Ne itajte poeziju.

Poezija boli, prodire u unutranje bie i tu zauvek ostaje.

Ili, najbolje ne itajte ikakve knjige.
U njima je znanje svih svetova a ko da ivi sa takvim teretom?
Odbijte pesme im ponete da ih oseate.
Pesme su okrutne i izmeu redova sadre svu tugu sveta.
Postoji razlog to su tirani spaljivali knjige
I to su dobre knjige danas retki predmeti iz prolosti.
Ni sluajno ne dozvolite svojoj dui da se oplemeni muzikom rei,
Jer te su melodije previe snane za vae poimanje harmonije.
To su aneoski horovi i mrane simfonije demona,
One remete utabane puteve vaeg ula sluha.
ta su uopte pesnici?
Pesnici su sa zadovoljstvom kaem kurve,
Oni se svima daju bezuslovno.
Oni se nude kao uliarke, itali ih, ne itali, oni e ekati na oku.
U poeziji je blaenstvo raja, ali i vena vatra pakla
A ko u dananje vreme jo sme da rizikuje?
Pred njom su jednaki vernici i nevernici, ene i mukarci,
Ona je napad i odbrana.
U njoj nema licemerja, stihovi ne umeju da glume.
Ko veruje da je pesma manifest linosti autora
Taj je prokleti voajer.
Pesme su opijati prve klase onome koji u njima uiva,
Jednim ispravnim itanjem njegova je svest ve ozbiljno pomuena.
(Nije ni proza nita bolja, ali poezija je vie ljudi ubila.)
Nikada ne dozvolite sebi da zavolite pesnika.
Onaj koji nudi pesme ljudima nesrean je,
Takvih ljudi se uvajte, oni u vaim oima vide sve.
Dok pie, pasje se nada se da e neko prihvatiti njegov finalni proizvod,
Pesnici su lutalice u senkama grada i irinama prirode.
Nemojte da ih u ijednom trenutku ozbiljno shvatite,
Oni nisu iz naeg vremena, ili su iz prolosti ili budunosti,
Sadanjost ne poimaju. Desi li se da shvate sadanjost,
Tek tada nastaje pravi vrtlog u koji e vas zaas odvui.
uvajte se ljudi koji ni od ega vide odraz svega,
Koji od obine are na tepihu vide ornament iz antike istorije,
Koji se pomalo drugaije izraavaju te su izraze nauili u knjigama,
Tim Pandorinim kutijama kojih se treba uvati.
U pesmama nema perspektive, nema budunosti niti ispravnog ivota;
Pesnicima je grb Ljubav, njihova zastava je Lepota;
U dui im je pustinja i kina uma;
Nose bolest zavisnosti od pisanja i ozdravljenje u stihovima.

Ko se jednom pronae u strofi pesnika, neka vie nita ne ita

To je znak da taj redosled slova razume.
To je znak da ga je tvorac tih rei koje su pogodile srce
Odvukao u dubine nepoznatog, previe zahtevnog ivota.
Jer, od pesmotvoraca se zahteva romansa i strah,
Da flertuju sa Inspiracijom jer se plae njenog odlaska;
Od njih se zahteva neumorno opserviranje milion svetova,
Dok ih stvaran svet eka opominjui ih svakim sekundom.
Njihove su noge vrsto na zemlji, ali glava je u maglama svemira,
Od njih se zahteva kontradikcija i kontrola nijansiranog nemira.
Gube se u svom udnom svetu koji robuje vioj vrednosti,
Ne umeju da razgovaraju o trivijalnim stvarima.
Loe su drutvo, strastveni su u svojim stavovima,
Koga jednom zavole taj je voljen zauvek.
Kao to rekoh, ne dozvolite sebi da ih ujete
A kamoli uestvujte u njihovim psiholokim poigravanjima,
Stihovi zbunjuju vae due, paralizuju va razum,
Kod njih nema crnog i belog, sve je u svim bojama,
Neodlunosti skloni su sem kada sednu da piu.
Nije li dovoljno znati da svoje pesme nekad unitavaju?
Samounitenje im je svima srednje ime,
Dovoljno su ludi da o tome piu i da se ponose time.
Vole miris pitome knjige i nepoznate divlje predele,
Sanjaju kada su budni. Ko moe trpeti takve ljude?
Zato ne itajte pesme, jer to ih najvie boli,
Boli ih to ljudi ne vide sve te poetske lepote.
Deo su svega, niega deo nisu, njihova vodilja je Univerzum;
U pesmama je Istina a ko da ivi sa takvim teretom?
U ovakvom svetu ivot se vie oteavati ne sme.
I na kraju pesnici su sumnjiva ljubav, a njihova deca su njihove pesme.