VISOKA ELEZNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

Zdravka elara 14

Seminarski rad iz predmeta: Tehnologija metala sa zatitom

TEMA: Zavarivanje

Nastavnik:

Student, br. indeksa:

Beograd, 2011.

SADRAJ:
1.

PODELA POSTUPAKA ZAVARIVANJA ............................................................................... 3

2.

GASNO ZAVARIVANJE ......................................................................................................... 4

3.

RUNO ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE - REL ............................................................... 6

4. ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE NETOPIVOM ELEKTRODOM U ZATITI

INERTNOG GASA - TIG-POSTUPAK............................................................................................ 7
5.

ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE POD ZATITOM PRAKA - EPP ................................. 8

6. ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE TOPIVOM ELEKTRODOM U ZATITI GASA - MAG

/ MIG POSTUPAK ........................................................................................................................... 9
7.

OZNAAVANJE POSTUPAKA ZAVARIVANJA ................................................................ 11

8.

ZAKLJUAK ......................................................................................................................... 13

LITERATURA ............................................................................................................................... 13

UVOD
Na drugoj godini mainskog odseka Visoke eleynike kole, obrauje se program predmeta
Tehnologija metala sa zatitom. U okviru predmetnog zadatka studenta obavezna je izrada
seminarskog rada. Tema seminarskog rada je zavarivanje. Ishod predmeta je da se savladavanjem
programskog sadraja studenti osposobljavaju da uspeno prate i savladavaju strune predmete koji
su komplementarni sa ovim predmetom, kao i da se ukljue u procese proizvodnje materijala i
delova.
Poeci zavarivanja datiraju jo iz starog veka i to zajedno sa poecima prerade rude i metala. Za
zavarivanje bakra znali su stari Sumerani (XIV v. pre n.e.) a zavarivanje spominju grki istoriar
Herodot kao i rimski Plintije mlai (Historia naturalis).
Prva meusobna spajanja izvoena su razdvojnim vezama (klinovi i zavrtnji) kasnije se prelazi na
prvu nerazdvojivu vezu u vidu zakivaka da bi se na kraju spajanje elemenata ostvarivalo putem
zavarivanja i lemljenja. Ubrzani razvoj zavarivanja omoguen je pronalaskom industrijskog naina
dobijanja kiseonika i acetilena i primenom elektrine energije.
Bernados i Olevski 1885. godine iskoristili su da u luk izmeu ugljene elektrode i predmeta dodaju
metalnu ipku slinog hemijskog sastava i naprave zavareni spoj. Ovakav postupak imao je niz
nedostataka i potekoa kako u samom radu tako i u kvalitetu spoja.
Skovljakov 1891. godine je ugljenu elektrodu zamenio metalnom icom koja je sluila ne samo za
uspostavljanje elektrinog luka nego i kao dodatni materijal za formiranje spoja. Zavarivanje je
moglo da se obavlja u svim pozicijama a kvalitet zavarenog spoja bio je znatno bolji.
Konano vedski metalurg Kjellberg, 1908, godine, primenio je oplatenje na golu icu i time dobio
znatno bolje karakteristike zavarenog spoja. On je golu icu umakao u smesu raznih minerala
formirajui oblogu.
Zavarivanje obloenom elektrodom unapreeno je posle II svetskog rada primenom u vojnoj
industriji pogotovu u brodogradnji. Do tada izrada brodskog trupa zakivanjem trajala je (1935.
godine) osam meseci a primenom zavarivanja u serijskoj predfabrikaciji (1942. godine), u proseku,
vreme je svedeno na sedam dana.
Zavarivanjem se ubrzao proces proizvodnje, olakana je konstrukcija za 15-20%, nestaje preklop,
smanjena je potreba za komplikovanim profilima itd.
1.

PODELA POSTUPAKA ZAVARIVANJA

Danas su postupci zavarivanja standardizovani. Podela postupaka zavarivanja data je na skici 1.

POSTUPCI ZAVARIVANJA

Elektroluno
zavarivanje

Elektrootporsko
zavarivanje

Ostali postupci
zavarivanja

Gasno
zavarivanje

Zavarivanje
pritiskom

Rezanje i
lebljenje

Tvrdo
lemljenje,
meko
lemljenje i
zavarivako
lemljenje

Zavarivanje
snopom

Skica 1.
Pod elektrolunim zavarivanjem podrazumeva se ono zavarivanje pri kojem se potrebna toplotna
energija za zavarivanje dobija od jednog ili vie elektrinih lukova.
Elektrootporno zavarivanje je postupak zavarivanja pri kome se zavareni spoj izvodi koristei, u
cilju zagrevanja, efekat proticanja elektrine struje kroz mesto spoja (Dulov efekat).
Postupak zavarivanja topljenjem, pri kome se toplotna energija potrebna za zavarivanje stvara
sagorevanjem jednog gasa ili vie gasova u kiseoniku naziva se gasno zavarivanje.
Sueono elektrootporno zavarivanje pritiskivanjem - postupak zavarivanja otporom pri kome se
delovi spajaju sueono neprekidnim pritiskom, uz istovremeno proticanje struje kroz zone delova
izmeu eljusti sve dok se ne dostignu potrebni uslovi za zavarivanje (pritisak i temperatura) na
kojima dolazi do formiranja venca ava i spojeva.
Lemljenje je postupak koji se sastoji u spajanju metalnih delova pomou dodatnog materijala ija je
temperatura topljenja nia od temperature topljenja delova koji se spajaju, pri emu osnovni
materijali ne uestvuju topljenjem u stvaranju spoja.

2.

GASNO ZAVARIVANJE

Kada se govori o gasnom zavarivanju onda se tu podrazumeva postupak spajanja metala topljenjem
4

i ovravanjem osnovnog materijala ili osnovnog i dodatnog materijala pomou plamena

dobijenog sagorevanjem gorivog gasa. Dejstvom plamena, jednom od smea datih u skici 4, ija
maksimalna temperatura iznosi 31500C 500C stvara se rastop u kojem se takoe topi, po potrebi i
dodatni materija. Stabilni, okolni plamen obavija mesto zavarivanja i titi rastop od atmosfere.
Prednost postupka je u njegovoj pokretljivosti i relativno laganom i jednostavnom rukovanju. Za
odravanje opreme po proizvodnim pogonima, van zavarivakih radionica i na terenu najee se
koriste boce kiseonika i acetilena.
Karakteristika postupka je manja koliina i koncentracija toplote nego kod ostalih postupaka
zavarivanja pa prema tome potrebno je due vreme zagrevanja i hlaenja usled ega su strukturne
promene materijala i zone pod uticajem toplote izraenije i nepovoljnije. Zbog toga ovaj postupak
pogodan je za zavarivanje tankih limova i cevi posebno manjeg prenika kao i za njihovo
reparaturno zavarivanje.
Kao izvor toplote gasni postupak se koristi i za lemljenje, navarivanje, predgrevanje kao i za
savijanje ili ispravljanje delova pri oblikovanju.
Sagorevanje acetilena se odvija prema sledeim pojednostavljenim jednainama:
primarno:
C2H2 + O2 2C + H2O + O2 + 0,225 MJ 2CO + H2 + 0,47 MJ/mol
sekundarno: 2CO + H2 + 1,5 O2 2CO2 +H2O + 0,81 MJ/mol
ukupno:
C2H2 + 2,5 O2 2CO2 + H2O + 1,28 MJ/mol
Udeo acetilena u tehnometrijskoj smei je 0,28 (C2H2 : O2 = 1 : 2,5 , ukupno sagorevanje) a u
neutralnoj 0,5 (C2H2 : O2 = 1 : 1, primarno sagorevanje). Sekundarno sagorevanje moe se odvojiti
na sagorevanje ugljenmonoksida i vodonika uz oslobaanje toplote.
Znai, za primarno sagorevanje koristi se kiseonik iz boce a za sekundarno kiseonik iz vazduha pa
je odnos udela oko 40% kiseonika iz boce i oko 60% kiseonika iz vazduha.
Plamen, u zavisnosti od udela acetilena i kiseonika moe biti redukujui (manjak kiseonika),
neutralni (potpuno sagorevanje) i oksidiui (viak kiseonika).
Kod plamena mogu se uoiti tri razliite zone:
Jezgro oblika konusa u kome se odvija deo primarnog sagorevanja i koji je jarko bele boje.
Temperatura je u sredini oko 10000C i raste prema vrhu.
Zone redukcije (zavarivanja) u kome obavlja ostatak primarnog sagorevanja. Ova zona
zavisi od dimenzija mlaznice i prostire se 8-20 mm a postie se temperatura plamena do 31000C na
rastojanju 4-6 mm od vrha jezgra. Ovo podruje plamena koristi se za zavarivanje.
Omota plamena u kome se obavlja sekundarno sagorevanje a temperatura na vrhu plamena
iznosi najvie 12000C.

Slika 1. ematski izgled plamena

Pri zavarivanju, zbog hemijskih procesa pri sagorevanju gorivog gasa, treba odravati rastojanje
izmeu jezgra i povrine na kojoj se vri zavarivanje priblino 3 do 5 mm. Nepotovanjem ovog
5

nastaju sledee greke:

ako je jezgro suvie blizu rastopljene kupke metala dobija se oksidni tvrdi sloj,
ako je jezgro suvie udaljeno, oteano je provarivanje i poveana mogunost stvaranja
gasnih mehurova usled kiseonika.
U praksi, pri gasnom zavarivanju koriste se dve tehnike u smislu meusobnog poloaja ice i
gorionika. Tehnika zavarivanja ulevo ili unapred i udesno ili unazad. Termin ulevo i udesno je
usvojen za sluaj ako se gorionik dri u desnoj ruci.
Zavarivanje ulevo primenjuje se za limove debljine do 5 mm a zbog lake regulacije metalne kupke
dobijaju se lepi i glatki zavari.
Kod zavarivanja udesno, naroito kod gasnog zavarivanja materijala vee debljine teko se postie
jednolian koren, obino se pojavljuju prokapine a est je sluaj pojave ukljuaka oksida.

Sl. 2. Tehnika gasnog zavarivanja

a - ulevo (unapred)
b - udesno (unazad)
3.

RUNO ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE - REL

Runo elektroluno zavarivanje - REL je postupak zavarivanja topljenjem, pomou toplote

osloboene u elektrinom luku. Elektrini luk se uspostavlja izmeu obloene elektrode, koja se
topi i slui kao dodatni materijal, i osnovnog materijala. Topljenjem jezgra i obloge elektrode stvara
se rastopljeni metal, troska i gasovi. Tena troska titi kap za vreme prolaza kapi kroz elektrini luk
a dopunsku zatitu ine gasovi koji nastaju disocijacijom pojedinih komponenata obloge. Topljenje
obloge vri se od jezgra prema spoljanjem preniku tako da se stvara krater na vrhu elektrode koji
usmerava struju nastalih gasova i kapi i troske prema osnovnom materijalu. Hlaenjem troska
6

isplivava na povrinu nanetog sloja zavara ili navara i na taj nain titi od oksidacije lice i/ili donji
deo korena ava.
Pri zavarivanju REL-postupkom, pod odreenim uslovima, u materijalu ava mogu ostati zarobljeni
razvijeni gasovi ili troska.

Slika 3.- RELpostupak zavarivanja

REL postupak zavarivanja moe se primeniti na zavarivanje svih vrsta metala i legura koje se mogu
zavariti topljenjem pod uslovom da se upotrebe odgovarajue elektrode i vrsta struje. Postupak je
veoma lako prilagodljiv na sve uslove rada i oblike osnovnog materijala pa se moe smatrati da je
praktino nezamenljiv. Poprena kretanja vrha elektroda koja su upravna na smer zavarivanja
karakteristina su za REL-postupak i mogu se uoiti na licu ava, kao to se vidi na slici 4.

Slika 4.- Oblici poprenih kretanja vrha elektrode

4.

ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE NETOPIVOM ELEKTRODOM U ZATITI

INERTNOG GASA - TIG-POSTUPAK

Elektroluno zavarivanje netopivom elektrodom u zatiti inertnog gasa - TIG-postupak je postupak

spajanja metala topljenjem i ovravanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala pri emu se
kao zatita koristi inertni gas argon ili helijum. U praksi ovaj postupak zavarivanja naziva se TIG
(skraenica od Tungsten Inert Gas) ili jednostavno argonsko zavarivanje. Za uspostavljanje i
7

odravanje luka koristi se volframova (tungsten) elektroda a dodatni materijal dodaje sa strane u
zonu luka runo ili mehanizovano.

Slika 5.- Skica TIG postupka zavarivanja

Zavarivanje TIG-postupkom mogue je kod tankih limova i bez dodatnog materijala. Prednost TIGpostupka u odnosu na elektroluni postupak obloenom elektrodom je bolja zatita metalne kupke i
nepostojanje troske.
Ukoliko se pri izvoenju zavarivanja ne vodi dovoljno rauna mogue je vrh volframove elektrode
da bude zarobljen u materijalu ava.
5.

ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE POD ZATITOM PRAKA - EPP

Princip postupka zavarivanja sastoji se u tome da se metalna elektroda, koja je istovremeno i

dodatni materijal, topi ispod sloja praka zbog toplote koja se oslobaa u elektrinom luku.
Elektrini luk se uspostavlja izmeu osnovnog materijala i metalne elektrode koja je namotana na
kalem a koji se mehanizovano dovodi na mesto zavarivanja. U toku procesa zavarivanja elektrini
luk je pokriven slojem praka za zavarivanje koji se delimino i tom prilikom topi. Nakon
zavarivanja viak praka se odstranjuje za dalju upotrebu a troska nastala topljenjem praka se
uklanja.

Slika 6.- Skica EPP postupka zavarivanja

8

Za zavarivanje upotrebljava se kombinacija jedne ice i praka ali se mogu upotrebiti dve ili vie
ica ili metalne trake.
EPP postupak zavarivanja koristi se kao automatski ili poluautomatski postupak kojim se mogu
zavariti bakar, nelegirani, niskolegirani i visokolegirani elici svih debljina kao i mogunosti
navarivanja trakom. Zavarivanje i navarivanje radi se u horizontalnom poloaju. Ukoliko tehnoloki
nije kvalitetno predvien oblik ljeba mogu nastati diskontinuiteti tipa nespojenih mesta, troske ili
poroznosti uzrokovane nekvalitetnim i neadekvatnim suenjem traka.
6.

ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE TOPIVOM ELEKTRODOM U ZATITI GASA

- MAG / MIG POSTUPAK

Elektroluno zavarivanje topivom elektrodom u zatiti gasa - MAG/MIG postupak je postupak

spajanja metala topljenjem i ovravanjem dela istopljenog metala i dodatnog metala u obliku ice.
Za zatitu rastopljene kupke metala koriste se inertni i aktivni gasovi ili njihove meavine. Ukoliko
se kao zatitni gas koristi ugljen-dioksid, aktivni gas, postupak se skraeno naziva MAG (Metal
Active Gas). MIG (Metal Inert Gas) postupak zavarivanja za zatitu rastopljenog metala koristi
inertne gasove kao to su argon ili helijum. Za zatitu se koriste i meavina navedenih gasova i
dodaci nekih drugih gasova kao to su kiseonik, azot i vodonik.
Postupak zavarivanja se izvodi kontinualno zbog stalnog dovoenja ice i nepostojanja troske, ali
uz vee rasprskavanje dodatnog materijala. Karakteristika postupka je mogunost korienja ice
manjeg prenika uz istovremeno korienje veih gustina struje i breg topljenja dodatnog
materijala.
S obzirom na prenos dodatnog materijala i oblik elektrinog luka pri zavarivanju u zatiti gasa,
oblik elektrinog luka moe biti: normalni, dugi, kratki i pulsirajui kao to je dato na slici 7.
Vrsta elektrinog luka
zavarivanju u zatiti gasa

pri

Oblik elektrinog luka

Oznaka oblika luka

Nain
prenosa
materijala

Normalni
Dugi
Kratki
Pulsirajui

s
l
k
p

U mlazu
Krupnim kapima
Kratkospojeni
Pulsirajui

dodatnog

Slika 7.
Pri zavarivanju debljih limova koriste se velike jaine struje i vei prenici dodatnog materijala, kao
i prenos dodatnog materijala u mlazu. Od svih zatitnih gasova jedino argon moe da obezbedi
prenos u mlazu, uz dovoljnu jainu struje.
Kratkospojeni prenos koristi se pri zavarivanju tankih limova poto je ovaj postupak karakteristian
po periodinom uranjanju vrha elektrode u rastop u uslovima kratkog spoja. Ovaj postupak
zavarivanja pogodan je za spajanje veih rastojanja u grlu ljeba i tamo gde se zahtevaju to manje
deformacije.
Prenos u krupnim kapima je prelaz izmeu predhodna dva. Prenos pojedinanih kapi odvija se u
9

kapima koje se odvajaju pre uranjanja u rastop. Kvalitet spoja je loiji od predhodna dva.
Korienjem zatitnog gasa helijuma obezbeuje se prenos u krupnim kapima bez obzira na jainu i
vrstu struje.
U primeni je najee pulsirajui prenos u zatiti argona koji moe da se, po kvalitetu, poredi sa
TIG postupkom zavarivanja. Ovakva primena zavisi od pulsirajue struje iz pomonog izvora ija
uestalost impulsa moe da se poveava. U sluaju nedovoljno podeenih parametara zavarivanja ili
primene neodgovarajueg zatitnog gasa u okolini zavarenog spoja mogu se nai sitne kapljice
rasprskanog materijala kao to se vidi na slici 8

Slika 8.
U sluaju oduvavanja zatitnog gasa (promaje) stvaraju se dobri uslovi za stvaranje poroznosti i
loeg zavarenog spoja kao na slici 9.

Slika 9.
Jedna od varijanti elektrolunog zavarivanja je i zavarivanje punom elektrodnom icom. Spajanje
osnovnog materijala i dodatnog metala sa zatitom od gasa koji nastaje sagorevanjem i razlaganjem
punjenja ice u obliku praha koji se nalazi unutar ice i elentualnom dopunskom zatitom gasom,
najee CO2. Ukoliko se koristi samo zatitna ica to znai da se ne koristi dopunska zatita
pomonim gasom, to znai da punjene ice u svom sastavu sadre materije koje stvaraju zatitni
gas i poveanu koliinu dezoksidanata.
10

Za razliku od obloene elektrode, obloga kod punjenih ica, praak, je unutar ice koja moe da se
namota na kalem.
Prednosti zavarivanja punjenom icom su znaajno poveanje produktivnosti i mali broj potrebnih
prenika ice, za iste mehanike osobine i kvalitet ava. Takoe, punjene ice daju nizak sadraj
vodonika u metalu ava. U odnosu na MAG/MIG postupak zavarivanja punjenim icama je jeftiniji
a kvalitet bolji jer je kod ovog postupka manje rasprskavanje dodatnog materijala i smanjena je
osetljivost na poroznost.
7.

OZNAAVANJE POSTUPAKA ZAVARIVANJA

Standardom JUS EN ISO 4063 /05 utvreni su oznaavanje postupaka zavarivanja i lemljenja,
referentnim brojevima. svaki postupak je odreen jednim referentnim brojem.
Srandardom su obuhvaene glavne grupe postupaka (jedna cifra), grupe (dve cifre) i podgrupe ( tri
cifre). Ovaj sistem oznaavanja je namenjen kao pomo crtanju, izradi radnih lista, specifikacija
tehnologija zavarivanja itd.
Kada se zahteva potpuno oznaavanje postupka zavarivanja, oznaka mora da izgleda na sledei
nain:
Primer:
Postupak 141 elektroluno zavarivanje sa volframovom (tungstenovom) elektrodom u zatiti
inertnog gasa (TIG) oznaava se na sledei nain:
Postupak ISO 4063-141
U tabeli 1 su dati vaniji postupci i referentni brojevi koji se kod nas najee upotrebljavaju.

Tabela 1.
1
101
11
111
114
12
121
122
13

Elektroluno zavarivanje
Elektroluno
zavarivanjetopivom
elektrodom
Elektroluno zavarivanje
bez zatitnog gasa
Elektroluno zavarivanje
obloenom elektrodom
Elektroluno zavarivanje
samozatitnom punjenom
elektrodom
Elektroluno zavarivanje
pod prakom
Elektroluno zavarivanje
pod prakom sa
elektrodnom icom
Elektroluno zavarivanje
pod prakom sa
elektrodnom trakom
Elektroluno zavarivanjeu
zatitnom gasu sa topivom

131
135
14

141
15
18
2
21
211
11

elektrodnom icom
Elektroluno zavarivanje u
zatiti inertnih gasova MIG
Elektroluno zavarivanje u
zatiti aktivnih gasova
MAG
Zavarivanje pod zatitnim
gasom sa netopivom
elektrodom
Elektroluno zavarivanje
sa volframovom
elektrodom u zatiti
inertnog gasa TIG
Elektroluno zavarivanje
plazmom
Elektroluno zavarivanje
ostali postupci
Elektrootporsko
zavarivanje
Elektrootporsko takasto
zavarivanje
Jednostrano

212
22
221
222
225
23
24
25
29
3
31
311
312
313
4
41
42
44
441
47
5
51
52
7
71
72
73
74

elektrootporsko takasto
zavarivanje
Dvostrano elektrootporsko
takasto zavarivanje
Elektrootporsko avno
zavarivanje
Elektrootporsko avno
zavarivanje sa preklopom
Elektrootporsko avno
zavarivanje sa utvrenim
rasterom
Elektrootporsko sueono
avno zavarivanje sa
trakom
Elektrootporsko
bradaviasto zavarivanje
Zavarivanje varnienjem
Elektrootporsko sueono
zavarivanje pritiskom
Ostali postupci
elektrootporskog
zavarivanja

75
77
78
782
783

784
785
788
8
81
82
83
84
88

Gasno zavarivanje
Zavarivanje plamenom
kiseonik gorivi gas
Zavarivanje plamenom
kiseonik- acetilen
Zavarivanje plamenom
kiseonik- propan
Zavarivanje plamenom
kiseonik- vodonik

9
91
912
913
918
924

Zavarivanje pritiskom
Ultrazvuno zavarivanje
Zavarivanje trenjem
Zavarivanje visokom
mehanikom energijom
Zavarivanje eksplozijom
Zavarivanje gasno pod
pritiskom

93
94
924
942
943
944
946
952

Zavarivanje snopom
Zavarivanje elektronskim
snopom
Zavarivanje laserom
Ostali postupci zavarivanja
Aluminotermijsko
zavarivanje
Zavarivanje pod troskom
Zavarivanje elektrogasno
Zavarivanje indukcijom

956
96
97
971
972
12

Zavarivanje svetlosnom
radijacijom
Zavarivanje elektrinim
iskrenjem
Zavarivanje vijaka
Elektroluno zavarivanje
vijaka
Elektroluno zavarivanje
vijaka sa keramikim
prstenom ili zatitnim
gasom
Elektroluno zavarivanje
vijaka kratkospojenim
lukom
Elektroluno zavarivanje
vijaka pranjenjem
kondenzatora
Zavarivanje trenjem vijaka
Rezanje i lebljenje
Gasno rezanje
Elektroluno rezanje
Rezanje plazmom
Rezanje laserom
lebljenje plamenom
Tvrdo lemljenje, meko
lemljenje i zavarivako
lemljenje
Tvrdo lemljenje
Tvrdo lemljenje plamenom
Tvrdo lemljenje pei
Elektrootporsko lemljenje
Vakuumsko tvrdo lemljenje
Drugi postupci tvrdog
lemljenja
Meko lemljenje
Meko lemljenje
Meko lemljenje plamenom
Meko lemljenje pei
Meko lemljenje uranjanjem
Indukciono meko lemljenje
Meko lemljenje lemilicom
Meko lemljenje u kupki
lema
Drugi postupci mekog
lemljenja
Zavarivako lemljenje
Zavarivako gasno
lemljenje
Zavarivako elektroluno
lemljenje

U prilogu standarda dat je spisak zamenjenih i zastarelih postupaka koji su sadrani u

standardu ISO 4063/1990. Oni su izostavljeni u revidovanoj verziji ali oni se mogu
koristiti u posebnim sluajevima i mogu biti ukljueni u razliite oblike dokumenata.

8.

ZAKLJUAK

Zavarivanje je proces spajanja dva ili vie metalna dela istog ili priblino istog
hemijskog sastava. Spajanjem se dobija nerazdvojiva veza.
Zavarivanje se izvodi pod dejstvom toplote, uz dodavanje ili ponekad bez dodavanja
dodatnog materijala i uz primenu pritiska ili bez njega. Pri zavarivanju vri se lokalno
zagrevanje ivice metalnih delova koje treba spojiti (zavariti). Zagrevanje se vri do
temperature pri kojoj metal prelazi iz vrstog u testasto ili teno stanje, to zavisi od
vrste i naina zavarivanja.
Postoji vie razliitih postupaka zavarivanja i svi su oni standardizovani. Primena
odreenog postupka zavarivanja zavisi od vie razliitih faktora a na izbor odreenog
postupka najvie utie konstrukcija proizvoda, odnosno njegova namena i upotreba,
odabrani materijali za izradu proizvoda, kao i tehnoloki nivo proizvodnje proizvoda.
LITERATURA
[1] Jovan Tepi: Materijali sa predavanja, Beograd, 2009.
[2] Stojan Sedmak: Tehnologija materijala, Savremena administracija, Beograd, 2009.

13