Peinsko udovite

Jedne hlade jesenje veeri medved naie na peinu I zaviri u nju. Oho!- ree. Ovde
mogu sasvim ugodno da prespavam zimu.
Ali tek to zakori unutra, neto zalepra pred njegovom njukom. Prestraen, htede da pobegne.
Meutim, nije bilo razloga da se plai. To su bili samo imii.
Vidi ti njih!- naljuti se medo.- Hoe da uplae, monog gospodara ume! Napolje iz peine!
- Ovo je naa peina! Ovo je naa kua!- zaciktae imii.
- Gle, molim vas! Kaete: vaa peina?!
- Pa moe da bude i tvoja i naa- pokuae imii pomirljivo da se nagode sa medom. Ima ovde
dosta mesta za sve nas. Neemo ti smetati. Mi spavamo na vrhu peine, a ti spavaj dole na
zemlji.
- to ste zagalamili! Napolje kad kaem!- povika medved i rastera ih granom. Zati potrai mesto
gde bi legao. U uglu opazi dosta suvog lia. Divna postelja za medveda! Ali tek to se opruio
po liu, nabode se na neto. Kad bolje pogleda opazi jea. Tu si se nesreo jedna, namestio s
tvojim bodljama!- besno zaurla medo i izbaci napolje tek probuenog jea. U peini je medo
naiao na jo dva neeljena sustanara, sovu i jazavca. Najurio je i njih, pa onda zadovoljno legao
na lie.
Pred peinom su izbaeni stanari drhtali od hladnoe. imii su jadikovali:-Gde emo,
jadni beskunici, da naemo drugo skrovite?
Je se jo vie zabrinuo:-A ta u ja bez moje tople postelje i zimnice, koju sam skupljao cele
jeseni?
-Ova peina je oduvek bila moja kua. Sada je kasno da traim drugu- ree jazavac. Isto je htela
da kae i sova, ali emu jadikovanje? Ona predloi: -Hoete da isteramo medveda iz peine?
Je e na to: - Znam, uvaena sovo da si ti pametna, ali sada si rekla obinu glupost. Kako mi
moemo da budemo jai od medveda?
-Samo vi radite ono to vam kaem, pa e te videti da sam bila u pravu...
Studeni vetar je nagovetavao veoma hladnu no. Zato jeu, jazavcu i imiima ije
preostalo nita drugo nego da posluaju sovu. Kada je medved zadremao, odjednom su ga napali
bivi stanbovnici peine. Je ubo otrim bodljama, imii su ga izujedali za ui, jazavac ga je
jako ugruzao za apu, a sova ga je nekoliko puta kljucnula svojim povijenim kljunom pravo u
oi. Ne znajui u mraku ko ga napada, medved pobee iz peine to je bre mogao.
Videi ga kako bezglavo juri, vuk ga zapita: - ta ti je medo? Da nisi opazio lovce?
-Kakve ovce, napolo me je neko peinsko udovote sa bezbroj zuba, kljunova i otrih kopalja.
Bei i ti, ako ti je ivot mio!
Vetar je huao i ljuljao celu umu. Vuku se uini da se to pribliava peinsko udovite,
pa i on pobee.