovo sameh, koje znai "pot
pora", prosto kao da eli da kae da muko i ensko sada
podupirujedno drugo. Na isti nain se i nii i vii svet uzajamno
podupiru. Sve dok nii svet nije bio savren, ni ostatak sveta
nije mogao biti savren. Kada je nii svet stvoren kako bi
podupirao vii, okrenut licem u lice prema njemu, stvaranje
tada bi dovreno, jer pre toga 'Gospod Bogjo ne pusti dada
na zemlju. '

Rabin imon nastavio je da besedi: "Aluzija je u vezi ve

lianstvenog drvea koje je kasnije izraslo, ali je tada bilo
siuno. Adam i Eva, kao to rekosmo, behu stvoreni bok uz
.
bok. Zato ne licem u lice? Zato to nebo i zemlja jo uvek nisu
bili u skladu Jer Gospod Bog jo ne pusti dada na zemlju '
(Postanje 2:5). Kada je nie jedinstvo dovreno, i kada su se
Adam i Eva okrenuli licem u lice, tada je bilo dovreno i vie
jedinstvo.
Do ovoga moemo doi ispitujui sluaj Tabernakla - poto
znamo da je pored njega podignut jo jedan tabernakl, a vii
nije podignut dok nije bio podignut nii. Isto se desilo i u ovom
sluaju. tavie, poto gore nije sve bilo savreno ureeno, ni

Zatim, 'Ali se podizae para sa zemlje' (Posta nje 2:6), kako

bi nadomestila prazninu, 'da natapa svu zemlju ' (isto); a para
koja se die jeste enja enskog za mukim. Uz to jo jedno
tumaenje kae da ako uzmemo re 'ne' iz prvog stiha da bi je
ubacili u drugi i spojili sa 'parom ', ispada da Bog nije uspeo da
poalje kiu zato to para nije poela da se die, jer da bi se
pokrenula snaga vieg, impuls mora da krene od nieg. Tako,
da bi obrazovala oblak, para se najpre die sa zemlje. Isto tako
se digao i dim rtve paljenice, stvarajui harmoniju gore i
sveopte jedinstvo, tako da je nebeska sfera nala ucelovljenje.
Kretanje poinje odozdo, a posle toga se sve dovrava. Da je
zajednica Izrailja propustila da pokrene prvi impuls, Svevinji

30

31

Postanje

joj ne bi izaao u susret. Na tom primeru vidimo kako je enja

nieg dovela do dovrenja na viem planu."
*

MUKO I ENSKO
Rabin imon je jednom prilikom krenuo u Tiberijas u
drutvu Jose, Jude, i rabina Hije. Na putu su zastali rabina
Pinhasa. Zatim svi sjahae sa konja i posedae ispod jednog
drveta u podnoju neke planine.

"

'

Tada ree rabin imon: "'J iae svojim putovima odjuga sve
do Yetilja, do mjesta gdje mu prvo bijae ator, izmeu Vetilja i
Gaja. " (Postanje 13:3). A zatim nastavi: "Ovde bismo mogli da
oekujemo da je put izraen u jednini; ali umesto toga itamo
'putovima ', to dokazuje da je na putovanju s njim bila boan
ska Sveprisutnost. Od mukaraca se na takvom putovanju trai
da bude neprestano 'muko i ensko ', postojane vere, kako ga
Njegova Sveprisutnost nikada ne bi napustila. Moda e neko
da se zapita ta biva sa mukarcem koji krene na put i, daleko
od svoje ene, prestane da bude 'muko i ensko '? Takav ovek,
pre nego to krene na put i dok je jo uvek u stanju 'muko i
ensko ', mora da se moli Bogu, kako bi prizvao njegovu Sve
prisutnost. Kada se pomoli i iskae svu svoju zahvalnost, i kada
se uveri da je Gospod uz njega, tada moe da krene, jer vr1inom
32

Postanje

njegovog jedinstva sa Gospodom on sada moe da bude muko

i ensko i u polju, ba kao to je bio muko i ensko u gradu,
jer je pisano: 'Pravda (cedek, enski rod od cadik) e pred njim
ii, i postavie na put stope svoje. ' (psalmi 85:13)
Zapazite sledee. Na putovanju mukarac mora sve vreme
dobro da pazi ta radi, kako se sveto jedinstvo ne bi prekinulo
i on ostao nepotpun, lien jedinstva sa enskim. Ako je to bilo
neophodno kada je bio sa svojom enom, zamislite koliko je to
tek potrebno onda kada je sa njim njegov nebeski drug? Da
bogme da je potrebnije, poto ovo nebesko jedinstvo na njego
vom putovanju uistinu deluje kao njegov stalni uvar, sve do
povratka kui. tavie, njegova je dunost da, kada se jednom
vrati kui, prui svojoj eni zadovoljstvo, poto je zahvaljujui
njoj ostvario nebesko jedinstvo.
Razlog za prihvatanje obaveze zajednikog ivota je dvojak.
Prvo, ovo zadovoljstvo je religiozno, i ono takoe ini radost
Njegovoj Sveprisutosti, budui inilac mira u svetu, kao to je
napisano, 'J vidjee da je mir u atoru tvom, kuie kuu svoju
i nee se prevariti. ' (Jov 5:24). (Moe se postaviti pitanje, da li
je greh ukoliko on ne uspe da se spoji sa svojom enom? To
jeste greh, jer ga njegov neuspeh udaljava od slave nebeskog
druga koja mu je data upravo zahvaljujui njegovoj eni.)
Drugo, ako njegova ena zane, nebeski drug detetu daruje
svetu duu; jer, ova obaveza nazvana je Najsvetija Obaveza.
Otuda, mukarac treba da je eljan uivanja u ovoj blagodati
kao to uiva u blagodati abata, kada je vreme da se sveci
prieste u jedinstvu sa svojim enama. Prema tome 'J vidjee
33

Postanje

da je mir u atoru tvom ', jer Gospod ti se pridruuje i boravi u

tvojoj kui, i zato 'kuie kuu svoju i nee se prevariti', u
radosnom izvravanju svoje religiozne obaveze u vidu brane
dunosti pred Njegovom Sveprisutnou.

Tako su prouavatelji Tore, budui zauzeti egzegezom,

odvojeni od svojih ena est dana u nedelji, u tom razdoblju
bliski nebeskom drugu, ostajui neprekidno u stanju 'muko i
ensko ' A kada nastupi abat, od njih se trai da uivaju sa
svojim enama, u ast nebeskog jedinstva, u nastojanju da
izvre volju svojeg Gospodara, kao to je propisano.
.

Na isti nain, u danima kada je ena odvojena od mua, dok

eka na nju mukarac je u drutvu svog nebeskog druga, tako
da on nastavlja da bude 'muko i ensko '. Kada je ena pro
iena, mukarac ima obavezu da je uini radosnom, ispun
javajui veselo svoju religioznu dunost. I u ovom sluaju vae
ve navedeni razlozi.
Prema tajnom uenju, mistici se zavetuju da e bez ostatka
predati svoj um i volju jednom (ehina ). Neko moe da prigo
vori kako u svetlosti potonje rasprave ispada da je mukarac
vie u stanju slave kada je na putovanju nego kod kue, na
dahnut vrlinom nebeskog druga koji je tada sa njim. Nije tako.
Kod kue, ena je temelj mukarevog doma, jer zahvaljujui
njenoj vrlini Sveprisutnost ne naputa kuu.
Tako da su znaenje stiha, 'I odvede je Isaku u ator Sare
matere svoje ' (Postanje 24:67), uitelji nai protumaili kao
znak da je Boanska Sveprisutnost ula u Isakovu kuu zajedno
34

Postanje

sa Rebekom. Prema tajnom uenju, vrhovna Majka je jedno

sa mukim samo kada je kua spremna i u to vreme se muko
i ensko sjedinjuju. U to vreme blagoslov vrhovne Majke se
izliva na njih.
Na isti nain, svetovna Majka se nae zajedno sa mukar
cem samo onda kada je kua spremna, i mukarac ue u enu
i oni se spoje; tada se blagoslov svetovne Majke izliva na njih.
Prema tome, dve ene, njegova Majka i njegova ena, treba da
okruuju mukarca u njegovoj kui, a sve ih natkriljuje Mu
karac odozgo. Na ovo se upuuje u stihu 'svrh (ad) brda
vjenijeh ' (Postanje 49:26). Ovo ad predstavlja eljeni predmet
'brda vjenijeh ', ime je oznaeno vie ensko koje se priprema
da ga uini blaenim i blagoslovi ga, a takoe i nie ensko,
koja mora da se sjedini, to jest u jedinstvu s njim dobije
podrku.
isto vai i u niem svetu, elja 'brda vjenijeh ' odnosi se na
oenjenog mukarca, a dve ene, jedna od vieg, jedna od nieg
sveta, imaju da mu prue blaenstvo - via na njega izliva sav
blagoslov, a nia prima od njega podrku i sa njim se sjedinjuje.
To vai dok je mukarac u kui. Ali kada je na putovanju, dok
je vrhovna Majka jo uvek s njim, nia ena ostaje po strani; i
zato, po njegovom povratku, od njega se trai da ini ono zbog
ega je okruen dvema enama, kao to smo objasnili.
*

35

Postanje

Postanje

SVEPRODIRUI OGANJ
Rabin imon ree: "Na jednom mestu je zapisano Jer je
Gospod Bog tvoj oganj koji spaljuje ' (Po novljen i zako n 4:24), a
jo negde, 'Ali vi koji se draste Gospoda Boga svojega, vi ste ivi
danas' (isto 4:4). Drubenici su ve besedili o tobonjoj ne
doslednosti izmeu ovih tekstova, no ja nudim jo jedno tu
maenje.
Drubenici su utvrdili da postoji jedna vrsta ognja koja je
jaa od svake vatre, odnosno prodire i ponitava drugu. Ako
se nadoveemo na ovu misao, moe se rei da onaj koji tei da
pronikne u tajnu svetog jedinstva sa Bogom treba da razmisli
o plamenu koji se die iz uarenog ugljevlja ili svee.
Uvek mora da postoji neka materijalna tvar iz koje se die
plamen. U samom plamenu mogu se videti dve svetlosti - jedna
bela i sjajna, druga crna, ili plava.Od ove dve svetlosti bela
svetlost je via i die se bez podrhtavanja. Ispod nje je plava ili
crna svetlost, na koju kao da se naslanja bela. Dve svetlosti su
sjedinjene, bela se izdie sa trona crne. Plava ili crna osnova
je, takoe, povezana sa neim ispod nje, neim to je hrani i
ini da prianja za belu svetlost iznad. Povremeno se ova plava
ili crna svetlost pretvara u crvenu, ali svetlost iznad ostaje
stalno bela. Ova nia svetlost, pokadto crna, pokadto plava,
pokadto crvena, slui tome da povee belu svetlost iznad sa
36

materijalnom supstancom ispod sa kojom je vezana i zahva

ljujui kojoj gori. Ova nia svetlost je u svojoj prirodi orue
razaranja i smrti, prodirui sve to joj se priblii. Ali, bela
svetlost iznad nema razorno dejstvo, niti se ikada menja.
Stoga je Mojsije rekao, jer je Gospod Bog tvoj oganj koji
spaljuje ' (Po novljeni zako n 4:24), spaljujui uistinu sve to je
ispod njega. Iz tog razloga on je rekao 'Gospod Bog tvoj' a ne
'na Gospod Bog', budui da je Mojsije stajao u vrhunskoj
svetlosti koja nema razorno dejstvo.
Motrite dalje. Sam Izrailj je taj koji nastoji da raspali plavi
plamen i povee se sa belom svetlou, Izrailj, koji odozdo
prianja za plavu svetlost. I mada je u prirodi plave odnosno
crne svetlosti da razori sve ono to dodiruje ispod, ipak Izrailj
koji za nju prianja odozdo nije uniten. Zato je reeno, 'ali vi
koji se draste Gospoda Boga svojega, vi ste ivi danas'. Tvoj, a
ne na Gospod Bog; to znai, plavi ili crni plam spaljuje i
l l Oitava sve to prianja za nj odozdo, a ti jo uvek prianja i iv
Sl.

Ono to se jo jedino da opaziti iznad bele svetlosti jeste jo

jedna svetlost koja okruuje belu, a oznaava najviu sutinu . .
Prema tome, uzdiui plam simbolizuje vrhunske tajne mu
d rosti."
Rabin Pinhas mu prie i poljubi ga, rekavi: "Blagosloven
da je Gospod koji me dovede ovde." I oni izaoe sa rabinom
Pi nhasom, etajui tri milje. Kada su se vratili rabin imon im
se obrati : "Objanjenje koje sam vam dao moe se shvatiti kao
37

Postanje

Postanje

simbol svetog jedinstva Boga. U svetom imenu J H V H * , drugo

slovo he jeste plava ili crna svetlost koja prianja za preostala'
tri slova jod, he, vav, koja ine bljetavu belu svetlost. Ali,
povremeno ova plava svetlost nije he nego dalet, to znai
siromatina; to znai, kada Izrailj ne uspeva da prione odozdo
za nj i ona zbog toga ne uspeva da se raspali i sama prione za
belu svetlost, plava svetlost je dalet, ali kada Izrailj uspeva da
prione za belu svetlost, onda je on he. Ukoliko muko i ensko
nisu zajedno onda se he brie i ostaje samo dalet ( siromatina).
Ali kada je lanac savren, he prianja za belu svetlost i Izrailj
prianja za he i daju supstancu svojoj svetlosti, a ipak nije
uniten.
U ovome proziremo tajnu prinoenja rtve. Dim koji se die
raspaljuje plavu svetlost, koja se tada pridruuje beloj svetlosti,
nato je itava svea u celosti raspaljena, gorei jednim ujed
naenim plamenom. Budui da je priroda plave svetlosti da
uniti sve to sa njom doe u dodir odozdo sledi da, ukoliko je
rtva prihvatljiva i svea u celosti raspaljena, onda, kao prema
Eliji, '...pade oganj Gospodnji i spali rtvu paljenicu i drva ' (Prva
knj iga o carevima 18:38) , a ovo otkriva da je lanac savren, jer
onda kada plava svetlost prianja za belu svetlost koja je iznad,
dok istovremeno spaljuje masnou i meso rtve paljenice ispod
i nita vie osim toga, ostaje samo da se uznese i ujedini sa
belom svetlou. U takvo doba, mir vlada svim svetovima, i svi
skupa su sjedinjeni.
* etir i s lo vai menaBoi jeg predstav j
l aju eti r i stanjauvek ire eg boanskog
ispo ljenja.

38

Nakon to plava svetlost proguta sve stvari ispod, svetenici,

I eviti i svetovnjaci okupljeni su oko nje uz pesmu, meditaciju
i molitvu dok nad njima gori lampa, svetlosti su sjedinjene,
svetovi su prosvetljeni, i gore i dole, i svi su blaeni. Stoga je
zapisano 'ali vi koji se d1aste Gospoda Boga svojega, vi ste ivi
danas. ' Rei alem (vi) ovde prethodi slovo vav (i), koje ozna
v'ava da, dok masnoa i meso to prianjaju za plamen nestaju
I I njemu, vi koji prianjate za njega ipak ste ivi.

NAPUTANJE IVOTA
Kad kucne as da neki ovek ode sa ovoga sveta, Adam, prvi
ovek, pojavljuje se pred njim sa pitanjem zato naputa svet,
i pod kojim uslovima. ovek odgovara: "Teko tebi to ja
moram da umrem dugujui tvom grehu."
Adam odgovara: "Sine moj, ja prekrih jednu zapovest i
zbog toga sam kanjen; sagledaj koliko zapovesti svog Uitelja,
h i lo da neto treba da ini ili da neto ne treba da ini, jesi
sam prekrio."
Ukljuuje se rabin Hija: "Adam i danas ivi, dva puta dne
vno on stoji pred patrijarsima kako bi ispovedio svoje grehe,
pokazujui im mesto gde je jednom boravio u nebeskoj slavi."
39

Postanje

Postanje

Na to e rabin Jesa: "Adam dolazi pred svakog oveka u

trenutku odlaska sa ovog sveta, kako bi mu objasnio da ne
umire zbog Adamovog greha, ve dugujui svojim gresima, kao
to i rekoe mudraci 'nema smrti bez greha. '"
*

TRI NITI DUHA

'J rodi Noje tri sina. '

Rabin Juda e na to: "Nefe i ruah su spojeni, dok neama

prebiva u samoj linosti oveka, a to mesto ostaje neznano i
skriveno. Ukoliko ovek tei istom ivotu, u ovome mu po
mae neama, zahvaljujui kojem biva proien i stie zvanje
sveca. Ali ako ne tei ispravnosti i istoti u ivotu, onda njegov
sveti neama ne dolazi do izraaja, ve samo nia dva stupnja,
llefe i ruah. Jo gre, onaj koji ogrezne u prljavtinu tone sve
dublje u nju, i biva lien nebeske pomoi. Prema tome, svako
napreduje u skladu sa stazom kojom krene.
*

(Posta nje 6:10)

Rabin Hija obrati se rabinu Judi: "Rei u ti ta sam nauo

u vezi ovog teksta. Ovo se moe uporediti sa ovekom koji se
zaputio u dubine peine, odakle se pojavljuje dvoje ili troje
dece, veoma razliite po naravi i nainu ponaanja. Jedno je
besprekorno, drugo je naravi posuvraene, a tree obino. Isto
tako postoje tri niti duha, koje se kreu tamo-amo, a privlae
ih tri razliita sveta. Neama (Nad-dua) 1 izvire i uvire u
planinskim vilajetima, gde mu se pridruuje ruah (duh). Potom
2
se sputa nie gde se nefe (ivotvorna dua) pridruuje ruahu,
i tri postaje jedno3 .',
1 Neama, "sveta dua", nad-dua, predstav jl anajdub lju intuitivnu s oSObnost.
kojavodi karazumevanju tajni Bogai Vaseljene.

2 Nefe je podesna dua, prirodnaduadatasvakom oveku.

3 O nazivimai stupnjevimadue pogledati, takoe, poglav jl e Vera, kao i Tri vida

due.

40

N I STUPANJ VERE
"Dua" (nefe) stoji u bliskom odnosu sa telom, hranei ga
i podravajui; ona je ispod, prvi podsticaj. Jednom kada takvo
iskustvo zavredi, ona postaje tron na kojem e poivati "duh"
(ruah) , kao to je napisano, 'dokle se ne izlije na nas duh s visine'
(Isaija 32:15) . A kada ovo dvoje, dua i duh, u dobar as
pokau spremnost, bivaju udostojeni da prime "nad-duu" (ne
Jama), koja sada poiva na tronu duha (ruah) . Nad-dua je
nadmona i nevidljiva. Tako imamo tron na tronu, i najvii
tron.
Prouavanjem ovih stupnjeva due stie se razumevanje
vie mudrosti. I, upravo na taj nain i sama mudrost omo41

Postanje

Posta nje

guava povezivanje brojnih misterija. Telo prianja za nefe,

najnii podsticaj. Ba kao i kod plamena svee, tamna svetlost
na dnu prianja tik uz fitilj, bez kojeg ne bi ni postojala. Kada
se u potpunosti razgori, tamna lu postaje tron beloj iznad nje,
a kada obe dostignu svoj puni sjaj bela svetlost postaje tron za
lu koja nije sasvim vidljiva, a radi se o nevidljivoj sutini koja
poiva na beloj svetlosti. Tako, sve u svemu nastaje savrena
svetlost.
Isto je i sa ovekom koji se vinuo do savrenstva i nazvan je
"svetim", kao to poruuje stih 'u svetima koji su na zemlji'
(Psalam 16:3). Isto je i u gornjem svetu. Tako, kada je Avram
kroio na zemlju, Bog se pojavio pred njim i Avram je primio
nefe, i tu podigao jedan oltar prema odgovarajuem stupnju
(boestva). Tada 'otide Avram dalje idui na jug' (Postanje
12:9) , gde je primio ruah. Najposle je doao do vrhunca svoje
privrenosti Bogu kroz neama, a zatim 'podie oltar Gospodu ',
pri emu se misli na neizrecivi stupanj postignua neama.
Poto je video da mora sebe da stavi na probu, i proe kroz
stupnjeve, on se zaputio u Egipat. Tamo je odoleo iskuenju
demonskih sila i, poto se dokazao sam sebi, vratio se u svoje
prebivalite. I zaista, 'otideA vram iz Misira " a njegova vera bee
jaka i ponovo uvrena, i on se uznese do najvieg stupnja
vere. Od tog doba, Avram je poznao viu mudrost i otuda,
budui nepokolebljivo privren Bogu, postade njegova desna
ruka u svetu.
*

42

PONO

Rabin Aba je napustio Tiberijas i zaputio se prema kui svog

t asta. Sa njim se naao njegov sin, rabin Jakov. Kada su prispeli
u Kfar Taru, zaustavie se da prenoe. Rabin Aba upitao je
svog domaina: "Da li drite nekog petla ovde?" Gostioniaru
n ij e bilo jasno zato ga to pita. Rabin Aba mu objasni: "elim
da ustanem tano u pono." Gostioniar odvrati: "Za to vam
nije potreban petao." Pokraj mog kreveta je vodeni sat. Voda
iz njega istie kap po kap, a u pono kada potpuno istekne,
l oak se zavrti unazad uz glasnu zvonjavu na to je itava kua
n a nogama. Ovaj sat napravio sam za izvesnog starca koji je
i mao naviku da svake noi ustaje u pono kako bi prouavao
TOfU. Na to rabin Aba ree: "Blagosloven neka je Gospod to
me je doveo ovde."
Sat se oglasio u pono, te rabin Aba i rabin Jakov skoie
na noge. Iz donjeg dela kue zau se glas domaina koji seae
sa svoja dva sina zborei: "Pisano je, 'pono ustajem da te slavim
za pravedne sudove Tvoje' (Psalam 119:62) . Prilog "u" nije
upotrebljen, tako da pretpostavljamo kako je "Pono" poziv
Najsvetijem, neka je blagosloven, o kome nam pripoveda Da
vid, zbog toga to je pono as kada se On pojavljuje sa svojom
pratnjom, i odlazi do Edenskog vrta kako bi razgovarao sa
43

Postanje

Postanje

pravednicima." "Sada zaista imamo sreu da budemo uz Nje

govu Sveprisutnost.", ree tada Rabin Aba rabinu Jakovu.

Utom se oglasi mladi gostioniarev sin: "Zato onda kae

'Pono'?"

Pa tako krenue da se pridrue svom domainu, a kad sioe

"Ustanovljeno je da nebeski Kralj ustaje u pono.", odgovori

Rabin Aba.

zamolie ga: "Reci nam ponovo ono to si rekao, a to je

zvualo tako valjano. Gde si uo o tome?" Gostioniar odgo
vori: "Moj deda mi je to saoptio. Rekao mi je da su aneli
tuitelji zauzeti oko donjeg sveta u toku pIVa tri sata noi, ali
tano u pono optuivanje prestaje, jer u tom asu Bog ulazi u
Edenski Vrt."
Zatim nastavi: "Ove ceremonije u gornjem svetu zbivaju se
svake noi tano u pono i ovo znamo iz onoga to je napisano
o Avramu, da 'udari na njih nou ' (Postanje 14:15) i iz stiha 'a
oko ponoi pobi Gospod sve ' (Izlazak 12:29), i iz brojnih
drugih poglavlja u Svetom Pismu. David je znao za to, tako
govorae moj stari, zato to je od toga zavisilo njegovo carstvo.
I on je imao obiaj da ustaje u ovaj as i peva pohvale, i zato je
oslovio Boga sa 'Pono'. On je takoe rekao 'ustajem '(fa te
slavim za pravedne sudove tvoje', poto je ovu sferu poznao kao
izvor pravde, iz koje se donose presude zemaljskim carevima,
te tako David nije nikad izostavio ustajanje i velianje Gospoda
u ovaj as."
...

"Ja imam drugaije objanjenje.", ree deak.

Tada ree rabin Aba: "Govori, dete moje, zato to e kroz
tvoja usta da progovori glas Lui * ."
On odgovori: "Rei u vam ta sam ja uo. Istina je da je no
doba prekog suda, suda ija nepristrasnost dopire svuda. Ali
pono se primie sa dve strane, od strane suda i od strane
milosra, samo pIVa polovina noi pripada sudu, dok druga
polovina dobija prosvetljenje od strane milosra (hesed) . Otu
da je David rekao 'Pono'.
Na to je rabin Aba ustao i, poloivi ruke na njegovu glavu,
hlagosiljao ga reima: "Mislio sam da mudrost boravi samo u
nekolicini povlaenih svetih ljudi. Ali sada vidim da su u
pokoljenju rabina imona ak i deca obdarena nebeskom
mudrou. Srean si ti, rabine imone! Teko pokoljenju kada
ga ti napusti!"
*

Rabin Aba ustade i poljubi ga, rekavi: "Zacelo je tako kao

to zbori. Bogu hvala to me put nanese ovde. Na svim mes
tima se presude izvravaju nou, i to smo utvrdili besedei o
tome pred rabinom imonom."
44

Kroz Zohar rabin imon ben Johaj se naziva "svetom lui".

45

Postanje

JAKOVLJEV BLAGOSLOV
J akovljevi blagoslovi, koji su mu dati u razliitim dobima,
behu zaista brojni. Najpre je, blagodarei lukavstvu njegove
majke, dobio blagoslov od svog oca. A, po povratku od Labana,
on je primio blagoslov od Gospoda, kao to je napisano, 'i javi
se Bog Jakovu opet (Elohim), poto izide iz Padan-Arama, i
blagoslovi ga ' (Posta nje 35:9) ; jo jedan blagoslov dobio je od
samog anela uvara Isava. I, jo jedared, kada je napustio
Padan-Aram, njegov otac ga je blagoslovio na ovaj nain, 'A
Bog svemogui da te blagoslovi ' (Posta nje 28:3)
Na to Jakov, videvi da ima sve ove blagoslove na raspola
ganju, stade da duma: "Koji od ovih blagoslova najpre da
ispunim?" Onda odlui da se posveti poslednjem od njih, koji
je takoe bio laki zadatak od ostalih. Jer, iako je znao da je
po sebi teak, ipak je smatrao da je on najmanje teak prema
njegovom vienju vladanja u ovom svetu. Zato Jakov ree:
"Ovaj blagoslov u upotrebiti odmah, druge u drati po strani
da ih upotrebim u vreme kada u ja i posle mene moji potomci
imati potrebu za njim, to e rei, u doba kada e svi narodi da
se okupe kako bi zbrisali moje potomstvo sa lica zemlje.
. . .

Postanje

trnju: u ime ih Gospodnje razbih. ' (Psalmi 118:10-12) Vidimo

da se rei 'opkolie me' ponavljaju tri puta, to se podudara sa

tri blagoslova: blagoslovom njegovog oca, Boijim blagoslo
vom, i treim, blagoslovom anela.
Jakov ree: "Kad doe vreme da se krene protivu mnogih
careva i naroda, ovi blagoslovi bie potrebni; tako da u ih
zadrati do tog doba, ali za bavljenje sa Isavom, ovaj blagoslov
e mi posluiti."
On se moe uporediti sa kakvim carem koji pod svojom
komandom ima velike trupe vojnika koje vode sposobne gla
veine gotove da krenu u borbu protiv najljueg neprijatelja.
Caru je dojavljeno da drumski razbojnici haraju zemljom, na
to on izdaje zapovest: "Neka moji straari budu poslati na
njih." Pitaju ga: "Zar nemate da poaljete nekog drugog od
vaih brojnih trupa, nego strau?" On odgovara: "Posluie
protiv razbojnika. Doi e vreme kada u morati da se poz
abavim nekim monim neprijateljem, pa moram da sauvam
svoje trupe i glaveine za tu priliku."
Tako ree Jakov: "Ovi blagoslovi su mi dovoljni to se tie
[sava, ali ostale blagoslove moram uvati sve dotle dok ne budu
potrebni mojim potomcima da se odbrane od velikaa i ze
maljskih vladara.

Jakovu su prikladne rei: 'Svi me narodi opkolie; ali ih u ime

Gospodnje razbih. .. Optekoe, opkolie me; ali ih u ime Gospod
nje razbih. Opkolie me kao pele sa, i udesie se kao oganj u

Kad to doba doe, ovi blagoslovi e poeti da stupaju na

snagu, i u svetu e nastati sklad. Od tada pa nadalje, jedno
carstvo e da nadmai sva ostala carstva, i trajae zanavek, kao

46

47

Postanje

to je pisano: '... ono e satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo e

stajati dovijeka. ' (Danilo 2:44)
U vezi sa Jakovljevim blagoslovima, rabin Hija citiraoje
sledei stih: 'Ostatak e se obratiti, ostatak Jakovljev. ' (Isaija
10:21). Rabin Hija ree: "Ovo upuuje na preostale blagoslove.
Dalje je pisano, 'I ostatak e Jakovljev biti usred mnogih naroda
kao rosa od Gospoda i kao sitan dad po travi. >ll (Mihej 5:7)
Rabin Jesa ree: "'Sin potuje oca i sluga gospodara svojega '
(Malahije 1:6). Isav je bio takav primer sina, jer nijedan ovek
na svetu nije tako puno potovao svog oca kao Isav, koji mu je
uistinu priutio vlast u ovom svetu. Eliezer sluga Avramov je
zaista primer pote koju 'sluga odaje svom gospodaru '. tavie,
Izrael se pokorio Isavu zbog suza koje je Isav prolio, i to sve
dotle dok se, plaui, ne vrate Najsvetijem, neka je blagos
loven, kao to je reeno 'Ii e plaui ' (Jeremija 31:9) . Tada
e biti ispunjeno proroanstvo: 'I izbavitelji e izai na goru Sion
da sude gori Isavovoj i carstvo e biti gospodnje. ' (Avdija 1:21)
Blagosloven neka je Gospod zasvagda."
*

VEI OD JOSEFA
Sedei jednog dana na kapiji Lide, rabin Aba ugleda nekog
oveka kako se pribliava, a potom seda na greben koji se
48

Postanje

visoko izdizao iznad jedne udoline. ovek bee umoran od

puta, pa je odmah zaspao. Rabin Aba ugledao je zmiju kako
puzi prema oveku, ali ba u trenutku kada mu se ve bila
pribliila, odlomi se iznenada neka grana i ubi zmiju. Utom se
ovek probudi i, ugledavi zmiju pred sobom, skoi na noge i
ustuknu. Neposredno iza toga greben na kome je leao se
odlomi i obrui u provaliju.
Rabin Aba se priblii oveku i i upita ga: "Reci mi, zato je
Bog naao za shodno da uini dva uda uzastopce, ime si to
zasluio?"
"Ko god mi je uinio neto naao bilo kad, uvek sam se s
njim mirio i pratao mu. A ukoliko ne bih uspeo da se s njim
pomirim, onda sam se uzdravao da odem na poinak pre nego
to bih mu oprostio, i u sebi izmirio kako sa njim tako i sa svima
ostalima koji su me uznemirili. Nikada nisam bio opsednut
razmiljanjima o uvredi koju mi je neki ovek naneo; naprotiv,
inio sam naroite napore da budem ljubazan ba prema tom
oveku", odgovori on.
Kada je to uo, rabinu Abi krenue suze i ree: "Ovaj ovek
po veliini svojih dela prevazilazi ak i J osifa. Da je Josif morao
da bude trpeljiv prema svojoj brai i da prema njima iskae
usrdnost bee jedino to se od njega oekivalo, ali ovaj ovek
uinio je i vie od toga, zato je normalno to je Najsvetiji, neka
je blagosloven, njega radi uinio uzastopno dva uda."
Nakon toga je rabin Aba besedio o stihu: 'Ko hodi bezazleno,
hodi pouzdano; a ko je opak na putovima svojim, poznae se. '
49

Postanje

(Prie Solomunove 10:9) 'Ko hodi bezazleno', ree, to znai

onaj koji sledi stazu Tore, i takav ovek 'hodi pouzdano ', a zle
sile u svetu ne mogu da mu nakode. Ali 'koje opak na putovima
svojim ' i odluta od staze istine 'pozna e se ', tako to e ga oni
koji su odreeni da sede na prekom sudu drati na oku sve dok
ne doe as da bude priveden na mesto gde e mu se suditi.
Ali onog 'ko hodi stazom istine' Bog uzima u zatitu, tako da
nije poznat sudskim izvriteljima. Sreni su oni koji hode
stazom istine.
*

VELIKA SVETKOVINA
Ophrvan velikim bolom rabin Isak sede jednog dana pred
vrata rabina Jude. Kada je rabin Juda izaao i zatekao ga u
takvom stanju, upita ga: "Kakvi su te to jadi skolili danas?"
Rabin Isak odvrati: "Doao sam da te zamolim tri stvari.
Prvo, kad god navodi moja tumaenja Tore, spomeni moje
ime. Drugo, molim te da podui mog sina Josifa Tori. A tree,
molim te da svakih sedam dana poseti moj grob, i moli se nad
njim."
"ta te je navelo na pomisao da e umreti?", izusti Rabin
Juda.
50

Postanje

On odgovori: nu poslednje vreme moja dua se odvaja od

mene nou, a ne prosvedjuje me snovima kao obino. Uz to,
kada se naklonim za vreme molitve, primeujem da se moja
senka ne pokazuje na zidu, i ja slutim da je to zbog toga to me
je glasonoa najavio kao sledeeg."
Rabin Juda tada ree: "Uiniu kao to si me zamolio. Ali,
od tebe zauzvrat traim da na onom svetu sauva jedno mesto
za mene da bi, kao i na ovom svetu, i tamo bili zajedno."
Rabin Isak kroz suze ree: "Preklinjem te da ostane uz
mene do kraja mojih dana."
Zatim odoe skupa do rabina imona, koji bee zaokupljen
prouavanjem Tore. Rabin imon podie pogled i opazi rabina
[saka, a pred njim, tri i plee Aneo Smrti. Rabin imo n skoi
prema vratima i, uzevi rabina Isaka za ruku ree: "Zapovedam
da onaj koji je stalni posetilac ue, a onaj koji nije neka
odstupi." Tada rabin Isak i rabin Juda uoe, a Aneo Smrti
ostade napolju.
Zagledavi se duboko u rabina Isaka, rabin imon opazi da
njegov as jo nije doao, ali da je on odloen dok ne kucne
osmi sat dana, te on ponudi rabina Isaka da sedne i prouava
Toru. Tada rabin imon naloi svom sinu, rabinu Eliezeru:
"Sedi kraj vrata, i ne priaj ni sa kim, a ukoliko ma ko bude
eleo da ue, reci da si se zavetovao da ne pusti nikoga."
Onda se okrenu prema rabinu Isaku: "J esi li danas video lice
svog oca?" Jer, poznato je da kada doe as da neki ovek
napusti svet, on se nalazi sa svojim pokojnim ocem i roacima,
51

Postanje

Postanje

i gleda ih i prepoznaje, i vidi sve one koji su mu bili drubenici

u ivotu. Oni e odvesti njegovu duu u novo boravite koje joj
sleduje."
"Jo to nisam video ", odgovori rabin Isak.
Tada ustade rabin imon i ree: "Gospodaru vaseljene !
Rabin Isakje istaknut me' nama, ijedno od sedam oiju sveta.
J a ga zadravam, i zato mi ga sada prepusti."
Zatim se zauo glas: "Presto njegovog Gospodara je blizu
krila rabina imona. Gledaj, on je tvoj i pratie te tamo gde e
e ui da zauzme mesto na svom prestolu."
Utom je rabin Eliezer smotrio Anela Smrti kako se pri
bliava, i doviknuo mu je: "Smrt ne moe da baci svoje prok
letstvo tamo gde se nalazi rabin imon."
Rabin imon je tada pozvao svog sina: "Doi unutra i prui
podrku rabinu Isaku, jer vidim da se uplaio."
Rabin Eliezer ga je posluao, dok se rabin imon ponovo
bacio na prouavanje Tore. Sada je rabin Isak utonuo u san, i
u snu je video svog oca, koji mu se obratio: "Sine moj, tvoj usud
je srean, kako u ovom tako i u onostranom svetu. Iz tog
razloga, tamo meu liem drveta ivota u Edenskom vrtu stoji
jedno veliko drvo, koje je zapravo rabin imon ben Johaj,
moan u obema svetovima, i on te titi svojim granama."
"Oe, kakav je moj usud tamo?", upita rabin Isak.
On odgovori: "Jo od pre tri dana tvoja odaja je podignuta
i spremljena za tebe, sa prozorima na sve etiri strane da bi
svetlost odasvud prodirala u nju, a kada sam video tvoje bo52

ravite laknulo mi je to je tvoj usud u svemu povoljan, osim

to svog sina nisi dovoljno poduio Tori. I gle, sada dvanaest
pravednih Drubenika arko eli da te poseti, i ba kada smo
hteli da krenemo, glas se prolomio kroz sve svetove pozivajui
ih da ostanu ovde, i iskau svoje divljenje prema rabinu i
monu koji je podneo zahtev i bee mu udovoljeno. 1 tavie,
ovde se nalaze sedamdeset krunisanih odaja koje su njegove,
a u svakoj od njih postoje vrata koja otvaraju sedamdeset
svetova, i svaki svet otvara sedamdeset kanala, a svaki kanal
vodi do sedamdeset vrhunskih kruna, a otuda se pruaju staze
do Najdrevnijeg i Nedostinog2, otkrivajui pogled na onaj
nebeski ushit koji prua blaenstvo i prosvetljenje svemu, kao
to se tvrdi, 'da gledam krasotu Gospodnju, i ranim u crkvu
njegovu'. (Psalam 27:4)"
"Oe, koliko mi je jo sueno da budem u ovom svetu?",
upita tada rabin Isak.
On odgovori: "Ovo mi nije doputeno da otkrijem, niti se
daje na znanje ma kom oveku. Meutim, kada se bude drala
velika svetkovina3 za rabina imona, ti e imati dunost da
pripremi njegovu trpezu."
Rabin Isak se sada probudio, i njegovo lice bee ozario
osmeh.
Primetivi to, rabin imon ree: "Jesi li uo neto?"
I

To jest, da rabin Isak treba da ivi.

Bog u svom najskrivenijem vidu.
3 Svetkovina je simbolian izraz za smrt.

53

Uvod

"Istina je", odgovori on, i poto ispria svoj san, pade niice
pred rabina imona.
Od tog dana, tako se pripoveda, rabin Isak je revnosno
poduavao svog sina Tori, koju ju je uvek nosio sa sobom. Kada
je odlazio da se porazgovori sa rabinom imonom, ostavljao je
svog sina napolju i, sedei pred rabinom imonom, ponavljao
u sebi rei: '... Gospode, u nevolji sam, olakaj mi. ' (Isaija 38:14)
Poznato je da u doba kada neki ovek treba da napusti svet,
tog stranog dana etiri strane sveta podnose protivu njega
tubu, a kazne slede sa sve etiri strane, dok etiri elementa
zapodevaju kavgu, svaki zahtevajui da napusti svet na njego
voj strani. Zatim izlazi jedan glasonoa sa objavom, a ta objava
se uje u dve stotine i sedamdeset svetova. Ukoliko je zasluio,
oveka radosno prihvataju svi svetovi, ali u suprotnom, teko
njemu i njegovoj sudbini!
Nauili smo da nakon glasnikove objave izbija plamen sa
Severa, suktei kroz 'rijeku ognjenu ' (Da nilo 7:10), razvijajui
se na sve etiri strane sveta, kako bi sagoreo due grenika.
Nakon toga odlazi dalje i vitla gore-dole sve dok se ne ugnezdi
meu krilima jednog crnog petla, koji zalepra krilima i za- '
kukurie na kapiji. Najpre on objavljuje: 'ler, gle, ide dan, koji
gori kao pe. . . ' (Malahije 4:1). Drugi put vie: 'ler eto onoga koji
je sazdao gore i koji je stvorio vetar i javlja ovjeku to misli. . . '
(Amos 4:13) ; to je trenutak kada ovekova rava dela bivaju
posvedoena i on ih priznaje kao svoja. Trei put, oni ga'
liavaju njegove due, i petao povikuje: 'Ko se ne bi tebe bojao,
care nad narodima! Jer tebi to pripada. ' (Jeremija 10:7)
54

Postanje

"Otkud to da mora biti crni petao?", upita rabin Jose.

Odgovori rabin Juda: "Mistino znaenje je neraskidivo od
svega to ini Svemogui. Poznato je da kazna pada samo na
nekom slinom mestu. Crno je simbol suda, plamen, kada
izbije, osvetljava krila crnog petla, koji je najprikladniji.
Tako biva kada se primakne as ovekovog suda, on osea
da ga neto poziva. I jedino muenik zna, kako smo uili, da
jedan novi duh silazi u oveka koji lei bolestan, i iji as da
napusti svet je blizu, a vrlina ovog novog duha je u tome to on
sada moe da vidi ono to ranije nije mogao, te zatim naputa
svet. Tako je zapisano: '...jer ne moe ovjek mene vidjeti i ostati
iv. ' (Izlazak 33:20) . Za ivota ne, ali u asu smrti to mu biva
doputeno.
tavie, vidimo kako oveku, u asu njegove smrti biva
doputeno da vidi svoje roake i drubenike sa onoga sveta.
Svi oni se raduju to ga vide pozdravljajui ga ako je pravedan,
ali ako nije, onda ga prepoznaju jedino grenici koji se iz dana
II dan tiskaju u Gehinomu. Sumorni i kukavni, svaku reenicu
poinju i zavravaju sa "teko meni". Podiui pogled, on ih vidi
kao plamen koji se die iz vatre, ponavljajui za njima "teko
meni"!
Videli smo kako ovek, kada ga dua naputa, sree svoje
roake i drubenike sa onoga sveta koji ga vode na mesto
ushita ili na mesto muenja. Ukoliko je pravedan, ukazuje mu
se njegovo novo prebivalite i njegova dua se penje i smeta
tamo, naslaujui se ushienjima onog sveta. Ali, ako nije od
55

Postanje

pravednika, tada njegova dua ostaje na ovom svetu sve dok

njegovo telo ne bude zakopano u zemlju, nakon ega je iz
vritelji grabe i odvode dole do Dume, princa Gehinoma, te do
mesta koje joj je u Gehinomu odreeno.
Rabin Juda ree: "Tokom sedam dana dua eta od svoje
kue do groba, i od groba do kue, napred i nazad sve opla
kujui telo, prema stihu: 'Samo tijelo njegovo dokje iv boluje,
i dua njegova u njemu tui. ' (Jov 14:22) I, poto vidi bol u kui,
ona takoe boluje.
Sada nam je poznato da po isteku sedmoga dana poinje
propadanje tela i dua tada odlazi u svoje prebivalite. Prvo joj
biva doputeno da do izvesne take kroi u peinu Makpela,
ve prema njenoj zasluzi. Zatim dospeva u Edenski vrt, gde je
sree kerubim i ognjeni ma koji se nalazi u niem predelu
Edenskog vrta, te ukoliko se proceni da je zasluila da ue ona
ulazi.

Postanje

sobom sagledava slavu Cara i sigurno doivljava vrhunsko

ushienje koje je obuzima iz oblasti nazvane Nebo. Srean je
onaj kome je dopala ova milost.
Rabin Jose je rekao: "Postoji via i nia milost. Via milost
nalazi se iznad nebesa, kao to je napisano 'Uzvisi se vie nebesa,
Boe, i po svoj zemlji neka bude slava tvoja' (Psalam 108:5). A
u vezi nie milosti se kae: 'Jerje tvoja milost do nebesa ' (Psalam
57:11), i od ovoga su kasnije 'milosti Davidove istinite' (Isaija
55:3).
*

JAKOVLJEVA SMRT

Znamo da je tamo oekuju etiri stuba, i u svojim rukama

oni nose oblije tela koje dua radosno uzima kao odeu, a
zatim naznaeno vreme prebiva u svom predodreenom krugu
u Niem vrtu. Nakon toga glasonoa izdaje objavu i donosi se
trobojni stub, nazvan 'stanom na gori Sionskoj' (Isaija 4:5) . Uz
ovaj stub se dua uzdie do kapije pravednosti, gde se nalazi
Sion i Jerusalim. Srene je sudbine dua koja je ocenjena
vrednom da se uspne navie, jer je onda ona jedno sa Telom
Cara. Ukoliko ne zavredi da se uspne vie, tada 'i ko ostane u
Sionu i ko jo bude u Jerusalimu, zvae se svet' (Isaija 4:3) . Ali
kada dui bude doputeno da se uspne vie, tada ona pred

Razlog je, meutim, sledei: Kada Bog odlui da primi

nazad ovekov duh, on saini pregled svih ovekovih dana na
ovom svetu. I srean je ovek iji se dani priblie da doe pred
Cara bez krivice, bez ijednog dana odbijenog na raun bilo

56

57

kad se pribliie dani [zrailju da umre.' (Postanje 47:29)

Rabin Hija ree: "Ovde, prilikom spominjanja njegove smrti

napisano je Izrailj, dok je dole, kada se govori o njegovom
ivotu, on nazvan Jakov, kao to je napisano, '[Jakov poivje . '
(Posta nje 47:28) Zato je to tako?" Rabin Jose odgovori:
"Zapazite sada re 'dani'. Nije li to udno, jer ovekumire samo
u jednom danu, tavie, u jednom trenutku."
.

Postanje

Postanje

kakvog greha. Prema tome, izraz 'priblie ' upotrebljen je za

pravedne, poto se njihovi dani priblie da dou pred Cara bez
krivice. A teko grenima, iji dani su straeni u grehu i prou
neprimeeni gore, i otuda se njihovi dani ne mogu pribliiti."
'A putje bezboniki kao mrak, ne znaju na to e se spotaknuti. '
(Prie Solomonove 4:19)
Stoga je zapisano da se dani Izrailja 'pribliie', bez krivice i
sa istom radou zato je ime Izrailj upotrebljeno kako bi
naznailo vee savrenstvo, nego to to moe da naznai ime
Jakov."
"Ima nekih pravednika iji su dani, kada su obraunati,
sklonjeni u stranu od Cara, a ima i nekih drugih iji su se dani
pribliili Caru, i njihova sudbina je blagoslovena, a meu ovima
bee i Izrailj", ree rabin Jose.
'Dozva sina svoga Josifa ' (Postanje 47:29) . Zar onda ostali
nisu njegovi sinovi?

Rabin Aba objasni: "Vidimo da se o Josifu kao Jakovljevom

sinu govori oseajnije nego kada se pominju njegova braa. Jer,
setimo se da je onda kada ga je iskuavala Potifarova ena on
podigao pogled i ugledao sliku svog oca (kao to pie, 'a ne
bjee nikog od domanjih u kui' (Postanje 39:11) , to za nas
,
znai, 'ali je ipak bio jo neko ), i kada je Josif video svog oca
onje odustao i napustio kuu. I zato je Jakov, dokje blagosiljao
sve svoje sinove, rekao Josifu: '...znam sine, znam . ' (Postanje
48: 19), i u ponavljanju rei znam je smisao - znam da e se desiti
dogaaj kada e u tvom telu dokazati da si moj sin.
.

58

Takoe, objanjeno je da Josif toliko lii na svog oca da

svako ko ga vidi prepoznaje da je Jakovljev sin. Zato mu je
Jakov rekao 'sine moj'." Na ovo je rabin Jose dodao jo jedan
razlog, naime, da je Josif bio oslonac ostarelom Jakovu i
njegovoj porodici.
tavie, Jakov je zahtevao da ga pokopa Josif, a ne neki
drugi sin, jer samo je Josif mogao da ga iznese iz Egipta."
Rabin J ose tada upita: "Jakovje znao da e njegovi potomci
hiti robovi u Egiptu; zato onda on nije pokazao istinsku brigu
jednog roditelja i naloio da bude sahranjen u Egiptu, tako da
moe da ih titi? Meutim, kroz predanje znamo da je Jakov,
kada se spremao da ue u Egipat, bio obuzet strahom da bi
njegovo potomstvo zbog toga moglo da bude izgubljeno meu
narodima i da bi Bog mogao da ga ostavi. E, zato mu je Bog
rekao: '. . . ne boj se otii u Misir, jer ondje u nainiti od tebe narod
velik. ' (Postanje 46:3) I dalje, 'Ja u ii s tobom u Misir'.
(Postanje 46:4) J o uvek se Jakov plaio da bi mogao da bude
sahranjen u Egiptu, a ne uz njegove pretke, na ta je Bog rekao:
. . . ija e te izneti odande ' (isto), to e rei, tako da moe da
bude sahranjen sa tvojim precima.
'

...

Prema tome, iz nekoliko razloga je Jakov eleo da se vrati

iz Egipta. Jedan od njih bio je taj to je on znao da e Bog
kazniti egipatske bogove, a on se plaio da e Egipani njega
moda proglasiti nekakvim boanstvom. Takoe, on je bio
ubeen da Bog nee povui svoju Nazonost od njegovih
potomaka u izgnanstvu. Tree, on je eleo da njegovo telo
poiva meu njegovim precima, da boravi meu njima, a ne
59

Postanje

Postanje

meu grenicima Egipta, jer je Jakov, kao to je poznato,

ponovio Adamovu lepotu, i bio uzviene i svetake pojave,
kako i pristoji svetom tronu. Tajna ovoga je, meutim, da nema
razdvajanja meu patrijarsima, i stoga je reeno: 'Nego neka
leim kod otaca svojih. . ' (Postanje 47:30)
Jo jedan razlog postoji to je Jakov oslovljavao Josifa sa
'sine moj'. Rahilja (Rahela) je njemu bila bezrezervno pri
vrena i od samog poetka on je bio voljniji da sa njom zane
Josifa nego to je to bio sluaj sa ostalim sinovima."
.

"Sva ovekova dela se piu u jednoj knjizi i otkrivaju se pred

svetim Carem kako bi ih on razmotrio; zato neka ovek ozbilj
no pazi kako ne bi zgreio i na bilo koji nain iao protivu volje
svog Gospodara jer su ak i ovekove misli Njemu poznate i
ne mogu mu promai.
One noi kada je Jakov otiao do Lije (Lea), ona mu je
pokazala znake koje je on poyerio Rahilji, pa je pomislio da je
to Rahilja, a Bog, od koga nijedna tajna nije sakrivena dozvoli
da se njegova misao zadri, i tako roenje Josifovo bee pre
puteno roenju Ruben, budui Jakovljevo prvo seme, pa tako
zaee njegova naslednika ipak dopade Rahilji. Zato je Lija
svog prvenca nazvala Ruben (gledaj sin), a ne Reuveni (gledaj
moj sin) ", ree rabin imon.

Znamo jo sledee: "Bog je bio svestan da Jakov nema

nameru da grei pred njim, niti je doputao da se njegov um
okrene ma kojoj eni kao to ine greni, i stoga je zapisano
imae Jakav dvanaest sinova ' (Postanje 35:22). Postoji jo jedan
60

naziv za sina kojeg je zaeo grenik, a poznat je Drubenicima.

Zato se kae, Jakov, ' nazva svog sina Josif njegov pravi sin,
njegov sin na prvom mestu i na kraju.
-

'Metni ruku svoju pod stegno moje' (Postanje 47:29).

Rabin Jose ree: "Jakov je insistirao da se zakune belegom

svog svetog zaveta koji bee utisnut u njegovo telo, jer patrijarsi
su drali da je ovo najvanije, i ovaj zavet je takoe simboli
zovan Josifom."
"Nalazimo isto 'metni ruku pod stegno moje' i kod Avrama i
kod Jakova, ali ne i u vezi sa Isakom, jer je Isav izaao iz Isaka ",
ree Rabin imon.
Dalje, moe se pretpostaviti da je Jakov mislio: Zaklinjem
te svetim belegom koji je u svet ispustio sveto i istinito seme
to ostaje zauvek neoskrnavljeno, da me ne pokopa meu
neistima koji na njega nisu obratili panju. Ako je tako, moe
se postaviti pitanje, zato je Josif koji je odrao zavet, zakopan
meu njima? Objanjenje toga je sledee: u naroitu svrhu, kao
onda kada se Bog javio Jezekiiju izvan Svete Zemlje, pored
reke ebar. Jer Bog je znao da e Josif ukoliko pokua da
izvede narod Izrailja biti baen u ropstvo, i on je rekao: 'Sa
hranitega u vodi *, toje mesto koje nije podlono neistoi, i onda
e narod Jzrailja biti u stanju da podnese ropstvo. '"
Rabin Jose ree: "Jakov je uvideo da je, kao i njegov otac,
on na svaki nain bio prikladan da postane deo svete koije (na
kojoj je ustolieno Boanstvo), ali je smatrao da se njegovo telo
Prema tradiciji, Josefov koveg bio je ostavljen
Izlaska.

61

reku gde je ostao sve do

Postanje

Postanje

nee pridruiti njegovim precima ukoliko ostane pokopan 1:1

Egiptu.
Kao to je poznato, bilo je doputeno da uz patrijarhe i
njihove ene budu pokopane u peini Mahpela, pa zato je
onda Jakov bio sahranjen sa Lijom, a ne sa Rahiljom, koja je
bila 'temelj kue '? Razlog je taj to je Lija rodila vie dece iz
svetog semena."
Rabin Juda ree: "Kada je Lija ula da je Jakov svrstan u
pravednike, ona je poela svaki dan da izlazi na drum, da plae
za njim i da se moli za njega. Rahilja to nikada nije radila.
Otuda bee doputeno da Lija bude sahranjena sa njim, ali je

Rahiljin grob bio postavljen pored druma.

U tajnoj doktrini, kako smo ustanovili, jedno simbolizuje
razotkrivenu, a drugo skrivenu sferu bia. Predanje kae da je
vrla Lija prolila mnoge suze molei se da bude data JakoVU, a
ne grenom Isavu. Na njenom primeru moe se videti kako
neko kome sleduje kazna moe da postigne njeno ponitavanje
ukoliko se sa suzama moli pred Svemonim. Tako je Lija,
predodreena boanskom promiiju Isavu, ipak uspela mo
litvom da ostvari svoju naklonost prema J akovu i izbegne da
bude data Isavu."
Rabin Isak ree: "Zapisano je, Jer mudrost Solomonova
bijae vea od mudrosti svijeh istonijeh naroda ' (Carevi 5:10).
ta se podrazumeva pod mudrost istonih naroda? Iz predanja
znamo kako su oni ovu mudrost nasledili od Avrama. Jer,
itamo kako 'Avram dade sve to imae Isaku ' (Postanje 25:5).
62

Pod ovim se misli na viu mudrost, koju posedovae Avram

zato to je znao sveto ime Boije. 'A sinovima svojih inoa dade
Avram dare' (Postanje 26:6), to jest, znanje o niim krunama
(demonskim silama) i ostavi ih u 'istoni kraj' (isto), i iz ovog
izvora su deca Istoka primila njihovu magijsku mudrost...
'Nego neka leim kod otaca svojih ' (Postanje 47:30). Srean
je usud patrijarha. Oni ine delove svete koije Boga, koji u
njima nalazi ushit, a oni ga zauzvrat kruniu. Zato i stoji, 'Ali
samo tvoji oci omiljee Gospodu ' (Ponovljeni zakoni 10:15)."

"Jakov je znao da e biti krunisan meu svojim ocima i

njegovi oevi uz njega... ", nadoveza se rabin Eliezar.
Rabin Juda ree: "Ljudske ui su gluve za savete Tore, a oi
slepe za sledeu spoznaju: onoga dana kada se ljudsko bie
pojavi u svetu pojavljuju se i svi dani koji su mu pisani, pa se
roje oko sveta i onda na povratku svaki sie do oveka da bi ga
upozorio. A ako ovek i pored upozorenja zgrei protivu svog
Gospodara, onda se taj dan u kome je zgreio posramljen penje
i lebdi tako izdvojen kao svedok, i tako ostaje sve dok se ovek
ne pokaje. Ako se ovek okrene stazi ispravnosti, dan se vraa
na svoje mesto, ali u suprotnom on odlazi da se spoji sa
spoljanjim duhom i vraa se u svoje boravite i potom preuz
ima isto oblije kao i ovek, kao da ga podraava, i ostaje sa
njim u njegovoj kui. Ako se ovek pokae ispravnim, ukazuje
se njemu jedan dobar drubenik. A u suprotnom, dolazi ml}
zao drubenik. U oba sluaja, ovakav dan ne pripada vie
punom broju dana i ne rauna se sa ostalima.
63

Postanje

Postanje

Teko onom oveku iji se broj dana smanjio naoigled

Svevinjeg, i tako ne moe da se krunie u onom svetu i priblii
svetom Caru. Jer, ako zavredi on se uspinje vrlinom onih dana
u kojima je postupao ispravno i nije greio i koji postaju
njegovoj dui ogrta sjaja. Teko onome koji je umanjio svoje
dane gore, jer dani koji su oteeni usled njegovih grehova
nedostaju kada doe vreme da bude obuen u ove dane, a
njegov ogrta je stoga nesavren. Ravo je ako ima mnogo
takvih loih dana, onda on uopte nema ime da se ogrne u
onom - svetu. Teko njemu i njegovoj dui: njegova kazna u
Gehinomu traje mnogo dana za samo jedan ovakav dan, i on
tada uvia da kada je naputao svet nije imao dana kojima bi
mogao da se zaogrne, i tako je ostao bez ogrtaa.
Pravedni su sreni, jer njihovi dani su na zalihi kod svetog
Cara, inei prekrasnu odoru koju mogu obui u drugom svetu.
Ovo je tajno znaenje stiha 'i vidjee da su goli' (Posta nje 3:7),
to e rei, slavna odea sainjena od onih dana bee po- r
kvarena i ne bee vie dana u koje bi se obukli. Tako je bilo sve
dok se Adam nije pokajao. Tada mu je Bog oprostio i sainio
drugu odeu za njega, ali ona nije bila satkana od njegovih
dana, kao to stoji: 'J naini Gospod Bog Adamu i eni njegovoj
haljine od koe, i obue ih u njih. ' (Postanje 3:21).
U vezi sa Avramom vidimo da kae 'A Avram bjee pod stare
dane ' (Postanje 24:1), jer je on naputajui ovaj svet zaista
doao u posed njegovih preanjih dana kao odee, i ova sjajna
odora bee raskona i besprekorna. Ali je J ov rekao o sebi: '...go
sam izaao iz utrobe matere svoje, go u se vratiti onamo' (Jov
64

1:21), poto za njega nije bilo odee u koju bi mogao da se

obue.
Nai uitelji su uili sledee: Pravedni su sreni, s obzirom
da su njihovi dani bez krivice i ekaju da preu u onaj svet i
tako, nakon smrti, dani se okupljaju da saine odeu sjaja u
kojem pravednici imaju ast da doive blaenstvo budueg
sveta, i u kojem su predodreeni da ponovo prime ivot. Ali
teko grenicima iji dani su oteeni, pa kao posledica toga
nita ne preostane sa ime bi se zaogrnuli kada napuste svet.
tavie, nauili smo da svi oni koji zahvaljujui svojoj pra
vednosti steknu za sebe sjajnu odoru satvorenu od njihovih
dana bivaju u buduem svetu krunisani kao patrijarsi, krunama
od potoka koji se bez prekida ulivaju u Edenski vrt, a o ovome
je napisano: 'Jer e te Gospod voditi vazda, i sitie tvoju duu na
sjajnim mestima ' (Isaija 58:11), ali grenici koji su propustili
da nabave sebi takvu odeu bie poput 'vrijesa u pustinji, koji
ne osjea kad doe dobro, nego stoji u pustinji, na suhim mjes
tima u zemlji slanoj i u kojoj se ne ivi. 1fI(Jeremija 17:6)
Rabin Isak je onda rekao: "Od svih ljudi Jakov je imao
najpovoljniju priliku, jer je njegova odora bila prikladna vrli
nom njegovih dana i dana njegovih predaka; zato je on rekao
'nego neka leim kraj otaca svojih'."
Rabin Juda ree: "Kada je Jakov uao da dobije blagoslov
svog oca, bio je odeven u Isavovu odeu, pa ipak je zapisano
da je Isak omirisao njegovu odoru (Postanje 27:27), to jest, do
njegovih nozdrva je dopirao miris Jakovljeve odee u onostra65

Postanje

Postanje

nom svetu, i zahvaljujui tome ga je blagosiljao. I tako je on

rekao: '. . .gle miris sina mojega kao miris odpolja koje blagoslovi
Gospod. ' (isto), to se odnosi na polje svetog jabukovog drvea
gde rosa iz podruja nazvanog raj kaplje svaki dan. I on nastavi:
'Bog ti dao rose nebeske... ' Naueni smo da svakog dana iz
Edenskog vrta izlazi i iri se petnaest mirisa sa kojima je
namirisana plemenita odea u drugom svetu."
Rabin Juda je zapitao koliko odea tamo ima. Rabin Eliezer
odgovori: "Po tom pitanju se uitelji razilaze, ali zapravo ima
ih tri. Jedno je odea duha (ruah) u zemaljskom Edenskom
vrtu. Najplemenitija je druga, koja slui da se zaodene na
j dublja dua (neama) kada se nae u 'svenju ivijeh' (Prva
knjiga Samuilova 25:29) u krugu Cara. Trea je spoljanji
ogrta, koji se pojavljuje i nestaje, kojom je zaodevena vitalna'
dua (nefe). Ovo odelo se kree tamo-amo u ovom svetu i za
vreme abata i Mlaaka ono trai duh u zemaljskom raju, od
kojeg ui odreene stvari i znanje o tome iri u ovom svetu.
Poznato je da prilikom abata i Mlaaka dua (nefe) preduz
ima dve posete. Prvo, ona traga za duhom, meu mirisima
zemaljskog raja, a potom zajedno sa duhom ona nalazi viu
duu u 'svenju ivijeh ', i biva oarana sjajnim zrae-njem koje
isijava sa obe strane. Ovo je naznaeno reima, 'Jer e te
Gospod... sitie duu tvoju na sjajnim mestima ' (Isaija 58:11),
gde je mnoina upotrebljena da oznai dva, spoljanje zraenje
mesta duha, i zraenje unutar zraenja koje im dolazi kada se
nau sa viom duom u 'svenju ivijeh '.
66

PEAT NA 1VOM SRCU

J ednom prilikom, namerni da se sklone od vreline sunca,

rabin Eliezer i rabin Aba svratie u peinu kod Lide. Rabin
Aba prozbori: "Hajde da sada ispunimo ovu peinu reima iz
Tore." Tada otpoe rabin Eliezer, navodei stih: 'Metni me kao
peat na srce svoje, kao peat na miicu svoju...arje njezin kao
ar ognjen, plamen Boiji. (Pjesma nad pjesmama 8:6)
On ree: "Ovaj stih bio je povod za velike rasprave. Jedne
noi, dok sam bio u poseti svom ocu, rekao mi je da due
pravednika snano utiu na iskrenu privrenost Zajednice
Izrailja prema Bogu, i njenu enju za njim, jer ove due ine
da donje vode poteku prema gornjim, iz ega se raa savreno
prijateljstvo i udnja za zajednikim zagrljajem koji donosi
plod. Kada ove vode pohrle jedna drugoj u susret, tada zajed
nica Izrailja biva preplavljena dubokim oseanjima i objav
ljuje: 'Metni me kao peat na srce svoje. ' Jer, kao to se otisak
peata raspoznaje ak i kada se peat izbrie, tako i ja prianjam
za tebe, ak i onda kada me odvedu od tebe i kada padnem u
zarobljenitvo - tako kae zajednica Izrailja.
Tako, 'Metni me kao peat na srce svoje' , kako bih mogao
da ostanem slian tebi, poput otiska peata.
67

Postanje

Postanje

'Jer je ljubav jaka kao smrt' (isto), silovita, kao to je i

odvojenost duha od tela; jer, znamo da kada neki ovek treba

da napusti ovaj svet i pone da via udesne stvari, njegov duh,
poput laara bez lae pluta gore-dole u nemogunosti da se
domogne mora, plivajui gore-dole po njegovim udovima tra
ei doputenje da ode od svakog ponaosob. I, jedino uz pomo
snanog raskidanja dolazi do njegovog odvajanja. Upravo ta
ko, silovito, zajednica Izrailja voli Boga: '.. . i ljubavna sumnja
tvrda kao grob ' (isto). Bez ljubomore, to nije istinska ljubav.
Tako uimo da savrena ljubav mukarca prema eni po
drazumeva da on bude ljubomoran, jer tek onda on nee
gledati nijednu drugu enu:"
Poto su seli, zaue rabina imona kako se pribliava
putem, u drutvu Jude i rabina Isaka. Kada je rabin imon
prispeo do peine, rabin Eliezer i rabin Aba izaoe iz nje.
Rabin imon ree: "Primetio sam da Boanska Sveprisutnost
zrai iz zidova ove peine." I svi posedae na zemlju.
"O emu ste besedili?", upita rabin imon.
"O ljubavi koju zajednica Izrai1ja gaji prema Bogu. A rabin
Eliezer je u vezi sa tim naveo sledei stih 'Metni me kao peat
na srce svoje',. ", odvrati rabin Aba.
-

Rabin imo n ree: "Eliezere, ono to ste spoznali je nebeska

ljubav i oseaj na privrenost." Zatim je neko vreme poutao i
najposle proslovio: "Tiina je uvek prijatna, izuzev kada je re

jedna duboka misao na koju sam naiao u knjizi Rava Hamnune starijeg. Evo o emu se radi:
Po pravilu mukarac juri za enom nastojei da pobudi
njenu ljubav, ali u ovom sluaju vidimo kako ena juri mu
karaca i udvara mu se, to se uobiajeno smatra nepristojnim
za jednu enu. No, u ovome se krije duboka tajna, jedan od
najdivnijih Carevih dragulja. Znamo da tri due pripadaju
boanskim stupnjevima. Ali ne, etiri, jer ima jedna vrhovna
dua koja je nevidljiva, za uvara donje riznice sasvim sigurno,
a verovatno i za uvara gornje. To je dua svih dua, ne
spoznatljiva i neopisiva, koja je zastrvena blistavo sjajnim ve
lom, a sve zavisi od nje. Iz nje se raaju biseri, nanizani jedan
na drugi poput zglobova, a ona sve proima ispoljavajui kroz
njih svoju energiju. Ona i oni su jedno, i izmeu njih nema
podvojenosti. Ipak jo jedna, enska dua, sakrivena je meu
tim mnotvom sa telom koje prianja za nju, i kroz koje iskazuje
svoju snagu, poput due u ljudskom telu.
Ove due su istovetne sa gore pomenutim zglobnim vezama.
Ipak, tu ima jo jedna dua. Naime, due pravednika dole koje,
zahvaljujui tom to dolaze od viih dua, due ene i due
mukarca, upravljaju nad svim nebeskim trupama i logorima.
Moe se postaviti pitanje, ako ve upravljaju i tamo i ovamo
zato se sputaju u ovaj svet samo da bi u budunosti odatle
otile?

o Tori. Imam jedan dragulj koji u sa vama da podelim. To je

Ovo se moe objasniti sledeim primerom: Jedan kralj ima

sina kojeg poalje u grad na kolovanje sve dok ne doe doba
da bude upuen u dvorski ivot. Kada ga izveste da mu je sin

68

69

Postanje

Postanje

sazreo, pun ljubavi prema njemu, on alje kraljicu majku da ga

vrati u dvorac, kako bi se svakog dana radovao njegovom
prisustvu. Na isti nain Najsvetiji, nekaje blagosloven, ima sina
od Matrone, a to je vrhovna sveta dua. On je alje u varo, to
jest u ovaj svet, da u njemu odraste i naui protokol kraljevskog
dvora. Na glas da je njegov sin sazreo i da je zeman da se vrati
na dvor, ispunjen ljubavlju, Kralj alje Matronu da ga vrati u
dvor. Dua ne naputa svet sve dok ne doe doba da Matrona
doe po nju i dovede je u Kraljev dvorac, gde e zauvek
prebivati. Na to, varoani plau zato to je kraljev sin otiao od
njih. Ali, jedan mudar ovek im objanjava: 'Zato plaete?
Zar ne bee to kraljev sin, ije je mesto u palati njegovog oca,
a ne sa vama'?

em svetu, jer na njih se oslanjaju i nia i via bia. Otuda pie:

'A pravednikje temelj sveta' (Prie Solomunove 10:25)."
*

Kad bi samo bili svesni ovoga, pravednici bi bili silno radosni

to e jednom napustiti ovaj svet. Jer, nije li velika ast to
Matrona silazi radi njih, da ih odvede u Kraljevu palatu, gde
Kralj moe svaki dan da uiva u njima? Jer, Bog se raduje samo
duama pravednika. Samo due pravednih, ovde, na zemlji,
mogu da pokrenu Ljubav zajednice Izrailja prema Bogu, jer
oni dolaze od Kraljeve strane, muke strane. Ovo ushienje
prenosi se na enu i pobuuje njenu ljubav, te tako mukarac
odista pobuuje ljubav i naklonost ene, a ena biva ujedinjena
sa mukarcem u ljubavi. Na isti nain enina elja da izlije nie
vode kako bi se pomeale sa viim vodama* budi se samo kroz
due pravednih. I tako, blaeni su pravedni u ovom i u budu
* Vie i nie vode predstavljaju "muke" i "enske" sile, odnosno aktivan i pasivan
princip u stvaranju.

70

71

IZGNANS1VO

DESET SEFIROTA

*
A. ko bi neko primetio, zar ne pie, ...jer ne vidjeste nikak
ga slina lika '(Ponovljeni zakoni 4:15), odgovor bi
'

bio: "Uistinu, doputeno nam je da ga vidimo u datom liku, jer

u vezi Mojsija pie, 'i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj
prilici Gospodnjoj'.' (Brojevi 12:8) Ipak, Bog se razotkrio jed
ino u onom liku koji je ugledao Mojsije, a ne u nekoj drugoj
tvorevini uoblienoj Njegovim znamenjima. Zato je zapisano:
S kim ete dakle izjednaiti Boga? i kaku ete mu priliku nai?'
(Isaija 40:18) Takoe, ak i ta prilika bee jedna od prilika
Svevinjeg, neka je blagosloven, ne onakva kakav je on u
samom svom prebivalitu za koje znamo da je nedostupno,
nego u liku Cara koji manifestuje svoju mo vladavine nad
itavom svojom tvorevinom, i prikazuje se svakom od svojih
stvorenja onako kako ga svako moe razumeti, kao to je
napisano: 'I govoriu preko proroka i umnoiu utvare' (Osija
12:11) * Otuda On kae: 'Iako se u tvom liku prikazujem, sa kim
e me uporediti i uiniti me uporedivim ?'
'

Zbog toga to na poetku likovi i oblici jo ne behu stvoreni,

On ne imaae ni oblika niti prilike, Otuda je zabranjeno da
* Ovaj stih znai da se Bog prikazuje svakom proroku u skladu sa njegovom
sposobnou da pojmi Boga.

75

Izgnanstvo

Izgnanstvo

ga onaj koji ga pojmi onakvog kakav jeste pre Stvaranja,

zamilja u bilo kakvom obliku ili prilici, ak ni u njegovim
slovima he i vav, * niti u njegovom punom svetom Imenu, ni
slovu ni znaku bilo koje vrste. Prema tome, '...jer ne vidjeste
nikakoga slinoga lika ' znai, vi ne vidite nita to biste mogli
da zamislite u obliku ili prilici, nita to biste mogli da otelovite
u konanu zamisao.
Ali, kada je On stvorio oblij e nadoveka, njega radi stvorio
je koiju na kojoj se spustio, da bi bio poznat pod nazivom
JHVH, e da bi bio shvaen po njegovim atributima i da bi u
svakom ponaosob bio opaen. Zato je naredio da mu nadenu
imena El, Elohim, adaj, Cevaot i JHVH, od kojih je svako za
ljude bilo simbol njegovih nekolikih boanskih atributa, ob
jaVljujui da se svet odrava pomou milosra i pravde, u
skladu sa delima ovekovim. Da se zraenje slave Najsvetijeg,
neka je blagosloven, nije rasprostrlo preko itavog njegovog
stvaranja, kako bi ga ipak mudri shvatali? On bi nastavio da
bude nepoznat, a sledee rei ne bi mogle da budu izreene,
"...puna je sva zemlja slave njegove" (Is aija 6:3).
Meutim, teko onom oveku koji se drzne da poistoveti
Gospoda sa ma kojim pojedinanim atributom, ak iako jeste
Njegov, a jo manje sa bilo kojim postojeim ljudskim oblicima
"kojima je temelj na prahu" (Jov 4:19), slabane grae, brzo
prolaznim, i koji brzo padaju u zaborav. Ovek sme da projek
tuje jednu jedinu zamisao Najsvetijeg, neka je blagosloven, i to
*

Cetiri slova svetog imena JHVH shvaena su kao simboli manifestacije Boije

kreativne moi u svakom stvorenju.

76

njegove nadmoi nad nekim atributom ili nad vascelim stva

ranj em. Ali, ukoliko se on ne bi sagledavao u ovim manifes
tacijama, tada bi se moralo shvatiti da u njemu nema ni
atributa, ni slinosti, niti forme. On je poput samog okeana,
ijim vodama nedostaje oblik i vrstina, ali ga dobijaju kada se
razliju po koritu zemlje.
Iz ovoga moemo da tumaimo ovako: J edno je sam izvor
1
okeana. Iz njega se javlja tok nosei preobraaj koji je jod.
Izvor je jedan, a tok ini dva. Zatim se obrazuje iroko korito
poznato kao okean, koje je poput kanala prokopanog u zemlji,
a ispunjen je vodama koje dotiu sa izvora. E, ovo more je trea
stvar. Njegovo prostrano korito izdeljeno je u sedam kanala,
podseajui na dugake cevi, i vode istiu iz okeana putem
sedam kanala. Sve skupa, izvor, tok, okean i sedam kanala daju
broj deset. Ukoliko bi Tvorac, koji je stvorio ove cevi, odluio
da ih porui, tada bi se vode vratile svom izvoru, i ostale bi samo
slomljene posude, presahle i bez vode.
Na isti nain je Uzrok svih uzroka ispoljio svoje Bie u deset
vidova koji su poznati kao sefiroti, a krunu je imenovao Iz
vorom, koji predstavlja jednu nepresuivu fontanu svetlosti,
dok je sebe oznaio kao en sof, Beskonano. On nema oblika
i ne postoji posuda u kojoj se moe sadrati, niti ima naina da
se on shvati. Na ovo se upuuje kada se kae: 'Odustani od
traganja za stvarima koje su za tebe isuvie teke, i odustani od
traganja za stvarima koje su od tebe skrivene. ,2
l

Prvo slovo u imenu Boga.

Ben Sira, citat iz Talmuda, Hagiga 1 3a.
77

Izgnanstvo

Zatim je oblikovao jednu posudu malenu poput slova jod i,

poto je ispunio svojim Biem, nazvao ju je Fontana koja izliva
Mudrost, a sebe je iz tog razloga nazvao mudrim. A nakon toga
on je oblikovao iroku posudu zvanu okean, i oznaio je kao
Razumevanje (bina), a tako i sebe kao onog koji razume.U
svojoj sutini on je i mudrost i razumevanje. Pri tom Mudrost
sama ne moe da pripie sebi taj naziv, nego samo kroz njega
koji je mudar i napunio je iz svoje fontane. Isto tako ni Ra
zumevanje ne moe samo po sebi da potvrdi taj naziv, ve samo
kroz njega koji ga je ispunio iz svoje vlastite sutine, pa bi i ono
presuilo ukoliko bi se udaljilo od njega. U tom smislu zapisano
je 'Kao kad vode oteku iz mora i rijeka opadne i usahne '. (Jov
14:1 1)
I, napokon, 'i udarie ga (more) po sedam krakova ' (Isaija
11:15), to jest, onje usmerava u sedam plemenitih posuda, koje
naziva Veliina, Mo, Slava, Pobeda, Velianstvenost, Temelj,
Kraljevstvo, * i u svakom oznaava sebe: veliki u Veliini,
moan u Moi, slavan u Slavi, pobedniki u Pobedi, 'lepota
naeg Tvorca ' u Velianstvenosti, pravednost u Temelju (up.
Prie Solomunove 10:25). Sve stvari, sve posude, i sve svetove
on podupire u Temelju.
Naposletku, u Kraljevstvu, on naziva sebe Kraljem, i nje
gova je 'veliina, i mo, i slava, i pobeda i veliajnost; jer sve to
jeste na nebu i na zemlji je Tvoje; Tvoje je, Gospode, aljevstvo
i Ti si uzvien svrh svega poglavar' (Prva knjiga dnevnika 29:11).

U njegovoj moi lee sve stvari, bilo da on odabere da smanji

Ovde se misli na sedam niih sefirota.

78

Izgnanstvo

broj posuda, ili da uvea svetlost koju izliva, ili suprotno. Ali
nad njim ne postoji boanstvo koje ima mo da uveava ili
smanjuje.
Takoe, on je stvorio bia da slue ove posude: svaki tron
poduprt j e sa etiri stuba, a est stepenika vode do trona; sve
u svemu, deset. Najzad, tron je poput pehara posveenja oko
kojeg je nainjeno deset tvrenja (u Talmudu), harmoninih
sa Torom koja je data u Deset Rei (Dekalog) i sa Deset Rei
putem kojih je svet stvoren.
*

IZ DUBINE
'Iz dubine viem k tebi, Gospode ' (Psalmi 130:1,2) . Zbog
toga to mu je autor nepoznat, svi ljudi svih generacija mogu
uzeti ovaj psalam kao svoj vlastiti. Dunost svakog oveka koji
se moli pred svetim Kraljem jeste da se moli iz dubina svoje
due, jer onda e njegovo srce biti sasvim usmereno ka Bogu i
njegov um sasvim osvojen molitvom.

David je ve rekao, 'Svijem srcem svojim traim tebe' (Psalmi

1 19:10). Moemo se zapitati zato je on morao da ide iznad
ovoga i kae 'iz dubine '. To je zbog toga to ovek, kada se moli
pred Kraljem, mora da preda svoj um i srce iskljuivo mislei
o izvoru svih izvora, kako bi dobio blagoslov iz (sfere nazvane)
79

Izgnanstvo

Izgnanstvo

'dubine izvora', izvora svekolikog ivota, 'vode koja tecijae iz

Edena ' (Posta nje 2: 10), koje 'vesele grad Boiji' (Psalmi 46:5).

Molitva predstavlja prizivanje ovog blagoslova odozgo, na

nie: kada Drevni, Sveskriveni, poeli da blagoslovi svet, on
uini da se u nebeskim dubinama izlije njegova preobilata
milost, odakle e je ljudska molitva privlaiti u 'izvor ', omo
guujui tako da sve reke i potoci budu ispunjeni. *
*

(nita), ili je to bio "Manji Lik", Imanentno, koje je oznaeno

kao JHVH. Zbog toga umesto rei lo (ne) ovde imamo re ajin
(nita).
Neko se moe zapitati, zato su onda Izrailjci bili kanjeni?
Pravi razlog je taj to su oni napravili razliku izmeu ova dva
aspekta u Bogu, i to 'kuae Gospoda ', govorei sebi: Mo
liemo se na jedan nain, ako je to Jedini, a na drugi nain ako
je to onaj Drugi.
*

DVA ASPEKTA
Rabin Aba se pitao ta su Izrailjci mislili kada su rekli: 'Je li
Gospod meu nama, ili nije?' (ajin, nita; Izlazak 17:7). Zar je
mogue da, u svojoj ludosti, oni nisu bili svesni da je on meu
njima? Zar oni ne behu proeti Boanskim Prisustvom i okru
eni oblacima slave? I zar ne opazie preko mora svetlost
blistavu velianstva njihovog Kralja? Zar nismo uli kako je
slukinji na Crvenom Moru bila doputena sjajnija vizija nego
Jezekiiju?
Objanjenje, kao to ga je dao rabin imon, da su Izrailjci
eleli da se uvere da li je manifestacija Boanskog, koja im je
bila pruena bila od Drevnog, Sveskrivenog Jednog, Transcen
dentnog, koji je, budui iznad poimanja, oznaen kao ajin
*

Zohar uzima da ovaj stih znai: 'Prizivam te iz dubina (u kojima jesi).

80

ABAT
'Sjeaj se dana od odmara, da ga posveti. ' (Izlazak 20:8)

Rabin Isak je rekao da pie: "'J blagoslovi Bog sedmi dan '
(Postanje 2:3). Uprkos tome, reeno je o mani: 'est dana ete
kupiti, a sedmi je dan abat, tada ga nee biti' (Izlazak 16:26).
Kakav blagoslov moe da donosi dan u kome nema hrane? Uz
to, nauili Smo da od sedmog dana dolaze svi blagoslovi i gore
i dole. Zato, dakle, ba ovog dana nema mane?
Objanjenje je da est 'dana ' transcendentnog sveta dobi
jaju svoje blagoslove od sedmog dana, a od onoga to dobiju
od sedmog dana, svaki od ovih est vrhovnih dana razdeli
hranu niem svetu. Otuda, ko je god dospeo do stupnja prave
vere, valjalo bi da postavi trpezu, vee uoi abata (petak),
81

Izgnanstvo

Izgnanstvo

kako bi njegov sto bio blagosloven tokom ostalih est dana u

nedelji. To je zbog toga to e se on, uporedo sa pripremom za
abat, pripremiti da primi blagoslov i narednih est dana,
budui da prazan sto ne donosi blagoslov. Otuda ovek treba
da pripremi sto sa hlebom i drugom hranom vee uoi abata."
Rabin Isak je dodao: "A isto vai i na dan abata."
"Tog dana ovek valja da proslavi tri obroka kako bi se dan
okrepio i ispunio zadovoljstvom", ree rabin Juda.
Rabin Aba ree: "Ovako treba da se radi kako bi vrhovni
dani, koji svoj blagoslov dobijaju od sedmog dana, bili blagos
loveni. Tog dana rosa koja se sputa od Svetog Drevnog,
Sveskrivenog Jednog1 , ispunjava glavu 'Manjeg lika '. On ini
,
da se rosa spusti u sveto 'Polje jabukovog drvea 2 tri puta
nakon nailaska abata, tako da svi mogu da uivaju u blagos
lovu. Iz ovoga sledi da su tri obroka dnevno neophodna ne
samo radi nas samih, nego radi itave tvorevine, jer se na taj
nain ispunjava istinska vera u Svetog Starodrevnog, 'Manji .
Lik', te 'Polje jabukovog drvea'. Zato treba tri puta da se
radujemo obrocima i uivamo podjednako u sva tri. A onaj koji
ne uspe da se priesti sa sva tri obroka kao da kvari i remeti
.
savrenstvo gornjih oblasti...
Zbog toga to je abat sredite vere, ovek je na ovaj dan
potpomognut dodatnom, vrhovnom duom, u kojoj je sve
savrenstvo, u skladu sa planom idueg sveta. ta je znaenje
1

Vidi poglavlje Dva aspekta.

2 ''Polje jabukovog drvea" simbolizuje sferu Boanskog prisustva.

82

rei abat? Ime Najsvetijeg, neka je blagosloven, Ime savrenog sklada na svim stranama."
Rabin Jose ree: "Uistinu, tako je. Teko onome koji ne
uestvuje u dovrhunjenju radosti svetog Kralja! Kakva je onda
ta radost? Tri obroka Vere, obroka kojim su se priestili
Avram, Isak i Jakov, i kroz koje je izraena radost iznad radosti,
savrena vera sa svih strana. Kao to smo naueni, ovog dana
su oevi krunisani i sva deca nadahnuta snagom, svetlou i
radou, toliko koliko se drugim danima svetkovine ne dobija.
Ovog dana i grenici dobijaju odmor u Gehinomu. Svet je tog
dana osloboen kanjavanja. Ovog dana je Tora krunisana
krunama savrenstva. Ovog dana radost i zadovoljstvo od
jekuju kroz dve stotine i pedeset svetova. Zapazite takoe i
sledee - svakog od ostalih est dana u nedelji, u asu popod
nevne molitve, preovlauje sila neublaenog suda, a kazna
preti. To ne vai i za dan abata. Kada doe as popodnevne
molitve za abat, na delu su dobri uticaji, manifestuje se
ljubaznost Svetog Starodrevnog, i sva kanjavanja se obus
tavljaju, a radost i zadovoljstvo se svuda ire. U tom asu
zadovoljstva i neopisanog milja, sveti, istiniti prorok Mojsije
napustio je ovaj svet, kako bi svima bilo dato na znanje da on
nije odveden na sud, nego da se njegova dua uznela u asu
milosti Svetog Starodrevnog, da bi se u njemu sakrila. Otuda,
'i niko ne dozna za njegov grob do dananjega dana ' (Zakoni
ponovljeni 34:6) . Prema tome, poto je Sveti Starodrevni Sve
skriven, nespoznatljiv onima iznad i onima ispod, tako je i dua
Mojsijeva skrivena, u otkrovenju, tokom popodnevne molitve
83

Izgnanstvo

Izgnanstvo

na dan abata, u trenucima Boije milosti. Od svih skrivenih

stvari na svetu, Mojsijeva dua je najskrivenija, i ne podlee
prekom sudu. Blagosloven je usud Mojsijev.
Ovog dana je Tora okrunjena vrhunskom slavom, u svim
njenim zapovestima, u svim njenim presudama, u svim njenim
prekorima grehova - krunom sa sedamdeset grana svetlosti
koje zrae na sve strane. 0, gledaj malene ogranke, izbijaju iz
svake grane, dok pet grana stoje u samom Drvetu, u kome su
sadrane sve grane! 0, gledaj kapije koje se otvaraju sa svih
strana, odailjui sjaj i slavu neiscrpne svetlosti! Uje se glas:
Probudite se, vi nebeski sveci! Probudi se, sveti narode, iz
abrani gore, i izabrani dole! U radosti se probudite da doekate
svog Gospoda, u savrenom zadovoljstvu se probudite! Spre
mite se, u trostrukoj radosti triju patrijarha! Spremite se za
Veru, radost svih radosti! Izrailjci, kako ste sreni, sveti u
ovom svetu, sveti u iduem svetu! Iznad svih nevernikih na
roda, ovo je tvoje naslee 'znak izmeu mene i vas ' (Izlazak
31:13)."
-

Ree rabin Juda: "Tako je, doista. I zato, 'Sjeaj se dana od

odmora, da gaposveti'; 'budite syeti, jerja sam svet, Gospod va'
(Levitska 19:2) ; 'i ako prozove subotu milinom, svaki dan
Gospodnji slavnijem, i bude ga slavio.. ' (Isaija 58:13)."
.

LJUBAVNICI TORE

Jedne noi, rabin Hija i rabin Jose sreli su se kod Tirske

kule, sreni to se naoe u drutvu.
Rabin Jose ree: "Kako je dobro gledati u lice Boanskom
Prisustvu! Sve vreme dok sam putovao dosaivao mi je neki
starac koji je jahao na magarcu. Postavljao mi je raznorazna
glupa pitanja kao na primer - koja zmija leti u vazduhu sa
mravom meu zubima? ta zapoinje jedinstvom, a zavrava
razdvajanjem? Koji orao ima svoje gnezdo na drvetu koje ne
postoji, dok su njegove mladunce otela stvorenja koja nisu
stvorena, na mestu koje nije? ta su oni koji silaze kada uzlaze,
a penju se kada silaze? Ko je prekrasna devica koja nema
oiju? * I telo skriveno, a ipak otkriveno - skriveno po danu,
otkriveno po jutru? I koja je okiena ukrasima koji nisu? Na
ovaj nain mi je tokom itavog putovanja dodijavao. No, sad
napokon uivam u miru i tiini, i moemo da se prepustimo
raspravama o Tori umesto da gubimo vreme u glupim razgo
vorima."
"Da li uopte poznaje tog starca?", upita rabin Hija.
Ova reenica moe se takoe uzeti da znai: na koju niko nije bacio pogled.
Naredni pasus ide u prilog takvom tumaenju.
*

84

85

Izgnanstvo

Izgnanstvo

Rabin Jose odvrati: "Znam samo da u njemu nema nita; da

ima on bi prozborio koju re o Svetom Pismu, i mi jednostavno
ne bismo gubili vreme na putu."
Rabin Hija je tad upitao: "Da li je starac negde u blizini?
Jer, ponekad moe da se desi da naizgled prazna posuda sadri
poneko zrnce zlata."
Rabin Jose odgovori: "Da, tu je, upravo sprema hranu za
magarca."
Pozvae starca i on im se pridrui. im se priblii starac
ree: "Sada su se dva pretvorila u tri, a tri u jedno!" Rabin Jose
ree: "Rekoh li ti da on uvek govori besmislice?" Starac sede i
poe da govori: "Gospodo, tek nedavno sam poeo da j aem
magarca. Imam mladog sina koji pohaa kolu, i voleo bih da
ga poduim Tori; zbog toga, kad god me put nanese na nekog
uenjaka, ja ga sledim u nadi da u nauiti neto novo u vezi
Tore; ali, danas nisam nauio nita novo."

grcaj ui rekla: "Da smo dospeli na ovaj svet samo da bismo

sluali rei koje dolaze iz tvojih usta, bilo bi nam dovoljno."
On ree: "Drugari, ono to sam vam dosad rekao nije bila
samo prazna pria, tek da bih pokrenuo razgovor sa vama, jer
teko da bi starac poput mene zastao na jednoj prii, inei
zvuk poput jednog novia u upu. Koliko je samo ljudi koji
borave u pometnji, ne uspevajui da prepoznaju stazu istine
koja prebiva u Tori, a Tora ih, s ljubavlju, zove dan za danom
sebi. Ali avaj, oni ne ine nita vie od toga nego da okrenu
glavu. Upravo kao to rekoh - Tora ispusti poneku re, i pojavi
se iz svojih korica uvek tako malo, da bi se odmah potom
povukla u skrivenost. Ali ona to ini samo za one koji je
razumeju i slede njena uputstva.

"Ono to si rekao u vezi prekrasne device i gnezda ... ",

odvrati rabin Jose.

Ona se moe uporediti sa prekrasnom devicom dostojan

stvena dranja, koja je usamljena u skrovitoj sobi jedne palate,
a ima ljubavnika za ije postojanje jedino ona zna. Opijen
ljubavlju prema njoj, on neprekidno prolazi pokraj njene ka
pije, upirui pogled u svim pravcima ne bi li je pronaao. Ona
je svesna da on moe tako zauvek da oblee oko njene palate,
i ta preduzima? Odkrine jedna vratanca njene tajne odaje,
na trenutak otkriva lice svom ljubavniku, a potom ih brzo
zatvara. Jedino on i niko drugi nije kadar da je primeti. A on
je svestan da mu se u tome trenu ona razotkrila zato to ga
ljubi, pa njegovo srce i dua, i sve u njemu bivaju jo vie
opinjeni njome.

Na toj taki njihovog razgovora (o paradoksima), starac je

zautao, da bi iznenada dvojica rabina klekla pred njega i

Tako je i sa Torom, koja razotkriva svoje najunutarnjije

tajne jedino onima koji je vole. Ona zna, da onaj koji oboava

86

87

Rabin Jose ree: "Od svih stvari koje sam uo da pria

jedna me je naroito zapanjila, ukazujui na iznenaujuu
koliinu gluposti kod oveka tvojih godina, sem ako nisi znao
ta pria."
"Na ta misli?", upita starac.

Izgnanstvo

mudrost, lebdi nadomak njenog boravita danima. ta ona

preduzima? Izviri za tren iz svoje palate da bi mu pokazala lice,
aljui mu tako ljubavne znake, a potom se bre-bolje vraa na
svoje skrovito mesto. ledino on shvata njenu poruku, i pri
vuen je njome svim svojim srcem i duom, odnosno itavim
biem. Na taj nain se Tora, u magnovenju, razgoliuje u
ljubavi prema svojim ljubavnicima, kako bi se njihova ljubav
uvek iznova obnavljala. Tako, vidimo da je to put Tore.
Na poetku, kada se po prvi put razotkriva nekom oveku,
ona mu pokazuje neko znamenje. Ukoliko on shvati, dobro je,
ali ako mu to ne poe za rukom, tada ga ona proglaava
"ludom", govorei svojim glasnicima: Idite i recite toj ludi da
doe kod mene i obrati mi se - kao to je napisano: 'Ko je lud
neka se vrati ovamo ' (Prie Solomunove 9:4). A kada stigne,
ona poinje da pria s njim, najpre iza vela koji zaklanja njene
rei, kako bi se prilagodile njegovom nivou razumevanja, i
kako bi on mogao postepeno da napreduje. Ovo je poznato
kao deraa. * Zatim mu ona pria iza jednog prozranog finog
vela, govorei mu u zagonetkama i alegorijama - koje su
nazvane hagade.
Kada je, napokon, on postao sa njom blizak, ona stane
razotkrivena oi u oi sa njim; razgovarajui sa njim u vezi svih
njenih tajnih misterija, i svih skrivenih puteva koji su bili
skriveni u njenom srcu od davnina. Tada je takav ovek istinski
adept u Tori, "majstor hrama", jer mu je ona razotkrila sve
njene misterije, ne skrivajui od njega nita. Ona mu kae:
*

Tumaenje zakona iz slova Svetog spisa.

88

Izgnanstvo

Vidi li znak, nagovetaj, koji sam ti dala na poetku, koliko

tajni on sadri? On tada shvata da se nijedna stvar ne moe
pridodati reima Tore, niti se od nje oduzeti, nijedan znak, ni
slovo.
Otuda ljudi treba da slede Toru to je igda mogue, jer samo
na taj nain postaju njeni ljubavnici, kao to smo pokazali."
*

SUDBINA DUE

U vreme kad je Najsvetiji, neka je blagosloven, namerio da

stvori svet, on je odluio da uoblii sve due koje bi docnije bile
dodeljene deci ljudi, i svaka dua je bila oblikovana tano
prema liku tela koje je trebalo da posedne. Prouavajui svaku,
on je opazio da meu njima ima nekih koje bi u svetu mogle
da budu rtve urokljivih oiju. U predodreeno vreme je Naj
svetiji svakoj naloio da doe pred njega i rekao: "Idi sad, sii
na to i to mesto, u to i to telo."
No, ipak bi dua esto odgovorila: "Gospode sveta, bila bih
zadovoljna da ostanem u ovom podruju, i nemam elju da ga
napustim i odem u neko drugo, gde u dopasti ropstva, i
uprljati se."
89

Izgnanstvo

Izgnanstvo

l)

l)

Na to bi Najsvetiji, neka je blagosloven, odgovorio: "Tvoj

usud je takav, i bio je takav od dana tvog stvaranja, da ide u
svet."
A onda bi dua, shvatajui da nema kud i da mora da se
pokori, nevoljko sila u ovaj svet.
Tora, savetodavac sveta, videvi ovo dovikuje oveanstvu:
"Gledajte kako se Najsvetiji, neka je blagosloven, saalio na
vas!" Poslao vam je besplatno svoj skupoceni biser, a to je sveta
dua, kako bi njome mogli da se sluite u svetu. 'Ako ko proda
ker svoju da bude robinja ' (Izlazak 21:7), to jest, kada vam
Najsvetiji, neka je blagosloven, preda svoju ker, svetu duu za
slukinju, da je drite u ropstvu, molim vas 'da ne odlazi kao
robovi to odlaze ' (isto), to jest uprljana grehom, nego slo
bodna, obasjana svetlou, kako bi njen Gospodar mogao u
njoj da se raduje, nagraujui je prekomerno rajskom slavom,
kao to je napisano: 'Jer e te Gospod. . . i sitie duu tvoju sve
tlou ' (Isaija 58:11), to jest kada se uznese u tu sferu, pros
vetljena i ista.
Ali 'ako ne bude po volji gospodaru svojemu' (Izlazak 21:8),
jer je ukaljana grehom, onda teko telu koje je veno lieno
svoje due! Zato to one due koje se uznesu iz ovog sveta u
stanju istote i prosvetljenosti zabeleene u Kraljevim arhi
vama, svaka poimence, i on kae: Ovde je dua tog i tog oveka,
ona pripada telu koje je napustila. Kao to je napisano: 'i onje
uzme za enu ' (isto).
90

Ali, 'ako ne bude po volji gospodaru svojemu', to znai,

ukoliko je ukaljana grehorn i krivicom, on odbija da kao ranije
naznai isto telo za nju, i tako ga zauvek razdvaja od due, sem
ako se ne smilostivi i odvede je nazad do tela (selidbom), jer
'tada neka je pusti na slobodu ' (isto), kao to je napisano 'On
izbavi duu moju da ne otide u jamu ' (Jov 33:28) . To znai da
je oveku dat savet da izbavi svoju duu kroz pokoru. Zapravo,
dvojako je znaenje rei 'tada neka je pusti na slobodu ', jer one
ciljaju na ovekovo izbavljenje sopstvene due kroz pokoru, i
nakon toga, izbavljenje iz Gehinoma zahvaljujui Svevinjem,
neka je blagosloven.
'A ako li je zarui sinu svojemu, da joj uini po pravu koje
imaju keri' (Izlazak 21:9) . Koliko samo smotren ovek treba
da bude da ne bi zalutao na krivudavoj stazi ovoga sveta! Jer,
ukoliko uoi svoju vrednost u ovom svetu, pazei svoju duu sa
velikom predostronou, tada e Svevinji, neka je blagos
loven, biti veoma zadovoljan s njim, i svakodnevno e ga hvaliti
pred svojom uzvienom porodicom na sledei nain: "Vidi
svetog sina koji je moj u donjem svetu ! Gledaj njegova dela i
vrlinu njegove staze."

I kada jedna takva dua napusti svet, ista, prosvetljena,

nevina, Svevinji, neka je blagosloven, uini da ona svakod
nevno sija nebrojenim zracima i obznanjuje u vezi nje: "Ovde
je dua mog sina, takva i takva - nek bude sauvana za telo koje
je napustila."
Znaenje ovih rei: 'A ako li je zarui sinu svojemu, da joj
uini po pravu koje imaju keri. ' ta znae rei, 'po pravu koje
91

Izgnanstvo

imaju keri'? Radi se o tajni koja ostaje jedino u posedu mudrih

- Palata znana kao Palata Ljubavi lei posred velike stene,
poput najtajnijeg nebeskog svoda. Tu, na tom mestu, uva se
Kraljevo blago, i svi njegovi poljupci ljubavi. Svaka dua koju
Svevinji voli, ulazi u tu palatu. I kada se Kralj pojavi, 'Ipoljubi
Jakov Rahilju ' (Postanje 29:11), to znai da Gospod pre
poznaje svaku svetu duu, i uzimajui svaku natrag sebi on je
grli i ljubi, 'po pravu koje imaju keri', ba kao to otac postupa
sa svojom voljenom keri, grlei je i ljubei, obasipajui je
darovima.
*

PATNJA NEVINE DECE

Solomon je rekao: 'Opet vidjeh sve nepravde koje se ine pod
suncem, i gle, suze onijeh kojima se ini nepravda, i nemaju ko
bi ih potjeio ' (Knjiga propovjednikova 4:1)
...

Da li je on bio zaista u stanju da vidi sve one koji su

potlaeni? Naravno da nije, ali on ovde govori o deci koja su
napustila svet jo kao odojad. Zaista, ovu decu svuda oekuje
ugnjetavanje, i gore u nebeskoj sferi, i dole na zemlji. Najvie
su ugnjetena deca iji su roditelji ili preci zgreili, i o takvima
pie: 'koji pohodim grijehe otake na sinovima do treeg i do
etvrtoga koljena '... (Izlazak 20:5)
92

Izgnanstvo

Uzmimo na primer dete koje je roeno iz preljubnike veze

mukarca sa enom svog suseda, koju je on, otvoreno ili prik
riveno preoteo. Svevinji, neka je blagosloven, obavezuje se da
podari telo i oblik tom detetu, i onda je ono zaista 'ugnjeteno
dete koje je stvoreno takvo', to jest, uprkos volji Svemogueg.
Razmiljajui o tom pitanju Solomon je rekao: "Razmiljam o
tekom teretu to je pao na one nesrene ugnjetene koji behu
'stvoreni', i suze koje prolivaju pred Svevinjim, neka je blago
sloven. Jecajui, oni izlaze pred njega sa svojim albama. Da
bogme, kogod zgrei, mora da umre. Ali, Kralju univerzuma,
dete staro jedan dan, zar e se i njemu suditi? Ovo su 'suze
onijeh kojima se ini nepravda, i nemaju ko bi ih potjeio. '"
Svi prolivaju suze, iako meu njima ima razlika. Neko je
dete, primerice, zaeto incestom. Neposredno po dolasku na
svet ono biva izopteno iz zajednice svetih ljudi, i to zlosreno
kopile proliva suze jadajui se Svevinjem, neka je blagosloven:
"Gospode sveta! Ako je onaj koji me je stvorio zgreio, u emu
je, pak, moja krivica? Jer ja sam uvek nastojao da inim dobra
dela pred tobom."
N o, najvea alost dopada onim 'ugnjetenima ' koji su jo kao
odojad odbijeni od majinih sisa. Nad njihovom sudbinom,
zaista, itav svet roni suze; nita se ne da porediti sa suzama
ovih beba, njihove suze dolaze iz najunutarnjijih i najudaljeni
jih mesta srca, i itav svet je zbunjen govorei: Doveka pravedni
jesu to to jesu presudom Najsvetijeg, neka je blagosloven, i svi
njihovi putevi jesu putevi istine. Ipak, da li je neophodno da
ova nesrena deca preminu, bez greha i bez krivice? Gde je tu
93

Izgnanstvo

Izgnanstvo

pravda i nepristrasnost suda Gospoda svetova? Ako je uzrok

njihove smrti greh njihovih otaca, onda ona zaista 'nemaju ko
da ih potjei'."
Ali, u stvarnosti, suze koje prolivaju 'ugnjeteni' deluju kao
opomena i molba ivima, a zahvaljujui takvoj nevinosti i
delotvornosti njihovog posredovanja, u budunosti njih oe
kuje jedno mesto, takvo kakvo ne moe zauzeti, niti dostii,
ak ni najpravedniji. Jer, Svevinji, neka je blagosloven, zaista
voli ove male jedinstvenom i izvanrednom ljubavlju. On ih
uzima sebi i priprema im mesto najblie njemu. A o njima je
jo napisano: 'U ustima male djece i koja sisaju ini sebi hvalu
nasuprot neprijateljima svojim, da bi uinio da zamukne nepri
jatelj i nemimik. ' (Psalmi 8:2)
*

Ruah je okrenut zemaljskom Rajskom vrtu. Tu se, ovaj duh,

elei da uiva u zadovoljstvima velianstvenog Vrta, zaodeva
ogrtaem, koje je kopija tela u kojem prebiva na ovom svetu.
Prilikom abata, Mlaaka i u danima svetkovina on se penje u
vrhovne sfere, preputajui se tamo neizmernim uicima, a
zatim se vraa u Vrt. Kao to je napisano: '... a duh (ruah) se
vrati k Bogu, koji ga je dao (Knjiga propovjednikova 12:7) , to
j est, prilikom naroitih praznika i u naznaena vremena.

Ali neama se odmah penje na svoje mesto, u podruje iz

kojeg je taj deo due emanirao, i zahvaljujui njemu javlja se
svetlost, koja zrai odozgo. Nikad se, nakon toga, neama ne
vraa na zemlju. U neama se spoznaje svestrano J edno, koje
obuhvata gornji i donji svet. I sve dok ne doe doba da se
neama uzvine i sjedini sa Prestolom, ruah ne moe da bude
krunisan u niem Vrtu, a nefe ne moe da se skrasi na mestu.
Ali, oni nalaze smirak kada se neama vine.

Iako se telo u grobu raspada i pretvara u prah, nefe prianja

za njega, i luta po ovom svetu, etajui se meu ivim svetom,
zanimajui se za njihove tuge, posreduj ui, kada je potrebno,
za njih.

Elem, kada se deca ljudi, brina i alostiva, zapute ka

groblju onih koji su preminuli, budi se nefe i izlazi napolje da
probudi ruah, koji onda podie patrijarhe, i posle toga, neama.
Na to se Najsvetiji, neka je blagosloven, saali na svet...
Ali, ukoliko je neama iz nekih razloga spreen da se uzdi
gne na svoje pravo mesto, onda ruah, dolazei pred vrata
Edenskog vrta, nalazi da su zatvorena pa, u nemogunosti da
ue, luta okolo sam i odbaen. A nefe, takoe, luta od mesta
do mesta po svetu, i opazivi da telo u kome je nekad bio
naseljen jedu crvi, to je sudbina koje ono mora da pretrpi u
grobu, ali za njim, kao to je reeno u Svetom Pismu: 'Samo

94

95

TRI VIDA DU E
Postoje tri odeljka due: nefe (vitalna dua), ruah (duh),
neama (najdublja dua, nad-dua). Sva tri se sadre jedan u
drugome, ali svaki ima svoje zasebno prebivalite.

Izgnanstvo

Izgnanstvo

Odgovor je da 'od danapada Hrama, sve kapije do neba behu

zatvorene, ali kapije suza ne behu zatvorene, '* i patnja i tuga
izraavaju se suzama. Nad kapijama suza stoje nebeska bia
koja rue prepreke i kre gvozdene katance, tako da molbe
skruenih molilaca nalaze svoj put do svetog Kralja, a mesto
Boanskog prisustva je natopljeno tugom onoga koji se moli,
kao to je zapisano: 'U svakoj tuzi njihovoj on bjee tuan. '
(Isaija 63:9)

tijelo njegovo dokje iv boluje, i dua njegova u njemu tui. ' (Jov
14:22)

Tako svi oni proivljavaju patnju, sve dotle dok neama ne

uzmogne da se vine do svog pravog mesta u gornjem svetu.
Onda, i druga dva dela due dolaze na svoje pravo mesto. To
je zato to su sva tri jedno, inei jedinstvo, grlei se u mi
stinom jedinstvu.
*

A kada se Kralj pojavi i zauje njegov vapaj, sve njegove

molitve bivaju ispunjene. Otuda se molbe onoga koji ali ne
vraaju neispunjene, nego se Svevinji, neka je blagosloven,
saali na njega. Blagosloven je ovek koji proliva suze pred
Najsvetijim, uistinu blagosloven.

SLUI GOSPODA S RADO U

Na Prvosveteniku je da ue u Hram radosno, a dok stoji
pred Njegovim Prisustvom na tom svetom mestu, sve stvari oko
njega treba da izraavaju radost. Tako je zapisano: 'Sluite
Gospodu veselo; idite pred lice njegovo pjevajui' (Psalmi 100:2).
Zato to je prilikom slube Gospodu neumesno biti potitena
srca.
Neko moe da se upita, ta ako nekoh oveka ophrva
nevolja pa teka srca potone duboko u tugu, a ipak ga muka
nagoni da ode pred nebeskog Kralja i potrai utehu. Treba li
on tada da odustane od molitve zato to je tuan u srcu? ta
treba da ini, budui da ne moe sam da zalei rane na svom
srcu?
96

ZVEZDE
'
J ednom prilikom sedeli su u drutvu rabin Elizer i rabin
Aba, a kada se spustilo vee, oni ustadoe i krenue prema
jezeru Tiberijas. D ok su tako ili opazie dve zvezde kako, sa
suprotnih strana neba, hitaju jedna prema drugoj, sreu se, i
na kraju nestaju.
*

Talmud, Berahot 32b.

97

Izgnanstvo

Izgnanstvo

Rabin Aba primeti: "Gore na nebu, kao i dole na zemlji,

velianstvena su dela Svevinjeg, neka je blagosloven. Ko zna
kako su ove dve zvezde krenule sa suprotnih taaka, kako su
se srele i kuda su nestale?"
Rabin Eliezer odgovori: "Nismo ni morali da ugledamo ove
zvezde da bismo o njima razmiljali, jer ima toliko drugih
velianstvenih dela koje je Svevinji, neka je blagosloven, uvek
izvodio."
A onda je, citirajui stih, 'Veliki je Gospod na, i velika je
krjepost njegova, i razumu njegovu nema mjere'* (Psalmi 147:5),
nastavio svoju besedu: "Uistinu, veliki i moan i nadasve uzvi
en je Sveti, neka je blagosloven. Ali, poto oduvek znamo da
je Najsvetiji velianstven i njegova mo beskonana, koje je to
novo oboavanje David iskazao prema Bogu ovim reima?
Zapazi, pored toga, da svuda u psalmima on kae, 'Veliki je
JHVJi' (Psalmi 145:3) , dok ovde kae 'veliki je na Gospod
(Adonenu) . Koji je razlog tome? Razlog je taj da kada on kae
'Velik je JHVH, i valja ga veliati i slaviti ' (Psalmi 145:3), on
aludira na vii stupanj, dok ovde on misli na jedan nii stupanj.
'Velik je na Gospod', ovo odgovara 'Gospodu (adon) sviju na
zemlji' (Joua 3:13). ta kae sledei stih? '/zbraja mnotvo
zvezda i sve ih zove imenom ' (Psalmi 147:4) . Kad bi se svi ljudi,
poev od prvog oveka, okupili i pokuali da izbroje zvezde, ne
bi uspeli da ih pobroje, kao to pie: 'Pogledaj na nebo i prebroj
zvijezde, ako ih moe prebrojati' (Postanje 15:5). Dok se za
*

To jest, beskonaan je.

98

Najsvetijeg, neka je blagosloven, kae: '/zbraja mnotvo zvezda

i sve ih zove imenom. ' Zato je tako? Iz sledeeg razloga: 'Veliki
je Gospod na, i velika je krjepost njegova, i razumu njegovu
nema mjere. ' Kako zvezde niko ne moe prebrojati, tako ni
razumu njegovu 'nema mjere '.
I sledee valja primetiti. Zapisano je: 'Ko izvodi vojsku svega
toga na broj i zove svako po imenu ' (Isaija 40:26). Svevinji,
neka je blagosloven, izvodi svu svoju vojsku, tabore i zvezde, i
svako zove po svom imenu, i 'ne izostaje nijedno ' (isto) . Svim
ovim zvezdama i sazveima naimenovani su vladari, glaveine
i mi-nistri, a to ih obavezuje da slue svetu, svaki u skladu sa
svojom funkcijom. Pa ni najmanja vlat trave na zemlji nije bez
svoje naroite zvezde na nebu. A opet, i svaka zvezda ima nad
sobom bie koje joj je dodeljeno, da ga predstavlja u skladu sa
odgovarajuim poloajem, u slubovanju pred Najsvetijim,
neka je blagosloven.
Sve zvezde nebeskog svoda vode rauna o svakom pojedi
nom predmetu sveta, odnosno za svaki ponaosob je odreena
jedna posebna zvezda. Biljke i drvee, trava i divlje biljke, da
bi cvetali i rasli moraju da imaju mo zvezda koje stoje nad
njima i nadgledaju ih, svaka na sebi svojstven nain. Veliki broj
planeta i zvezda svih vrsta pojavljuje se na poetku noi i sija
sve do petnaest minuta do tri po ponoi. Posle toga je samo
mali broj napolju. To to sve zvezde sijaju i slue nije bez svrhe.
Neke od njih, budui na dunosti itave noi, uzrokuju da biljke
koje su pod njihovim starateljstvom izniknu ili procvetaju.
Druge poinju svoje aktivnosti na poetku noi, motrei na
99

Izgnanstvo

Izgnanstvo

svoje tienike sve do pononog asa. Dok neke, kada se pojave

i dou u konjunkciju sa svojom naroitom biljkom na koju
utiu, na taj nain brzo dovre svoju dunost svake noi. Tako
je sa zvezdama koje vidimo, koje se pojavljuju nakratko radi
svog predodreenog zadatka. Kada se njihov zadatak zavri,
takve zvezde nestaju iz sveta, uzdiui se na sebi predodreena
mesta gore.
Knjiga vie mudrosti Istoka govori o zvezdama repaticama,
kometama, koje sa nebesa upravljaju i usmeravaju rast odre
enih biljaka na zemlji, vrsta poznatih kao "eliksir ivota", a
utiu takoe i na rast dragog kamenja i zlata koje se moe nai
u pliacima gorskih potoka, a njihov rast podstiu bljeskovi tih
svetlucavih tragova to ih ostavljaju zvezde koje paraju nebom.
Tako, takoe, postoje ljudska oboljenja, kao na primer
utica, koja se moe izleiti ako se brzim povlaenjem blistavog
elinog predmeta napred-nazad baca odsjaj i odailja svetlost
prema oima bolesnika, to sve nalikuje na bljesak zvezde
repatice. I ovo donosi iscelj enj e. A istina j e da, ukoliko bi stvari
koje su pod uticajem neke zvezde ostale liene njene svetlosti,
ne bi mogle da rastu i razvijaju se, jer, zahvaljujui svetlosti
komete, one uspevaju da obnove svoje boje i okrepe se po
potrebi. Dokaz za ovo moe se' nai i u knjizi Kralja Solomona
koji, bavei se naukom dragoga kamenja, potrvruje da su neki
takvi kamenovi zakoeni u svom razvoju i nikad ne dostiu
najsavreniji oblik ukoliko ostanu bez svetlosti i sjaja odre
enih zvezda.
100

Najsvetiji, neka je blagosloven, uredio je sve stvari tako da

svet izgleda savren i sjajan, te stoga pie da su zvezde odreene
'da obasjavaju zemlju ' (Postanje 1:17), i sve stvari jer je to
neophodno za savrenstvo sveta.
*

ALEGORIJSKO OBJA NJENJE JONE

Pria o J oni moe se protumaiti kao jedna alegorija o
ivotnom toku nekog oveka u svetu. Jona silazi u lau: ovo je
paralela sa duom oveka koja se sputa i ulazi u njegovo telo
u ovom svetu. Zato je dua nazvana Jona (doslovce, oa
loena) ? Zato to ona, kada jednom ue u telo, postaje
podlona svim vrstama briga. Prema tome, ovek od ovoga
sveta je poput neke lae koja prelazi bezmemi okean a preti
da se razbije, kao to pie, 'tako da miljahu da e se razbiti
laa '. (Jona 1:4)
Takoe, ovek od ovoga sveta ini grehove, jer on misli da
Gospod ne mari za svet i da njegovo prisustvo moe da se
izgubi. Na to e Svemogui podii veliku oluju; to jest, preki
sud oveku, koji uvek stoji pred Najsvetijim, neka je blagos
loven, i neumoljivo trai da bude kanjen.To je onda kada on
razbija lau, i seajui se ovekovih greha, zgrabi ga; tada je
ovek zahvaen olujom i osea slabost; ba kao to je Jona
101

Izgnanstvo

Izgnanstvo

'siao na dno lai, i legav' spavae tvrdo ' (Jona 1:5). Iako ovek
ovako lei, jo uvek njegova dua ne ini nita da bi se vratila
svom Gospodaru, da bi se vratila i iskupila za svoje grehe.
Otuda, 'upravitelj od lae pristupi k njemu ', to jest, onaj koji je
svestrani krmano, i Boija Volja, i govori mu: 'ta ti spava!
ustani iprizivaj Boga svojega ' (Jona 1:6) ; nije vreme za spavanje,
vreme je da podnese raune za sva tvoja dela u ovom svetu.
Pokaj se za sva svoja nedela. Posveti svoj um ovim stvarima i
vrati se svom Gospodaru.
'Koje si radnje ', to jest, ime se bavi u ovom svetu, i ispovedi
se sad u vezi s tim pred Gospodom; 'i odakle ide'; to jest, od
obine kapljice, i stoga odustani od nadmenosti pred Njim. 'Iz
koje si zemlje ' razmotri kako si doao iz praha i u prah e se
vratiti; 'i od koga si naroda ' (Jona 1:8); to jest, razmotri da li
moe da se ponada da e te tititi zasluge i vrline tvojih
predaka.
-

Kada je doveden pred nebeski sud da mu se sudi, bura, koja

je u stvari bila preki sud koji mu je bio izreen, poziva Kralja
da kazni sve Kraljeve zatvorenike. Zatim se pojavljuju kraljevi
savetnici, i saziva se sud. Neki se zalau za optuenog, drugi su
protiv njega. Ukoliko se nae da je ovek kriv, kao u Joninom
sluaju, onda 'ljudi stadoe veslati da bi doli ka b-aju, ali ne
mogahu '. Prema tome, oni koji ga brane, iznose argumente u
njegovu korist i zahtevaju da on bude vraen na ovaj svet, ali
ne uspevaju u tome; Jer im bura na moru bivae sve vea' (Jona
1:13). To jest, optunica je dignuta protiv njega da ga oduva i
poniti odbranu, te ovek stoji optuen za svoje grehe. Utom
102

se na njega sputaju tri odabrana izaslanika. Jedan od njih vaga

sva njegova dobra i sva loa dela na zemlji. Jedan evidentira
sve nj egove dane. Trei se, zapravo, neprekidno nalazio uz
njega jo od vremena kada je bio u majinom stomaku.
Kao to je reeno, strana presuda je ublaena tek kada
'uzee Jonu i bacie ga u more ', kada oveka vode od njegove
kue ka pogrebnoj zemlji. Tada se u vezi s njim alje objava u
kojoj kae, ukoliko je vodio ispravan ivot: Slava Kraljevom
liku! 'Dolazi u mir ipoiva na postelji svojoj ko god hodipravijem
putem. ' (Isaija 57:2) Ali, kada umire grenik obznanjuje se:
"Teko ovom oveku, bolje da se nikada nije ni rodio!" U vezi
ovakvih ljudi zapisano je 'i bacie ga u more; i presta bura na
moru ' (Jona 1:15), to znai da e se oluja prekog suda zaus
taviti tek onda kada ga napokon spuste u grob, koji je mesto
presude. I, uistinu, riba koja je progutala Jonu jeste grobnica;
'i Jona bi u trbuhu ribljem ' (Jona 2:1), koji je poistoveen sa
'trbuhom donjeg pakla ', kao to moemo videti iz stiha, 'iz
utrobe grdne povikah ' (Jona 2:3).
'Tri dana i tri noi' (Jona 2:1) to znai da je tri dana ovek
u grobnici pre nego to se njegova utroba ne rasprsne. Nakon
to prou ta tri dana, ona izbacuje svoju trule na njegovo lice,
govorei: Uzmi natrag ono to si stavio u mene; vascelog dana
si jeo i pio, a nikada nisi nita dao siromanima; svi tvoji dani
behu praznovanje i slavlje, ali gladni nisu delili sa tobom tvoju
hranu i ostae gladni. Uzmi natrag ono to si stavio u mene ...
-

A, kada prou jo tri dana, ovek trpi kaznu u svakom

organu, u svojim oima, svojim rukama, svojim stopalima. Za
103

Izgnanstvo

trideset dana dua i telo primaju zajedno kaznu. Prema tome

dua za to vreme boravi ispod zemlje, i ne uspinje se u svoju
sferu, kao to je i ena, u periodu svoje neistoe, u izolaciji.
A zatim se dua uspinje, dok telo nastavlja da se raspada u
zemlji, i ono e tu da ostane sve do asa kada e Svevinji, neka
je blagosloven, da vaskrsne umrle. Do tada e se uti jedan glas
kako obilazi grobnicu obznanjujui: 'Probudite se i pjevajte koji
stanujete u prahu; jer je tvoja rosa - rosa svetlosti, i zemlja e
izmetnuti mrtvace. ' (re/aim Isaija 26:19) . Ovo e da se desi
onda kada Aneo Smrti nestane iz sveta, kao to je zapisano:
'Untie smrt zauvijek, i utre Gospod suze sa svakoga lica, i
sramotu naroda svojega ukinue sa sve zemlje. ' (Isaija 25:8)
-

To je dogaaj na koji se misli kada je reeno: 'J Gospod

zapovjedi ribi, te izbljuva Jonu na zemlju ' (Jona 2:11). Kada
grobnice zauju trube i ovaj glas, one e spremno ustati mrtva
tela koja u njima lee. I mrtvi e preuzeti svoje prastaro telesno
stanje, kao to je naznaeno reju refaim (senke), koja je u vezi
sa rafa (isceljenje ) .
.

Tako vidimo da pria o ribi sadri rei utehu za itav svet.

Riba je progutala Jonu i on je umro, ali je ipak, nakon tri dana,
vraen u ivot i ona ga je izbacila napolje. A na isti nain e u
budunosti zemlja Izrailja biti vraena u novi ivot i 'zemlja e
izmetnuti mrtvace. '
*

104

LEVITSKA, BROJEVI, PONOVLJENI ZAKON

IZGNANS1VO I IZBAVUENJE

ednom prilikom, dok su rabin Aha i rabin Juda etali

zajedno, rabin Juda je primetio: "Znamo da je Devica
Izraelska 1 sedam puta blagoslovena, a ipak se u Svetom pismu
u vezi nje kae, 'ujte ovu rije, naricanje, kojepodiem za vama,
,
dome Izrailjev 2 i jo gre, 'Pade, nee vie ustati djevojka Izra
iljeva ' (Amos 5:2). Ovaj potonji stih su, zaista, svi Drubenici
protumaili kao poruku ohrabrenja. 3 No, ovo nije verovatno.
Sam prorok ukazuje da se radi o naricanju."
Na to e rabin Aha: "Ta nedoumica i mene takoe mori.
Pojavio sam se pred rabinom imonom veoma zabrinut."
On je primetio: "Izraz tvog lica mi deluje kao da neto mui
tvoj um."
Rekoh mu: "Uistinu, moj um je snuden kao to govori moje
lice."
Upitao me je: "ta je onda posredi?"
A ja mu se poverih: "Zapisano je, 'Pade, nee vie ustati
devica Izrailjeva. ' Ako oveka napusti ena zato to je on na nju
l

Boansko prisustvo kao mistino otelovljenje Zajednice Izrailja.

stih, koji se ne moe nai u naem svetom pismu, oigledno je parafraza
stiha , /:f. ti narii za knezovima Izrailjevijem ' (JezekiJj 19:1)
3 U Talmudu, Berahot 4b, stih se tumai ovako: "Onajepafo" ali vie nee; ustani,
2 Ovaj

o device Izrailja.

107

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon

ljut, zar se ona nikada vie nee vratiti? U tom sluaju, teko
deci koja moraju da pou sa njom! "
"Zar ti objanjenje koje su Drubenici dali nije dovoljno?",
upitao je on.
Rekoh: " uo sam ono to su oni rekli, da je to jedna
ohrabrujua poruka, ali me to nije zadovoljilo."
Na to e rabin imon: "Njihovo objanjenje je ispravno, ali
ima jo toga da se kae. Teko pokoljenju koje nema pastira,
kada poput zalutalog stada ne zna kuda ide. Ovaj stih doista
iziskuje pojanjenje, mada je on posve jasan svakom ko urne
ispravno da protumai Toru. Prii i vidi. Sva druga izgnanstva
Izrailja odvijala su se u naznaeno doba, i kada bi ono prolo,
Izrailj bi se vratio Bogu, a devica Izrailja bi se vratila na svoje
mesto. Ali ovo poslednje izgnanstvo j e drugae, i ona se nee
vratiti kao do tada, to je naznaeno u stihu, 'Pade, nee vie
ustati djevojka Izrailjeva. ' Kao to vidi, ne pie i 'Ja je neu vie
nikad uzdii'.
Zamisli nekog kralja koji je besan na svoju kraljicu i privre
meno je isteruje iz svoje palate. Posle odreenog vremena, ona
se odmah vraa kralju. Ovo se; recimo, ponavlja nekoliko puta.
Meutim, jedanput doe vreme da ona bude otputena iz
kraljeve palate na due vreme. Sada Kralj kae: 'Ovog puta
nee biti kao pre, kada se ona vraala meni. Ovaj put, poi u
ja lino i povesti svu svoju pratnju sa sobom, da je naem.'

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon

novu enju za njom, kralj je uzima za ruku i podie je, vodei

je natrag u palatu uz obeanje da je vie nikada nee otpustiti.
Slino je i sa zajednicom Izrailja: kad god je prvobitno bila
u izgnanstvu, neko vreme, ona se po obiaju vraala sama
Kralju; sada, prilikom ovog izgnanstva, Svevinji, neka je bla
gosloven, poi e sam da je uzme za ruku i podigne, prui
utehu, i vrati je u svoju palatu. Otuda je zapisano: 'U to u
vrijeme podignuti opali ator Davidov' (Amos 9:1 1) ; a 'ator
Davidov ' isto je to i devica Izrailjska."
Rabin Juda ree: "Uistinu si me uteio i zadovoljio, ovo je
istinito gledite. Dolazi mi u glavu jedna slina ideja koju sam
zaboravio, stvar koju je rekao rabin Jose, da e Najsvetiji, neka
je blagosloven, jednog dana odati priznanje Zajednici Izrailja
i rei: 'Otresi prah sa sebe; ustani, sjedi Jerusalime' (Isaija 52:2),
kao kada ovek uzme za ruku svog suseda i kae, doi sad, mir
s tobom."
Rabin Aha mu tada ree: "Isti nain izraavanja koristili su
svi proroci. Tako je zapisano, 'Ustani, svijetli se, jer doe svijet
lost tvoja ' (Isaija 60:1), a to znai da je Kralj nameran da joj
ponudi pomirenje. I jo 'Car tvoj ide ka tebi' (Zaharije 9:9) ; a
to znai, On e ti doi da te podigne i utei, i udesi ti sve po
volji, da te odvede u palatu zauvek, kako j e zapisano: 'Jzaruiu
te Sebi dovijeka ' (Knjiga proroka Osije 2:21).
*

Nalazi je kako sedi u praini. Videvi je tako skrhanu, i osetiv'

108

109

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zako n

KAKO STAJATI PRED BOGOM

Tumaei stih 'Sluite Gospodu veselo, iditepred lice njegovo
pjevajui' (Psalmi 100:2), rabin Juda je dodao: "Znamo da je
sluenje Bogu bez radosti i ara nesavreno. Ali, ta ako ovek
zgrei uprkos zakonu, i onda u pokajanju krene da odri slubu
Bogu? Kako treba da izgleda ovek u takvoj prilici, dok stoji
pred Bogom? U tom trenutku, tako slomljena srca i poka
jnikog duha, kako da iskae svoju radost i zapeva ? Istina je,
meutim, da je svetenicima i Levitima to polazilo za rukom.
Svetenik se radovao, zbog toga to je on daleko od kanja
vanja, i ima obavezu da iskae radost na licu, vie nego ma ko
drugi. A to se tie pevanja, ovo su izvodili Leviti, to je bilo
njihovo zaduenje. Tako je svetenik stajao pred ovekom i
prikladnim reima radosno sjedinjavao sveto Ime, a istovre
meno bi Leviti izvodili svoje pevanje.

had), na svojim poecima, a oni su kapije (unutranjeg) sveta.

Otuda u molitvi ovek treba da uvrsti svoje misli na Najsveti
jeg, to jest, na njegovo sveto Ime, i onda da izgovori svoju
molitvu.

Istu pouku takoe izvlairno iz sledeeg: Radost je tajno

ime Zajednice Izrailja, i doi e dan kada Izrailj vie nee biti
u izgnanstvu zato to se radovao, kao to je zapisano 'Jer ete s
veseljem izai ' (Isaija 55:12) , i otuda se kae, 'Sluite Gospodu
veselo, iditepredlice njegovopjevajui'. Na taj nainje radovanje
potpuno, jer u srcu tada prebiva radost, a na usnama poiva
pesma.
Prema tome, vidimo da je ovo nain na koji neki ovek treba
da se pojavi pred svojim Gospodom, jer e mu tada biti reeno,
'Poznajte Gospod daje Bog' (Psalmi 100:3); Tada mu ostaje jo
da ujedini sveto Ime, da uini da ova dva imena postanu jedno
pridruujui jedno drugom, i u ovome lei istinsko sluenje
Svevinjem, neka je blagosloven."
*

Ali, u dananje vreme, kada vie nema rtvenih ponuda,

kako ovek, koji se svom Gospodaru vraa skrhana srca i
alostiv, u suzama i pokajanju, da iskae radost i da peva?
Odgovor lei u jednoj tajni. Znamo da ovek treba da se priblii
sinagogi na udaljenosti visine dvoje vrata i onda da se moli.
Ovo upuuje na Davidove rei: 'Vrata! uzvisite vrhove svoje'
(Psalmi 24:7) . Ova vrata su dva stupnja, i nalaze se duboko u
unutranjosti. To su stupnjevi Milosra (hesed) i Straha (pa-

ska 16:18). U vezi sa ovim rabin Juda naveo je sledei stih: 'Bog

110

111

HIMNE NA NEBU

:4 neka izae k oltaru kojije pred Gospodom ' (Knjiga Levit

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon

nad bogovima, Gospod, govori, i doziva zemlju od istoka sunanoga do zapada. '

On ree: "Znamo da u praskozorje hor od hiljadu i pet

stotina pedeset mirijada peva himne. u slavu Boga, a u podne
pak, hiljadu i pet stotina etrdeset osam, a u doba koje je
poznato kao 'izmeu veeri', peva hiljadu i pet stotina devede
set mirijada."
Rabin Jose je primetio kako u svitanje dana sva nebeska
vojska poznata kao 'gospodari vikanja' pozdravljaju dan re
ima slave, jer su tada svi oni ushieni, i tada je sud prosvetljen.
U tom asu svet se raduje i Sveti, neka je blagosloven, uzdie
Avrama (predstavnika Milosra) kako bi obavio sa njim pri
jatan razgovor i dopustio mu da stekne prevlast nad svetom.
No u doba koja je poznato kao 'izmeu veeri' aneli zvani
'gospodari urlanja ' podiu svoje glasove i svetom tada pre
ovlauje svaa. Tada Najsvetiji, neka je blagosloven, idaje
nareenje Isaku (predstavniku prekog Suda) da ustane i pone
suenje prestupnicima zakona. I u tom asu pokulja sedam
ognjenih reka slivajui se na glave grenih, a takoe i uareno
ugljevlje. Sada se Avram povlai, dan zamire, i u Gehinomu
grenici, vapiju: 'Teko nama, jer dan nae, i sjenke veernje
oduljae ' (Jeremija 6:4) .

poinje da se stiava i jenjava, a ostali se okupljaju da pevaju

psalme dok ne svane i ne grane jutro, i prijatnost i milje ne
zavladaju ponovo svetom.

SVETO SJEDINJENJE
Rabin Aba naveo je sledei stih: 'Jer koji je narod na zemlji
kao Tvoj narod, kao Izrailj, narod jedan na zemlji?' (II knjiga
Samuilova 7:3) . On jo ree: "Bog je izabrao Izrailj i nijedan
drugi narod meu narodima da bi ga stavio u svet kao jedin
stvenu naciju i, po ugledu na sopstveno ime, nazvao 'iedan
narod'. Da bi ga okrunio, darovao mu je mnotvo pouka, i uz
to molitveno remenje za glavu i ruku, koji oveka ine jednim
i celovitim. Jedino kada je celovit, ovek je nazvan 'iedno ', ali
ne i ako je manjkav, pa je tako Bog kada je dovrio patrijarsima
i sa Zajednicom Izrailja, nazvan Jedno.
Na taj nainje, obukavi svoje molitveno remenje i uvijajui
se u molitveni al, Izrailjac kruni san svetim krunama na ne
beski nain, te je nazvan Jedan '. Tada je prigodno da Jedan
doe i obrati panju na jednog.

Tako, u tom asu, ovek treba da pazi da ne preskoi

veernju molitvu. Kada se primakne no, iza zastora pojavljuje
se drugih hiljadu petsto etrdeset osam mirijada pevajui him
ne, dok kazne iz donjeg sveta ustaju i lutaju svetom, pevajui
pohvale sve do ponoi, to traje sat j po. Tada, severni vetar

Kada se za oveka kae da je Jedan '? Kada je on kao

mukarac sa svojom enom, visoko posveen, odnosno udi za
osveenjem. Tada i samo tada on je oznaen kao jedan bez
ikakve mane. Otuda mu i njegova ena, u asu njihovog
sjedinjenja, treba da imaju jedinstvenu tenju, a mu treba da

112

113

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon

bude zadovoljan svojom enom, neno je privlaei sebi. Tako

sjedinjeni, oni ine jednu duu i jedno telo: jedinstvenu duu
kroz svoja oseanja, jedinstveno telo, jer jedino onda kada se
muko i ensko sjedine oni obrazuju jedno telo. S druge strane,
i ovo smo nauili, ukoliko mukarac nije enjen on je, moe se
rei, raspoluen. Ali, kada su muko i ensko sjedinjeni, Bog
prebiva nad Jednim ' i daruje ga svetim duhom; i, kako je
reeno, oni su nazvani decom Svevinjeg, neka je blagosloven.
*

BOANSKA LJUBAV
Rabin Aba promatrao je stih: 'Pogledaj na me i smiluj mi se,
daj silu svoju sluzi svojemu. ' (Psalmi 86:16)
On je rekao: "Da li to znai da David bee najlepi kada
Bog na njega gleda? Znaenje je da Bog, kao to znamo, ima
jo jednog Davida, onog koji upravlja brojnim nebeskim tru
pama i legijama. A, elei da podari svoju milost svetu, Bog
daje nasmeen lik ovom 'Davidu ' (Boansko prisustvo), koji
onda, vrlinom svoje lepote, prosvetljava svet i ulepava ga.
Njegova glava je zlatna lobanja ukraena sa sedam zlatnih
ornamenata. Bog ga veoma voli pa ga upuuje da se okrene i
pogleda u njega svojim krupnim plavim oima koje, kada to
uini, dotaknu Boije srce i probadaju ga strelama nebesnih

oseanja. Zbog toga taj nebesni i ljupki David, objekat Boanske ljubavi i elje kae: 'Pogledaj na me i smiluj mi se... '
Tako bee i kada Isak ree JakoVU, 'gle, miris sina mojega
kao miris od polja koje blagoslovi Gospod' (Postanje 27:27).
Znamo da se ovako zbilo zbog toga to je za Jakovom, kada je
ulazio, uao i Edenski Vrt. Opet moemo da se zapitamo: kako
bi Edenski vrt mogao da ue s njim, onako prostran i ne
izmerne irine i duine, sa svojim nebrojenim stanitima i
podrujima? U stvarnosti, Bog poseduje jo jedan sveti vrt. O
ga naroito voli i pazi, dajui mu zaduenje da uvek pratI
pravednike. Ovaj vrt je uao sa Jakovom.
Isto tako, kada se spomene pria da je itava zemlja Izrailja
dola i stavila se na raspoloenje Avramu * , radi se o jo jednoj
zemlji koju Bog ima, svetoj i nebeskoj zemlji koja je poznta
jo i kao 'zemlja Jzrailja'. Ova zemlja Izrailja lei ispo mIS
tinog Jakovljevog stanita, i Bog, iz svoje ljubavi prema njemu,
dao ju je Izrailju da bude s njim i da ga vodi i titi; poznata je
jo i kao 'zemlja ivih '.
*

114

Prema jednom midr3u o Post.

13:15
1 15

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon

*
DRVO IVOTA

RUA ARONSKA

Besedei o stihu: 'Ja sam rua aronska, ljiljan u dolu '

(Pjesma nad pjesmama 2:1), rabin imon je rekao: "Najsvetiji,
nekaje blagosloven, ima puno ljubavi prema Zajednici Izrailja,
zbog ega je i neprekidno hvali, a ona iz riznice pesama i himni
koje uva za Kralja, neprekidno peva u slavu Njemu.
Zato to velianstveno cveta u Edenskom vrtu, zajednica
Izrailja nazvana je rua aronska; zbog svoje elje da bude
zalivana iz dubokih potoka koji su izvorite svih duhovnih reka,
ona je nazvana ljiljan u dolu.
Takoe, zato to se nalazi na najdubljem mestu prozvana je
ljiljan u dolu. Najpre, ona je rua sa utim laticama, a potom
dvobojni ljilj an, beli i crveni, ljiljan sa est latica, koje se
prelivaju u bojama. Zajednica je nazvana 'rua ' kada je spre
mna da se sjedini sa Kraljem, a nakon to se sjedini s Njim u
svojim poljupcima, zovu je 'ljiljan'."

116

Valja zapaziti sledee: Bog je, kada je stvorio oveka i

zaodenuo ga velikom slavom, stavio oveku u dunost da uvek
bude privren Njemu, nepodeljena srca, u jedinstvu sa Jednim,
sponom jedinstvene vere koja povezuje sve. Ali, kasnije, ljudi
napustie stazu vere i zaboravie na udnovato drvo koje nad
visuje sve ostalo drvee, te se priklonie mestu ije se boje
neprekidno menjaju, od dobra do zla i od zla do dobra, spustie
se sa visina i prionue za donji varljivi svet, i napustie uzvieno
i nepromenljivo J edno. I tako, njihova srca, kolebajui se
izmeu dobra i zla, sama uzrokovae da povremeno zaslue
milost a povremeno kaznu, u zavisnosti od toga ka emu su
stremila.
Najsvetiji, neka je blagosloven, rekao je: 'ovee, ivot si
napustio i smrti tei, uistinu smrt te oekuje. ' I tako je smrt
postala izvesnost, za njega i za itav svet.

Ali, ukoliko je Adam zgreio, u emu je onda greh ostatka

sveta? Znamo da nisu sva stvorenja prila da jedu sa zabran
jenog drveta, zaista nisu. No, ovako se zbilo: kada se ovek
uspravio, sva stvorenja, ugledavi ga, oseahu golemi zazor, i
ropski ga sleahu. I otuda, na njegov poziv: "Doite da se
poklonimo Gospodu koji nas je stvorio - ona stadoe da ga
slede. Ali, kada videe da se klanja drugom mestu, priklan117

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon

Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon'

jajui se drugom, ona se povedoe za njim, i tako on prizva smrt

kako sebi tako i itavom svetu.
Tako se Adam kretao napred-nazad od jedne do druge boje,
od dobra do zla, od zla do dobra, od nemira do mira, od
presude do milosti, od ivota do smrti: nigda postojan u ma
emu, usled delovanja samog tog mesta gde 'plameni ma vijae
i tamo i amo ' (Postanje 3:24), u ovom i onom pravcu, od dobra
do zla, od milosti do kazne, od mira do rata.
Ali, uzvieni Kralj, iz samilosti prema svojih ruku delu, alje
im upozorenje: 'Ali s drveta odznanja dobra izla, s njega nejedi. '
(Postanje 2: 17). Neobazriv, ovek postupi kao i njegova ena,
i bi prognan zauvek, jer je i on kao i ena smeo da doe na ovo
mesto ali ne i da nastavi dalje, i tako je zahvaljujui njoj smrt
postala izvesnost za sve. Ali u budunosti sledi, '...jer e dani
narodu mojemu biti kao dani drvetu ' (Isaija 65:22), poput onog
udnovatog drveta o kome smo uli. U vezi tog vremena
napisano je 'Untie smrt zauvijek, i utre Gospod Bog suze sa
svakoga lica' (Is aija 25:8).

njemu! Takvu toru, koja bi se bavila svakodnevnim stvarima,

ak i izvrsniju, mogli bismo i mi da sastavimo. tavie, u posedu
vladara sveta ima i vrednijih knjiga, i na njih bismo takoe
mogli da se ugledamo, ako bismo ba poeleli da sastavimo
neku takvu toru. Ali Tora, u svakoj svojoj rei, krije vrhunske
istine i uzviene tajne.
Zapazite kako tano su uravnoteeni gornji i donji svetovi.
Izrailj koji je ovde dole uravnoteavaju aneli gornjeg sveta, u
vezi kojih je napisano: 'ini vjetrove da su ti aneli' (Psalmi
104:4). Jer, kada aneli siu na zemlju oni oblae zemaljsku
odeu, inae' ne bi ni mogli da prebivaju u svetu, niti bi svet
mogao da izdri njihovo prisustvo. Ali, ako ovako stoji stvar sa
anelima, koliko to tek vai za Toru - Tora je stvorila anele i
sve svetove koji, zahvaljujui Tori, i opstaju. Svet ne bi mogao
da podnese Toru da se nije zaodela odeom ovog sveta.

Rabin imon ree: "Ako ovek na Toru gleda samo kao na

knjigu u kojoj su predstavljene prie i svakodnevne stvari, teko

Zbog toga su prie ispriane u Tori naprosto njeno spo

ljanje ruho, " i ' teko onom oveku koji to spoljanje ruho
smatra samom Torom, jer e takav ovek biti iskljuen iz onoga
sveta. Zato je David rekao: 'Otvori oi moje, da bih vidio udesa
zakona tvojega ' (Psalmi 119:18) , to jest, stvari koje su ispod.
Vidite sada. Najvidljiviji deo oveka jeste odea koja je na
njemu, i oni koji nemaju razumevanja, kada pogledaju u o
veka, skloni su da u njemu ne vide nita drugo osim njegove
odee. U stvarnosti, meutim, telo ovekovo je ono to daje
lepotu odei, kao to je njegova dua ono to daje lepotu
njegovom telu.

118

119

SKRIVENO ZNAENJE TORE

Levitska, Brojevi, Po novljeni zako n

Tako j e i sa Torom. Njene prie koje se odnose na stvari

ovoga sveta ine odeu koja zaodeva telo Tore. A to telo je
sainjeno od Torinih pouka guje-Tora (tela, glavna naela)o
Ljudi koji nemaju razumevanje vide samo ove prie, spoljanje
ruho. Oni, koji proniu neto vie vide takoe i telo. Ali istinski
mudri, oni koji slue najuzvienijeg Kralja i stoje na planini
Sinaj, proniu na svaki nain u njenu duu, duu istinske Tore
koja je osnovno naelo svega. Takvima e u budunosti biti
dozvoljeno da prodru u samu duu due Tore.
Zapazite sada kako je istovetan redosled u najviem svetu,
sa odelom, telom, duom i nad-duom. Spoljanje odelo su
nebesa i sve u njima, telo je Zajednica Izrailja a ona je prijem
nik due, to je 'slava Jzrailja '. A dua due jeste Drevni Naj
svetiji. Svi oni su meusobno povezani.
Teko onim grenicima koji na Toru gledaju samo kroz
prie koje govore o svetovnim stvarima, opaajui tako samo
spoljanje odelo. Ali, blago onim pravednicima iji pogled
prodire u samu Toru. Kao to se vino mora uvati u vru, tako
i Tora mora da bude zaodevena spoljanjim ruhom. To ruho
je sainjeno od pria i dogodovtina. Ali, na nama je da pro
dremo u njihovu sutinu.
*

TEKSTOVI
Rimski brojevi i paginacija odnose se na standardna izdanja
Zohara koja slede pIVO izdanje, Mantua 1558-60.
25: Poetak, I 15 a
26: Univerzum: ljuska i jezgro, I 19 b
27: PIVa lu, I 31 b
29: Stvaranje ovekovo, I 34 a
32: Muko i ensko, I 49 a
36: Sveprodirui oganj, I 50 b
39: Naputanje ivota, 1 57 b
40: Tri niti duha, I 62 a
41 : Najvii stupanj vere, I 83 b
43 :. Pono, I 92 b
46: Jakovljev blagoslov I 146 a
48: Vei od Josefa, I 201 b
50: Velika svetkovina, I 217 b
57: Jakovljeva smrt, 1 221 b
67: Peat na tvome srcu, 1 244 b
75: Deset sefirota, II 42 b
79: Iz dubina, II 63 b

120

121

80: Dva aspekta, II 64 b

8 1 : abat, II 88 a
85: Ljubavnici Tore, II 94 b
89: Sudbina due, II 96 b

GLOSARIJUM

92: Patnja nevine dece, II 1 12 b

94:

Tri

aspekta due, II 141 b

96: Slui Gospoda s radou, II 1 65 a

97: Zvezde, II 171 a
101 : Alegorijsko objanjenje Jone, II 199 a

ABRAHAM ABULAFUA
lista.

(1240-1291) Saragosa, kaba

- (Aer Hir Ginsberg 1856-1927) esejista,

mislilac i lider pokreta Hivat Cion.
AHAD HAAM

107: Izgnanstvo i izbavljenje, III 6 a

BINA - Razumevanje, trea sefira Drveta ivota.

1 1 0: Kako stajati pred Gospodom, III 8a

1 1 1 : Himne u nebesima, III 64 b
1 1 3 : Sveto sjedinjenje, III 81 a
1 14: Boanska ljubav, III 84 a

GEHINOM - mesto u koje odlaze grenici nakon smrti.

1 16: Rua aronska, III 107 a

1 17: Drvo ivota, III 107 a
1 18: Skriveno znaenje Tore, III 152 a

HESED Milosre, etvrta sefira Drveta ivota.

-

HOHMA Mudrost, druga sefira Drveta ivota, idealna

misao Tvorevine.
-

ISAK IBN SAHULA - (1244-?) pesnik, uenjak, kabalista,

iveo u Gvadalahari, Kastilja. Bio je uenik Moea iz Burgosa.
JOSEF GIKATILA (1248-1325) panski kabalista, uenik
Avrahama Abulafije.
-

KERUBIM u nebeskoj hijerarhiji kerubimi pripadaju vi

em redu, izmeu prestola i serafima, te stoluju neposredno uz
Boga blie od svih ostalih neinkarniranih bia.
-

LEVITI pleme Levijevo koje je sluilo u jerusalimskom

Hramu.
-

LILIT - enski zloduh.

122

123

MAJMONID (1 135-1204) Kordova, panija, najvei ra

binski autoritet svih vremena. Kodifikator jevrejskog zakona,
filosof i lekar.
-

MANA - hrana kojom je Bog hranio narod Izraela tokom

perioda njihovog lutanja po pustinji.
MIDRA - zbirka ranih rabinskih komentara na Mojsijevo
petoknjije, Rut, Pesma nad pesmama, Ester.
MISIR - hebrejski micrajim, Egipat.
MO E BEN NAHMAN - ( 1 1 94-1270) panski rabin i uen
jak, jedan od vodeih autora talmudske literature Srednjeg
veka; filosof, kabalista, pesnik i lekar. Roen u Geroni Kastilja.
MOE DE BURGOS (1230/1235-1300) panski kabalista,
rabin u Burgosu od 1260.
POKRET JEVREJSKOG PROSVETITEWSTVA ili Ha
skala - nastao 1770. Svoje korene vue iz opteg pokreta
Prosvetiteljstva koji je nastao u Evropi u osamnaestom veku.
TABERNAKL - ator sastanka, vidi knjigu Izlaska 25 :8.
TALMUD - Kodifikacija i komentar na Minu, tj . usmeni
zakon. Naziva se i Gemara. Mina i Gemara zajedno ine
Talmud.
EHINA Boija Sveprisutnost.
IMON BEN JOHAJ II vek, uenik rabi Akive.
-

124

Iz

iste biblioteke:

TAO TE ING Lao Ce (Rihard Vilhelm)

-

Nijedno drugo delo kineske literature nije privuklo toliku

panju italake publike kao Lao Ceov TAO TE ING.
Prevoena vie nego ma koja druga knjiga (izuzev Biblije),
u vezi sa njom napisano je najvie komentara.
Kao filozofska spekulacija i mistina refleksija, TAO TE
ING govori o harmoninom toku ivota i neophodnosti da
se ovek uskladi sa njim.
Rihard Vilheim, koji se najpre proslavio svojim izvanred
nim prevodom 11 INGA, 1910. godine preveo je TAO TE
ING, i ovo je prvo izdanje TAO TE INGA na srpskom
jeziku sa njegovim komentarima. Ovi komentari predstavljaju
neprocenjiv doprinos za dublje razumevanje sutine drevnog
teksta.

-r -I
/