NIK HORNBI SISOISUSNikad mi nisu rekli Sta je bilo u pitanju i nikad mi nisu rekli zasto im treba neko poput mene. Verovatno ne bih ni prihvatio jebeni posao da jesu, iskreno da vam kazem. A da sam bio pametan, pitao bih prvog dana, jer sad kad pogledam, rekli su mi vrlo malo: svi smo sedeli ukrug u toj nekakvoj sobi za osoblje, receno nam je Sta se sme i Sta se ne sme, a meni uopste nije palo na pamet da sam bio praktiéno jedini muSkarac mladi od Sezdeset koga su zaposlili. Bilo je par sredoveénih Zena i mnogo starih gnjavatora, polupenzionisanih, nalik bivSim oficirima, ali bio je samo jedan momak mojih godina i bio je sitan — mali afrigki prikan, DZefri, koji je izgledao kao da bi strugnuo dva kilometra kad bi neSto puklo. Ali ponekad zaboravim kako ja izgledam, ako shvatate Sta hocu da kaZem. Sedeo sam tu i slu8ao Sta ta Zena prica o koriScenju blica, koliko blizu ljudi smeju da pridu i tako to, i bio sam vie glava nego telo, na neki na¢in, jer ako slusate Sta neko govori, to ste, zar ne? Glava. Mozak, ne telo. Ali moja svrha — moja svrha tu, na tom mestu, za taj posao ~ bila je Sto sam visok sto osamdeset osam i imam devedeset pet kila. Nije samo to, nego Sto i izgledam... pa, pogodno, pretpostavljam. Izgledam kao da umem da se Cuvam, s tetovazama i obrijanom glavom i tim stvarima. Ali, ponekad zaboravim. Ne zaboravim kad pratim pogledom nekog malog seronju ispred kluba, nekog devetnaestogodinjaka u jakni od dvesta kinti koji pokuSava da zadivi svoju ribu time Sto ¢e da me opsuje; ali kad gledam nesto na televiziji, dokumentarac ili neSto, ili kad stavljam decu u krevet, ili kad Gitam, ne razmi8ljam, znate, “jebote, Sto sam ve- lik”. U svakom sluéaju, dok sam sluSao tu Zenu, zaboravio sam, pa je, kad mi je rekla da ¢u da budem u krilu Sadern Frajd Ciken* i da obezbedujem broj 49, nisam pitao: “ZaSto ja? Sta ¢e vam robna marka kompanije Fast Food Systems Ltd. Cesta je praksa da se, u reklamne svrhe, galerijskim prostorima imena daju po sponzorima izlozbi (prev.)110 NIK HORNBI velik momak u Sadernu?” Samo sam otkaskao, kao somina. Ni za tren nisam pomislio da sam na nekom posebnom zadatku. Prihvatio sam taj posao jer sam Lisi obeéao da ¢u da ostavim noéni posao u klubu. Nije u pitanju bilo radno vreme — od deset do tri ponedeljkom, utorkom, sredom i éetvrtkom, od deset do pet petkom i subotom, zatvoreno nedeljom. U redu, sjebali su mi vikende i nisam mogao da vidam decu ujutro, ali sam mogao da ih pokupim iz Skole, dam im njihov €aj, a Lisa nije morala da juri kojekakve dadilje. Ona radi kod zubara, blizu ulice Harli, posao je pristojan, fin Sef, dobra plata, normalno radno vreme i, kako sam ja spavao ceo dan, snalazili smo se. Mislim, nije bilo savrSeno, jer je nisam zapravo ni vidao — dok deca legnu i dok sednemo da pojedemo neSto, ve¢ je vreme da obuéem odelo i krenem. Ali oboje smo znali da je to samo privremeno i da ¢u vremenom da nadem neSto drugo, jebemliga Sta. Nisam nikad mislio 0 tome. Pita me ona ponekad Sta bih radio da mogu da bi- ram, a ja joj uvek kazem da bih bio Tajger Vuds* — milioni dolara nedeljno, po podne éuka§ lopticu za golf po Spanijama i Floridama, okruzen sjajnim plavuSama (osim Sto nikad ne pomenem taj detalj). A ona kaze: “Ne, ozbiljno”, a ja kazem: “Ozbiljan sam”, a ona kaze: “Ne, moras da bude realan.” A ja kazem: “Pa koja je onda poenta igre? PitaS me Sta bih radio da mogu da biram, pa ti odgovorim, a ti mi kaZeS da ne mogu da bi- ram, jebote. Sta, koji moj, onda treba da kazem?” A ona kaze: “Ali prestar si da budeS profesionalni igraé golfa’” — i u pravu je, sad mi je trideset osam — “i puSi8 previSe.” (Jebote, k’o da ne mozZe$ da igraS golf ako puSi8.) “Izaberi neSto drugo.” I ja kazem: “U redu, bi¢u jebeni Riéard Brenson**.” A ona kaze. “Pa ne moze’ odmah da budes Riéard Brenson. Moras pre toga neSto da radi8.” A ja kazem: “U redu, prvo éu da budem izbaci- vac.” I ona odustaje. Znam da nije zlonamerna i znam da pokuSava da me navede da razmislim 0 svom Zivotu, o starenju i tim stvarima, ali istina je da mi je trideset osam, da nemam ni zanat ni diplomu i da sam if Tiger Woods — jedan od najboljih svetskih igraéa golfa (prev.) ** Richard Branson — vlasnik kompanije Virgin (prev.) AL eR ate tae ANANSISISOISUS 141 _ sreéan Sto mi je posao da ispred kluba makljam Smrkaée. Lisa je : sjajna, stvarno, i ako promislite, Cak i to 8to mi postavlja pitanja ; pokazuje da me voli i da sam joj sve na svetu, jer ona zaista mis- _ li da ja imam izbor, a neka druga morala bi isto koliko i ona da : veruje u mene. Lisa Zeli da kazem “oh, voleo bih da vodim rad- _ nju za kuéne majstore ili da budem ra¢unovoda’” i sutradan bi se _ pojavila s tonom letaka, ali ja ne Zelim da vodim radnju za ku¢ne majstore i ne Zelim da budem ra¢unovoda. Znam Sta je moj dar: moj dar je Sto sam velik i iz toga izvla¢im koliko mogu. Ako je neko pita cime se bavim, ona kaze da sam savetnik za _ obezbedenje, ali ako sam i ja tu, nasmejem se i kazem da sam izbacivaé. Ne znam Sta bi sada rekla. Verovatno da sam strué- _ njak za umetnost. Samo gledajte. Dajte joj dve nedelje i spopadace me da poSaljem pismo u Antiks Roudsou*. Ponekad ne znam u kom svetu ona Zivi. Mislim da to ima neke veze sa zubarskom ordinacijom. Tamo sreée sve te ljude pune para, a _ pola njih su glupi kao i ja, i onda se ona zbuni oko toga Sta je moguce, a Sta nije. : Ali, kao Sto sam rekao, nije bilo u pitanju radno vreme. _ Nedavno je bilo par gadnih situacija i ispriéao sam joj, jer sam bio uplaSen, pa je, naravno, poludela i obeéao sam joj da cu da _ dam otkaz. Vidite, nevolja je u tome Sto vise nije bitno koliko ste | pogodni. Mislim, polovinu tih klinaca koji silaze u _ “Kazablanku” bukvalno mogu da podignem za vrat jednom _ tukom, a ako to moZete... Recimo da ne moram ba8 éesto da menjam ga¢e. (Svakako to radim, ¢ak svaki dan, ako ste pomi- slili da sam kopile koje ne zna za higijenu.) Ali sada svi nose oruzje. Niko ne kaze “sredi¢u te”. Svi kaZu “ise¢i ¢u te” ili “nabos¢u te”, pa ja krenem “da, da”, a onda oni pokazu Sta ima- ju i pomislite “jeb’o te bog, ovo vise nije zabavno”. Jer, kako da _ se sacuvate ako neko ima noz? Nikako. Elem, pre oko mesec dana izbacio sam jednog malog gada iz kluba, jer je preterao s . Antiques Roadshow — serijski BBC-jev program koji se bavi an- _ tikvitetima, umetni¢ékim predmetima, izlozbama, kao i prikazivanjem i _ procenom vrednosti starih predmeta koji su u vlasnistvu gledalaca (prev.)112 NIK HORNBI sn a EE nekom devojkom koja je doSla s ortacima. Da budem iskren, verovatno sam ga oSamario jednom viSe nego Sto je bilo zaista potrebno, jer mi je iSao na nerve do koske. A u slede¢em trenutku on drZi taj... tu stvar, taj... Nikad nisam video tako ne§to, ali bio je to nekakav Siljak, oko petnaest centimetara dug, jebeno o8tar i zardao i poéeo je njime da kidiSe na mene i da govori da sam mrtav. Imao sam sreée Sto je bio uplaSen i drzao tu stvar skroz pogre&no, uperio ju je u zemlju umesto u mene, pa sam ga udario u ruku Sto sam ja¢e mogao i ispustio je Siljak, a ja sam sko¢io na njega. Zvali smo policiju i gepili su ga, ali kad su otiSli, ja sam napustio posao. Bilo mi je dosta. Znam Sta ljudi misle: misle da, ako je to posao koji izabereS, sam traZi8 sve Sto te snade, a ionako za tim i Zudi8, verovatno, jer si veliki majmun koji voli da bije ljude. Ma, budalaStine. Ja ne volim da bijem ljude. Za mene je dobra noé u “Kazablanki” kad se ba§ niSta ne desi. Mislim, u redu, verovatno ¢u morati da zaustavim par ljudi jer su premladi ili im je mozak raznet od droge, ali moj posao je da ljudima omogu¢im da se provode ne strahuju¢i od kretena. Tako je, zaista. Mislim, u redu, nisam ja Majka Tereza ili tako neSto. Ne Ginim dobra dela, niti spasavam svet, ali nije to ni us- ran posao, ako ga tako shvatite. No, ja sam porodiéan ovek. Ne Zelim da neko na mene zamahuje zardalim Siljcima u dva nocu. Ne Zelim da umrem ispred nekog bednog kluba. Tako sam Lisi isprigao Sta se desilo, razgovarali smo i dao sam otkaz. Imao sam sreée, jer sam bio bez posla samo dve sedmice. Nisu mi dali naknadu za nezaposlene, jer sam prethodni posao napustio svo- jevoljno. “Ali taj prikan je imao Siljak”, rekao sam. “Pa, trebalo je to da reSite sa svojim poslodavcima”, rekla je ona. Kao da bi mi dali kancelarijski posao. Ili bi malom poslali pismenu opomenu. Nije, zapravo, ni bilo vaZno, jer sam ovo naSao skoro iz prve, na birou za zapogljavanje. Plata je znatno manja, ali je radno vreme bolje. To mi je baS godilo. Zar ima neéeg teSkog, mislio sam, u stajanju ispred slike? Eto. Imali smo formalan uvod od sat vremena, a onda su nas poveli kroz galeriju na naSa mesta. Usput sam pokuSavao da prokljuvim jesam li ikad bio u galeriji. Mislili biste da bih se ROC aeSISOISUS 113 “se¢ao, ali je problem Sto umetnicke galerije izgledaju upravo ‘onako kako ih zami8ljate — masa hodnika s okaéenim slikama i “judi koji se Setkaju unaokolo. I kako onda da znam jesam li vec " bio u nekoj? Rekao bih da jesam, ali mozda sam video neku na televiziji ili na filmu — ima jedan deo u filmu Obucéena da ubije, | ili u nekom drugom, gde onaj tip pokuSava da je smuva, pa se ‘stalno sreéu u razligitim salama. Za jedno sam ipak siguran: / nikad se nisam dobro proveo u galeriji. Ako sam ikad bio u ga- leriji, to je bilo na Skolskom izletu i pukla mi je lobanja od _ dosade, kao i na svim Skolskim izletima na koje sam i8ao. Sad se _ jedino seéam izleta na neke rimske ruSevine, kad sam maznuo par kamenéiéa iz tog nekog mozaika. Stajao sam na ivici i ' iséackao nogom nekoliko komada, a onda sam se, dok je _ utiteljica priéala, sagnuo da, kao, zavezem pertlu i ubacio ka- _menje u dzep. Kad smo se vratili u autobus, pokazao sam svim drugim momcima Sta sam uradio i ispostavilo se da su svi oni _uradili upravo isto, pa smo u rukama imali pola jebenog poda. _ Potom je tip koji je tamo bio glavni tréao za autobusom po ulici, pa smo morali da odemo napred i da sve Sto smo maznuli stavi- : mo u kesu. Imali smo dosta nevolja zbog toga. Elem, mislim da _ smo i8li u neku galeriju, a da se toga ne se¢am jer niko nije iSe- _ tao sa slikom. ; Stvar je u tome Sto je ova galerija kroz prvih nekoliko sala ista kao i svaka normalna galerija — slike vo¢a i tako toga, a onda _ pocinje da bude blesavo. Prvo smo profli kroz nekoliko sala gde : na slikama nije bilo niSta, samo neke mrlje, a kad smo stigli do | naSeg odeljka, do nove postavke, tu skoro i da nije bilo slika. Delovi Zivotinja svud po sali i Sator i pingpong loptice koje lebde na vazduSnim strujama i mala kuéa od betona i video- snimci ljudi koji citaju poeziju. Vise je licilo na Skolsku izlozbu nego na umetni¢ku galeriju. Znate, ovde biologija, tamo nauka, engleski preko puta pozadi, mediji pored toaleta... “Mogao sam i ja ovo da napravim”, rekao je bedni stari gnja- vez po imenu Tomi, koji je veé jednom jadikovao zbog duzine pauza za kafu. “Da, mogao bi sad, pizdo matora”, rekao sam mu. “Sad, kad si video. Svako bi to sad mogao. Ali nisi to smislio.114 NIK HORNBI i, Zato si zakasnio.” Bio sam zadovoljan. Tekst sam preuzeo od utitelja iz Skole, sve osim “pizdo matora”. To je moje. Bili smo €itali neku pesmu u Skoli i neki klinac je rekao istu stvar kao j Tomi — “Ja sam to mogao da napravim.” Jednostavna pesma. Bila je kratka, znali smo sve reéi i nije se rimovala. A u€itelj je rekao: “Ne, nisi mogao. Sada bi mogao, jer mozZeS da je prepige8. Ali je nisi smislio.” To mi se uéinilo pametno. U svakom sluéaju, Tomi ne govori sa mnom otkad sam ga nazvao matorom pizdom, a meni je drago zbog toga. Zivo mi se jebe da li je to umetnost i ko to smi8lja. Bitno je da nije dosadno u naSoj galeriji. U drugim salama, gde su slike krava, dosadno je. Ali u na8im salama, gde su prave krave, skroz iseckane, nije. Mora da tu postoji neka lekcija, zar ne? Ali mi je jasno da ne moZete ba§ sve tako da izlozite. Mislim, moZete i krave i Satore i kucice, ali ne moZete, recimo, jebenu reku. To jo uvek morate da naslikate. No... Na&a grupa sve se viSe smanjivala, jer nas je Zena, koja nas je vodila na poloZaje, redom ostavljala, kao da nas je vozila u autobusu. I ispostavilo se da sam ja poslednji putnik. Isto kao kad smo ja i Lisa otiSli na sumnjiv paket-aranzman u Spaniju, pre mnogo godina, pre nego Sto su se deca rodila, i isto nas je au- tobus sve pokupio na aerodromu i isto su sva ostala kopilad iza- 8la kod svojih hotela pre nas, jer se ispostavilo da je naS hotel tri kilometra od jebene plaze. S mojom slikom skoro da je bila ista priéa. Bila je sa strane, u zasebnoj sali, a preko vrata je bila za- vesa, tako da je bila odvojena od ostalih. Ispred je stajao natpis: “paznya! U ovoj sali je kontroverzan eksponat. Molimo, ne ulazite ako biste mogli da budete uvredeni. Samo za starije od 18 godina.” Zena ni8ta nije rekla o tome. Prosto je ignorisala — nije me pitala da li bih mogao da budem uvreden. “Vi ste ovde”, rekla je. “Budite oprezni. Oéekujemo nevo- lje.” I onda je oti8la. Za&ao sam iza zavese i na suprotnom zidu bila je golema sli- ka Isusa. Rekao bih da je verovatno bila oko tri metra visoka 1 oko metar i po Siroka, tako nekako. Bila je to slika kakvu ste ve¢ vidali — sklopljene oi, stara kruna od trnja na glavi. To jeSISOISUS 115 " raspece, zar ne? Bio je to kao krupan plan, samo glava i ramena, _ pase video samo mali deo krsta, ali ono Sto je ova slika imala, a _ druge nisu — bar za mene nisu, u svakom sluéaju — jeste Sto se _ videlo koliko jebeno boli kad vas prikucaju klinovima. Obiéno ga prikazuju kao da drema, ali na ovoj slici lice mu je bilo skroz ' izobligeno od agonije. Zaista da ne poZelite da ste u njegovoj koZi, verujte mi. Zato sam prvo pomislio “uh, jebote, dobra sli- } ka’. Tera vas da razmifljate, a ja ne razmi8ljam éesto o takvim stvarima. Nisam ni priSao Isusu otkad se Lisina sestra udala, pre “tri godine. _ Asiledeée sam pomislio — naéas sam bio zaboravio natpis i " zavesu i sve to — jebote, koga ¢e ovo da uvredi? Pa u svakoj _ erkvi moZete da vidite istu stvar. Mozda ne tako realisti¢no, pa _ roditeljski nadzor ne bi bio naodmet, ali, znate, u osnovi je isto: _ brkovi i brada, kruna od trnja, tuga. E, to je zato Sto ne mozZete _ da vidite kako je uradena. Kad kroCite iza zavese, ugledate samo _ sliku i lice. Morate dobro da se priblizite da biste videli ita dru- ' go. Zato nisam shvatao Gemu sva ta buka. Samo sam pomislio: 7 religiozni ljudi. Ludaci. Zato Sto jesu, veéina njih, zar nisu? _ Hoéu da kazem, svakom svoje, ali ne biste se venéali s nekim od _ njih, zar ne? : Ispred slike je bila stolica i oti8ao sam tamo da bih seo. Kako q sam se priblizavao, video sam da je slika sa¢injena od stotina — _ hiljada, moZda miliona — malih kvadrata, kao deli¢i mozaika _ koje sam ukrao na rimskim ruSevinama. A kad sam se zaista pri- _ blizio, video sam da su ti milioni malih kvadrata zapravo male _ slike, a doslovno svaka je prikazivala bar jednu zensku dojku. _ Dakle... znate li one slike Sto su saéinjene od tatkica? Tako je _ napravijena i slika Isusa, samo Sto su sve taékice zapravo bra- _ davice dojki. I to je bio i naziv slike — Sisolsus. Bilo je velikih _ dojki i malih dojki, velikih bradavica i malih bradavica, belih grudi i crnih grudi. Na nekim sli¢icama bile su i po éetiri dojke i _ videlo se da su to sve slike iz pornica i da su seckane i lepljene. Mora da je trajalo godinama. Tada sam razumeo Cemu je sluzio natpis. Onda sam omrzao sliku. Dva minuta ranije mi se dopadala, sad sam je mrzeo. I mrzeo sam i tipa koji ju je napravio. Somina.116 NIK HORNBI a ESE EE re nen en en enrmneeeA AE Pogledao sam ime umetnika i ispostavilo se da je u pitanju Zena, Marta Marsam. Kako Zena moze ovo da radi? Razmi8ljao sam, Bilo bi mi jasno da je neki tip to napravio, neki tip s viskom be- | zobraznih €asopisa i manjkom devojaka. Ali riba? I nadao sam se da Ge neko uspeti nekako da sjebe sliku, a u tom sluéaju, rekao sam sebi, neéu ni da pokuSam da ga sprecim. MoZda ¢u mu €ak i pomoéi. Jer je pravljenje Isusa od bradavica uvredljivo, pa zar ne? To je previSe. Propustio sam da kaZem da je bilo Sest sati uveée i izlozba jo8 nije bila otvorena za publiku. Otvaranje je trebalo da bude sutradan, ali su nas te veéeri zvali da odradimo zurku. Zapravo sam jo§ gledao u sligice kad su uSli prvi judi, s vinskim ¢aSama u rukama. Osetio sam se pomalo budalasto, jer su me upecali kako gledam bezobrazne slike, Sto sam zaista radio, ako razmi- slite. Ili ne razmislite. Brzo sam prestao da gledam, stao pored stolice s rukama iza leda i pogledao pravo napred, kao da sam na strazi, dok su ono dvoje, muSkarac i Zena, gledali sliku. “Priligno je lepa, zar ne?” rekla je Zena. Bila je mojih godina, kratke kose, priliéno nalickana. “Zar?” Tip nije izgledao ubeden, pa sam odlucio da mi se on svida vise od nje, mada je imao neurednu frizuru i tregere i ode- lo. “Ne misliS tako?” Slegao je ramenima i izaSli su. Nije bilo onoga Sto je uvek fa- zon u televizijskim komedijama, kad se éeSkaju po bradama i lu- paju gluposti. (Toga nikad nema, po mom ve¢ dvodnevnom iskustvu. Ve¢ina ljudi ne priéa puno. Ako mene pitate, plaSe se da ne lupe glupost, od éega pizdim, jer hoéu da éujem gluposti. NeSto Gemu ¢u da se smejem dok sedim ovde. Ali, toga nema.) Slede¢i par bio je mladi, u ranim dvadesetim, studentarija, i viSe sam ih zanimao ja nego slika. “Jeb’o te bog,” rece momak. “Sta?” “Pogledaj ga.” Devojka me je pogledala i nasmejala se. Skoro kao da sam i ja eksponat i nisam mogao da ¢ujem Sta govore.SISOISUS 117 “Pa”, rekla je, “zar im zameras?” Onda su i oni otiSli. Tad sam veé pocéeo pomalo da Zalim tu zensku, Martu. Mislim, potroSi§ bog te pita koliko vremena praveci ovo, a ljudi samo udu, pogledaju me, nasmeju se i opet _ otpiée. Mogao bih da joj trazim pola autorskog honorara ili ¢ega vec. ! Istog éasa kad su studenti oti8li zavesa se uz fijuk pomakla i _ Guo sam Zenski glas: “Ta-dam!” a onda je usla cela grupa ljudi — _ dva mlada momka, stariji par i mlada Zena. _ “Oh, Marta”, rekla je starija Zena, “Cudesno je. Ovo ¢e da ih _razmrda.” Pogledao sam grupu i odmah pogodio da su to njeni _ mama i tata, njen detko i, mozda, njen brat. Marta ima oko _ trideset godina i zapravo ne izgleda onako kako sam je zami- §ljao — nije ofarbana, nema probuSen nos, ni8ta sli¢no. Izgleda normalno, zaista. Nosila je tu dugu, zelenu, indijsku suknju i _ ne&to Sto je litilo na muSki prugasti sako i imala je dugu kosu, ali... izgleda fino. Ljubazno. Na trenutak sam se upitao znaju li njeni mama i tata za sve te _ bradavice, jer se i meni, kad sam u&ao u sobu, slika svidela. Ali _ onda sam shvatio da je to glupost, jer im je sigurno neSto rekla _ pre nego Sto su uSli ili jo mnogo, mnogo ranije. Kakvi su to _ onda roditelji? Znam Sta bi mi moj tata uradio kad bih mu rekao da pravim sliku Isusa od Zenskih grudi. Verovatno bi hteo da _ pogleda grudi, ali bi me za Isusa isprebijao. Zato sam gledao _ Martine roditelje i pokuSavao da ih provalim. Tata joj je bio vi- _ sok, nosio je farmerke i imao je dugu sedu kosu vezanu u rep; _ mama je takode nosila farmerke, ali ona je viSe ligila na ne¢iju _ majku nego on na ne¢ijeg oca. Svi su, medutim, izgledali kao umetnici. Mogao sam da zamislim kako kod kuée svi sede “ukrug, puSe drogu i slikaju. Verovatno joj zato niko i nije dao ¢usku Sto je pravila Isusa od porniéa. _ “Hoéu da se slikamo”, rekla je Marta. “Svi zajedno.” Onda je _ pogledala mene. “Da li biste bili ljubazni?” “Naravno”, rekao sam. “Uzgred, ja sam Marta.” B “Dejv.”118 NIK HORNBI “Zdravo, Dejy.” Rukovali smo se, onda mi je dala fotoaparat isve sam ih fotografisao kako stoje, smeSe se i upiru prstom, a ja nisam znao da li je to baS umesno za takvu vrstu slike. Ali njih sam u tom trenutku poZeleo bolje da upoznam, ili jude poput njih, jer su izgledali fini, sreéni i zanimljivi. Hteo sam tatu sa sedim konjskim repom umesto jadnog starog daveza koji je stal- no drobio o jebenim Ircima i jebenim crncima; Cinilo mi se da uz takvog oca nikad ne bih oti8ao u vojsku, Sto je bila najgora gres- ka koju sam ikad napravio. Hteo sam svasta da ih pitam. Hteo sam nju, Martu, da pitam zaSto je pozelela da uradi to Sto je uradila, zaSto su morale da budu bradavice, za8to je morao da bude Isus i da li je zapravo htela da razbesni ljude. A njih sam hteo da pitam da li je se stide ili su ponosni na nju ili Sta ve¢. Ali nisam pitao ni8ta, niti sam i8ta saznao iz njihove priée; kad su se slikali, priéali su gde ce da jedu, da li je izvesni poznanik doSao na Zurku i takve stvari. Pre nego 8to su izasli, Marta mi je priSla, poljubila me u obraz i rekla: “Hvala.” A ja sam samo rekao, znate: “Oh, nema na éemu.” Ali sam bio zaista srecan Sto je to uradila. Osetio sam se posebno, kao da radim pravi, vaZan posao. Marta se nasmeSila 1 ponovo sam ostao sam. Rekao sam Lisi za sliku kad sam te veéeri, posle zurke, sti- gao kuéi. Nije mogla da veruje — rekla je da je to odvratno i pita- la se kako je to uopSte dospelo na zid cuvene galerije. Iz nekog razloga poéeo sam da branim sliku, da stajem na Martinu stranu. Ne znam zasto. MozZda sam se malo loZio na nju, moZda mi se dopala njena porodica — moZda sam imao poverenja u njih i mozda su mi bili uzor. Znao sam da su fini ljudi i ako oni nisu videli ni8ta loSe u Siso/susu, moZda i nije bilo niéeg loSeg. U svakom sluéaju, stvari koje je Lisa potezala... Nije imala blage pojma. “Trebalo bi da je iznese3 dok niko ne gleda i da je smrvis u komadi¢e”, rekla je. “Nakon sveg truda koji je u to ulozila?” rekao sam. “Nema to veze s tim”, rekla je. “Mislim, i Hitler je ulozio puno truda, zar ne?”SISOISUS 119 “Cime te ona ugrozava?” pitao sam je. “Niko te ne tera da ide’ da je gleda’.” “Ne svida mi se saznanje da postoji”, rekla je. “I platila sam je. Od svog poreza.” Od svog poreza! Koji je deo njenog poreza oti8ao na Sisolsusa? Zvuéala je kao jedan od onih maloumnika koji se javljaju u Zive radio-emisije. Izvadio sam iz dzepa novéié od dva penija i bacio ga na nju. “Eto”, rekao sam, “dobila si povra¢aj poreza. A éak si i zaradila.” “ZaSto si takav?” pitala je. “Jer mislim da je slika dobra”, rekao sam. “Pametna.” Lisa nije mislila da je slika pametna. Mislila je da je glupa. Ja sam mislio da je ona glupa, to sam joj i rekao i do odlaska na _ spavanje veé smo prestali da govorimo jedno s drugim. Juée ujutro poSao sam autobusom na posao, otvorio novine _ koje je neko zaboravio na sedi8tu i bila je tu slika, preko cele sedme strane. “DEMONSTRANTI CILJAJU NA GNUSNU SLIKU”, pisalo je, pa onda cela pri¢a o sramotnosti, pa su ljudi iz Crkve i Konzervativne stranke drobili kako slika treba da bude zabranje- na, pa je neko iz policije kazao da ¢e moZda da sasluSaju Martu i dignu optuznicu zbog javne sablazni. Citao sam to i mislio: _ “Nikad nisam bio u novinama.” Jer, to sam ja, na neki na¢in. To _ je moja sala, moj liéni prostor, a éak sam i sliku poéeo da sma- _ tram svojom, na neki otkaten naéin. Verovatno niko, osim Marte, nije posmatrao sliku tako dugo kao jai zato sam poéeo da __ se osecéam nekako zaititni¢ki. (To nije daleko, kad razmislite, od onoga Sto jeste moj posao.) Ne svida mi se Sto ti ljudi za sliku _ kazu da je gnusna, jer i jeste i nije, i ne svida mi se Sto policija _ kaze da Ge da optuzi Martu za javnu sablazan, i ne svida mi se _ pomisao da ée sliku da uklone s izlozbe, jer ispred vrata lepo pise da ne treba da ulazite ako vam se moZda ne¢e dopasti. ZaSto _ biste onda udli? Zelim da ljudi vide ono Sto sam ja video: ne’to | Sto je divno kad ga gledate na jedan natin, izdaleka, i ruzno kad _ ga gledate na drugi, izbliza. (Ponekad tako mislim 0 Lisi. Kad se _ spremamo da izademo i kad je naSminkana, sredene kose i sve _ redom, pomislite da bi mogla da bude model. A ponekad se120 NIK HORNBI probudim usred nodi i ona je na centimetar od mene, smrdi joj iz usta, pomalo hrée i pomislite... Ma, nije bitno Sta pomislite, ali svakako ne pomislite da bi uspela kao manekenka. MoZda je ne&to sliéno i s Martinom slikom.) Ali, ako bude onako kako ovi hoée, niko ni&Sta ne¢e videti, a to ne moze da bude ispravno. Ne nakon sveg tog truda. Sveg tog seckanja i lepljenja. Da li ste znali da je u umetni¢kim galerijama zabranjeno puSenje? Nisam ni ja. U materinu. Kad sam stigao do galerije, ispred je ve¢ bila guzva. Neki su stajali u redu da bi videli izloZbu, drugi su demonstrirali — imali su transparente i pevali su crkvene himne ~ a bilo je i televi- zijskih ekipa, fotografa i sve je pomalo ligilo na zbrku. Probio sam se kroz njih, pokucao na ulazna vrata i pokazao svoju pro- pusnicu kroz staklo, a jedan od momaka pustio me je unutra. “Ceka te naporan dan”, rekao je jedan kad sam otiSao da se presvuéem, a ja sam pomislio: “Da, radujem se tome.” Isprva se ni8ta posebno nije dogadalo. Ljudi su stalno pristi- zali i gledali, nekoliko njih coknulo je i jezikom, ali ono Sto je zaista pametno na slici jeste Sto morate da joj pridete da biste bili uvredeni, jer ako stojite poizdalje, ne moZete da vidite niSta osim Hristovog lica. Zato su upravo cokta¢i somovi, jer moraju da odu i zabiju nos u sliku da bi videli bradavice, a vi pomislite da su nastrani. Znate, prvo moraju da ignorisu natpis na vratima koji im kaze da ne ulaze, onda moraju da prehodaju celu sobu i onda da kazu: “Oh, gnusno.” Dakle, sami to traze. Oko sat kasnije stigao mi je prvi ludak. Izgledao je kao lu- dak: na glavi je imao éelave petate, kao da su mu kosu izjeli moljci, nosio je ogromne naoéare i stalno je treptao, kao neka senilna sova, A i obukao se kao ludak: premda je bio topao dan, imao je zimski kaput prekriven bedZevima, na kojima je pisalo “NE SLEDI ME — 1 JA SAM SE IZGUBIO” i “JA SAM MEDENO CU- DOVISTE IZ SUGAR PAFS”*. Smrdeo je, pored toga. Dakle, nije ga bilo te8ko uoéiti. Nije bio ludak u civilu, ako shvatate. i Sugar Puffs — poznata marka cerealija (prev.)SISOISUS 121 Zurio je u sliku par minuta, a onda je pao na kolena i poéeo da se moli. Sve po redu: “Nebeski Oée, koji si nam podario sina jedinog Isusa Hrista da nas spasi, izbavi nas bla bla bla”, ali éud- no je Sto nisam mogao da shvatim da li se moli zaSto Sto gleda Isusa ili se moli kao Sto su se molili u Jsterivacu davola, da bi, navodno, proterao demone iz sale. Bilo kako bilo, uskoro sam popizdeo i izmislio pravilo. “Zao mi je, gospodine. Ne dozvoljavamo kleanje u galeriji”, rekao sam. “Molim se za vaSu besmrtnu dugu”, rekao je. “Ne bih znao nista 0 tome, gospodine, ali klecanje nije dozvoljeno. Nema koriScenja blica, sendviéa, kleéanja.” Ustao je i nastavio da mrmlja, pa sam mu rekao da je i molit- va zabranjena. “Zar vam nije stalo?” rekao je. “Do éega, gospodine?” “Zar vam nije stalo kuda ste se zaputili?” “A kuda je to?” “U Pakao, covete! Tamo gde ¢e zmije da vam posisaju oéne _ jabucice, a plamenovi ée da prze vaSe unutrasnje organe za vek _ vekova.” “Ne ba8, gospodine.” Hteo sam da kazem da nisam mislio da _¢u da zavrsim u Paklu. Svakako ne zbog stajanja ispred neke slike. Ne Zelite zaista da vas to snade, to sisanje jabucica, zar ne? Nije ba... veselo, zar ne? Mislim, kako li je tek ovom prikanu? 1 Sta uopSte radi ovde? Da li skita unaokolo i trazi neSto od éega ¢e da trepne, padne na kolena i beskrajno mrmlja? Da li ceo Zivot provodi lutaju¢i po Sohou i Kings Krosu*? Ako je tako, nije Cudo Sto je ludak. Ne provodite li vreme igrajuci se s decom (verujte mi, ovaj nije imao decu) ili napijajuci se s ortacima (kladim se da je i s njima utanjio) ili gledajuci Frejzijera”* (ja _volim Frejzijera)... skonéaéete kao i on, zar ne? . Soho; King’s Cross — kvartovi u Londonu (prev.) ** Frasier — ameritka komiéna TV-serija (prev.)122 NIK HORNBI nn ce Taman dok sam se pitao Sta da radim s njim, uSle su dve Zene, a on je otperjao i neko vreme bilo je tiho. Ali, baS pre moje pauze za ruéak, kad sam pomislio da Ge dan ipak da protekne bez Carki, ude tip s krutom belom kragnom. Jebeni vikar! Bio je mladi od vecine vikara, i malo moderniji — imao je razbaruSenu frizuru, kao Hju Grant, i nosio je farmerke. USao je u sobu, zas- tao i posmatrao, a ja sam znao, jer sam do tad poznavao sve uglove i udaljenosti, da sa svog mesta ne moZe ni8ta da primeti. Taénije, moze da primeti Hrista, ali ne i bradavice. Zato sam, kad je poéeo da prilazi slici, ja poceo da prilazim njemu, kako bih mu presekao put, i stali smo skoro se dodirujuci nosevima. “Zasto Zelite to da uradite, visosti?” pitao sam ga. “ZaSto prosto ne ostanete gde ste?” “Moram da donesem sopstvenu odluku”, rekao je. “Znate Sta Gete videti”, rekao sam. “Svi to veé znaju. ZaSto morate da odete i pogledate? Ostanite tu. Pogledajte. Prelepo Je” “Kako neSto napravijeno od pornografije moze da bude prelepo?” i. Na trenutak sam hteo da udem u sasvim drugaCiju raspravu. “To nije pornografija”, hteo sam da mu kazem. To je treca ! strana*. Pornografija je ono Sto smo gledali u vojsci — psi, lez- ! bejke s nakaéenim plastiénjacima i takve stvari, ali, zapravo, ne Zelite vikaru da pri¢ate o seksu s psima, nije li tako? Bar ja nisam Zeleo. Pomerio se nadesno kako bi me obi8ao, pa sam se ja pomerio nalevo, a onda smo isti ples ponovili na drugu stranu. Pocinjao je da se nervira, pa sam najzad morao da ga propustim; u suprot- nom, kunem vam se da bi sve puklo, a ja bih ga opaucio i bio ot- puSten. “Jeste li sad zadovoljni?” rekao sam posle nekog vremena. “ZaSto je to uradila, Sta mislite?”’ “Ne bih znao, visosti. Ali ona je vrlo fina mlada dama.” “Onda je cela stvar joS tuZnija.” *“Tre¢a strana” je Zargonski izraz za slike mladih devojaka obnazenih grudi, kakve objavljuju neke popularne dnevne novine (prev.)SISOISUS Ne, ne za mene, mislio sam. Jedno je da je u pitanju neki davi matori davez ¢iji je hobi zavirivanje pod suknje, a drugo _poyerenja u nju i u ono Sto radi i u njene razloge. Bar ja. Znam da to ne prolazi kod svakog. Ludaku bi, na primer, bilo prilic¢no “Mislim da ste ovde proveli dovoljno vremena”, rekao sam ikaru. Ovo je, naravno, bilo potpuno neumesno, ali mi se, ‘iskreno, smuéio i nisam ga viSe hteo u svojoj sali. “Oprostite?” “Recéeno nam je da pripazimo na ljude koji se zadrze duze od et minuta. Znate, nastrani i sli¢ni.” To je upalilo. Da sam o Siso/susu procitao u novinama ili ga video na ves- _tima, bez sumnje bih mislio da je nemoralan. Gnusan. Glup. " Bacanje poreskog novea. (Tako uvek kaZete, éak i ako nemate _ pojma da li poreski obveznici to uopite i plaéaju, zar ne?) I vise 0 tome ne bih razmisljao, verovatno. Ali, komplikovanije je ako " Zaista stojite pored njega ceo dan. I zaista jo$ uvek ne znam Sta "da mislim o njemy, ali su i ludak i nastrani vikar i svi drugi Ijudi koji su doSli tog prvog jutra sjajni, zato Sto vam pomazu da se _ odluéite na Cijoj ste strani. Nisam na njihovoj, zasigurno, a Sto _ viSe vremena provodim s tim drkadZijama, sve ih vi8e mrzim. To j je vrlo jednostavno. Finim ljudima slika se dopada, kapiraju , pogledaju i kako je napravljena, ali ne bulje u nju zbog toga; " grozni likovi udu, satima pilje u sise, jaucu jedno drugom (ili, 4 ako su zaista ludi, sami sebi)... Ne treba vam puno da biste se odludili. Samo treba da pogledate Sta drugi ljudi misle. A ako i tim stvarima, a sa sobom je dovela i televizijsku ekipu. _Intervjuisao ju je onaj tip Sto radi lokalne vesti za BBC. I njega iste verovatno prepoznali — ljigavo ugladen, dobra odela, ves- tacki preplanuo. Trebalo je da éujete tu Zenu. Trazila je da Marta124 NIK HORNBI bude pritvorena, da se ljudima koju su sliku stavili na izlozbu oduzmu, ne znam, dozvole za rad, valjda... A ljigavac ju je samo pujdao. “Sréano ste se zalagali za povratak porodiénih vrednosti i pretpostavljam da ovo ne ide u prilog vasim ideja- ma...” Takve stvari. Kad su zavrSili, odSetao sam do novinara i popriéao s njim, tek da bih ga iznervirao, valjda. “Dakle”, rekao sam, “hoée li joS neko neSto da kaze?” “Kako to mislite?”” | “Ne moze valjda samo ona da govori, zar ne?” Stajala je oko pola metra dalje, bez mikrofona, i znao sam da me je Cula. Okrenula se i pogledala me. “Razgovara¢emo i sa slikarkom”, rekao je voditelj. “Trebalo | bi da stigne svakog Casa.” “Da li ste snimili sliku u krupnom planu?” “MaStali smo o tome”, rekao je. Sav sarkastiéan, kao da sam moron. “Znati, prikazaéete hiljade bradavica na lokalnim vestima? Moja deca to gledaju.” “Zaista?” rekao je nepoverljivo. Kao da svi koji nose skinhed frizuru imaju decu koja gledaju iskljucivo fudbal. Prezrivo kopile. U redu, moja deca ne gledaju vesti, ali zato Sto su previ8e mala, a ne previse glupa. Drkadzija. Kad se Marta pojavila, shvatio sam da se zaljubio u nju. Izgledala je sjajno — sveza, ljubazna, mlada, i nosila je svetloze- lenu majicu koja ju je Cinila joS svezijom. Politi¢arka je nosila taman kostim i imala je grubo lice, pa je pored Marte izgledala staro i okrutno. Marta me je pozdravila i pitala kako sam, ja sam njoj ispri¢ao za ludaka i vikara, a ona se samo nasmefila. Novinaru se nije dopala, rekao bih. Pitao ju je da li joj smeta 8to je uvredila toliko ljudi, a ona je rekla da ne misli da je uvredila puno ljudi, moZda jednog ili dvoje. Onda je on pitao Sta je poenta slike, a ona je rekla da to ne Zeli da objaSnjava, da mis- li kako je slika sama po sebi jasna, a kad bi mogla svakom da objasni Sta slika znati, onda bi samo napisala znaéenje na harti- | ji, ne bi se maltretirala seckaju¢i i lepe¢i bradavice na papir. Onda je novinar rekao: “Pa, neki bi voleli da se niste trudili”, a ona je rekla: “Pa, ovo je slobodna zemlja.”SISOISUS 125 Iskreno, bio sam razoéaran. Mislio sam da ¢e da kaze koliko je slika lepa — koliko je, na neki na¢in, sveta. I hteo sam da ob- jasni da, ako Zelite da vidite bradavice, morate da pridete sasvim blizu, kao Sto je vikar morao, a kakav ste vikar ako hocete da uradite tako neSto. I hteo sam takode da Cujem zaSto je to napravila. Mislim, morala je da ima neku ideju, zar ne? Nekakvo znaéenje. Jer to nije neSto Sto vam tek tako padne na pamet, je li tako? Znate, “Sta da radim s ovim parovima dojki koje sam predano isecala? Oh, ba’ bih mogla od njih da napra- vim sliku Isusa na krstu...” Modda je trebalo da priéaju sa mnom. Kao Sto sam rekao, mozda sam 0 slici razmiSljao viSe nego bilo ko drugi. Jer ona, Marta, ne zna. Nije to videla uZivo, kao ja. I nije provela nimalo vremena stojeci ispred slike i gledaju¢i ljude kako je posmatra- ju. Mozda je trebalo; onda bi mogla o tome da priéa u inter- vjuima. Ba& pre zatvaranja, smrdljivi ludak s bedzevima vratio se s jajetom i pokuSao da ga baci na sliku. Na kilometar se videlo Sta smera i zgrabio sam ga za ruku dok ju je podizao, pa je jaje lete- lo oko pola metra i razbilo se o pod. Bilo je to toliko dirljivo da sam se nasmejao, a setio sam se i klinca sa zardalim Siljkom is- pred kluba i zaSto sam ostavio taj posao; te’ko da moze da vas uplasi Zgoljavi Cudak s jajetom. No, bio sam jo$ ljut, pa ga nisam pustio kad je bacio jaje — stegnuo sam mu ruku iza leda grublje nego Sto sam morao, a on je poceo da vice. Izgurao sam ga iz sale, pa niz hodnik, do ulaznih vrata. Toliko sam mrzeo tu pizdu da sam se malo zaneo — uvrtao sam mu ruku i ispsovao ga svim na svetu, a on je rekao da ¢e da me tuzi, da ¢e da me prijavi poli- _ ciji, da nece da se moli za moju duSu i da se nada da ¢e sva ago- nija ve¢nih muka da se sru¢i na moju glavu. Kreten. Ali, on je znao Sta radi. Dok sam ga gurao niz hodnik, éuo sam buku iza sebe, povike, lomljavu, zavijanje alarma i onda tréanje. Ostavio sam ludaka i vratio se svojoj slici, a nekoliko drugih Cuvara veé je stajalo tu i gledalo u pod. Neko je propisno razjebao Sisolsusa. Skinuli su ga sa zida, skroz ga izgazili i zbrisali. Jedva da je nesto ostalo od njega.126 NIK HORNBI Plakalo mi se. Zaista. Izneverio sam Martu i ispao sam glup Sto sam napustio sobu, a tek kad sam sliku video uniStenu na podu, shvatio sam koliko sam je voleo. Ali jo ne8to da vam kazem, neSto sasvim éudno: prizor Hristovog lica na podu, tako uni8tenog... To je bilo stvarno Sokantno. Njihovo nedelo mnogo je vece svetogrde od bilo Gega Sto je Marta napravila. Pitam se da li su mislili o tome dok su to Ginili. Da li su se bar naéas dvoumili ili upla3ili? Jer, da vam kazem, kad bih ja bio reli- giozan i mislio da postoji Pakao gde vam zmije sisaju 0€1 i Sta ti ja znam, ne bih gazio svud po Isusovom licu. Isus je Isus, zar ne? Bez obzira od éega ga napravite. I moZda je to jedna od stvari koje je Marta htela da pokaze: Hrist je tamo gde ga pro- nades. Pojavili su se i neki ljudi iz galerije, ljudi koje sam video na zurci prethodne veéeri, ali niko od njih nikad mi se nije ni obra- tio. Ispriéao sam im za ludaka i jaje i rekao kako nije trebalo da napustim svoj poloZaj, ali sam ga napustio, a oni me nisu oso- bito krivili. Onda je stigao i pandur i njemu sam rekao isto. Izgleda da je njemu sve to bilo smesno. Nije se smejao, ali se videlo da mu je ovaj zlocin daleko na dnu liste prioriteta. A onda je uSla Marta. PoSao sam k njoj da je zagrlim, ali sam na vreme shvatio da moj odnos prema njoj nije isti kao i njen odnos prema meni, ako me shvatate. Poslednja dva dana puno sam razmiéljao 0 njoj, zbog svog posla, ali ona nije mogla toliko da misli o meni, je li tako? Elem, nisam je zagrlio. Samo sam pri’ao i rekao, znate, da mi je Zao i sve tako, ali izgleda da me ona nije éula. Samo je zurila u sliku na podu i rekla: “Boze moj”, Sto je u datim okolnostima bilo priliéno taéno. A kad je podigla pogled, lice joj je bilo ozareno. Bila je uzbudena do srzi, kao dete. Nisam verovao. “Ovo je savrseno”, rekla je. “Sjajno.” “Kako to mislite?” pitao sam, jer nisam kapirao. “Ko je ovo uradio? Da li ste videli?” Ispri¢ao sam za smrdljivog ludaka s jajetom, kako sam sma- trao da me je pre’ao, navukao da izadem iz sobe da bi njegovi ludi ortaci obavili svoje, a njoj se to dopalo. Dopala joj se celaSISOISUS 127 — priga. “SavrSeno”, ponavijala je. “Fantasti¢no.” A onda: “Jedva éekam da vidim video-snimak.” Izustio sam: “Kakav video-snimak?” a ona je pokazala na kameru obezbedenja u gornjem uglu sobe. “To je i bila ideja”, rekla je. “Sve je to deo izlozbe. Nadala sam se da ce neko da ude i napravi ovo prvog dana, kako bismo drugog dana prikazali film i... Nazvacu ga Netolerancija.” Tada sam pomislio i na vikara i na politi¢arku i na druge koji su ulazili, nabijali svoje noseve u sliku, govorili koliko se gnuSa- ju i kako je to Sokantno i mogao sam da shvatim da ¢e ljudi da im se smeju kad sve budu videli na televiziji. Ali, to je zapravo i bila ideja: malo smeha. “Dakle, to je bila ideja?” rekao sam. “Da neko dode i uni&ti je?” “Posmatrajte to ovako”, rekla je. “Zabrinula bih se da je nisu uniStili. Imala bih portret Isusa napravljen od dojki, a kakva je korist od toga? BeSe Dejv, zar ne? Dakle, Dejve, cilj umetnosti _ jeste provokacija. Izazivanje reakcije u ljudima. I uspela sam u tome. Ja sam umetnik.” Setio sam se zurke, kad mi se zahvalila, i pitao sam je zaSto je sliku i pravila ako je zelela samo da je neko uni&ti. Ali, ona se nije setila da mi se zahvalila. Rekao sam: “Sigurno se seéate, sinoé, za vreme Zurke. Kad sam vas slikao, prigli ste mi, polju- bili me u obraz i rekli ‘Hvala’.” Ona je slegla ramenima i rekla: “Ah, da. Zahvalila sam vam se za fotografiju, valjda.” Kao da nije bilo bitno. I nije bilo, sad mi je to jasno. Pretpostavljam da umetnicima ljubljenje judi u obraz ne zna¢i nista. Oni to stalno rade. “Paklu ‘marlbora lajts’, molim.” Poljubac. “Na Trg Lester, molim.” Cmok. To oéigledno ne zna¢i: “O, hvala vam Sto radite vazan i opasan posao.” Glupa krava. Trebalo je samo da stojim tu. Nije trebalo da isterujem smrdljivog ludaka s jajetom. Jer, kad razmislite... Slika je uniStena iz jednog jedinog razloga: zato Sto je meni bilo previSe stalo do nje. Mogao sam samo da stojim tu, da zaustavim jaje i otarasim se ludaka; ali, i8ao mi je na nerve, pokuSao je da o8teti moju sliku — moju sliku — i hteo sam da budem siguran da je izaSao iz zgrade, mozda i da mu128 NIK HORNBI dam par bubotaka usput. Zato nisam bio u sobi kad su izlomili sliku. Eto. Ona to ne bi razumela, ali sam joj trebao za film isto koliko i oni. Kad sam se sinoé vratio kuci, oseéao sam se glupo. Oseéao sam se baS onako kako izgledam, ako hoéete: metar i osamdeset osam centimetara visok, devedeset pet kila tezak izbacivaé obri- jane glave koji nema pojma 0 umetnosti. Proveo sam dva danau uverenju da je ne&to, znate, lepo i dostojno Cuvanja, a zapravo je bilo isto sranje, okaéeno zato Sto je neka riba smislila da ¢e da bude smegno ako neko to skr&i u paramparéad. Dakle, svi su bu- dale, zar ne? Ludaci su budale zato Sto uradili ono Sto se od njih oéekivalo, a ja sam budala zato sam pokuSao da ih sprecim... Samo Marta nije budala. Ona nas gleda i smeje se. Ma, ko je jebe. Ali moZda i nije ba tako pametna kako misli. Jer, film se sada prikazuje u hodniku i niko ga ne gleda. Predugacak je i uglavnom se niSta ne dogada, a ionako ne mozete mnogo ni da vidite — zajebali su ugao kamere, tako da vidite da slika pada sa zida, ali ne vidite da iko skaée na nju. I film nije lep. To je samo CCTV-film, kakav vidite na benzinskoj pumpi dok éckate da vas usluZe. ] to vam se nudi umesto Hristovog lica na samrti. Pa, ko je budala, je li, Marta? Sad imam crni luk. Jebeni crni luk. I jo neke stvari, krevete, Satore i sranja, jer vise nisam sam u sali; CCTV-film nije kon- troverzan, pa nije potrebno da ga iko pazi. Ali moja stolica je pored crnog luka i dosadno mi je do bola, jer o crnom luku nema Sta da se misli, zar ne? Zato i ne mislim. Samo sedim tu i razmiSljam Sta bih voleo da radim, osim da budem Tajger Vuds ili Rigard Brenson.