ZAVRSNA OBRADA DRVETA POMOCU SLOJEVA KOJI

STITE OD UV ZRACENJA

Poslovanje danasnjice mora se boriti sa globalnim takmicenjem,

skakanjem stopa zaposlenosti i povecanim brojem propisa u vezi sa
emisijom gasova, bacanjem smeca, zastitom i zdravljem. Ostvarivanje
procesa zavrsne obrade industrijskog drveta zahtevan je posao, a
opstanak u danasnjoj poslovnoj klimi nije moguc ako se ignorisu ova
pitanja. Za radnika na zavrsnoj obradi drveta neophodno je da koristi
sredstva koja ne zahtevaju mnogo napora, koja se brzo nanose i suse da bi
se time olaksala visoka proizvodnja. Ona takodje treba da imaju
minimalnog uticaja na posao i prirodno okruzenje. Nova tehnologija
ostvaruje ogroman uticaj, ali prelazak na nova sredstva i procese vezane
za njih moze biti skup za uvodjenje i zahtevao bi mnogo vremena za
ucenje o njihovom koriscenju.

OVAJ CLANAK BI TREBALO DA OBEZBEDI INFORMACIJE O

SISTEMIMA ZAVRSNE OBRADE KOJI STITE OD UV ZRACENJA IZ
PERSPEKTIVE NE-HEMIJSKIH SUPSTANCI
Realnost se odigrava vrlo brzo kada se uzme u obzir sve sto
snalazi danasnje radnike na zavrsnoj obradi drveta bez obzira na to da li se
odnose na stolariju, namestaj, odlivke, drvenariju i vrata, ili podove od
jakog drveta. Srecom, slojevi koji stite od UV-zracenja u koje spadaju boje,
osnovni slojevi boje, zaptivke, gornji sloj boje dostupni su i to u velikoj meri
smanjuje pritisak koji se ostvaruje na radnike na zavrsnoj obradi. Mnogi su
vec osetili koristi od zastite od UV-zracenja i dobrobiti koju ona donosi, dok
drugi aktivno tragaju za ovom tehnologijom i nadaju se da ce krenuti
napred ka njenom uvodjenju. Mada, postoje i oni koji traze odgovore i
pitaju se da li zastita od UV zracenja pomaze.
Ovaj clanak bi trebalo da obezbedi informacije o sistemima
zavrsne obrade koji stite od UV-zracenja iz perspektive ne-hemijskih
supstanci. To bi trebalo da obezbedi uvid u uspesan prelazak na slojeve
koji stite od UV-zracenja i prepoznavanje prilika koje se dobijaju kada se
obavi prelazak.

VRSTE SLOJEVA KOJI STITE OD UV-ZRACENJA

Radnik na zavrsnoj obradi industrijskog drveta ima u sustini tri
opcije u vezi sa tipovima slojeva za zastitu od UV-zracenja koje moze da
koristi-100% UV, UV sa smanjenom kolicinom vode ili UV sa smanjenom
kolicinom rastvaraca. Svaki od ovih tipova zastitnog sloja moze biti

nanesen prakticno bilo kojom metodom. Odabrani metod nanosenja zavisi

od strukture/ kvaliteta povrsine koja treba da bude obradjena, kvaliteta
zavrsne obrade koja se zahteva na toj povrsini i od stope proizvodnje kojoj
obrada mora da se prlagodi. Odabir vrste sloja koji stiti od UV-zracenja i
nanosi se bilo kojom metodom pitanje je strukture ili gustine sloja, lakoce
za dobijanje odredjenih finesa sloja (sjaj, poravnjavanje) i lakoce koriscenja
sistema premaza.
Uopste, ako se 100% UV zastitni slojevi mogu koristiti da bi se
dobio zeljeni kvalitet zavrsne obrade, najbolje je postaviti niz akcija za
njihovo koriscenje. Cene, troskovi procesa i zahtevi izvestaja bili bi
najpovoljniji ako bi se koristio 100% UV zastitni sloj. Ako je pozeljan veoma
tanak sloj, moze biti potrebno manje od 100% aktivnih sastojaka i
koriscenje zastitnih slojeva sa smanjenom kolicinom vode je najpogodnije.
Zastitni slojevi sa smanjenom kolicinom vode pokazuju bitne prednosti
nasuprot onima sa smanjenom kolicinom razredjivaca zbog potencijalnih
faktora bezbednosti i prenosenja kroz vazduh. Hajde da ispitamo njih
pojedinacno kao i njihove upotrebe u procesima zavrsne obrade.

100% UV-ZASTITA
Ovi slojevi koji otklanjaju UV-zrake tecni su slojevi koji ne sadrze
nikakav rastvarac ili vodu koji isparavaju. Njihov sastav cine u potpunosti
aktivne hemijske supstance koje se direktno pretvaraju u cvrst sloj kada se
naneseni sloj izlozi ultravioletnom zracenju. Posto ne postoji uslov da se
osusi naneseni sloj, drvena povrsina moze odmah da izadje iz sektora
upotrebe u liniji finalne obrade i udje u zonu otklanjanja UV-zracenja ili UV
''pecnicu''.
Otklanjanje je momentalno i delovi napustaju UV-pecnice spremni da bude
obradjeni u narednom stadijumu operacije. Veoma znacajna pogodnost
koju ima 100% zastitni sloj je cinjenica da se visak premaza moze ponovo
iskoristiti. Previse rasprsene tecnosti, prelivanje usled rada sa valjkom ili
nanosenja tecnog sloja, uklonjeni viskovi i drugi sakupljeni slojevi UVzastite mogu ponovo iskorisceni. UV zastitni slojevi omogucavaju najbrzu
stopu proizvodnje i svaki metod nanosenja je moguc. Dokazana je
cinjenica da UV-zastitni slojevi mogu biti i jesu normalno prskani i na velike
i na male formate drvene povrsine. Otisak ili duzina linije zavrsne obrade
mogu biti izuzetno mali i mogu da obave rad sa drvetom veoma velikom
brzinom. Na velike 4' x 8' panel-ploce i vrata slojevi se nanose pomocu
duplih, obrtnih i nepomicnih pistolja za prskanje procesom koji se obavlja
brzinom izmedju 25 i 40 fpm. Odlivci i drvenarija mogu se obradjivati
brzinama do 350 fpm pa i vecim od toga. Ako uzmemo u obzir ove brzine
iznenadice nas kada saznamo da je trajanje linije zavrsne obrade potrebno
samo zbog toga da bi se opteretila i oslobodila drvenarija, za smirlanje,
nanosenje premaza i otklanjanje UV.
Ciscenje je jednostavno sa 100% zastitnim slojevima. Zbog toga sto samo
UV zracenje i visoka temperatura uticu na premaz, sprecavanje izlaganja
dovodi do toga da nema potrebe za ciscenjem osim ako se menja boja
sloja koji se nanosi. Povrsinski naprskani sloj nese preci u cvrsto stanje

povrsine rasprsene tecnosti ostaju otvorene a valjci za nanosenje

premaza, rezervoari tecnosti za premaz i linije tecnosti treba samo da se
osuse ili isprazne na kraju procesa zavrsne obrade. Samo povremeno
prskanje je potrebno a raspored se moze napraviti na najbolji nacin
kontaktiranjem snabdevaca premaza i proizvodjaca opreme.
Negativni efekti 100% zastitnog sloja minimalni su i obicno se
mogu izbeci prilagodjavanjem tehnikama nanosenja. Najcesce problem koji
se cuje u industriji je da se stopostotni zastitni slojevi brzo zgusnjavaju i ne
postize se uobicajeni zavrsni izgled. Drugi problem na koji se cesto obraca
paznja je to da je tesko dobiti standardni sjaj uz pomoc ove vrste premaza.
Iako se stopostotni zastitni slojevi mogu naneti da bi dali gustinu koja za
rezultat ima ''plasticni'' izgled laminat, postoji vise procesa zavrsne obrade
koji zahtevaju ovu odliku. Zavrsna obrada jake gradje i lepog izgleda lako
se postize i moze se naci u specijalno izradjenim enterijerima aviona,
unutrasnjosti jahti, izlivenim ramovima slika, povrsinskim slojevima punih
podova, gornjim delovima stolova i premazima na donjim povrsinama i na
drugim povrsinama. Fini zavrsni izgled se, medjutim, lako postize
kontrolisanjem stope nanosenja slojeva zapecacenih premaza kao i
povrsinskih. Raznolikost je kljuc za stopostotni zastitni sloj i proizvodjac
kvalitetnog premaza moze konstruisati sistem koji ce da tece i funkcionise
dobro za slojeve manje mase.
Zavrsni sjaj obicno zavisi od sposobnosti cestice u strukturi
namaza da bude prisutna na povrsini zavrsne obrade koja je zasticena.
Cestica ce prekinuti ili rasuti reflektovanu svetlost smanjujuci sjaj zavrsne
povrsine. U slucaju sloja za stopostotnu zastitu od UV-zracenja cestica
treba da bude veca od gustine natalozenog sloja premaza ili treba da
postoji mehanizam koji dovodi cesticu do povrsine u toku uklanjanja
stetnih zraka. Kao sto mozete i pretpostaviti, proizvodjac zastitnog sloja
nailazi na znacajan izazov kada treba da obezbedi opcije slabijeg sjaja za
radnike na zavrsnoj obradi drveta. Neki proizvodjaci se oslanjaju na obilno
nagomilavanje cestica da bi dostigli kontrolu sjaja a drugi koriste vestinu
da bi manipulisali tamo gde cestica migrira tokom uklanjanja stetnog
zracenja. U svakom slucaju, kontrolisanje sjaja je faktor koji treba da se
uzme u obzir ali ne i bitan faktor kada se posluje sa proizvodjacima
premaza za kvalitet. Drugi faktor u stopostotnom aktivnom zastitnom sloju
je pomorandzina kora koji pogotovo moze biti primecen sa losijim
kvalitetom premaza jer se smanjuje sjaj. Ovo je rezultat uticaja dva
principa: sposobnosti kompozicije za uklanjanje UV-zracenja da ide dobrim
tokom i sposobnosti zaptivenog sloja premaza da se primeni na razlicite
vrste drveta. Preporucljivo je da konsultujete svog proizvodjaca premaza
ako postoje bilo kakve poteskoce u vezi sa pomorandzinom korom i
odredite uzrok i odgovarajucu radnju za korekciju. Ovaj fenomen se moze
lako popraviti i odlicna povrsinska ujednacenost moze se postici bez obzira
na gustinu i sjaj nanesenog sloja.
Pigmentacija je druga opcija dostupna u 100% aktivnoj formi.
Mutna bela, crna i boje mogu se dobiti ali to mora pazljivo isplanirati
formulator. Mora se voditi racuna sa bojama koje amaju apsorpciju u
oblasti ultraviolentnog zracenja zbog toga sto one smanjuju kolicinu UVenergije koja moze da dospe do hemijskih supstanci. UV-hemijske
supstance ce jedino delovati ako mogu da ''vide'' UV-energiju. Boje koje

apsorbuju UV energiju sprecavaju energiju da dodju u dodir sa hemijskim

sadrzajem. Obicno se smatra da zute, crvene, crne i neke metalik boje
mnogo vise izazivaju nego neke druge.
Stopostotni UV-zastitni slojevi mogu donekle razlikovati u odnosu
na raspolozenje njihovih korisnika i bitno se menjaju od jednog do drugog
proizvodjaca. Sprej niskog viskoziteta, kompozicije zastitnih slojeva uz
pomoc vakumskih i tecnih premaza mogu se formulisati uz pomoc veceg
sadrzaja monomernih cestica. U zavisnosti od monomera koji se koristi,
premaz moze vise ili manje uticati ili biti osetljiv na pojedinacni dolazak u
kontakt.
Dalje, drvo je veoma porozno i materijali niskog viskoziteta brzo ce
apsorbovati i mozda nece moci da ''vide'' potrebnu UV-energiju da bi je
efektno uklonili. Materijali koji nisu oslobodjeni stetnog zracenja mogu
vremenom otici na povrsinu zavrsne obrade i prourokovati to da obradjena
povrsina drveta oda neprijatan miris za neko vreme. Odgovarajuca
formulacija, metodi nanosenja, uslovi za zastitu od UV-zracenja, i veoma
kratka pauza izmedju nanosenja i uklanjanja stetnog zracenja eliminisace
bilo kakav neprijatan miris ili moguce izlaganje koze kada se obradjuju
delovi zavrsne obrade.
U procesu zavrsne obrade podesno je koristiti stopostotne zastitne
premaze je su kompatibilni sa vecinom tradicionalnih sredstava za
nanosenje. Pumpanje tecnosti je, medjutim, veoma bitan za razmatranje.
Sloj za stopostotnu zastitu od zracenja ne sme se nanositi pumpom koja
podlaze premaz jakim deformatornim silama kao sto je pumpa sa klipom.
Ovo je posebno vazno kada nanosenje premaza zahteva visok pritisak
tecnosti. Nanosenje bezvazdusnog spreja kao i bezvazdusnog spreja uz
pomoc vazduha mora biti olaksano pumpama sa niskim stepenom
deformacije a koje su pod velikim pritiskom. Postoje hibridne stilizovane
pumpe sa klipom, pregradom ili mehovima koje mogu da naprave zastitne
slojeve pod visokim pritiskom bez opasnosti od deformatornih sila koje
mogu izazvati preuranjen nastanak zelatinaste supstance od premaza.

Sloj za uklanjanje UV-zraka sa smanjenom kolicinom

vode
Potreba za premazima sa smanjenom kolicinom vode najvise je
zastupljena kod zavrsne obrade velikih vrata i panel ploca. Ove povrsine
tipicno imaju slabiju gradju spoljasnosti u poredjenju sa onim koje su
nastale pomocu tradicionalnih premaza koji sadrze rastvarace. Generalno
se verovalo da ovakva spoljasnjost moze postici pomocu zastitnih slojeva
koji nisu 100% aktivni. Danas, ta pretpostavka ostaje na snazi ali ostvaren
je znacajan napredak u hemiji i tehnikama koje omogucavaju zavrsnu
obradu slabije gradje uz visoko-aktivni/cvrsti sadrzaj ukljucujuci
stopostotni zastitni sloj. Bez obzira na to, mnogi proizvodjaci slojeva za
zastitu od zracenja nude premaze sa smanjenom kolicinom vode koji su
35-45% cvrsti ili aktivni. Ti slojevi se lako nanose, suse i oslobodjeni su UVzracenja te obezbedjuju izvrstan finalni izgled, trajnost i otpornost.

Iz istorijske perspektive, kada se pojavilo UV-trziste mnogi radnici

su snabdeli postojece, konvencionalne linije premaza UV pecnicama da bi
izasli u susret sistemima za zastitu od UV-zracenja. Ove linije su ukljucivale
dugacke pecnice za susenje, i kada su procenjivani premazi za stopostotnu
zastitu, pokazalo se da previse prodiru u drvenu povrsinu. Sto se tice
kompozicije, slojevi koji uklanjaju UV-zracenje bogati su monomerima da
obezbede nizak nivo viskoziteta premaza da bi tako potpomogli protok i
poravnjavanje a takodje su potpomagali prodiranje u drvenu povrsinu. Uz
to, trajanje i toplota kojima je premaz bio izlozen u periodu susenja u
pecnici pouzrokovali su prisustvo materijala iz koga nije uklonjeno stetno
zracenje i nije bilo moguce ostvariti osobine kvalitetne zavrsne obrade.
Iako bi uklanjanje pecnice resilo problem kvaliteta zavrsne obrade, mnogi
radnici su ostali verni svojoj opremi i trazili su alternativna resenja. Slojevi
za zastitu od zracenja sa smanjenom kolicinom vode postali su
odgovarajuca opcija za ostvarivanje prelaska na sisteme za zastitu od
zracenja za one kod kojih postoji linija zavrsne obrade. Neophodno je
dodavanje pecnice jedino na kraju procesa. U stvari, uobicajeno je da se
vide mnogi novi uredjaji koji su specijalno izradjeni za redukovane forme
premaza za zastitu od UV-zracenja bilo u formi vode ili rastvaraca.
Premazi sa smanjenom kolicinom vode dopustaju izvanredan sjaj
i kontrolu viskoziteta pa se stoga lako nanose sa minimalnim ili bez
problema sa cesticama karbonata i zagadjivacima vazduha. Obojene
verzije su dostupne i upotreba vise univerzalnih tipova koloranata nude
sposobnost postizanja standardnih boja. Moze se koristiti bilo koja metoda
nanosenja mada se u toku ovog procesa najcesce vidjaju linije premaza u
spreju ili vakumu.
U neke od slabijih strana na koje se nailazi u ovom procesu
ukljucuju se poteskoce da se dobije zavrsna struktura (kada zelite da se
dobije brzo i lako) i nepotpuno susenje koje prethodi uklanjanju stetnog
zracenja. Ocigledno, pitanje strukture je direktan rezultat cvrstog sadrzaja,
bas kao sto je to i faktor koji je u vezi sa svim premazima ciji je sadrzaj
manje cvrst. Suvoca sloja za zastitu koji ima smanjenu kolicinu vode zaista
moze biti problem.
Nedostaci kod zavrsne obrade mogu se javiti ako se sloj ne osusi
potpuno pre uklanjanja UV-zracenja. Uobicajeni nedostatak koji se uocava
je prisustvo belih fleka kod zavrsne obrade posebno ako je gustina
premaza malo veca. Na primer gusci talozi premaza mogu da se nadju u
pukotinama, uglovima i ulegnucima na povrsini. Ove bele mrlje nastaju
kada materijal osetljiv na UV-zracenje pretrpi odstranjivanje stetnog
zracenja pre nego sto dobije priliku da se osusi i formira ravnomerni sloj.
Tretirana kolicina materijala na kojoj nije formiran povrsinski sloj rasipa
reflektovanu svetlost i pojavljuje se kao bela tacka ili mrlja. Drugi
nedostaci zavrsne obrade ukljucuju neravnine i mehurice koji su prisutni u
tretiranom sloju. Ovi se formiraju kombinacijom toplote iz UV-lampi i
egzotermicke reakcije suvog materijala osetljivog na UV-zracenje tokom
tretiranja. Voda i druge isparljive supstance brzo ce isteci iz ovog sloja i
prouzokovati ove nedostatke.
Kod koriscenja premaza za uklanjanje UV-zracenja koji imaju
smanjenu kolicinu vode ili koji sadrze vodu veoma je vazno postarati se za
to da ukvaseni delovi nisu korozivni. Prikljucci, regulatori i ventili treba da

budu od nerdjajuceg celika. U nekim slucajevima mogu se koristiti

aluminijumske komponente ali odrzavanje je bitno da bi se sprecila bilo
kakva korozija ili formiranje bele rdje. Bilo koji sistem pumpanja tecnosti
moze biti koriscen kao sadrzaj vodenih bafera.
Sakupljanje viska premaza moguce je kod poboljsane efikasnosti
transfera ali nije tako prosto kao kod stopostotnog zastitnog sloja.
Sakupljeni i ponovo sastavljeni premaz mora biti nadgledan zbog bilo
kakve promene u viskozitetu i prema tome popravljen uz pomoc vode i/ ili
bilo kakvim ko-solventnim sadrzajem koji se prvobitno nalazio u
kompoziciji i postoji mogucnost da je ispario. Proizvodjac premaza moze
obezbediti uputstvo za popravke koje moze biti potrebno da bi se premaz
uspesno ponovo sastavio. Ciscenje je momentalno odradjeno mlazom
vode. Drugo ispiranje moze se uraditi za bilo koji talog koji je uporan i za
osuseni sloj materijala. Ako je ovo potrebno, zahteva se rastvor koji se
mesa (koji je kompatibilan) sa vodom (kao sto je aceton ili izopropil
alkohol) koji se nazivaju prelaznim rastvaracima. Prelazak od premaza cija
je osnova rastvarac na one cija je osnova voda i obrnuto mora uvek da ide
preko prelaznog rastvaraca kada se uzimaju u obzir nakvaseni delovi i
putanja tecnosti koje premaz mora da ostvari u procesu nanosenja.
Neophodno je isusiti sistem premaza, isprati odgovarajucim razredjivacem
( rastvorom za premaze u cijoj je osnovi rastvor i vodom za one u cijoj je
osnovi voda), sto je praceno ispiranjem prelaznim rastvaracem, mlazom
razredjivaca da bi se koristio novi premaz i na kraju treba obezbediti
sistem novim premazom. Na ovaj nacin se izbegava koagulacija cvrstog
sadrzaja i druge nepogonosti koje mogu izazvati znatan zastoj u vremenu i
popravku.

1.slika
Obratite paznju na finu strukturu zavrsnog sloja i odsustvo pomorandzine
kore na ovom sprejom nanesenom samolepljivim povrsinskom sloju koji je
nanesen preko boje koja se uklanja vodom

2. slika
Iznad su fotografisana dva zavrsena uzorka iz vakumom nanesenog
nijansiranog povrsinskog obojenog sloja koji 100% stiti od zracenja.

3.slika
Deo panel ploce od crvene hrastovine (levo)zavrsno obradjene pomocu
zastitnog sloja sa smanjenom kolicinom vode(40% cvrste materije). Druga
ploca crvene hrastovine (desno) zavrsena uz pomoc stoprocetnog sloja.
Oba proizvoda su nanesena sprejom, ali obratite paznju na popunjeni
izgled u dubokoj zoni zrnaca za 100% zastitni sloj u kontrastu sa onim kod
koga je kolicina vode smanjena. Struktura se mnogo lakse kontrolise uz
pomoc slojeva sa redukovanim otklanjanjem UV-zracenja.

4.slika
Prelazak sa jednog na drugi premaz
Kada prelazite sa jednog na drugi tip premaza
postarajte se za to da predjete most da bi se odrzala stabilnost sloja.