1.

Uvod

Sudeckova bolest predstavlja est bolni poremeaj koji se javlja nakon ozlede ili
operativnih zahvata na ekstremitetima, imobilizacije ekstremiteta i promrzlina. Naziva se jo i
kompleksni regionalni bolni sindrom (CRPS), gdje dolazi do oteklina zahvaenog podruja,
nalik na upalni proces, a bez znakova upale u laboratorijskom nalazu. Postoji mnogo naziva iste
bolesti kao to su Sudeckova distrofija, Morbus Sudeck, algodistrofija, refleksna simpatika
distrofija, sindrom rame-ruka. Uzrok ove bolesti jo uvijek nije dovoljno razjanjen. Sudeckova
bolest se najee javlja u dobi izmeu 40 i 60 godina. ene su vie zastupljene nego mukarci, a
puai ee od nepuaa. Nastaju zbog disfunkcije simpatikog ivanog sustava koji je
ukljuen u regulaciju snabdjevanja krvi zahvaenog dijela. U velikom broju sluajeva se
dijagnosticira kada se ve razviju poetni simptomi.

2. Etiologija
Pojam Sudeckov sindrom, Sudeckov poremeaj ili Sudeckova bolest odnosi se na
istovrsne promjene koje nastaju najee na aci ili stopalu nakon neke prethodne traume ruke ili
noge, a mogu varirati od bezazlenih kao to je udarac, kontuzija mekih tkiva, distenzija
ligamenata, distorzija zgloba pa do kompliciranih prijeloma. Intenzitet traume nije
proporcionalan intenzitetu izraenosti Sudeckove bolesti, pa tako benigna ozljeda moe
uzrokovati teke promjene u Sudeckovoj bolesti. Sline promjene mogu nastati i pod utjecajem
nekih drugih imbenika - nakon operacije srca, plua, ui i dr., nakon sranog udara, bolesti
plua, kanalikularnih sindroma, upalnih reumatskih bolesti, kod bolesti krvnih ila ili infekcija
mekih esti, a osobito oblik rame-aka na oduzetoj ruci nakon modanog udara. Vrlo rijetko ne
moe se utvrditi uzrok razvoja CRPS ili Sudeckove bolesti.

3. Klinicka slika

Kada je u pitanju GE bol obuhvata veliki deo ruke, sireci se od nadlaktice distalno, cesto u
potunosti zahvatajuci saku i prste. Prvi objektivni znak u ranoj fazi je prekomerni otok na mestu

povrede. Otok se zatim siri preko distalnog podrucja ekstremiteta. U pocetku je edem
vretenastog oblika i pihtijaste orme da bi kanije prerastao u cvrstu formu braon boje
ogranicavajuci zglobnu mobilnost. Periartikularno zadeljanje tkiva je vidljio u predelu
interfalangealnih zglobova prstiju. U ovom slucaju tesko je kontrolisati edem sa inace uvek
uspesim procedurama Ogranicenje zglobne pokretljivosti je mnogo vece neo sto se moze
ocekivati u odnosu na primarnu dijagnozu.

Kod pacijenata nakon fracture i trauma mekog tkiva dolazi do uspesnog povecanja obima
pokreta pasivnim i aktivnim priocedurama, zatim kroz funkcionalne aktivnosti i upotrebom
dinamickih longeta. Naprotiv, kod pacijenata sa CRPS tokom vremena dolazi do smanjenja
obima pokreta. Fibrozne promene ligamenata ogranicavaju okretljivost, adhezije tetivnih
ovojnica ogranicavaju sposobnos klizanja tetiva. Pokret uzrokuje bol i inflamaciju. Ove promene
doprinose cirkulusu viciozusu bola iinflamacije. Razvija se palmarni fasciitis, palpatorni nodule

(cvorici) i zadebljanja palmarne fascije sa ograicenjem ektenzije u MCP i IP zglobovima. Mada

je izvestan stepen demineralizacije uvek priutan zbog imobilizacije nakon povreda kod
pacijenata sa CRPS je znacajan gubitak kalcija zbog pvecane prokrvljeosti periartikularne kosti
Sudek opisuje ovo stanje kao inflamatornu kostanu atrofiju. Lokalna tackasta osteoporoza

prerasta u difuznu osteoporozu ukoliko se na vreme ne pocne sa tretmanom. Inicijalno troficke

promene koze uzrokuju otok a kasnije nutritivne promene svih struktura sake. Sjajna koza
prerasta u vidljivu atrofiju subkutanog tkiva sa prekomernim rastom crnih dlaka. Nokti postaju
lomljivi, rigidni i iskriljeni. Vazomotorna nestabilnost uzrokuje dislokaciju razlicitog stepena.
Sudomorne promene se pocetku ispoljavaju u vidu hiperhiroze a kasnije izrazita suvoca tkiva.

3.1.

Evaluacija

Isptivanje/ evaluacija treba da se primarno usmeri na : bol i gubitak funkcije, edem, ukocenost,
kontrakture in a troficke promene. Provera ADL je od pomoci za praceje cak malih pomaka u
poboljsanju funkcionalnih zadataka.
4

4. Lecenje
4.1.

Konzervativno lecenje

Rana lekarsja dijagoza je od sustinskog znacaja za prekid zacaranog kruga. Tretman

pokretom je esencijala kao i fizikalnim modalitetom. Neophodan je cvrst pozitivan stav terapeuta
sa potrebnom podrskom al ii ohrabrenjem pacijenta da postupno preuzima odgovornost za svoj
samostalan zivot, Potrebno je osigurati strukturalni kucni program i superviziju terapijskih vezbi
za kontrolu edema, bola, ranog aktivnog pokreta. Neophodno je ukljucivanje pacijenta u
simulirane i stvarne ADZ kao

vezbe za poboljsanje opste kondcije pacijenta. Program

5

terapeutskih vezbi u pcetku treba primarno da sadrzi aktivne vezbe, zatim tehnike mobilizacije
zglobova i CPM. U zavisnosti od stadijuma M.Sudeck koristi se elektroterapija, magnetoterapija,
laseroterapija, sonoterapija, termoterapija. Tradicionalne psivne vezbe za povecanje obima
pokreta su cesto bolne i pogorsavaju ciklus bola i vazomotorne nestabilnosti. Tople i hladne
procedure mogu pomoci u ublazavanju bola ali e treba da pogorsaju vazomotorni tonus.
Elevacija i vlazne toplotne procedure su pozeljne pre tehnika za poboljsanje limfne drenaze i
vezbi za poboljsanje ekstenzibilnosti tkiva tako da se vremenom postize sve bolja tolerancija a
vezbe.

Vezbe

treba

uvek

zapoceti od proksimqalnih zglobova ka bolnijim sve distalnijim zglobovima. Jednostavne vezbe,

korekcija posture uza zid sa eleviranim ekstremitetima ili u supiniranom polozaju sa elevacijom
ekstremiteta su dobri pocetak. Opste aktivn vezbe za saku i prste kao i vezbe usmerene na svaki
zglob i misic treba da se izvode u elevirano polozaju pogodjeno kstremiteta. Drzanje peskira,
mekih lopti razlicitog oblika, velicine i teksture is l dok se uvezbava npr hvat u raznim
smerovima poboljsava motornu funkciju uz istovremenu palmarnu i senzornu stomilaciju. Isto
tako hipersenzitivnost void neupotrebi i taktilnoj prekomernoj zastiti tako da je cesto potrebno
saciniti vec u ranoj fazi

lecenja program desenzitizacije tkiva. Program ukljucuje sledee

mogucnosti: postupnu i kontrolisanu seriju vezbi za poboljsanje tactile tolerancije i podizanje

praga senzornog bola (manipulacija preedmetima razlicite teksture i velicine), masaza ili
perkusija (od lake ka intenzivnijoj) u pocetku rukom fizioterapeuta. Vremenom neke od
procedura pacijent treba samostalno da izvede uz pomoc ruge ruke. Preporucuju se vezbe sakom
u raznim polozajima sa vezbama igranja prstima po mekom jastuku, stolu, sundjeru i slicno.

Masaza od distalno ka proksimlno u eleviranom polozaju smanjuje arterijski hidrostaticki

pritisak i pomaze limfnu i vensku renazu, smanjuje bol, senzitizaciju i dobra je priprema za
vezbe s ciljem povecanja obima pokreta. Posebno je vazno odrzavanje kontinuiranog kontakta s
kozom tokom masaze. Ciklicne stimulacije treba izbegavati zbog moguceg povecanja bola.
Ponavljajuce nepozeljne stimulacje iz okoline mogu se izbeci privremenom i intermitentnom
upotrebom adekvatne zastitne udlage. Akutni edem moze zahtevati primenu spoljasnje
kompresije (kompresivan rukavica sa slobodnim prstima, bandaza, intermitentna ili kontinuirana
kompresivna pumpa u trajanju od dva sata), dok hronickni fobrozni edem moze da zahteva
kontinuiraniju kompresiju.
Poznavanje normalne anatomije i kinezioloije sake i prstiju je od presudne vaznosti za
efiksan tretman ogranicene pokretljivosti usled smanjene ekstenzibilnosti nekontraktilnog ili
kontraktilnog tkiva.
Ispitivanje / evaluacija mora da se usmeri na razlikovanje uzroka ogranicene
pokretljivosti kako bi se mogla razlikovati terapija. Intervencija za zglobno ogranicenje pokreta
sadrze primenu toplotnih procedura pre tehnika moilizacije zgobova, zatim vezbe motorne
kontrole, vezbe izdrzljivosti, jacanje misica i obaveznu primenu splintova. Nrizostavno je
specificno doziranje tehnika mobilizacije zgobova u skladu sa postignutom kontrolo bola.
Primejuje se odgivarajuca distrakcija za svaki zglob, volarno, dorzalno, medijalno ili lateralno
klizanje, odgovarajuca prateca rotacija za svaki pokret. U vecini slucajeva pacijenti dobro
podnose primenu tehnika mobilizacije zglobova i mekih tkiva. Ove tehnike ublazavaju bol,
promovisu normalnu zglobnu proprioceprciju, povecavaju obim pokrtets. U pcetku ih treba
izvoditi translatorno u srednjem polozaju zgloba. U koliko se izvode suvise rano u krajnjem
obimu pokreta mou povecati bol i inflamaciju. CPM se moze periodicno koristiti alternativno sa
8

vezbama. Pacijent treba da nauci id a sam koristi CPM id a ga prilagodjava za spore ponavljajuce
pokrete u bezbolnom obimu pokreta. CPM moze takodje doprineti otklanjanju bola, ishrani
hrskavice i periartikularnog tkiva. Za odrzavanje postignutog obima pokreta i poboljsanje obima
pokreta neophodna je aplikacija odgovarajucih udlaga ili ortoza. Treba stalno imati na umu da
tkivo reaguje na pozitivno optimalno opterecenje i negativno na nedovoljnu ili prekomernu silu.
Staticki splintovi za celu saku ili za pojedine zgloboe se primenjuju pre dinamickih splintova.
Dinamicki splintovi su prihvatljivi tek nako smanjenja i stabilizacije edema da bi se moglo
odigravati lagano i postupno istezanje skracenog mekog tkiva (intermitentna nazna tenzija u
trqajanju od 20 do 30 minutA). Podrazumrva se stroga kontrola edema ibola( pvecanje znakova i
simptoma zahteva imedijantno smanjenje tenzije tkiva ili vremena trajanja primenje prtoze).
Resavaje kestraartikularnog ogranicenja pokreta znacajno se oslanja na primenu vezbi za
poboljsaje klizanja tetiva i tzv blokirane vezbe fleksije

i ekstenzije prstiju uz pomoc

fizioterapeuta. Ove vezbe omogucuju klizaje svake speficicne tetive s efektom potpunijeg obima
pokreta. Maksimalna efikasnost fleksora prstiju postize se sve vecom dorzalnom fleksijom sake
(snaga hvata se smanjuje za 43% sa fleksijom sake od 20 stepeni). Za kompletnu fleksiju prstiju
potrebno je 7 cm rkskurzije za tetive m.fleksor digitorum profundusa a priblizno 4cm laksiteta
koze sa dorzalne strane preko mcp zglobova. U podrucju MCP zglobova zglobna kapsula je sa
dorzalne strane vrlo elasticna osiguravajuci pun obim fleksije. Tetive ekstenzora prstiju klze
preko dorzale zglobne capsule MCP zglobova dok je u slcaju otoka to onemogucceno. U pocetku
se gubi ekstenzibilnost koze sa dorzalne strane a zatim progresivno zbog adhezija kolateralnih
ligamenata prsti ostaju u sve vecoj ekstenziji (ligament i zglobna kapsula se maksimalno zatezu
sa maksimalnom fleksijom polozaj maksimalne kongruencije CPM zglobova) . PIP i DIP
zglobovi su u slicnoj situaciji kao MCP zglobovi sa dva osnvna zuzetka: 1. Kolateralni ligament
9

IP zglobova su zategnuti tokom celog obima pokreta sprecavaju lateralne pokrete, 2. Suprotno
MCP zglobovima laksitet

IP zglobova je veci u fleksiji a manji sa sve vecom ekstenzijom

kada se zatezu (sprecavaju hiperekstenziju maksimalni polozaj zategnutosti kapsulo

ligamentarnog aparata ). Isti problem se srece nakon fraktura, reparacije tetiva (oziljci, kalus).
Poseban program vezbi stress opterecenje ukljucuje kompresiju i trakciju zglobova. Pacijent
se oslanja u stojecem polozaju ekstremitetima na zid, terapeutsk sto, zatim zauzima 4- nozni
polozaj (preko lopte, bez lopte) u pocetku samo tro do pet minuta ili manje ako je to potrebno, tri
puta devno. Zarim nosi opterecenu tasnu odredjenom doziranom tezinom tru puta dbevno u
trajanju od po deset minuta najmanje.

4.2.

Lekovi i hirursko lecenje

Lekar moze prepisati analgetike, NSAID, kortikosteroide, alfa i beta blokatore, blokatore
kalcijijevih kanala, intravensku lokalnu anesteziju. Ako se bol ne moze zadovoljavajuce
kontrolisati samo analgeticima primenjuje se regionalna blokada simpatikusa ili tehnika
regionalne perfuzije koja se moze orimeniti tri do sest puta (npr kada je u pitanju zglob kolena:
epiduralna blokada se primenjuje cetiri dana za koje vreme se zglob agresivno modulise merama
pomocu CPM, alternativnim toplim i hladnim procedurama, misicnom stimulacijom ili
10

tehnikama mobilizacije). Anormalnosti cirkulacije i dekalcifikacije lagano se povlace tokom

perioda od 4 do 12 meseci. Regionalna blokada simpatikusa ili hirurskqa simpatektomija
ganglioa stelate je indikovana za pacijenta sa rezistentnom disfunkcijom.

11

Zakljuak
Sudeckova bolest je est problem u fizijatrijskoj ambulantni, a vrlo se dugo lei. Najvanije je
prepoznati Sudeckovu bolest u ranoj klinikoj formi. Laseroterapija je pokazala odline rezultate
u kratkom vremenskom periodu. Medjutim najvise se postize optimalno doziranom
kineziterapijom. Optimalno doziran tretman je I najbolja mera prevencije za nastanak ovog
teskog oboljenja.

12

Literatura
1.
2.
3.
4.
5.

http://www.aktuelnosti.org/pdf/2005/2005%5B3-4%5D15.pdf
http://www.fizijatri.org/pdf/zbornik_radova_kongres_fizijatara_2011.pdf
http://www.medicalcg.me/izdanje-br-19/sudekova-bolest-i-hiperbaricni-kiseonik/
http://www.fizio-gp.hr/rehabilitacija/
http://blog.vecernji.hr/fiziofanatik/sudeckova-bolest-morbus-sudeck-i-terapijski-

pristup-1532
6. http://www.doktor.rs/forum/pitanja-odgovori/sta-sudek-ima-tome-lekat23274.html
7. http://www.fizioterapeut.org/bolesti/ortopedske-i-sportske-ozljede/sudeckovsindrom-ili-sudeckova-distrofija.html

13

koj fazi i odmah zapoeti leenje. Primena magnetoterapije i laseroterapije u leenju bolesnika sa
postraumatskom distrofijom zahvaljujui dokazanom sinergijskom efektu redukuje bol i
poveava funkcionalnost zgloba u relativno kratkom vremenskom periodu. Najbolje leenje
Sudeckove bolesti je prevencija optimalnim leenjem.

14