VELIKI PRASAK

Kada je vreme poelo? Odakle smo mi doli? Koja je

naa sudbina?
Ovo su tri velika pitanja koja oduvek zaokupljaju
ljudski um.ta je bilo pre poetka vremena? ta se nalazi
izvan ruba Svemira? Da li je mogue putovati nazad u
vreme?
Svako od nas se moe prisetiti da su nas ovakva
pitanja zaokupljala kada smo bili deca. Naalost, niko od
nas nije znao odgovor.
Naunici su napravili znaajan napredak u otkrivanju
istorije i sadraja Svemira, konstruisali su i testirali teoriju
koja pokuava da objasni osnovne osobine svemira :
TEORIJU VELIKOG PRASKA.
Teorija se zasniva na Ajntajnovoj teoriji relativiteta
tj. primeni njegovih jednaina u cilju objanjenja evolucije
Svemira.
Jedno od moguih reenja ukljuuje da je Svemir
rodjen. U trenutku rodjenja sve je bilo skoncentrisano u
jednoj taki: sva materija,radijacija i sva energija koju
sada vidimo. Ne iznenadjuje da je temperatura u toj taki
bila ekstremno visoka. Svemir se poeo iriti jako
brzo,rasprujui svoj sadraj u svim smerovima. S
obzirom da ovo zvui kao eksplozija dodeljen je naziv
VELIKI PRASAK . Teorija se bazira na ideji da je Svemir

poeo kao beskonano mali i vru i da se od onda iri i

hladi.
Tokom godina, tri glavna kljua za dokaz Velikog
praska su potvrdjena: jedan objanjava kako su se
formirali hemijski elementi, drugi koliko brzo raste svemir
i trei nam omoguava da vidimo sam prasak.

Kako napraviti element

U poetku je Svemir bio gusta supa najosnovnijih
sub-atomskih estica,poznatijih kao kvarkovi ili boije
estice.To jo nisu bila atomska jezgra,ak ni delovi
atoma-protoni i neutroni.Kako se Svemir hladio,kvarkovi
su se nakupljali zajedno i formirali protone i
neutrone.Znamo da je proton jedina komponenta jezgra
atoma vodonika pa sledi da je vodonik prvi element
stvoren u
Svemiru.Kasnije nuklearne reakcije su
pomeale protone i neutrone i stvorile helijum i litijum.To
su bila tri osnovna elementa nastala u prvobitnoj
nukleosintezi koja je trajala prva tri minuta nastanka
Svemira. Kada pijemo vodu mi gutamo vodonikove atome
stare kao sam Svemir .Svi drugi elementi,od berilijuma do
urana nisu postojali u sledeih par milijardi godina,kada
su
zvezde
zapoele
drugu-takozvanu
zvezdanu
nukleosintezu.Zato se ponekad kae da smo mi deca
zvezda.
Naunici su konstruisali akcelerator estica CERN u
enevi pomou koga su reprodukovali uslove koji su

postojali u ranom Svemiru i pokazali tanost teorije

Velikog praska.
Svemir koji se iri
Drugi deo dokaza o Velikom prasku je uoeno irenje
Svemira.Ameriki astronom Edvin Habl je posmatrao i
merio udaljenost galaksija i otkrio da se sve galaksije
udaljuju i to sve bre to su dalje od nas.Da bi najlake
objasnili Hableov zakon moemo zamisliti jedan balon na
kome su nacrtane takice.Kada se balon naduva
udaljenost izmeu svakog para takica se poveava.
Galaksije se udaljuju od jedne take koju su napustile
prilikom Velikog praska a starost Svemira se procenjuje
na otprilike 14 milijardi godina.
U poetku
Poto svetlost putuje konanom brzinom,svaki
objekat koji sada vidimo je zapravo onakav kakav je bio
kada
ga
je
svetlost
napustila.Znai,to
dalje
gledamo,vidimo i dalje u prolost.Tako vidimo Mesec
kakav je bio pre jedne sekunde,Sunce kakvo je bilo pre 8
minuta i Andromedinu galaksiju kakva je bila pre 2
miliona godina.Naalost, ne moemo da pogledamo skroz
unazad,jer u doba formiranja Svemir je bio previe vru i
gust da bi se svetlo probilo.Nakon 300000 godina
atomska jezgra su zgrabila elektrone i poput bljeska
bombe svetlo je obasjalo Svemir.Teorija Velikog praska
kae da bi smo morali videti taj bljesak u obliku svetla

koje dolazi odasvud.Ostaci tog svetla se mogu danas

uhvatiti radio teleskopima kao um koji dolazi od radio
talasa i zove se kosmiko pozadinsko zraenje.
Teorija Velikog praska kae da je Svemir imao
poetak i da bi mogao imati kraj.Jednoga dana neka nova
teorija moda uspe da odgovori na pitanja ta je bilo pre i
ta e biti posle.Ali, ak i ako teorija Velikog praska nije
zadnji odgovor,to je ipak nauna teorija koja moe
smestiti u sebe sve to trenutno znamo o Svemiru.

Luka Panti VIII2