MITROVAKA GIMNAZIJA

SREMSKA MITROVICA

RAUNARSTVO I INFORMATIKA
HARDVERSKE KOMPONENTE
RAUNARA

prof. Ivan Filipovi

Hardware raunara
Hardver ili raunarski hardver (eng. hardware; computer
hardware) je fiziki, opipljivi deo raunara.
Hardverska, raunarska arhitektura koja se koristi u kunim
raunarima se naziva Von-Neumann arhitektura. Takoe,
postoje i druge arhitekture, ali se mnogo ree koriste.
Mogunosti raunara u najveoj meri zavise od hardvera i
njegovih kvaliteta.

Osnovni delovi raunara

Osnovni delovi raunara mogu se podeliti na:
1.
2.
3.
4.
5.

Unutranja periferija
Ureaji za skladitenje podataka
Grafiki izlazni ureaji
Zvuni ulazni/izlazni ureaji
Ulazni ureaji

Unutranju periferiju raunara ine:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Matina ploa
Procesor
RAM memorija
Hard diskovi
Optiki ureaji
Grafika karta
Zvuna kartica
Mrena kartica
Napojna jedinica

Matina ploa - Matina ploa je hardverski deo raunara koji vee sve komponente u jednu celinu i omuguava
komunikaciju izmeu raznih delova raunara. Matina ploa direktno utie na performanse raunara shodno
mogunostima njenih glavnih delova. Glavni delovi matine ploe su: ipset: Glavni deo koji vee sve ostale delove
sa procesorom i alje CPU informacije ostalim delovima, sastoji se od dva dela: NorthBridge i SouthBridge.
NorthBridge: NorthBridge je direktno konektovan sa procesorom (CPU) preko FSB-a (Front Side Bus ili Sabirnica)
to omoguava brzu dostupnost podataka iz memorije i grafike. Southbridge: Southbridge je sporiji od Northbridgea pa sve informacije iz CPU-a idu prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je magistralama spojen
na PCI, USB, zvuni ip, SATA i PATA konektore itd.
Delovi koji ine matinu plou su:
Socket: Socket odreuje koju vrstu procesora moemo prikljuiti na matinu plou. Zadnji univerzalni socket koji su
podravali svi proizvoai procesora za PC kompjutere je bio socket 7. Danas je nemogue staviti AMD procesor u
matinu plou koja podrava Intel socket (i ipset). BIOS: Basic Input/Output System (BIOS) kontrolie primitivne
fukncije raunara i svaki put proverava svoje stanje kod paljenja raunara.
Memorijski slotovi: Slue kao dom za RAM memoriju, obino ih ima vie.
PCI slotovi: (Peripheral Component Interconnect) konektori za zvune, TV, mrene karte.
PCI-express slotovi: Konektori za grafike kartice, novije zvune, TV, mrene karte, RAID.
IDE konektori: Integrated Drive Electronics, slui za spajanje starih PATA hard diskova, optikih ureaja (DVD/CDROM/RW), obino nalazimo dva konektora.
SATA konektori: Serial Advanced Technology Attachment, slui za konektovanje SATA hard diskova, i logino
donosi bolje mogunosti, sam konektor je neto manji i praktiniji od PATA.
USB prikljuci: Universal Serial Bus slui za prikljuivanje vanjskih ureaja, te je najnoviji standard USB 3.1 koji je
skoro duplo bri od USB 3.1 a mnogo bri od starog USB 2.0.
Legacy konektori: Stari i prevazieni konektori, jo su uvek tu radi podrke starih ureaja iako se sve manje koristi,
odlikuje ga mala brzina.
Konektori za periferije: Konektori za mi i tastaturu, nisu se previe menjali.

CMOS baterija: Pamti neke vitalne i osnovne postavke, takoe sadri u sebi sistemski sat. Integrisani delovi:
Veina ploa danas ima ve ugraene audio (zvune), mrene, bluetooth, wireless ipove, dok su u novijim
raunarima grafiki ipovi integrisani uz sam procesor.
Naponski konektor: Preko njega matina ploa dobija struju (od napojne jedinice), te je rasporeuje ostalim
delovima na matinoj ploi.
Jedan od najvanijih delova matine ploe je magistrala. Preko magistrale idu svi podaci te tako komponente
meusobno komuniciraju. Brzina magistrale se meri u MHz-ima. to je vea brzina to vie podataka istovremeno
moe bre proi. Najbitnija magistrala je FSB, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako memorija ide preko
northbridge-a FSB-ova brzina moe dramatino poveati performanse raunara. Osim FSB-a, imamo i druge
magistrale: Memorijska spaja northbridge sa memorijom, IDE spaja southbridge sa hard diskovima ili CD/DVD
ureajima, PCI Express x16 spaja grafiku kartu sa memorijom i CPU, PCI spaja PCI slotove sa southbridge-om,
takoe PCI magistralu koristi novi PCI Express
Procesor - je elektronska komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na jednom ipu (poluprovodnikom
integralnom sklopu). Centralni procesor je srce svakog raunara, iako centralni procesor (CPU) nije jedini procesor,
njega imaju grafika kartica (GPU), zvuna kartica i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najee se misli na
centralni procesor (CPU).
Procesor radi u tesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju.
RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati to vie RAM memorije jer
CPU onda moe adresirati mnogo vie podataka.

Memorijska hijerarhija:
Unutranja memorija direktno utie na performanse naeg raunara, a ine je: Registri procesora, ke memorija,
RAM memorija
Spoljanja memorija slui za skladitenje podataka na raunaru kao i za prenos podataka. Od spoljanjih memorija
razlikujemo: Hard diskove, SSD diskove i prenosnu memoriju kojoj pripadaju USB memorije, optiki ureaji, i neki
od ureaja koji se vie ne koriste: flopy diskovi, zip diskovi.
Neke od karakteristika memorija su:

1. Trajnost memorije. Ovde razlikujemo:

Privremene (volatile) memorije gube
sadraj nakon nestanka napajanja i

Trajne (non volatile) memorije uvaju

sadraj i kada nisu prikljuene na struju

2. Promenjivost memorije. Promenjive memorije omoguavaju i itanje i upis podataka (read-write,

RWM) dok nepromenjive memorije dozvoljavaju samo itanje (read-only, ROM)
3. Pristup memorije. Random access memory, RAM omoguava pristup svakoj memoriji bez obzira na
lokaciju na kojoj se nalazi i Sequential access memory, SAM zahtevaju da se lokacijama pristupa
redom
4. Brzina memorije. Pokazuje koliko se podataka moe iz memorije proitati ili u nju upisati u jedinici
vremena. Bitne stvari kod brzine su: vreme pristupa, kanjenje i brzina prenosa odnosno protok
5. Tehnologija izrade memorije, ovde razlikujemo 3 tipa izrade memorije: elektronske (glavna
memorija, flash memorije, SSD memorije), magnetne (hard diskovi i magnetne trake) i optike
(CD, DVD, BlueRay)
6. Kapacitet memorije izraava koliinu podataka koja se moe uskladititi i izraava se u kilobajtima
(kB), megabajtima (MB), gigabajtima (GB) ili terabajtima (TB)
1TB = 1024GB = 1,048,576MB = 1,073,741,824kB
RAM - memorija nasuminog pristupa), je jedan od oblika skladitenja raunarskih podataka ijem sadraju se moe
pristupiti po bilo kom redosledu.
Kod ove vrste memorije podaci se mogu ne samo itati, ve i zapisivati.
RAM se u raunarima upotrebljava prvenstveno za primarno skladitenje podataka koji se aktivno koriste i neprestano
se menjaju.
Hard disk - je ureaj koji pie i ita podatke. Na njemu se skladite svi podaci neophodni za pokretanje raunara,
npr. operativni sistem, aplikativni programi.... On radi na skroz drugaijem principu od RAM memorije i
omoguava raunaru da zapamti podatke i posle gaenja istog. Hard disk spada u vrste mehanikih ureaja.
Delovi hard diska: Magnetna ploa, Glava za itanje/pisanje, Pobuivaka kazaljka (nosa glave za itanje/pisanje),
Pobuiva (motor glave za itanje/pisanje), Osovina.
Solid State Drive, SSD, je naslednik hard disk-a. Za razliku od HDD on nema mehanike delove i u poreenju
mehanikim diskovima, otporniji su na fizike udare, neujni su, imaju manje vreme pristupa i manje kanjene samim
tim ostvaruju vee brzine od mehanikih diskova

Delovi SSD: Kontroler ugraeni procesor koji obezbeuje elektronici da spoji memorijske komponente sa
matinom ploom, Memorija - Veina SSD proizvoaa koristi nepromenjivu NI fle memoriju koja zadrava
podatke i nakon gubitka elektrine energije i DRAM odlikuje ultrabrz pristup podacima, a prvenstveno se koriste za
ubrzanje aplikacija. DRAM baziran SSD ukljuuje ili unutranje baterije ili spoljni AC/DC adapter za elektrinu
energiju

Optiki ureaji - CD/DVD/BlueRay ureaj slui za reprodukovanje sadraja koji se nalaze na mediju.
Neki mogu samo prikazivati sadraj, dok imamo i ureaje koji su u mogunosti i snimati nove podatke
sa raunara ili s drugog medija.

Grafika kartica
Grafika adapteri (video kartice, grafike kartice) slue za pravljenje i kontrolu slike koja se prikazuje na monitoru
ili projektoru. U poslednje vreme su integrisane na matinu plou ili procesor i uglavnom nam pruaju osnovne
mogunosti
Grafika kartica se ugrauje na matinu plou u slot namenjen za njenu upotrebu (PCI-Express konektor, starije
koriste AGP konektor)
Glavni delovi grafike kartice su:

PCB (Printed Circuit Board) je tampana ploa na kojoj se nalaze svi delovi grafike kartice
GPU (Grapich Processing Unit) grafiki procesor, ujedno i glavni deo koji prevodi binarni kod u
sliku. Princip je jednostavan, CPU u saradnji sa nekim softverom, kao to je 3D raunarska igra, alje
informacije grafikom procesoru koji potom obrauje dobijene informacije i alje ih na monitor
RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory), slui za skladitenje i obradu podataka za GPU.
Konektori: PCI, AGP, PCI Express
Izlazi:
o VGA (Video Graphics Array)
o DVI (Digital Visual Interface)
o Video in/Video out (VIVO)
o HDMI (High Deffinition Multimedia input) Display Port

Zvuna kartica
Zvuna kartica je deo koji obezbeuje zvuni ulaz i izlaz. Zvuna kartica na sebi sadri zvuni ip koji
pretvara analogne zvune talase u digitalni signal (nule i jedinice).
Zvuni ip se uglavnom nalazi i na matinoj ploi sa unapred integrisanim ulazima i izlazima na njoj i
ovakve zvune kartice pruaju, u zavisnosti od ugraenog ipa, osnovne karakteristike zvune kartice
Deo koji obavlja konvertovanje se zove CODEC u koji su integrisana dva glavna dela koja obavljaju taj
posao, ADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog Converter) pretvara. Osim toga, imamo
i DSP (Digital Sound Processor), zvuni procesor koji oslobaa CPU od obrade zvunih signala (ako ga
zvuna karta nema, onda to radi CPU), takoe zvuna kartica ima svoju memoriju.
Komunikacija sa matinom ploom se odvija putem magistrale na koju je kartica prikljuena (uglavnom
PCI, u novije vreme se koristi PCI-Express magistrala), dok sa zvunicima i mikrofonom ostvaruje preko
ulaznih i izlaznih konektora.

Mrena kartica
Mrena kartica (eng. Network card, NIC, network adapter) je deo koji se brine za
komunikaciju raunara preko raunarske mree.
Moderne matine ploe obino na sebi imaju integrisan mreni ip i prikljuak, ali takoe postoje i mrene
kartice koje se ubacuju u PCI, odnosno PCI-Express konektor na matinoj ploi. Danas se ree viaju
odvojene mrene kartice, obino se uzima dodatna kartica (uz integrisanu) zbog mogunosti prikljuivanja
vie mrenih ureaja (npr.ADSL modem i mreni hub), iako neke matine ploe dolaze i sa dva ipa,
odnosno prikljuka.
Danas postoje mrene kartice koje omoguavaju 100, 1000 Mbit/s (Gigabit) propusnost podataka koju moe
podneti jedna mrena kartica.

Napojna jedinica napajanje

Napojna jedinica, napajanje je hardverski deo koji raunaru obezbeuje napon i struju.
Napojna jedinica obezbeuje da svaki deo raunara dobije odreenu koliinu energije koja mu je potrebna, s
obzirom da sve komponente raunara ne troe istu koliinu elektrine energije. Takoe, jedan od glavnih
zadataka napojne jedinice je da pretvori 220 V u 3,3 V, 5 V i 12 V to je u skladu sa naponskim
zahtevima hardvera u raunaru. Napojna jedinica ima sopstveno hlaenje.
Glavna karakteristika napojne jedinice je njena snaga. Elektrina snaga se meri u W (vatima).

Grafiki izlazni ureaji

Grafike izlazne ureaje ine:
Monitor
LCD monitor
CRT monitor
Plazma monitor
tampa
Laserski tampa
Inkjet tampa
Termalni tampai

Monitori:
Monitor ili ekran je ureaj koji slui za prikazanje slike. Slika koja se prikazuje na monitoru obino se
stvara na grafikoj kartici, posebnom sklopu kome je funkcija stvaranje i obnavljanje slike.
Veliina ekrana - se meri u inima, neke poznatije veliine su: 15", 17", 19", 21", 22". Standardni prenosni
raunari imaju rezoluciju od 15.6, dok su u poslednje vreme poeli masovno da se ugrauju 11, 14
displeji, dok je veliina kod standardnog monitora od 19 pa do 24, ili 27
Odnos irine i visine (aspect ratio) - predstavlja odnos u kom su stranice monitora. Pre je standard bio 4:3 a
u novije doba najzastupljeniji je 16:9 (wide), za njim idu 16:10, a u novije vreme imamo i 21:9 (ultrawide)
Rezolucija - je broj piksela (pixel) na monitoru. Rezolucija je izraena u brojevima piksela koji se nalaze u
vodoravnim i uspravnim linijama monitora. U poslednje vreme najpopularnija je FullHD rezolucija
(1920x1080), dok se vee rezolucije (2560x1440, 3840x2160) mogu nai na najnovijim monitorima veih
rezolucija
Kontrastni odnos predstavlja odnos osvetljenja najsvetlije (bele) i najtamnije (crne) take, razlikuju se
statiki i dinamiki.
Frekvencija osveavanja (refresh rate) odreuje koliko se puta u sekundi vri prikaz svakog piksela i
meri se u hercima (Hz). to je vea frekvencija to je slika stabilnija i otrija. Dananji ekrani imaju sve vee
frekfencije osveavanja, standardi za osveavanje su 24 odnosno 60 puta u sekundi za filmove, tj digitalnu
televiziju. Za meuslike izmeu 2 susedne slike (interpolaciju) zaduen je specijalizovani hardware u
monitoru
Odziv (response time) predstavlja vreme potrebno za stabilizaciju boje piksela izmeu 2 prikaza. Obino se
meri koliko je vremena potrebno da se potpuno crni piksel postane potpuno beo. Ovo vreme se meri u
milisekundama (ms) i to je manje to je slika bolja, i jasnija
Tehnologija prikaza odreuje opte osobine i kvalitet monitora. Ovde razlikujemo:

CRT monitore

LCD monitore

Plasma monitore

CRT monitori
Katodni monitor ili CRT monitor je grafiki izlazni ureaj temeljen na katodnoj cevi.
Ovaj nain prikazivanja se koristio u veini monitora, kao i to se katodna cev koristi u TV-u, osciloskopu i
drugim ureajima. Karakterie ih velika teina, veliko zauzimanje prostora kao i visoka potronja

el.energije, ali zato imaju veoma dobru kvalitetnu i otru sliku. Danas, katodni monitori se skoro nigde ne
koriste jer su njihovo mesto preuzeli LCD i Plazma monitori.

LCD monitori
LCD je monitor iji je ekran sastavljen od odreenog broja piksela koji su poreani ispred
nekog svetlosnog izvora, troi veoma malo elektrine energije, pa zauzima malo prostora. LCD radi na
principu tenih kristalnih molekula.
Pozadina ovih ekrana je osvetljena a tanak sloj tenih kristala prouzrokuje da se svetlost odreene boje
zaustavi. Ovo se ostvaruje tako to kristali pod naponom menjaju polaritet i time proputaju ili zaustavljaju
svetlost.
U zavisnosti od vrste pozadinskog osvetljenja razlikuju se stariji LCD monitori koji su koristili fluroscentne
katodne cevi i noviji, koji koriste LED diode za osvetljenje ekrana.
Mana LCD monitora je to imaju problem sa prikazom crne boje jer kristal ne moe da zaustavi svetlost
maksimalno

Plazma monitori
Plazma monitor (engl. plasma display panel PDP) je vrsta pljosnatog ekrana koja je tipina
za TV ureaje. Naziv plazma dolazi od grae svakog piksela (take) koja je fluorescentna cev. U
stvarnosti
plazma
TV
ima
par
miliona
takvih
malih
fluorescentnih
cevi.
Fluorescentna cev je svetlosni izvor u kojem se vidljiva svetlost dobija na fluorescentnom sloju
pobuenim ultraljubiastim zraenjem koje nastaje elektrinim izbojem u smesi ivine pare i plemenitih
gasova. Svaki piksel zapravo sadri tri elije koje imaju tri razliite primarne boje i kombinacijom napona
signala moe se postii razliita boja koju vidimo na ekranu.
Prednosti plazma tehnologije su skroz crna boja a glavna primena im je u televizorima.

tampai
Laserksi tampai
Laserski (eng. Laser) tampai tampaju na papir pomou lasera, koji osvetljava bubanj i time naelektrie
povrinu bubnja. Zatim bubanj prolazi kroz toner gde se na naelektrisane delove bubnja lepe fine estice
mastila u prahu, papir prelazi preko bubnja i prah ostane na papiru. Na kraju papir prolazi kroz greja koji
zapee prah na papiru. Najefikasniji je u ispisivanju tekstova, jer postie mnogo vee brzine od iglinih
tampaa (od 4-20 stranica u minuti). Postoje i laserski tampai u boji.

Inkjet tampai tampai sa mlaznicama

Inkdet (engl. Inkjet) tampai (sa mastilom) tampaju tako to iz rezervoara mastila (engl. cartridge)
mlazom gaaju papir: u svakoj sekundi ispali se oko 50.000 kapljica mastila. Postoje rezervoari za crnu i
kolor tampu. Mlazni tampai su najefikasniji za tampanje slika u boji, jer se mogu kupiti ve za nekoliko
hiljada dinara. Mana mlaznih tampaa je to usled nekorienja moe da doe do zaepljenja mlaznica. U
tom sluaju neophodno je zameniti ceo mehanizam to nekada kota vie nego cena samog tampaa

Termalni tampai
tampai sa direktnim zagrevanjem tampaju tako to zagrevaju papir koji menja boju pod uticajem
toplote. Primer ovakve vrste tampaa su telefaks ureaji (u zadnje vreme postali su raireni i mlazni
telefaks ureaji, jer faksovi koji su ispisani na papiru osetljivom na toplotu vremenom blede).

Ostali ulazni, izlazni i ulazno izlazni ureaji

Mikrofon
Mikrofon
je elektrini
ureaj koji akustine talase
koji
do
njega
dopiru
pretvara
u
elektrine analogne ili digitalne signale, koji kasnije mogu biti sprovedeni do drugih ureaja koji iste mogu
da pamte, obrauju ili reprodukuju. Mikrofoni se koriste u svakodnevnom ivotu
(telefona, kasetofona i diktafona (za snimanje zvuka), slunih pomagala, u radiju, televiziji, muzikoj
i filmskoj produkciji itd.)

Zvunici
Raunarski ili multimedijalni zvunici su vanjski zvunici opremljeni sa mukim prikljukom koji se
ukljuuje na zvunu karticu. Raunarski zvunici su obini pojednostavljeni stereo sistemi bez radia i ostalih
integrisanih stvari.
Postoji mnogo razliitih zvunika, od najobinijih stereo zvunika pa sve do 7.1 surround sistema sa
naprednim opcijama.

Slualice
Slualica odnosno slualice su jedan ili par malih zvunika koje korisnik dri u blizini svoga uha da bi
mogli uti zvuk koji izlazi iz nekog izvora kao: pojaalo, CD ureaj, walkman, iPod, telefon, raunar.

Tastatura
Tastatura je periferni ureaj raunarskog sistema napravljen po ugledu na pisau mainu. Slui kako za
unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontrolu operacija koje raunar izvrava.
Fiziki, tastatura je skup tastera sa ugraviranim ili odtampanim slovima, brojevima, znakovima ili
funkcijama. U veini sluajeva pritisak na taster prouzrokuje ispisivanje jednog simbola. Ipak, da bi se
dobili neki simboli potrebno je pritisnuti i drati vie tastera istovremeno ili u odreenom redosledu.
Pritiskom na neke od tastera ne dobija se nikakav simbol ve se oni koriste za odreene operacije na samoj
tastaturi.

Mi
Mi je jedna od bitnih komponenti svakog desktop raunara i funkcija mu je da se pomou njega
pomera kursor na ekranu monitora.
Mievi se proizvode za PS/2 i USB prikljuak, dok je postojala i stara verzija sa serijskim prikljukom. U
budunosti PS/2 se planira potpuno zameniti sa USB standardom.
Neka od osnovnih podela mieva je na:
ine
Beine
Takoe ih moemo podeliti i po tehnologiji koja se koristi u njima:
Mi sa kuglom
Optiki mi
Laserski mi

Skener
U oblasti raunarstva, pojam skener (eng. scanner) ima vie znaenja. Pojam skenera slika se odnosi na
optiki ulazni ureaj koji omoguava da se crte, fotografija ili tampani, odnosno rukopisni tekst pretvore u
kod koji odgovarajui kompjuterski programi mogu da obrade. Skeniranje slika (digitalizacija slika) je
postupak kojim se slika (dokument) pretvara u oblik pogodan za prenos, obradu i uvanje u elektronskom
formatu. Neki tipovi skenera koji se kosite su:
Runi skener radi na principu runog prevlaenja ureaja preko skeniranog objekta. Moe da skenira ravnu
povrinu irine do 10 cm i to crno-belu, sivu skalu i kolor. Rezolucija je do 800 dpi (taaka po inu) i obino
imaju najvie do 12 bita po boji. Namenjen je skeniranju manjih povrina, sliica, odnosno logotipa.
Poloeni, stoni, desktop skener je najea vrsta skenera u kunoj i poslovnoj upotrebi zbog dobrog odnosa

cene i radnih performansi. Obino koristi A4(210297mm) ili A3(297420mm) format papira i moe da
skenira u punom koloru. Rezolucija poloenih skenera moe da se kree do 5400 dpi i vie.
Prolazni skener snima dokument tako to se isti provlai kroz njega. Telefaksi su najjednostavniji primer.
Filmski skener snima filmske materijale, pozitive ili negative, formata od 35 do 120 mm. Ti ureaji su
specijalno napravljeni za ovu svrhu. On radi na principu obrtnog nosaa koji pokree slajdove ispred soiva
i optikog senzora. Rezolucija je, na 36 mm duine filma 4000 linija, odnosno samog skenera maksimalno
2700 lpi (linija po inu).