UNIVERZITET U TRAVNIKU

PRAVNI FAKULTET
OPE PRAVO

ZALONO PRAVO NA POKRETNOJ STVARI(IMOVINI)

-seminarski rad

Student: Eldar Hamzi 1448/13

Mentor: Doc.dr. Arif Nani

Status: vanredan
Smjer: Ope pravo

Kiseljak, maj 2015

SADRAJ

1.

UVOD......................................................................................................................................3

2.

ZALONO PRAVO POJAM, VRSTE, NAELA...............................................................4

2.1. Pojam i funkcija zalonog prava.......................................................................................4
2.2. Predmet zaloge..................................................................................................................4
2.3. Obaveze i prava zalogoprimca..........................................................................................5
2.4. Obaveze i prava zalogodavca............................................................................................6
2.5. Prestanak zalonog prava..................................................................................................6
2.6. Vrste zalonog prava.........................................................................................................6
2.7. Naela zalonog prava......................................................................................................7

3.

PRAVO ZALOGE NA POKRETNIM STVARIMA...............................................................8

3.1 Runa zaloga......................................................................................................................8
3.1.1. Pojam i sticanje..............................................................................................................8
3.1.2. Predmet rune zaloge.....................................................................................................8
3.1.3. Prava i obaveze zalogodavca.........................................................................................9
3.1.4. Prava i obaveze zalogoprimca.......................................................................................9
3.1.5. Prenoenje zalonog prava.............................................................................................9
3.1.6. Prestanak zalonog prava.............................................................................................10

4.

ZALONO PRVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR.................10

4.1. Pojam i sticanje...............................................................................................................10
4.2. Predmet zalonog prava..................................................................................................11
4.3. Ugovor o zalozi i njegovo dejstvo..................................................................................11
4.4. Prava i obaveze zalogodavca..........................................................................................12
4.5. Namirenja na objektu zaloge, nain i redoslijed.............................................................12
4.6. Redoslijed namirenja......................................................................................................13
4.7. Prestanak registarske zaloge...........................................................................................14

5.

REGISTAR ZALONOG PRAVA........................................................................................14

5.1. Pojam i funkcija..............................................................................................................14
5.2. Upis u Registar................................................................................................................15

6.

ZAKLJUAK........................................................................................................................17

7.

LITERATURA.......................................................................................................................18

1. UVOD

Pored stvarnih prava na sopstvenoj postoje i stvarna prava na tuoj stvari. Titulari stvarnih prava
na tuoj stvari imaju ua ovlaenja na toj stvari od njenog vlasnika zbog ega se ova prava
nazivaju i sektorska prava. 1
U stvarna prava na tuoj stvari uvrtava se: pravo slubenosti, zalono pravo, pravo graenja,
realni tereti i susjedska prava.
U ovom radu govorimo o osnovama zalonog prava, sa posebnom panjom upravo na zalonom
pravu na pokretnim stvarima (runoj zalozi) i registarskoj runoj zalozi. U prvom poglavlju
govorimo o pojmu, naelima i vrstama zalonog prava. U drugim dijelu govorimo o zalonom
pravu na pokretnim stvarima, to je i tema ovog rada.

prof. dr Ilija Babi, Privredno pravo, Udbenik za studente Poslovnog fakulteta u

Beogradu, Beograd, 2006.g.

2. ZALONO PRAVO POJAM, VRSTE, NAELA

2.1.

Pojam i funkcija zalonog prava

Zalono pravo predstavlja stvarno pravo povjerioca na tuoj individualno odreenoj stvari na
osnovu kojeg povjerilac moe da naplati svoje potraivanje iz vrijednosti zaloene stvari (ako
dunik ne ispuni obavezu o dospjelosti) prije ostalih povjerilaca.2
Smisao ove ustanove je u tome da jedan od uesnika u pravnom odnosu, koji je ve primio
izvrenje obaveze od drugog uesnika, daje njemu u dravinu izvjesnu stvar (zalogu) na kojoj
drugi uesnik konstituie zalono pravo. Zalono pravo se ovdje pojavljuje kao instrument
obezbjeenja imovinskih interesa uesnika. Lice koje daje stvarnu zalogu naziva se zalogodavac
(zaloni dunik),a lice koje uzima stvar u zalogu naziva se zalogoprimac (zaloni povjerilac).

2.2.

Predmet zaloge

Jedna stvar moe biti predmet zaloge za vie potraivanja tj. viestruko zalaganje iste stvari. U
tom sluaju, redoslijed isplate odreuje se prema vremenu kada su nastala zalona prava, a ne
prema vremenu nastanku potraivanja. Potraivanje moe biti novano i nenovano kao i budue
i uslovno. Djelimino vraanje duga ne dovodi do prestanka zalonog prava i ono se namiruje
samo sudskim putem. Zalono pravo je nedjeljivo, jer cijela stvar obezbjeuje potraivanje dok
ne bude namirena u cjelini.
Isto kao i stvar, predmet zaloge moe biti i potraivanje prema treem licu, osim onih koja su po
svojoj prirodi neprenosiva, vezana za linost dunika ili zakonom zabranjena. Zalaganje se vri
ugovorom o zalozi. To je trojni odnos: zalogoprimac, zalogodavac i dunik. Dunik mora biti
obaveten o ugovoru o zalozi i to pismeno. Potraivanje sadrano u obveznici na donosioca
zalae se prostom predajom hartije od vrednosti. Potraivanje sadrano u hartijama po naredbi,
zalae se indosamentom i predajom hartije zalogoprimcu.
Zaloiti se mogu i ostala prava kao to su pravo plodouivanja, autorsko pravo, pravo licence,
patenta itd. Ne mogu se zaloiti: stvarne slubenosti, line slubenosti, lina prava, pravo na
izdravanje i slino.
2.3.
2

Obaveze i prava zalogoprimca

dr Obren Stankovi i dr Miodrag Orli, Udbenik Stvarno pravo, Beograd

U trenutku kada zalogodavac preda zalogoprimcu zaloenu stvar ili ispravu koja mu omoguava
iskljuivo pravo raspolaganja zaloenom stvari nastaju i obaveze i prava koje ima zalogoprimac.
Zalogoprimac ima obavezu da uva zaloenu stvar sa panjom dobrog domaina ili dobrog
privrednika kod ugovora u privredi, bez obzira da li ima pravo da je upotrebljava ili ne. U
suprotnom, zalogodavac moe preko suda da trai oduzimanje stvari od zalogoprimca i predaju
treem licu na uvanje. Takav zahtjev se realizuje sudskim putem.
Zalogoprimac ima obavezu da se uzdri od upotrebe stvari (osim ako je ugovorom drukije
predvieno) i da zaloenu stvar vrati zalogodavcu po izmirenju duga. Takoe, zalogoprimac
nema pravu upotrebe zaloge (osim ako je ugovorom drugaije odreeno), ali ima pravo na
plodove uzimajui u obzir da se od ubranih plodova smanjuje dugovanje.3
Zalogoprimac moe realizovati potraivanje koje je obezbjeeno zalonim pravom iz vrijednosti
zaloene stvari samo sudskim putem (naelo oficijelnosti zaloge). Na osnovu pravosnane
sudske odluke kojom se duniku nalae isplata duga, zalogoprimac moe podnijeti prijedlog
sudu da se zalona stvar proda na javnoj prodaji u izvrnom postupku, radi namirenja
potraivanja obezbjeenog zalogom. Zaloena stvar se po pravilu prodaje na javnoj prodaji, osim
ako stvar ima trinu ili berzansku cijenu, u kom sluaju se prodaje po toj cijeni. Iz cijene
dobijene prodajom zaloene stvari, zalogoprimac ima pravo da naplati glavno potraivanje,
kamatu, trokove realizacije zaloge i trokove uvanja zaloene stvari.
Zaloni povjerilac ima pravo da svoje potraivanje zaloi (podzaloga), ime se zalae i zalono
pravo kao akcesorno. Pristanak zalogodavca nije potreban, ali se on moe usprotiviti predaji
stvari, u kom sluaju e podzalogodavac imati posrednu dravinu na zaloenoj stvari.

2.4.
3

Obaveze i prava zalogodavca

Vedri, M. Klari, P., Graansko pravo, Zagreb 1996.g

Zalogodavac odgovara za stanje zaloene stvari utrenutku zalaganja, i to i za materijalne i za

pravne nedostatke. Ako vrijednost zaloene stvari bude smanjena nakon trenutka predaje zaloge,
zalogodavac ne duguje drugu stvar u zalogu, kao i ako zaloena stvar propadne zbog vie sile ili
krivicom treeg lica. Meutim, ako zalog ima nedostatke u trenutku zalaganja, onda
zalogoprimac ima pravo na dopunu zaloge.
Zalogodavac moe izvriti i viestruko zalaganje stvari. U tom sluaju, zalogodavac pismeno
obavjesti prvog zalogoprimca o zakljuenju drugog ugovora o zalozi i naloi mu da u sluaju
isplate potraivanja, zaloenu stvar preda drugom zalogoprimcu, a ne da je vrati zalogodavcu.
2.5.

Prestanak zalonog prava

Zalono pravo prestaje prestankom potraivanja obezbjeenog zalogom. Tada zalogoprimac

zaloenu stvar vraa zalogodavcu. Takoe, zalono pravo prestaje i odricanjem zalogoprimca,
istekom roka ako je vremenski ogranieno, propau zaloene stvari, konfuzijom (sjedinjenjem
potraivanja i duga), konsolidacijom (zaloni povjerilac postaje vlasnik zaloene stvari) i javnom
prodajom zaloene stvari.
2.6.

Vrste zalonog prava

Ukoliko uzimamo u obzir vrstu stvari na koju se zalono pravo odnosi, zalono pravo dijelimo
na:

zalono pravo na pokretnim stvarima (runa zaloga i zalono pravo na pokretnim

stvarima upisanim u registar zaloge),

zalono pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka) i

zalono pravo na pravima.

Kriterijum za podjelu zalonog prava moe biti pravni osnov za zasnivanje zalonog prava, pa
prema tome razlikujemo:
a) zalono pravo na osnovu ugovora
b) sudsko zalono pravo
c) zakonsko zalono pravo

a) Zalono pravo na osnovu ugovora. Zalona prava koja nastaju na osnovu ugovora su

najee runa zaloga, registarsko zalono pravo i hipoteka. Runa zaloga na pokretnoj
stvari najee nastaje na osnovu ugovora kojim se zalogodavac obavezuje da preda
odreenu pokretnu nakojoj postoji pravo svojine zalognom povjeriocu radi namirenja iz
stvari prije ostalih povjerilaca, ako mu potraivanje ne bude isplaeno po dospjelosti.
Sticanje rune zaloge nastaje predajom stvari zalogoprimcu. Registarsko zalono pravo
tie se ugovorom kojim se zalogodavac obavezuje da prui povjeriocu obezbjeenje za
njegova potraivanja i to upisom u registar zalonog prava dok zaloga ostaje u dravini
dunika ili treeg lica. Hipoteka je zalono pravo na osnovu ugovora koje se stie upisom
u javnu knjigu ili na drugi nain odreen zakonom.
b) Sudsko zalono pravo. Moe biti prinudno, popisom u postupku izvrenja, ili

sporazumno koje se zasniva ugovorom stranaka. Sud unosi ugovor u zapisnik i ima snagu
sudskog poravnanja tj. postaje izvrna isprava.
c) Zakonsko zalono pravo. Zakonsko zalono pravo se stie ispunjenjem pretpostavki koje

su odreene zakonom. Ovo zalono pravo je vrlo znaajno u privredi gdje je propisano za
komisionara, trgovinskog zastupnika i sl.
2.7.

Naela zalonog prava

Iz gore navedenog moemo izdvojiti odreena naela koja se primjenjuju kod zalonog prava, a
to su:

Naelo akcesornosti oznaava da je zalono pravo sporedno pravo i zbog toga

zavisno od prava potraivanja kao glavnog prava. Zalono pravo zavisi od postojanja
prava potraivanja i prestaje u naelu sa njegovim prestankom.

Naelo oficijelnosti prema njemu zaloni povjerilac moe namiriti svoje

potraivanje iz zaloene stvari sudskim putem ili putem javne prodaje.

Naelo specijalnosti - oznaava da se zalonim pravom moe obezbjediti samo

odreeno potraivanje jednog povjerioca i da zalono pravo moe postojati samo na
odreenoj stvari, a ne na svim ili zbiru stvari zalogodavaca.

Naelo nedjeljivosti - zaloena stvar se nalazi u zalozi do momenta isplate

cjelokupnog duga, jer ona slui za obezbjeenje cijelog potraivanja. Ovo naelo
ukazuje da je zalono pravo nedjeljivo.

3. PRAVO ZALOGE NA POKRETNIM STVARIMA

Pravo zaloge na pokretnim stvarima je stvarno pravo na tuoj pokretnoj stvari.

U zalonom pravu na pokretnim stvarima razlikujemo runu zalogu (pignus) i hipoteku na
pokretnoj stvari (registarsko zalono pravo).

3.1.

Runa zaloga

3.1.1. Pojam i sticanje

Pravo zaloge na pokretnim stvarima je stvarno pravo na tuoj pokretnoj stvari. Nastaje na
osnovu ugovora o zalozi pokretne stvari. Dunik (zalogodavac) se obavezuje povjeriocu
(zalogoprimcu) preda konkretnu stvar na kojoj ima pravo svojine, iz ije vrijednosti e naplatiti
svoje potraicanje ukoliko mu ne bude plaeno o dospjelosti. Ugovor o zalozi moe biti
zakljuen istovremeno kad i glavni ugovor (npr. ugovor o kreditu, zajmu itd.) ili poslije
zakljuenja glavnog ugovora, a najee je ugovor o zalozi regulisan sa jednom ili vie odredbi
glavnog ugovora. Ugovor o zalozi je akcesoran i neformalan.
Runa zaloga (pignus) se stie predajom pokretne stvari u dravinu povjerioca i postoji sve dok
je povjerilac njen dralac.
3.1.2. Predmet rune zaloge
Predmet zaloge moe biti bilo koja individualno odreena, po pravilu nepotrona stvar (sa
svojim plodovima i pripacima) na kojoj postoji pravo svojine, a koja je u prometu. Predmet
zaloge moe biti suvlasniki udio na stvari ili zbir pokretnih stvari ili bilo koji dio imovinskih
prava,
Predmet zaloge ne mogu biti ni stvari koje imaju isljuivo afekcionu vrijednost za vlasnika, kao
to su lina pisma, isprave o identitetu itd. 4 Takoe, predmet zalonog prava ne mogu biti stvari
izuzete iz prometa kao to su prirodna bogatstva i dobra o optoj upotrebi.
Predmet hipoteke ne moe biti stvar koja nema imovinsku vrijednost, tj. ne moe se unoviti.
3.1.3. Prava i obaveze zalogodavc
4

Sojanovi D., Stvarno pravo Pravni fakultet u Kragujevcu, 1998.g.

Jedina obaveza zalogodavca je da zalogoprimcu ili treem licu preda stvar ili ispravu koja je
predmet ugovora, s tim da se mogu sporazumeti da zajedniki uvaju stvar ili ispravu
(dravinska zaloga). U sluaju da se radi o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u
registar (bezdravinska zaloga), zalogodavac zadrava zalogu u svom posjedu i ima obavezu da
o toj stvari brine sa panjom dobrog domaina ili privrednika.
3.1.4. Prava i obaveze zalogoprimca
Osnovna obaveza zalogoprimca je da stvar koja mu je predata uva sa panjom dobrog domaina
odnosno privrednika tj. preduzeti sve potrebne korake da odri svojstva i vrijednost stvari. Po
pravilu, zalogoprimac nije ovlaten koristiti ili dati nekom drugom na koritenje predmet zaloge,
iako je mogue u ugovoru o zalozi predvidjeti i takvu mogunost. Zlogoprimac uglavnom ima
neposrednu dravinu na stvari, ali je mogue da zalogodavac kao predmet zaloge da suvlasniki
dio na stvari ime zalogoprimac stie sudravinu. 5 Budui da jedna stvar moe biti vie puta
zaloena, samo prvi zalogoprimac ima neposrednu dravinu stvari. Ako je dug namiren,
zalogoprimac je u obavezi da zaloenu stvar vrati zalogodavcu, ali mu je dozvoljeno da se
naplati iz zaloene stvari ukoliko dunik ne plati dug do dospjelosti.Zalogoprimac je jo i
ovlaen da trai drugu stvar u zalogu ukoliko se pokae da zaloena stvar ima materijalni ili
pravni nedostatak i ne predstavlja dovoljno obezbjeenje za naplatu potraivanja.
3.1.5. Prenoenje zalonog prava
Kao to je ranije spomenuto, zalono pravo je akcesorno, ne moe se samo, bez potraivanja iz
samostalnog ugovora prenositi na tree lice. Ako je zalogoprimac ugovorom o ustupanju prenio
na treeg povjerioca (prijemnika) svoje potraivanje, sa potraivanjem na prijemnika prelaze i
sporedna prava ukljuujui i zalogu.Zalogoprimac nema prao da radi obezbeenja plaanja svog
duga, zaloenu stvar preda dalje u zalogu podzalogu. Ukoliko zalogodavac ipak da svoju
dozvolu za davanje zaloge u podzalogu, tada povjerilac zalogoprimca (podzalogoprimac) stie
neposrednu dravinu na stvari i zalogodavac je duan njemu isplatiti svoj dug. Ako ne bi
postojala takva obaveza zalogodavca, moglo bi se desiti da zalogoprimac ne plati dug
podzalogoprimcu, i da zbog toga ovaj ne vrati stvar podzalogodavcu.6

Vedri, M. Klari, P., Graansko pravo, Zagreb 1996.g

Stankovi O. i Orli M., Stvarno pravo, Beograd, 2001.g.

3.1.6. Prestanak zalonog prava

Zalono pravo prestaje apsolutno ako vie ne pripada ni jednom subjektu, a relativno ako
prestane za dotadanjeg imaoca ali pree na drugog imaoca zalonog prava.7
Zalono pravo prestaje:

kada povjerilac izgubi dravinu stvari

prestankom ugovora

neispunjavanjem uslova i protekom odreenog roka

propau predmeta zaloge

konsolidacijom

prestankom postojanja pravnog lica iza koga nema univerzalnog sukcesora.

4. ZALONO PRVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR

Zalono prvo na pokretnim stvarima upisanim u registar se naziva jo i registarsko zalono pravo
i hipoteka na pokretnim stvarima.
4.1.

Pojam i sticanje

Registarsko zalono pravo (hipoteka na pokretnoj stvari) je pravo zaloge na pokretnim stvarima
koja nastaje bez predaje predmeta zaloge u dravinu zalonog povjerioca ve samim upisom
zalonog prava u registar zaloge. Na isti nain nastaje i zaloga na pravu potraivanja i drugim
pravima. Nain sticanja zalonog prava na pokretnim stvarima i pravima je, kao i kod hipoteke
(otuda i naziv hipoteka na pokretnim stvarima) je upis u registar zaloge.
Registarskom zalogom moe se obezbjediti novano potraivanje, bilo u domaoj ili stranoj
valuti i obuhvata iznos glavnog potraivanja, kamatu i trokove, a moe biti budue i uslovno.
4.2.

Predmet zalonog prava

Predmet zalonog prava mogu biti:

7

Gavella N. i drugi, Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998.g.

10

individualno odreena stvar kojom zalogodavac moe slobodno raspolagati;

pokretne stvari odreene po vrsti ako je ugovorom o zalozi odreena njihova koliina,
broj i nain na koji se mogu identifikovati;

zbir pokretnih stvari (roba u odreenom skladitu, inventar za obavljanje privredne

djelatnosti);

pravo potraivanja zalogodavca prema duniku;

druga imovinska prava kojima njihov imalac moe slobodno raspolagati;

suvlasniki udio;

budue stvari i prava.8

4.3.

Ugovor o zalozi i njegovo dejstvo

Uesnici pravnog posla vezanog za zalono pravo su:

zaloni povjerilac;

zalogodavac;

tree lice.

Tree lice odreuje zaloni povjerilac ili vie njih, radi preduzimanja pravnih radnji radi zatite i
namirenja zaloenog potraivanja. Ime treeg lica se upisuje u Registar zaloge umjesto zalonih
povjerilaca.
Zalogodavac je najee dunik, a moe biti i tree lice koje prua obezbjeenje za tui dug.
Ugovor o zalozi mora biti zakljuen u pisanoj formi koja je odreena kao bitan uslov njegove
punovanosti. Zakljuenjem ugovora o zalozi izmeu zalogodavca i zalogoprimca nastaju
ovlaenja i obaveze. Zaloni povjerilac stie zalono pravo upisom u Registar zaloge.

4.4.

Prava i obaveze zalogodavca

Zakon o registriranim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udjelima FBIH

11

Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar daje jedno znaajno
poboljanje u odnosu na prethodna zakonska rjeenja, jer predmet zaloge ostaje u dravini
dunika. Time dunik stie mogunost da korienjem predmeta zaloge ostvari sredstva za
naplatu kredita npr. i tome slino. On nije lien dravine zaloene stvari i iz nje moe da izvlai
koristi, sve dok se ne steknu uslovi za realizaciju zalonog prava. Ali, posjedovanjem pokretnih
stvari vee vrijednosti, on moe da ostvari odreenu korist (kredit, pozajmicu) njihovim
zalaganjem.
Zalogodavac je u obavezi da uva zalogu sa panjom dobrog domaina ili privrednika i u skladu
sa tim da odrava predmet zalonog prava u ispravnom stanju i vri potrebne popravke na njemu.
Ugovorom o zalozi moe se predvidjeti i obaveza zalogodavca da osigura predmet zalonog
prava.
Zalogodavac gubi pravo na dravinu, ako o dospjelosti ne ispuni obavezu prema zalonom
povjeriocu.
Zalogodavac moe i otuiti predmet zalonog prava i prenijeti pravo svojine na tree lice, s tim
da bez odlaganja podnese zahtjev radi upisa zalonog prava u registar zaloge na teret novog
vlasnika. Tu obavezu ima i novi vlasnik. Ukoliko propuste da to uine, solidarno odgovaraju za
tetu koju zaloni povjerilac moe pretrpjeti zbog njihovog propusta. Ova mogunost moe biti
ugovorom iskljuena.
4.5.

Namirenja na objektu zaloge, nain i redoslijed

Ukoliko je zalogodavac privredni subjekat ili pravno lice privatnog ili javnog prava, Zakon
regulie opte pravilo namirenja vansudska javna prodaja ili prodaja po trinoj ili berzanskoj
cijeni.
Kada su u pitanju fizika lica u ulozi zalogodavca, ugovorom o zalozi moe se predvidjeti da e
zaloga prei u dravinu zalonog povjerioca ako njegovo potraivanje ne bude namireno po
dospjelosti. Tek u trenutku dospjelosti potraivanja, oni se mogu sporazumjeti da e predmet
zalonog prava prei u svojinu povjerioca umjesto isplate duga ili da e povjerilac moi da ga
proda po odreenoj cijeni ili da ga po toj cijeni zadri za sebe. Viak vrijednosti duan je da
isplati zalogodavcu.

12

Kada se steknu uslovi za realizovanje prava zaloge, zaloni povjerilac je duan da preporuenim
pismom obavjesti dunika i zalogodavca ako to nije isto lice, preko adrese upisane u Registar
zaloge, da namjerava da svoje potraivanje namiri iz vrijednosti predmeta zaloge, kao i da
zatrai upis u Registar zaloge zapoetog postupka namirenja. Od tog momenta, zalogodavac je
duan da sarauje sa zalonim povjeriocem i prui mu potrebna obavjetenja radi sprovoenja
namirenja. U suprotnom duguje mu naknadu tete. Sve ove obaveze ima i dunik, kada
zalogodavac i dunik nisu isto lice.
Nakon dostavljenog obavetenja zaloni povjerilac ima pravo da predmet zalonog prava uzme u
dravinu. Ukoliko to ne uspije dobrovoljno, on ima pravo da sudu podnese zahtjev za donoenje
rjeenja o oduzimanju predmeta zalonog prava od zalogodavca i predaju njemu u dravinu. Uz
zahtjev podnosi ovjereni izvod iz Registra zaloge i ugovor o zalozi. Izvod iz Registra je
izjednaen sa izvrnom ispravom.
Sud je duan da o zahtjevu odlui u roku od tri dana i da postupak oduzimanja sprovede u roku
od tri dana od dana donoenja rjeenja kojim se zahtev usvaja.
Zalogodavac ima rok od tri dana za ulaganje prigovora da povjerioevo potraivanje ne postoji
ili da zalono pravo ne postoji ili da je dug isplaen, o emu mora podnijeti pismene dokaze.
Prigovor ne odlae izvrenje.
4.6.

Redoslijed namirenja

Zaloni povjerilac ima pravo prvenstva naplate iz cijene postignute prodajom zalge, osim ako
zakonom nije drugaije odreeno. Ako je isti predmet zaloen veem broju povjerilaca, red
prvenstva se utvruje prema vremenu prijema zahtjeva za upis zalonog prava u Agenciji za
privredne registre.
Redoslijed namirenja zavisi i od vrste zalonog prava. Tako npr. zakonsko zalono pravo iz
Ugovora u privredi ima prvenstveno u odnosu na zalono pravo upisano u Registar zaloge ili
zalono pravo steeno predajom u dravinu uiva prvenstvo u odnosu na kasnije zalono pravo
upisano u Registar zaloge.

4.7.

Prestanak registarske zaloge

13

Registarsko zalono pravo prestaje brisanjem upisanog zalonog prava iz Registra zaloge. Nain
prestanka zalonog prava i osnova za brisanje iz Registra zaloge su:

isplata i drugi naini prestanka potraivanja;

propast stvari;

prodaja;

ostali sluajevi (pismeno odricanje zalonog povjerioca, konfuzija, sticanje

svojine na predmetu zaloge).

Za prestanak zalonog prava i brisanje iz Registra zaloge, trai se pristanak na brisanje zalonog
povjerioca ili sudska odluka kojom se utvruje da je zalono pravo prestalo.

5. REGISTAR ZALONOG PRAVA

5.1.

Pojam i funkcija

Registar zaloge je javni registar koji zalona prava i uvid u njih ini dostupnim svim
zainteresovanim licima, doprinosei pravnoj sigurnosti. Niko se ne moe pozvati na okolnosti da
mu podaci iz Registra nisu bili poznati. Upis podataka u Registar nije dokaz o postojanju prava
zaloge, niti da je upisano potraivanje punovano. Postoje sluajevi kada se upis u Registar nee
prihvatiti i oni su tano nabrojani u Zakonu o pravu zaloge na pokretnim stvarima upisanim u
registar. Po odbijanju upisa u Registar zaloga, rjeenje se mora donijeti u roku od tri dana od
dana prijema zahtjeva za upis.
Registar zaloge je jedinstvena elektronska baza podataka koja sadri zalona prava na stvarima
fizikih ili pravnih lica i druge podatke koji se u skladu sa ovim zakonom, upisuju u Registar
zaloge. Njena osnova je centralna baza podataka, a lokalne jedinice Registra zaloge se formiraju
na teritoriji odreene drave i preko njih se moe vriti upis i pretraivanje centralne baze.
Registar zaloge je dostupan svim licima preko bilo koje jedinice Registra zaloge i to u svakom
trenutku u okviru radnog vremena Registra. Podaci iz Registra su javni a ovjereni izvod o njima
daje se na zahtjev zainteresovanom licu kako o onome to je upisano u Registru tako i potvrda da
Registar ne sadri podatke o zalozi na odreenoj stvari ili pravu.
5.2.

Upis u Registar
14

Upis u Registar stvara fikciju da su trea lica upoznata sa postojanjem zalonog prava i on nije
dokaz prava svojine ili drugih prava zalogodavca na zaloenim pokretnim stvarima, niti da je
obezbjeeno potraivanje ili zalaganje punovano.
U Registar se upisuju podaci o zalogodavcu i duniku; zalonom povjeriocu; treem licu iz lana
16. stav 1. Zakona (Zaloni povjerilac ili vie njih mogu odrediti tree lice ili jednog od njih da
preduzima pravne radnje radi zatite i namirenja zaloenog potraivanja); podatke o pokretnoj
stvari ili pravu; potraivanju obezbjeenom zalogom uz oznaenje osnovnog i maksimalnog
iznosa; postojanju spora o zalonom pravu; da je zapoet postupak namirenja i sve promene ovih
podataka.
Izmjene i dopune podataka u Registru, ako se odnose na bitne elemente upisanog zalonog
prava, imaju karakter novog upisa.
Zaloni povjerilac ima obavezu da trai da se u Registar zaloge upie zapoeti postupak
namirenja. Zalogodavac moe da zahtjeva da se u Registar upie zabiljeka postojanja spora ako
pokrene parnicu za brisanje zalonog prava iz Registra zaloge. Zalogodavac, zaloni povjerilac i
svako drugo lice mogu zahtjevati upis zabiljeke spora ako su pokrenuli parnicu u vezi sa
zalogom.
Dokumentacija na osnovu koje je izvren upis u Registar, sastavni je dio Registra zaloge do
njenog prevoenja u elektronsku formu. Nakon toga, uvae se po propisima za arhivsku grau.

Na osnovu zahtjeva koji se podnosi Agenciji na propisanom obrascu, pokree se postupak upisa
u Registar zaloge. Podnosiocu zahtjeva izdaje se potvrda o podnijetom zahtjevu. Registrator
15

provjerava urednost i potpunost zahtjeva ne ispitujui tanost podataka i vjerodostojnost

dokumenata uz zahtjev. Upis u Registar zaloge odobrava se rjeenjem, kao i brisanje zaloge, ako
je to bio zahtjev.
Zahtjev se odbacuje zakljukom, ako nije podnijet u skladu sa ovim zakonom, kojom prilikom se
podnosiocu vraa originalna dokumentacija.
Protiv rjeenja i zakljuka moe se izjaviti alba u roku od 15 dana Ministru nadlenom za
poslove privrede preko Agencije.
Shodna primjena Zakona o upravnom postupku vai za sve ono to ovim zakonom nije
predvieno a odnosi se na postupak upisa u Registar.

16

6. ZAKLJUAK

Pravo koje ima: da ti neko stvar kakvu dade, ili da za to neko djelo ili radnju izvri, ili da
neto radi tebe i tvoje udobnosti propusti ili ti dopusti, pa sve, razumje se, pripada, kao i stvarna
prava, tvojoj imovini. Ali, ba da je stvar kojoj ti dunik duguje i stvarna po sebi, ona e tek onda
u istini tvoja vlatina biti kad se dug namiri, i stvar pod tvoje ruke u vlast doe. Dok god dug
namiren nije, meu tobom i stvarju koja ti je na dugu nalazi se kod dunika, njegova volja hoe
li ili nee izvriti to je dunik. Dunik moe biti tuen za stvar. I kad presudu dobije jo ne
znai da e postati vlanik stvari (dunik moe umrijeti, otii u daleke zemlje)9
Zalono pravo kao vid stvarnog prava prua zalonom povjeriocu sigurnost u naplatu duga, bilo
da dunik isplati dug po dospjelosti ili u suprotnom da se povjerilac naplati iz zaloene stvari.
Meutim, moe se rei da Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar
predstavlja jako dobro zakonsko rjeenje, jer nedravinska zaloga kao predmet njegove
regulative ima znaajnu ekonomsku prednost u odnosu na dravinsku. Pogotovo zbog toga to
predmet zaloge ostaje u dravini dunika time mu omoguujui da se njegovim koritenjem
pomogne u otplati duga zbog koga je dao zalogu. Postupak namirenja je mnogo efikasniji od
sudskog postupka izvrenja na nepokretnostima. Predvieni su veoma kratki rokovi, hitnost u
postupanju i primjena pravila izvrnog postupka.
Naravno, ni jedan zakon nije toliko dobar da ne bi mogao biti bolji, ali e se njegovi eventualni
nedostaci ukazati tek u predstojeoj primjeni, pa e praktini problemi koji eventualno nastanu,
uticati na njegovo poboljanje i dogradnju.

lan 871 Opteg imovinskog zakonika za Crnu Goru

17

7. LITERATURA
1. Vedri, M. Klari, P., Graansko pravo, Zagreb 1996.g
2. Gavella N. i drugi, Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998
3. prof. dr Ilija Babi, Privredno pravo, Udbenik za studente Poslovnog fakulteta u Beogradu,
Beograd, 2006
4. dr Obren Stankovi i dr Miodrag Orli, Udbenik Stvarno pravo, Beograd, 1996
5. Sojanovi D., Stvarno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, 1998
6. Stankovi O. i Orli M., Stvarno pravo, Beograd, 2001
7. Zakon o stvarnim pravima FBiH
8. Zakon o registriranim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udjelima FBIH
9. www.apr.gov.rs

18