U svom delu Metafizika Aristotel postavlja 3 pitanja: ta je postojanje, i koje vrste

stvari postoje u svetu? Kako stvari modu i dalje da postoje, a da ipak trpe promene?
I, kako razumeno promene? Na prva dva je napisao o postojanju i biu: ...da su se
Pitagorejci ne samo bavili matematikom, nego su smatrali da su njeni principi
principi svih stvari. Poto su brojevi po prirodi prvi od tih principa, i u brojevima su
oni videli mnoge slinost sa stvarima koje postoje ili se ostvaruju mnogo vie nego
u vatri, zemlji i vodi (takva i takva modifikacija brojeva jeste pravda, na primer,
druga dua i razum...i slino, skoro sve ostale stvari bivaju brojano izrazive )...
On nastavlja sa treim pitanjem o razumevanju prirode: poto Pitagorejci
razumevaju da su modifikacije i odnosi srazmere izrazive (u) brojevima; poto se,
tako, ini da su sve stvari u celokupnoj svojoj prirodi oblikovane po brojevima, a
brojevi da su prve stvari celokupne prirode, pretpostavili su da su elementi brojeva
elementi svih stvari, a da je itavo nebo nebesa muzika skala i broj. A sakupili su
i podesili su sa svojom shemom sva svojstva brojeva i skala, za koja su mogli da
pokau da su u skladu uskladjeni sa atributima i delovima i sa celim ureenjem
neba; a ako bi se negde pojavila pukotina, spremno su nainili dodatke i tako inili
celu teoriju koherentnom.
Jasno je da su broj shvatali kao prvi princip Arche, a da je sutina itavog
univerzuma poistoveena sa brojevima. Broj se ne shvata kao mentalna apstrakcija,
nego kao ono to postoji u stvarima i sainjava ih. Filolej Tarentumski oko 475. pre
Hrsta, u svojoj knjizi o pitagorejskim brojevima kae: Sve stvari, bar one koje su nam
poznate, sadre Broj; jer jasno je da se bez Broja o neemu ne moe niti misliti nitii
o tome znati.
Neoplatoniar Jamblih ovo pojaava kada tvrdi da se kauzalni pristup prirodi sastoji
od postavljanja matematikih stvari kao uzroka iz kojih se raaju objekti u
opaenom svetu. On je Pitagorejcima pripisao verovanje da je samo ono to je
mogue u matematici, mogue u strukturi prirode, i da nita to implicira
matematiku nemogunost ne moe postojati.
Filozofija broja
Metafizika filozofija je u srcu Pitagorinog miljenja i uenja. Wegovo razumevanje
brojeva se potpuno razlikuje od dananjeg. Za njega i sledbenike, ideja broja je bila
iva, kvalitativna realnost, koja se mora iskusiti. Ne ono to se koristi, nego neto
iju prirodu treba otkriti.
Danas mi o broju mislimo kao o znaku koji oznaava neki iznos ili koliinu. Mi
koristimo beojeve kao oznake token- da bi predstavili stvari. Pitagorejci su videli
broj kao univerzalni princip, kao to su svetlo, elektromagnetizam ili zvuk. Kao to je
moderna fizika pokazala, upravo je numerika frekvencija vibracija, ili talasna
duina elektromagnetne energije ono to determinie pojedinano ispoljavanje.
Dva principa

Po Aristotelu, pitagorejci otkrivaju izvor svih stvari u dva principa: parnom i

neparnom. On pie: Oigledno je da ovi mislioci smatraju da je broj princip i kao
materija za stvari, i kao forma kako njivih promena, tako i trajnih stanja, i dre da su
elementi broja parno i neparno, a da je ovaj drugi ogranien, a prvi neogranien; i
da Jedno proizlazi iz oba (jer je i parno i neparno), a broj iz Jednog; a da itavo nebo
jesu brojevi.
Za Pitagorejce, elementi broja su parno i neparno, odnosno neogranieno i
ogranieno. To je stoga jer se brojevi izvode iz Jednog, a Jedno iz parnog
(neogranienog) i neparnog (ogranienog). Aristotel nam kae da Pitagorejci
shvataju neogranieno kao zlo, a ogranieno kao dobro. ini se i da broj jedan
(monadu) poistoveuju sa ogranienim, a dva (dijadu) sa neogranienim. Pojava
Jednog izgleda da prati Zakon Trijade iz kog ono nastaje iz neparnog i parnog i samo
proizvodi broj ili celinu prirode.
Na prihvatanje da Broj sainjava sutinu svega je senku baca koncept materijalne
stvarnosti koja je potpuno odvojena i razliita od onoga to bi se moglo smatrati
istim apstraktnim brojem, a ak i danas u laboratorijama atomske fizike stvarnost
je sainjena od sloenih numerikih interakcija sa subatomskim esticama i poljima.
Ajntajn kae da je univerzum Broj, to je u skladu sa pitagorejskom predstavom.
...Za Pitagorejce je matematika bila most izmeu vidljivog i nevidljivog sveta.