ISPRAVNO POGUBLJENJE

Kapima poslednje ki{e

svetost lika pozdravljam.
Pomalja{ se u tami.
Od ~ekanja sam umoran,
od suza molitvenica.
Mu~nina ...
Slomljen, istro{en,
ste`e me utroba, boli.
Kraj sene sedi.
Ti{inom pri~aj.
Naviku `elim.
Ima te, ima za mene.
Kriknuo bih,
ali upla{i }u krhkost prikazanja,
prise}anja.
Prvi pogledi, stid, rumenilo obraza.
Potajno, iza zidina,
tek kroz mali otvor
visoke kule,
zastavama sam mahao
na{av{i ih u zatvorenosti.
Seti se moje hrabrosti.
Vreme je progutalo
svaki poku{aj i nadu.
Zaborav, napu{tanje.
Ravnodu{nost kada nestane,
evo tebe osmehom,
mrtvog me budi{ da `ivim.

[ifra:

Razbludeli