OMO 2014 Zbornik Radova PDF

XXIXNAUNOSTRUNISKUP
ODRAVANJEMAINAIOPREME2014
ENTERPRISEASSETMANAGEMENT
BeogradBudva,1826.jun2014.godine
XXXIX nauno struni skup

ODRAVANJE MAINA I OPREME
Editor:Prof.drBrankoVasi
Izdava:INSTITUTZAISTRAIVANJAIPROJEKTOVANJAUPRIVREDI
Zaizdavaa:NadaStanojevi,dipl.in.ma.
CDROMizdanjeobradaidizajn:iipp
Dizajniobradaradova:iipp;
IzradaCDROMizdanjaNTSoft
ISBN9788684231415;COBISS.SRID207972876
OrganizatorinaunostrunogskupaOMO2014
Institutzaistraivanjai
projektovanjauprivredi
Mainskifakultet,
UniverzitetuBeogradu
Drutvoodravalaca
tehnilihsistema
Ministarstvoprosvete,naukei
tehnolokograzvoja
RepublikeSrbije
jefinansijskipodraloskup
Programskiodbor
Prof.drBrankoVasi,MF,Beograd
Prof.drMiloradMilovanevi,MF,Beograd
Prof.drVladimirPopovi,MF,Beograd
Prof.drJovanTodorovi,MF,Beograd
Prof.drRadivojeMitrovi,MF,Beograd
Prof.drLjubodragTanovi,MF,Beograd
Prof.drMiodragZec,FF,Beograd
Prof.drMirkoVujoevi,FON,Beograd
Prof.drGradimirDanon,F,Beograd
Prof.drSlobodanPokrajac,MF,Beograd
DrJezdimirKneevi,MIRCEAkademy,Exeter
Doc.drDuanMilutinovi,CIP,Beograd
DrPredragUskokovi,BVK,Beograd
MrMilunTodorovi,AUTOAAK,aak
DraganJovanovi,DirektorKOLUBARAMETAL
RadmiloPetrovi,SPLASTA
Organizacioniodbor
Prof.drVojkanLuanin,MF,Beograd
MiloVasi,MF,Beograd
NadaStanojevi,iipp,Beograd
MiloPetrovi,Milped,Beograd
DarkoStanojevi,MF,Beograd
MiloDimitrijevi,iipp,Beograd
IvanaSpasojevi,iipp,Beograd
MilicaMiki,iipp,Beograd
MilisavKrstovi,DirektorJPKPLazarevac
Duanuraevi,DirektorEuroSumar
SiniaLazarevi,GeneralnidirektorGradske
istoeBeograda
SlobodanRadomirovi,DirektorSPLastra

SADRAJ
VelimiroviAna,PetroviMarija,PetroviPredrag,VukoviBiljana
UPRAVLJANJERIZIKOMUOBLASTIINVESTICIJA
Spasojeepanovi,LazoVujovi,JakaVujovi
RAZVOJNOODRAVANJEJEDINKE
PetroviPredrag,PetroviMarija,DobriTamara,VelimiroviAna
ZNAAJIZBORALOKACIJEIPOLOAJAINDUSTRIJSKIHPOGONAPRIIZRADISTUDIJE
IZVODLJIVOSTI
15
VuetaMandi,BranislavaRadisavljevi
HIDROSTATIKIPRENOSNICIKODKOMUNALNIHMAINAINJIHOVAENERGETSKA
EFIKASNOST
22
BranislavaRadisavljevi,VuetaMandi,SaaMandi,MilanDjuki
VIEKANALNIMIKROKONTROLERSKIUZORKIVAIETVRTEGENERACIJEZA
KONTINUALNOPRAENJEKVALITETAAMBIJENTALNOGVAZDUHA
26
ZoranTodorovi
KRITERIJUMIODRIVOGRAZVOJAUFUNKCIJIRAZVOJAIZATITEIVOTNESREDINE
29
LjubodragTanovi
KONKURENTNOSTINDUSTRIJEIOBRAZOVANJAUZEMLJAMABIVESFRJ
42
VladimirBulaji,eljkoTurinovi
ZDRAVLJEIBEZBJEDNOSTNARADURAUNARIIZDRAVLJEKORISNIKA
49
MilutinJeli,LjubiaKovaevi,BorkoKovaevi
BEZBEDNOSTIZDRAVLJENARADUUODRAVANJUEKONOMSKIASPEKTI
55
V.SpasojeviBrki,.Klarin,Z.Veljkovi,A.Brki
ORGANIZACIONAKULTURAIMENADMENTKVALITETOMUINDUSTRIJSKIM
PREDUZEIMASRBIJE
60
BranimirStojiljkovi,LjubiaVasov,PetarMirosavljevi,Oljaokorilo
LINIJSKOODRAVANJETURBOFENSKIHMOTORA
68
DraganD.Milanovi,PetarKefer,NikolaMilanovi
ISTRAIVANJEPROCESASTALNIHPOBOLJANJAKVALITETAPRIMENOMKONCEPTA
TQMa
78
GradimirDanon,BrankoVasi
PREDNOSTIPUMPANJAPNEUMATIKAAZOTOM
90
ivoslavMarkovi,MiraBoi
PREVENTIVNEMEREZABEZBEDANIZDRAVRADPRIKORIENJUOPREMEZARAD
93
MilunTodorovi,DarkoStanojevi
UNAPREENJEPERFORMANSIUPRAVLJANJAUPOTREBOMSAVREMENOG
MEHATRONSKOGSISTEMAZAUPRAVLJANJE
104
aslavMitrovi,NebojaPetrovi,GoranVorotovi,Vesnaeumavi,Dragan
Stamenkovi
NUMERIKOANALITIKAMETODAZAODREIVANJEOTPORAOKRETANJUOBRTNIH
STRUKTURAUPOTREBOMAKVIZICIONOSOFTVERSKOGMODULA
111
SADRAJ

RadivojDjordjevi
POLIMERNIKOMPOZITIZAZATITUODHABANJAIMASEZAPODLIVANJEPRIMENAU
INDUSTRIJI
118
IvanaKosioti,Milanelebi,DejanHini,elimirAntelj
PRAKTINIASPEKTIPRIMENESRPSISO\IEC17020:2012UOVLAENOJLABORATORIJI
ZAKONTROLISANJEVODOMERAJKP"BVK"
125
MirkoVujoevi,Nevenaivanovi,DraganaMakajiNikoli
ANALIZARASPOLOIVOSTIIPOUZDANOSTIPROIZVODNOGSISTEMASA
POLUATOMATIZOVANIMLINIJAMA
131
TijanaPikula,DanijelaGaevi,VjekoslavBobar
IMPLEMENTACIJASISTEMAMENADMENTABEZBEDNOUINFORMACIJANA
SLUAJUUPRAVEZAZAJEDNIKEPOSLOVEREPUBLIKIHORGANA
142
DraganStamenkovi,VladimirPopovi,GoranVorotovi,IvanBlagojevi
OBRADAIANALIZASIGNALADOBIJENOGMERENJEMUBRZANJAPRILIKOM
ISPITIVANJAUDAROM
149
NadaStanojevi,StanislavGlumac,MiloVasi
MAINTENANCEASANELEMENTOFSTRATEGYOFTHESERBIANRAILWAYTRANSPORT
153
DarkoStanojevi,DrGradimirDanon,NadaStanojevi
ZNAAJPOUZDANOSTIPNEUMATIKANAMOTORNIMVOZILIMA
162
Dedaelovi,GojkoLjutica
ELEMENTIANALIZEUTICAJNIHFAKTORANAVIJEKTRAJANJAELINIHUADI
MEHANIZMAZADIZANJEISPUTANJETERETANASREDSTVIMAOBALNELUKE
MEHANIZACIJEULUCIBAR
167
KristinaJakimovska,IgorGjurkov
MAINTENANCEANDMANAGEMENTOFVEHICLEFLEETBASEDONCONDITIONAND
LIFECYCLECOST
174
NadaVignjeviDjordjevi,emsudinPlojovi
STANDARDSANDCOMPETENCIESOFTHEEUTHEMARKETSTRATEGIESOFFINANCIAL
SERVICESINTHEBALKANREGION
179
MiloPetrovi,GradimirDanon
UTICAJPNEUMATIKANABEZBEDNOSTITROKOVEEKSPLOATACIJEVOZILA
188
SaaMiti,BranislavRakievi,IvanIvankovi
AKVIZICIONISISTEMZAISPITIVANJEVOZILAUREALNIMUSLOVIMAEKSPLOATACIJE
202
SaaMiti,IvanBlagojevi,IvanIvankovi
ANALIZAEMISIJEESTICAAIPRIMENOMDPFREGENERACIJE
210
SADRAJ

UPRAVLJANJERIZIKOMUOBLASTIINVESTICIJA
RISKMANAGEMENTINTHEFIELDOFINVESTMENT
VelimiroviAna,StudentMasterstudija,EkonomskifakultetUniverzitetauBeogradu*
PetroviMarija,InstitutKiriloSavi,Beograd
PetroviPredrag,InstitutKiriloSavi,Beograd
VukoviBiljana,InstitutKiriloSavi,Beograd
Rezime:Svakoinvestiranjedajesamopouzdanjeiinformacijekojenemorajuuvekdabudusloeneirizine,
aliodlukemorajubitiadekvatnekakobisenajboljeiskoristionovacilinekidrugividdobiti.Dabisetakvi
zahteviispunili,svakainvesticionaodlukamoraposedovatiizvesnudozuznanja,tojetakvoznanjeveei
rizik u investiranju je manji. Ako bi se definisala re investiranje, moe se svesti na ostvarenje najbolje
novanedobitibezprekomernogrizikovanja.Meutimskorosvakoinvestiranje,donosiizvesnudozurizika,
koja se umanjuje sa veom osposobljenou investitora za donoenje najboljih odluka u pravo vreme i
izbegavanjaloihinvesticionihizbora.
U ovom radu dat je jedan taksativni pregled potencijalnih saveta investitorima, odnosno graanima kao
potencijalnim investitorima, za ostvarenje, ako ne izbegavanja potpunog, onda to manjeg rizika. U tom
kontekstudatisunekisavetisvetskihpoznatihinvestitorakakoinvestirati,uztomanjirizik.
Kljunerei:investiranje,rizik,novac,saveti,odluke,profit,hartijeodvrednosti
Summary:Anyinvestmentgivesconfidenceandinformationthatmaynotalwaysbecomplexandrisky,but
decisions must be appropriate in order to best use money or some other form of income. To meet such
demands, each investment decision must possess a certain amount of knowledge, such as knowledge
increasedriskininvestmentissmaller.Ifyoudefinetheword"investment"canbereducedtoachievethe
best financial gain without excessive risktaking. However, almost every investment, bringing a certain
amount of risk, which is reduced with higher eligibility of investors to make the best decision at the right
timeandavoidbadinvestmentchoices.
This paper presents an exhaustive review of the potential advice to investors and citizens as potential
investors,toachieve,ifnotavoidcomplete,thentheleastrisk.Inthiscontext,givensometipsworldfamous
investortoinvestwithminimumrisk.
Keywords:Investment,Risk,Money,Advice,Decisions,Profit,Securities
UVOD
Pod investicijama se moe smatrati bilo kakvo primarno ulaganje novanih sredstava, radi sticanja
odreenih ekonomskih koristi, odnosno profita. Pri tome se moe ulagati u financijske oblike imovine i s
njima izjednaene investicije ili pak u realne oblike imovine koji omoguavaju ostvarivanje ekonomskih
koristi,krozodreeneproduktivneposlovneaktivnosti.Razumevanjerizikainagrade,odnosnodobitijeod
sutinskogznaajazainvestiranjesatomanjimrizikom.Tosuuosnoviprimarniinvesticionikoncepti.Kada
sevierizikuje,postojeveeansezaprofitomiobrnuto.Drugimreimarizikinagradasujasnopovezani
jerakoseposedujejednooddrugogsenemoepobei.
Najeitipinvesticionogrizikajekapitalnirizik,odnosnorizikdalieinvestiranjemdoidopadavrednosti
novca. U tom kontekstu, danas mnogi savetnici za investicije poinju da koriste sofisticirana sredstva za
kategorizaciju rizika kao deo procesa analize rizika. Oni obino koriste psihometrijska pitanja i druga
sredstva iz domena psihologije da bi izgradili potpuniji stav investitora prema riziku. Na osnovu toga
savetnicimoguinvestitoradasvrstajuukategorijuoprezni,balansiraniiliriskantni.
*StudentMasterstudija,EkonomskifakultetUniverzitetauBeogradu,Kamenika6,11000Beograd,
anavelimirovic1989@gmail.com
1

OSNOVEINVESTIRANJA
Investiranjesevrtiokonovanedobiti,saciljemostvarenjanajboljedobitiodinvesticijabezprekomernih
greakairizikovanja.Uokvirneelementevrhunskoginvestiranjamogusenavestisledeiinioci:
1. Spajanje koje podrazumeva korienje ostvarene dobiti iz poetne investicije za nastavak investiranja.
Ukolikoseovajpostupakponavljaizgodineugodinu,ostvareniprihodbiobiveinegokadabiseisti
iznosulagaosvakegodine.Ajntajnjeovouveanjeinvesticijabrzimtempomsmatraoosmimsvetskim
udom.
2. Srednjacenajenaindaseizbegnerizikpriulaganjukadasucenenatrituprevisoke,aliidaseosigura
odkupovineveekoliineinvesticija,kadasuceneniske.Podrazumevakonstantnoulaganjeviemeseci
tokomkojihecenavarirati,paesenakrajuinvestiranjevritiponekojprosenojtj.srednjojceni.Ovo
jestedobarnainzasmanjenjerizika,alisetakoemoepropustitiveadobit,kadabiseuloioveliki
iznoskojibibionaraspolaganjunaduivremenskiperiod.
3. Uticajinflacijeogledaseustarompraviluda100dinaradanasvredivienego100dinarasutra.Stvari
vremenomposkupljujuzboginflacijetoznaidaezaistinominalniiznosdanasmoidasekupivea
koliinadobaranegosutra.Takoeseproputamoguadobitiodulaganjatih100dinara,umestodase
dobijetajiznosubudunosti.
Najeeinvesticionegreke:
1. Praenjeprethodnihuspehaioekivanjeistihrezultata.
2. Kratkoronoinvestiranjekojenedozvoljavaoporavak,ukolikostvarikrenunaneoekivaninain.
3. Savnovaculoitiujednuinvesticiju(svajajaujednojkorpi)
4. Nedovoljnorizikovanje.
5. Oslanjanjenasopstvenidomkaoinvesticiju,anemestanakojemseivi,jerrastcenanekretninasene
odnosisamonadom,venasveuokruenju
Uglavnomsukarakteristinatripostupkakojisemorajupreduzetiprilikominvestiranja:
istraivanjeosamojinvesticijiprekotampe,eksperata,savetnika,tuihiskustava;
planiranje,jasno,preciznoirealistinodefinisanjeciljeva;
planovimorajuuvekdaimajuSMORTdimenziju(Specifini,Merljivi,Ostvarljivi,RealistiniiTempirani).
reviziju sprovoditi u eim vremenskim intervalima, jer se okolnosti i ciljevi menjaju, pogotovo kod
dugoronihinvesticija.
kada stvari krenu neplanirano, ne treba paniiti, jer to moe izazvati negativnu lananu reakciju kod
ostalihinvestitoraiizabratipravitipinvesticijeupravovreme.
UPRAVLJANJERIZIKOMIDOBITODINVESTIRANJA
Osnovniinvestitorskikonceptisjasnompovezanoujeveirizik,veanagrada.Tipovirizikamogubiti:
1. Kapitalnirizikrizikpadavrednostinovca.
2. Valutni(devizni)riziksejavljakadainvesticijanijeuistojvalutikaoonakojuinvestitorkoristikodkue.
Tojezapravorizikdaesevrednostvalutekojajeublaena,smanjitiprenegotojepretvoriudomau
valutu(veikodnestabilnijihprivreda,moefunkcionisatiuobasmera)
3. Riziklikvidnostipostojikadanemamogunostiprodajeinvesticijailikadajeprodajamoguasamopo
cenikojajeispodoekivane.
4. Rizikprihodovanjapredstavljaverovatnoudaizabranainvesticijaneeuspetidaobezbedieljeninivo
prihoda,tomoedovestidoerozijekapitala.
5. Kamatnirizikpostojikadasuestepromenekamatnihstopa,alionmoepozitivnoinegativnouticatiu
zavisnostiizijeguglaseposmatrajupromene.tediama,npr.,odgovararastkamatnihstopa,nasuprot
licimakojasupozajmilasredstva.
6. Finansijski rizik obuhvata svako remeenje unutranjih mehanizama neke investicije, odnosno sva
sumnjivaposlovanjaupreduzeu.Najefikasnijinainsmanjenjajediverzifikacijaulaganja.
2

Bitanelementinvesticijejenjenavolatilnost,odnosnopozitivnoinegativnokretanjenjenevrednosti.Vea
volatilnostznaiiveirizik,posebnoprimomentuprodajeteinvesticije,alimoebitiipozitivnazadobre
poznavaoceprilikanatritu.
Stavpremarizikujekljunifaktorpridonoenjuodlukeoinvestiranju,pabiuobzirtrebalouzetisledee
kljunefaktorerizika:
znanje o investiciji: vea obavetenost o investicijama, to je vea sposobnost za vie rizikovanja, ali i
dobiti.
iskustvo u toj oblasti: iskusni investitori esto vie rizikuju od neiskusnih, jer znaju kakav je oseaj
rizikovatisasopstvenimnovcem.Zapoetnikemnogojeboljepoetisamalimrizicima,asaiskustvomih
poveavati.
reakcijenanegativnakretanja:dabiseodreagovalonapadinvesticijeprekonoi,postojenekatrivida
reakcija:prodajaonogatojeostalo,neradenitailikupujujoinvesticija.
oseanjapridonoenjubitnihodluka:podonoenjuvanefinansijskeodluke,kojeodnosemnogonovca
ili veliku investiciju, ovek se osea prilino loe. Meutim oni koji se ne oseaju tako, obino imaju
profilviegrizikovanja.
pohlepa:estopokreestavpremarizikuiuzavisnostiodeljezazaradomistavpremarizikujemanje
ilivieizraen.
Postoje razliiti profili rizikovanja za razliite ciljeve(npr. nije isto suoavanje sa rizikom prilikom
otplaivanja hipoteke i planiranja penzije). Oni se takoe mogu menjati tokom vremena i sticanjem
iskustva.
MESTAZAINVESTIRANJENOVCA
Klaseaktivasuinvesticionipokretaisvakeinvesticijekojaseizabere.Bilokojadaseprimeni,sadrae
jednuilivieovihklasa:ke,hartijeodvrednostisafiksnomkamatom,nekretnineiakcije.
1. Ke u kontekstu investicija podrazumeva novac koji se ulae u banke, graevinskim zadrugama ili
raunima u Nacionalnoj tedionici. Taj novac se koristi za plasiranje kredita, a investitoru zauzvrat
plaajukamatu.Kesesmatranajsigurnijomklasominvesticionihaktiva,alinionnijeimunnarizik,pre
sveganauticajinflacijekojaedugoronogotovosigurnodovestidogubitkavrednostinovca.Zatimje
prisutaninstitucionalnirizik,odnosnoverovatnoadainstitucijaukojujeuloennovacbankrotira.Ina
kraju,postojirizikproputenihansi,tjrizikodproputanjaboljeinvesticionedobitinadrugommestu.
2. HOV(Hartijeodvrednosti),safiksnomkamatomsepresvegaodnosenaobveznice,kaodunikeHOV
drave,lokalnesamoupraveilipreduzeakojaihkoristekakobidolidonovanihsredstava.Natajnain
seobavezujudaeimaocimaobveznicaredovnoisplaivatifiksnukamatuidaeuodreenomtrenutku
u budunosti vratiti pozajmljenu sumu, odnosno glavnicu. Najsigurnije obveznice izdaju vlade, ali one
donoseinajmanjuzaradu,doksuHOVpreduzeanajrizinije,jerpostojimogunostnjihovogbankrota,
alisuinajprofitabilnije.
3. Postoje dva veoma dobra razloga za ulaganje hartije od vrednosti sa fiksnom kamatom. Prvi je, to je
kamatna stopa fiksna i kamata se moe isplaivati svakih est meseci.Drugi razlog je, s obzirom da sa
keomnemarastakapitala,dokzahartijeodvrednostimoepostojatinekotritezaobveznice.
4. Postoje razni datumi isplate koji su grupisani u: kratkorone(< pet godina do isplate),
srednjorone(izmeu pet i petnaest godina do isplate), dugorone(> petnaest godina do isplate),
neodreene(nemaodreenidatumisplate)
5. Nekretninesujednaodnajpopularnijihinvesticijauprethodnomperiodu.Prvirazlogjepotencijalzarast
kapitala,odnosnomogunostdasezanekolikogodinatanekretninaprodapoznatnoveojceninego
tojekupljena.Drugirazlogzaulaganjeunekretninejeprihododzakupakojisemoeostvariti.
6. Akcije obezbeuju udeo u vlasnitvu i profitu preduzea(dividenda). Postoji mogunost ostvarivanja
kapitalnogdobitka(prodajapoveojceni,negotojekupljena),aliiriziksmanjenjavrednostideonica.
Prilikom donoenja odluke o izboru aktive, trebalo bi voditi rauna o tzv negativnoj korelaciji, odnosno
nainu smanjenja rizika ulaganjem u razliite klase aktiva kod kojih, kada cena jedne klase raste, a druge
pada.Natajnainseobezbeujepokriegubitkanajednojstrani,dobitkomnadrugoj.
3

Lina kupovina neke aktive i registrovanje na svoje ime predstavlja direktnu investiciju. Nabavka preko
nekog investicionog ili penzionog fonda je indirektna(kolektivna) investicija. Indirektna investicija donosi i
dodatne trokove u vidu provizije za savetnike i posrednike, ali neto veu sigurnost. Uzajamni fondovi
predstavljaju nain za ulaganje u irok spektar akcija sa relativno skromnim iznosom novca uz strune
analizeiprofesionalnoupravljanjeportfeljom.Porednjih,postojeipreduzeazaulaganjekapitala,kadase
portfelj akcija daje na upravljanje profesionalnom investicionom menaderu. Podseaju na investicione
fondove,alisuonajavnokotiranapreduzeakojapostojedabikupovalaakcijeudrugimpreduzeima.
Postojetririzikaokojimasemorarazmiljatioulaganjunovcaito:
Rizik inflacije: novac koji se dugo uva u formi kea moe, zapravo izgubiti vrednost, jer inflacija
dugorono tei da erodira kupovnu mo novca. Sagledati mogunost, da nakon oduzimanja poreza na
kamatu,ulagadobijeviukamatnustopuodstopeinflacije,praktinojedugorono,nemogue.
Institucionalni rizik: u ovom sluaju se moe izgubiti kapital ako institucija u kojoj je uplaen novac
bankrotiraiimamanjeaktivenegopasive.
Rizikproputenihansi:predstavljarizikodproputanjaboljeinvesticionedobitinadrugommestuzato
tojenovacusigurnom,predvidljivomkeu.
ALTERNATIVNEINVESTICIJE
Ovaj termin obuhvata sve to ne potpada pod prethodno poglavlje investicionih aktiva: umetnost, zlato,
antikviteti, hed fondovi, privatan akcijski kapital... Vrlo esto one se ponaaju drugaije od drugih klasa
aktive, pa iako pojedinano mogu imati veliki rizik(ali i doneti visoku zaradu), njihovim ukljuivanjem u
portfoliomoeseznaajnosmanjitirizikzbogizraenenegativnekorelacije.Meutim,zaovakveinvesticije
se vezuju i brojni specifini problemi: umetnost je subjektivna i njena vrednost se bazira na trenutnim
trendovima i ukusima, zanemaruju se trokovi povezani s njima jer esto nisu formalno regulisane,
poetnicimajeznatnooteanulazaknaovakvotrite.
Hedfondovipostojeod40ihgodinaprologvekaipredstavljajugrupurazliitihinvesticionihpreduzea
za upravljanje koja dele neku vanu karakteristiku ulaui novac u gotovo sve to moe da im donese
zaradu. Njihov cilj je ostvarivanje apsolutne dobiti, odnosno zarade vee od nule i njihova uspenost ne
zavisi od uspeha trita jer koriste razliite kombinacije investicionih strategija. Meutim, tajnovitost,
oteanpristupnovihinvestitorakaoivisokeplateibonusikojinjihovimenaderizahtevaju,moguugroziti
uspenostovihfondova.
Privatni akcijski kapital podrazumeva kupovinu akcija koje se ne prodaju javno, odnosno na berzi. Nude
natprosenezarade,aliihprativisokrizik,velikapoetnaulaganjeinedostataklikvidnosti.
POREZIIINVESTICIJE
Triglavnaporezakojasemoguodnositinainvesticijesu:
1. Poreznadohodak,jeporezkojiseplaanaostvareniprofit,odnosnoprihododinvesticija.
2. Poreznakapitalnudobitseplaakadainvesticijuprodajemozaveiiznosodonogkojismoplatilipri
njenojkupovini.Trokovikojinastajupriovedvetransakcijemoguumanjitioporeziviiznos.
3. Poreznanasledstvoumanjujevrednostaktivekojuostavljaizasebepreminulaosoba.
4. Poreznadobitodkamata.
Svaka od prva tri poreza, ima i odreena poreska oslobaanja, odnosno minimalne iznose koji se ne
oporezuju.Najeeseoporezujukamatenauteevinu,dohodakodradaidividende.
Postoji jedna dobro poznata krilatica u svetu: Izbegavanje poreza je u potpunosti legalno, ali je utaja
poreza,nelegalna.
4

KAKOPOSTATIVRHUNSKIINVESTITOR
Kada se u osnovi sagledaju osnove ulaganja, pre svega odnosa izmeu rizika i nagrade(i volatilnosti), na
kojim mestima i na koji nain se moe uloiti novac i kako novac utie na uspenost investicije, onda se
smatra da je postignuto vrhunsko investiranje. Naravno to nije ni malo jednostavno, ak veoma i
nepredvidljivo.taotomemislenekivrhunskisvetskiinvestitori,datojekroznekolikorazmiljanja:
VorenBafet:irokadiverzifikacijajeneophodnasamoondakadainvestitorineznajutarade
BenaminGrem:LjudisaVolStritanenauenita,alizaboravljajusve
Desi Livermor Nikad se ne ustruavam da kaem oveku da li sam u porastu ili padu. Ali ne govorim
ljudimadalidakupeiliprodajunekuodreenuakciju.Natritusacenamauopadanju,sveakcijepadaju,a
natritusacenamauporastuonerastu
Velika veina dobiti u vrhunskom investicionom portfelju dolazi od usmeravanja aktive trite u koje
odluitedaulaeteaneodstvarnogindividualnogulaganja.Akoitavotriteraste,ondabitrebalodai
vae investicije rastu sa njim. Ako itavo trite propada, onda je veoma verovatno da e pasti i vae
investicije.
PiterLin:Akosidobaruovomposlu,ondasiupravuuestoddesetsluajeva.Nikadaneetebitiupravu
udevetoddesetsluajeva.
Pol Semjuelson: Investiranje bi trebalo da bude vie kao posmatranje farbe dok se sui ili posmatranje
travedokraste.Akoeliteuzbuenje,uzmite800dolaraiiditeiLasVegas.
Danijel Kvin: Mnogo najveih i najdalekosenijih investicija koje napravimo za ivota jesu investicije koje
imajumaloilinemajunikakvevezesanovcem.
Analiza investicija: Razliiti investitori donose svoje investicione odluke na razliite naine. Uglavnom
postoje tri bitna naina sprovoenja analize investicija: fundamentalna(analiza najbitnijih okolnosti za
ulaganje u potencijalno preduzee), tehnika(prati se kretanje cena odreenih akcija pri odluivanju o
kupovini ili prodaji) i instinkt(zdravorazumsko razmiljanje, koje je dostupno svima, bez naplate) i
kombinovanasvetrianalize.
Veoma je bitna i redovna revizija investicije, jer ono to je bilo odgovarajue na poetku moe postati
veoma pogreno kasnije zbog promene brojnih okolnosti. Pri revidiranju moe se traiti pomo i od
strunjaka,kakousamomobavljanju,takoiuodreivanjuvremenaipripremisamerevizije.
Investicije bi trebalo uvek da se mere stvarnom dobiti, a ako se ne radi tako, onda moe doi do
samozavaravanja.Utomsmisluakcioniplanovisemogudefinisatiikrozpostavljanjeodreenihstandarda,
na primer: uzimanje u obzir inflacije, ta bi bilo kad bi bilota bi bilo da sam uloio novac negde
drugdeiprosekugranikolikosuizabranifondoviuspeniuodnosunadrugeusvojojoblasti.
Jedan jednostavan akcioni plan koji se moe preporuiti svakom investitoru, moe se prikazati u nekih
sedamkoraka:
Prvikorak:postaviticiljevespecifini,merljivi,ostvarljivi,,realistiniitempirani
Drugikorak:mislitiorizikurazmiljatiizuglasveobuhvatnoginvesticionogportfelja.
Treikorak:odabratistratekimodelusmeravanjaaktivamodelkojieodreivatidugoronumeavinu
investicija.
etvrti korak: napraviti neke taktike promene na modeluiskoristiti priliku manjih izmena na
dugoronimmodelima,zatotosukratkoroniizgledipozitivniji.
Petikorak:odabratiporeskiomotmogunostzatiteinvesticijeodporeza
estikorak:uzetiakcijeilifondoveodabratiinvesticijukojaomoguavadovoljnuizloenostodabranom
modeluusmeravanjaaktiva.
Sedmikorak:revizijapostavitistrategijurevizijepriizradiinvesticijeiuzetiuobzirrelativneiapsolutne
standarde.
5

KAKOPRONAISAVET
Pronalaenje vrhunskog ovlaenog savetnika je veoma vano i predstavlja jedan izazov. Postoje razliite
vrstesavetnika:
finansijski savetnici koji pomau svojim klijentima da ostvare budue finansijske ciljeve i namere
pronalaenjemdetaljnihpodatakaonjihovojtrenutnojsituaciji,eljenomuinkuipruajuiimpomou
izgradnji,upravljanjuizatitinjihovogbogatstva
berzanski posrednik moe pruati razliite usluge od jednostavne kupovine i prodaje po nalogu
investitora,prekopruanjasavetadoneogranienogupravljanjaulogom,aliisnoenjacelokupnogrizika
Odmnogihpitanjakojamogupostavitipripomoiizborasavetnika,mogusenavestisledea:
Daliste:nezavisni,viestrukovezaniilivezani
Kojesuvaekvalifikacije?
Kakonaplaujetesvojeusluge?
Kolikoimateiskustva?
Kakavjevaprocesinvesticionogsavetovanja?
Kojesuvaeglavnestruneoblasti?
Kakavjevapristuppopitanjuferpostupanjasamuterijama
Dalinuditesavetodavnuusluguiliusluguneogranienogupravljanja
Kolikoestoetemisejavljatiubudunosti?
Dalimogudaporazgovaramsnekimodvaihpostojeihklijenata_
Investicioni savet kota, pa svako odluivanje u tom pravcu, mora da se plati. Postoje dva glavna naina
plaanjaprovizija, koja bi trebala da bude poznata na samom poetku i honorar koji se ugovara sa
savetnikom,prenegotodabilokojisavet.
TATREBA,ATANETREBARADITI
Svako ulaganje je lini in investitora, ali ipak postoje neke odredbe, ta treba, a ta ne treba uraditi pri
investiranju.
tatrebaraditi:
1. Bitinaitaniupuen.
2. Proveritiakreditivesvogsavetnika.
3. Imatirealistianstavoinvesticionomriziku.
4. Dratiodreeniiznosugotovinikaorezervu,obinouvisinitromesenedoestomesenepotronje.
5. Izgraditisnaandugoroanmodelzausmeravanjeaktiva.
6. Odravatiredovankontaktsasavetnikomipratitisvojuinvesticiju.
7. Oekivativiedobitikadasevierizikuje.
tanetrebaraditi:
1. Netrebaverovatisvemutosenavodiurazliitimmedijima.
2. Nepostojibesplatansavet.
3. Neustruavatiseupotrazidrugogmiljenja.
4. Neoslanjatiseprevienaprolerezultatepridonoenjuodluke.
5. Nepokuavatidapredviditetrite.
6. Nerizikovativienegotosemoeizgubiti.
7. Nekritibitneinjeniceodsvogsavetnika.
8. Neprihvatatisaveteodnestrunihljudi.
9. Neulagatiustvariukojesenerazumete.
6

SAVETIZAPOTENCIJALNEINVESTITORE
Kadaserazmiljaoinvesticijamaidonoenjukonaneodlukeoueunaberziilinekretninama,trebalobi
sepridravati,kolikojetomoguesledeihsaveta:
1. Prvovebajtepaondarizikujtesasvojimnovcem.
2. Odaberitesebigraniceipridravajteihse.
3. Nemojtedaulaetesamozatototoradeostali.
4. Pazitenatrokove.
5. Upitanjususvesti,nenareenja.
6. Investicijakojaostvarujedobitod200%godinjenikadanijeniskorizina.
7. Dobrovoditedokumentaciju.
8. Uitenasopstvenimgrekama.
9. Ulaitesasvrhom.
10.Kadasumnjate,konsultujtesesapouzdanomosobomukojeimatepoverenje.tadalje?
ZAKLJUAK
Sam prikaz u ovom radu, kako i na koji nain investirati uz to manje greaka i rizika, omoguava
potencijalnominvestitoru,veusigurnost,atimeimanjirizik.Pridravanjemnavedenihpreporukamoguse
doneti veoma dobre odluke, naprimer pri ulaganju novca. Kada se trai profesionalni investicioni savet,
korisniknavedenihsavetamoradaznakojapitanjadapostaviikakodaispitainvesticionogsavetnika.
Svaka investicija predstavlja potencijalnu ansu za stvaranje dodatnog profita, istovremeno i sticanje
dragocenoginvesticionogiskustvaisakojimpravommoedaseoekujevrhunskinapredakutojoblasti.
Savremena teorija portfelja je od sutinske vanosti pri razmiljanju o riziku na nivou celokupnog
investicionogportfelja,anenanivoupojedinaneinvesticije,akoseelipostatidobarinvestitor.
LITERATURA
[1]BamfordM.:Vrhunskoinvestiranjetanajboljiinvestitoriznaju,radeigovore,IPS,2008.
[2] Obradovi D., Petrovi P., Teofanovi ., Petrovi Marija:Potrebe za reindustrijalizacijom proizvodnje
traktora i poljoprivrednih maina, asopis JUMTOa, Traktori i pogonske maine, god.18,
PoljoprivrednifakultetNoviSad,Srbija,2013.Vol.4,str.102111.
[3] Petrovi Marija, Petrovi P.:The Importance of the Corridor 10 of Economic Development of
Serbian,n3rdInternationalScientificandProfessionalConferenceCORRIDOR10aSustainablewayof
Integrations,OrganizedbyR&DInstituteKiriloSavia.d.Belgrade,2012.,Proceedings,ipp.124137.
[4] Petrovi M., Petrovi P.: Reindustrialization Serbian Economy with Emphasis on Cluster Formation in
Textile Industry, 5th International Scientific, Textile Science and Economy V, 2013. Zrenjanin,
Serbia,Proceedings,p.221227,UniversityofNoviSad,TechnicalfacultyMihajloPupin.
[5] Obradovi D., Petrovi P., Teofanovi ., Petrovi M.:Potrebe za reindustrijalizacijom proizvodnje
traktora i poljoprivrednih maina, asopis JUMTOa, Traktori i pogonske maine, god.18,
PoljoprivrednifakultetNoviSad,Srbija,2013.Vol.4,str.102111.
[6]VelimiroviAna,PetroviMarija,PetroviP.,VukoviBiljana:Kakoinvestirati,uztomanjirizik,DQM
konferencijaICDQM,2728.06.2014,Beograd.
7

RAZVOJNOODRAVANJEJEDINKE
DEVELOPMENTALLYMAINTENANCEOFTHEUNIT
Prof.drSpasojeepanovi*
Prof.drLazoVujovi,Fakultetzapomorstvo,Kotor
JakaVujovi,spec.mainstva
Rezime:Savremenetendencijeuoblastirazvojnogodravanjaiduupravcuproduenjaradnogvekajedinke,
produenja radnog perioda izmeu remonta, skraivanja remontnog perioda, do optimalne vrednosti
zavisne od velikog broja faktora, uz postepeni prelaz odravanja prema utvrenom stanju, svojstvima i
planiranombuduemstanjujedinke.
Model odravanja prikazan u ovom radu je zasnovan na timskoj organizaciji projekta odravanja sa
osnovnim ciljem da unapreuje jedinku u procesu odravanja, da joj produi vek trajanja i da se
permanentnorazvijaprocesodravanja.
Kljune rei: Jedinka, sistem, plan, program, stanje, svojstva, razvoj, odravanje, revitalizacija,
rekonstrukcija,modernizacija,....
Abstract:Moderntendenciesinthedevelopmentallyofmaintenancegointhedirectionofextendingthelife
oftheunit,theextensionofworkingtimebetweenoverhaul,shorteningtherepairingperiod,theoptimal
values dependonmanyfactors, thegradual transitionofmaintenanceaccording to thestate,properties,
andplannedfuturestateoftheunit.
MaintenanceModelpresentedinthispaperisbasedonateamprojectmaintenanceorganizationwiththe
aim to improve the individual in the process of maintenance, to prolong its shelf life and to continuously
developthemaintenanceprocess.
Keywords: Unit, system, plan, program, state, properties, development, maintenance, rehabilitation,
reconstructionandmodernization....
UVOD
Vek trajanja jedinke, duina bezotkaznog rada sa predvienim performansama, glavni su ciljevi strategije
odravanjaujednompreduzeu.
Ustalnojtenjikorisnikadaradnekarakteristikejedinkeodreugranicamadozvoljenihodstupanjaiutenji
da ih vrate u zadati(planirani) interval, razvijeni su razliiti sistemi odravanja. Ovi sistemi zavise od
karakteristikeprimenjenekoncepcije,tehnologijeiorganizacijeodravanja.
ire posmatrano, sistem odravanja predstavlja deo poslovnog sistema i kroz njegovo projektovanje
reinenjeringtrebadaseintegriu:optimalnaorganizacija,relevantnetehnologije,informacionisistemkao
osnov objedinjavanja raspoloivih resursa(ljudi, oprema, materijali, finansije, tehnologije,...) i inenjerska
ekonomija. Pri dizajniranju redizajniranju savremenih sistema odravanja najvei znaaj pridaje se
kvantifikovanjusvihrelevantnihpokazateljaprocesaodravanja.
Podtimsepodrazumevadaodravanjepoinjeidejomikonceptomproizvodailiopreme,pasenastavlja
konstruisanjem,patehnolokompripremom,nabavkom,proizvodnjom,ugradnjom,korienjem,inovativ
nim razvojem opreme i organizacije odravanja u toku eksploatacije jedinke do njenog povlaenja iz
upotrebe.
RAZVOJNOODRAVANJAJEDINKE
Rastua sloenost strukture savremenih jedinki(elektrane, rafinerije, brodovi, avioni,) heterogenost i
suprotstavljenost sve otrijih zahteva koji se postavljaju u pogledu njihovog prilagoavanja vladajuem
okruenju, nameu potrebu za razvojnim odravanjem kao sve vanijim elementom njihovog ukupnog
*vlazo@ac.me
8

ivotnogciklusa,savisokimstepenomuticajanasveizlazneperformanse,aposebnonaupotrebnikvaliteti
trokove.
Tokom celog perioda korienja, jedinke su izloene uticaju irokog spektra spoljnih i unutranjih
poremeaja stohastikog karaktera, koji dovode do odstupanja njihovih osnovnih karakteristika i
parametarastanjaodnominalnih(dozvoljenih)vrednosti.
Mehanizmi starenja materijala(zbog zamora, korozije) mogu znatno umanjiti raspoloivost i pogorati
karakteristike jedinke. To se naroito odnosi na one komponente koje rade u uslovima visokih i
promenljivihtoplotnihidrugihoptereenja,zbogegasemenjamikrostrukturamaterijala.
Vek komponenata, koje opredeljuju vek pojedinih sistema i postrojenja, ili objekta u celini, definie
pomenutimehanizamstarenja,kojisenajedinkama(npr.termoelektranama)odvijajuutristadijuma:
nastajanjadefekataumikrostrukturimaterijala,
njihovoprodiranjeirastumikrostrukturidokritinihdimenzijai
havarija.
Projektovani vek objekata je odreen vekom kritinih komponenata, odnosno mehanizmima njihovog
starenja, koji u fazi projektovanja obino nisu dovoljno poznati, pa zato unapreeno odravanje, u cilju
kondiciranja jedinke, tj. produenja radnog veka, zahteva paljivo planiranje obima i rokova vrenja
aktivnosti(rekonstrukcija,modernizacija,revitalizacija)napoboljanjujedinke.
Dabiunapredilijedinkuidovelijeuplaniraniokvirnovogstanjamoramomodelovatiprocesodravanja
naprimerutermoelektraneprikazanomnaslici1.
Slika1.Predloenimodelprocesaodravanjatermoelektrane
*vlazo@ac.me
9

Modelprocesaodravanjatermoelektrane,prikazannaslici1.jeproizvodsistematskogpristupaodravanju
sauzajamnimvezamapodprocesaito:
dijagnostikatermoelektrane;
planiranjeodravanja;
realizacijaaktivnostiodravanja;
analizaikontrolaaktivnostiodravanjai
razvoj(kondiciranje)termoelektrane.
U navedenom modelu prikazano je 18 aktivnosti procesa odravanja, po normiranom redosledu i

meuzavisnostikojajeodesencijalnogznaajazarazvojiodravanjetermoelektrane.
Podprocesi navedenog modela odravanja termoelektrane su umreeni u logiku celinu odravanja
termoelektrane, uz potpunu dijagnostiku svih stanja, svojstava i mogueg razvoja termoelektrane prema
planiranombuduemstanjuenergetskogsistema.
Rekonstrukcijetokomremontnihrevitalizacijatermoelektranesevreradimodernizacijeopreme,priemu
se u starim objektima najee vri zamena klasine opreme za merenje i upravljanje novom, digitalnom
tehnologijom.
U inostranim elektroprivredama, a pogotovo u Japanu, uobiajena je praksa da se u periodima remonta
izvreznaajnerekonstrukcijetermoelektrana,kojeiduakidopromenenameneprevoenjaufleksibilne
jedinice.
Nae termoenergetske jedinke su stare, nedovoljno raspoloive, nepouzdane i istraene u nedovoljno
poznatimgranicama,iporedrazvijenihmetoda,tehnikaodravanja,kojeseuvelikoprimenjujuuorganizo
vanimelektroprivredama.
Olakavajua okolnost u procesu kondiciranja termoelektrane jeste u injenici da je poslednjih decenija
tehnolokopoboljanjekarakteristikaelektroenergetskihobjekatabiloskromno,jerjenjihovatehnologija
dostiglasvojuzrelost;takodasekarakteristikepostojeihblokovamogupoboljavatidonivoakakavimaju
noviblokovipaivie.
U savremenoj energetici, u svetu a i kod nas, racionalno korienje termoenergetskih postrojenja
predstavljaimperativ.
Kako je odravanje termoelektrana kod nas uglavnom korektivno, posthavarijsko i po pozivu, sa estim,
dugim popravkama i kratkim meuremontnim periodom namee se zakljuak da bi razvojem novog
modelaodravanja,odravanjapremastanju,postojeihtermoelektranabilomoguepoboljatinjihove
performansedonivoakakavimajunovetermoelektrane(usvetu).
Razvijene elektroprivrede sveta su prile izradi koncepcije nove organizacione strukture odravanja,
zasnovanenacentralizacijiijedinstvenojtehnologiji,uziskorienjeprogresivnihtehnikihsredstava,speci
jalizacijiosoblja,uzoptimalnonaunozasnovansistempreventivnihaktivnosti.
Osnovni pravci optimizacije odravanja, to jest, remontnog odravanja energetske opreme u tehnoloki
razvijenimzemljamaogledajuseusledeem:
uobezbeenjumaksimalnesigurnostiikontinuitetaradaenergetskeopreme,
udetaljnojanalizispecifinostisvakeelektranesaekonomskomanalizomopravdanostimodernizacijei
razvoja(kondiciranja)blokova,
uanalizimogunostiprimenestepenastereciklae,
uanaliziopravdanostikorienjamrenogplaniranjazasvakuelektranu,
udetaljnompraenjuremontnihtrokovauznormiranjeremontnihradovadonajsitnijihdetalja,
u operativnosti u saradnji strunjaka termoelektrana sa strunjacima centara i uprave preduzea, uz
proveruikorienjenovihidejaipostupaka,
ukorienjuuslugakonsultantskihfirmizarazradumeraoptimizacijeodravanja,
upotrebizaangaovanjemkvalifikovanogispecijalizovanogosoblja,
u korienju usluga remontnih firmi, centralizaciji remonta kroz formiranje centralne grupacije za
odravanjeremonte,
uoceniefikasnostisprovedenihmera.
*vlazo@ac.me
10

Zaoptimizacijusistemaodravanjanunojeimatiiscrpneinformacije,kakozatermoelektraneucelini,tako
i za sve njihove vane sastavne elemente. Te informacije mogu se obezbediti primenom savremene
informatike tehnologije; uz snanu softversku i hardversku podrku upravljanje odravanjem pomou
raunara(CAMMComputerAidedMaintenaceManagement).
Sistem odravanja termoenergetskh objekata moe da se posmatra i analizira metodama inenjerstva
sistema i integralnog sistemskog prilaza, to jest kao skup veeg broja segmenata, koji svoju funkciju
obavljajuuodreenojokoliniiuodreenomvremenu,asvisujednakovani,jersvojimzajednikimde
jstvomobezbeujuodravanjetermoelektrana,uskladusapostavljenimzahtevimaikriterijumima.
UNAPREENJESTANJAISVOJSTAVAJEDINKEUPROCESUODRAVANJA
Procesodravanjapredstavljaskuppostupakaiaktivnostikojesetokomvremenasprovodenajedinkamau
cilju spreavanja, ili otklanjanja pojave otkaza, a karakterie se odreenim odnosima izmeu pojedinih
postupakaodravanjaiodnosameu vremenima ukojimasepostupcisprovode.Navedenadefinicija,ai
sline,suprihvatljivezaodreenejedinkeipododreenimuslovima.
Izrazito stohastiki karakter procesa odravanja jedinke(termoelektrane) proistie iz dve bitne sluajne
veliineitosu:
vremeradadotrenutkasprovoenjapostupkaodravanjai
vremepotrebnozasprovoenjetihpostupaka,tojestdasesistemizstanjauotkazuvratiustanjeu
radu.
Sistemskimpristupominaunimmetodamaoveveliinetrebasvestiuplanskeokvire.
U prethodnom izlaganju navedeni su osnovni pravci optimizacije odravanja energetske opreme u
energetskirazvijenimzemljamaioniupuujunastvaranjenoveparadigmeuodravanjutehnikihsistema,
atojeunapreenjejedinkeuprocesuodravanja.
Procesrazvojatermoenergetskihblokova(kondiciranje)uperiodueksploatacijeprekorazvojnihremonata,
prikazanjenaslici2.
[h]
Slika2Optimizacijakorienjaiproduenjavekatermoelektranemetodomrazvojnihremonata
Na ordinati slike 2 dat je eljeni, projektovani i ostvareni kvalitet stanja i raspoloivosti termoelektrane i
oznaen sa 100 i ta vrednost, treba da bude vrednost(reper) do i od prve revizije i prvog remonta
termoelektrane. Prva revizija i prvi remont su znaajni zbog dokumentovanja sistema i dokazivanja
garantovanihparametara.
Ukolikoseprihvatistrategijaodravanja,popravkeivraanjasistemaizstanjauotkazuustanjeuradu,
kvalitet i raspoloivost sistema e da se nau u granicama projektovanih vrednosti. Primenom razvojnog
*vlazo@ac.me
11

odravanja, a u skladu sa naprednom svetskom praksom, treba da se vri permanentna optimizacija

odravanja u funkciji razvoja sistema, tako da proces zastarevanja, neraspoloivosti i nepouzdanosti
termoelektranebudeplanskiusmerenupravcuproduenjaivotnogveka,veepouzdanostiiraspoloivosti
termoelektrane(zonakondiciranjanaslici2).
Kodnasse,naalost,teorijaipraksanedovoljnobaverazvojemjedinkeuupotrebi(produenjemivotnog
veka i poboljanjem performansi) i taj koncept je nedovoljno podran, a evidentna je i nedefinisanost
pojmovajedinki:
tehnikiradnivek,
ekonomskiradnivek,
regulatorniradnivek,
tehnolokiradnivek,
odreivanjeutroenog,ilioekivanogpreostalogtehnikogradnogveka,
mehanizmistanjaidrugo.
Postojeiprojektovaniradnivekobjektaodreenjevekomkritinihkomponenata,odnosnomehanizmima
njihovog starenja, koji u fazi projektovanja obino nisu dovoljno poznati, pa je za kondiciranje objekta
nunoutvrivatitrajanjeradnogveka.
Pod radnim vekom ovde se podrazumeva tehniki radni vek, uz napomenu da se kao referentan, za
utvrivanjeopravdanostiproduenja,moeuzetiiekonomskivek,kaoitehnoloki,regulativniislino,ali
sepodrazumevadasesviproduujuimeusobnousaglaavaju.
Obimkondiciranja(rekonstrukcije,modernizacije,revitalizacije)objektaodreujeseuzavisnostiodtogada
lijenetopreduzetozavraanjesistemanapoetne(projektovane)radneparametreilijetopreduzetoza
njihovopoboljanjei/ilizaotklanjanjeuoenihsmetnji,estouzzadovoljenjenovih(promenljivih)zahtevaili
je ak preduzeto uz promenu primarne(funkcionalne i druge) namene objekta ili uvoenje nove tehno
logije.
Poto obim kondiciranja ima direktni uticaj na nivo investicionog ulaganja, a i na trokove proizvodnje,
kondiciranje(produenivek)popravilupodleeoptimizaciji.
Takoe,obimodreujeieljenoproduenjevekajedinke,aliitokolikojeobjektivnoutvrenopostojee
stanje,svojstvaikakojeocenjenpreostalivekobjekatainjihovihkomponenata.
Zatuocenusekoristepogonskaistorija,zapaanjaosoblja,iskustvaispitivanjakontroleimerenja,ocenai
procenaekspertskihtimovazarevizijuidijagnostiku,tojeprikazanonaslici3.
Slika3Modelzaocenjivanjestanjajedinke
*vlazo@ac.me
12

Sistemskipristupodreivanjustanjajedinke,prikazannaslici3,jeodosnovnogznaajazarazvojjedinkeu
procesueksploatacijeiproduenjaivotnogvekajedinke.
Modelodravanjapremastanjusistemasaproveromparametara(slika3)nabaziretrospekcije,dijagnostikeipro
gnostike,zasnivasenairojanalizistanjajedinkeinjenihelemenatanasvimnivoimaiuduemperiodunjenog
funkcionisanja.
Re je o modelu koji obuhvata potpunu retrospekciju, dijagnostiku i reviziju sistema, sa ciljem otkrivanja i
otklanjanja slabosti sistema, koje mogu uticati na performanse pouzdanosti, pogodnosti odravanja, logistike
podrkeodravanju,prilagoenostnameniiidentifikacijipotencijalnihpoboljanjaobjekta.
Optimizacijaprocesaodravanjasloenihjedinki,kaotojeistaknuto,iziskujesistemskipristupodravanja
inaunipristupodravanju.
Takav pristup odravanju jedinke diktira primenu kompleksnog prediktivnog predvidivog
odravanja(PDMPredictiveMaintance),kojegkarakterie:
dijagnostikopraenjestanjajedinkeumreenosaprocesomrada,
stalnoplaniranjeodravanjairadaobjekta,
funkcionalan pristup opremi koja zahteva servisere, gde se izbegava rasklapanje opreme koja je u
dobromstanju,
spreavanjeispadatakotoseproblemiotkrivajuuranomstadijumu,atodaljeomoguavaplaniranje
prekida,
otkrivanje poetnog otkaza, alarmiranje i spreavanje katastrofalnih otkaza, koji imaju za posledicu
produenenasilneprekideradajedinke.
Znai,prediktivnoodravanjejedinkejepredvidivoodravanjenaosnovuunapred dokazanog(dijagnosticiranog)
postojeegstanjaisvojstavajedinkeinjenihkomponentiiuzrokatogstanja,utvrenogpreostalogvekaidefini
sanihpoboljanjazabuduestanjejedinke.
ZAKLJUAK
Danasjeodravanjeprihvaenokaoveomabitnaoblastradainerazdvojandeoprocesaproizvodnjeiposlovanja
jedinke. U procenama vanih evropskih institucija i strunjaka, istie se da se, na sadanjem nivou tehnolokog
razvoja, najznaajnije utede mogu oekivati u oblasti odravanja. U nastojanju da se postigne ekonominost i
smanjetrokoviutokuivotnogvekajedinke,shvatilosedajeneophodnoproiritigraniceodravanjaiobjediniti
radodravanjaiostalihstrukturaupreduzeu.
Racionalno korienje jedinke predstavlja imperativ. Ostvarenju tog cilja tei se putem optimizacije odravanja
pojedinihtehnikotehnolokihcelina.Uokviruoveproblematikeposebnojesloenopitanjeoptimizacije:
remontnihciklusa,
duinemeuremontnogperioda,
obimaradovaiduinetrajanjaremonata,
stanjaivrsteopreme,
reimaradapogona(blokova),
rezervnihdelova,opremeimaterijala,
reciklaeopremeimaterijala.
Ovopitanjesemorareavatiusvetluobezbeenjavisokogstepenaraspoloivostijedinkiiracionalneekonomije
njihovogradaiodravanja.
Neophodnostvrenjaodravanjajedinkeuoptimalnovremeuslovljenajetraenjemkompromisaizmeutenjeza
potpunimiskorienjemnjenogekonomskicelishodnogresursaipotrebedasepouzdanostiekonominostnjenog
rada zadre na doputenom nivou. Zato je razvoj procesa odravanja i razvoj jedinke imperativ savremenog
odravanjaiproduavanjaradnogvekaugranicamapolitikerazvojaposlovnogsistema.
*vlazo@ac.me
13

LITERATURA:
[1] epanovi,S.,Sistemskipristupodravanjatehnikihsistema,OMO,Beograd,2003.
[2] VujoviL:Raspoloivostbrodskihsistemaiupotrebljivostbroda,KonferencijaDQM2003,str.463
470,
[3] epanovi,S.,Svojstvatehnikihsistemaueksploataciji,KOD,Tivat,2005.
[4] epanovi,S.,Sistemskoinenjerstvo,VT,Beograd,2008.
[5] epanovi,S.,Tehnikadijagnostika,Visokatehnikakola,Beograd,2009.
[6] epanovi,S.,Vujovi,L.Inenjerstvopouzdanosti,VT,Beograd,2011.
*vlazo@ac.me
14

ZNAAJIZBORALOKACIJEIPOLOAJAINDUSTRIJSKIHPOGONAPRI
IZRADISTUDIJEIZVODLJIVOSTI
IMPORTANCEOFLOCATIONANDPOSITIONOFINDUSTRIALPLANTSIN
DEVELOPINGAFEASIBILITYSTUDY
DrPetroviPredrag,InstitutKiriloSavi,Beograd*
B.Sc.PetroviMarija,doktorant,InstitutKiriloSavi,Beograd
DobriTamara,dipl.pravnik,InstitutKiriloSavi,Beograd
VelimiroviAna,studentMasterstudijaEkonomskogfakulteta,Beograd,
Rezime: Od studije izvodljivosti, na osnovu ocene tranje, kvaliteta i kvantiteta proizvodnih kapaciteta,
zahtevasedefinisanjelokacijeipoloajapogodnogzaindustrijskikapacitet.Izmeulokacijeipoloajatreba
praviti razliku, jer se smatra da je izbor lokacije vezan za prilino veliko geografsko podruije na kome je
moguenekolikoalternativnihpoloaja,aizborpoloajadefiniespecifinomestonakomeprojekattreba
daserealizuje.
U ovom radu je dat kratak prikaz nekoliko formi izrade studija izvodljivosti pri projektovanju industrijskih
sistema, sa posebnom panjom o izboru lokacije i poloaja, smatrajui da je njihov izbor veoma bitan jer
faktiki obuhvata mnoge faktore, izmeu ostalih: politiko drutvene prilike, materijalne i trine uslove i
njihov meusobni uticaj, transportne uslove, energetske i mnoge druge. U radu su takoe, kao primer,
neefikasnostiizdavanjapotrebnihdokumentaivremenskiuslovizanjihovoizdavanjeuSrbiji,pridobijanju
graevinskedozvolezaizgradnjuindustrijskihpostrojenjailimagacinarazliitihnamena.
Kljunerei:Lokacija,poloaj,studija,pogon,industrija,dravnauprava
Summary: From the feasibility study, based on the assessment of demand, quality and quantity of
production capacity, requires the definition of the location and position suitable for industrial facilities.
Betweenthelocationandpositionofdistinctionshouldbemade,asitisbelievedthatthechoiceoflocation
relatedtoafairlylargegeographicTheareainwhichitispossibletoseveralalternativepositions,achoice
ofpositionsspecificallydefinetheplacewheretheprojectistobeimplemented.
Thispapergivesabriefoverviewofsomeformoffeasibilitystudiesinthedesignofindustrialsystems,with
specialfocusonthelocationandposition,believingthattheirchoiceisveryimportantbecauseitactually
encompassesmanyfactors,amongothers:political socialconditions,financialandmarket conditionsand
their interplay, transport conditions, energy and many others. The paper also, as an example, the
inefficiencyofissuingthenecessarydocuments,andweatherconditionsfortheissueinSerbia,inobtaining
aconstructionpermitofanindustrialplantorwarehousefordifferentpurposes.
Keywords:Location,Position,Study,Plants,Industry,Stateadministration
UVOD
Faza implementacije nekog projekta, kroz izradu studije izvodljivosti, obuhvata period od momenta
donoenjaodlukeoinvesticijidopoetkakomercijalneproizvodnje,kadajeupitanjuproizvodiliizgradnje,
ako je u pitanju industrijski objekat. Taj period ima niz etapa i globalno se moe podeliti na:
predpregovaranje,pregovaranje,ugovaranje,projektovanje,gradnju,obukuiputanjeupogon.
Kadaseplaniraizradastudijeizvodljivostinekog privrednogpostojeeg ilinovogpreduzea,nekiglobalni
pravacistraivanjamogaobidasekarakteriesledeimfazama.Optimpokazateljima,opisompreduzee,
analizom postojeeg trita i kapaciteta pogona, analizom materijalnih resursa, lokacijom i poloajem,
stanjeminenjeringa,analizomadministracije,reijeiradnesnage,implementacijompogona,finansijskim
stanjem.
Kadajeupitanjutemaovograda,izborlokacijeipoloajauosnovisadrisledee:
*InstitutKiriloSavi,VojvodeStepe51,11000Beograd,Srbija
predrag.petrovic@iks
15

Lokacija: Opis lokacije pogona i prikaz na karti, drava, region, grad, infrastrukturni prikaz saobraajnih
veza,elektrinihivodovodnihvodova,sastavstanovnitva,sociolokoekonomskiusloviokruenja,blizina
tritaidr.
Poloaj: Grad, ulica, broj, prikaz situacije na geodetskim kartama, postojea prava, olakice, vrednost
zemljita,godinjitrokovizarentu,porezi,plaanjaokruenjuidr.
Lokalniuslovi.
Uticaj okruenja na rad pogona: Opis uticaja projekta na stanovnitvo, infrastrukturu, ekologiju, pejza,
vrednovanjetendencijauticaja(pozitivneinegativne)idr.
TAOBUHVATASTUDIJAIZVODLJIVOSTI
Ciklus razvoja projekta u osnovi se sastoji od tri glavne faze:predinvesticione faze, faze same investicije i
operativnih faza. Svaka od ovih faza moe se podeliti na etape u kojima se sadre znaajne privredne
aktivnosti.
Predinvesticiona faza sadri nekoliko etapa: identifikacija investicionih mogunosti(studije mogunosti
izvodljivosti),prethodnaselekcijaprojektaidefinicija(predstudijeizvodljivosti),formulacijaprojekta(studija
izvodljivosti),konanaevaluacijaiodlukaoinvesticiji.
Studijamogunostitrebadaidentifikujeinvesticionemogunostiiliprojektneidejekojeebitipredmet
daljihistraivanja,doksenedoedoperspektivnogprograma,itoanalizomsledeeg:
a) Prirodnihresursasapotencijalompogodnimzaproizvodnju(npr.drvozadrvnuindustriju)
b) Postojeihpoljoprivrednihresursakojisluekaoosnovazaprehrambenuindustriju
c) Budue tranje odreenih potroakih dobara kod kojih postoje uslovi za poveanje tranje zbog
poveanjapopulacijestanovnitva;poveanjakupovnemoiilimodernijihreenjakaotosusintetiki
proizvodiilielektriniiraunarskiproizvodizadomainstva.
d) Uvoza radi identifikacije podruja u kojima se moe sprovesti supstitucija uvoza sopstvenom
proizvodnjom
e) Proizvodnih sektora koji su uspeni u drugim zemljama na slinom nivou razvoja, sa slinom radnom
snagom,prirodnimresursimaiekonomskomprolou
f) Mogunostpovezivanjasadrugimindustrijamauzemljiiinostranstvu
g) Mogunostproirenjapostojeihlinijaproizvodnjeintegracijom(npr.razvojpetrohemijekrozrafineriju)
h) Mogunostzadiversifikaciju(farmaceutskaindustrijaizpetrohemije,sekundarniikomunalniotpadidr.)
i) Mogunost proirenja postojeih industrijskih kapaciteta, kako bi se dolo do ekonomskih potrebnih
veliina
j) Opteinvesticioneklime
k) Privrednepolitike
l) Trokovairaspoloivostifaktoraodkojihzavisiproizvodnja
m) Izvoznihmogunosti
Studijemogunostisupoprirodiorijentacioneiviepredstavljajuprocenunegodetaljnuanalizu.
Predstudija omoguava da se projektna ideja pretvori u detaljniju studiju, meutim formulacija tehno
ekonomskestudijeizvodljivostikojaomoguavadonoenjeodlukejeskupaizahtevadostavremena.Zbog
togaseprethodnovriocenaprojektneidejeodkojihsuglavniciljevi:
a) Dalijemogunostinvestiranjatakopouzdanadaseodlukaoinvesticijimoedonetinabaziinformacija
dobijenihkrozpredstudijuizvodljivosti.
b) Dalikonceptprojektaopravdavadetaljnuanalizukrozstudijuizvodljivosti.
c) Dalisunekiaspektiprojektakritiniitraedubljeistraivanjekrozfunkcionalneipomonestudije.
d) Dalijeinformacijadovoljnadasemoedonetiodluka,daidejaoprojektuilinijerealnailinijedovoljno
atraktivna.
Sadrajpredstudijeizvodljivostitrebadabudeistikaoidetaljnestudijeizvodljivosti.
16

Pomone(funkcionalne studije) su potrebne, posebno kod sloenih projekata i mogu se klasificirati na:
studije trita proizvoda, studije repromaterijala, laboratorijska i prototipna ispitivanja, studije lokacije,
ekonomskestudije,studijeselekcijeopremeidr.
Studija izvodljivosti treba da definie tehniku, ekonomsku i komercijalnu osnovu za investicionu odluku
nekog proizvodnog sistema, odnosno industrijskog projekta. Ona treba da definie i analizira kritine
elemente koji se odnose na proizvodnju nekog proizvoda, uzimajui u obzir:kapacitete, tehnologiju,
materijale,sirovine,trite,ljudskekvalifikacioneresurse,kvalitet,proizvodnetrokove,ukupniprihodkoji
obezbeujeodreenipovraajinvesticijaidr.
Studijaizvodljivosti,samaposebi,nepredstavljakraj,vesamoprethodiinvesticionojodlucikojanemora
dasesloisazakljucimastudije.
Ne postoje ustaljene norme za trokove predinvesticionih studija poto se razlikuju od projekta do
projekta i od studije do studije, a zavise i od veliine projekta, tipa projekta, obima i dubine
predinvesticionestudije,institucijekojeradenastudiji,kaoivremezaprikupljanjeneophodnihpodatakai
drugihmaterijala.
Predinvesticione studije pripremaju razliiti tipovi organizacija kao to su vladine agencije odgovorne za
privredni razvoj, privredna preduzea, konsultantske firme, inenjering organizacije, isporuioci oprema i
dr.Potostudijamogunostiestopredstavljaisredstvoprivrednepropagande,tufunkcijuunizuzemalja
u razvoju obavljaju poluvladine organizacijeinstitucije, posebno u odnosu na mala i srednja preduzea.
Studije izvodljivosti uglavnom zahtevaju angaovanje eksperata razliitih profila iz domaih ili inostranih
konsultantskihfirmi.
ZNAAJIZBORALOKACIJEIPOLOAJAINDUSTRIJSKIHPOGONA
Poslednjih nekoliko decenija u Srbiji je znatno povean politiki znaaj u nova investiciona ulaganja, za
razliku u razvijenim zemljama, pa i u zemljama u razvoju postoji trend decentralizacije industrije. ak i u
zemljamagdepolitikanemarestriktivnikarakterpoeljnojepoznavatilokalnupolitikukakobisesagledale
razne koncesije i stimulacije koje mogu da budu deo te politike. U Srbiji se daje direktna pomo
industrijskim kapacitetima lociranim u odreenim zonama, nerazvijenim podrujima ili kao to je ranijih
decenija bio trend, lociranje u odreenim industrijskim zonama. Takvi trendovi imaju prednosti u
finansijskom,ekonomskom,tehnikom,sociolokom,ekolokom,saobraajnomidrugimaspektima.
Najjednostavniji i osnovni model izbora lokacije je svoenje trokova transporta radnika, sirovinskih
resursa,trineorjentacijegotovihproizvoda.Zauzimanjepotpunijihfaktorapriizborulokacijetrebauzeti
u obzir raspoloivost i trokove infrastrukture, sociolokoekonomske faktore okruenja, gde e biti po
studiji izvodljivosti najnii trokovi proizvodnje, odnosno gde nee biti velike razlike u veliini trokova
izmeulokacija.
Kada se jednom donese odluka o geografskom podruju realizacije projekta, onda u studiji izvodljivosti
specifikuje se i njegov poloaj ili barem dvetri varijante. Potrebno je vrednovati karakteristike svakog
poloajakroz:cenuzemljita,infrastrukturneisociolokoekonomskeusloveokruenjaipripremuterena.
Mada su ovi uslovi promenljivi u zavisnosti od vrste projekta, tipa graevinskih objekata, vrste i teine
opremeinjenihdelova,vrsteotpadnihsirovina,brojaradnika,lokalnepolitikeimnogihdrugih.
Alternativnipoloajiseposmatrajuusklopuirihprouavanjalokacije,takodasenizinformacijaprikuplja
istovremeno.
IZBORLOKACIJEIPOLOAJAPROIZVODNIHKAPACITETAPRIIZRADISTUDIJE
IZVODLJIVOSTI
Odstudijeizvodljivosti,naosnovuocenetranje,kvalitetaikvantitetaproizvodnihkapaciteta,zahteva se
definisanje lokacije i poloaja pogodnog za izgradnju industrijskih kapaciteta. Izmeu lokacije i poloaja
trebapravitirazliku,jersesmatradajeizborlokacijevezanzaprilinovelikogeografskopodrujenakome
je mogue nekoliko alternativnih poloaja, a izbor poloaja definie specifino mesto na kome projekat
trebadaserealizuje.
17

Zbog same vanosti, mora se posvetiti vea panja izboru poloaja, smatrajui da je izbor lokacije veoma
bitan jer faktiki on obuhvata i razmatra: politiko drutvene prilike, materijalne i trine uslove i njihov
meusobniuticaj,transportne,energetskeuslove,infrastrukturneimnogedrugefaktore.Priizboruuslova
lokacijezarealizacijuprojekta,trebavoditiraunaosledeimparametrima:
Klima
Temperatura vazduha: maksimumminimumsrednja temperatura u toku jednog danajedne godine
desetgodina.
Vlanostvazduha:maksimumminimumsrednjavlanostutokujednogdanajednegodinedesetgodina.
Insolacija:dnevnotrajanjeinsolacije,godinjeizadesetgodina.
Vetar:pravacibrojdana,pravacimaksimalnabrzina,uraganskivetroviisl.
Padavine(kia,sneg):trajanjeivisinapadavina(maksimumminimumsrednja)utokujednogsatajednog
danajednogmesecajednegodinedesetgodina.krajnjevrednosti(olujeitd.).
Prainaidim:vetarsaprainom(trajanje,smer,brzina,sadrajmaterijapom3vazduha),gomilanjepeska,
dimizsusednihpogona.
Mogunostipoplava:visina,trajanje,sezonekadasejavljaju.
Zemljotresi:veliina/jainapremameunarodnimstandardima(napr.Richter,Mercaliskala)
Poloajiteren
Lokacijapoloaja:adresa(zemlja,rejon,grad,ulica,broj).
Susedniobjekti:(naziv,adresa,vrstaindustrije).
Opis poloaja: dimenzije(irina, duina...), nadmorska visina, geografski poloaj, topografija, postojee
instalacije(voda,energetskivodovi,puteviisl.),stvarnacenazemljita.
Transportnasredstva
Putevi: irina puteva i mostova, nosivost, nivoi ispod mostova, nadvonjaka, viaduktova i dr., vrsta
puteva(makadam, seoski put, auto put i dr.), Prohodnost sezonskih puteva, mrea puteva(prilae se
kartom).
eleznica: eleznika mrea(prilae se karta), kolosek i profil, kapacitet(optereenja, koliine), sredstva za
utovariistovar,sezonskaogranienjasaobraaja,skladitaiskladitenje,tarifa.
Vodenitransport
Mreakanala:reka,zaliva(prikaznakarti),irinaidubinakanalaireka,kapacitetplovnihobjekatasredstava
zautovariistovar,skladitaiskladitenje,tarifeprevoza.
Vazduni transport: vrsta prostora za sletanje(aerodrom, sletna staza, skladini prostor), duina piste,
skladitaiskladitenje,tarifeprevoza.
Sistemizaprevozputnika:autobusi,tramvajiidr.
Snabdevanjevodom:karakteristike:sadraj,tvrdoa,korozivnost,gasovitost,talonematerije.
Temperatura:maksimalnaminimalnautokujednogdana,nedelje,meseca,jednegodine.
Pritisak:maksimalan,minimalan.
Izvori: iz javne mree: maksimalna koliina, mesto mogueg prikljuenja, prenik i materijal postojee
mree,pritisak,cena.
Odprivatnika:povrinskosnabdevanje(reka),podzemljom(podzemnevode).
To ukljuuje: ispitivanje vode ukljuujui ispitivanje pumpanjem, olakice, deoba(u zatitnim podrujima)
zatvaranje(uciljuodravanjanivoa),tretmanzagaujuihmaterija.
Metode tretmana: proiavanjem nataloenih materija, otklanjanje rastvorenih materija, bioloko
tretiranjeotpadnihmaterija.
18

Snabdevanjeenergijom
Elektrina energija iz javnih ili privatnih izvora: raspoloiva snaga(kVA), napon(visok, nizak i sl.), mesto
prikljuenja(rastojanjedomesta),cena(tarifa).Benzin,dizelgorivo,gasidrugiizvori,raspoloivakoliina,
kvalitet,Izvor(pumpnastanica,rafinerija,gasovodidr.,rastojanjeodmesta,transportnasredstva,cena.
Ugalj,koks,gas:koliina,kvalitet(kJ/kg),izvor,cena.
Para:koliina,pritisak,mestoprikljuenja(vezasapoloajem),cena.
Sistemikomunikacije:telefon,kapacitet,mestoprikljuka,tarifa,Internetprovajder,kapacitetidr.
Odlaganjesekundarnihsirovina
Deponija:vrsta,lokacija,transport.
Kanalizacija:vrsta(kinica,meano),prenikceviumrei,takaprikljuenja.
Preiavanjeotpadnihvoda:vrsta,lokacija,nain.
Radnasnaga:Reijskaradnasnaga:vrstaistepenpotrebneobuke,linidohoci,poreziidoprinosiidr.
Proizvodna radna snaga: vrsta i stepen kvalifikacije, raspoloivost, lini dohoci, porezi i doprinosi,
nadoknadezaputovanjaidr.
Zakonskipropisi:vezanizaradnusnagu,industrijskiodnosi.
Zakoniiporeskaregulativa
Drutvenoureenje:(lokalno,regionalno,nacionalno).
Poreskaregulativa:porezi,carina,stopeamortizacijeidr.
Zakonska regulativa: propisi vezani za gradnju, ogranienja, bezbedonosni propisi, kompenzacijski zakoni,
rizici,standardi.
Osiguranje: protiv poara, protiv nesree, protiv poplava, drugih rizika mogunost obezbeenja
zdravstvenihusluganalicumesta.
Sredstvazagradnjuiodravanja
Kooperanti:graevinci,elektriari,mehaniariitd.(naziv,adresa,kapacitet,iskustvo.....).
Materijalzagradnju:raspoloivostizbor,kvalitet,izvor,cena.
Uslovizaivot:smetaj,hrana,odmor,kole,mogunostnabavkehraneidrugihpotrebtina,zdravstvena
zatita,rekreacijaidr.
SRPSKILAVIRINTDOBIJANJALOKACIJE,POLOAJA,GRAEVINSKEIUPOTREBNE
DOZVOLEZAIZGRADNJUINDUSTRIJSKIHOBJEKATA
U Srbiji se na graevinsku dozvolu za postrojenja ali i druge graevinske objekte, eka se u proseku 17
meseci,touvelikojmeriodvlaiinvestitoretamogdesvepapiredobitibre,lakeijeftinije.
ak i kada su uslovi, skoro idealni, za izgradnju jednog naprimer magacina na podruju Beograda prema
analizi strunjaka Svetske banke, objavljene na listi Duing biznis 2014, podaci nisu optimistiki u pogledu
efikasnostiiceneizdavanjadozvola.Investitormoradaproekroz18procedurainatopotroi269dana.
ZbogtogajeSrbijapoefikasnostiizdavanjagraevinskihdozvolarangirameu10najgorepozicioniranih
zemaljausvetu.Meutimiovakviidealniuslovisupravaretkost,uzavisnostiodoptinskihvlasti,investitor
moradaproekrozmnogoviemuka.PremaistraivanjimaUSAIDprojektazaboljeusloveposlovanja,za
neke tipine poslove potrebna su ak 52 administrativna koraka u nadlenosti 20 institucija javnih
ovlaenja(katastar, lokalna i republika javna preduzea, lokalne uprave, direkcije za izgradnju, sektor za
vanrednesituacijeMUPa).Kodnekihodpomenutihjavnihovlaenjaizdajuseneretkotriilietirirazliita
dokumenta, umesto da sva budu u jednom dokumentu. Drugim reima u Srbiji nije zaiveo princip, koji
postojiuveiniureenihzemalja,dainvestitornetrebadazajedandravniorganpribavljadokumentaciju
kojajeuposedudrugog.
19

Primerkolikovremenatrebainvestitoruzadobijanjegraevinskeiupotrebnedozvolezajedanmagacinna
periferijiBeograda,ukolikosureeniimovinskiodnosinaparceliipostojiplandetaljneregulacije,prema
izvoruDuingbiznisSvetskebanke(2014.):
1. Dokazopravusvojine6dana.
2. Lokacijskadozvola15dana
3. Saglasnostvodovodanaglavnigraevinskiprojekat60dana
4. Saglasnostsektorazabezbednostizdravljenaradu60dana
5. Saglasnostpreduzeazagrejanje45dana
6. Saglasnostpreduzeazatelekomunikacije45dana
7. Saglasnostpreduzeanadlenogzasaobraaj60dana
8. Pribavljanjegraevinskedozvole90dana
9. Tehnikakontrolaglavnogprojekta10dana
10.Pribavljanjeodobrenjazapoetakradovaiplaanjenaknadezaureenjezemljita1dan
11.Imenovanjeosobekojaestrunonadziratiradove1dan
12.Saglasnostzapovezivanjeparcelesaglavnimputem30dana
13.Saglasnostuvezisapropisomzazatituivotnesredine30dana
14.Prikljuakzavodovodikanalizaciju10dana
15.Telefonskiprikljuak7dana
16.Tehnikipregled1dan
17.Pribavljanjeupotrebnedozvole15dana
18.Upisuregistar45dana
IzizloenogsevidikomplikovanostdobijanjagraevinskedozvoleuSrbiji.SobziromnaaktuelnostNacrta
novog zakona o planiranju, projektovanju i izgradnji sadri niz vanih novina, koje moraju biti praene
izmena sektorskih zakona koji utiu na izdavanje dozvola(zakoni o putevima, vodama, energetici,
saobraajuidr.).
Vaei Zakon o planiranju i izgradnji je u postupku preispitivanja, naroito zbog onih odredaba koja se
odnosenaocenuustavnostiizakonitosti,auvezikonverzijepravakorienjagraevinskogzemljitaipravo
svojine, to predstavlja veliki problem u Srbiji, obzirom na to da konverzija nije u veini sluajeva
sprovedena. Drugi problem je da se istovremeno obezbedi i pojednostavljivanje postupka izdavanja
graevinskedozvoleidasetajpostupakuiniefikasnimiekonominijim.
Nacrtnovogzakonaoureenjuprostoraiizgradnjisadrinizvanihnovina,anjegovimdonoenjemtreba
da se stvori zakonski osnov za utvrivanje primerenih rokova za donoenje prostornih i urbanistikih
planovakaoiutvrivanjenjihoveusklaenostisazakonomipropisimadonetimnaosnovuzakonaiuvezis
timpojaaodgovornostdravnihorganaislubi.AnalizaNacionalnealijansezalokalniekonomskirazvojje
pokazaladaNacrtzakonaoureenjuprostoraiizgradnjinegarantujebreizdavanjegraevinskedozvole
jer nije usaglaen sa sektorskim zakonima koji reguliu rad javnih preduzea i drugih nosilaca javnih
ovlaenja,toepredstavljatiznaajnukonicuuprimeni.
ZAKLJUAK
UokvirusvogprivrednograzvojaSrbijanastojidaunarednomperiodupoveasvojeprivrednepotencijale,
krozrevitalizacijupostojeihiizgradnjomnovihkapaciteta.Kroztakavplanprivrednograzvojaneophodne
su predinvesticione studije koje slue za donoenje odluka realizacije investicionih projekata, kao i
identifikacijuiizborprojekataudrugimsektorimaprivrede.
Srbijaemoratipolitikimprocesimamoratidastvoripovoljnijeuslovezanovainvesticionaulaganjakroz
razne koncesije, stimulacije, izbora lokacija, povoljnosti saobraajnica, infrastrukturne povoljnosti,
sociolokoekonomskeikrozmnogedrugeparametre.OnotonemoezanemaritikadajeupitanjuSrbija
da se izbor lokacije i poloaja novih investicija u poslednjih 1015ak godina uglavnom odvijao u zoni
Koridora 10. S jedne strane, zbog infrastrukturne povoljnosti, takav trend ima opravdanje, ali sa druge,
odvijaseneravnomernirazvoj,paionakoprivrednozaostalikrajevijoviesezapostavljaju.
20

Srbijaplaniradajavnomsektorunedajeposebanznaaj,vedaseinicijativaprivrednograzvojaprepusti
privatnom sektoru, odnosno preduzetnitvu. U tom kontekstu, kroz reindustrijalizaciju i izgradnjom novih
kapaciteta, Srbija, mora da posveti veu panju stvaranju to boljih uslova za poslovanje malih i srednjih
preduzea, koja po ugledu na srodna preduzea razvijenih zemalja zapada, mogu u znatnoj meri da daju
svoj doprinos boljem i brem privrednom razvoju, kroz poveanje zaposlenosti, izvoza, standarda, bruto
nacionalnogdohotka,smanjenjazaposlenosti,javnogduga,dravnogdeficita,uvozarobairokepotronjei
poljoprivrednihproizvodaidr.
Premanekimpodacima,Srbijasepoefikasnostiizdavanjagraevinskihdozvolasvrstavana182mesto,svih
zemaljausvetu,kakopoobimusadrajadozvole,takoibrzineizdavanja.Povoljnijipristupbimoraonovim
zakonimaznatnodaolakapostupak,kakozastraneinvestitore,takoizadomae,bezobziradaliseradio
dozvolamazaindustrijskepogone,magacine,stambene,infrastrukturneidrugeobjekteilizaindividualnu
izgradnju.Izmeuostalog,tosusigurnoznaajnipreduslovinagomilanihproblemasvihvidovagradnjebez
graevinskedozvoleuSrbiji.
LITERATURA
[1] UNIDOOrganizacija UN za industrijski razvoj Prirunik za pripremu industrijskih studija izvodljivosti,
Beograd,1983.
[2]BamfordMartin:Vrhunskoinvestiranjetanajboljiinvestitoriznaju,radeigovore,IPS,2008.
[3]Petrovi Marija, Petrovi P.:The Importance of the Corridor 10 of Economic Development of
Serbian,n3rdInternationalScientificandProfessionalConferenceCORRIDOR10aSustainablewayof
Integrations,OrganizedbyR&DInstituteKiriloSavia.d.,Belgrade,2012.,Proceedings,ipp.124137.
[4] Petrovi M., Petrovi P.: Reindustrialization Serbian Economy with Emphasis on Cluster Formation in
TextileIndustry,5thInternational Scientific,TextileScience andEconomyTSEV,2013.Zrenjanin,
Serbia,Proceedings,p.221227,UniversityofNoviSad,TechnicalfacultyMihajloPupin.
[5]PublikacijaDuingbiznisSvetskebanke,2014.
21
XXXIX nau
uno struni skup
ODRAVA
ANJE MAIN
NA I OPREM
ME
HID
DROSTATTIKIPREENOSNIC
CIKODKO
OMUNALNIHMA
AINAIN
NJIHOVA
A
EN
NERGETSSKAEFIK
KASNOSTT
HYD
DROSTATTICTRANSSMITTER
RSINCOM
MMUNA
ALMACH
HINESAN
NDTHEIR
R
ENERG
GETICEFFFICIENCY
Y
Prof.drVuetaMandi,dipl.in.m
ma.ASVCo,,Beograd
BranislavaRadisavljevii,dipl.in.m
ma.ASVCo
o,Beograd
Rezime: U radu je opiisan nain rada
r
hidrosttatikih sisteema maina za ienje puteva sa osvrtom na
a
energetskuefikasnost.
Kljunereii:hidromotor,snaga,preenos,upravljanje,brzina,pritisak,opttereenje,effikasnost.
Abstract: Description
D
of functioning
of
g if hydrosta
atic systems in road clea
aning machiines regardin
ng energeticc
efficiency.
Keywords:hydromotorr,power,tran
nsmission,op
perating,speeed,pressuree,load,efficiency.
UVOD
Osnovni zadatak hidraulikog sisteema je pretvaranje meh
hanike snage u dobro prenosivu, upravljivu ii
raspodeljivu
uhidrauliku
usnagu,kojaase,ucilindrrimaihidrom
motorima,ponovopretvvaraumehan
niku.Vaan
n
kvalitet hid
drostatikih prenosnika,
p
naroito za sistem upraavljanja mainama, je velika vredn
nost odnosaa
momenatakojirazvijahidromotorimomentaiinercijenjegovihpokretn
nihdelova.
HIDROSTTATIKIPR
RENOSNIC
CIZAPOGO
ONKOMU
UNALNEM
MAINE
Kao optimaalan sistem za prenos snage korissti sistem saa klipnoaksijjalom pump
pom promen
nljive radnee
zapremineiibrzohodnim
mhidromoto
orompromen
nljiveradnezzapremine.
S
Slika1.Hidros
statikisistem
mzapogonma
aine,firmaRA
AVO,Holandijja
Ovakav sisttem regulacije prua mo

ogunost izb
bora radne brzine za vo
onju pri ienju, i transportne zaa
kretanje naa javnim puttevima. Prim
mena ovakvih
h hidromotora omoguu
uje da se pri veoj radno
oj zapreminii
hidromotorraostvareveeimomentitj.vunesilee,priemussubrzinemanje(radnab
brzina)adasseprimanjojj
radnojzaprreminihidromotoraostvvareveebrzzine(transpo
ortnebrzine),priemujjevunasilaamanja.Naa
(slici1)datjeprikazreenjahidrostatikogsisteemazapogon
nmainezaienjeputeva.Dvosmernapumpaa
promenljivee radne zap
premine (pogonska pum
mpa) vri sn
nabdevanje pogonskih h
hidromotoraa uljem pod
d
pritiskom. Hidromotori
H
dni, klipnoakksijalni, prom
menljive rad
dne zapremine sa redukkcijom brojaa
su brzohod
obrtajaprekkoplanetarn
nogreduktorra.
HIDROSTTATIKISISSTEMZAU
UPRAVLJA
ANJERAD
DNIMURED
DJAJEM
Kod mainaa za ienje puteva radni ureaj in
ni sistem ettki, koje svojjim krunim kretanjem ii odreenim
m
pritiskom na
n podlogu, usmeravaju
u neistou
u (krupni otpad, prljavttinu itd.) u usisnik preko kojeg see
*ASVCo,VjeekoslavaKova
aa3/3,11000
0Beograd,Srb
bija
vuceta.man
ndic@ams.co.rs
22
2
XXXIX nau
uno struni skup
ODRAVA
ANJE MAIN
NA I OPREM
ME
neistoadaljeprenosiukontejner..Uovomsluajubiepre
edstavljenhiidrostatikissistemtzv.ttreeetke,,
njevelikihnaaslaganeisttoa,kojasenalazepriivvicamatrotoaara.
kojaporedienjasluiizarazbijan
uida,primarn
niisekundarrni.Primarnii
Nahidraulinojshemi(sslika2)sevidedapostojjedvakrugastrujanjaflu
krug ini up
pravljaki sisstem za rotaaciju etki u oba smera, gde se rotacija ostvarujje pomou hidromotora
h
a
konstantnog protoka i proporcionaalnog razvod
dnika 4/3 koji ima mogu
unost promene elektrinog signala..
Promena elektrinog
e
s
signala
se vri pomou potenciome
etra. Podeaavanjem po
otenciometrra dolazi do
o
promeneelektrinogsiggnalaasamimtimidoreegulacijepro
otokafluidau
usamomrazzvodniku.
Slika2.SShemahidrosttatikogsistem
mazaupravlja
anjeradnimureajemtreeetke
Sekundarni krug ine upravljaki sistemi za podizanje etke, transslatorno pomeranje no

osaa etke,,
nosaaetkeeipodeavan
njeuglaetkke.
zakretanjen
Podizanjeetkeostvaru
ujesehidraulinimcilindromdvostru
ukogdejstva,prekoprop
porcionalnoggrazvodnikaa
4/3 i prekomonostabilnog razvodn
nika 2/2. Razzvodnik 2/2
2 jezabravn
ni ventil, tj. vventil koji on
nemoguavaa
padnedoleusledsopstvveneteine,injegovradjesinhronizzovansarazvvodnikom4//3.
Hidromotorr, preko zup
panika i zup
paste letve,, omoguavaa translatorn
no kretanje nosaa etkke. Sistem jee
zatiensa dvasigurnosnaventila((80bar),po jedannasvvakomvodu,kojititisisstemodpreo
optereenja..
Dopreoptereenjamoedoiusledudaraugraninikeiliusledudaraonekiobjekatt.
Cilindar dvo
ostrukog deejstva, preko
o proporcion
nalnog razvvodnika 4/3 i blokirajueg (dvojnonepovratni))
ventila,vriipodeavanjjeuglaetkee.Blokirajuiventilima funkciju,da usledeventtualnogudaaraetkeprii
sputanjuilinekeizboiinenaputu,zadrieljen
nipoloajprilikomrada.
PRIMERIREGULAC
CIJEHIDRO
OSTATIK
KIHSISTEM
MAKODKO
OMUNALN
NIHMAINA
Regulacija
aogranienjjabrzine
U sluaju kada
k
je prekkoraena maaksimalna do
ozvoljena brzina mainee, broj obrtaaja motora SUS, e bitii
limitiran, pa se na taj nain ograaniava brzin
na same maaine. U tom
m sluaju, aktuelna brrzina e bitii
up
poreenasazzadatomvre
ednou.
Akkoaktuelnab
brzinaprelazizadatuvred
dnost,brojo
obrtajamoto
oraSUSesee
po
olako smanjiivati dok ne
e dostigne zadatu vred
dnost, na taj nain ee
maaksimalnabrrzinabitiogrraniena.Ussluajukadaaaktuelnabrrzinaopada,,
preetovarenam
maina,savlaivanjeuspo
onaitd.brojjobrtajamo
otoraSUSee
se poveati do
d maksimuma, poveaavajui snagu motora za
z dobijanjee
po
otrebnevunesile,kakob
bidostiglam
maksimalnub
brzinu(slika3
3).
Slika3.Podeeavanjebroja
aobrtajamoto
oraSUSkadajjeprekoraen
nadozvoljenabrzina
aa3/3,11000
0Beograd,Srb
bija
vuceta.man
ndic@ams.co.rs
23
3
XXXIX nau
uno struni skup
ODRAVA
ANJE MAIN
NA I OPREM
ME
Konstantnaregulacija
apritiska
Regulacijap
pritiskasepo
ostietakottose,usluaajukadajezadatiradnip
pritisakpreko
oraen,povveavaradnaa
zapremina hidromotoraa, to daje vei
v
obrtni moment
m
i po
otrebnu vun
nu silu. Senzzor pritiska se nalazi naa
potisnom vodu,
v
zatvoreenog hidraulinog sistem
ma, izmeu pumpe
p
i hidromotora. A
Ako pritisak pri ubrzanju
u
e dozvoljeenu vrednosst ukljuie se sistem konstantne
e regulacijee
pre
pritiiska,tosedeeavanpr.ko
odsavlaivaanjanagiba, gdeepode
eenabrzinaa
hidrromotorabittiredukovan
naakojepottrebnoido nuledokse nedostignee
vred
dnostzadato
ogradnogprritiska.Kada sedostigneeradnipritisak,zakretnaa
ploahidromoto
oraesepomeritiupravcumaksimalnepotisne
ezapreminee
(slikka4).
Slika4.Konstantnaregula
acijapritiska
Regulacija
aspreavanj
njaoptereeenjasistema
Ova regulaccija omoguaava konstantnu silu koenja kod hid
drostatikog koenja. Senzor pritiskaa se nalazi u
u
povratnom vodu, izmeeu pumpe i hidromotora. Ako u toku hidrostatikog ko
oenja doe
e do pojavee
prekomerno
og pritiska, regulator pritiska e omoguiti konstantnu
k
s koenja u zavisnosti od radnee
silu
zapremine hidromotoraa.Sapoveanjempritiskaprikoenju
u,podeenabrzinapum
mpeihidromotoraebitii
redukovanaa ako je pottrebno i do nule, sve dok
d se ne do
ostigne zadaati pritisak. Dizel motorr SUS koristii
nergiju dob
bijenu proce
esom hidro
ostatikog kkoenja, a ako je to
o
en
needovoljno,h
hidrostatsep
potpunozakkree,takod
dajepumpa podeenau
u
prravcu maksiimalne (tran
nsportne) po
otisne zapreemine a hid
dromotori u
u
prravcu minim
malne potisne
e zapreminee, usled egaa dolazi do redukovanjaa
prritiskausled koenja.Vre
emenskopodeavanjehidrostatase poveavailii
sm
manjuje u zaavisnosti od trenutnog pritiska
p
izmeerenog pomou senzoraa
(slika5).
Slika5.Regu
ulacijaprotivp
preoptereenjjasistema
ENERGETTSKAEFIKA
KASNOSTK
KOMUNALLNIHMAINASAH
HIDROSTATTIKIM
PRENOSN
NICIMA
Kod komun
nalnih maina koja rade sa estim pokretanjem
p
i zaustavljaanjem, KREN
NISTANI ciklus, moe see
koristitieneergijakoenjamaine.Utedaenergiijezavisiod uestanosti zaustavljanjaavozila.Prim
merovakvogg
komunalnoggvozilajevo
ozilozaodvo
oenjeotpadaautosme
ear.
FirmaHALLERizNemake,predstavilajereenjjenabazihibridnehidro
ostatikomehaniketran
nsmisije,kod
d
deosnageide prekomehanikogam
manjideoprrekohidrosttatikogdelaatransmisije.Hidraulinii
kojihveid
hibridnipoggonakumulirrakinetikuenergiju,kojjaseuglavno
omizgubi(prrelaziutoplo
otu)utokufazekoenja..
Akumuliran
naenergijaseemoepono
ovoupotrebitizapokretaanjevozila(slika6).
Slika6.Dijag
gramrekuperracijeenergijee
aa3/3,11000
0Beograd,Srb
bija
vuceta.man
ndic@ams.co.rs
24
4
XXXIX nau
uno struni skup
ODRAVA
ANJE MAIN
NA I OPREM
ME
Funkcionisaanjesistemasesastojiizdvefaze:aku
umuliranjee
energijeirekkuperacija(povraaj)ene
ergije.
Utokufazeekoenjaklip
pnoaksijalnaapumpapreetvarakinetikuenergiju
uuhidraulin
nuipotiskujeradnifluid
d
uhidraulin
niakumulato
or.Usledaku
umuliranjahiidraulineen
nergije,dolazzidoporastaapritiskauaakumulatoru
u
(slika7).
Slika7.Pro
ocesakumulira
anjaenergije
Radni fluid pod pritiskkom ukljuu

uje klipnoakksijalnu pum
mpu, koja saada radi kao hidromoto
or, gde see
hidraulinaenergijapreetvaraukinetikuenergijju,kojasevrraausistem
mpogonskom
mmotoruSUS(slika8).
Slika8.Pro
ocesrekuperacijeenergije
ZAKLJUA
AK
Mogunostiutedeeneergijekodkomunalnihmainasuned
dovoljnoisko
oriene,pa eovaprobllematikabitii
aktuelnopittanjeiunjih
hovombuduemrazvoju..Oekujese
edaesenapredakuuttedienergije
emnogoviee
baziratina razvojusisteemauodnossunarazvoj komponentii.Pritom,u upravljanju ovimmainaama,kaonaa
integrisanim
m sistemima mehanike, hidraulikei elektronike,trebaoekiivatiiruprimenudecen
ntralizovanih
h
sistemapovvezanihmod
dulskimvezam
masaglavnimsistemom.
LITERATU
URA
[1]MandiV.OsnoviM
Mehatronike,ASVCoBeeograd,1996.
[2]STRUNISKUP"HidrraulikauIndu
ustriji",Zborrnikradova,H
HEP'95.
[3]Edelman
nH.O+P lhydraulikun
ndpneumatik,B blinge
en,1986.
[4]DurkoviR.,Poveaanjeenergetskeefikasno
ostimobilnihradnihmaiinasahidrosstatikim
prenosnicima,Zborrnikradova,HIPNEF2009.
aa3/3,11000
0Beograd,Srb
bija
vuceta.man
ndic@ams.co.rs
25
5

VIEKANALNIMIKROKONTROLERSKIUZORKIVAIETVRTEGENERACIJE
ZAKONTINUALNOPRAENJEKVALITETAAMBIJENTALNOGVAZDUHA
MULTICHANNELLMICROCONTROLLERBASED4THGENERATION
SAMPLERSFORCONTINUALTRACKINGOFQUALITYOFAMBIENTAIR
BranislavaRadisavljevi,dipl.in.ma.ASVCo,Beograd*
Prof.drVuetaMandi,dipl.in.ma.ASVCo,Beograd,
SaaMandi,spec.struk.in.ma,ASVCo,Beograd,
MilanDjuki,dipl.in.el,JupiterEngineering,Beograd,
Rezime: Deo razvojnog proizvodnog programa preduzea ASV Co koji se inovira i usklauje sa
standardima, aktuelnim zakonima i pravilnicima o zatiti vazduha. Ureaji su predvieni za kontinualno
uzorkovanje vazduha iz radne ili ivotne sredine u cilju utvrivanja koncentracije ai, organskih i
neorganskih polutanata u vazduhu. Mikrokontrolersko zadavanje eljenih parametara i upravljanje
procesom uzorkovanja omoguava potpunu automatizaciju procesa u koji je integrisana kontrola i
odravanjeprotokaugranicamado5%.
Kljune rei: vazduh, uzorkovanje, merenje, odreivanje koncentracije organskih i neorganskih jedinjenja,
protok,regulacija,mikrokontrolerskoupravljanje.
Abstract:Partofthedevelopingproductionprogramof"ASVCo"company,whichisbeinginnovatedand
modifiedaccordingtostandards,currentlawsandregulationsconcerningairprotection.Mainfunctionof
thesedevicesisacontinualairsamplinginlivingandworkingenvironment,inpurposeofdeterminingthe
concentrationofsoot,organicandnonorganicpollutingmattersintheair.Microcontrollerbaseddefining
ofwantedparametersandcontrolofthesamplingprocessprovidesfullyautomaticprocesswithintegrated
controlandkeepstheflowconstantby5%.
Keywords:air,sampling,measuring,determiningtheconcentrationoforganicandnonorganicmatters,
flow,regulation,microcontrollerbasedcontrol.
UVOD
Prva generacija ureaja projektovana je i konstruisana prema Pravilniku o graninim vrednostima,
metodama merenja emisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka
objavljenomuSlubenomglasnikurepublikeSrbije,broj54,od08.08.1992.godine,strana1896;uslovima
SRPSISO9001imeunarodnimstandardimaISO4219i9835.DonoenjemnovogZakonaozatitiivotne
sredineiZakonaozatitivazduhaSl.gl.36/09,Srbijajeusvojilaevropskestandardeimetodezautvrivanje
koncentracije zagaujuih materija u vazduhu. Ministarstvo ivotne sredine RS je 22.12.2011. godine
objaviloPravilnikouslovimazaizdavanjedozvolezamerenjekvalitetavazduhaidozvolezamerenjeemisije
izstacionarnihizvorazagaivanja,kojimjedefinisanaiopremazauzorkovanje.
ISTORIJATRAZVOJA
Kod prve generacije viekanalnih mikrokontrolerskih uzorkivaa vazduha ASV Co, mikrokontroler je,
komunikacijom preko digitalnog displeja, omoguavao odabir i zadavanje vremena rada svakog kanala u
intervalu od 0 minuta do 24 asa, uz redosledno prebacivanje na sledei kanal u liniji. Sadrao je
regulaciono kolo za temperaturu vazduha u prostoru kuita u kom su smeteni apsorpcioni sudovi sa
hemijskimreagensima.Prekodisplejazadavanajeeljenavrednosttemperature,anjenomerenjevrenoje
putem senzora temperature smetenog u pomenutom prostoru. Mikrokontroler je odravao zadatu
temperaturu ukljuujui i iskljuujui grejae uz ispiralice; omoguavao rad ureaja u realnom vremenu i
memorisanje20vrednostiprekida idolazakaelektrinognapajanja.Posedovaojeibroja aktivnihradnih
sati.Protokjeobezbeivalavakuumpumpa.Protokuzorkovanogvazduhajezadavanrunoputemtokia
*ASVCo,VjekoslavaKovaa3/3,11000Beograd,Srbija
asvcobgd@zahoo.com
26

regulacionog ventila koji se nalazio na rotametru sa teflonskom igrom. Rotametar je sluio za indikaciju
trenutnih vrednosti protoka uzorkovanog vazduha. U zavisnosti od broja linija za uzorkovanje ureaji su
posedovalijedanilidvarotametraivakuumpumpe.
U Drugoj generaciji uzorkivaa rotametri su zamenjeni procesorskim digitalnim meraima protoka koji su
merili trenutni protok vazduha, izraunavali i memorisali proteklu zapreminu kroz mera tj. liniju za
uzorkovanje i na sopstvenom displeju prikazivali rezultate. Na taj nain uvedeno je priblino odreivanje
protekle zapremine vazduha kroz svaki kanal, deljenjem ukupno protekle zapremine kroz liniju brojem
kanalanauzorkivau.
Treageneracijaunapreenajeizraunavanjemzapreminevazduhaproteklogkrozsvakikanalponaosob,
uzimanjemiobradomdigitalnogsignalasameraaprotoka.
U najnovijoj etvrtoj generaciji uzorkivaa nema gotovih meraa protoka ve se protok meri putem
digitalnogsenzorainjegovizlaznistrujnisignaldaljeobrauje.Mikrokontrolerskoupravljanjeproirenoje
regulacionimkolomzaodravanjeprotokavazduhaugranicama5%.
FIZIKIIZGLEDITEHNIKEKARAKTERISTIKE
Slika1:Fizikiizgledureajasaprednjestraneiizgledjednogekranadispleja
Kuite uzorkivaa izraeno je od visokokvalitetnog hemijski otpornog klirita bele boje. Na(slici 1) vidi se
prostorukomesusmeteneapsorpcioneposudesareagensima(gasneispiralice)ikuitapapirnihfilteraza
a.Postavljanjemureajanamernomestoiuzorkovanjemvazduhakrozrednuvezufilteraomoguenoje
filtriranje vazduha najpre kroz filter papir, a zatim kroz odreeni hemijski reagens. Time se iz uzorka
vazduha na filteru izdvaja a, a hemijski reagensi, izborom optimalnog protoka i oblika protone
povrine(brzine reakcije), vezuju odgovarajue neorganske zagaivae(SO2, NOX, i dr.) ili organske
zagaivaeakojeapsorpcionaposudastaklenacevpunjenanpr.aktivnimugljem.Mogunostpostavljanja
razliitih filtera, apsorpcionih posuda sa razliitim reagensima i mikrokontrolersko zadavanje i odravanje
odgovarajueg protoka vazduha kroz njih, ini ureaj univerzalnim za sva uzorkovanja, u cilju ispitivanja
kvaliteta vazduha, za koja standardne metode propisuju protok vazduha u intervalu od 0.2 do 2.0 l/min.
Analiza uzoraka i odreivanje koncentracije zagaivaa nastavlja se, odnoenjem sa mernog mesta, u
hemijskimlaboratorijama.
Ukljuivanjenapajanjaureajavriserunonaonoffprekidau,adaljakomunikacijasamikrokontrolerom
obavljaseprekotasteraidigitalnogdispleja.
Tehnikekarakteristike:
Merenjeprotoka:
digitalnisenzorprotokamernogopsegaod0.00do3.00l/minsa
oitavanjemnaASVCodispleju;
220VAC,50Hz;
membranskamaksimalnogprotokado3.0l/min;
odstupanjeodzadatevrednosti5%;
od1do8;
od1do8prenikasvetlogotvora25mm;
prekobrzorastavljivihprikljuaka;
gasovi,pare,estice.
Napajanje:
Vakuumpumpa:
Regulacijaprotoka:
Brojapsorpc.posuda:
Kuitapapirnihfiltera:
Izmenaispiralica:
Ispitivanekategorije:
asvcobgd@zahoo.com
27

Slika2:Fizikiizgledtampaneploeanalizatoraidispleja
tampana ploa analizator i displej softverski omoguavaju (pre poetka uzorkovanja) izbor, zadavanje i
odravanje eljenih parametara: vreme rada po kanalima u intervalu od 0min do 24h, zadavanje protoka
koji se odrava konstantnim u granicama od 5%, zadavanje granine temperature za
ukljuivanje/iskljuivanje grejaa, podeavanje tekueg vremena i datuma. U test modu trajanja do 1min
proveravasefunkcionalnostkanalaizaptivenostpneumatskeinstalacije.
Utokuuzorkovanjaprikazujeiizraunavaimemorietekueparametre:trenutniprotokkrozaktivnikanal,
protekluzapreminuvazduhakrozaktivnikanal,vremeuzorkovanjakrozaktivnikanalisumarnovremekroz
linijuodstartaisrednjutemperaturuambijenta.
Nakonistekazbirnogzadatogvremenasvihkanalaulinijiprikazujuse:ukupnoproteklazapreminavazduha
kroz liniju, protekla zapremina kroz svaki kanal, srednja ambijentalna temperatura u toku ciklusa, 20
poslednjihtrenutakaprekidaidolazakaelektrinognapajanjaiukupniradnisatiuzorkovanjaodinstalacije
softvera.
KALIBRACIJAPROTOKA
Softveromoguavakalibracijumeraaprotokapremaetalonprotokomeruutritake.Povezivanjemetalon
protokomeralaboratorijsketanosti(uAkreditovanojlaboratoriji)nausisuzorkivaauporeujusevrednosti
trenutnogprotokasaetalonom.Dabiseizvrilopodeavanjemeraaprotokapremaetalonskomitanost
uvela u granice 3%, iskljuuje se regulator protoka prelaskom na runi reim upravljanja preko tastera.
Najpre se prepiu vrednosti koje pokazuju oba meraa u tri karakteristine take 0.50 l/min; 1.00 l/min i
1.50 l/min. Zatim se ulaskom u deo softvera za kalibraciju, izmerenim vrednostima pridruuju vrednosti
oitanenaetalonprotokomeru.Memorisanjemunetihvrednostimerasedovodidoeljenepreciznosti.
LITERATURA
[1] ASV Co "Osmokanalni mikrokontrolerski uzorkiva vazduha 4G8R Uputstvo za rukovanje i bezbedan
rad",ASVCo,str.25,Beograd,2012.
asvcobgd@zahoo.com
28

KRITERIJUMIODRIVOGRAZVOJAUFUNKCIJIRAZVOJAIZATITE
IVOTNESREDINE
SUSTAINABLEDEVELOPMENTCRITERIAINDEVELOPMENTAND
ENVIRONMENTALPROTECTION
ZoranTodorovi,UniverzitetMeridijan*
Rezime: Klasini teoretiari ekonomskog rasta u prvi plan istiu nekoliko njegovih inilaca ekonomske
politikekaotosu:znaajtednjeiinvesticija,obrazovanje,tehnolokeinovacijeistraivanjeirazvoj,rast
stanovnitvaislobodnatrgovina.Danassveviedominiranovaekonomskaparadigmaodrivirazvojkoja
obuhvataekonomskirastaliivanesadrajezatiteivotnesredineikorporativneodgovornosti.Uradusu
prikazanikriterijumiodrivograzvoja,kaokljunifaktorinazatitiivotnesredineidaljegrazvojadrutva.
Kljunerijei:odrivirazvoj,zatitaivotnesredine,zajednikevrijednosti,indikatoriodrivograzvoja
Abstract:Classicaltheoristsoftheeconomicgrowthpointoutsomeofthefactorsofeconomicpolicy,such
as: the importance of saving and investments, education, technological innovations research and
development,populationgrowthandfreetrade.Today,theneweconomicparadigmdominatesevenmore
thesustainabledevelopmentthatcomprehendstheeconomicgrowthbutalsomoreimportantcontentsof
theenvironmentprotectionandcorporativeresponsibility.
Thepaperpresentsthecriteriaofsustainabledevelopmentaskeyfactorsintheenvironmentalprotection
andfuturedevelopmentofthesocialy.
Key words: sustainable development, environment protection, shared values,indicators sustainable
development
UVOD
Komplementarna veza izmeu ekonomije i ekologije privlai veliku panju. Konkretno, odnos izmeu
ekonomskog razvoja i kvaliteta ivotne sredine izbija u prvi plan. Koncepti ekorazvoja, strategija
ekonomskograzvojasaekolokimprizvukomikonceptodrivograzvoja,propagirajustanovitedaizmeu
ekonomijeiekologijemoepostojatikakopozitivnatakoinegativnameuzavisnost.
Udananjojerivelikihpotrebaijedinstvenihansi,modernefirmenastojedaostvarepozitivnupromjenu.
Onedoprinosedobrobitizajednicekrozekonomskirazvoj.Odlunesuunamjeridaiskoristesvojesnagei
svojeprisustvodapomognuuzatitiplaneteiunaprijedeivotstanovnikakojijenaseljavaju.
Radukazuje natodakriterijumiodrivograzvojaufunkcijirazvojaizatiteivotnesredinepredstavljaju
odgovornost kao dio savremenog poslovanja. Trag koji ostavljamo za sobom imae uticaja na budue
generacije,takodajeodkljunogznaajameusobnasaradnjaupronalaenjuodrivihrjeenjaglobalnih,
socijalnihiekonomskihizazova.
ovjekova sredina ima esencijalni znaaj za ljudsko drutvo. Ona je okvir njegovog rada i uslov ivota
uopte. Prirodna sredina, sa svojim prirodnim izvorima i prirodnim uslovima je prostor u kome se odvija
privredna djelatnost ljudi, kako proizvodna tako i neproizvodna. Prema optoj teoriji sistema privredu
moemo tretirati kao podsistem velikog drutvenog sistema, tako da istovremeno ovekova sredina
predstavljaokruenjeprivrede,tj.privrednogsistema,isutinskigadeterminie.
Aktuelnostipojmaodrivograzvojanaroitodoprinoseizazovikojidolazesaugroenouivotnesredine.
Nekiodtihizazovasu:globalnozagijrevanje,smanjivanjeozonskogomotaa,efekatstaklenebate,
nestanakuma,pretvaranjeplodnogzemljitaupustinje,pojavakisjelihkia,izumiranjeivotinjskihibiljnih
vrsta.
*UniverzitetMeridian,Vakauroviabb,81000 Podgorica,CrnaGora
zoran.todorovic@unimediteran.net
29

KONCEPTODRIVOGRAZVOJA
Jednaodpredrasudajedazatitaovjekovesredinedolaziusukobsainteresimaprivrednograzvojarasta
drutvenogproizvoda,ivotnogstandarda,otvaranjanovihradnihmjesta.Nadananjemnivouekonomske
i ekoloke nauke, opte je prihvaen stav o neophodnosti integracije ekolokih zahtjeva u nacionalnu
ekonomskupolitiku,iuglobalnurazvojnupolitiku,kakonanivoupojedinanihdrava,takoinaglobalnom
meunarodnomnivou.
Praksa najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u razvoju, tokom posljednje decenije dokazuje suprotno:
tradicionalni koncept razvoja orijentisanog na rast proizvodnje i ujedno rast potronje prirodnih resursa
doao je do svojih krajnjih granica. Vrijednost ivotne sredine dugo je bila podcijenjena, pa je zaprijetila
opasnost da se ugroze razvojne perspektive buduih generacija. Tzv. "eksterni trokovi" koje proizvodi
zagaivanje, iscrpljivanjeresursainaruavanjeljudskogzdravlja poinju nadmaivatikoristikojedalji rast
donosi.Takavubrzanitempoprivrednograzvojaukontinuiranoduemperiodupokazaosekaoneodrivi
razvoj, pa je nauka konstatovala da je za budunost potrebna strategija razvoja koja e obezbijediti
povezivanje rasta drutvenog proizvoda i korienje prirodnih resursa s jedne strane, i vee animiranje
javnosti,privrede,pojedinanihfirmiisvihdrugihnosilacaprivrednogivota,dausvojeobrasceponaanja
manjetetnepostanjeivotnesredine,sdrugestrane.Kapitalsedanasunajrazvijenijimzemljamasvevie
ulae u zatitu okoline, tednju energije i drugih resursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema okolini.
Upravo u tim podrujima otvaraju se i brojna nova radna mjesta. Manje razvijene zemlje nemaju izbora,
moraju slijediti taj put. Odrivi razvoj treba podsticati fiskalnim mjerama na lokalnom nivou, koja za cilj
imajuspreavanjezagaenjairasipanjeprirodnihbogatstava.Takojenaprimjer,selektivnooporezivanje,
kojemodifikujerelativnecijeneproizvodauzavisnostioddejstvanaokolinu,unekimzemljamadaloveoma
dobrerezultateipokazalosekaoefikasnamjera(Finska,vedska,vajcarska).
Odrivirazvojjeskladanodnosekologijeiprivrede,kakobiseprirodnobogatstvonaeplanetesauvaloiza
buduenarataje.Moesereidaodrivirazvojpredstavljageneralnousmjerenje,tenjudasestvoribolji
svijet,balansirajuisocijalne,ekonomskeifaktorezatiteivotnesredine.Prijenetovieoddesetgodina,
Svjetskakomisijazaivotnusredinuirazvoj(WorldCommisiononEnvironmentandDevelopment),poznata
i kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland Commision) objavila je izvjetaj pod nazivom Naa zajednika
budunost (Our Common Future) kojim se ukazuje na opasnost, po ljude i nau planetu, od politike
ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogunosti regeneracije planete Zemlje. Akcioni program
AGENDA21konferencijeUjedinjenihnacijauRioDeaneiruiz1992.godinesadriprincipeposlovanjau
skladusaostvarenjemodrivograzvoja.Tadasuusvojeniparametrikojihpreduzeatrebadasepridravaju
radizatiteivotnesredine.SvjetskiSamitoodrivomrazvojubiojeodran2002.godineuJohanesburgu.
Kljuni problemi razmatrani na Samitu upravo su bili iskorenjivanje siromatva, odriva proizvodnja i
potronja,efikasnokorienjeenergije,menadmentprirodnihresursa,unapreenjezdravljastanovnitva.
Paradigmaodrivograzvojapostalajevodeausvimprivrednimdjelatnostima,paiuekonomiji.
Odrivi razvoj zasnovan je na etikom pristupu i kao takav predstavlja izlaz iz destruktivne i unitavajue
aktivnostisavremenecivilizacije,pasemoereidazaglavniciljimapreivljavanje.Ovajkoncepttrebada
obezbijedidaljinapredakljudskecivilizacije,uzumjerenotroenjeresursaiprostora.
Definiciju "odrivog razvoja" koja se najee upotrebljava dao je Lester Brown, osniva Worldwatch
Instituta. Ona kae daje odrivi razvoj je takav razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, te omoguuje
buduim naratajima da zadovolje svoje potrebe. Jedna sveobuhvatna definicija odrivog razvoja glasi:
odrivirazvojpredstavljaintegralniekonomski,tehnoloki,socijalniikulturnirazvoj,usklaensapotrebama
zatite i unapreenja ivotne sredine, koji omoguava sadanjim i buduim generacijama zadovoljavanje
njihovihpotrebaipoboljanjekvalitetaivota.
Ako odrivi razvoj shvatimo ozbiljno, rezultat toga e biti drastini zahtjevi za promjenom u gotovo svim
podrujima ivota. Ne samo da se moraju promijeniti nae potroake navike, to je samo po sebi ve
dovoljnoteko,vemoradoidopromjenesvijestiupodrujimaekonomije,drutvaipolitike.
Smatram da odrivost nudi jedini trajni izlaz iz postojee krize koji se postie obezbjeenjem ravnotee
izmeu valorizacije ekonomskih potencijala i socijalnih kapaciteta, uz potpuno uvaavanje i integrisanje
principazatiteivotnesredine.Postmilenijumskekonsultacijesureflektovalenaeshvatanjedaseodrivi
30

razvoj tie svih nas i da njegovo sprovoenje zahtijeva jaka partnerstva svih drutvenih struktura, (M
ukanovinasastankuuNjujorkuIntervjuMultimedija).Privrednapreduzeaimajubitnuuloguuodrivom
razvoju jer svojom poslovnom i proizvodnom politikom treba da se uklope u osnovne strategijske pravce
razvoja koje je odredila drava, a da ulaganjem u nove tehnoloke procese i moderne filtere sprijee
zagaenjaivotnesredine.Smjerniceekolokepolitikemorajubitisastavnidiodugoronerazvojnepolitike
preduzeaisamimtimsastavnidionjegovogstratekogplaniranja.
ZATITAIVOTNESREDINE
Integrisanoupravljanjeivotnomsredinom(lan2Zakonaoivotnojsredini)podrazumijeva:
,,zatitom ivotne sredine kojom se obezbjeuje cjelovito ouvanje kvaliteta ivotne sredine, ouvanje
biolokeipejzanereznovrsnosti,racionalnokorienjeprirodnihdobaraienergijenanajpovoljnijinainza
ivotnusredinu,kaoosnovniuslovzdravogiodrivograzvoja.Dravaposebnotitiivotnusredinu.
Integrisanoupravljanjezatiteivotnesredinesprovodisenanaindaseobezbijediodrivirazvojuskladu
saovimzakonomiposebnimpropisima.
Zatitaivotnesredine(lan3navedenogzakona)sprovodiseucilju:
1. zatiteivotaizdravljaljudi;
2. zatite biljnog i ivotinjskog svijeta, bioloke i pejzane raznovrsnosti, kao i ouvanja ekoloke
stabilnosti;
3. zatiteipoboljanjakvalitetapojedinihsegmenataivotnesredine;
4. zatiteozonskogomotaaiublaavanjeklimatskihpromjena;
5. zatiteiobnavljanjakulturnihiestetskihvrijednostipejzaa;
6. sprjeavanjaismanjenjazagaenjaivotnesredine;
7. odrivogkorienjaprirodnihresursa;
8. racionalnogkorienjaenergijeipodsticanjaupotrebeobnovljivihizvoraenergije;
9. uklanjanjaposljedicazagaenjaivotnesredine;
10. poboljanjanarueneprirodneravnoteeiponovnouspostavljanjenjenihregenerativnihsposobnosti;
11. ostvarenjaodriveproizvodnjeipotronje;
12. smanjenjakorienjaisupstitucijehemikalijakojesasvojimopasnimitetnmkarakteristikamamogu
13. ugrozitiivotnusredinuizdravljeljudi;
14. odrivogkorienjaprirodnihdobara,bezveegoteenjaiugroavanjaivotnesredine;
15. unapreenjastanjaivotnesredineiobezbjeivanjezdraveivotnesredine.
Naosnovulana6OdlukeoobrazovanjuSavjetazaMehanizamistograzvojabroj01330/1od05.02.2008,
MinistarstvoturizmaizatiteivotnesredineCrneGore.
PrimjenaUredbeoNacionalnojlistiindikatorazatiteivotnesredine
(SlubenilistCGbr.19/13od19.04.2013.godine)
IzvjetajostanjuivotnesredineizraujesenaosnovuNacionalnelisteindikatorazatiteivotnesredine(u
daljemtekstu:Nacionalnalistaindikatora)utvrenihovomuredbom.
Indikatorizatiteivotnesredinesukvantitativniikvalitativnipokazateljistanjaivotnesredine.
Nacionalna lista indikatora obuhvata indikatore o stanju biodiverziteta, kopnenih voda, mora, zemljita,
vazduha, klimatskih promjena kao i indikatore uticaja proizvodnje otpada, poljoprivrede, ribarstva,
energetike,saobraajaiturizmanaivotnusredinu.
31

PRIMJENAUPUTSTVAONAINURADA,KRITERIJUMAIROKOVIMAPRILIKOM
OCJENEIODOBRAVANJAPOTENCIJALNIHPROJEKATAMEHANIZMAISTOG
RAZVOJA
Znaenjeizraza
Pojediniizraziupotrijebljeniuovomuputstvoimajusljedeeznaenje:
1. CDMprojekatjeprojekatMehanizmaistograzvoja
2. Uesnik u projektu su vlasnik projekta, izvoa projekta, predloeni kupac sertifikovanog smanjenja
emisija,investitori;
3. Ovlaeno nacionalno tijelo Crne Gore, ine Savjet za Mehanizam istog razvoja obrazovan odlukom
Ministara turizma i zatite ivotne sredine broj 01330/1 od 05.02.2008. i Tehniko operativno tijelo.
OvlaenonacionalnotijeloodobravaCDMprojektenanacionalnomnivou;
4. Zainteresovana ministarstva su resorna ministarstva odreena na osnovu sektora umarstva i
vodoprivrede,Ministarstvozaekonomskirazvoj,Ministarstvopoljoprivredeiumarstvaivodoprivrede,
Ministarstvosaobraaja,pomorstvaitelekomunikacijaiMinistarstvofinansija;
5. Javnost je zainteresovana javnost, nevladine organizacije, bilo koje pravno ili fiziko lice koje moe
uestvovatiujavnimraspravama.
6. Nacrtpredlogaprojekta(PDD)jestandardniformularodobrenodstraneUpravnogodborazaCDM
Kjotoprotokola,kojisadriinformacijeonainunakojiprojekatpredviasmanjenjeemisijagasovasa
efektomstaklenebateispodnivoanakojembiemisijebileuodsustvuprojekta.
DostavljanjeCDMprojekta
DabipredlogCDMprojektabioodobrenodstraneSavjetazaMehanizamistograzvoja,uesniciuprojektu
trebadadostaveSavjetuprijavukojasadrisljedeudokumentacijunacrnogorskomiengleskomjeziku:
1. Zahtjevzaodobrenjekojisadriimeprojektaiime(imenauesnikauprojektu(Aneks2kojijesastavni
dioovoguputstva)
2. Nacrtpredlogaprojekta(PDD)
3. Popunjenu tabelu sa kriterijumima odrivog razvoja sa obrazloenjem doprinosa projekta odrivom
razvojuCrneGore(Aneks1kojijesastavnidioovoguputstva)
4. Procjenuuticajanaivotnusredinu,ukolikojeonaobaveznailisemoezahtijevatiuskladusaUredbom
o projektima za koje se vri Procjena uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni list RCG, b. 20/2007 od
4.4.2007).
PreliminarnaprocjenaCDMprojekta
Savjet za Mehanizam istog razvoja prima zahtjev za odobravanje projekata i prosljeuje ga Tehnikom
operativnomtijelunaprovjerukompletnostidokumentacije.
Ukolikouzzahtjevnijedostavljenadokumentacijaizovoguputstva,Tehnikooperativnotijeloezahtijevati
oduesnikauprojektudostavljanjenedostajuedokumentacije.
Ukolikouesnikuprojektunedostavinedostajuudokumentacijuurokuod30dana,njegovzahtjevese
smatrati storniranim, a u sluaju dalje zainteresovanosti, uesnik u projektu se mora obratiti novim
zahtjevom.
Kada je dokumentacija potpuna, Tehniko operativno tijelo e objaviti Nacrt predloga projekta (PDD) na
zvaninojInternetstraniciOvlaenognacionalnogtijelazaMehanizamistograzvojaradijavnerasprave.
32

ProcjenaCDMprojekta
Tehnikooperativnotijeloeurokuod20danaoddostavljanjazahtjeva:
1. Provjeriti
daliprojekatispunjavakriterijumeodrivograzvoja(popunjenAneks1),
izvodljivostprojektanaosnovuvrsteiveliineprojekta,
da li je obavezna ili se moe zahtijevati Procjena uticaja na ivotnu sredinu u skladu sa Uredbom o
projektima za koje se vri Procjena ticaja na ivotnu sredinu (Slubeni list RCG, br. 20/2007 od
04.04.2007.godine).
2. Napisati
kratakizvjetajoglavnimkritinimpitanjimapredloenogCDMprojekta,
odrediti listu zainteresovanih ministarstava kojima e proslijediti izvjetaj i nacrt predloga projekta na
miljenje.
Zainteresovanaministarstva
Zainteresovanaministarstvaizoveuredbesu:
Ministarstvo za ekonomski razvoj za projekte u sektorima proizvodnje energije, distribucije energije,
potronjeenergije,industrijskeproizvodnje,hemijskeindustrije,graevinarstva,rudarstvaiproizvodnje
minerala, proizvodnje metala, fugitivnih emisija iz goriva, fugitivnih emisija iz proizvodnje i potronje
halokarbonaisumporheksafluoridaiupotreberastvaraa.
Ministarstvo poljoprivrede umarstva i vodoprivrede za projekte u poljoprivrednom sektoru i projekte
poumljavanjaiobnavljanjauma.
Ministarstvosaobraaja,pomorstvaitelekomunikacijazaprojekteusektorusaobraaja.
Ministarstvofinansija,zaprojekteukojesuukljuenajavnasredstva.
Miljenjazainteresovanihministarstava
Zainteresovana ministarstva dostavie miljenje o projektu Tehnikom operativnom tijelu u roku od 10
danaodprimanjaprojektnedokumentacije.
Ukolikourokuizstava1ovoglanazainteresovanoministarstvonedostavimiljenje,Tehnikooperativno
tijelosmatraesedazainteresovanoministarstvonemaprimjedbiinastaviesaproceduromprocjene.
Javnarasprava
Tehnikooperativnotijelouzeeuobzirrelevantnekomentarejavnostidostavljeneurokuod30danaod
postavljanjaNacrtapredlogaprojekta(PDD)nazvaninojInternetstraniciOvlaenognacionalnogtijelaza
Mehanizamistograzvoja.
Zahtjevzadodatneinformacije
Tehniko operativno tijelo moe traiti od uesnika u projektu dodatne informacije. Takav zahtjev odlae
potovanje roka od 40 dana za procjenu projekta do dostavljanja traenih informacija. Krajnji rok za
dostavljanjetraenihdodatnihinformacijaje20dana.
Zavrniizvjetajtehnikogoperativnogtijela
Tehniko operativno tijelo e sumirati rezultat procjene i javne rasprave u zavrnom izvjetaju iji su
sastavnidioidostavljenamiljenjazainteresovanihministarstava.
Tehniko operativno tijelo dostavie zavrni izvjetaj Savjetu za Mehanizam istog razvoja u roku od 40
dana od dana primanja zahtjeva za odobrenje projekta, kada se ovaj rok moe produiti najdue za 20
dana.
33

KonanaodlukaSavjetazaMehanizamistograzvoja
NaosnovuzavrnogTehnikogoperativnogtijelaimiljenjazainteresovanogministarstva,Savjeteuroku
od 5 dana od dana dostavljanja izvjetaja, odluiti da li e projekat biti odbijen, odobren ili odobren pod
odreenimuslovima.
1. U sluaju da Savjet odobri projekat, Tehniko operativno tijelo e obavijestiti zainteresovano
ministarstvo, pripremiti Pismo o odobrenju koristei standardnu formu priloenu u Aneksu 3, koji je
sastavnidioovoguputstva,iposlatigaurokuod2danauesnicimaprojekta;
2. U sluaju da Savjet odbije projekat, Tehniko operativno tijelo e obavijestiti zainteresovano
ministarstvo, pripremiti Pismo o odbijanju koristei standardnu formu priloenu u Aneksu 4, koji je
sastavnidioovoguputstvaiposlatigaurokuod2danauesnicimaprojekta;
3. UsluajudaSavjetodobriprojekatpododreenimuslovima,Tehnikooperativnotijeloeobavijestiti
uesnikeprojektaouslovimakojejepostaviosavjeturokuod2dana.Uesniciprojektasuobaveznida
u pisanoj formi, u roku od 15 dana od dana prijema obavjetenja o uslovima, predloe mjere koje e
realizovatiuciljuispunjenjauslovakojejepostavioSavjet.
Ukoliko Tehniko operativno tijelo ocijeni da predloene mjere uesnika u projektu zadovoljavaju
ispunjavanje postavljenih uslova, prosljeuje zahtjev za odobrenje projekta Savjetu radi donoenja
konaneodluke.
Ukoliko uesnici u projektu u pisanoj formi u datom roku ne dostave predlog mjera za ispunjavanje
uslovakojejepostavioSavjet,kaoiusluajudaTehnikooperativnotijeloocijenidapredloenemjere
ne zadovoljavaju postavljene uslove, zahtjev e se smatrati odbijenim, a uesnici u projektu, u sluaju
daljezainteresovanosti,obratieseSavjetusanovimzahjtevom.
34

ANEKS1KRITERIJUMIODRIVOGRAZVOJAITABELAINDIKATORA
Za ispitivanje doprinosa CDM projekata odrivom razvoju Crne Gore koristi se donja tabela. Ova tabela
sadri u kolonama teme, sektore i ciljeve Nacionalne strategije odrivog razvoja Crne Gore, kao i
odgovarajueodabraneindikatorezaodreivanjeuticajaCDMprojekta.
Ukolonuuticajtrebaupisatisljedeeocjene:2(vrlopozitivanuticaj/doprinosprojektaodrivomrazvoju),
1(pozitivanuticaj/doprinosprojektaodrivomrazvoju),0(uticajprojektanijerelevantanzaodrivirazvoj),
1 (negativan uticaj/ doprinos projekta odrivom razvoju), 2 (vrlo negativan uticaj/doprinos projekta
odrivomrazvoju).
TEMA:EKONOMSKIRAZVOJ
SEKTOR
CILJEVI
Stimulisatirazvojuslune
Makroekonomski
privrede,turizmaipomorskog
razvoj
saobraaja
Regionalnirazvoj
izaposlenost
Saobraaj
RazvojSME(malihisrednjih
preduzea)ipoveanje
zaposlenosti(prioritetje
sjevernaregijairazvoj
planinskogiekoturizma,
proizvodnjahraneposebno
zdravehraneiodrivo
upravljanjeumama)
Poboljanjeinfrastrukture
(saobraaj,vodovodi
kanalizacija,snabdijevanje
elektrinomenergijom)
Poboljatisaobraajneveze,
posebnousjevernojregiji,kroz
boljeodravanjepostojeihi
izgradnjunovihstruktura,i
razvojkombinovanog
saobraaja
INDIKATORI
Proizvodnjarobeiuslugaujedinicama
mjere(npr.koliina,zapreminailimasa
proizvedenerobe)
Proizvodnjarobeiuslugaunovanoj
vrijednosti
Ukupanbrojzaposlenihusvakojfazi
projekta
Vrsteugovorazaposlenihiprosjenaneto
zarada
Brojlokalnihkompanijaupoljenih
prilikomnacrtaprojekta,izgradnje,
primjeneiodravanja
Ukupanbrojdanaradalokalnogosoblja
Razvojinfrastrukture(izgraeniputeviu
km,distribuiranavodaum3)
Sredstvaizdvojenazaizgradnju
saobraajneinfrastrukture
Noviputevi(km)
Odravanjeputeva(km)
Doprinoszatitiputneinfrastruktureod
teteizazvanepreoptereenjem
transportnihvozila
Robatransportovanakombinovanim
prevozom(pozapremini,masiilikoliini)
Aktivnostinapoveanjubezbjednostiu
saobraaju
Punaintegracijauslovazatite
ivotnesredineuprojekteza
izgradnjuinfrastrukture,propisa
Aktivnostinaintegrisanjuuslovazatite
izoblastisaobraaja,smanjenje
ivotnesredineuprojektezaizgradnju
zagaenjaipoveana
infrastrukture
bezbjednostusaobraaju
UTICAJ
35

TEMA:EKONOMSKIRAZVOJ
SEKTOR
Turizam
Poljoprivredai
razvojsela
Energetika
CILJEVI
Obogaivanjeturistikeponude
(razvojseoskog,agro,eko,
planinskog,kulturnog,sportskog
idrugihvrstaturizma,posebnou
sjevernomdijeluCrneGore)dabi
seproduilaturistikasezonai
privukligostiveekupovnemoi
Integracijakriterijumaodrivosti
priodobravanjuprojekataiz
oblastirazvojaturizma(inpr.pri
usvajanjuiocjenjivanjuplanova),
posebnokadaseradio
primorskomizimskom
planinskomturizmu
Pruanjestabilneikvalitetne
ponudehranekrozpoveanje
konkurencijedomaih
proizvoaaiodrivoupravljanje
resursima
Razvojselaipostizanje
odgovarajuegivotnog
standardazastanovnitvou
seoskimpodrujima
Racionalnapotronjaelektrine
energije,sapoveanjem
energetskeefeikasnostiod
minimum10%do2010.godineu
odnosuna2005.godinu
Smanjenjezavisnostioduvoza
energijekrozoptimalnuupotrebu
dostupnihnacionalnihresursa,
dajuipritomeprioritet
obnovljivimizvorimaenergije
Industrija
Poboljanjezatiteivotne
sredineusektoruindustrije
Nove
tehnologije
Stimulisatiistraivanje,razvoji
inovacije
INDIKATORI
Aktivnostinauspostavljanjuravnoteeu
distribucijismjetajnihkapaciteta
UTICAJ
Poveanbrojturistavansezone
Poveanbrojturistaveekupovnemoi
Obukaosoblja(satiobuke)
Ispitivanjeuticajanaivotnusredinu
prilikomsprovoenjaprojekta
Netopoveanjezasijanihpovrina
Netopoveanjeproizvodnje
visokokvalitetnehrane
Uvoenjeveeefikasnostiuproizvodnji
hrane
Investicijeururalnuinfrastrukturu
(putevi,vodovodikanalizacija,
snabdijevanjeelektrinomenergijom)
Poveaniprihodiruralnepopulacije
Potronjaenergijepoizlaznojjedinici
Poveanjeenergetskeefikasnostipo
jediniciproizvodnje
Gubici(%)uprenosuidistributivnojmrei
Poveanje(%)upotrebeobnovljivihizvora
energije
Udioproizvodnjeenergijeizobnovljivih
izvora
Smanjenjeupotrebevrstihgoriva
Dobrovoljnoprimijenjenimehanizmi
(EMAS,ISO)zapoboljanjezatiteivotne
sredine
Trokovirazvojaiistraivanja
Satiobukelokalnogkadra
36

TEMA:ZATITAIVOTNESREDINEIPRIRODNIHRESURSA
SEKTOR
Zatita
biodiverzitetai
ouvanje
prirodnog
bogatstva
(posebnou
zatienim
podrujima)
CILJEVI
Poveatiteritorijunacionalnih
zatienihpodrujana10%
teritorijeizatitinajmanje10%
teritorijeupriobalnojzonido
2009.godine
Uspostavitiefikasansistem
upravljanjazatienihparkova
prirode
Poboljatizakonskiokvirza
zatitubiodiverziteta,ojaati
kadrovskepotencijaleirazviti
efikasansistempraenja
biodiverziteta
INDIKATORI
Netopoveanjezatienihpodruja
Noviekosistemistavljenipodreim
zatite
Usvojensistemiupravljanja
Nijeprimjenljivo
Poboljanjepreradevodaiinfrastrukture
zavodosnabdijevanje
Smanjenjegubitaka
Poboljanjesistemavodosnabdijevanja
Obezbijeivanjedovoljnekoliine
Uticajnakvalitetvode:metali(Hg,Pb,Cd,
vodezapiedobrogkvaliteta
Cr,Cu,Ni,Zn);azotifosfor,toksine
supstanceiBOD
Poboljanjeprikupljanjaiinfrastrukture
zapreiavanjeotpadnihvoda
Uvoenjeintegrisanog
upravljanjarjenimslivovima,uz
Poveanjebrojastanicai/iliparametara
neophodnezakonskei
zapraenjakvalitetavode
institucionalneizmjenei
poboljanjakontrolekvalitetai
praenjestanjavoda
Atmosferskeemisije:nemetanskihVOC,
CO,CO2,SO2,NOx,suspendovaneestice
Ouvatiiukolikojemogue
PM10iPM2,5,benzen,tekimetali(E.g.As,
poboljatikvalitetvazduha,
Cd,Cr,Cu,Hg,Pb,Se,Zn,Ni)
naroitougradskimpodrujima
Usvojenastrategijazaupravljanje
kvalitetomvazduha
Sistemizapraenjeimapiranjeopasnihi
tetnihsupstanciutlu
Uvedenisistemikontroleplodnostitla
Poboljanjeupravljanjatlomi
prevencijauzrokadegradacijei
Racionalnaupotrebavjetakihubriva
oteenjatla.
Ponovnokultivisanodegradirano
zemljite
Mjerezazatituoderozijetla
Uspostavljenisistemizapraenjei
Pribavitisertifikatzaodrivost
kontrolu
uma(uskladusaFSC
metodologijomSavjetaza
Rekonstruisaniinovoizgraeniumski
gazdovanjeumama)
putevi
Obnavljanjeipodmlaivanje
Netopoveanjepoumljenepovrine
degradiranihuma
Voda
Vazduh
Tlo
ume
UTICAJ
37

TEMA:ZATITAIVOTNESREDINEIPRIRODNIHRESURSA
SEKTOR
Prostorno
planiranje
Morei
priobalno
podruje
Klimatske
promjenei
zatita
ozonskog
omotaa
CILJEVI
Usvajanjenovihprostornih
planova,auriranjepostojeihi
integracijauslovaodrivostiu
prostorneplanoveiprateu
dokumentaciju
Zatitaprirodnihikulturnih
pejzaa
Uvoenje
integrisanog
upravljanjapriobalnimpodrujem
Smanjenje zagaenja mora i
priobalnezone
Ispunjenje
obaveza
iz
meunarodnih sporazuma o
klimatskim
promjenama
i
smanjenju upotrebe supstanci
kojeoteujuozonskiomota
INDIKATORI
Nijeprimjenjivo
Povrinazatienihpodruja
Usvojeni akcioni planovi za
upravljanje
Isputanje otpadnih voda u morsku
sredinu(N,P,BOD,COD,TSS)
AtmosferskeemisijeCH4,N2O,NOx,
SOx,CO2,HFCs,PFCs,SF6
AtmosferskeemisijeBFC,HCFC,CFC
Proizvodnjaopasnogotpada
Proizvodnjaneopasnogotpada
Smanjenje otpada (optinski vrsti
otpad,posebniotpad,opasniotpad)
Procenat proizvedenog otpada koji
esereciklirati
Procenat proizvedenog otpada koji
e se tretirati u insineratorima ili
postrojenjimazapreraduotpada
Harmonizacija
sa
zakonodavstvom EU, uz jaanje
kapacitetazapravilnoupravljanje
otpadom i poboljanje baze
podatakaootpadu
Otpad
UTICAJ
38

TEMA:DRUTVENIRAZVOJ
SEKTOR
Javnaupravai
ueejavnosti
udonoenju
odluka
CILJEVI
Poboljanjesprovoenjazakonai
primjenastratekihdokumenata,
planovaiprograma,uz
obezbijeenjeodgovarajueg
ueajavnostiuprocesunjihove
pripreme
Prevencijakorupcije
Decentralizacija
Sistem
zdravstva
Poboljanjekvalitetaivotau
oblastizdravlja(promoviui
zdravestiloveivota)
Ouvanjeipoboljanjejavnog
zdravljauzposebnupanju
premaugroenimgrupama
Poboljanjekvalitetasocijalne
zatiteiekonomskoosnaivanje
Ravnopravnosti
socijalnougroenihosoba
socijalnazatita
Jaanjerodneravnopravnosti
Urbanirazvoj
Zaustavljanjenelegalnegradnjei
legalizacijazgradauskladusa
potovanjemprincipaiciljeva
Bekedeklaracijeikorienjem
pozitivnihiskustavadrugih
zemaljauborbiprotivilegalne
gradnje
Poboljanjekvalitetaivotai
bezbjednostiuurbanim
podrujima,uzposebnupanju
posveenuuslovimaivota
specifinihciljnihgrupai
uspostavljanjeodgovornog
ponaanjagraanaprema
ivotnojsrediniuurbanom
okruenju
INDIKATORI
Dokaziokonsultacijamasa
zainteresovanimstranama/podrka
lokalnihzainteresovanihstranaprojektu
Dokaziotransparentnostiprocesa
donoenjaodlukaisprovoenjapolitika
UTICAJ
Aktivnostinasprijeavanjukorupcije
Aktivnostinapoboljanjulokalnih
kapaciteta
EmisijaesticaSOx,NOx,VOC
IsputanjeotpadnihvodaN,P,BOD,
COD,SS
Nijeprimjenljivo
Poveanjemogunostizaradezalokalno
stanovnitvo
Aktivnostinapruanjusocijalnezatitei
zatitedjece
Zaposlenipopolu
Aktivnostinaprevencijidiskriminacije
Nijeprimjenjivo
39

ANEKS2ZAHTJEVZAIZDAVANJEPISMAOODOBRENJUPROJEKTA
Uesniciprojektamorajupotovatiprocedureuputstvaianeksa2navedenogzahtjeva
Dana (Unijeti datum), uesnici projekta (Unijeti imena) podnose Zahtjev za izdavanje Pisma o odobrenju
projekta(nazivprojekta).
Uesnici projekta dostavljaju sljedeu dokumentaciju Savjetu za Mehanizam istog razvoja Crne Gore na
crnogorskomiengleskomjeziku:
1. Nacrtpredlogaprojekta(PDD)
2. Popunjenu tabelu sa kriterijumima odrivog razvoja sa obrazloenjem doprinosa projekta odrivom
razvojuCrneGore(formapriloenauAneksu1kojijesastavnidioovoguputstva).
3. Studijuoprocjeniuticajanaivotnusredinu,ukolikojeonaobaveznailisemoezahtijevatiuskladusa
Uredbom o projektima za koje se vri Procjena uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni list RCG, br.
20/2007od04.04.2007.godine).
ANEKS3PISMOOODOBRENJU
SavjetzaMehanizamistograzvojazahtijevadaseuradiiPismooodobrenjuuskladusaAneksom3,kako
seinavodi:
Dana(datum),nakonprijemaNacrtapredlogaprojekta(PDD)oduesnikaprojekta(Imeiadresa),Savjetza
MehanizamistograzvojaCrneGore,nakonprocjeneprojekta(imeprojekta9izjavljujesljedee:
1. Crna Gora je ratifikovala Kjoto protokol 23.03.2007. godine (Zakon o ratifikaciji, Sl. List RCG, br.
17/2007od27.03.2007.godine).
2. CrnaGoradobrovoljnouestvujeupredloenojaktivnostiMehanizmaistograzvoja.
3. Savjet za Mehanizam istog razvoja pri Ministarstvu turizma i zatite ivotne sredine je nadleno
OvlaenonacionalnotijelouskladusaodredbamaZakonaoorganizacijidravneuprave(Sl.listRCG,
br. 38/2003 od 27.06.2003. godine), Zakona o ratifikaciji Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju
Ujedinjenihnacijaoklimatskimpromjenama(Sl.listRCG,br.17/2007od27.03.2007.godine)iOdluke
MinistraturizmaizatiteivotnesredineCrneGore(broj01330/1od05.02.2008.godine).
4. Projekat na osnovu dostavljenog Nacrta predloga projekta (PDD) doprinosi postizanju ciljeva odrivog
razvojaCrneGore.
SavjetzaMehanizamistograzvoja,kaonadlenoOvlaenonacionalnotijeloCrneGoreuskladusaKjoto
Protokolom,odobrava:
1. Uee(uesniciuprojektu)usvojstvuuesnikauprojektu.
ANEKS4PISMOOODBIJANJU
SavjetzaMehanizamistograzvojazahtijevadaseuradiiPismooodbijanjuuskladusaAneksom4,kakose
inavodi:
Dana(datum),nakonprijemaNacrtapredlogaprojekta(PDD)oduesnikaprojekta(Imeiadresa),Savjetza
MehanizamistograzvojaCrneGore,nakonprocjeneprojekta(imeprojekta9izjavljujesljedee:
1. Crna Gora je ratifikovala Kjoto protokol 23.03.2007. godine (Zakon o ratifikaciji, Sl. List RCG, br.
17/2007od27.03.2007.godine).
2. CrnaGoradobrovoljnouestvujeupredloenojaktivnostiMehanizmaistograzvoja.
3. Savjet za Mehanizam istog razvoja pri Ministarstvu turizma i zatite ivotne sredine je nadleno
OvlaenonacionalnotijelouskladusaodredbamaZakonaoorganizacijidravneuprave(Sl.listRCG,
br. 38/2003 od 27.06.2003. godine), Zakona o ratifikaciji Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju
Ujedinjenihnacijaoklimatskimpromjenama(Sl.listRCG,br.17/2007.godine27.03.2007.godine)i
OdlukeMinistraturizmaizatiteivotnesredineCrneGore(broj01330/1od05.02.2008.godine).
4. ProjekatnaosnovudostavljenogNacrtapredlogaprojekta(PDD)nedoprinosipostizanjuciljevaodrivog
razvojaCrneGore.
40

SavjetzaMehanizamistograzvoja,kaonadlenoOvlaenonacionalnotijeloCrneGoreuskladusaKjoto
Protokolom,odbijaprojekat.
ZAKLJUAK
Danasjesasvimizvjesno daenesamourazvijenim zemljama,negoi u zemljamaurazvoju,javnostsve
vie biti protiv svakog oblika degradacije ivotne sredine. Jer ekoloka svijest stanovnitva je u
neprestanom porastu, prije svega zbog rastue aktuelnosti ekolokih problema, ali i promjena globalnog
nainarazmiljanjauopte.
Istraivanjemponaanjapotroaautvrenojedajesveveisegmentstanovnitvaspremandaplativieza
ekoloki orjentisane proizvode. Upravo to saznanje koriste velike svjetske kompanije, ali i one manje, i u
svojeposlovanjeuvodeekolokimenadmentsistem.Tipianprimjertakvogproizvoaajestekompanija
CocaCola, vodea svjetska korporacija u proizvodnji bezalkoholnih napitaka. Ova kompanija je svjesna
krupnihpreokretaupotroakimpreferencijama,anovonastalusituacijuitrenutnetendencijenesmatra
prijetnjom, i ne doivljava kao problem i dodatni trokovni udar ve kao poslovnu ansu i izazov za
ostvarivanjekonkurentskeprednostinameunarodnomtritu.
Utomsmislu,ovajradjepokazaokojisumoguipravcikretanjaukreiranjusavremeneposlovnepolitike
kaoikorienjalistekriterijumaiindikatoraoodnosuodrivograzvojaizatiteivotnesredine,kojamora
ukljuitisistemekolokogmenadmenta,strategijuistraivanjairazvojaukojimasuinkorporiraneekoloke
dimenzije, koncept odrivog razvoja i sline preferencije savremenog doba. Sve to mora biti praeno
redovnim obavetavanjem javnosti s ciljem formiranja pozitivnog stava prema proizvodima kompanije, i
pozitivnogimidakompanijeuopte.
LITERATURA
[1]Djukanovi,M.,Konceptodrivograzvoja,Ekologika,Beograd,1995.
[2]Berber,S.,Ekologija,treeizdanje,UniverzitetuNovomSadu,Sombor,2004.
[3]Jardin,J.,Environmentalethicsanintroductiontoenvironmentalphilosophy,4thedition,Thomson
LearningCompany,Wadsworth,2006.
[4]Vujii,M.iDjeki,S.,Agrobiznissistem,upravljanje,razvoj,EkonomskifakultetUniverzitetau
Kragujevcu,Kragujevac,2003.
[5]NacionalnastrategijaodrivograzvojaCrneGore
[6]www.thecocacolacompany.com
[7]www.johannesburgsummit.org
[8]Zakonoivotnojsredini("Sl.listCrneGore",br.48/08od11.08.2008,40/10od22.07.2010,40/11od
08.08.2011)
[9]SlubenilistCGbr.19/13od19.04.2013.godine.OdlukaoobrazovanjuSavjetazaMehanizamistog
razvojabroj01330/1od05.02.2008,MinistarstvoturizmaizatiteivotnesredineCrneGore.
41

KONKURENTNOSTINDUSTRIJEIOBRAZOVANJAUZEMLJAMABIVESFRJ
Prof.drLjubodragTanovi,MainskifakultetUniverzitetauBeogradu*
Rezime: Republika Srbija nije trasirala strategiju privrednog razvoja a dodatni problem predstavlja
nedovoljna integrisanost domae ekonomije (industrije) u ekonomsko finansijske tokove, evropsku i
svetskuprivredu.StrategijarazvojaSrbijeizemaljabiveSFRJmorabitiorijentisananaznanju,inovacijama
i savremenim tehnologijama, odnosno kompatibilna sa politikom razvoja EU. Ukoliko se to ne dogodi u
bliskoj budunosti, Republika Srbija e se suoiti sa ogromnim problemima koji mogu imati dalekosene
posledici. Trenutni makro ekonomski pokazatelji privrednih kretanja su veoma alarmantni, privrede ovih
zemaljafunkcioniunabazinepovoljneekonomskestrukturesaoskudnimresursimaudomenutehnologijei
znanja.SrbijaiostalezemljebiveSFRJsasvojimbrojemstanovnitvaibrutodomaimproizvodom(BDP)
nisuineebitizemljeznaajnog tritaiekonomskogpotencijalaposmatranouevropskimokvirima.Ono
tosvezemljesaovogprostoramorajuimog,jedabitnopoboljajurelativnonepovoljnupozicijuuodnosu
na referentne zemlje u tranziciji, i to da pokuaju da stvore jedinstven industrijski prostor i potencijal na
dobrobitsvih.
UVOD
Karakteristikesadanjesvetskeievropskeprivredemogusedefinisatikroz:
1. Globalizaciju ukupnih robnih i finansijskih tokova u svetu uz globalno odluivanje u nekoliko svetskih
centara;
2. Liberalizacijurobnihikapitalnihtokovapodpritiscimanajmonijihsvetskihekonomija,uzrestrikcijuza
slobodnokretanjeradnesnage;
3. Harmonizaciju,koordinaciju i regionalizaciju ekonomskih politika zemalja lanica razliitih ekonomsko
politikihgrupacija.
Stvaraju se svi preduslovi za transfer visokostrunog kadra iz nisko akumulativnih preduzea i grana u
visokoakumulativne,odnosnoizmanjerazvijenihurazvijenijekakopreduzeatakoidravaikontinenata.
Uporedo kapital u vidu investicija ide u suprotnom smeru. Razvijenije zemlje se utrkuju u plasiranju svog
kapitalaunerazvijenijezemljeukojimanjihovoprirodnobogatstvoijeftinasirovinapredstavljajupovoljne
uslove za sticanje ekstraprofita. Nadalje, ovakvo kretanje kapitala prati i transfer prljavih i tetnih po
zdravljetehnologijaizrazvijenihunerazvijenijezemlje.
Znanje koje stoji u osnovi ekonomskog sistema podrazumeva obrazovne ljude koji brzo ue i menjaju
sopstvene sposobnosti u skladu sa tehnolokim razvojem i globalnim trendovima razvoja. Intelektualna
svojinajejednaodkljunihpretpostavkirazvojaprivredezasnovanjenaznanju.
Sa druge strane ivimo u svetu koji se menja bre nego ikad: tehnoloke inovacije, nespremnost za
promene,rastpopulacijeiklimatskepromene.Tehnolokarevolucijanosisasobomdvavelikaizazova:a)
zahteva manje angaovanih ljudi, i b) zahteva ljude sa drugaijim rezonovanjem i razmiljanjem. Manje
angaovanje je svakako povezano sa mehanizacijom i automatizacijom procesa. Nova populacija ljudi
moraedabude:
1. osposobljenadaukontinuitetugenerieidejezanoveproizvodeiusluge;
2. fleksibilnaidajebrzoprilagoavaestimpromenamauposlovnomokruenju,i
3. svesnidaeusvomivotnomvekumenjativieputaiprofesijuiposao.
Nespremnost za promene se manifestuju kroz proces tranzicije nae industrije koji je praen sa velikom
emotivnomrazlikomizmeugeneracijakojibitnoutiunafunkcionisanjestarijiimajuiskustvograenona
domaoj privredi i mlai stasavaju u evropskom duhu i pravilima koja su tu uspostavljena. Tranziciju
privredetrebavidetikaonoveposlovnemogunostianekaopretnju.
Ubrzanirastsvetskepopulacijegovoriotomedajeplanetasvenaseljenijaidajesvakimdanomviepreko
200.000stanovnika.
*MainskifakultetUniverzitetauBeogradu,KraljiceMarije16,11000Beograd,Srbija
ltanovic@mas.bg.ac.rs
42

KONKURENTNOSTPRIVREDEIEKONOMIJESRBIJE
Uprkostendencijiporastarobnogizvoza,brojnisuproblemiizvoznikaiogranienjasakojimasesuoavajuu
izvozu,presvega:
Visokekamatnestopenadomaemtritu,bankedajuprednostkreditiranjudomaepotronje,nedostatak
obrtnogkapitalazafinansiranjeproizvodnjeirestriktivnamonetarnokreditnapolitika.
Drugo, ekonomska saradnja nije dovoljno zastupljena na relaciji privreda Srbije inostranstvo to slabi
uticajmeunarodnihekonomskihodnosa.
Tree,prilivSDI(grinfildinvesticija)jeizuzetnomali.
etvrto,sprovedenaprivatizacijajedoveladopozitivnihefekataupojedinimindustrijskimgranama,alise
oninevideinisuprisutnejerveideoprofitaodlaziizvanzemlje.
Zapozicioniranjeekonomijejednezemljeiodreivanjenjenekonkurentnostiuzimajusesledeikriterijumi:
Bruto domai proizvod (BDP), bruto dug drave, spoljnotrgovinska razmena, industrijska proizvodnja,
nezaposlenost,meunarodnakonkurentnost,infrastrukturaipravnisistem.
Brutodomaiproizvod
UkupanBDPEvropejeostvarensa84%uZapadnojEvropi,1011%RusijiiPoljskoji56%svimostalim
zemljamasocijalizma.NasvenovonastalezemljeizSFRJ,ukljuujuiiAlbaniju,ueejeoko1.5%.
Optejepoznatodasudasvezemljesocijalistikogreima,nakonpolitikihpromenaimalepadBDP,ada
su nakon odreenog perioda oporavka dostigle nivo od 1989. g. i to Poljska (1995), Slovenija (1998) itd,
Srbijedodanasnijedostiglatajnivo.Toseobjanjava:
1. Dugogodinjimodsustvomrazvoja
2. Dominacijomdestruktivnepotronje,i
3. Izostankomnovihidrastinimsmanjenjempostojeihrealnihizvoraekonomskograsta.
Industrijskaproizvodnja
Industrijskaproizvodnjajeu2009.g.bilaza2.9%veauodnosuna2001.g,aueeindustrijeustvaranju
brutodomaegproizvodajeza21.7%u2001,g.palona17.5%u2009.g,dabiu2013.g.bilananivouod
23.9%..Privrednastrukturanijeefikasnaizvierazloga,odkojihsenavode:
Nezavrenuprivatizacijuirestrukturisanjepreostalihvelikihdrutvenihpreduzea;
Nezavrenorestrukturisanjevelikihjavnihpreduzeaiinfrastrukturnihdelatnosti;
Nedovoljnoefikasanproceslikvidacijeisteaja;
Nedovoljnopodsticanjepostprivatizacionogrestruktuiranja.
Niskaindustrijskaproizvodnjajepovezanasagubitkombrojaindustrijskihradnikazaoko47%uposlednjih
10godina,sa619000na320000(2010g.).
Spoljnotrgovinskarazmena
Analizirajui bilans spoljnotrgovinske razmene Republike Srbije u poslednjih petnaest godina prisutan je
alarmantan spoljnotrgovinski deficit, sa nastavljenim negativnim trendom i u 2013. godini na nivou od 6
milijardi$.Kadajeupitanjuizvoz,Srbijajerzanemarilasopstvenuindustrijskustrukturu.Do1989.g.izvozni
proizvodisuimalivisokistepenfinalizacije,dabisedanasizvoziliproizvodiunamenskoj,automobilskoji
tekstilnojindustriji.
Brutodugdrave
U prethodnom periodu ino sredstva troena su na pokrivanje ranijih dugova, investiranje u gradnju i
potronju, umesto na stvaranje konkurentne privrede. To je dovelo do velike zaduenosti Srbije, uz
konstatacijudajeiunutranjidugvelikitosveskupautienaslabkreditnirejtingSrbije.Krajem2013.g.
43

spoljnidugjeiznosiooko34milijarde$,odnosnojavnidugod61.2BDP,toSrbijusvrstavaukrugvisoko
zaduenihzemaljasaneeljenimposledicamakojesemorajurestriktivnimmeramaspreiti.
Infrastrukturaipravnisistem
Poznat je problem slabe razvijenosti infrastrukture u Srbiji i ona nema u poslednjih dvadeset godina
realizovanu ozbiljniju infrastrukturnu investiciju, a kao razlog se moe nai u ekonomskoj politici. Kao
pokazatelji mogu posluiti: stanje eleznike mree kroz brze spore pruge, duina autoputa, internet
prikljuci itd.. Najmanji napredak zemlje van EU su postigle u efikasnosti pravnog sistema to se moe
objasniti potenom privatizacijom i zatitom privatnog kapitala putem ne funkcionisanja pravosudnog
sistemaivelikekorupcijeuskorosvimoblastimaivota.
Nezaposlenost
Najverodostojniji pokazatelj privrednog trenda je stopa nezaposlenosti jer ona sublimira posledice svih
antirazvojnihpotezauposlednjih20godina.VerovatnobipokazateljzaSrbijubiojonepovoljnijidadrava
nesubvencioniepojedineinstitucijeipreduzeaudravnomvlasnitvu,adapritomeuproteklojdeceniji
nije uspela da restruktuira velike kompanije. Oficijelni pokazatelj nezaposlenosti je na nivou od oko 21%
(2013),topredstavljaizuzetnovisokprocenat.Novaradnamestasuotvaranauglavnomusektorimaiji
proizvodi nisu namenjeni izvozu (javne ustanove, finansijsko posredovanje, trgovina, poslovi sa
nekretninama,idr.).
Meunarodnakonkurentnost
Rast industrijske proizvodnje od oko 5.5% u odnosu na 2012. g. je uslovljen najveim delom od izvoza
automobila uz napomenu da se nije proirio sektor usluga kako se oekivalo. Treba naglasiti da se
pogorala meunarodna konkurentnost Srbije, i ona se kao izvoznik nalazi na 82 mestu u svetu sa
prevashodnimizvozomsirovina:elik,guma,penica,voeipovre,obojenimetaliifinalnimproizvodima:
elektriniaparati,proizvodiodmetala,orujaimunicije,automobiliiodea.
KONKURENTNOSTPRIVREDEIEKONOMIJEZEMALJABIVESFRJ
KadajereokonkurentnostiprivredeiekonomijezemaljabiveSFRJmoguejedonetizakljuakdasuone
poprilino ne konkurentne u odnosu na evropski prostor i da e tako biti u duem narednom periodu.
Naravno to e usloviti stvaranje vee zaostalosti ovih zemalja u odnosu na bogate i verovatno njihove
prezaduenosti.Ovakvapretpostavkasebaziranaosnovuinjenica:
Brutodomaiproizvod
Uperiodu20112012g.zabeleenjepadBDPusvimzemljamabiveSFRJnanivoudo2.2%uSlovenijikao
najveemiCrnojGori0,1%kaonajmanjem,toseobjanjavavelikomekonomskomkrizom.Tajtrendje
nastavljen u 2013. g. u Sloveniji (2.6%) i Hrvatskoj (1%), dok je rast prisutan u BiH (0.8%), Crnoj Gori
(1.5%)iMakedoniji(3.1%).
Ukupan BDP u 2013 godini svih zemalja bive SFRJ je iznosio oko 277 milijarde $, to odgovara BDP
Rumunije.
Nasl.1jeprikazanoueepoljoprivrede,industrijeiservisnihuslugauostvarenjuBDP.
Industrijskaproizvodnja
Sve zemlje bive SFRJ karakterie nestanak velikih industrijskih centara koji nije propraen sa stvaranjem
novih,tojerezultiralopadueaindustrijeuBDPuposlednjedvegodine.Padindustrijskeproizvodnjene
poveava izvoz i suava sektor usluga ime se pogorava meunarodna konkurentnost svih zemalja bive
SFRJ
44
XXXIX nau
uno struni skup
ODRAVA
ANJE MAIN
NA I OPREM
ME
Spoljnotrg
govinskarazzmena
Svezemljeb
biveSFRJim
majuspoljnottrgovinskisu
uficit/deficittod(sl.2):
Sliika1.UeeuBDPiBNC/glavistanovn
nika
Slika2
2.Spoljnotrgovvinskarazmen
nau2013,millijardi$
*Mainskifa
akultetUniverrzitetauBeog
gradu,KraljiceMarije16,11
1000Beograd,
d,Srbija
ltanovic@m
mas.bg.ac.rs
45
5

2011.g. 2013.g.
1.Slovenija..............................
1.6
+0.3
2.Hrvatska...............................
7.9
9.4
3.BosnaiHercegovina............
4.3
4.6
4.Srbija....................................
6.3
5.9
5.CrnaGora............................
1.2
1.9
6.Makedonija..........................
2.1
2.4
SpoljnotrgovinskarazmenasvihzemaljabiveSFRJu2013.g.jebilananivouizvoz/uvoz65,6/
89.5, odnosno sa deficitom od 23.9 milijarde%. Rumunija, slina po broju stanovnika bivoj SFRJ,
imalajerazmenunanivou61.2/69.8milijarde$,odnosnodeficitod8.6mil.%ilimanji2.8puta.
Brutodugdrave
UprethodnomperiodudolodovelikezaduenostizemaljaSFRJ,uzkonstatacijudasespoljnidug
permanentno uveava da bi u 2013. g. dostigao nivo od 168,2 milijarde $, i to: Slovenija 54,
Hrvatska60.4,Bih11.1,CG1.7,Srbija33.6iMakedonija7.4milijardi$.
Nezaposlenost
Postojeeindustrije,poljoprivredaisektoruslugazahtevajumanjibrojuposlenihodraspoloiviha
time i veu nezaposlenost. Sve zemlje bive SFRJ imaju zaposlenih 7.000.000 radnika, od ega
Srbija,HrvatskaiBihpo1.51.7miliona,SlovenijaiMakedonijapo960.000,tojeuodnosuna
Rumunijuza2.200.000manje.Jasnojedajevelikanezaposlenostod1244%.
POVEZANOSTSISTEMAOBRAZOVANJAIINDUSTRIJEZASNOVANENAZNANJU
Danas sve evropski razvijene zemlje imaju svoju politiku ili strategiju podsticanja industrije i
ekonomijezasnovanenaznanju.Preduzeadanassveviezaviseodprimenjenenauke,odnosno
sistematizovanog znanja i njegovog povezanog delovanja. Tehnoloki razvoj je kljuna poluga
ekonomskog rasta i prosperiteta zemlje i povezana je sa inovacionom strategijom zemlje i
preduzea.
PostojeareformavisokogobrazovanjauRepubliciSrbijiupuujenavelikestrukturneprobleme
meu kojima se istiu: finansijska sredstva, zastarelost opreme, nerazvijena meunarodna
saradnja, a dezintegracija postojeih univerziteta oteava definisanje misije i politike razvoja.
Pored navedenih problema potrebno je ukazati i na: ne odgovarajua priprema srednjokolaca,
zastareli nastavni planovi i programi, neusklaenost ECTS bodova sa stvarnim optereenjem
studenata,skromnamobilnoststudenatainastavnogosobljainepostojanjespoljanjeevaluacije.
Nepostojepovratneinformacijeoosposobljenostisvrenihstudenatazazapoljavanjeisugestije
upogledueventualnepromenenastavnihprograma.
Danas su u svetu prisutna etiri koncepta univerzitetskih misija koje potiu iz etiri razliite
tradicijeimodelakojisemoguopisatikao:
a) Englesko Britanska tradicija (Oxford/Cambridge pristup) koji podrazumeva traenje reda i
slobode razvijajui linu odgovornost sa naglaskom na obrazovanje i razvoj linosti uz blisku
komunikacijuizmeuprofesoraistudenata.
b) Francuskatradicija(Napoleonovpristup)kojipodrazumevaispunjavanjedrutvenihpotrebasa
naglaskom na inovacije i razvoj. Ovakav pristup predstavlja jaku dravnu koordinaciju
obrazovnihorganizacijainastavnihprogramauzrazdvajanjenaunohumanistikihuodnosu
naprofesionalnoorijentisaneuniverzitete.
46

c) Nemaka tradicija (Humboldtov pristup) koja se bazira na postavkama: jedinstvo nastave i

istraivanja,akademskaslobodaiinstitucionalnaautonomija.
d) SAD tradicija je kombinacija navedenih modela ali sa drugaijim nainom upravljanja
univerzitetima i podrazumeva: misija univerziteta slui zajednici kojoj pripada, postoji jasna
razlikaizmeudiplomskihidoktorskihstudijaiuniverzitetvodeprofesionalnimenaderiudelu
biznisaaprofesoriudelustudijskihprogramaiistraivanja.
Jedan od parametara razvijenosti privrede zemlje je svakako i stopa visoko obrazovanog
stanovnitvakojaseuSADkreeoko40%,zatimKanadi,Japanu,JunojKorejipaEUnanivouoko
25%.Natoukazujuiranglistesvetskihuniverzitetanaijimvodeimpozicijamanemauniverziteta
iz Evrope. Put do navedenih procenata i lista je svakako u transformaciji univerziteta, skraenju
perioda studiranja i stvaranju jedinstvenog prostora evropskog obrazovanja (EHEA European
HigherEducationArea).Polazeiodnavedenogaupravcuharmonizacije,neophodnojeusvojitii
realizovati nae visoko obrazovanje na bazi: a) postupne konvergencije prema zajednikom
kvalifikacionom okviru i stupnjevima studiranja; b) mobilnosti studenata i nastavnika, i v)
zajednikihstupnjevastudiranja(dodiplomske,diplomskeidoktorskestudije).
Srbija kao potpisnik bolonjskog procesa, implementira prihvaene principe na fleksibilan nain
uzimajui u obzir specifinosti trita rada, institucija visokog obrazovanja i podruja studiranja.
Kolikojeaktuelnisistemobrazovanjadobarilipogrean,jouvekodgovoranema,abiegaonog
trenutkakadasesprovedeanalizaidobijuodgovorinasledeepitanja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Daliuniverzitetvodisvojuvlastitipolitikuidaliimajasnumisiju?
Nivoakademskihslobodaizloupotrebe?
Pitanjeprofilisanostiuniverziteta?
Dalijeproblemuupravljanjuuniverziteta?
Dalijenauniverzitetuzaposlenonekvalitetnonenastavnoosoblje?
Dalipreoptereenostnastavnogosobljazapostavljaistraivanja?
Dalijezahtevnijinastavniprocespobolonjskommodelu?
Da li je poveanje prolaznosti studenata na ispitu mera smanjenja kriterijuma ili kvalitetnijeg razvoja
kompetencijastudenta?
9. DalipravilnodefinisaniECTSbodovizanastavniprogram?
10.Dalisustudentinakonzavretkadodiplomskihstudijaosposobljenizazapoljavanje?
11.Dalipostignutamobilnostnastavnika,studenata,istraivaainenastavnogosoblja?
Nakrajupotrebnojeimatiiodgovornadvaveomavanapitanja:
1. DalisuupisnekvotestudenataformiranenabazikonsenzusaizmeuMinistarstvaprosveteinauke
privredetritaradaNSVO?
2. Da li postoje odgovori u domenu priznavanja diploma u evropskom obrazovnom prostoru, da li
usaglaeniNOKidoklesestiglosaAkcionimplanovimauobrazovanju?
ZAKLJUAK
Periodkojijeprednamadoveedouspostavljanjanovihekonomskihodnosausvetuukontekstu
daeunarednomperiodubitibaziraninatritrgovinskablokaIstonoAzijskom,SADiEvropskoj
uniji. Predvia se da e privreda 2020 godine prema vrednosti drutvenog bruto proizvoda bit
rangirana:Kina,SAD,Japan,Indija,Indonezija,Nemaka,Koreja,Tajland,FrancuskaiTajvan.Kako
bisepoboljalaperspektivaprivrednograzvojazemaljabiveSFRJ,neophodnojeostvaritipotpunu
integraciju izmeu drave obrazovanja privrede. Svaki od navedenih subjekata mora imati
obavezuiodgovornost.
47

Ulogaobrazovanja
a)Kvalitetobrazovanjamorabitiprepoznatljivponastavnojizvrsnosti;
b)Izvrsnostunastavimorabitibazirananakvalitetnimistraivanjima;
a) Moderni nastavni programi obrazovanja i permanentno usavravanje u oblastima koje su
atraktivne u okruenju: informacione i telekomunikacione tehnologije, biomedecina i
biotehnologije,nanomaterijali,novimaterijali,noviizvorienergije,ekologija;
b) Povezivanje sa meunarodnim obrazovnim mreama kako u domenu obrazovanja tako i u
domenuistraivanjasaosnovnimciljeminternacionalizacijom;
b)Ostvarivanjeveihvlasnikihpravaaposebnointelektualnesvojine.
Ulogaprivrede
a) Osnov konkurentnosti nae industrije mora bazirati na produktivnosti, kvalitetu, dizajnu i
marketinguanenaniskojvisininadnicaradnika;
b) Kompanije uporedo sa proizvodnim aktivnostima moraju sprovoditi osmiljene kontinualne
proceseedukacijeuenja,jermorajuprihvatitiinjenicudajeznanjeonihkojineuestvujuu
procesu uenja po definiciji zastarelo, jer preduslov tehnoloke modernizacije poiva na
kadrovskompotencijalunajviegnivoaitehnolokogznanja.
v)Veiuticajnadravuiupravljanjeobrazovniminstitucijama
g)Veepospeivanjeinovativnedelatnosti,itd.
LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
DemingW.E.,OutoftheCrisis,DemingInstitute,Washington,1986.
DruckerP.F.,ManagingfortheFuture,TrumanTalleyBooks,NewYork,1992.
NarodnabankaSrbije,Makedonije,BiH,Slovenije,Hrvatske.
RepublikaSrbija,Republikizavodzastatistiku
Tanovi LJ, Bojani P., Industrija prerade metala Republike Srbije neophodne promene,
Transfer tehnologije za evropsku Srbiju, Zbornik radova, Mainski fakultet, Beograd, 2005,
196202.
[6] TanoviLJ.,PrivredaRepublikeSrbijestanjeiperspektiva,32.JUPITERkonferencija,Zlatibor,
2006,TF1TF6.
[7] Tanovi LJ., Odrivost industrije Republike Srbije, 34. JUPITER konferencija, Beograd, 2008,
TF1.1TF1.5.
[8] Tanovi LJ., Pozicija industrije Republike Srbije u evropskom okruenju, 36. JUPITER
konferencija,Beograd,2010,UR21UR24.
[9] Tanovi L., SOHRANENIE PROMLENNOSTI RESPUBLIKI SERBII V EVROPESKIH RAMKAH,
ProgressiveEquipmentandTechnology2008,Kiev,2008,pp.7178.
[10]TanoviLj.,PositionofindustryoftheRepublicofSerbiaintheEuropeanenvironment,36th
JUPITERconference,Belgrade,2010,UR21UR24./InSerbian/.
[11]TanoviLj.,IndustrijaRepublikeSrbijeuevropskomokruenju,KonferencijaKOD2010,Ulcinj,
CrnaGora,2010,Zbornikradova,s.6975.
[12]TanoviLj.,CompetitivenessofIndustryandEducationoftheRepublicofSerbiaand
NeighboringCountries,XIInternationalConferenceMaintenanceandProductionEngineering,
Budva,Montenegro,2013,Proceedings,pp.9398.
48

ZDRAVLJEIBEZBJEDNOSTNARADURAUNARIIZDRAVLJEKORISNIKA
HEALTHANDSAFETYATWORKCOMPUTERSANDHEALTHOFUSERS
VladimirBulaji,UpravacarinaCrneGore,HercegNovi*
eljkoTurinovi,strunisaradnik,ADVsistem,Beograd
Rezime:Ulaskomukancelarijusvakidansepitamo:Postojelirizicizanaubezbjednostizdravlje?Hoelii
kakveposledicesvakodnevniviesatniradnaraunaruostavitinanaezdravlje?Dalisuraunaritetniza
zdravlje, da li zrae i koliko su ti zraci opasni po zdravlje korisnika? Jesmo li bezbjedni dok radimo u
kancelariji? Ne, to nisu pitanja za zastraivanje samog sebe, nego upravo suprotno. Postavljanjem sebi
takvihilislinihpitanjadokazujemodasmosvjesnidarizikpostoji.
Ovaj rad daje konkretne smjernice o upotrebi raunarske opreme, organizovanju bezbjednog radnog
okruenja i postupcima na mjestu rada, ukljuujui i detaljnu prevenciju. Takoe elimo dati smjernice u
pogleduzakonskihobavezaiprocjenerizika,kaoiinformacijeidodatneizvoreodobrojergonomskojpraksi.
Uradusuopisanisindromibolesti,rizici,uzrocibolestiimjereprevencije,kaoiobavezeposlodavcaucilju
ukanjanjasvihopasnostiitetnostinaradnommjestu,kakobiomoguiliradnicimaprekideuradu,vjebe
rastereenjaizdravstevnepregledekodspecijalistamedicinerada.
Kljunerei:bezbjedanradnaraunaru,ergonomijaradnogmjesta,metodeoputanja,prevencija,
Abstract: Entry at the office every day we ask ourselves: Are there any risks for our safety and health?
Whetherandwhatkindofconsequencesthedailyworkatthecomputerseveralhoursleftonourhealth?
Arecomputersharmfultohealth,whetherradiatedandhowtheseraysaredangeroustothehealthofthe
user?Arewesafewhileworkingintheoffice?No,thesearenotquestionstointimidatemyself,butjustthe
opposite.Bysettingthemselvessuchorsimilarquestions,theproofisthatweareawarethattheriskexists.
This paper provides specific guidelines on the use of computer equipment, organizing a safe working
environment and procedures in the workplace, including detailed prevention. Also, we want to give
guidelinesregardinglegalobligationsandriskassessment,aswellasadditionalinformationandsourceson
good ergonomic practices. This paper describes syndromes, disease risks, causes disease and prevention
measures,aswellastheobligationsoftheemployersinordertoeliminatealldangerandadversityinthe
workplace, to enable workers downtime, exercises of relief and medical examinations in occupational
medicinespecialist.
Keywords:secureworkoncomputer,ergonomicsoftheworkplace,relaxationmethods,prevention,
UVOD
Radno mjesto u dananjoj radnoj okolini neizostavno ukljuuje raunarsku tehnologiju bilo da se radi o
kancelarijskim poslovima ili radu u industrijskim pogonima. Raunar kao orue za obavljanje radnih
zadataka,kaosamostalnajedinicailiinkorporiranoumainu,donosinovezahtjevezaprilagoavanjerada
ovjeku.Osimuradu,trendporastaupotreberaunaraprimjeujeseiusvakodnevnomivotu.Naporisvih
zemalja usmjereni su u irenju tehnologije i konstrukciji jeftinih maina koje je lake koristiti i koje sebi
moepriutitiskorosvakipojedinac.Tekojepredvidjetikakavebititehnolokinapredakuovomvijeku.
ak i u narednih desetak godina. U ovom trenutku stotine miliona raunara osvjetljava radna mjesta i
domove.Raunarimaidaljeupravljajuljudskabiakojiihprogramirajudaobavljajuonotoele.Uzporast
korienjaraunara,otvarasevelikopitanjebezbjednostipriradunaraunaruimoguihpromjenavezanih
za radnu okolinu, a sa daljim porastom korienja raunara u radnoj okolini i svakodnevnici, oekuje se i
daljiporastzdravstvenihporemeaja.
*UpravacarinaCrneGore,HercegNovi
vlado.mag@gmail.com
49

ERGONOMIJANARADNOMMJESTU
Ergonomijajenaunadisciplinakojasebavipoboljanjemuslovaiproizvodaradaismanjivanjemopasnosti
od ozleda. U raunarskoj industriji ergonomija ima vanu ulogu pri oblikovanju monitora i tastature.
Poznata je i pod nazivom humano inenjerstvo. Pojava raunarske opreme na radnom mjestu stvorila je
potrebuzaznatnimizmjenamadosadanjihnormi.Upravo,zatoergonomijakaonaunadisciplinaistrauje
kako se radna okolina i alati mogu prilagoditi tjelesnim i psihikim osobinama ljudi koji rade na tim
mjestima,odnosnokakooblikovatiradnomjestodabiseradnikosjeaoudobnijeikakobiobavljaoposao
toboljeibeznepotrebnogumaranja,adabiseizdravstveniriziciotkloniliilismanjilitojemoguevie.
Iskustvo je pokazalo da ergonomski program mora da nae svoje mjesto ve u fazi projektovanja. Praksa
pokazuje da se esto: prvo uradi projekat pa tek onda dodaje ovjek koji sada mora da radi u
neprilagoenim uslovima. Aspekte koje treba uzeti u obzir pri organizovanju radnog mjesta na raunaru
prikazanisuutabeli1.,aergonomskiprojektovanoradnomjestozaraunaromnaslici1.
Tabela1.Aspektikojetrebauzetiuobzirpriorganizovanjuradnogmjestanaraunaru
vrhekranamorabitiunivouilinetoispodnivoaoijuradnika(osobesbifokalnim
naoarimabitrebalodaspustemonitor);morabitinadaljiniispruenerukeiulinijis
trupom;morabitipostavljenvertikalnouodnosunaprozorei/iliispodizvorasvijetla;mora
monitor
bitinagnutunazad;
ekran
preporuujesetamnabojaplastikemonitoraaveliinavidljivedijagonalemin17";kod
raunara
pisanjaigledanjatekstovanaekranupotrebnojepojaatikontrastismanjitisvjetlostdabi
sepovealaotrinateksta;frekvencijaosveenjasliketrebabiti(min60HzzaCRTekrane,
70HzzaLCDekrane),kaoiodgovarajuaregulacijasuvoevazduha.
morabitiporavnataskorisnikom(stipkomBispredpupka);morabitipostavljenananivou
tastatura
lakatailineznatnoispodnjih;dabuderelativnotanka,dasetipkelaganoiglatkoutiskuju,a
Shift,AltiCtrldabudusobjestranetastature.
morabitipostavljennanivoulakatailineznatnoispodnjih;morabitiblizutastature;ruku
mi/drugi
trebamaknutisureajakadasenekoristi;mimoraugodnosjestiuoputenurukuida
ulazni
budemanjiodakeirelativnonizak;koristitisrednjiprstumjestokaiprstazapokretanje
ureaji
tipki.
stolicamorabitipodesivaidaimadobrustabilnost;moraomoguavatilakepokretekaoi
5tokiazaboljupokretljivost;sjeditestolicemorabitiadekvatnotapacirano;nasloniza
rukemorajubitipostavljenipodaljeodprednjeivicestolice,ilipodesivipovisini,kakobi
sestolicamoglapodvuipodsto;koristitimreastestolice(svesuvieuupotrebizatoto
stolica
isto
spreavajuproblemznojenja);naslonbitrebaopratitiprirodnulinijulea,naroito
donjegdijela.
stomoradobrodizajniranilocirandaomoguidovoljnomjestazanogeivisinustola,da
pozicioniraraunarskekomponenteikonforuraduidovoljnuveliinuradnepovrine.
morapruatidovoljnoprostorazatastaturuimia;predmetikojiseestokoriste(telefon,
radniprostor
dokumenti,spajalica,kalkulator)morajubitiprirucitokomrada.
radna
ruke,runizglobilaktovimorajubitipodaljeodotrihivica;ispodstolamorabitidovoljan
povrina
prostorzanoge;povrinanesmijereflektovatisvijetlo.
dra
morabitipostavljendoekranainaistojudaljenostiodoijudasenemorajakookretati
dokumenata
glava.
morabitiunutarlakogdosegaruke;akoseestokoristi,trebarazmotritinabavkuslualica
telefon
zaglavukojeostavljajurukeslobodne.
trebainstalisatiadekvatnoosvjetljenjekakobiseizbjegaoodsjajinaporoiju;nivobuke
trebabitinizak,imesepreventujegubitaksluhaistres;preporuka:temperatura(1923C),
uslovi
okruenja
vlanost(4060%)icirkulacijavazduha(1,3l/s/m2),brzinavazduha(<0.25m/s),buka(<
(ISO9241)
60dB(A)),osvjetljenje(300500luksauradnomprostoru),odsjaj(bezpretjeranog
kontrasta).
vlado.mag@gmail.com
50

Slika1.Ergonomskiprojektovanoradnomjestozaraunarom
Zakonski propisi koji reguliu zatitu pri radu s raunarom su rezultat implementacije evropskog
zakonodavstvauzakonodavstvoRepublikeSrbije,adirektnosenastavljajunaSmjerniceEvropskezajednice
(90/2707EEC) o minimalnim zdravstvenim i sigurnosnim zahtjevima za rad sa ekranom i preporuke
amerikog Nacionalnog instituta za sigurnost na radu i medicine rada (NIOSH). Definiu se obaveze
poslodavcaoprocjenirizikaradnogmjestazaraunarom(slika2.),opreduzimanjuodgovarajuihmjeraza
otklanjanje uoenih nedostataka te o obavezama osposobljavanja zaposlenih za rad na siguran nain.
Direktiva definie i uslove okruenja u pogledu prostora, osvjetljenja, odsjaja i bljeska, buke, vruine,
zraenjaivlanosti...Pravilnikopreventivnimmjeramazabezbjedanizdravradprikorienjuopremeza
radsaekranomjeobjavljenu"SlubenomglasnikuRS",br.106/2009.od17.12.2009.godine.
Slika2.Preporuenoergonomskoradnomjestozaradnaraunaru
MOGUIZDRAVSTVENIRIZICIIMJEREPREVENCIJE
Najranjivijidjelovitijelaraunarskihoperaterasuoi,vrat,ruke,zglobovi,ake,lea,nogeistopala.Uzrok
zdravstvenimproblemimajeutetnomdjelovanjuponavljajuihpokretainepravilnogpoloaja.Posledice
sumiiniumor,pritisaknaivce,upaletetivaidrugepromjeneumekimtkivimakojauestvujuuraduili
pridravaju tijelo za rad u potrebnom poloaju. Znakovi su bol, utrnutost, trnci, arenje, bockanje i drugi
neugodni osjeaji, kao i gubitak osjeaja ili snage, znakovi upale (crvenilo, otok), ukoenost, gubitak
koordinacije,umor,nastanakbolnihtaakailiotvrdnuaumiiima,poremeajispavanja,depresija...
Oi.Smatrasedaveinaradnikazaraunaromosjetijednuodnavedenihsmetnji:umor,iritacijuoiju,
peenje, suvou, osjeaj pijeska u oima, bol, dvoslike, zamagljen vid, glavobolju, iscrpljenost i
razdraljivost. Naalost, potpuno odstranjenje ovih smetnji nije mogue, no mogu se znatno ublaiti i
vlado.mag@gmail.com
51

olakatiradstakvomopremom.Nezauujetoseoitolikoumarajuukolikoznamodaoneobaveaki
do 25.000 pokreta za rad s raunarom. Najei problem koji se javlja je suvoa oiju koja uzrokuje
iritacijuimogueupale.Javljasezbogsmanjeneuestalostitreptanjaoiju(okosenapree,oisesuei
brzo se zamore) to je posledica fokusiranja pogleda na monitor. Reenje ovog problema je: uzimanje
relativnoestihodmoraidoputanjeoimadaseodmoreiregulisanjemikroklimeradneokoline.Zdravo
oko, normalnog onog pritiska, trepe 1012 puta u minuti, otprilike svakih 5 sekundi, dok kod osoba
koje rade s raunarom je to 23 puta u minuti. Za osobe koja nose kontaktna soiva, primjenjuju se
umjetnikesuze.Problemjeiumormiiaoka,kojiseprenapreupridugotrajnojfokusacijipogledana
bliskeobjekteizbognepravilnopodeenesvjetlostislikeikontrastaekranamonitora.Ukolikoseoine
odmore ti miii se prenapregnu, napune mljenom kiselinom i javlja se bol u oima. Jednostavno
reenje je gledati u daljinu i ne fokusirati pogled, kako bi miii promijenili poloaj i malo se odmorili.
Postavljanjem monitora paralelno prozoru, tako da svjetlost ne udara direktno u ekran i uklanjanjem
jakihizvorasvjetlosti(npr.neonkeijasvjetlostjakoiritira)reavasediotogproblema.Nakonsvakih10
minuta rada za raunarom, poeljno je drati pogled u udaljeni predmet 10 sekundi, koji je udaljen
najmanjetrimetra(10310pravilo),pravilnodiuiitrepui.Danaspostojenaoarekojeseizrauju
samozaradsekranom.Preporuka:neraditizaraunaromumraku;nesmejebitiodsjajanamonitorui
kadgodjemogueizlagatioidnevnomsvijetlu.
Glava,vratiramena.Ukolikoseznadajeteinaglaveodrasleosobeoko5kilograma,tadajejasnokoliko
naprezanjestalnopodnosenaivratnimiii.Ukolikojeglavacentriranauravniniramena,vratnimiiije
lagano podnose, no ukoliko je nagnuta napred, za njih je to znaajno naprezanje i javlja se bol u vratu.
Glava,vratiramenatrebadabuduu leernom poloaju,nikakonagnutinapred,premakompjuteru.Ako
postojipotrebastalnognaginjanjatobliemonitoru,modajetoznakdatrebaproveritividkodljekara.
Moda trebaju naoare! Leeran poloaj glave i vrata znai da monitor ne smije biti postavljen ukoso u
odnosunapoloajglave.Vanoje,takoeidavisinakompjuterskogstolabudedobroodmjerena.Akoje
sto previsok to moe dovesti do neprirodnog poloaja ramena prilikom upotrebe mia i tastature. Za
oputenpoloajramenavanojeimatiivrstnaslonnakompjuterskojstolici.
Ruke, zglobovi, ake. Ruke, zglobovi i ake su najugroeniji djelovi tijela osoba koje rade s raunarom.
Premanekimamerikimistraivanjimazaosmoasovnoradnovrijemekoristeiraunar,ovjeknapravi
vie oko 80.000 odvojenih pokreta prstiju i ruku. Ljudsko tijelo jednostavno nije u stanju da podnese
takva optereenja bez posledica. Tako nastale ozlede su puno poznatije pod nazivom RSI (Repetitive
StrainInjury)iliozledezboguestalognaprezanjausledponavljanjamotorikihradnjiCTD(Cumulative
Trauma Disorders). Najpoznatiji od njih je carpal tunnel syndrom (sindrom karpalnog tunela), koji se
javljasekaoposledicapritiskanaivacnervusmedianus.Karpalnitunelineosamsitnihkostijurunog
zglobasdonjestrane,agornjustanuzatvaravrstovezivnotkivo(poprenikarpalniligament).Njegovim
suenjemivacpostajeprikljetenijavljaseboluprstima,osjeajpeckanjailiakoduzetostcijeleake.
estipokretiguranja,okretanjaake,hvatanjaisl.suposledicasindromamiiasupinatora(ukljetenja
ivca "nervus radialis"). Simptomi su: mukla bol, osjetljivost i slabost miia. Lijeenje se sprovodi
uzimanjem protivupalnih ljekova, odmaranjem, izbjegavanjem pokreta koji su izazvali sindrom i
prilagoavanjem radnog mjesta. Poslednja metoda lijeenja koja se primjenjuje je hirurki zahvat, koji
ponekadineuspijevauklonitisimptome.Sindromgornjegtorakalnogotvoranastajezbogpogrbljenog
sjedenjazavremeradailispavanjasrukomispodglave.Sindromlebaulnarnogivca(lakatnisindrom)
se javlja kao posledica ponavljanog savijanja lakta ili njegovog pritiska na tvrdu podlogu, uglavnom
naslon ili ivica stola. Simptomi su utrnue unutranje strane podlaktice i bockanje u prstima. Lakat,
odnosnougaoizmeunadlakticeipodlakticetrebadabudepoduglomod90.Toznaidapodlaktica
treba da ima horizontalan poloaj. Da bi to postigli, idealno je da na kompjuterski sto i stolica ima
mogunost podeavanja visine po elji, tako da se tijelo osjea najlagodnije. Predmete koji se esto
koristetrebadrititoblietijelu.Zglobtrebadabuderavanprikucanjuilikadsekoristimi.Izbjegavati
savijanjezglobovapremagore,doljeilinastranu.Regulisatipoloajtastature,kakobipoloajzglobabio
ugodan i ravan. Kucati sa rukama i zglobovima uzdignutim iznad tastature, tako da se moe koristiti
cijela ruka, kako bi dohvatila udaljenije tipke, umjesto da se isteu prsti. Izbjegavati dranje olovke ili
neegdrugogurukamaprikucanjuilikorienjumia.Upauzamaizmeupisanjaopustitiprsteiruke
vlado.mag@gmail.com
52

takodabudunaravnupodlogu.Njenodritimia(kojiodgovaraveliiniioblikuake),akodpomicanja
miakoristiticijeluruku,anesamozglob.
Lea i noge. Tokom dana ljudi sjede, hodaju i lee. Od svih tih poloaja najnapornije je sjedenje. Mi
doslovcemaltretiramonaetijelo,pogotovokimu,ramenaidonjidiolea.Radiveeudobnosti,maknite
svestvarikojesenalazeispodstolakakobimoglibezpotekoapomjeratinoge.Stopalabitrebaladabudu
na podu ili na podloku. Dok radimo treba se ispravno odnositi prema naem tijelu. Potrebno je: sjedeti
uspravno, licem i tijelom okrenuti prema objektu koji gledamo, bez nepotrebnih savijanja, prekrtavanja
noguigledanjaprekoramena.Stolicakojukoristimomoraomoguavatipokretljivost(poeljnojedaima5
tokova), podloak za cijela lea (prilagoen djelovima lea), te mogunost podeavanja visine. Ukoliko
visinastolicesasvimneodgovarakoristisepodloakzastopala.Stopalatrebadabuduvrstonapodlozi.Pri
sjedenju bokovi treba da budu to 'dublje' na sjeditu. Koljena trebaju biti neto nie od bokova. Radna
ploatrebabitiotprilike3cmniaodlaktova.
Simptomimiinogsistemaikrvotokasu:gibitaksnageienergije,prenaprezanjepojedinihmiia,grenje,
otok miia i sl. Moe doi i do oteenja sluha, psihikih problema (gubljenje koncentracije, depresija,
stres, nezadovoljstvo, nervoza, razdraljivost, lupanje srca, znojenje, eerna bolest, ulkus duodeni, visok
pritisak,psihikiumor,smetnjeradnesposobnosti,sklonostonesposobljavanjuureajaiprogramaisl.).Uz
navedeno mogu se pojaviti i problemi poput: osip na koi i druge alergije, peenje i svrabe koe,
glavobolja, nesanica, smetnje u polnim organima, trbuni bolovi, epileptiki napadi i slino. Zapaa se i
sindrom zavisnosti od raunara i novih tehnologija. Lako se prepoznaje kod osoba koje provode mnogo
vremenauradusaraunarom,koristeseraunarskomterminologijomusvakodnevnomgovoru,isl.esto
postoje i poremeaji sna i ishrane, nedostatak fizike aktivnosti, problemi u suprunikim odnosima ili
problemiukoli(akosudjecaupitanju).Moguasuiraznadrugaoboljenjakojasuposledica:isparavanaja
toksinih gasova(nekvalitetnaplastikaraunara),velikekoncetracijeustajalogvazduhaipraine(podloga
suzarazvojbakterijaigrinjakojeuzrokujualergijeislino).
RAUNARUSLUBILINOGTRENERA
U svijetu se sve vie razvijaju programi za prevenciju ozleda nastalih dugotrajnim korienjem raunara.
Najpoznatiji su programi koji omoguuju kontrolu raunara glasom, koji upozoravaju na vrijeme pauze ili
daju upustva za ergonomiju, istezanje i druge vjebe. Neki koriste slike, a neki animacije ili video iseke.
Postoje i alati za mijenjanje izgleda tastature tako da se moe pisati samo jednom rukom ili promijeniti
rasporedslovaidrugihtipki.Svismodoivelidavrijemeprovedenonaraunaruproleti,adasenaetijelo
tek kasnije pobuni. Jedan od takvih programa je Stretch Break. Radi se o programu koji se instalie na
raunartesepremazadatimpostavkamaaktiviraiprikazujevjebe.Novijeverzijeprogramanudeivjebe
jogesrelaksirajuommuzikom.Ciljovihprogramajedapodstaknuljudekojidugotrajnoradenaraunaru
da povremeno razgibavaju ruke, noge, lea, vrat i ramena te da uklone osjeaj zamora iz oiju. Osim
dobrobitizanaezdravlje,programiimajuivelikumotivacionuiobrazovnuvrijednost.Uciljuedukacijeu
sve prostorije u kojima su raunari potrebno je postaviti plakate sa preporukom o pravilno ergonomski
projektovanomradusaraunarima.Naplakatimaseprvenstvenoutiena(a)pravilnosjedenje,(b)poloaj
nogu, i (c) rastojanje od monitora, kao i na svijest korisnika o pravilnom korienju raunara. Da bi se
postiglaperiodinostkoristisekompjuterskaanimacijakojauodreenimintervalimaopominjekorisnika.
TAMOEMOUINITIDABISEBISAMIPOMOGLI?
Za spreavanje neugodnih bolova uzrokovanih dugotrajnim radom na raunaru, najvanije je redovno

vjebanje. Uz vjebe za optu kondiciju, za navedene probleme najbolje su vjebe istezanja (slika 3.).
Istezanje ne smije boljeti (to je znak, da se vjebe izvode pogrenopotrebno se javiti ljekaru ili
fizioterapeutu),vebiseposlevjebitrebaliosjeatiugodnoidobro.
vlado.mag@gmail.com
53

Izstojeeg
poloajapodizati
ramena,zadrati
ihpodignutima2
3sek.paih
opustiti.
Ispreplestiprstena
potiljkutespajati
lopatice,zadratiih
kratkospojenete
opustiti.
Ispreplestiprstete
istegnutirukenaprijed,a
zatimistegnuti
isprepleteneprste
unazad..
Nagnutiglavu
premaprsima,
zadratikratko
takodaseoseti
istezanjemiia
spoljnestrane
vrata,azatim
nagnutiglavu
nazadikratko
zadrati.
Ustojeempoloaju
nagnutisetojevie
mogueunazad.
Pazitidasekoljena
nesavijaju.
Ravnoteuje
potrebnoodravati
oslanjanjemrukuna
bokove.
Slika3.Vjebeustezanja
ZAKLJUAK
Dugotrajanradnaraunarumoeda budeuzroniknekihoboljenjakojamogubiti bezazlenaaliikrajnje
ozbiljna. Zdravstvena oteenja i bolna stanja nastala dugotrajnim radom na raunaru mogu se ublaiti
prilagoavanjem na radnom mjestu, odabirom pravilnog poloaja i rasporeda ergonomske opreme,
pravilnimkorienjemraunaraiuvoenjemaktivnogprekidaradausvrhusprovoenjavjebiistezanja.Uz
preporuke o ureenju prostora i korienju ergonomske opreme preporuuje se i aktivna relaksacija i
izvoenje tano odreenih fizikih aktivnosti. Poslodavac bi trebao da osigura svojim zaposlenima jedan
dui, ali i vie kratkih odmora tokom kojih bi se trebale obavljati vjebe. Potrebno je da se osjeamo
prirodnopriradunaraunaru,dagaiskoristimoidasezabavimo,daraunarumjerenokoristimoikada
osjetimoumordanapravimokratkupauzu.Svakistrahodraunarajeneopravdanusluajudaseraunar
pametnokoristi.
LITERATURA
[1] Cook, C., BurgessLimerick, R., Papalia, S. (2004): The effect of wrist rests and forearm support during
keyboardandmouseuse,InternationalJournalofIndustrialEronomics,33.463472.
[2] Jensen, C., Finsen, L., Sogaard, K. Christensen, H. (2002): Musculoskeletal symtptoms and duration of
computerandmouseuse,InternationalJournalofIndustrialEronomics,30.265275.
[3]http://www.bznr.org/uploads/sc/09.ppt(Ergonomijauprevencijibezbednostiizdravljanaradu),primdrsci
JelenaPaunoviPfaf.
[4] http://www.rsi.deas.harvard.edu/ (izvor informacija o RSI i nepravilnog poloaja tijela pri radu na
raunaru).
[5]http://www.officeergo.com(izvorinformacijaoproblemimapriradusraunaromimjereprevencije)
[6]http://www.cot.org/basics.htm(izvorinfromacijaoraunarskojergonomijimonitoraizraenje).
[7]http://www.osmladenstojanovic.weebly.com/..../raunari_izdravlje
[8]KarasFriedrich,B.(2008):Zdravstvenirizicipriradusaraunalom,Sigurnost,50(04),377384.,Zagreb.
vlado.mag@gmail.com
54

BEZBEDNOSTIZDRAVLJENARADUUODRAVANJUEKONOMSKI
ASPEKTI
MilutinJeli,Tehprod.o.o.
LjubiaKovaevi,Tehprod.o.o.
BorkoKovaevi,Tehprod.o.o.
Rezime: Regulativa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, koja je usklaena sa regulativom Evropske
unije, prepoznaje poslodavca kao jedinog odgovornog za preduzimanje preventivnih mera za spreavanje
povredanaraduibolestiuvezisaradom.Zahteviregulativeseodnosenasvefazeivotnogvekaopreme,
odprojektovanjaiizradedorashodovanjaopreme.Utomkontekstu,odravanjejeodsutinskevanostiza
stvaranje bezbednih uslova na radnom mestu, jer nedostatak ili neodgovarajue odravanje moe da
prouzrokuje ozbiljne akcidente ili zdravstvene problemeradnika. Pored toga, odravanje je, samo po sebi,
aktivnost visokog rizika i treba da se izvrava na bezbedan nain, primenom odgovarajuih mera zatite
radnikakojiradenaposlovimaodravanja,kaoidrugihljudikojisuprisutninaradnommestu.Preventivne
merezatiteuprocesuodravanjazaijuimplementacijujeodgovoranposlodavac,stvaradodatne,nemale
trokovekojioptereujuposlovanjepreduzea,posebnomalihisrednjih.Sdrugestrane,efektivneiefikasne
merebezbednostinaradusmanjujubrojakcidenatainatajnainsmanjujuukupnetrokoveposlovanja.S
obzirom da se zahtevi regulative BZR uveavaju, to problem praenja i kontrole trokova BZR, kao i
ukljuivanje ovih trokova u postojei model trokova preduzea postaje sve aktuelniji. Ovo je posebno
vidljivouperioduekonomskekrize,kadajebudetodravanjameuprvimanaudaru.Uradusudateneke
smernice za reavanje navedenih problema kroz uspostavljanje sistema bezbednog odravanja kao dela
integrisanogsistemamenadmentapreduzea.
Kljunerei:bezbednostnaradu,trokoviodravanja,integrisanisistemmenadmenta
UVOD
Regulativa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji, zasnovana je na principima meunarodnog
radnog prava i tehnikog zakonodavstva Evropske unije sadranim u konvencijama Meunarodne
organizacijerada,direktivamaEUiharmonizovanimstandardimaizoveoblasti,kojisuprenetiunacionalne
standarde i propise (Zakon, Uredbe i Pravilnici). Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. Glasnik
101/2005) i pratei propisi primenjuju se dovoljno dugo, tako da je mogue oceniti neke efekte donetih
propisa.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (lanovi 7 i 9) zahtevaju primenu savremenih tehnikih,
ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje
rizika od povreivanja i oteenja zdravlja zaposlenih, i/ili svoenje rizika na najmanju moguu meru.
Zahteviseodnosinasvefazeivotnogvekaopremeodprojektovanjaiizradedorashodovanjaopreme,pri
emu je za faze projektovanja i izrade .opreme odgovoran proizvoa ili njegov ovlaeni predstavnik u
Srbiji, a za faze primene i odravanja korisnik opreme, Naime, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
prepoznaje poslodavca kao jedinog odgovornog za primenu preventivnih mera za otklanjanje rizika na
radnommestuutokukorienjaopreme
Preventivne mere zatite, za iju implementaciju je odgovoran poslodavac, stvaraju dodatne, ne male
trokove koji optereuju poslovanje preduzea, posebno malih i srednjih. S druge strane, efektivne i
efikasne mere bezbednosti na radu smanjuju broj akcidenata i na taj nain smanjuju ukupne trokove
poslovanja. Zbog toga je neophodno da preduzee uspostavi sistem bezbednosti i zdravlja na radu, kod
kogaeutedeodsmanjenogbrojaiteineakcidenatabitiveeodtrokovaplaniranja,razvojaiprimene
preventivnih mera zatite. U reavanju ovog problema odravanje ima znaajan uticaj iz, najmanje, dva
razloga/1/:
Prvo,odravanjejeodsutinskevanostizastvaranjebezbednihuslovanaradnommestunedostatak
ilineodgovarajueodravanjemoedaprouzrokujeozbiljneakcidenteilizdravstveneproblemeradnika.
*DrutvozauslugeuoblastizatiteTEHPROd.o.o.,LoleRibara120,11250Beogradeleznik
milutic.jelic@tehpro.rs
55

Drugo, odravanje je, samo po sebi, aktivnost visokog rizika i treba da se izvrava na bezbedan nain,
primenomodgovarajuihmerazatiteradnikakojiradenaposlovimaodravanja,kaoidrugihljudikoji
suprisutninaradnommestu.
Raspoloivistatistikipodacioakcidentimauoblastiodravanja/2/,upotpunosti,potvrujuovezakljuke.
TakonpranalizenanivoudravalanicaEvropskeunijepokazujudaoko20%odukupnogbrojaakcidenata
nastaje u aktivnostima odravanja, a da je oko 15% akcidenata sa fatalnim ishodom rezultat rada na
poslovima odravanja. Zbog irokog spektra poslova koje obavljaju radnici odravanja su izloeni brojnim
opasnostima. To su, pre svega, mehanike i fizike opasnosti (pristup mainama koje su neispravne,
skidanje zatitnih ureaja zbog pristupa, buka, vibracije, ekstremna toplota i hladnoa, zraenje, fizika
naprezanja i sl), hemijske opasnosti (rad sa azbestom, izloenost dejstvu opasnih materija), bioloke
opasnosti (virusi, bakterije) i psihosocijalne opasnosti. Pored navedenih opasnosti koje su prisutne i kod
drugih procesa rada, odravanje ima dodatne rizike, kao npr obavljanje posla bez prekidanja rada
maine/opreme, rad u ekstremnim uslovima radne sredine i pod pritiskom kratkih rokova zbog potreba
proizvodnje.
Uvaavajui ove injenice, regulativa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i na meunarodnom i na
nacionalnom nivou, postavlja sve otrije zahteve u pogledu primene preventivnih mera za spreavanje
povredanaraduioteenjazdravljazaposlenih.
UTICAJPREVENTIVNIHMERABZRNATROKOVEODRAVANJA
Zbog sve izraenijih zahteva propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih i zatite ivotne sredine,
rukovodstvo preduzea (posebno malih i srednjih) se suoava sa problemom poveanih trokova
poslovanja, koji nastaju u toku primene preventivnih mera za smanjenje rizika po bezbednost i zdravlje
osoblja. Tradicionalni i, ujedno najefikasniji odgovor rukovodstva na ovaj problem, je poveanje
produktivnosti svih poslovnih procesa. Meutim, poveanje produktivnosti procesa odravanja nije
jednostavanzadatakizahtevadaseprethodno:
izabereiuspostavistrategijaodravanjakojanajvieodgovaradelatnostipreduzea
organizujunekefunkcijenakojeseupraksineobraadovoljnopanja,kaonprstalnopraenjezahteva
zakonaipropisaizoblastiBZRiZSianalizanjihovoguticajanaposlovanjepreduzea
Rukovodstvo preduzea treba da izabere strategiju odravanja ijom e primenom, u najveoj meri,
eliminisati aktivnosti koje negativno utiu na produktivnost odravanja, kao to su: nepotrebni radni
postupci(analizepokazujudapreko30%aktivnostiodravanjaneproizvodinikakvukorektivnumeru,jerje
opremaudobromstanju),neproduktivanrad(prekopolovinetipinihaktivnostiodravanjaseodnosena
prikupljanje podataka, formiranje radnog naloga, izradu izvetaja i sline aktivnosti) i kontraproduktivne
aktivnosti (praksa je pokazala da neke aktivnosti odravanja, posebno demontae/montae smanjuju
pouzdanostopreme,zboggreakauradu).Mnogiodovihproblemamogudasereeprimenom,paljivo
izabrane,kombinacijerazliitihstrategija.
Prilikomizboraoptimalnestrategijeodravanja,javljajusenekapitanjakojimasenepoklanjaodgovarajua
panja,atosu:
Izbormetodologijezapraenjeproduktivnostiodravanja.Izborpogodnogindikatoraiuspostavljanje
metode za merenje produktivnosti odravanja je prvi zadatak koji treba da bude reen u okviru
poslovnog sistema preduzea. Najpogodniji i esto korieni indikator produktivnosti odravanja je
%RAV(Replacement Asset Value) koji uspostavlja vezu trokova odravanja i vrednosti predmeta
odravanja.
Postavljanjeciljevaupogleduraspoloivostiopreme.Zahtevaninivoraspoloivostiopreme,unajveoj
meri,utienatrokoveodravanja.Stimuvezijeznaajnodarukovodstvopreduzeapaljivodefinie
ciljeveupogledueljenognivoakvalitetaodravanja,potosepostavljanjemrealnihciljevamogupostii
znaajneutede
Upraksi,postojiproblemraspoloivostiitanostipodatakaotrokovimaodravanja,zbogtogatoveina
preduzea nema razvijen model trokova BZR Naime, veina preduzea prati samo direktne trokove
preduzimanjapreventivnihmerazatiteidirektnetrokovevezanezaakcidenteipovredenaradu,iakosu
56

indirektni trokovi akcidenata viestruko vei od direktnih. Zbog toga, efektivno praenje produktivnosti
odravanjazahtevadopunumodelatrokovapreduzea,torukovodstvupruaiitavnizdodatnihkoristi.
Pre svega, rukovodstvo dobija jasniju sliku o kritinim elementima sistema BZR u celini i lake procenjuje
opravdanost ulaganja u unapreenje odreenih mera zatite radnika, procesa i radne sredine. Drugim
reima stvaraju se uslovi za kvalitetnije odluivanje o merama za unapreenje sistema BZR na osnovu
proverenihpodatakaiinformacija
INTEGRISANISISTEMMENADMENTAALATZAUNAPREENJE
Navedenizahteviiaktivnostizanjihovurealizacijusumeusobnopovezaniinajlakeihjesprovestiuokviru
integrisanog sistema menadmenta preduzea poto ovaj sistem nudi ve uspostavljene mehanizme za
unapreenjeposlovnihprocesa.
Ukljuivanje aspekata bezbednosti u procesu odravanja u integrisani sistem menadmenta ima vie
prednostiodkojihtrebaistai:
sistem se odlikuje stalnim razvojem i unapreenjem, zasnovanom na mehanizmima sistema
menadmenta
uspostavlja se proceduralni sistem rada (npr kada se pojave nove opasnosti ili se uvedu novi radni
postupci,sistemupuujedatrebasprovestinovuprocenurizika,imesestvarajupreduslovizaefektivno
planiranjeposlovaodravanjapremaizabranojstrategiji)
razvijaju se i primenjuju procedure i radna uputstva za bezbedan rad za razliite vrste poslova
odravanja,
primenjujeserazvijenastrukturakomunikacijeuokvirupreduzeasajasnodefinisanimodgovornostima
iovlaenjimasvihuesnika.
poveava se verovatnoa da e projektovani sistem odravanja u veoj meri biti usaglaen sa ostalim
procesimaposlovnogsistema.
Sve navedene koristi od ukljuivanja odravanja i aspekata bezbednosti u odravanju u integrisani sistem
menadmentamoguesujedinoakoseprirazvojusistemapotujukljunifaktoribezbednogodravanja,
odkojihsuznaajnijiprikazaniudaljemtekstu.
Podrkarukovodstvaikulturabezbednostiupreduzeu.
Za svaku inicijativu za unapreenje bezbednosti u poslovima odravanja neophodna je podrka
rukovodstva. Rukovodstvo treba da demonstrira svoju posveenost konkretnim akcijama, npr.
dodeljivanjemodgovarajuihresursazarealizacijuinicijativeidavanjemodgovarajuegstatusafunkcijiBZR
uodnosunaproizvodnjuitrokove.Uovojoblastirukovodstvotrebadabudelidersvojimprimerom,tjda
donosikljuneodluke,pajestogavanodabudesvesnoznaajainicijativauoblastiBZRidaceniposlovne
prednostikojeteinicijativemogudadonesu.Kadaposloveodravanjaradeeksterneorganizacije,zahteviu
pogledu bezbednosti i zdravlja na radu treba da se ukljue u odredbe ugovora i treba da budu jedan od
kriterijumazaocenjivanjesposobnostiizvoaaradovadabezbednoobaviugovoreneposlove.
Ukljuivanjeiueezaposlenih
Ukljuivanjezaposlenihuupravljanjeodravanjemjevrloznaajnousvimfazamaprocesa,odplaniranjado
zavrneproceneefekataodravanja.AktivnoueezaposlenihuupravljanjufunkcijomBZRjevanozbog
uspostavljanja pravila bezbednosti na svim nivoima organizacije, kao i zbog korienja specifinih znanja
kojazaposleniimajuuvezisvogposla.Vrloestozaposleniveznajuimogudapredloepraktinenaine
za eliminisanje ili smanjivanje rizika. Pored toga, ukljuivanje zaposlenih je znaajano zbog lakeg
prihvatanja pravila za bezbedan rad. Ukljuivanje zaposlenih je, pored navedenog, i zahtev regulative.
Konvencija 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj okolini (slubeni list SFRJ meunarodni
ugovori,br7/87),lan19navodidaradnicimailinjihovimpredstavnicima,izavisnoodsluaja,njihovim
predstavnikim organizacijama u preduzeu treba da se omogui, u skladu sa nacionalnim zakonima i
praksom,darazmotresveaspektezatitenaradupovezanesanjihovimradom.,tjposlodavacjeduanda
57

konsultujeradnikeopitanjimazatitenaradu;Zakonobezbednostiizdravljunaradu(SlubeniglasnikRS,
broj101/2005),sledimeunarodnuregulativuiulanovima4448definieobavezeposlodavcaupogledu
ukljuivanjazaposlenihusvapitanjaBZR.
Dobroobavljenaprocenarizikaipreventivnemere.
Preduzeemoradauspostaviprocesprocenerizikakaostalnuaktivnost.Toznaidaseprocenarizikamora
sprovesti.Ueeradnikaupoetnomocenjivanjurizikaiuputstavazasprovoenjeprocenerizikautoku
faze planiranja, omoguava radnicima da bolje razumeju proces i kako da, kasnije, samostalno obavljaju
procenurizikanasvomradnommestu.
Preventivne mere mogu da se identifikuju i primene na osnovu rezultata procene rizika. Vano je da se
hijerarhija prevencije (eliminacija zamena projektovanje administrativne kontrole korienje
sredstavalinezatite)uvekprimenjuje.Kadarizicinemoguupotpunostidaseeliminiu,trebaihsmanjiti
nanajmanjumoguumerudrugimpreventivnimmerama.Tomoedaobuhvatitehnikemereibezbedni
sistemradaukljuujuilockoutprocedureidozvolezarad.Obukaiinformisanostsuodnajveevrednosti,
jeromoguavajuzaposlenomdasvojeposloveobavljanabezbedannain.Merebezbednostisuuspenije
kada se koriste u kombinaciji. Procena rizika, implementacija procedura za bezbedan rad i sistem
bezbednosti treba da se oslanjaju na inicijative, obuke i informacije, tako da bezbednost postane druga
prirodazaposlenih
Efektivnakomunikacija
Neophodnojedobrodefinisatitoksvakogposlaodravanjaiobezbeditiinformisanost.Dobrodefinisantok
obavljanja poslova svakog zadatka na odravanju mora biti izraen i mora da se osigura da su rezultati
procene rizika i procedure za bezbedan rad predoene svima i da su razumljive.Treba imati procedure za
reagovanjeunepredvienimsituacijama.Oveproceduremogudadajupredlogzanovuprocenurizikapre
ponovnogpoetkaradaili,konsultacijasadrugimradnikomilisupervizorom
Sveinformacijekojesetiuradovanaodravanju,aneophodnesuzabezbedaniispravanrad,morajuda
budu prosleene svim zainteresovanim stranama. Ovo se ne tie samo radnika koji e direktno raditi na
konkretnom zadatku, nego i svih koji rade u blizini radova i sve one na koje e radovi uticati. Bitne
informacijeuklljuuju:rezultateprocenerizika,procedurezabezbedanrad,detaljepotrebnebezbednosne
opreme,kakoprijavitiproblemikakoprijavitizavretakradova.Nivoisredstvakomunikacijetrebaodrediti
zavremefazeplaniranjaradovanaodravanju.
Obukazaposlenihizoblastibezbednostinaradu
Svakiposlovniprocesuznaajnojmerizavisiodkompetentnostizaposlenih.Sobziromdasebezbednosti
zdravljenaradunenalaziunajveembrojunastavnimprogramima,tojeimperativpreduzeadauspostavi
sistemstalneobukezaposlenihuoblastiBZRitosvihnivoaodrukovodstvadoneposrednihizvrilaca.
Dobarsistemobukezaposleniholakavaostvarenjejojednogodvanihelementasistemamenadmenta
Stalnounapreenje,razvoj,uenjeoddrugih.
ZAKLJUAK
Odravanje opreme ima znaajan uticaj na bezbednost zaposlenih, jer nedostatak ili neodgovarajue
odravanje moe da prouzrokuje ozbiljne akcidente ili zdravstvene problemeradnika. Pored toga,
odravanjeje,samoposebi,aktivnostvisokogrizikaizahtevaprimenuodgovarajuihmerazatiteradnika
kojiradenaposlovimaodravanja,kaoidrugihljudikojisuprisutninaradnommestu.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu prepoznaje poslodavca kao jedinog odgovornog za primenu
preventivnih mera za otklanjanje rizika na radnom mestu, to stvara dodatne, ne male trokove koji
optereuju poslovanje preduzea, posebno malih i srednjih. Tako se rukovodstvo preduzea suoava sa
problemom poveanih trokova poslovanja zbog sve izraenijeg uticaja propisa iz oblasti bezbednosti i
zdravlja zaposlenih i zatite ivotne sredine. Poveanje trokova se u znaajnoj meri odnosi na proces
58

odravanja,sobziromnadvojakuuloguodravanjauoblastibezbednostiizdravljanaradudastvoriuslove
za bezbedan rad i da, istovremeno preduzme sve mere za bezbednost radnika koji rade na poslovima
odravanja.
Tradicionalni odgovor rukovodstva na problem poveanja trokova je poveanje produktivnosti svih
poslovnihprocesa.Meutim,reavanjenavedenihproblemazahteva,kadajeodravanjeupitanju,pored
primene tehniih, ergonomskih, obrazovnih i drugih mera i niz vanih organizacionih mera i poslovnih
odluka,kaotosurazvojiprimenamodelatrokovakojiobuhvataiindirektnetrokoveakcidenataiizbor
optimalnestrategijeodravanjasaaspektapogodnostizaprimenuitrokova.
Navedene mere i odluke su meusobno povezane i najlake ih je sprovesti u okviru integrisanog sistema
menadmenta preduzea poto ovaj sistem, ukoliko je efikasno implementiran, nudi ve uspostavljene
mehanizme za unapreenje poslovnih procesa. Pored toga, ovaj pristup, poveava verovatnou da e
projektovanisistemodravanjauveojmeribitiusaglaensaostalimprocesimaposlovnogsistema.
Meutim, da bi sistem menadmenta, u segmentu koji se odnosi na odravanje, bio efektivan i efikasan
neophodnojedabudeprojektovaniimplementiranuskladusafaktorimabezbednogodravanja.Praksaje
pokazala da najvei znaaj imaju faktori koji se odnose na podrku rukovodstva u stvaranju kulture
bezbednosti u preduzeu i uspostavljanje takvih organizacionih formi rada koji omoguavaju uee
zaposlenihureavanjuproblemabezbednostinaraduizatiteivotnesredine.
LITERATURA
[1]EuropeanAgencyforSafetyandHealthatWork:SafeMaintenanceinpractice,Luxembourg
PublicationsOfficeoftheEuropeanUnion,2010
[2]EuropeanAgencyforSafetyandHealthatWork:MaintenanceandOHSAstatisticalpicture,2010
[3]AustralianGovernment,Comcare:ThePrinciplesofEffectiveOHSRiskManagement,2005
[4]Zakonobezbednostiizdravljunaradu
59

ORGANIZACIONAKULTURAIMENADMENTKVALITETOMU
INDUSTRIJSKIMPREDUZEIMASRBIJE
V.SpasojeviBrki,Mainskifakultet,UniverzitetuBeogradu*
.Klarin,TehnikifakultetMihajloPupin,UniverzitetuNovomSadu
Z.Veljkovi,Mainskifakultet,UniverzitetuBeogradu
A.Brki,Inovacionicentar,Mainskifakultet,UniverzitetuBeogradu
Apstrakt: Cilj ovog rada je istraivanje veze organizacione kulture i menadmenta kvalitetom, ija
usklaenost treba da dovede do boljih poslovnih performansi. Organizaciona kultura je u ovom radu biti
razmatrana kroz dve promenljive: stil rukovoenja i ponaanje zaposlenih. Istraivanje je sprovedeno na
uzorku 111 industrijskih preduzea u Srbiji. Nakon sprovedene faktorske analize i analize pouzdanosti
pokazuje se da u domaim industrijskim preduzeima dimenzije sklonosti delegiranja zadatka, nivoa
detaljnosti pri davanju preporuka izvriocima i sklonosti rukovodstva ka rizikovanju kao i participacija i
decentralizacija moi nasuprot izvravanju zadataka prema nareenjima i centralizovane moi od starne
izvilaca nisu znaajni parametri organizacione kulture. Takodje, korelaciona analiza pokazuje da su
znaajnedimenzijestilarukovoenjauznaajnojpozitivnojvezisasvimfaktorimamenadmentakvalitetom
osim sistemskog pristupa i menadmenta kvalitetom isporuioca. Ponaanje zaposlenih, takodje je u
znaajnoj je pozitivnoj vezi sa svim faktorima menadmenta kvalitetom osim sistemskog pristupa i
menadmenta kvalitetom isporuioca. Primetno je i to, da ponaanje zaposlenih uvek ima neznatno jau
(esto i vieg nivoa znaajnosti) vezu sa odreenim faktorom menadmenta kvalitetom, to ukazuje na
znaajdatedimenzijeuokviruorganizacionekulture.
Kljunerei:stilrukovoenja,ponaanjezaposlenih,menadmentkvalitetom,industrijskapreduzea
UVODNARAZMATRANJA
Organizacionakultura,kaoorganizaciona paradigma,nastalajekaoposledicaogranienostiracionalnih
metoda u tumaenju organizacione stvarnosti i danas se, kao irok termin, koristi za definisanje
osobenosti ili karaktera organizacije, ukljuujui elemente kao to su osnovne vrednosti i verovanja
menadmentaiostalihzaposlenih,njihovaetikaimeusobnapravilaponaanja(Cvijanoviiostali,2006).
Postojinizpokuajadaseorganizacionakulturadefiniekaonainnakojiseobavljajuodreenestvari,
rituali u kompaniji, klima u organizaciji, sistem nagraivanja, osnovne vrednosti itd. Iako date
injenice predstavljaju manifestacije organizacione kulture, ni jedan od njih ne definie organizacionu
kulturuuodgovarajuemobimu.Tako,Schein(2009)istiedapridefinisanjuorganizacionekulturetreba
imati u vidu da ona egzistira na razliitim slojevima i da bi se njome upravljalo, potrebno je upravljati
razliitimslojevimaorganizovanja,tonijenimalojednostavno.
Organizacionakulturairokojeprepoznatakaokritinakomponenta uspehaorganizacija.Tako,Graves
(1986) i Chen i dr. (1997) istiu da je primarna funkcija organizacione kulture da doprinese uspenosti
organizacionih sistema. Lee i Yu (2004) dolaze do rezultata da je kulturna snaga organizacija pozitivno
koreliranasaorganizacionimperformansama.
Zbog kompleksnosti fenomena organizacione kulture, usled injenice da se protee od utemeljenih
pretpostavkipadovidljivihoblikauorganizaciji,postojiskepticizamdaliseuopteorganizacionakultura
moeizmeritiukomparativnimjedinicama.Istraivanjapovezanostiorganizacionekultureiefektivnosti
organizacije takoe su limitirana zbog nedovoljne saglasnosti oko odgovarajueg merenja efektivnosti.
Bez obzira na ove izazove, bolje razumevanje datih injenica ostaje kritian faktor za razvoj svake
organizacije(Feyiidr.,2003).
Sadrugestraneposmatrano,brojradovaiistraivanjanatemumenadmentakvalitetomposlednjihgodina
jeublagompadu,tojeilogino,jersupreporukezaprimenumenadmentakvalitetomdovoljnojasne,a
kritini faktori u izvesnoj meri definisani. Istraivanja, u poslednje vreme, najee su usmerena na
(SpasojevicBrkiidr.,2011):
Vezumenadmentakvalitetomiperformansipreduzea;
*MainskifakultetUniverzitetuBeogradu,KraljiveMarije16,11000Beograd,Srbija
vspasojevic@mas.bg.ac.rs
60

VezustandardaISO9000imenadmentatotalnimkvalitetomi
Upravljanjeljudskimresursimaukontekstumenadmentakvalitetom.
Ciljovograda,shodnonavedenimnedovoljnoistraenimpoljima,jeistraivanjevezeorganizacionekulture
imenadmentakvalitetom,ijausklaenosttrebadadovededoboljihposlovnihperformansi.Oslanjajui
se na preporuke Scheina (2009), organizaciona kultura e u ovom radu biti razmatrana kroz dve
promenljive:stilrukovoenjaiponaanjezaposlenih.
PROMENLJIVESTILERUKOVOENJAIPONAANJAZAPOSLENIH
Najvierukovodstvosprovodidefinisanustrategijupreduzeaidefinieorganizacionustrukturupreduzea,
pa je sasvim oekivano to Burton i Obel (2000) ukazuju na vezu stila rukovoenja, strategije i naina
projektovanja organizacije. Stil rukovoenja predstavlja nain na koji rukovodstvo preduzea obrauje
informacije,donosiodluke,ikoordiniraradzaposlenih(BurtoniObel,2000).Postojerazliitetipologijestila
rukovoenja,aliemosemiiovogaputazadratinadimenzijama,potrebnimzadaljuanalizu.UTabeli1.
prikazanesukarakteristikekljunihinformacionoprocesnihdimenzijaidimenzijadonoenjaodlukaustilu
rukovoenja,premapoznatimtipologijama.
FLEKSIBILNA
PERSONALNOST
(MILLER1982,1986)
INTERNILOKUS
KONTROLE(MILLER
1982,1986)
VISOKAPOTREBAZA
OSTVARENJEM
(MILLER1982,1986)
DEMOKRATSKI
(LIKERT1967)
AUTOKRATSKI
(LIKERT1967)
MENADER
(ZALESNIK1977,
KOTTER1990)
TEORIJAY(MC
GREGOR1969)
TEORIJAX(MC
GREGOR1969)
LIDER(ZALESNIK
1977,KOTTER1990)
Tabela1.Karakteristikekljunihdimenzijastilarukovoenjapremapoznatimtipologijama(BurtoniObel,2000)
sklonostka niska
delegiranju
zadataka
visoka
nivo
formalnoi
detaljnosti detaljno
pri
donoenju
odluka
osnovne vrlo
smernice detaljno
reaktivnost
ili
proaktivnost
pri
donoenju
odluka
reaktivnost proaktivnost
vremenski
horizont
odluivanja
kratkorono, vizije
najee
prema
budunosti kratak
planovima
najeedug dugorono
planiranje
dugorono kratkorono
planiranje
sklonostka bez
rizikovanju rizikovanja
visoka
bez
rizikovanje bez
rizikovanja,a uskladusa rizikovanja
sa
vizijom
planiranjem budunosti
visoka
bez
rizikovanja
neutralna
motivacija
jakakontrola kombinacija malokontrole

motivacijei
kontrole
niska
motivacijai niska
motivacija praenje
kontrola motivisanost, samalo detalja
zaposlenih mnogo
kontrole
kontrole
visoka
niska
visoka
niska
izvesna
nizaknivo
visok
nizak
analitikii
visoknivo
visoka
relativnonizak
orijentacija
kazadacima
visoka
kontrola
motivacijai
inspiracija
visoka
proaktivnost proaktivnostreaktivnost
visoka
Prema Tabeli 1, zakljuujemo da dimenzije stila rukovoenja opisuju sklonost rukovodstva ka

mikroukljuenju,takodamenadersaniskomsklonoukamikroukljuenjunaniimhijerarhijskimnivoima
imasledeekarakteristike:
61

volidadelegira,
dajeoptauputstvazadonoenjeodluka,
proaktivanje,
fokusiranjedugoronoigledaunapred
popotrebirizikujei
eemotiviezaposlene,negotoihkanjava.
Navedenedimenzijestilarukovoenjabiekorieneudaljemtokurada.
Osnovni cilj rukovodstva je da sebi svojstvenim stilom rukovoenja natera zaposlene da se ponaaju
onakokakoonimisledatreba,toznaidabiiztogatrebalodaproistekneeljenoponaanjezaposlenih.
Meutim,kakotonajeenijesluaj,neophodnojeodreditidimenzijeponaanjazaposlenihiistraitivezu
izmeu stila rukovoenja i ponaanja zaposlenih. Mosadegh (2006) navodi da inovativnost, rizikovanje,
izbegavanjeneizvesnosti,decetralizacijamoiikolektivizam,kaodimenzijeorganizacionekultureutiuna
menadmentkvalitetom.PrajogoiSohal(2001)navodedaponaajnielementiorganizacionekultureutiu
na sistemski pristup i poboljanje kvaliteta, dok kognitivna kultura formira otvorenost, delegiranje
odgovornosti i autonomiju zaposlenih. Kuei i dr. (1997) ponaanje zaposlenih opisuju sledeim
parametrima:
stepenautonomijepojedinaca,
stepenpovezanostizaradeikvalitetarada,
stepenpreuzimanjarizikapriobavljanjuposla,
stepenprijateljskogtimskogduha,
oseajpripadnostipreduzeu,
stepenparticipacijezaposlenihi
kolektivniduhzaposlenih.
Fokidr.(2001)grupiuparametreponaanjazaposlenihusledeegrupe:
proaktivna/reaktivnakultura(usmerenostkakvalitetu,inovacijamaiproaktivnorazmiljanje);
meka/tvrdakultura(opisujeodnosemeuzaposlenima:dobri,neformalni,atmosferazajednitva);
kolektivizam/individualizam(kolektivniduhidobrasaradnja)i
decentralizacija/centralizacijamoi(participacijaidecentralizacijamoi).
NajviesmosklonidaprihvatimodimenzijeponaanjazaposlenihpoFokuidr.(2001),jersuonegrupisane
faktorskomanalizom,takodaeuovomradubitirazmatranesledeedimenzije:
1. proaktivnost,odnosno,reaktivnostzaposlenih,
2. odnosimeuzaposlenima,
3. kolektivizamnasuprotindividualizmazaposlenihi
4. participacija i decentralizacija moi nasuprot izvravanju zadataka prema nareenjima i centralizovane
moi.
FaktorimenadmentakvalitetomdetaljnosuopisaniuSpasojeviBrkiidr.(2009).
Istraivanje povezanosti organizacione kulture i menadmenta kvalitetom u industrijskim preduzeima
Srbije
62

ISTRAIVANJE POVEZANOSTI ORGANIZACIONE KULTURE I MENADMENTA

KVALITETOMUINDUSTRIJSKIMPREDUZEIMASRBIJE
Uzorak
Populacija industrijskih preduzea koja za pretenu delatnost imaju proizvodnju, u Srbiji, obuhvata 1699
preduzea. Inicijalna veliina uzorka je 500 industrijskih preduzea, koja se bave proizvodnjom, odravanjem,
skladitenjemisl.,tojeskoro30%populacije.
Odzivuistraivanjimaovogtipaiznosiod20%domaksimalno60%prema(CourageandBaxter,2005).Statistika
analizakojomeupitnikbitianaliziranzahtevaveliinuuzorkaodnajmanje50preduzea.
Odzivnadostavu500upitnikabioje112preduzea,stimdajejedanupitnikodbaenzbognedostatkaveeg
brojapodatakaigrekeukontrolnompitanju,takodaodziviznosi22.22%.Odzivnadostavu250istraivakih
instrumenata linim putem bio je 90 preduzea (ili 36%), dok je odziv bio bitno nii u sluaju dostave
elektronskim putem, svega 21 od 250 poslatih (ili 8.4%). Smatramo da se datom veliinom uzorka od 111
preduzeapopulacijamoeopisatinaadekvatannain,takodasezakljucimogugeneralizovatinaindustrijska
preduzeaSrbije.Naslikama1i2prikazanisuudeogrupacijaindustrijskihpreduzeaiudeobrojazaposlenihpo
kategorijamaveliinepreduzeauuzorku,auTabeli2datajedeskriptivnastatistikazaistraivanepromenljive.
Slika1.Udeogrupacijaindustrijskihpreduzeauuzorku
Slika2.Udeobrojazaposlenihpokategorijamaveliine
preduzeauuzorku
Tabela2.Deskriptivnastatistikazaistraivanepromenljive
Nazivpromenljive
srednja
vrednost
DELEGIRANJE
3.153
NIVODETALJNOSTI
2.464
PROAKTIVNOSTRUKOVODSTVA
3.599
DUGORONOPLANIRANJE
3.527
SKLONOSTRIZIKU
2.504
MOTIVISANJEZAPOSLENIH
3.330
PROAKTIVNOSTZAPOSLENIH
3.500
ODNOSIMEDJUZAPOSLENIMA
2.409
KOLEKTIVIZAM/INDIVIDUALIZAM 2.464
PARTICIPACIJA/DECENTRALIZACIJA 3.468
LIDERSTVOIPODRKA
3.841
RUKOVODSTVA
OBUKAUKLJUENIHZAPOSLENIH 3.214
SISTEMSKIPRISTUP
3.221
PROCESNIPRISTUP
3.790
ODNOSISAISPORUIOCIMA
2.707
POBOLJANJEKVALITETA
3.149
PROJEKTOVANJEPROIZVODA
3.190
minimum maksimum standardna

devijacija
1.000
5.000
1.363
1.000
5.000
1.139
1.000
5.000
1.280
1.000
5.000
1.209
1.000
5.000
1.111
1.000
5.000
1.037
1.000
5.000
1.155
1.000
5.000
1.280
1.000
5.000
1.217
1.000
5.000
1.137
1.500
5.000
0.803
zaobljenost simetrinost
0.173
0.452
0.607
0.382
0.394
0.397
0.454
0.607
0.444
0.396
0.305
1.073
0.657
0.587
0.873
0.437
0.106
0.659
.0587
0.779
0.471
0.603
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
0.132
0.224
0.862
0.018
0.338
0.181
0.604
1.224
0.134
0.022
0.306
0.205
5.000
5.000
5.000
5.000
4.893
5.000
1.026
1.3010
1.118
0.867
0.952
0.933
63

Faktorskaanalizaistraivanihpromenljivih
U istraivanjima su este viedimenzionalne pojave, koncepti ili stanja, ije opisivanje zahteva vei broj,
najee merljivih (manifestnih) promenljivih (Hair i dr., 1998). Prirodno je teiti da se sve meuzavisne
promenljive analiziraju zajedno (kao entitet u celini) i istovremeno, a ne izvlaei jednu po jednu iz
konteksta. Jedna od vievarijantnih tehnika analize podataka je faktorska analiza, koja omoguava
istovremenuanalizuviepromenljivih,zaopisivanjeistepojave.
Osnovni cilj faktorske analize je saimanje informacija sadranih u originalnim promenljivim u manji skup
novihkompozitnihdimenzijailifaktorauzminimalangubitakinformacija.Natajnainpodatkepotrebneza
daljuanalizusofisticiranijimstatistikimtehnikamamoemoizdvojitiizveegskupaisvestinamanjibroj.
Natajnainpojednostavljujemoanalizu,azadravamodovoljanbrojinformacija.Problemizborazasnivase
na prethodnim istraivanjima (opisano u poglavlju 2), pri emu je veliina uzorka potrebna za faktorsku
analizunajmanje50,apoeljnoje100iviejedinicaposmatranja(Hairidr.,1998).
U ovom radu e biti sprovedena eksplorativna faktorska analiza, u cilju smanjenja dimenzionalnosti
prostora.Postojiitavnizkriterijumazaodreivanjebrojafaktorakojinosedovoljnoinformacijaglavnih
komponenata.NajeesekoristiKaiserovkriterijumiz1960.godine,premakomeseuzimajuoneglavne
komponente kojima odgovaraju sopstvene vrednosti (eigenvrednosti) vee od 1, tako da esto ostaje
nemali broj faktora (Hair i dr., 1998). U interpretaciji faktorske analize znaajno je i razmatranje ukupne
varijanse promenljivih objanjeno sa zadranim komponentama, dok komunalitet pojedine promenljive
govori o tome koliko je varijanse odreene promenljive objanjeno sa zadranim komponentama
(faktorima).
Optereenje faktora predstavlja korelaciju konstrukta sa faktorom koji ga opisuje, to znai da vee
optereenje faktora oznaava da faktor bolje opisuje konstrukt. Nivo optereenja faktora, koji se smatra
znaajnim, zavisi od veliine uzorka i broja analiziranih faktora. Vea veliina uzorka i vei broj faktora
zahtevaju nii nivo optereenja faktora. Tako se za veliinu uzorka u ovom istraivanju (111) i razmatran
broj faktora moe smatrati kao znaajan nivo optereenja faktora 0.40, za snagu testa 0.80 i nivo
znaajnosti 0.05 uz pretpostavku da greke pretpostavljaju dvostruku vrednost konvencionalnog
koeficijentakorelacije(Hairidr.,1998).
Analizapouzdanostipodataka
Pouzdanost skale opisuje stepen konzistentnosti izmeu viestrukih merenja promenljive koeficijentom
Cronbach.DonjagranicaprihvatljivostizakoeficijentCronbachje0.70kakopredlaeNunnally(Loehlin,
2004),madamnogiautorikoristeiniuod0.60(Hairidr.,1998).TakojeuradovimaConca(2004)iKuei
(1997) donja granica prihvatljivosti za Cronbach vrednost 0.55. Vrednost koeficijenta od 1 oznaava
perfektnupouzdanost,avrednostiveeod0.90trebaizbegavatizbogredundantnosti(Conca,2004).
Primenaanalizepouzdanostiieksplorativnefaktorskaanaliza
Eksplorativna faktorska izvrena je metodom glavnih komponenata. Proverom je potvreno da i metoda
zajednikihfaktoradajeskoroidentinerezultate.Podacikojinedostajurazmatranisumetodomuparenog
izostavljanja nedostajuih vrednosti. Dobijeni podaci prikazani su tabelarno po konstruktima modela
(Tabele25).
64

Tabela2.Analizapouzdanostizapromenljivestilarukovoenja
PROMENLJIVESTILA
RUKOVOENJA
Srednja
vrednostpo
izbacivanju
Varijansapo Stand.dev.po po
x =18.55
izbacivanju izbacivanju
izbacivanju SD=3.57
Cronbach=0.391
Stand.=0.388
DELEGIRANJE
15.422
10.739
3.277
0.473
NIVODETALJNOSTI
16.101
12.164
3.488
0.507
PROAKTIVNOST
14.963
RUKOVODSTVA
DUGORONOPLANIRANJE 15.037
7.723
2.779
0.136
7.687
2.772
0.102
SKLONOSTRIZIKU
16.046
10.704
3.272
0.398
MOTIVISANJEZAPOSLENIH 15.229
10.030
3.167
0.321
Poizbacivanju
DELEGIRANJA,
NIVOA
DETALJNOSTIi
SKLONOSTIRIZIKU
Cronbach=0.789
Stand.=0.784
Podaci u Tabeli 2. pokazuju da se pouzdanost skale moe znaajno poveati sa 0.391 izbacivanjem
dimenzija delegiranja, nivoa detaljnosti i sklonosti rukovodstva ka rizikovanju na 0.789. Na taj nain
dolazimoidooptimalnih34dimenzijezaopisivanjekonstrukta.
Tabela3.Eksplorativnafaktorskaanalizametodomglavnihkomponenatazastilarukovoenja
PROMENLJIVESTILARUKOVOENJA Faktor1 eigen Komunaliteti

vrednost Rotacija:bezrotacije
2.109
PROAKTIVNOSTRUKOVODSTVA
0.900
DUGORONOPLANIRANJE
0.889
MOTIVISANJEZAPOSLENIH
0.713
Objanjenavarijansa
Udeouukupnojvarijansi
2.109
0.703
Odfaktora1 R2
PROAKTIVNOST
0.810
RUKOVODSTVA
DUGORONOPLANIRANJE 0.791
MOTIVISANJEZAPOSLENIH 0.508
0.594
0.582
0.224
U Tabeli 3. moemo primetiti da preostali faktori imaju adekvatno optereenje faktora, eigen vrednosti i
komunalitete.
Tabela4.Analizapouzdanostizapromenljiveponaanjazaposlenih
PROMENLJIVEPONAANJA
ZAPOSLENIH
Srednja
vrednost
po
izbacivanj
u
8.327
ODNOSIMEUZAPOSLENIMA
9.418
KOLEKTIVIZAM/INDIVIDUALIZAM 9.364
PARTICIPACIJA/DECENTRALIZACIJA 8.373
Varijansa Stand.dev. po
x =11.82
po
po
izbaciva SD=2.81
izbacivanju izbacivanju nju
Cronbach=0.366
Stand.=0.353
5.670
4.370
4.304
7.002
2.381
2.09
2.075
2.646
0.099
0.079
0.032
0.332
Poizbacivanju
DECENTRALIZACIJE
Cronbach=0.567
Stand.=0.549
Podaci u Tabeli 4. pokazuju da se pouzdanost skale moe znaajno poveati sa 0.366 izbacivanjem
dimenzijedecentralizacijemoinaprihvatljivih0.567.
65

Tabela5.Eksplorativnafaktorskaanalizametodomglavnihkomponenatazapromenljiveponaanjazaposlenih
PROMENLJIVEPONAANJA
ZAPOSLENIH
Faktor1 eigen Komunaliteti

vrednost Rotacija:bezrotacije
1.778
0.739
ODNOSIMEUZAPOSLENIMA
KOLEKTIVIZAM/INDIVIDUALIZAM
Objanjenavarijansa
Udeouukupnojvarijansi
0.540
0.613
1.778
0.593
Odfaktora1
0.782
ODNOSIMEUZAPOSLENIMA 0.583
KOLEKTIVIZAM/INDIVIDUALIZAM0.618
R2
0.597
0.297
0.351
UTabeli5.moemoprimetitidapreostalifaktoriimajuadekvatnooptereenjefaktora,eigenvrednostii
komunalitete.
Eksplorativnafaktorskaanalizainalizapouzdanostizafaktoremenadmentakvalitetomdetaljnojeopisana
uSpasojeviBrkiidr.(2009).
Korelacionaanaliza
Analiza validnosti zahteva istraivanje povezanosti izmeu koncepata i dimenzija korelacionom analizom.
Povezanost izmeu obeleja postoji samo kada porast jednog prati porast drugog obeleja, ali isto tako i
kadapadjednogpratiporastdrugogobelejaiobrnuto.Vezaizmeuobeleja(Tabela6),kojajepodlona
manjimiliveimodstupanjimanazivasekorelacionomvezom(Hairidr.,2008).
Tabela6.Korelacionaanalizaizmedjustilarukovodjenjaiponaanjazaposlenihikritinihfaktoramenadmentakvalitetom
STIL
RUKOVOEN
JA
PONAANJE
ZAPOSLENIH
SISTEMSKI PROCESNI
LIDERST.I OBUKAI
PRISTUP
PRISTUP
UKLJ.
PODR.
RUKOVOD. ZAPOSLENIH
ODNOSISA POBOLJANJ PROJEKTOV.

ISPORUIOC EKVALITETA PROIZVODA
0.58 p=0.0 0.37 p=0.00 0.16 p=0.23 0.28 p=0.04 0.01 p=0.93 0.32 p=0.02 0.29 p=0.03
6
0
7
6
8
9
7
1
1
9
6
0
4
7
0.67 p=0.0 0.57 p=0.00 0.25 p=0.07 0.27 p=0.04 0.18 p=0.18 0.42 p=0.00 0.41 p=0.00
8
0
1
0
2
4
8
9
8
6
3
2
3
3
ZAKLJUNARAZMATRANJA
Pokazuje se da u domaim industrijskim preduzeima dimenzije sklonosti delegiranja zadatka, nivoa
detaljnosti pri davanju preporuka izvriocima i sklonosti rukovodstva ka rizikovanju kao i participacija i
decentralizacija moi nasuprot izvravanju zadataka prema nareenjima i centralizovane moi od strane
izvilacanisuznaajniparametriorganizacionekulture.
Takodje,korelacionaanalizapokazuje dajestilrukovoenjauznaajnojpozitivnojvezisasvimfaktorima
menadmenta kvalitetom osim sistemskog pristupa i menadmenta kvalitetom isporuioca. Ponaanje
zaposlenih, takodje je u znaajnoj je pozitivnoj vezi sa svim faktorima menadmenta kvalitetom osim
sistemskogpristupaimenadmentakvalitetomisporuioca.Evidentno,primenanaelasistemskogpristupa
nezavisiodorganizacionekulture,tovaiizamenadmentkvalitetomisporuioca.Njihovaorganizaciona
kultura moralabidabudeuskladjenasakulturomorganizacionogsistemakomeisporuuju,alitouSrbiji
nijesluaj.
PredlogdomaimindustrijskimpreduzeimajedaposlujusaisporuiocimakojisusertifikovanipremaISO
9000,daukljueisporuioceurazvojsvojihproizvodaidauestvujuuobucizaposlenihsvojihisporuioca,
utiuinatajnainnanjihovuorganizacionukulturu.
Primetnojeito,daponaanjezaposlenihuvekimaneznatnojau(estoiviegnivoaznaajnosti)vezusa
odredjenim faktorom menadmenta kvalitetom, to ukazuje na znaaj date dimenzije u okviru
organizacionekulture.
66

LITERATURA
[1]Baxter,Kathy,andCatherineCourage.Understandingyourusers:Apracticalguidetouserrequirements
methods,tools,andtechniques.Elsevier,2005.
[2]Burton,RichardM.,JrgenLauridsen,andBrgeObel."Fitandmisfitsinthemultidimensional
contingencymodel:Anorganizationalchangeperspective."LOKCenter,DanishSocialScienceResearch
Council(2000).
[4]Conca,FranciscoJose,JuanLlopis,andJuanJosTar."Developmentofameasuretoassessquality
managementincertifiedfirms."Europeanjournalofoperationalresearch156.3(2004):683697.
[5]Baxter,Kathy,andCatherineCourage.Understandingyourusers:Apracticalguidetouserrequirements
methods,tools,andtechniques.Elsevier,2005.
[6]Cvijanovi,Janko,Organizacionepromene,Ekonomskiinstitut,Beograd,2004.
[7]Cvijanovi,Janko,NastasiAleksandra:Korporativnakulturaiorganizacionastruktura,Ekonomski
institut,Beograd,2006.
[8]Fey,CarlF.,andDanielR.Denison."Organizationalcultureandeffectiveness:canAmericantheorybe
appliedinRussia?."Organizationscience14.6(2003):686706.
[9]Fok,LillianY.,WingM.Fok,andSandraJ.Hartman."Exploringtherelationshipbetweentotalquality
managementandinformationsystemsdevelopment."Information&Management38.6(2001):355371.
[10]Gorsuch,RichardL."Commonfactoranalysisversuscomponentanalysis:Somewellandlittleknown
facts."MultivariateBehavioralResearch25.1(1990):3339.
[11]Graves,Desmond.CorporateCulture:DiagnosisandChange:AuditingandChangingtheCultureof
Organizations.NY:St.Martin'sPress,1986.
[12]Hair,J.F.,BlackW.C.,BabinB.J.,AndersonR.E.,andTathamR.L.."Multivariatedataanalysis."
(1998).
[13]Jabnoun,Naceur."OrganizationalstructureforcustomerorientedTQM:anempiricalinvestigation."
TheTQMmagazine17.3(2005):226236.
[14]Kuei,ChuHua,etal."Anempiricalinvestigationoftheassociationbetweenqualitymanagement
practicesandorganizationalclimate."InternationalJournalofQualityScience2.2(1997):121137.
[15]Lee,SiewKimJean,andKelvinYu."Corporatecultureandorganizationalperformance."Journalof
ManagerialPsychology19.4(2004):340359.
[16]Loehlin,JohnC.Latentvariablemodels:Anintroductiontofactor,path,andstructuralequation
analysis.PsychologyPress,2013.
[17]Rad,AliMohammadMosadegh."Theimpactoforganizationalcultureonthesuccessful
implementationoftotalqualitymanagement."TheTQMMagazine18.6(2006):606625.
[18]Prajogo,DanielI.,andAmrikS.Sohal."TQMandinnovation:aliteraturereviewandresearch
framework."Technovation21.9(2001):539558.
[19]Schein,EdgarH.Thecorporateculturesurvivalguide.Vol.158.JohnWiley&Sons,2009.
[20]SpasojevicBrkiV.,Klarin.,Lucanin.,"ConfirmatoryFactorAnalysisofQualityanagement
EvidenceFromSerbianIndustrialCompanies",FifthInternationalWorkingConferenceTotalQuality
ManagementdvancedAndIntelligentApproaches,FMEBelgrade&CIRPParis,Serbia(2009):167173.
[21]SpasojevicBrkiV.K.,Klarin,M.M.,Brki,A.D.,Luanin,V.J.,andD.D.Milanovi."Simultaneous
considerationofcontingencyfactorsandqualitymanagement:AnempiricalstudyofSerbiancompanies.
AfricanJournalofBusinessManagement,5.3(2011):866883.
[22]Statsoft,I.N.C."STATISTICAforWindows(Computerprogrammanual)."Oklahoma,Tulsa,USA(2000).
67

LINIJSKOODRAVANJETURBOFENSKIHMOTORA
TURBOFANENGINELINEMAINTENANCE
BranimirStojiljkovi,Saobraajnifakultet,Beograd
LjubiaVasov,Saobraajnifakultet,Beograd
PetarMirosavljevi,Saobraajnifakultet,Beograd
Oljaokorilo,Saobraajnifakultet,Beograd
Rezime:Uovomradujeprikazanprocesizradeprogramaplaniranogodravanjaaviona,uzposebanosvrt
na zadatke linijskog odravanja turbofenskih motora. Analizirana je mogunost grupisanja zadataka
odravanjauokvirublokpregledaifaznihpregledaiizvrenojeporeenjeovihnainazaformiranjepaketa
radova. Razmatrani su razliiti naini korienja aviona i izvren je proraun minimalnih zahteva za
odravanjem motora. U skladu sa rezultatima prorauna, data je procena vrednosti trokova linijskog
odravanja turbofenskih motora. Analizom zadataka linijskog odravanja moe se obezbediti i ouvati
ekonominosteksploatacijemotoraiaviona.
Kljunerei:linijskoodravanje,turbofenskimotor,zadaciodravanja,trokovi.
Abstract:Thispaperpresentstheprocessofdevelopingthescheduledaircraftmaintenanceprogram,with
special reference to the turbofan engine line maintenance tasks. The possibility of grouping maintenance
tasks into block and equalized checks is analyzed and the comparison of these maintenance check
packaging methods is given. Minimum engine maintenance demand is calculated by taking into
consideration different aircraft utilization. In accordance with the calculation results, the cost of turbofan
engine line maintenance is evaluated. The line maintenance task analysis can provide and ensure the
economicalusageofenginesandaircraft.
Keyword:linemaintenance,turbofanengine,maintenancetasks,cost.
IZRADAPROGRAMAODRAVANJAAVIONA
Uvazduhoplovnojindustrijiprocesodravanjaavionajepraenupotrebomvelikogbrojadokumenata.Svi
zadaci planiranog odravanja aviona su pokriveni tehnikom dokumentacijom u kojoj se navodi detaljan
opis zadatka, nain i redosled obavljanja operacija, numerika oznaka zone aviona u kojoj se zadatak
sprovodi i naini pristupa zoni aviona, ukljuujui i neophodne alate, materijale i opremu. Jedan od
zahtevanih dokumenata je svakako program odravanja vazduhoplova, koji mora biti odobran od strane
nadlenihvazduhoplovnihvlasti.
Proizvoavazduhoplova,kaonosilacPotvrdeotipuvazduhoplova(TCTypeCertificate)pripremaidaje
na odobrenje nadlenim vazduhoplovnim vlastima minimalne zahteve za planiranim odravanjem [1].
Nakonodobrenja,pomenutiminimalnizahtevisenavodeuIzvetajuodborazapregledodravanja(MRBR
MaintenanceReviewBoardReport).
Proces izrade zadataka planiranog odravanja novog tipa vazduhoplova je dugotrajan i skup. Proizvoai
aviona koriste FAA Advisory Circular 12122A u kome su navedene procedure za izradu i auriranje MRB
izvetaja[1].UprocesuizradeiauriranjaMRBizvetajaukljuenesusledeeorganizacije:
Radnegrupezaodravanje(MWGMaintenanceWorkingGroups),
Industrijskiupravniodbor(ISCIndustrySteeringCommittee),
Odborzapregledodravanja(MRBMaintenanceReviewBoard).
lanove radnih grupa ine strunjaci za odravanje iz redova vazduhoplovnih vlasti, operatera i
proizvoaa, koji primenom MSG3 logike razvijaju i predlau zadatke i intervale odravanja za dati tip
vazduhoplova.Industrijskiupravniodbor,kogainepredstavniciodabranogbrojaoperateraiproizvoaa
avionaimotora,upravljaaktivnostimarazvojaplaniranogodravanja,uspostavljastrategijuipolazneciljeve
zaintervaleplaniranihpregleda,usmeravaaktivnostiradnihgrupaipripremafinalnepreporukeOdboruza
*Saobraajnifakultet,VojvodeStepe305,11000 Beograd,Srbija
b.stojiljkovic@sf.bg.ac.rs
68

pregled odravanja. Odbor za pregled odravanja, sainjen od predstavnika operatera, proizvoaa i

vazduhoplovnihvlasti,dajekonanoodobrenjeinicijalnihzadatakaplaniranogodravanjazakonkretnitip
aviona,izdavanjemMRBizvetaja.
Na osnovu MRB izvetaja i dodatnih zadataka odravanja, koji su navedeni u CMR (Certification
Maintenance Requirement) i AW (Airworthiness Limitations) dokumentima, proizvoa aviona izdaje
dokumentzaplaniranjeodravanja(MPDMaintenancePlanningDataDocument)kojipruaoperaterima
sveinformacijeneophodnezaizraduprogramaplaniranogodravanjaaviona.
UMPDusunavedenisvipreporuenizadaciplaniranogodravanjaaviona,zasvakukonfiguracijuaviona.
Meutim, zadaci planiranog odravanja aviona iz MPDa se ne mogu smatrati sveobuhvatnim. Operateri
imaju konanu odgovornost za donoenje odluke o izboru zadataka odravanja koji e biti primenjeni i o
tome kada e izabrani zadaci biti sprovedeni, izuzev zadataka odravanja koji su zahtevani CMR i AW
dokumentima.Poredtoga,operaterisuodgovornizasprovoenjedodatnihzahtevazaodravanjem,kojise
daju u formi Servisnih Biltena (SB Service Bulletins), Servisnih Pisama (SL Service Letters), Plovidbenih
Direktiva (AD Airworthiness Directives) kao i za razmatranje preporuenih zadataka iz uputstava za
odravanjeproizvoaaopreme(VendorManuals).
Jednom odobreni program odravanja aviona je podloan izmenama, koje moraju biti u saglasnosti sa
revizijama MPD i ostalih dokumenata. Prema tome, paralelno sa eksploatacijom aviona odvija se proces
poboljanja programa odravanja, u skladu sa steenim iskustvima operatera i dodatnim zahtevima za
odravanjem.
OSNOVNIPOJMOVI
Odravanje aviona moe biti planirano i neplanirano. Planirano odravanje se obavlja u definisanim
intervalima, kako bi se delovi odrali u upotrebljivom stanju primenom sistematskih inspekcija, detekcija,
zamenapohabanihelemenata,podeavanja,kalibracije,ienja,itd[2].
Upraksi,odravanjeavionaseobavljasprovoenjempojedinanihzadataka,kojisudefinisaniprogramom
odravanja. Zadaci planiranog odravanja aviona se prema intervalima grupiu u pakete radova koji se
nazivajupregledima.
Planirano odravanje aviona se obino deli na linijsko, bazno i radioniko odravanje. Linijsko odravanje
aviona se obavlja na platformi i obuhvata pretpoletne, tranzitne, dnevne i nedeljne preglede. Bazno
odravanje aviona se sprovodi u hangaru baznog aerodroma i ukljuuje periodine preglede koji se
oznaavaju slovima A, B, C, D i E. Radioniko odravanje se vri nad komponentama koje su skinute sa
vazduhoplovauspecijalizovanimradionicama.
Motorseposmatrakaoposebnakomponenta,pasejedandeoodravanjamotoraobavljabezskidanjasa
aviona i nosi naziv linijsko odravanje motora, dok se drugi deo obavlja u radionici i naziva radioniko
odravanjemotora.Skidanjemotorasaavionasetretiraposetomradionicikadaradovinaodravanju,pre
ponovne ugradnje motora na avion, ukljuuju razdvajanje glavnih prirubnica motora ili skidanje diska,
glavineivratilarotacionogsklopa[2].
Podlinijskimodravanjemturbofenskihmotorasepodrazumevajusvizadaciplaniranogodravanjamotora
kojiseobavljajubezskidanjamotorasaaviona.Uskladusatime,unastavkuradajeizvrenaanalizasvih
pregledaavionakojiseobavljajunanivoulinijskogibaznogodravanja(tranzitnipregledi,dnevnipregledi,
nedeljni pregledi, A pregledi, C pregledi, itd.) i koji po svom sadraju obuhvataju zadatke planiranog
odravanja,vezanezapogonskugrupu.
PREGLEDIIINTERVALI
Analiza zadataka planiranog odravanja aviona, koji su navedeni u MPD dokumentu [3], izvrena je na
primeru aviona Boeing 737300. Program odravanja B737300 je inicijalno razmatran primenom MSG2
logike,dabikasnijebilaizvrenarevizijaMRBRiMPDdokumenatauskladusaMSG3logikom[4].
69

Intervali veine planiranih zadataka odravanja dati su preko slovnih oznaka periodinih pregleda.
Selekcijom zadataka odravanja sa slinim intervalima vri se njihovo grupisanje u odreen broj paketa
radovaplaniranogodravanja.Svakipaketradovajedefinisannazivomiintervalompregleda(Tabela1).
Nazivpregleda
Tranzitnipregled
Dnevnipregled
Apregled
Cpregled
Strukturalnipregled
Opisiinterval
Pregleduciljuproverespremnostiisposobnostiavionazalet.Obavljasepreprvog
letaudanuzajednosadnevnimpregledomipresvakogleta.
Obavljasesvaka24asa,obinopreprvogletaudanuiobuhvatasvezadatke
sadraneutranzitnompregledu.
OsnovniintervalzaobavljanjeApregledaje250asovaleta.Predvienasu4
intervalazasprovoenjezadatakaodravanja:1A,2A,4Ai8A(npr.zadaci
odravanjasaintervalom4Aseobavljajunasvakih250*4=1000asovaleta).
OsnovniintervalzaobavljanjeCpregledaje4000asovaleta.Predvienoje5
intervala:1C,2C,4C,6Ci8C(npr.8Cpregledsevrinakon32000asovaleta).
Osnovniintervalstrukturalnogpregledaje24000asovaleta.
Tabela1.PreglediiintervaliodravanjaavionaB737300
Tranzitni i dnevni pregledi slue za proveru opteg stanja vazduhoplova, detekciju oiglednih oteenja
strukture, proveru prisutnosti potrebnih koliina fluida, servisiranje sistema, proveru zatvorenosti vrata i
panela,kaoikorekcijuodstupanjazabeleenihuTechnicalLoogbooku,kojautiunaplovidbenostaviona.
Dnevnim pregledom su obuhvaeni zadaci odravanja iz tranzitnog pregleda. Pored tranzitnih i dnevnih
pregleda, programom odravanja predvieni su i nedeljni pregledi, kojima se obezbeuje kontinuirana
plovidbenost vazduhoplova. Tranzitni pregled se sprovodi pre svakog leta, to je mogue blie vremenu
poletanja.Dnevnipregledsemoraobavitinasvakih24kalendarskihasova.Ukolikojeproteklovieod24
asa od prethodnog pregleda, naredni dnevni pregled mora biti obavljen po dolasku aviona u bazu, pri
emu se ne sme prekoraiti period od 48 asova pre prethodnog pregleda. Tranzitni i dnevni pregledi se
obinosprovodenezavisnoodostalihperiodinihpregledasaduimintervalima.
A pregled mora biti obavljen nakon svakih 250 asova leta. Njime se vri opta inspekcija sistema,
komponenataistrukureaviona.Sastojiseizunutranjihispoljanjihinspekcijakojimasevripregledsvih
zonaaviona.Apregledobuhvataobimnijeinspekcije,kaoispecijalnestavkeodravanjakojeproistiuod
primedbipilotaimehaniara.
Cpregledseobavljanakonsvakih4000asovaleta.Njimesevridetaljnainspekcijakompletnihoblastii
unutranjihispoljanjihzona,kojeobuhvatajusisteme,instalacijeistrukturu.Cpregledsadrifunkcionalne
ioperativnepregledesistemaikomponenata,servisiranje,provereizamenefluida,zonalneistrukturalne
inspekcije.
Skup zadataka vizualne inspekcije sistema i pogonske grupe u okviru C pregleda, je dalje sortiran prema
zadacima koji zahtevaju pristup istoj zoni aviona u tzv. zadatke zonalne inspekcije (AITI Area Inspection
Task Items). Na taj nain je izbegnut dupliran pristup odreenim zonama aviona radi vrenja vizualnih
provera stanja. Jedan broj AITI zadataka se odnosi na pogonsku grupu, dok su ostali zadaci vezani za
sisteme.
OsnovniintervalDpregledaiznosi24000asovaletaipodudarasesaintervalom6Cpregledaistrukturalne
inspekcije.Dpregledobuhvatazadatkeodravanjakojisugenerisanikorienjemunapreeneprocedureza
analizu zona odravanja (EZAP Enhanced Zonal Analysis Procedure) u cilju ispunjenja zahteva za
odravanjem sistema elektrinih vodova na vazduhoplovu (EWIS Electrical Wiring Interconnection
System).
Izuzevlinijskihpregledakojiseobavljajunaplatformi,periodiniA,CiDpreglediseuglavnomsprovodeu
hangaru baznog aerodroma i obuhvataju zadatke odravanja iji su intervali podeeni tako da intervali
veeg pregleda predstavljaju celobrojne umnoke intervala manjeg pregleda, i zavise iskljuivo od asova
leta.
Jedan broj zadataka iz dokumenta za planiranje odravanja, vezanih za odravanje sistema i pogonske
grupe, ima intervale koji su izraeni kalendarskim jedinicama (godina, mesec, dan, as), asovima leta,
70

ciklusimailinjihovomkombinacijom.Uzavisnostiodprosenoggodinjegnaletaiprosenogtrajanjaleta,
sprovoenjepojedinihodzadatakaodravanjaizpomenutegrupemoebitiplaniranouokviruperiodinih
A, C i D pregleda. U okviru svog programa odravanja, pojedini operateri posebno navode pomenute
zadatkeodravanja,nazivajuiihzadacimavanfaze,jersenjihoviintervalinemogupredstaviticelobrojnim
umnocimaosnovnihintervalaperiodinihpregleda.
Tokomeksploatacijevazduhoplova,poddejstvomciklinihoptereenjadolazidopojavezamoramaterijalai
vremenomdokorozije.Dokumentomoplaniranjuodravanjapredvienisuposebniprogramiodravanja
strukture vazduhoplova i elemenata konstrukcije koji imaju sklonost ka koroziji. U pomenute programe
spadaju:
Programstrukturalneinspekcije(SIPStructuralInspectionProgram),
Programzatiteodkorozije(CPPCorrosionProtectionProgram)i
Programprevencijeikontrolekorozije(CPCPCorrosionPreventionandControlProgram).
Uciljusmanjenjabrojazadatakaodravanja,krozsimultanuprimenunekolikozadatakasaistimintervalom
u okviru jedne oblasti aviona, formiran je integrisani program strukturalne inspekcije (ISIP Integrated
Structural Inspection Program), koji objedinjuje prethodne programe u jedan integrisani program
inspekcije. Integrisanim programom strukturalne inspekcije se znaajno smanjuje broj ponovnih pristupa
pojedinimsekcijamaaviona,kaoibrojinspekcijskihzadatakaodravanja.Priizradiprogramaodravanja,na
operaterima je da odlue da li e primeniti integrisani program strukturalne inspekcije ili pojedinane
programe,sobziromdanijedozvoljenokombinovanjeISIPzadatakaodravanjasaSIP,CPPiCPCPzadacima
odravanja.
PLANIRANJERADOVAODRAVANJA
Planiranje naina za sprovoenje pregleda na nivou baznog odravanja je preputeno operaterima. U
upotrebisudvaosnovnakonceptazaplaniranjepaketaradova.Premablokkonceptuzadaciodravanjase
grupiu u pakete progresivnih radova (blok pregledi) prema intervalima periodinih A, C i D pregleda. Sa
druge strane, prema konceptu poravnatih (faznih ili izjednaenih) pregleda, zadaci odravanja u okviru
periodinihpregledaseraspodeljujunamanjepaketeradovakojisemoguobavljatisaveomfrekvencijom
u odnosu na blok preglede. Osnovni cilj ovakvog organizovanja odravanja je smanjenje varijacije obima
poslaikraevremezadravanjaaviona.
Pored striktno blok i poravnatog sistema radova, operateri esto primenjuju njihovu kombinaciju pod
nazivompoluporavnatisistemradova.Naprimer,zadaciodravanjananivouApregledamoguseobavljati
premaporavnatomsistemu,dokseradovinanivouCiDpregledamogusprovoditipremablokkonceptu.
UpravotakvumogunostpruaMPD,ukomesenapominjedaoperateri,kojiprimenjujuporavnatisistem
radova na nivou A pregleda, mogu planirati njihovo sprovoenje nezavisno od C pregleda. Takoe,
poravnatisistemradovananivouCpregledamoeseprimenitinezavisnoodveihCpregleda(1Ci2Csu
poravnatidoksu4C,6Ci8Corganizovanipremablokkonceptu).
Selekcijom zadataka odravanja iz MPDa na nivou A pregleda i primenom blok koncepta za planiranje
paketaradovaproraunatisuminimalnizahtevizaodravanjemsistemaipogonskegrupenaavionuB737
300,kojisuizraeniuovekasovimapotrebnimzaobavljenjepregleda(Dijagrami1i2).
71

1A
2A
4A
8A
1AENG
1ASYS
OVEKASOVI
80
OVEKASOVI
80
70
70
60
60
50
50
40
40
30
30
20
20
10
10
2AENG
2ASYS
4AENG
4ASYS
A5
A6
8AENG
8ASYS
0
A1
A2
A3
A4
A5
A6
A7
A8
Dijagram1.Ukupniminimalnizahtevipotrebneradne
snagezaobavljanjepaketaradovagrupisanihpremablok
konceptunanivouApregleda
A1
A2
A3
A4
A7
A8
Dijagram2.Minimalnizahtevipotrebneradnesnageza
obavljanjepaketaradovagrupisanihpremablok
konceptunanivouApregleda
CiklustehnikogodravanjananivouApregledasezavravanakonosmogApregleda(A8),takodasepre
svakogCpregledarealizujudvapunaciklusaApregleda.
Primena sistema blok pregleda generie mali broj relativno velikih paketa radova, koji se karakteriu
promenljivim zahtevima potrebne radne snage i neujednaenom vremenu potrebnom za njihovo
sprovoenje(Tabela2).
Interval
1A
2A
4A
8A
A1
1A
A2
1A
2A
A3
1A
A4
1A
2A
4A
A5
1A
A6
1A
2A
A7
1A
A8
1A
2A
4A
8A
Tabela2.CiklusApregleda
OrganizacijasprovoenjapaketaradovananivouApregledapremaporavnatomsistemuradovaseobino
obavlja tako to se radovi na veim umnocima osnovnog A intervala raspodeljuju na nie umnoke
intervala,takodaseizjednaipotrebnaradnasnagazavrenjeradova.Naprimer,nasvakomodpregleda
A1,A2,A3iA4seobavljapriblinopojednaetvrtinaodukupnogbrojazadatakaodravanjasaintervalom
4A. Zapravo, ova podela se ne vri prema broju zadataka, ve prema zahtevanom utroku radne snage,
neophodnomzanjihovokompletiranje.
JednaodmoguihvarijantiplanazasprovoenjeizjednaenogpaketaradovananivouApregledadobijena
jeanalizomzadatakaodravanjaiprikazananaDijagramima3i4.
1A
2A
4A
8A
1AENG
OVEKASOVI
25
1ASYS
2AENG
2ASYS
4AENG
4ASYS
8AENG
A5
A6
A7
8ASYS
OVEKASOVI
25
20
20
15
15
10
10
5
5
0
A1
A2
A3
A4
A5
A6
A7
A8
snagezaobavljanjepaketaporavnatihradovananivouA
pregleda
0
A1
A2
A3
A4
A8
obavljanjepaketaporavnatihradovananivouApregleda
72

Dokumentzaplaniranjeodravanjanudidvanainazasprovoenjepaketaradova,grupisanihpremablok
konceptu, nanivouC pregleda.Ciklus Cpregleda(Tabela3)sepremaprvoj mogunostisastojiizosamC
pregleda.
Interval
1C
2C
4C
6C
8C
SI
C1
1C
C2
1C
2C
C3
1C
C4
1C
2C
4C
C5
1C
C6
1C
2C
(4C)
6C
(8C)
SI
C7
1C
C8
1C
2C
4C
8C
Tabela3.CiklusCpregleda
Sprovoenjestrukturalneinspekcijeizadatakasaintervalom6Ctokomnarednihciklusasepomeraiizlaziiz
fazeuodnosunaostalepregledeuokviruciklusa,takodaseobavljanaetvrtompregledudrugogciklusa
(C12),nadrugomiosmompregledutreegciklusa(C18iC24),dabisezatimuetvrtomciklusuCpregleda
poklopilosaestimpregledomciklusa(C30).
Dijagramima 5 i 6 su prikazani potrebni ovekasovi za obavljanje C pregleda, ukoliko se ciklus sastoji iz
osamCpregleda.
1C
2C
4C
6C
1CENG
2CENG
6CSYS
8C
OVEKASOVI
OVEKASOVI
700
700
600
600
500
500
400
400
300
300
200
200
100
100
1CENGAITI
2CSYS
6CCPP
1CSYS
2CCPP
8CENG
1CSYSAITI
4CSYS
8CSYS
1CCPP
4CCPP
0
C1
C2
C3
C4
C5
C6
C7
C8
snagezaobavljanjepaketaradovagrupisanihpremablok
konceptunanivouCpregleda
C1
C2
C3
C4
C5
C6
C7
C8
Drugaopcijajedasepregledi4Ci8CprevremenosprovodenaC6pregledu,imesekompletiraciklusod
est fazno usklaenih C pregleda. Dijagramima 7 i 8 su prikazani potrebni ovekasovi za obavljanje C
pregleda,ukolikoseciklussastojiizestCpregleda.
1C
2C
4C
6C
8C
1CENG
2CENG
6CSYS
OVEKASOVI
OVEKASOVI
900
900
800
800
700
700
600
600
500
500
400
400
300
300
200
200
100
100
1CENGAITI
2CSYS
6CCPP
1CSYS
2CCPP
8CENG
1CSYSAITI
4CSYS
8CSYS
1CCPP
4CCPP
C5
C6
0
C1
C2
C3
C4
C5
C1
C6
snagezaobavljanjepaketaradovagrupisanihprema
blokkonceptunanivouCpregleda
C2
C3
C4
73

NAINKORIENJAAVIONAIMINIMALNIZAHTEVIZAODRAVANJEMMOTORA
Praktinaiskustvaoperateraukazujunapostojanjeodstupanjaupogleduutronihovekasovauodnosu
naprocenedateuMPDu.Ostvarenevrednostiutrokaradnesnagezaobavljanjepojedinihpregledamogu
biti znaajno vee, pa se pristup za procenu trokova odravanja motora u ovom radu, koji se zasniva
iskljuivo na podacima datim u MPDu i ne obuhvata procenu materijalnih trokova, mora smatrati
konzervativnim. Glavni razlog tome su pretpostavke i uslovi pod kojima je izvrena procena minimalnih
zahtevazaodravanjemuokviruMPDa.Procenavremenapotrebnogzapristuppojedinimzonamaavionai
obavljanje zadataka planiranog odravanja, priloenih u MPD dokumentu, zasniva se na sledeim
parametrimakorienjaaviona:
Proseandnevninalet:8asovaleta,
Prosenotrajanjeleta:1.4asova,
Proseangodinjinalet:2920asovaleta.
Procenjene vrednosti utroka radne snage odnose se iskljuivo na vreme koje je potrebno da se izvri
navedenizadatakplaniranogodravanja,uzsledeepretpostavke:
zadatkeobavljastruno,obuenoiiskusnoosoblje,
razmatranjem nije obuhvaeno vreme potrebno za pozicioniranje merdevina, ispitivanje ili korekciju
detektovanihkvarovaprisprovoenjuzadatka,
zahtevanialati,opremaiosobljekojeobavljaodravanjesuraspoloiviivesenalazenamestugdeje
potrebnoobavitizadatak,
U nastavku su analizirani su pojedinani uticaji promene prosenog dnevnog naleta i trajanja leta na
relativnu promenu minimalnih zahteva za odravanjem motora u odnosu na minimalne zahteve koji su
rezultat korienja aviona prema standardnim vrednostima naleta i trajanja leta. Pod minimalnim
zahtevima za odravanjem motora u ovom radu podrazumeva se utroak radne snage za obavljanje
zadatakaplaniranogodravanjamotora,kojiseizraavauovekasovima.
UTICAJPROSENOGTRAJANJALETAIPROCENATROKOVA
Zadaci linijskog odravanja motora na avionu B737300 obavljaju se na dnevnom, tranzitnom, A, C i
pregledimakojisuvanfaze.Akoseuzmedajednagodinaima350letakihdana,tadaeproseandnevni
naletiznositi5.96ciklusaili8.34asovaleta,tojeuskladusapretpostavkomdaavionostvarujegodinji
naletod2086ciklusa,odnosno2920asovaleta.Podpretpostavkomdaavionostvarujegodinjinaletod
2086ciklusa,zavrednostiprosenogtrajanjaletaod1.00,1.40i2.00asova,naDijagramu9suprikazani
ovekasovi neophodni za obavljanje svih zadataka linijskog odravanja motora na avionu B737300 u
funkcijivremena.
DNEVNI
AFL=2.0
OSTALIFL=1.0
TRANZITNI
CFL=1.0
OSTALIFL=1.4
AFL=1.0
CFL=1.4
OSTALIFL=2.0
AFL=1.4
CFL=2.0
3000
OVEKASOVI
2500
2000
1500
1000
500
0
0
10
12
VREME[GODINE]
14
16
18
20
Dijagram9.Minimalnizahtevipotrebneradnesnagezalinijskoodravanjemotoraufunkcijivremenazagodinjinalet
od2086ciklusa
74

Dnevni pregledi zavise od broja letakih dana u godini, a tranzitni zavise od prosenog dnevnog naleta u
ciklusima,takodautroakradnesnagezaobavljanjeovihpregledanezavisiodprosenogtrajanjaleta.Pod
pojmomostalipregledi,naDijagramu9,obuhvaenisuAITIizadaciodravanjavanfaze.
Iz Dijagrama 9 moe se zakljuiti da je za sprovoenje C pregleda potrebno utroiti neznatno vie ovek
asova u odnosu na A preglede. Sa poveanjem prosenog trajanja leta raste i ukupan godinji nalet u
asovimaleta,torezultujeveimbrojempregleda ijisuintervalidati preko asovaleta(AiC),atimei
veimutrokomradnesnagezanjihovosprovoenje.Znatanutroakradnesnagepotrebanjezaobavljanje
linijskih dnevnih i tranzitnih pregleda, koji zahtevaju vie od jedne polovine od ukupno potrebnih ovek
asova,prikorienjuavionasaprosenimtrajanjemletaod1.40asova.
Ukoliko se uzme da je cena jednog ovekasa $70 [4], tada se mogu proraunati trokovi radova na
linijskom odravanju motora na avionu B737300 (Tabela 4). Za potpunu procenu trokova linijskog
odravanja motora potrebno je dodati i trokove materijala i delova, koji mogu znatno odstupati meu
operaterima,jerzaviseodnalazaradova,stanjakomponenataipouzdanostifloteoperatera.
(Ut=2086cyc/godiFL=1.40)
ovekasovagodinje
Godinjitrokovi
Dnevni
112.00
$7840
Tranzitni
62.58
$4380
A
65.76
$4603
C
69.38
$4856
Ostali
15.02
$1051
Ukupno
324.74
$22731
Tabela4.ProcenagodinjihtrokovaradanalinijskomodravanjumotoraavionaB737300
UTICAJPROSENOGDNEVNOGNALETA
Sledei korak u analizi linijskog odravanja turbofenskih motora, bio je istraivanje uticaja prosenog
dnevnognaletanaminimalnezahtevezaodravanjem.Radilakegporeenjarezultata,analiziranesuiste
vrednostiprosenogtrajanjaleta,uzpromenuvrednostiprosenogdnevnognaletana8ciklusa,odnosno
2800ciklusagodinje(Dijagram10).
DNEVNI
AFL=2.0
OSTALIFL=1.0
TRANZITNI
CFL=1.0
OSTALIFL=1.4
AFL=1.0
CFL=1.4
OSTALIFL=2.0
AFL=1.4
CFL=2.0
3000
2500
OVEKASOVI
2000
1500
1000
500
0
0
10
12
VREME[GODINE]
14
16
18
20
Dijagram10.Minimalnizahtevipotrebneradnesnagezalinijskoodravanjemotoraufunkcijivremenazagodinji
naletod2800ciklusa
Poreenjem Dijagrama 10 i 9 za iste vrednosti prosenog trajanja leta, uoava se oekivani rast zahteva
potrebne radne snage za sprovoenje odravanja motora na periodinim A i C pregledima, tranzitnom
pregleduiostalimpregledima.Ukolikoseporedveegprosenoggodinjegnaleta,avionikoristenarutama
sa veim prosenim trajanjem leta, dolazi do preraspodele odnosa zahtevanog utroka radne snage za
obavljanje radova odravanja motora na periodinim A i C pregledima u poreenju sa radovima na
tranzitnompregledu.KorienjeavionanaduimrutamaneznatnopoveavaobimradovanaCpregleduu
odnosunaApregled.
75

POREENJE UTICAJA PROSENOG DNEVNOG NALETA I PROSENOG TRAJANJA

LETA
Ukoliko se za standardan godinji nalet od 2086 ciklusa, tokom vremena posmatra promena odnosa
zahtevanogutrokaradnesnagepriprosenimtrajanjimaleta1.00i2.00asovasautrokomradnesnage
pristandardnomtrajanjuletaod1.40asovadobijaserezultatkojijeprikazannaDijagramu11.Venakon
perioda kraeg od 10 godina, ovaj odnos postaje ustaljen i u nastavku je analiziran preko procentualnih
vrednosti.
(FL=1)
Dnevninalet
Linear(Dnevninalet)
2.00
Trajanjeleta
Linear(Trajanjeleta)
40%
1.80
PROMENAOVEKASOVA
RELATIVNAPROMENAOVEKASOVA
(FL=2)
1.60
1.40
1.20
1.00
0.80
0.60
0.40
0.20
30%
20%
y=0.6761x
R2=0.9996
10%
0%
y=0.4778x
2
R =0.9993
10%
20%
30%
40%
0.00
50% 40% 30% 20% 10%
10
VREME[GODINE]
15
20
0%
10% 20% 30% 40% 50%
PROMENAPROSENOGDNEVNOGNALETAILITRAJANJALETA
Dijagram11.Uticajpromeneprosenogtrajanjaletana
relativnupromenuzahtevazalinijskimodravanjem
motora(zastandardnigodinjinaletod2086ciklusa)
Dijagram12.Uticajpojedinanepromeneprosenog
dnevnognaleta(zaFL=1.40)iprosenogtrajanjaleta(za
Ut=2086ciklusa)naminimalnezahtevezalinijskim
odravanjemmotora
NaDijagramu12suprikazaniizolovaniuticajipromenaprosenogdnevnognaletaiprosenogtrajanjaleta
na minimalne zahteve za linijskim odravanjem motora. Prvo je razmatrana procentualna promena
prosenogdnevnognaletauodnosunastandardandnevninaletod5.96ciklusa,prikonstantnojvrednosti
prosenogtrajanjaletaod1.40asova,azatimprocentualnapromenaprosenogtrajanjaletauodnosuna
standardnotrajanjeletaod1.40asova,zakonstantnuvrednostgodinjegnaletaavionaod2086ciklusa.
Svaka taka na Dijagramu 12 predstavlja srednju vrednost procentualne promene ovekasova, na
posmatranomvremenskomperioduod20godina.
Linearnomregresijomdobijenesuvrednostikoeficijentipravcapravih,naosnovukojihsemoezakljuitida
proseandnevninaletimaizraenijiuticajodprosenogtrajanjaleta.Nasvakih10%poveanjaprosenog
dnevnognaleta,moeseoekivatipriblino6.8%porastazahtevazalinijskimodravanjemmotora,dokse
za10%poveanjaprosenogtrajanjaletamoeoekivatioko4.8%poveanjautrokaradnesnage.
ZAKLJUAK
Sprovedena analiza zadataka planiranog odravanja motora, zasnovana na podacima iz dokumenta za
planiranje odravanja, prua detaljan uvid u minimalne zahteve potrebne radne snage za obavljanje svih
pregledananivoulinijskogibaznogodravanja.Rezultatiistraivanjapokazujudasekorienjempodataka
o prosenim vrednostima dnevnog naleta i trajanja leta mogu proceniti uticaji operativnog naina
korienja vazduhoplova na nivo promene minimalnih zahteva za odravanjem motora, to moe biti od
koristioperaterimaprilikomorganizovanjanainazasprovoenjeprogramaodravanjaaviona.
Sa druge strane, razmatranjem rezultata sprovedene analize odravanja motora otvara se iri spektar
moguihpravacadaljegistraivanja.Zaukupnuprocenutrokovalinijskogodravanjamotorapotrebnoje
razmotritiitrokovematerijala,topredstavljajednuodpotencijalnihoblastinarednogistraivanja.Bilobi
interesantno izvriti poreenje iskustava razliitih operatera na odravanju istog tipa aviona i motora sa
aspektarealnogutrokaradnesnagezapotrebeobavljanjarutinskihzadatakaplaniranogodravanja.Nataj
nain bi se mogla proceniti vrednost odstupanja minimalnih zahteva za odravanjem od planiranih. Kao
76

rezultatnalazapriobavljanjuplaniranihzadatakaodravanjagenerieseizvestanbrojdodatnih,nerutinskih
zadataka, koji moraju biti sprovedeni u cilju ouvanja plovidbenosti vazduhoplova. Sistematsko praenje
broja i frekvencije zahteva za obavljanjem nerutinskih zadataka, prema sistemima vazduhoplova i
pregledima odravanja, moglo bi doprineti poboljanju efikasnosti programa odravanja i poveati
ekonominosteksploatacijeavionaiturbofenskihmotora.
REFERENCE
[1]AckertS.:BasicsofAircraftMaintenanceProgramsforFinanciers:Evaluation&InsightsofCommercial
AircraftMaintenancePrograms,AircraftMonitor,October,2010,pp.122.
[2]WorldAirlinesTechnicalOperationsGlossary,InternationalAirTransportAssociation,February,1986.
[3]737300/400/500MaintenancePlanningDataDocument,Boeing,D638278.
[4]Aircraftowners&operatorsguide:737300/400/500,AircraftCommerce,No40,2005,pp.624.
77

ISTRAIVANJEPROCESASTALNIHPOBOLJANJAKVALITETA
PRIMENOMKONCEPTATQMa
Prof.drDraganD.Milanovi,MainskifakultetUniverzitetauBeogradu*
MrPetarKefer,M.Sc.,MainskifakultetUniverzitetauBeogradu
NikolaMilanovi,MainskifakultetUniverzitetauBeogradu
Rezime: U radu su istraene mogunosti unapreenja procesa stalnih poboljanja kvaliteta primenom
koncepta TQMa (Total Quality Management Menadment totalnim kvalitetom) u preduzeima. Kao
poslovni sluaj odabrano je preduzee Insa Zemun gde su istraene mogunosti za primenu koncepta
TQMa. Primenom ovog principa organizacija dobija neprekidno unapreivanje performansi kroz celu
organizaciju, obezbeivanje obuke zaposlenih, postavljene ciljeve za voenje i mere za praenje
neprekidnog unapreivanja, uspostavljenu kulturu u kojoj e neprekidno unapreivanje postati cilj svakog
zaposlenog.
TQMjedinamikikonceptkontinualnihpoboljanjagenerisanjeminternihpromenakaoodgovoranabrze
eksternepromene.Organizacijanemoedaopstajeodravanjemstatusakvo.Razvoj,rastipromenemogu
biti komplementarni faktori ukoliko se unutar organizacije uspostavi dinamian proces internih promena,
koji daje odgovore na spoljanje promene. To znai kontinualno i preventivno, inovativno i proaktivno
angaovanjezapoboljavanjestrategijeiprakseorganizacije.
Kljunerei:kvalitet,kontinualnapoboljanja,TQM,promene
UVOD
Jednoodcentralnihpitanjauspenogposlovanjajestekaoobezbeditistalnapoboljanjaproizvodaiusluga
u cilju ostvarenja profita, opstanka i razvoja preduzea. U savremenoj proizvodnji to je imperativ koji i
osnovi poslovanja ima shvatanje da nita nije dovoljno dobro da ne moe biti bolje. Sve funkcije u
preduzeutrebadabudupodreenetomedanatoboljinaindoprinosekrajnjemkvalitetuiuztoveu
efektivnostiefikasnostsistema.Ukolikosamoujednojfazidoedoneusklaenostimoeseoekivatipadu
kvalitetubilodaseradiogotovomproizvoduilipruanjuusluga.
Iz svega toga proizilazi da ukoliko elimo zadovoljiti krajnjeg potroaa moramo implementirati kvalitet u
svim fazama poslovanja tj. od poslovne etike i kulture kompanije, preko kvaliteta tehnologije, kadrova,
marketinga,menadmentadosamogproizvodailiusluge.
Kontinualno poboljanje podrazumeva razliite vrste aktivnosti u koje spadaju: ispunjavanje oekivanja
korisnika, dugorona strategija, poveano angaovanje svih uesnika u donoenju odluka, timski rad,
minimizacija sredstava utroenih na doradu, delotvorno planiranje procesa, uporeivanje rezultata sa
vodeom konkurentima, neprekidno merenje postignutih rezultata, odravanje kontakta sa dobavljaima,
kooperantima,edukacija,razmenaiskustva,ueeukorektivnimaktivnostima,oemueunastavkubiti
vierei.
Pojamkvalitetaseposlednjihgodinashvataudrugaijemsmislu,znatnoproirenomodkvalitetaproizvoda
iusluga,prekousklaenostiposlovnogsistemakompanije(preduzea,industrijekaoceline)sastandardima
ISO 9000, do upravljanja ukupnim ili totalnim kvalitetom TQMa. Pri tome, prva dva pojma kvaliteta
predstavljaju uslov za izlazak preduzea na meunarodno trite, dok pojam TQMa predstavlja strateki
elementnjegovogmenadmenta,ukonkurentskojborbinaglobalnomtritu.
Uprocesuimplementacijesistemakvalitetemenaderisvihnivoadonosemnotvorazliitihmenaderskih
odluka.Odlukemenaderaniihnivoamorajubitiusklaenesaodlukamamenaderaviihnivoa,veinaihi
proizlazi iz napred donesenih. Dakle, mora postojati hijerarhija u procesu menaderskog odluivanja u
procesuimplementacijesistemakvaliteta.
TQM predstavlja upravljaki pristup u organizaciji koji je, pre svega, orijentisan na kvalitet, usmeren na
dugoroniuspehkrozzadovoljavanjepotrebaieljakupaca/korisnika,aukoristsvihlanovaorganizacijei
drutvauiremsmislu.(oki,Rajkovi,2005)
*MainskifakultetUniverzitetauBeogradu,KraljiceMarije16,11000 Beograd,Srbija
ddmilanovic@mas.bg.ac.rs
78

TQM je sistemski pristup upravljanju koji ima za cilj da kontinualno unapreuje vrednost za kupca
projektovanjem i stalnim napredovanjem organizacionih procesa i sistema. Totalni kvalitet i strategija
organizacije su neodvojive komponente integrativnog, celovitog, holistikog pristupa organizaciji koja je
okrenutakupcu.(Rampersad,2001)
Za TQM moemo rei da je menaderski koncept prema kome preduzee vri stalno poboljanje svog
funkcionisanja i tako utie na poboljanje proizvoda (usluga), vodei rauna o potrebama i oekivanjima
kupaca.Poboljanjefunkcionisanjapreduzeaseshvatakaotransformacijapreduzea.Kaonajvanijiuticaj
napoveanjekvalitetauorganizacijamakojesprovodeTQMistiesesposobnostmenadmentadamotivie
zaposlene na kvalitet i njegov uticaj na konkurentsku sposobnost kompanije. (Milanovi, Tadi, Misita,
2004)
PROCESSTALNIHPOBOLJANJAPRIMENOMTQMa
Stalnopoboljanjeiunapreenjeseodnosinaproizvode,uslugeiorganizacionesistemekojimseostvaruje
poboljana vrednost za kupce. Koncept stalnog, kontinualnog poboljanja, potie od japanskog izraza
kaizen,kojioznaavamalaalistalnapoboljanja.Inovacijetehnologijeproizvoda,procesaiorganizacije,
predstavljaju deo ovog stratekog koncepta i orijentacije savremene organizacije ka poboljanju i
inovacijamausvimaspektimanjenogdelovanja.Takvaorganizacijateistalnimpromenamaususretnovim
zahtevimakupaca,kreiranjunovihpotrebaipoboljanihvrednostinamenjenihkupcima.
TQM predstavlja filozofiju prema kojoj se tei formiranje organizacije u ijoj osnovi su kontinualna
unapreenja. Organizacija je u potpunosti orijentisana na zahteve kupaca. TQM predstavlja nain ivota
organizacije koja: uvodi stalna poboljanja pokazatelja poslovanja na svim nivoima i u svim aktivnostima;
kreira odgovarajue okruenje kroz timski rad, poverenje i potovanje; pristupa sistemski, dosledno i
organizovanoprocesima;primenjujekvantitativnemetodeianalitiketehnike,uzpotpunuprimenuznanjai
iskustvauunapreenjuprocesa.
Deming je takav nain funkcionisanja predstavio u obliku lanca aktivnosti kompanije koja tei veem
trinomueuisigurnijemposlovanju.TQMpredstavljametoddefinisanjaproblema,odreivanjeuzroka
problema, preduzimanje odgovarajuih akcija, provera efikasnosti akcija, standardizacija reenja i daljeg
razvojaprocesa.Tojemetodkojiobuhvata:
Spoznavanjepotrebaioekivanjakupaca;
Angaovanjeorganizacijeicelini;
Analizusvihtrokovakojiseodnosenakvalitet;
Stavljanjeprioritetanakvalitetuodnosunakontrolu(ispravnouraditiprviput);
Razvojpristupaiprocedurakojepodravajukvalitetiusavravanje;
Razvojprocesakontinualnihunapreenja.
TQM objedinjava koncept kvaliteta proizvoda, procesnu kontrolu, obezbeenje kvaliteta i unapreenje
kvaliteta.
TQM zahteva da top menadment bude ne samo zainteresovan, ve i u potpunosti posveen
implementaciji. Rezultati TQMa ukljuuju procese koji proizvode robu bez greaka, sa konkurentskom
cenom i zavidnom vrednou. Iznad svega, TQM obezbeuje zadovoljavanje potreba svih korisnika,
unapreujui interne procese koji poveavaju profit organizacije i stvarajui uslove za proizvodnju novih
proizvoda i usluga, a samim tim i vee trino uee. Pokriva sve funkcije u organizaciji, poev od
marketinga i prodaje, kroz dizajn, proizvodnju i usluge. Za uspeh su neophodna tri faktora: efektivan
trening,efektivnaimplementacijaipotpunaposveenosttopmenadmenta.(http://www.tqm.com)
79

Slika1.PrincipiTQMa(http://www.tqm.com)
Uprkos svojoj jednostavnosti principi TQMa, slika 1, su potpuno razliiti od prakse tradicionalnog
menadmenta. Istorijski gledano, organizacije su inile vrlo malo da utvrde zahteve eksternih korisnika, a
jomanjeinternih.Menaderiiinenjerisuupravljaliproizvodnimsistemima,aradnicisubilitikojisu,bez
prava uea u procesu upravljanja, radili po njihovim nareenjima. Timski rad skoro i da nije postojao.
Izvesna koliina karta se tolerisala, a utvrivana je od strane zavrne kontrole. Totalni kvalitet
podrazumeva aktivno utvrivanje potreba i zahteva korisnika, ugraivanje kvaliteta u radne procese,
obrazovanje zaposlenih za kvalitet i neprekidno unapreivanje svih aspekata poslovanja.
(http://www.tqm.com)
Princip stalna poboljanja je posebno znaajan u kontekstu ovih istraivanja i mora biti stalan cilj
organizacijakojeimajuozbiljnenamereuposlovanju.Krajnjiciljjeostvarivanjeizvrsnostikojasetemeljina
izvanrednojpraksiirezultatima(EFQMTermini).Terminizvanredanznai:bitisuperioranuodnosuna
drugeuistojgrupi,kategorijiilibrani.(Heleta,2009)
Koncepcijski temelj kontinuiranog unapreivanja nalazi se u ciklusu PDCA , koji se naziva evartovim
ciklusom(engl.ShewartCycle),iliDemingovimkrugom(engl.DemingWheel),poovekukojigajepotpuno
afirmisaoupraksi,slika2.
DemingjePDCAciklusrazvioezdesetihgodinadvadesetogvekauJapanu.PDCAciklusseodvijakrozetiri
faze prikazane kroz engleske rei Plan, Do, Check, Act, to na naem jeziku znai: planirati, izraditi,
kontrolisati i unaprediti. Ovaj ciklus sadri osnovne elemente potrebne za razumevanje menadmenta
kvalitetom i kontinualnog poboljanja svih procesa. Demingov ciklus je mogue primeniti u svim
delatnostima:proizvodnjiuslugama,istraivanjimaitd.
Slika2.DemingovPDCAciklus(V.D.Majstorovi,2003)
80

Planplaniratiovimzapoinjeciklusodvijanjasvakogprocesa.Odkvalitetaizraenogplanazavisiidalie
ciklus biti uspean. Planom se predvia nain voenja akcije, naini savlaivanje problema i definisanje
pravilarada.
Doizraditiuovojfazisevrirealizovanjepostavljenogplana.Akojereoproizvodnjiuovojfazieseona
odvijati,aakojeupitanjuuslugatojevremenjenerealizacije.
Check kontrolisati u ovoj fazi se prouavaju svi faktori koji utiu na proces. Ako je u pitanju proizvodnja
ondasemeriponaanjekorisnikauodnosunanoviproizvodilinovuuslugu.
Actunapreditiakosuprethodnefazedaledobrerezultatenetrebasezadovoljititimevetrebaiinapredi
donetiodlukuozapoinjanjunovogciklusakojiimaviinivozahteva,alisadanaosnovusainjenognovog
plana,aliisaveimznanjemisteenimiskustvom.Aliukolikociklusnijedaodobrerezultatetrebazapoeti
sanovim.Akoseradioproizvoduiliuslugamatrebaihstalnounapreivatiuskladusaeljamakorisnika.
etirinavedenasegmentanisunezavisnavesuoniutesnojveziiupravozaviseodnainaradaprethodnih
segmenata.
Trebareidaseovderadiokontinuiranomprocesuzaunapreenjakvalitetakojitrebadaseproiriinasve
radnegrupeisveproceseuorganizaciji.OsnovnopravilouTQMglasi:Nitauorganizacijinijetakodobro
danebimoglodabudejobolje,izegasledimodelkontinualnihunapreenjaiDemingovciklusPDCA.
(Majstorovi,2000)
Upraksijedokazanodaosnovniprincipimenadmentakvalitetomoptimalnofunkcioniuukolikojedolo
do potpune integrisanosti. Vrlo je bitno naglasiti i ne zaboraviti da je neophodno posvetiti maksimalnu
panjusvakomprincipujerjetopreduslovzaispunjavanjeciljevaorganizacije.(http://www.tqm.com)
Temelj tradicionalnog pristupa kvalitetu ini kontrola proizvoda na kraju procesa koji smatra da su za lo
kvalitetkrivikontroloriiliodeljenjazakvalitet.
Savremeni pristup kvalitetu trai i uklanja greke u samome poetku, odnosno nastoji zatitnim
aktivnostimaspreitinjihovonastajanje.SistemnizanormiISO9000:2000definiekvalitetkaostependo
kojegskuppostojeihsvojstavaispunjavazahteve.Kvalitetje,dakle,stepennakojemodreeniproizvodii
uslugezadovoljavajuljudskepotrebe,odnosnozbirosobinaproizvodailiusluganakojimasetemeljinjihova
sposobnostdazadovoljeizriiteeljeilioekivanezahteve.
Upravljanje kvalitetom je deo upravljanja kojim se ostvaruju ciljevi kvaliteta kroz planiranje, praenje,
osiguravanje i poboljavanje kvaliteta. U savremenim uslovima upravljanje kvalitetom postaje poslovna
funkcija kao i bilo koja druga funkcija (npr. prodaja), s tim to u njoj moraju uestvovati ljudi svih
specijalizacijaiizsvihsektorauorganizaciji.Ukljuivanjesvihlanovaorganizacijepribliavanaspotpunom
upravljanjukvalitetom.(Rampersad,2001)
Potpuno upravljanje kvalitetom je poslovna filozofija kojoj je u sreditu usavravanje kvaliteta celog
poslovnog sistema. Sistem se posmatra kao proces kojem je trajna namera stalno poboljavanje naina
njegoveorganizacije,todovodidosveveegkvalitetaproizvoda/usluga.
TQM predstavlja nain ivota organizacije koja uvodi stalna poboljavanja poslovanja na svim nivoima i
aktivnostima, stvara odgovarajue okruenje kroz grupni rad, poverenje i potovanje, procesima pristupa
sistemski,doslednoiorganizovano,primenjujetehnikepotpunogupravljanjakvalitetom.
PremamnogimautorimaprednostuvoenjasistemaTQMasumnogostruke:
poveavasekvalitetproizvoda/usluga;
poveavasezadovoljstvokorisnikaizadravanjegovavernost;
jaasekonkurentskasposobnostitrinasnagaorganizacije;
smanjujusetrokoviposlovanja;
poveavaseproduktivnostiprofitabilnostposlovanja;
poveavasezadovoljstvosvihzaposlenih;
poveavasekvalitetupravljanja;
poveavaseugledivrednostorganizacije.
81

ISTRAIVANJEKVALITETAPROIZVODAUPREDUZEUA.D.INSAZEMUN
U cilju istraivanja zadovoljstva korisnika proizvoda i usluga preuzea Insa sprovedena je anketa pod
nazivom Upitnik o merenju zadovoljstva korisnika nastala je kao rezultat potreba menadmenta
preduzea da bi se utvrdilo kako poboljati kvalitet proizvoda i usluga. Primedbe i problemi koji se
konstatujuuanketiposluiekaoosnovazakontinualnapoboljanja.Pravilnaindetifikacijaproblemaima
velikiznaajzanjihovouspenootklanjanje.
Anketa se sprovodi kako bi se istraio uticaj ekonomske krize koja je pogodila svetsku i nau ekonomiju
2008. godine. Ta kriza jo traje i neophodno je sagledati i preduzeti odgovarajue mere u cilju ouvanja
trinogueapreduzeakaoimogunostirenjakakonadomaemtakoinainostranomtritu.
PremadosadanjimpodacimaInsajelidernadomaemtrituuproizvodnjimernihureaja.Zauzimaoko
65%tritaSrbije,oko40%tritaBosneiHercegovineiCrneGoreioko30%tritaMakedonije.Primarni
cilj preduzea je zadrati osnovnu poziciju na tritu i ako je mogue proiriti trite pridobijanjem novih
korisnika.Takoejeistraenamogunostuvoenjanovihproizvodauasortimanpreduzea.
Dabiseprikupilipodacipotrebnizaistraivanjekorienisusledeinainiprikupljanjainformacija:
1. informacijeprispeleodkupacaputemservisnemree;
2. informacijedobijeneizkueputemslubekvalitetakrozneusaglaenproizvod;
3. informacijedobijeneoddobavljaaprekonaeslubenabavke;
4. informacijedobijeneputemanketeupitnikaomerenjuzadovoljstvakorisnika;
5. Ciljovogistraivanjajedaispitasledeehipoteze:
H0:Zadovoljstvokorisnikaproizvodaiuslugajeznaajnoinavisokomnivou
H1:Brojreklamacijajemaliuodnosunabrojproizvodaugarantnomroku
Istraivanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku u periodu od 25.02.2014. godine do 25.03.2014.
godine.
Na osnovu prikupljenih anketnih listova uraena je obrada datih podataka i izvrena njihova analiza. U
daljem tekstu e biti izneti sumirani rezultati i data njihova analiza i ocena. U anketi je uestvovalo 32
korisnika proizvoda i usluga preduzea Insa. Na osnovu datih odgovora izraunata je prosena ocena za
svakoodpostavljenihpitanja.Teproseneocenesu:
1.Daraspoloivostinformacijamaonaimproizvodima/uslugamaiznosi4,57odmoguih5;
2.Davremeekanjanadobijanjeponudeiznosi4,43odmoguih5;
3 Datanostipotpunostponudeiznosi4,62odmoguih5;
4.Dauvaavanjedodatnihzahtevakojinisuobuhvaeniponudomiznosi4,57odmoguih5;
6. Darokoviisporukeproizvoda/izvrenjauslugeiznosi4,24odmoguih5;
7. Dakvalitetnaihproizvoda/uslugaiznosi4,67odmoguih5;
8. Dakonkurentnostnaihproizvoda/uslugauodnosunaostaleiznosi4,52odmoguih5;
9. Dacenanaihproizvoda/uslugauodnosunaostaleiznosi4,33odmoguih5;
10.Dabrzinareavanjareklamacijauodnosunaostaleiznosi4,57odmoguih5;
11.Daocenastrunostiiljubaznostinaihzaposlenihiznosi4,81odmoguih5;
12.Daoptiutisakonaojkompanijiiznosi4,48odmoguih5;
Analizom prosenih ocena dolazimo do zakljuka da najviu ocenu od 4,81 od moguih 5 ima ocena
strunostiiljubaznostizaposlenihupreduzeu.OvavisokaocenagovoriodugojtradicijikojuInsaimana
ovim prostorima i adekvatnoj selekciji i profesionalnom odnosu zaposlenog kadra. Na drugom mestu je
kvalitetproizvodaiuslugasavisokomocenom4,67,kojaupotpunostiopravdavaliderskupozicijupreduzea
u proizvodnji mernih ureaja na ovim prostorima. To je takoe potvrda viegodinjeg iskustva u radu po
sertifikovanomstandarduISO9001uovompreduzeu.Tanostipotpunostponudejeocenjenasaocenom
4,62. Zatim se izdvaja sa ocenom 4,57 uvaavanje dodatnih zahteva koji nisu obuhvaeni ponudom,
raspoloivostinformacijamaoproizvodimaiuslugamasaistomocenom,kaoibrzinareavanjareklamacija
takoesaistomocenom4,57.Konkurentnostproizvodaiuslugauodnosunaostaleunaemokruenjuje
4,52,aoptiutisakopreduzeukorisnikaproizvodaiuslugaje4,48.
82

Ocenom ispod proseka su ocenjene cene proizvoda i usluga sa ocenom 4,33, kao i vreme ekanja na
dobijanje ponuda 4,43. Najniom ocenom su ocenjeni rokovi isporuke proizvoda i izvrenje usluga sa
ocenom 4,24. Upravo ova tri pitanja i odgovori na njih nam pokazuju gde se nalaze znaajni resursi za
kontinualna poboljanja u preduzeu. Nia cena proizvoda i usluga svakako bi poveala konkurentnost
preduzea na tritu. Takoe je mogue boljom organizacijom podii nivo potovanja rokova isporuke i
izvrenjausluga.
Napitanjeonainunakojisukupcidolidoinformacijeopreduzeudobijenisusledeirezultati:
1. Daje52%korisnikasaznalozanasputemdirektnogkontakta;
2. Daje29%korisnikasaznalozanasputempreporukedrugihkorisnika;
3. Daje24%korisnikasaznalozanasputeminterneta;
4. Daje5%korisnikasaznalozanasnadruginain;
5. Daje0%korisnikasaznalozanasputemreklamnihoglasauasopisima.
Izodgovoranaovopitanjevidimodakorisniciproizvodaiusluganajveimdelom,42%,dobijajuinformacije
direktnim kontaktom, 29% putem interneta, a 24% preporukom drugih korisnika. Interesantno da je u
odgovorimanaovopitanjeo%korisnikaizjavilodajezaproizvodeiuslugesaznaloputemreklamnihoglasa
iz asopisa. Moe se zakljuiti da preduzee ima aktivnu slubu marketinga koja je okrenuta prema
pojedincima.
Analizalojalnostikorisnikajeuraenajenaosnovuodgovoraanketiranihispitanikakojisudaliodgovorena
pitanja:KolikodugotrajevaasaradnjasaINSAADiDaliimateintereszanastavakiirenjeposlovne
saradnjesaINSAAD.Napitanjeoduinisaradnjekupcasapreduzeemdobijenisusledeirezultati:
1. Da61,90%kupacasaraujedueod6godina;
2. Da28,57%kupacasaraujeizmeu1do6godina;
3. Da9,52%kupacasaraujekraeod12meseci.
Oveinformacijepruajuuvidu poverenjekorisnika upreduzee.Napitanjeodaljeminteresusaradnje sa
preduzeem100%anketiranihjedalopotvrdanodgovordaelidanastavisaradnju,togovoriopoverenjui
zadovoljstvukorisnika.
Druga hipoteza o znaajnom broju reklamacija u odnosu na broj prodatih vodomera bie analizirana
posmatrajuiizvetajoreklamacijamazaproizvodvodomer.Naosnovuzvaninihpodatakaiz"Izvetajao
reklamacijama za proizvod vodomer", uraena je analiza o reklamacijama korisnika u periodu od
01.01.2013do30.06.2013.godine.Udaljemtekstuebitiprikazanirezultatiteanalizenaosnovukojeese
videtikvalitetvodomera.
Tabela1.Brojreklamacija
Mesec
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
VodomeriRedovna
Kuni
Industrijski
1,425
2,474
2,755
3,136
2,626
2,176
14,592
%
46
76
50
152
137
90
551
VodomeriReklamacije
Kuni
Industrijski
5
1
19
1
40
0
14
0
72
0
28
4
178
6
1.22%
1.09%
U tabeli 1 je prikazan broj uraenih vodomera u datom mesecu i broj reklamacija u istom periodu (
reklamacije nisu iz proizvedene koliine datog meseca, ve iz celog garantnog roka a prijavljene u tom
mesecu).
Naosnovutabele1moeseuoitisledee:
1. Da je broj ukupno uraenih kunih vodomera u datom periodu iznosio 14.592, dok je procenat
reklamacijauistomperioduiznosio1,22%uodnosunaukupnouraenbrojkunihvodomera.
83

2. Da je broj ukupno uraenih industrijskih vodomera u datom periodu iznosio 551, dok je procenat
reklamacijauistomperiodubio1,09%uodnosunaukupnouraenbrojindustrijskihvodomera.
Ukupanbrojreklamacija6%odnosilonazatvara,6%nakoenjevodomera,5%naukoenostvodomera,9%
na oteeno kuite vodomera, 5% na curenje kuita vodomera, 3% na navoj vodomera, 2% na baterije
ADOureaja,1%naridrelej,2%nazupanikeumehanizmu,59%nastaklovodomerai4%naosetljivost
vodomeranabadarnomureaju.
Na osnovu zvaninih podataka moe se zakljuiti da je kvalitet vodomera na visokom nivou, ali da i dalje
trebaraditinanjegovompoveanjuipoboljanjuproizvodaiusluga.Posebnupanjuprivlaiizuzetnovisok
procenat reklamacija na staklo vodomera. Evidentan problem kvaliteta stakla vodomera pokazuje
menadmentu preduzea da treba veliku panju treba da posveti otklanjanju ovog problema. Ukoliko se
preduzmu adekvatne mere moe se oekivati da e ovaj procenat opadati. Istovremeno su i dobavljai
kuitaodslubenabavkeobavetenioproblemuoteenjakuitavodomeraicurenjakuitavodomerasa
zahtevomdaotklonemogueuzrokeovihporemeaja.Oproblemusakoenjemvodomeraobavetenaje
proizvodnja gde se pretpostavnja da se pojavljuje uzrok ovog problema i preduzee se odgovarajue
aktivnostidaseovajproblemrei.
Na osnovu informacija dobijene od strane zaposlenih u servisnoj slubi preduzea konstatovano je da se
rokovi isporuke ne potuju ili se samo delimino potuju. Kao glavni razlozi zbog kojih dolazi do
nepotovanjarokovaisporukezakljuenojedasueksternogkarakteranakojeINSAnemoeuticati.Tosu
presveganerealnokratkirokovikojisezahtevajuutenderskojdokumentaciji,akojinosevelikibrojpoena.
Da bi uopte mogli da uestvuju, preduzee je prinueno da uslove po tenderu, iako i preduzee i kupac
znajudasutiuslovinerealni.Drugirazlogjesuproblemisadobavljaima,kojinekadaneispotujurokove
isporukeilikvaliteta,toseodraavainarokisporukepreduzea.Jedanodrazlogajeistavnabavneslube
da zalihe budu minimalne, to podrazumeva isporuku na vreme od strane dobavljaa. Trei razlog jeste
vezan za finansijsku krizu, koja je dovela do toga da kupci kasne sa plaanjima, to dovodi do zastoja
finansijskogtoka,atoseuizvesnojmeriodraziinarokoveisporuke.
Iz svega ovoga proizilazi da postoje objektivni razlozi ali i subjektivne slabosti za nepotovanje isporuke.
Zadatak menadmenta je da utie na otklanjanje nerealnih rokova koji se daju u tenderu, i da se sa
dobavljaima isposti bolja koordinacija isporuke delova. Istovremeno je potrebno raditi na definisanju
minimalnihzalihakojiomoguavajupotovanjarokovaisporuke.
Planiranjem nabavke, proizvodnje i finansijskih tokova menadment preduzea treba da otkloni sve
nepravilnostikojesejavljajunatritu.Jedanodnajvanijihzadatakapreduzeajedasepridravarokova
isporukeidaubudunostiiskrativremeisporuke.Napitanjeoproizvodima/uslugamakojebivolelidavide
uponudipreduzea,kupcisudalirazliitepredloge,tabela2.
Tabela2.Noviproizvodiiuslugekojebikupcielelidavideuponudipreduzea
Kupac
JPVodovodVranje
JKPVodovodAleksinac
BaniDOO
JKPBodokanalSombor
Proizvod/Usluga
Vodomerinadaljinskooitavanje
Vodomerisadaljinskimzakljuavanjem
Kalorimetri(ureajizamerenjepotronjetoplotneenergije)
Pripejdvodomeri
Osnovni pravac daljeg razvoja vodomera treba da bude sve vea proizvodnja vodomera na daljinsko
oitavanje i da on bude osnovni proizvod ovog preduzea. Preduzee Insa je osvojilo proizvodnju
vodomeranadaljinskooitavanje,aliunaojzemljitrebaabudustvorenitehnikiusloviizakonskipropisi
kojibipodraliugradnjuovevrstevodomera.Doksenestvoretiuslovi,Insatrebadaradinausavravanju
vodomeranadaljinskooitavanjekakobispremnodoekalapotrebetrita.
MOGUNOSTPRIMENETQMaUPREDUZEUINSA
Pre analize mogunosti primene TQMa u preduzeu INSA, u samom preduzeu je potrebno sprovesti
odreenemerepoboljanjakvalitetaproizvodnjeiproizvodakojesuuokvirupostojeegsistemakvaliteta
ISO9000,akojesuneophodnedabipreduzeeimalomogunostdaueuprocesunapreenjakvalitetana
84

osnovu TQMa. Na osnovu analize poslovanja i kvaliteta i ve iznetih nedostataka koji su uoeni u
preduzeu,unastavkusudatipredlozizapoboljanjekvaliteta.
Pre svega neophodno je nastaviti sa daljim ulaganjem u infrastrukturu, a ne samo odravanje postojee
zastarele infrastrukture. Potrebno je unapreenje mainskog parka i to e se postii kupovinom novih,
savremenih maina to bi omoguilo automatizovan proces proizvodnje. Automatizacijom se lake i
efikasnijeutvrujeprojektovaniiostvarenikvalitetproizvodaimesesmanjujuloiuticajinakvalitet.
Tehnologija montae je uglavnom bazirana na konceptu manuelne montae. Veliki obim serija, male
dimenzije sastavnih delova i sklopova, kao i kompleksne geometrijske strukture mernih mehanizama,
tehnologiju montaeine delikatnom, posebno u kontekstu manuelne montae. U cilju poveanja
produktivnosti, smanjenja trokova montae i poveanje i stabilizacije kvaliteta proizvoda, potrebno je
modernizovatitehnologijumontaekrozuvoenjedeliminoilipotpunoautomatizovanihsistema.Nekeod
prednostiautomatizacijesui:
smanjenjetrokovaradnika,
otklanjanjeradnihnedostatakaradnika,
optimizacijavremenaproizvodnje,
realizacijatekoizvodljivihoperacija,
poveanjeradneproduktivnosti,
unapreenjebezbednostiradnika,
unapreenjemanipulacijematerijalomizalihama,
ispitivanjeikontrolanalinijiproizvodnje,...
Mnogiposlovikojiseizvoderuno,moguseautomatizovatiimebisesmanjilibrojniivisokitrokovikaoi
znaajno smanjio nivo greaka. Jo jedna od prednosti je i fleksibilnost proizvodnog i poslovnog sistema
koja omoguava brzu izmenu toka proizvodnje u sluaju zastoja na pojedinim mainama (fleksibilnost
maina i fleksibilnost operacija, to ima karakter odgovora na kratkotrajne i neplanirane poremeaje
proizvodnje).
Preventivno delovanjenapojavuloegkvalitetaje veomabitno.Kontrolakvalitetaproizvodajepotrebna
posle svake operacije, umesto posle grupe operacija na radnom mestu, kao to je do sada bila praksa.
Potrebnojevraatiseizvorugreke.
Trebalo bi vriti kontinuirano praenje promena u okruenju, te u zavisnosti od njih da preduzee
preduzimaodreenekorektivneakcije.Ispitivanje tritanaosnovukogasemogu utvrditi,asamimtimi
proizvoditi oni proizvodi za koje postoji interesovanje kod kupaca, takoe, mogue je vriti i inovacije
proizvoda, kao i proirenje trita. Kako konkurencija spada u najbitnije faktore okruenja u kontekstu
uticajanapreduzee,odvelikejevanostiispitivanjetritakonkurencije.Postojanjekonkurencijeimaza
pretpostavkuobezbeenjetritakvalitetnimproizvodimaiporazliitimcenama.Sveovodoprinosiboljem
rastuirazvojusamogpreduzea.
Neophodnojevritiunapreenjepostojeihproizvodaiosvajatinovetehnologije,atoepostiipraenjem
svetskih trendova u proizvodnji, kao i kvalitetu proizvoda. Ukloniti iz proizvodnje proizvode koji nisu
profitabilniivritidaljuracionalizacijuproizvodnogprogramInseTeleoptik,tojebiojedanodciljevaza
2009.godinu,akojajedosadasamodeliminoizvrena.
Zauspenoposlovanjejepotrebnodasepravovremenoobezbedekvalitetneinformacijenasvimnivoima,
zbogegajeneophodnoformiratiinformacionesistemekojibiobezbedilinesamodobrubazupodataka,
veiuvelikojmeripojednostaviliiolakalifunkcionisanjeposlovnihsistema,iizsvihtihrazloganeophodno
je da preduzee ubrza proces uvoenja informacionih sistema. Brim uvoenjem informacionog sistema
postieseboljepraenjeimerenjesamogprocesaproizvodnje,anesamouvidustanjezalihaumagacinu.
JedanodosnovnihpreduslovazauvoenjeTQMajedokumentovanost.Zakreiranjedokumenatakoriste
se odgovarajue baze podataka o dokumentima sistema kvaliteta, standardizovani obrasci za
dokumentacijuiodgovarajuaraunarskamrea.Nezamislivjerazvojkvalitetabezprimeneinformacionih
tehnologija. Neophodno je svakodnevno pratiti razvoj informacionih tehnologija i primenjivati ih u
organizaciji. Svakako, to mogu da urade samo za to struni kadrovi, pa je neophodna stalna edukacija
zaposlenih i iz oblasti informacionih tehnologija. Poveanje nivoa znanja svih zaposlenih radnika e im
85

omoguitiboljeilakesavlaivanjenovihmetodaitehnikauprocesuproizvodnje.Potrebnoizdvojitivea
sredstvazadovoenje,edukacijuimotivacijukadrova.
Potrebnojeuloitisredstvadabiseomoguioprostorzalaboratorijuzapredkontroluukojimabisevrila
hemijskaimehanikakontrolaulaznihsirovina.Natajnainbisevrilaulaznakontrola,kojabidovelado
spreavanjaulazaloegmaterijalausamprocesproizvodnje,tobiujednodovelodosmanjenjatrokova
preduzeaiznaajneutedesredstava.
Posvetitiveupanjufunkcijimarketinga.Kakojejedanodglavnihciljevapreduzeaubudunostiirenje
tritaneophodnojevieuloitiumarketing.RazvojnatritimaEUpostavljabrojneizazovepredizvoznike,
posebnoizzemaljautranziciji,kojizahtevajustratekipristupkojisezasnivanafleksibilnosti,inovativnostii
meunarodnopriznatimstandardima.ZauspeannastupnatrituEUpotrebnojeizvritidobrupripremu
iodabratiodgovarajuumarketinkustrategiju.
Stimulacijaimotivacijasuprekopotrebne,meutimtrebaizbegavatimotivacijunovcemvesebaziratina
premisama TQMa, iji su efekti mnogo efikasniji. Motivacijom radnika da proizvode proizvod to veeg
kvalitetakrozsistemnagraivanja,imotivacijomkontroloratakotoeporedtogatoutvrujekvalitetda
bude stimulisan i za pronalaenje loeg proizvoda, proizvoda za doradu i utvrivanjem postojeeg
nekvaliteta.Radniktrebadasedestimuliezanekvalitetanproizvodkojijeutvrdiokontrolor,akontrolorza
reklamaciju.
Utvrivanjem upotrebne vrednosti proizvoda, na osnovu ega se mogu dati i uputstva za upotrebu i
odravanje proizvoda, a utvrivanjem greaka i uzroka gubljenja i slabljenja kvaliteta mogue je vriti
unapreivanjeproizvoda.
Sastavkvalitetanemoebitistatian,vemorabitipodloanstalnimpromenamaiunapreenjima,jerse
konkurentskaprednostuindustrijinestiejednomzazauvek,tojesluajisaInsom.Sistemupravljanja
kvalitetom prema standardima serije ISO 9000 postaje sve znaajniji faktor konkurentnosti, jer se preko
njega bre uspostavlja poverenje izmeu proizvoaa i kupca. Meutim, sutina savremenog koncepta
kvalitetanemoesesvestisamonanavedenestandardeinadobijanjeodgovarajuihsertifikata.
Ukoliko se posmatra razvoj u oblasti standardizacije kvaliteta u svetu, mogu se konstatovati veoma brze
promeneitransformacije.Postojetriposlednjefazerazvojasistemakvaliteta:
kontrolakvalitetaQC
upravljanjekvalitetomQM
potpunoupravljanjekvalitetomTQM.
Krajnji cilj svake organizacije treba da je potpuno upravljanje kvalitetom TQM, koje podrazumeva stalno
zadovoljavanjezahtevakupacauznajnietrokove,koristeisepotencijalimasvihzaposlenihiostvarujui
profit. U fazi prelaska s nivoa QM (ili QMS svejedno) na TQM moe se govoriti o prelasku sa faze
upravljanjasistemomkvalitetanasadrajekojimasedefinieiizgraujekvalitetsistema.Topodrazumeva
potpuno ovladavanje problematikom kvaliteta za svakoga ko se na bilo koji nain bavi proizvodnjom i
plasiranjemproizvoda.
KvalitetimplementacijeTQMsistemazavisiodsledeihfaktora(ofranacigrupaautora,2009):
1. opredeljenostimenadmenta
2. resursa(kadrovi,finansije,opremljenost,laboratorija),
3. motivacije
4. obuke
5. trokovazboginternihieksternihnedostataka(trokovi:kontrole,karta,reklamacija)
6. trokovapreventive(planiranjekvaliteta,praenjekvaliteta,razvoj)
7. menadmentaprocesa(sistemkvaliteta,upravljanjeneusaglaenimproizvodima,upravljanjezapisimao
kvalitetu)
8. operativnih poslovnih procesa (nabavka, upravljanje razvojem, kontrolisanje i ispitivanje, isporuka,
servisiranje)
Preduzee Insa je posle standarda ISO 9001:2000 krajem 2010. godine ula u proces unapreenja
kvalitetomnaosnovustandardaSRPSISO9000:2008,pazasada,osimusvajanjastandardaISO14001:2004
86

(sistem menadmenta za zatitu ivotne sredine), nema u planu razvoj kvaliteta primenom TQMom. U
ovom trenutku prepreke za unapreenje kvalitetom na osnovu TQMa u preduzeu Insa su brojne.
Neophodnojenedostatke,kojisuuoeniiveanalizirani,ispravitiiusvojitipredlogezapoboljanjesistema
kvaliteta.TeknakontogaepreduzeebitiumogunostidarazmiljaoTQMu.
Uoeni nedostaci, a koji su bitni za TQM su: neopredeljenost menadmenta, nedovoljan broj strunih
kadrova, nedovoljna opremljenost, glavni ciljevi su obim proizvodnje i prodaja, slab informacioni sistem,
nedovoljna primena plana obuke, kontakt sa kupcima je minimalan, marketing nije na zavidnom nivou,
nedostajedugoronoplaniranje(najmanje10god.),...
Politika i ciljevi kompanije u oblasti kvaliteta se u TQM ambijentu moraju definisati dugoronim ciljevima
kompanije,atoznaiodnajmanje10godina.Vanojenapomenutidakompanijekojeimajuimidsvetskog
liderakvaliteta(Toyota,Sony,itd)imajuhorizontplaniranjasvojevizijebudunostiod20do50godina.
Uvoenje totalnog upravljanja kvalitetom predstavlja sloen proces aktivnosti u koji moraju biti ukljueni
svi zaposleni. Proces uvoenja potpunog upravljanja kvalitetom kroz analizu etiri etape: priprema za
uvoenje,planiranje,implementacija,nadzoriosiguravanjeTQMa.
Uspena priprema je osnovni preduslov za efikasnu implementaciju TQM sistema. Da bi pripreme bile
efikasne,potrebnojesprovestinajmanjesledeeaktivnosti(ofranac,Savovi,2010):
1. obukaipodrkarukovodstvazaTQMsistem,
2. formiranjeodborazaTQM,
3. imenovanjepredstavnikarukovodstva,
4. pripremaljudskihresursazaukljuenjeupromene,
5. obukazaposlenih,
6. definisanjesistemamotivacije
NainimplementiranjaTQMajerazliitzasvakuorganizacijuidirektnozavisiodveliineorganizacije.Od
dvamoguaoblikaTQMorganizacije,zapreduzeeInsanajrealnijaorganizacionastrukturajeprvioblik,
presvegazbogvepostojeekojabisetomprilikomnajlaketransformisala.
VostvopreduzeajetemeljniinilacuprocesuosposobljavanjapreduzeazaimplementacijuTQMa.Ono
treba osigurati preduslove, postaviti kvalitativne ciljeve i raditi na kontinuiranom poboljanju procesa
implementacije.Jedanodvrlovanihzadatakaviihrukovodiocajeidasasigurnouutvrdeipomognuda
drugi menaderi pojme i prihvate naela ukupnog kvaliteta. Rukovodstvo mora biti svesno vanosti TQM
sistemaibitiupoznatosaosnovnimkonceptimainjihovomprimenom.Postojidirektnavezaizmeustava
rukovodstva prema TQM, ostvarenog kvaliteta i zadovoljstva korisnika. Obuku rukovodstva uglavnom
sprovodeosobesastrane.
VostvopreduzeatrebapreduzetisledeekorakedabiolakaloprimenuTQMa:
fokusiranjenaproces,anenapojedinaneciljeve,
aktivnoueeliderauimplementacijikvaliteta,
negovanjeneposrednekomunikacije,
podsticanjezalaganja,
trebajubitinaeluobuke;
odravatibliskekontaktaskupcima.Ako,jepotrebno,ureavanjuproblemazastupatiinteresekupaca.
naglaavativanoststalnihpoboljanja
Struno osposobljavanje je preduslov za uspenu implementaciju TQM sistema. Kroz promenu naina
razmiljanja, stavova i ponaanja zaposleni prihvataju filozofiju totalnog kvaliteta. Efikasna i efektivna
realizacija programa osposobljavanja moe se ostvariti dobrim planiranjem, izvoenjem obuke i na kraju
analizomostvarenihrezultata.Poslerealizovaneobukeneophodnojesprovestitestiranjepolaznikaiuraditi
analizukojasadri:identifikovaneslabostiuznanjusvakoguesnikaipoglavljakojajesvakiuesnikuspeno
savladao.
Nedovoljna motivisanost zaposlenih predstavlja konicu u procesu uvoenja totalnog kvaliteta.
Zaposlenima treba dokazati znaaj totalnog kvaliteta. To se realizuje obukom kojom se postie pozitivan
stavidodatnomotivisanje.
87

JojednaodprednostipoboljanjakvalitetaprimenomTQMjeiuvoenjetotalnopreventivnogodravanja.
Kvalitetuvelikojmerizavisiodispravnostisredstavarada,patotalnopreventivnoodravanjepredstavlja
pristup postizanja totalnog upravljanja kvalitetom, koji se u najkraem moe definisati u nekoliko taaka
(Perovi,2004):
1. Opremu odravaju oni koji na njoj rade, to e pomoi da se uoe poetna odstupanja i identifikuju
kljuniuzrocinedostatakaopreme;
2. Definisanjeuzrokainalaenjenaina(metodaipostupaka)daseuzrocieliminiu;
3. Standardizacijaoperacijapreventivnogodravanja(ienje,podmazivanje,podeavanjeidr.);
4. Instaliranjeopremekojasesamapodmazuje,istiivrisamoregulaciju,kojasesamadijagnostikujeina
osnovuteautodijagnostikesesamopopravlja.
TotalnopreventivnoodravanjeufunkcijiTQMprimenjujesenaproizvodnuopremuinaopremukojase
primenjuje u svim segmentima organizacije kao to su: kancelarijska oprema, telefonske instalacije,
raunarskaoprema,opremauuslugamaidr.
ZAKLJUAK
KadajeInsaosnovanakaofabrikasatovaidrugihproizvodaizoblastipreciznemehanikeimernetehnike,
odmah je postala lider u naoj zemlji i regionu. Dobijala je i meunarodne nagrade i priznanja za svoje
proizvode. Do 1990 godine, Insa je ula u najui krug vodeih svetskih proizvoaa satnih proizvoda.
Meutim, usled sankcija i uruavanja domae privrede 90ih izgubila je svoj poloaj na tritu koje se pri
tom znaajno smanjilo. Da bi opstalo na tritu, preduzee je 2003. godine uvelo sistem upravljanja
kvalitetom ISO 9001:2000, a 2007. se i privatizovalo i postalo akcionarsko drutvo. Krajem 2010. godine
uvedenjeistandardISO9001:2008kakobisepovealakonkurentnostpreduzeakakonadomaemtakoi
naglobalnomtritu.Uciljuopstankaidaljegrazvojaudinaminomokruenju,preduzeemoradaprihvati
koncept upravljanja kvalitetom koji zasnovan na filozofiji obezbeenja kvaliteta, kao osnovnoj filozofiji
upravljanja.JedantakavkonceptjeiTQM.
NovaposlovnafilozofijazasnovananakonceptuTQMdobijasveveiznaajusvimsferamamenadmenta.
TQM je razvio metodologije sa definisanim strukturama kojima se modeluju menadment sistemi u
organizaciji.Standardizacijamenadmentsistemajeproceskojiseglobalnoirisatendencijomdapokrije
sveaspektemenadmenta.
Za efektivnu primenu koncepta TQM potrebna je velika transformacija i temeljna kulturna promena
organizacije. Organizacijakojajefleksibilna,kojasebrzoprilagoavapromenamaizokruenjaikojabrzo
ui se postie primenom TQMa i njegovih osnovnih principa. Promene su u osnovi jednostavne ali, nisu
lake,obziromnanamentalitetinjihovobim.
TQMmoradabudeprisutanuitavojorganizacijiimoradaponesavrha.Dakle,topmenadmentmorada
pokae da je ozbiljan u vezi sa kvalitetom i njegovom implementacijom, ukoliko ovo izostane zaposleni
kvalitet nee shvatati ozbiljno i kompanija je osuena na propast i pre poetka procesa unapreivanja.
TQM, kao i bilo koja druga promena, moe izgledati nesavladivom. Prema tome, kvalitativne vrednosti i
usmerenost ka poslovnoj izvrsnosti teku upravo od vodstva preduzea koje je glavni inilac u procesu
uspostavljanjasistemakvaliteta.
TQMmodeljedaonajboljerezultateuunapreenjukvalitetairomsveta,zbogegajeuradupokuanoda
se istakne njegov znaaj zbog ega su date smernice za njegovo uvoenje u preduzeu Insa. Bitno je
naglasitidaukolikosepreduzeeodluizaTQM,kaosredstvokojeejojdonetiprofit,morashvatitiznaaj
kvalitetauorganizaciji,kojeprednostiondonosiiakorealizujesvepotrebneaktivnostiuvezikvalitetana
nainnakojisutouinileivelikesvetskekompanije,tektadamoedaraunanauspeh.
Na osnovu svega navedenog u radu moe se zakljuiti da TQM predstavlja nain ivota organizacije koja
uvodi stalna poboljanja pokazatelja poslovanja na svim nivoima i u svim aktivnostima i da su mnoge
kompanijeiromsvetashvatiledajeTQMputupravljanjabudunosti.
88

LITERATURA
[1]VojislavVulanoviigrupaautora,Inenjerskemetodeitehnikeunapreenjakvaliteta,NoviSad,1998
[2]RampersadH.K.,TQMAnExecutiveguidetocontinuousimprovement,Springer,London,2001,
http://www.mylibrary.britishconcil.org/businessandmanagement/totalqualitymanagementan
executiveguidetocontinuousimprovement
[3]DraganD.Milanovi,TadiD.,MisitaM.,Informacionisistemimenadmentasaprimerima,
Megatrenduniverzitetprimenjenihnauka,Beograd,2004
[4]B.Popovi,M.akovi,V.Bokovi,Upravljanjeposlovanjemiupravljanjekvalitetom,Kragujevac:33
nacionalnakonferencijaokvalitetu,2009,http://www.cqm.rs
[5]KellyJ.M.,TotalQualityManagement:HowtoProgramfortheHighPerformanceBusiness,New
Jersey,USA:AlexanderHamiltonInstitute,1997,
http://books.google.com/books?id=vUdFCfnJYu4C&pg=PA273&lpg
[6]SlobodanPokrajac,Industrijskimenaddment,skripta,2010
[7]V.D.Majstorovi,Modelmenadmentakvalitetom,Poslovnapolitika,Beograd,2000
[8]D.Radoman,Stvaranjepodlogazaizbornajpovoljnijegmodelasamoocjenjivanja,Kragujevac:34
[9]Rajkoofranac,IvanSavovi,PripremaljudskihresursazaimplementacijuTQMsistema,Kragujevac:
34nacionalnakonferencijaokvalitetu,2010,http://www.cqm.rs
[10]MiloJeli,Principiposlovneizvrsnostislinostiirazlikenasvihpetkontinenata,Kragujevac:33
[11]I.oki,D.Rajkovi,BPRiTQMOdreenjaikomparacije,Kragujevac:32nacionalnakonferencijao
kvalitetu,2005,http://www.cqm.rs
[12]ZdravkoKrivokapiigrupaautora,OdpojaveserijestandardaISO9000donoverevizijeMainski
fakultet,Centarzakvalitet,Podgorica,http://www.poslovnapolitika.com/
[13]MilenkoHeleta,KonceptTQMosnovzaIMS,Beograd,2004,www.educta.co.rs
[14]NenadStojiljkovi,KometrebaTQM,Infotrend,1997,www.kvaliteta.inet.hr
[15]DejanRaoni,Primenabenmarkingaumenadmentukvalitetom,Kragujevac:33nacionalna
konferencijaokvalitetu,2009,http://www.cqm.rs
[15]MilanJ.Perovi,Novipristupupravljanjuodravanjem,CIMCentar,Kragujevac,2004,
www.scindeksclanci.nb.rs
[16]Milutinirovi,MomiloMilisavljevi,SlobodanPokrajac,BranislavMai,MilenkoHeleta,Strateki
menadment,UniverzitetSingidunum,Beograd,2009
[17]B.Mai,Metoderadikalnihpromenauorganizacijama,FakultetzamenadmentUniverzitetaBraa
Kari,Beograd,2004
[18]V.D.Majstorovi,Upravljanjekvalitetomproizvoda1,skripte,MainskifakultetuBeogradu,2003
[19]www.sertifikacija.com
[20]http://www.iqd.com/tqmdefn.htm
[21]http://www.tqm.com
89

GradimirDanon,UniverzitetuBeograduumarskifakultet
BrankoVasi,UniverzitetuBeograduMainskifakultet
Rezime:Uprethodnimradovimasmopokazalivanostodravanjapropisanogpritiskaupneumaticimada
biseouvaleperformansepneumatika,kaotojevisokoprijanjanje,malapotronjagoriva...Uovomradu
panja e biti usredsreena na analizu moguih prednosti i eventualnih mana pumpanja pneumatika
azotom,odnosnovazduhombezkiseonika.Ciljradajedaseukaedaseirelativnojednostavnimijeftinim
postupcimamoepodiibezbednost,komforiekonominostvelikihvoznihparkova.
UVOD
Azot je ve godinama prisutanu razliitim oblastima transporta ka sredstvo za pumpanje pneumatika.
Vazduhoplovstvo ga koristi zbog njegove nezapaljivosti, inertnosti i boljeg odravanja pritiska u
pneumaticima. Azotom se pune i pneumatici za trkaka vozila i motocikle, najvie zbog toga to je
nezapaljivisuv.Vlagauvazduhu,usledzagrevanjapneumatikatokomtrke,dramatinoutienaporast
pritiska vazduha u trkakim pneumaticima. Azot se koristi i u velikim pneumaticima za vanputna i radna
vozila.Tujesvojstvonezapaljivostitakoeveomavano.Dosamozapaljenjagumamoedoiusledvisokih
radnihtemperaturazbogvelikihotporakotrljanjuiuslovarada.
Primena azota za pumpanje pneumatika putnikih i komercijalnih vozila ide mnogo sporije. Za to postoji
nekolikorazloga:
Mreastanicazapunjenjepneumatikaazotom;
Nabavnacenastanicazapunjenjeazotom,odnosnocenapunjenjakojuplaajukorisnici;
Nedostatakinformacijaoprednostimakorienjaazotazapumpanjepneumatika.
Vana prednost azota je sporije smanjenje pritiska u pneumaticima punjenih azotom. Razlog je slabija
propustljivost gumenih smea kada je u pitanju azot u odnosu na kiseonik, odnosno obian vazduh.
Sabijeni gas (azot/vazduh) najvie prolazi kroz strukturu spoljne gume. Ostatak curi na spoju naplatka i
stopepneumatika,krozventililizbogloegzaptivanjaizmeutelaventilainaplatka.
TEORIJSKEOSNOVE
Vazduh kojim inae punimo pneumatike sastoji se od 78% azota (N2), 21% kiseonika (O2) i 1% ostalih
gasova.Uostalespadaivodenapara(H2O).Molekulsketeinekiseonikasu32,azota28,avodenepare18.
estosejavljakonfuzijakadasepriaoveliinimolekula,molekulskojteiniiprolaenjumolekulakiseonika
iliazotakrozvrsteprepreke,odnosnonjihovojpermeabilnosti.Grekasepravijerseobinopretpostavida
je veliina molekula u direktnoj korelaciji sa molekulskom teinom. Kiseonik ima veu molekulsku teinu
nego azot, ali je molekul kiseonika po dimenzijama manji od molekula azota. To je osnovni razlog to
kiseonikprolazilakeodazotaizmeupolimernihlanacagume.Zatojetotako?Diatomimolekuli,atosu
O2 i N2, su cilindrinog oblika, odnosno oblika pasulja i imaju dve karakteristine dimenzije: duinu i
prenik. Za prolaanje kroz neku prepreku bitan je prenik, odnosno manja mera. Prenik molekula
kiseonikajemanjijersuprivlanesilejezgravee(atomkiseonikaima8protona)ioblakelektronajestoga
kompaktniji.Tojeosnovnirazlogtokiseonikprolazipriblino34putabrenegoazotkrozmaterjalekao
tojeguma.
Kombinujui Fikoov zakon o difuziji i Henrijev zakon o rastvorljivosti [1] mogue je sraunati koeficijente
permeabilnostimolekula(kiseonikaiazotaunaemsluaju)krozmaterijalekaotosuplastikaiguma,ana
osnovunjihmesenipadpritiska.Dabiseuto,nanekinain,uveriliiskoristiemorezultateeksperimenta
sprovedenihu[2].
Prvapretpostavkajedajepneumatiknapumpansamoazotom(100%).Ukupnipritisakazotaupneumatiku
je3bar.Atmosferskipritisakiznosi1bar,asastavvazduhajezaokruen,radijednostavnijegrauna,na80%
azota(0,8)i20%(0,2)kiseonika.
*Mainskifakultet,UniverzitetuBeogradu,KraljiceMarije16,11000Beograd,Srbija
gradimirdanon@gmail.com
90

Razlikapritisakaazotaupneumatikuiatmosferiraunasenasledeinain:
p N2 (pin N in ) (p out N out ) (3 1) (1 0,8) 2, 2 bar 2, 2 105 Pa

gdeje:pinukupnipritisakazotaupneumatiku(3bar),bar;Ninueeazotaunutarpneumatika(1);pout
atmosferskipritisak(1bar);Ninueeazotauatmosferi(0,8).
Protokazotaizpneumatikauatmosferumoeseodreditiuzpomoobrasca:
n N PN
p N2
l
gde je: n N protok azota iz pneumatika u atmosferu; PN koeficijent permeabilnosti azota kroz zid
pneumatika; pN2razlikaparcijalnihpritisakaazotanazidovimazidaspoljnegume;ldebljinazidaspoljne
gume.
KoeficijentpermeabilnostiPsedefiniekaozapreminagasakojaproekrozjedinicupovrinepolimerau
sekundiakojerazlikapritiska1Pa.
Podaciokoeficijentupermeabilnostiseuzimajuizodgovarajuihtabela[2][3]:
PN2 1, 6 10
13
cm3 cm
2
,vrednostjedobijenazastandardneuslove(1bari25oC)
cm s Pa
Korienjemizraunatihipreuzetihvrednostimoguejeizraunatiprotokazota:
n N PN
p N2
l
1, 6 1013
2, 2 105
cm3
3,5 108
1
cm 2 s
Slian postupak treba sprovesti i za kiseonik. Kinseonika nema u pneumatiku, ali ga ima u atmosferi. S
obzirom da je u tom sluaju parcijalni pritisak kiseonika u spoljnoj atmosferi vii nego u unutranjosti
pneumatika(kojijejednaknuli)postojiprotokkiseonikaitoobrnutomsmeru.Tojemogueizraunatiuz
pomo prethodno iskorienih formula i uz korienje vrednosti koeficijenta permeabilnosti za kiseonik i
gumu:
PO2 4, 6 1013
cm3 cm
,vrednostjedobijenazastandardneuslove(1bari25oC)
2
cm s Pa
p O2 (pin Oin ) (p out Oout ) (3 0) (1 0, 2) 0, 2 bar 0, 2 105 Pa

gdeje:pinukupnipritisakupneumatiku(3bar);Oinueeazotaunutarpneumatika(0);poutatmosferski
pritisak(1bar);Oinueeazotauatmosferi(0,2).
Protokkiseonikasemoeodreditiuzpomoobrasca:
n O PO
p O2
l
4, 6 1013
0, 2 105
cm3
1 108
1
cm 2 s
Ukupniprotokjerazlikaizmeuprotokaazotaiprotokakiseonika:
n uk n N 2 n O2 3,5 108 1 108 2,5 108
cm3
cm 2 s
Drugapretpostavkajedajepneumatik napumpanvazduhomuproporciji80%azotai20% kiseonikaida

atmosferusainjavavazduhistogsastava.Atmosferskipritisakipritisakvazduhaupneumatikusuistikaou
prethodnomsluajuiiznose:pin=3baripout=1bar.
Razlikaparcijalnihpritisakazaazotje:
p N2 (pin N in ) (p out N out ) (3 0,8) (1 0,8) 1, 6 bar 1, 6 105 Pa
91

Korienjemizraunatihipreuzetihvrednostimoguejeizraunatiprotokazota:
n N PN
p N2
l
1, 6 10
13
3
1, 6 105
8 cm
2, 6 10
1
cm 2 s
Razlikaparcijalnihpritisakazakiseonikje:
p O2 (pin Oin ) (p out O out ) (3 0, 2) (1 0, 2) 0, 4 bar 0, 4 105 Pa

Protokkiseonikaje:
n O PO2
p O2
l
4, 6 10
13
3
0, 4 105
8 cm
1,8 10
1
cm 2 s
Ukupniprotok,usluajudajepneumatiknapumpanvazduhom,raunasekaozbirprotokaazotaiprotoka
kiseonika:
n uk n N2 n O2 2, 6 108 1,8 108 4, 4 108
cm3
cm 2 s
Iz prethodne analiza je evidentno da pneumatik napumpan azotom sporije gubi pritisak nego da je
napumpanobinimvazduhom.Odnosprotokaje:
n vazduh 4, 4 108
1, 76
n azot
2,5 108
Sledeikorakbibiodase izrauna pad pritiska,recimozamesecdana,zaistipneumatikjednomkada je
napumpan vazduhom i drugi put azotom. Da bi uprostili postupak napraviemo odreene pretopstavke
kojenee uticatinavalidnostrezultata.Prvajedasevozilonekoristiidasenalaziuprostorijiukojojje
temperatura konstantna i iznosi 25oC. Druga je da se i azot i vazduh mogu smatrati idealnim gasovima,
odnosnodavaiKlapejronovateorema.Treajedaserazlikaparcijalnihpritiskauposmatranihmesecdana
nijemenjala.
Razmena gasova sa okolinom vri se preko protektora i preko bokova pneumatika. Na slici 1 prikazan je
pojednostavljenpneumatiksaoznaenimosnovnimdimenzijama
Slika1.Granicerazmenegasovasaokolinom[2]
Naosnovupodatakasaslike1.jednostavnojeizraunatipovrinupneumatika,prekokojesevrirazmena:
A razmena 9,8 105 mm 2 , odnosno 9,8 103 cm 2

Zapreminaazota/vazduhaupneumatikuiznosi:
Vpneumatik Vvazduh Vazot 14,3 106 mm 3 , odnosno 14,3 10-3 m 3
92

Uprvomsluajukadajepneumatiknapumpanazotomzamesecdanaepneumsatiknapustitiukupno:
8
Vazot n azot A razmena 2,5 10 9,8 103 2, 4 10
cm3
Zamesecdanaukupnazapreminaazotakojaenapustitipneumatikje:
(Vazot ) mesec Vazot 2, 6 106 2, 4 104 2, 6 106 624 cm3

Zadrugisluajpumpanjapneumatikavazduhomzamesecdanaeuatmosferuotiiukupno:
Vvazduh n vazduh A razmena 4, 4 108 9,8 103 4,3 104
cm3
Zamesecdanaukupnazapreminakojaenapustitipneumatikje:
(Vvazduh ) mesec Vvazduh 2, 6 106 4,3 104 2, 6 106 1.118 cm3

Sledei korak je izraunavanje pritiska azato, odnosno vazduha u pneumatiku nakon mesec dana. On bi
trebalodajeniiodpoetnogsobziromdajedeoazota/vazduhaistekao.
Polaznejednainesu:
Klapejronovzakonkojivaizaidealnegasove:
p V n R T i
Avogadrov zakon koji kae da svi idealni gasovi, pri istom pritisku, istoj temperaturi, u jednakim
zapreminama sadre isti broj molekula, odnosno da je zapremina jednog mola idealnog gasa pod
standardnimuslovimajednaka:
Vm 22, 414 103
m3
.
mol
Broj molova u tek napumpanom pneumatiku zavisi od apsolutnog pritiska, zapremine pneumatika i
temperatureazota/vazduhaupneumatiku:
Broj molova azota Broj molova vazduh
pin Vpneumatik
R T
3 105 14,3 103
1, 73 gmol
8,314 298,15
gdeje:pinapsolutnipritisakazota/vazduhaupneumatiku,3bar,odnosno 3 105 Pa;Vpneumatikunutranja

zapremina pneumatika, 14,3 106 mm3 , odnosno 14,3 10-3 m3 ; R univerzalna gasna konstanta, 8,314
J/(molK);Ttemperaturaidealnoggasa(azota/vazduha)upneumatiku273,15+25=298,15K.
Brojmolovanakonpumpanjabiojeuobasluajajednak.
Brojmolovakojisutokommesecdananapustilipneumatikserazlikujeuzavisnostidalijepneumatikbio
punjenazotomilivazduhom.Brojizgubljenihmolovasemoesraunatinasledeinain:
broj izgubljenih molova azot
624 103
2,8 102 gmol brojizgubljenihmolovaazota
22, 414
broj izgubljenih molova vazduh
1.118 103
5 102 gmol brojizgubljenihmolovavazduha

22, 414
Umanjenipritisakazota/vazduhaupneumatikuraunasenaosnovujednaineidealnoggasa:
p fin vazduh
(broj molova azot broj izgubljenih molova azot ) R T (1, 73 2,8 10 2 ) 8, 314 298,15
Vpneumatik
14,3 10 3
2,95 105 Pa
93

p fin vazduh
(broj molova vazduh broj izgubljenih molova vazduh ) R T (1, 73 5 102 ) 8,314 298,15
Vpneumatik
14,3 103
2,91 105 Pa
U sluaju kada je pneumatik punjen azotom gubitak pritisak iznosio je 0,05 bar to iznosi 1,6% poetnog
pritisakod3bar,odnosno2,5%odmanometarskogpritiskaazotaupneumatiku.Kodpneumatikakojijebio
napumpan vazduhom razlika je netovea i iznosi0,09 bar. Toznai da bi pad pritisak bio 3%, odnosno
4,5%odmanometarskogpritiskavazduhaupneumatiku.
Najvanija prednost pneumatika napumpanih azotom je je sporiji gubitak pritiska pneumatika, ali nije i
jedini.Drugavelikaprednostjesmanjenaoksidacijastrukturespoljnegumesobziromdauvazduhu,kojim
seuobiajenopumpajupneumatici,imaiodreenakoliinavodenepare,auazotujenema.
Ukoliko bi neko eleo da predloi nekoj transportnoj kompaniji da uvede azot u sistem odravanja
pneumatikatrebalobidabudespremandavlasnicimaimenaderimaodgovorinasledeapitanja:
1. Dalipostojevrstipodacioprednostimaazotaikojesutokoristikojebinjihovakompanijaimala
ukolikoseodluidauvedeazotusistemodravanjapneumatika;
2. Kolikobikotalouvoenjeazotausistemodravanjapneumatikaukompaniji;
3. Kolikisuoperativnitrokovikorienjaazotauobjektimakompanijeiuservisnimradionicamanaputnoj
mreiuzemljiiinostranstvu;
4. Kojesudirektneiindirektnekoristioduvoenjaazotausistemodravanjapneumatikaukompaniji.
Saetoreeno,svakogvlasnikainteresujekolikojekapitalairesursapotrebnouloitiutajposaoikakvibi
bili rezultati njegove realizacije, kao i koja je verovatnoa da se ovi rezultati i ostvare. Da bi moglo da se
odgovori na to potrebno je raspolagati prethodnim projektima ovakve vrste, odnosno rezultatima
odgovarajuihterenskihistraivanja[4][5][6][7][8].USrbijizasadanisurealizovanisliniprojektitakoda
su, za potrebe ovog rada, saeto izloeni rezultati istraivanja sprovedenih 2007. godine u Kanadi [4].
Istraivanjeimaisvojupredistoriju.TojeradSpelbergaiz1985.godine[5]ukomesupretstavljenirezlultati
istraivanjaizranih70.godina.Ciljstudijejebiouticajazotaazotanavekkarkaseiprotektora.Praenisu
54 nova i 44 protektirana pneumatika. Autor je nedvosmisleno utvrdio novi pneumatici pumpani azotom
imaju 26%, a protektirani ak 56% dui vek protektora. Od tog vremena (1974. godine) mnogo stvari u
oblasti pneumatika se promenilo. Novi eksperiment u Kanadi sproveden u kompaniji Harris Transport
Winnipeg, Manitoba trebalo je da da odgovore na pitanja kakav je uticaj korienja azota za pumpanje
pneumatikanatrokovegoriva,habanjeprotektora(podpritisakioksidacija),oteenjabonica(oksidacija)
imogunostprotektiranja(oksidacija).
Ispitivanje je trajalo 9 meseci tokom kojih su kamioni preli 35,4 miliona kilometara. Rezultati potronje
gorivasuprikazaninaslici2.
94

57
Kvartalne potronje
56
Prosek pre uvoenja programa

Prosek nakon uvoenja programa
55
lit/100 km
54
Prosek nakon uvoenja azota
53
52
51
50
49
48
47
46
0
10
12
14
Kvartal
Slika2.RezultatipraenjapotronjegorivauHarrisTransportWinnipeg,Manitoba[4]
Prvideosinusnelinijeodnosisenaperiodpreuvoenjaprogramazakontroluiodravanjepritiskavazduha
u pneumaticima. Prosek u ovom periodu je bio 51,6 litara za 100 km. Drugi deo sinusne linije pokazuje
pozitivanuticajprogramazakontroluiodravanjepritska.Prosenapotronjajebila50,36litaraza100km.
Treideosinusnelinijeodnosisenaperiodkadajepoelaprimenaazota,alisamonajednomdeluvozila
(68%). Prosek je nii od dva prethodna i iznosi 49,1 litara za 100 km. To je za 4,38% manje nego pre
uvoenjabilokakvihmera,aza2,5%nakonuvoenjaprogramakontroleiodravanjapritiska.
Metodologija ispitivanja je podrazumevala i postojanje kontrolne grupe, odnosno kamiona kod kojih su
pneumaticipumpanivazduhom.Naslici3prikazanisuuporedorezultatimerenjapotronjegorivazatest
grupu kamiona sa pneumaticima pumpanih azotom i kontrolnu grupu kamiona sa pneumaticima
napumpanivazduhom.
46
45
lit/100 km
44
43
42
Test grupa azot
41
Kontrolna grupa - vazduh

40
0
0,5
1,5
2,5
3,5
Kvartal
Slika3.Poreenjepotronjegorivakamionasapneumaticimapunjenihvazduhomiazotom[4]
95

Gornjalinija(plava)prikazujesezonskupromenupotronjegorivakamionasapneumaticimanapumpanih
vazduhom, a donja kriva (crvena) prikazuje prosenu potronju kamiona sa pneumaticima napumpanih
azotom. Treba primetiti da krive prate jedna drugu. Kada bi bilo drugaije to bi znailo da na potronju
gorivautiejonekineobuhvaenifaktor,odnosnodapostojirazlikauponaanjuovedvegrupekamiona.
Potronjakamionasapneumaticimanapumpanihazotom,zavisnoodsezonejemanjaizmeu3,6%i5,5%.
Naslici5prikazanisurezultatimerenjahabanjaprotektorapneumatikamontiranihnakamionskeprikolice
kojisuukupnoprelioko180milonakilometara.
10
Preostala dubina desena protektora, mm
9
8
7
6
5
4
3
Kontrolna grupa - vazduh

Test grupa - azot
2
1
0
0
50.000
100.000
150.000
200.000
250.000
300.000
350.000
400.000
450.000
Preeno kilometara
Slika4.Merenjedubinedezenaprotektorakamionskihpneumatikapunjenihvazduhomiazotom[4]
Donja kriva (plava) prikazuje prosenu promenu dubine dezena pneumatika prikolica iji su pneumatici
pumpani vazduhom. Radi se o ukupno 425 pneumatika na svim pozicijama na kamionu iji je prosean
intenzitethabanja33.000kmza1mmdubinedesena.Gornjakriva(crvena)prikazujeprosenupromenu
dubinedezenapneumatikaprikolicaijisupneumaticipunjeniazotom.Radiseoukupno836pneumatika
nasvimpozicijamanakamionuijijeintenzitethabanjaoko65.000kmza1mmdubinedesena.
Premanavedenimistraivanjimaintenzitethabanjajekodpneumatikapunjenihazotombiopriblinodva
puta manji nego kod pneumatika kontrolne grupe, iji su pneumatici pumpani vazduhom. To znai da je
proseni vek protektora pneumatika punjenog azotom bio dva puta dui, odnosno za skoro 200.000 km.
Morasenapomenutidaseradiloopneumaticimazaprikolice.Vekpneumatikanaprednjimilipogonskim
osovinamakamionabiobisigurnokrai,alijezaoekivatidabiodnos1:2ostaoisti.
Trokovikorienjasistemapumpanjaazotomtokom9meseciispitivanjabilisusvega8.500CAD,utedeu
gorivusubileskoro500.000litara[4].
ZAKLJUAK
Prema prikazanim rezultatima ispitivanja pumpanje pneumatika azotom znaajno smanjuje potronju
goriva kamiona ak i u sluaju da se radi o floti u kojoj je ve odranije uveden program za kontrolu i
odravanje pritiska vazduha u pneumaticima. To znai da korienjem azota se direktno smanjuje emisija
gasovastaklenebateuatmosferu.
Primenaazotaznaajnoutieinavekkarkaseiprotektoranovihiprotektiiranihpneumatika.Ostaliefekti
kojiindirektnoutiunabezbenostiekonominosttransportasu:
reiotkazanaputu,
manjeoteenihpneumatika,
96

kraevremepopravki,
manjaverovatnoasaobraajnihnezgoda,
sigurnijiautoputevii
manjespoljnihgumazaodlaganje/reciklau.
Vanojereidaproizvoaipneumatikaimajupozitivanstavpremaprimeniazota.Tosevidiiiztehnikih
preporukakorisnicima.Naslikama5i6datesupreporukedvanajveaproizvoaapneumatika
Slika5.Tehnikouputsvozakorienjeazotakompanije
Goodyear
Slika6.Tehnikouputsvozakorienjeazotakompanije
Michelin
SlinepreporukedalesuiostalevelikekompanijekaotojeBridgestoneiContinental.
LITERATURA
[1]Murphy,K(2007),AreNitrogenMoleculesReallyLargerThanOxygenMolecules?Thecorrectanswer,
withrespecttopermeation,isyes,www.getnitrogen.org/pdf/graham.pdf.
[2]Sabino,L.(2000),TyresInflationWithDeOxigenatedAir,doktorskateza,UniverzitetuBolonji.
[3]T.Johnson,SabuThomas(1999),Nitrogen/oxygenpermeabilityofnaturalrubber,epoxidisednatural
rubberandnaturalrubber/epoxidisednaturalrubberblends,Polymer,Volume40,Issue11,
doi.org/10.1016/S00323861(98)00528X.
[4]Mech,K(2007),ResultsofaTrialofNitrogenTireInflationinaLongHaulTruckingFleet,Drexan
Corporation,InternationalMarketingInc,p15.
[5]Serberg,L(1985),MillionMileTruckTiresAvailableToday,GetNitrogenInstitute,
http://www.getnitrogen.org/pdf/SperbergNitrogen.pdf,poslednjiputposeen01.06.2014.godine.
[6]Jalili,N(2011),TireNitrogenFillingSystem:FinalreporttoIngersollRandCorporationClemson
University,Clemson.http://getnitrogen.org/savebillions/files/Clemson_NitrogenFilling_FinalReport.pdf
[7]http://www.getnitrogen.org/savebillions/files/South%20African%20Test.pdf
[8]http://www.getnitrogen.org/savebillions/files/Computerized%20Test.pdf
97

PREVENTIVNEMEREZABEZBEDANIZDRAVRADPRIKORIENJU
OPREMEZARAD
ivoslavMarkovi,Ministrstvozarad,zapoljavanje,borakaisocijalnapitanja*
MiraBoi,Ministrstvozarad,zapoljavanje,borakaisocijalnapitanja
Rezime: Bitni zahtevi za zatitu zdravlja i bezbednosti koje mora da ispuni proizvoa pri projektovanju i
izradi maina kao i drugi zahtevi i uslovi koji moraju biti ispunjeni pre njenog stavljanja na trite ili
upotrebu,uzuzimanjeuobzirrezultataizvreneprocenerizika,stavljanjenatritei/iliupotrebuslobodno,
bezikakvihogranienja,minimalnizahtevivezanibezbednostizdravljezaposlenihkojemoraposlodavacda
obezbedi pri korienju opreme za rad na radnom mestu kao to su pokretanje ili zaustavljanje, odnosno
njenaupotreba,transportovanje,popravljanje,izmenekojimasenemenjanamena,odravanje,servisiranje
ispecifinoienje;kaoipostupakirokovipreventivnihiperiodinihpregledaiispitivanjaopremezarad.
Kljunerei:Bitnizahtevizazatituzdravljaibezbednostikojemoradaispuniproizvoapristavljanjuna
trite i/ili upotrebu maina, minimalni zahtevi vezani za bezbednost i zdravlje zaposlenih koje mora
poslodavacdaobezbediprikorienjuopremezaradnaradnommestu.
UVOD
Pravilnikomopreventivnimmeramazabezbedanizdravradprikorienjuopremezarad(Slubeniglasnik
RS,br.23/09i123/12),propisujuseminimalnizahtevikojejeposlodavacduandaispuniuobezbeivanju
primene preventivnih mera pri korienju opreme za rad, pojedini izrazi koji se koriste imaju sledee
znaenje:
1. opremazaradjemaina,ureaj,postrojenje,instalacija,alatisl.kojasekoristiuprocesurada;
2. korienjeopremezaradjesusveaktivnostikojeseodnosenaopremuzaradkaotosupokretanjeili
zaustavljanje, odnosno njena upotreba, transportovanje, popravljanje, izmene kojima se ne menja
namena,odravanje,servisiranjeispecifinoienje;upotrebaopremezaradjestenjenopodeavanje,
programiranjeilireprogramiranje,pokretanje,zaustavljanjeiienje;
3. podrujeopasnostijestepodrujeunutaropremezaradi/iliunjenojokolini,ukojemzazaposlenogkoji
jeizloenopasnostimailitetnostimapostojirizikodnastankapovredaioteenjazdravlja;
4. zaposleni koji je izloen opasnostima ili tetnostima jeste svaki zaposleni koji se u potpunosti ili
deliminonalaziupodrujuopasnosti;
5. rukovalacjestezaposlenikojiuokviruposlovakojeobavljaupotrebljavaopremuzarad.
Poslodavac je duan da obezbedi da opremu za rad moe da koristi samo zaposleni koji je za to struno
osposobljen.Poslodavacjeduandaobezbediprimenumerabezbednostiizdravljanaraduprikorienju
opremezarad,takodasekoristiuskladusanamenom,dajeodgovarajuazaobavljanjeposlovailidajena
pravilan nain prilagoena za tu svrhu, da se koristi u skladu sa svim bezbednosnotehnikim podacima
navedenimudokumentacijiproizvoaa,odnosnoisporuioca.
Poslodavacjeduandapriizboruopremezaradvodiraunaospecifinimradnimuslovimaipostojeim
opasnostima i tetnostima na radnim mestima i u radnoj okolini, koje mogu nastati pri korienju te
opremezarad.Poslodavacjeduandaobezbedidaseprimenommerabezbednostiizdravljanaradupri
korienju opreme za rad rizik od nastanka povreda i oteenja zdravlja za zaposlene otkloni ili svede na
najmanju moguu meru. Poslodavac jeduan da rukovaocima obezbedi uputstvo za upotrebu opreme za
rad.
Poslodavac je duan da, u sluaju kada se pri korienju opreme za rad pojavljuju specifini rizici od
nastankapovredaioteenjazdravljazaposlenih,obezbedida:
1. tuopremuzaradmogudaupotrebljavajusamorukovaoci
2. popravljanje, izmene kojima se ne menja namena, odravanje, servisiranje i specifino ienje te
opremeobavljajuzaposlenikojisuzatoodreeni.
*Ministrstvozarad,zapoljavanje,borakaisocijalnapitanja,Nemanjina2226,11000Beograd,Srbija
zikam@minrzs.gov.rs
98

Poslodavac je duan da obezbedi da se pri korienju opreme za rad u potpunosti potuju ergonomski
principi. Poslodavac je duan da u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, zaposlene koji nisu
rukovaoci, upozna sa svim vrstama rizika koji se za njih mogu pojaviti pri korienju opreme za rad na
radnommestuiuradnojokolini.
Pravilnikom o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (Slubeni
glasnik RS, br. 94/06 i 108/06), propisani su postupak i rokovi preventivnih i periodinih pregleda i
ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne okoline, odnosno
hemijskih,biolokihifizikihtetnosti(osimjonizujuihzraenja),mikroklimeiosvetljenosti.
Preventivnim i periodinim pregledima i ispitivanjima opreme za rad proverava se i utvruje da li su na
opremizarad,propisanojovimpravilnikom,kojasekoristiuprocesurada,primenjenemerebezbednostii
zdravlja na radu utvrene propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehnikim propisima,
standardimaiuputstvimaproizvoaa.
Oprema za rad koja podlee preventivnim i periodinim pregledima i ispitivanjima, jeste: dizalica i ureaj
nosivostiod0,5tonaivie,kaoiprivremenopostavljenakonzolnadizalicaivitlonosivostiod0,3toneivie,
na mehanizovani pogon, koji slue za dizanje, sputanje i prenoenje tereta pomou elinog ili drugog
ueta, lanca, hidraulika i dr; regalna dizalica na mehanizovani pogon (u regalnom hodniku i van njega,
vezana za ine ili koja ima na drugi nain automatski regulisane pozicije) koja slui za unoenje u regal i
uzimanjeizregalapaletailimaterijala;podiznaplatformanamehanizovanipogonkoja,pomouugraene
platforme ili korpe, slui za dizanje i sputanje zaposlenih radi obavljanja radnih operacija; visea skela,
fasadni, teretni i putniki lift (izuzev liftova u stambenim zgradama), na mehanizovani pogon, koji na
vertikalnim povrinama zgrada, na fasadama zgrada, gradilitima i u objektima namenjenim za radne i
pomoneprostorijesluezadizanjeisputanjezaposlenihimaterijala;samohodnovozilo,namehanizovani
pogon, koje se koristi za unutranji transport vuu, potiskivanje, dizanje, sputanje i prenoenje tereta;
presa,makaze,noivaljak,namehanizovanipogon,zaseenje,presovanje,savijanjeiizvlaenjematerijala,
aukojesematerijalzaobraduulaeilivadiruno;opremazapreraduiobradudrveta,plastinihislinih
materijala,namehanizovanipogon,kojajepostavljenanatemelje,ukojusematerijalzaobraduulaeili
vadiruno;ureajiukojimasenanoseisuepremaznasredstvaijekomponenteu dodirusavazduhom
obrazuju zapaljive i eksplozivne smee, isparenja i hemijske tetnosti opasne po zdravlje zaposlenih;
oprema, odnosno postrojenja za proizvodnju, punjenje, merenje i kontrolu, sa cevovodima za napajanje,
razvoenje i transport eksplozivnih, otrovnih i zaguljivih fluida gasova ili tenosti, osim prirodnog gasa
(zemnigas),uobjektimakojisekoristekaoradniipomoniprostor;protiveksplozijskozatienaopremaza
rad, koja se koristi u tehnolokim procesima; privremena elektrina instalacija sa ureajima, opremom i
priborom,postavljenazavremeizgradnjegraevinskihobjekatailiizvoenjadrugihradova;opremazarad
(maine,ureaji,postrojenja,instalacijeialati)zakojujeposlodavacaktomoprocenirizikautvrdiodasena
njojvrepreventivniiperiodinipreglediiispitivanja.
Pregledeiispitivanjaopremezaradvripravnolicesalicencomzaobavljanjeposlovapregledaiispitivanja
opreme za rad, koje poseduje odgovarajue instrumente i ureaje za vrenje pregleda i ispitivanja,
navedenesatehnikimkarakteristikamauprihvaenojmetodologiji.
Oizvrenompregleduiispitivanjuopremezaradizdajesestruninalaz.Uzstruninalazpravnolicekojeje
obavilopregledeiispitivanjaopremezaradprilaekopijulicencetogpravnoglicaiodgovornoglicakojeje
potpisalostruninalaz.
Struni nalaz izmeu ostalog sadri utvreno stanje sa izmerenim veliinama, odnosno vrednostima i
veliinama i vrednostima karakteristinim za odreene elemente ispitivanja, kao i posebno iskazane
utvrene nedostatke i nepravilnosti prema propisima, sa zakljukom da li su na pregledanoj i ispitanoj
opremizaradprimenjeneilinisuprimenjenepropisanemerezabezbednostizdravljenaradu,odnosnoda
lijeopremabezbednazaupotrebukorienje.
Preventivnipreglediiispitivanjaopremezaradobavljajuseprepoetkakorienja,odnosnopredavanjana
upotrebuzaposlenima,poslerekonstrukcijeilihavarije,kaoiprepoetkaradananovommesturadaakoje
opremapremetenasajednognadrugomesto.
zikam@minrzs.gov.rs
99

Periodini pregledi i ispitivanja opreme za rad obavljaju se u roku koji je utvren tehnikim propisima i
standardima ili koji je odreen uputstvom proizvoaa, a najkasnije u roku od tri godine od dana
prethodnog pregleda i ispitivanja, osim periodinih pregleda i ispitivanja privremene elektrine instalacije
saureajima,opremomipriborom,kojiseobavljajuurokuodgodinudanaoddanaprethodnogpregledai
ispitivanjaiperiodinihpregledaiispitivanjaopremezaradkojuposlodavacutvrdiaktomoprocenirizika,
kojiseobavljajuurokuutvrenomtimaktom.
Pravilnikom o bezbednosti maina (Slubeni glasnik RS, broj 13/10) propisani su bitni zahtevi za zatitu
zdravlja i bezbednosti koji se odnose na projektovanje i izradu maina, kao i drugi zahtevi i uslovi koji
moraju biti ispunjeni za njihovo stavljanje na trite i/ili upotrebu; sadrina Deklaracije o usaglaenosti
maine i Deklaracije o ugradnji delimino zavrene maine; sadrina tehnike dokumentacije; postupci za
ocenjivanje usaglaenosti; zahtevi koje mora da ispuni telo za ocenjivanje usaglaenosti da bi bilo
imenovano; znak usaglaenosti i oznaavanje usaglaenosti; poverljivost podataka i zatitna klauzula i
trinognadzora.
ProizvodinakojeseprimenjujePravilnik,su:
1. maine;
2. zamenljivaoprema;
3. bezbednosnekomponente;
4. priborizadizanje;
5. lanci,uaditransportnetrake;zamenljivimehanikiprenosnicisnageideliminozavrenemaine.
Pravilnikseneprimenjujenasledeemaine,odnosnoproizvode:
1. bezbednosnekomponentekojesekoristekaorezervnidelovi;
2. posebnuopremukojaseupotrebljavanasajmovimai/iliuzabavnimparkovima;
3. mainekojesuposebnoprojektovaneilikojeseputajuuupotrebuunuklearnesvrhe;
4. oruje,ukljuujuivatrenooruje;
5. sledeaprevoznasredstva:
poljoprivredniiumskitraktori;
motornavozilainjihoveprikoliceobuhvaeneposebnimpropisom;
vozilasadvailitritokaobuhvaenaposebnimpropisom;
motornavozilakojasunamenjenaiskljuivozatakmienja;
prevoznasredstvauvazdunom,vodenomilieleznikomsaobraaju.
6. morska plovila i pokretne priobalne jedinice i maine koje su montirane na tim plovilima i/ili
jedinicama;
7. mainezavojneipolicijskesvrhe;
8. mainezaistraivakesvrhezaprivremenuupotrebuulaboratorijama;
9. rudarskuopremuzadizanjenamotavanjem;
10.mainenamenjenezapomeranjeizvoaazavremeizvoenjascenskihpredstava;
11.elektrineielektronskeproizvode,odnosnogrupetihproizvodanakojeseprimenjujudrugipropisi;
12.visokonaponskuelektrinuopremu.
Proizvoailinjegovzastupnikduanjeda:
obezbedidamainaispunjavabitnezahteveodreene;
obezbedidostupnosttehnikedokumentacijezamainu;
posebnoobezbedipotrebneinformacije(uputstvaisl.)omaini;
sprovedeodgovarajuepostupkeocenjivanjausaglaenosti;
sainiDeklaracijuousaglaenostimaineiobezbedidatadeklaracijapratimainu;
postaviznakusaglaenostinamainu.
Tehnikadokumentacijazamainu:
Tehnikadokumentacijamoradapotvrdidamainaispunjavazahteveovogpravilnika;
zikam@minrzs.gov.rs
100

Tehnikadokumentacijaobuhvataprojektovanje,izraduiradmaineuonojmeriukojojjetopotrebno
zaocenjivanjeusaglaenosti;
Tehnika dokumentacija mora da bude sainjena na srpskom jeziku, odnosno na jednom od slubenih
jezikaEU,saodgovarajuimprevodomnasrpskijezik;
Deklaracijaousaglaenostimainesadri:
poslovnoime,odnosnonaziviadresuseditaproizvoaaikadtodolaziuobzir,njegovogzastupnika,
imeiadresulicaovlaenogzasainjavanjetehnikedokumentacije,
opisioznakumaine,
izriito navoenje da je maina u skladu sa svim zahtevima ovog pravilnika i gde je to mogue,
navoenje o usaglaenosti sa drugim posebnim propisima i/ili zahtevima sa kojima je maina
usaglaena,
akojetoodgovarajue,sverelevantnepodatkeImenovanogtelakojejeizvrilo
Pregledtipamaine:
ako je to odgovarajue, sve relevantne podatke Imenovanog tela koje je odobrilo sistem potpunog
obezbeivanjakvaliteta,
pozivanjenaprimenjenesrpskestandardezamaine,
akojetoodgovarajue,pozivanjenadrugestandardeitehnikespecifikacijekadsuoneprimenjene,
mestoidatumizdavanjadeklaracije,
identifikacijuipotpisovlaenoglica,odgovornogzasainjavanjedeklaracijeousaglaenosti
Deklaracijaougradnjideliminozavrenemainesadri:navoenjedadeliminozavrenamainanesme
biti putena urad sve dok se za mainu,ukoju e se delimino zavrena maina ugraditi, ne utvrdi da je
usaglaenasazahtevimapravilnika.
Srpskiznakusaglaenosti:
oznaavasamousaglaenostsapravilnikom,
predstavljausaglaenostsasvimprimenljivimdirektivama,
postavljagaproizvoa,zastupnik,uvoznik,
odgovornostproizvoaa
Pravilnik o nainu stavljanja znakova usaglaenosti naproizvode, kao i upotrebi znakova usaglaenosti
(SlubeniglasnikRS,broj25/10).
Mestazapodeavanjeiodravanjemainemorajudasenalazeizvanzonaopasnosti.Morabitiomogueno
daseizvripodeavanje,odravanje,popravka,ienjeiaktivnostinaopsluivanjudokmainaneradi.Ako
se,zbogtehnikihrazloga,morajusepreduzetimereradibezbednogizvravanjaradnji.
Kodautomatizovanemainei,kadjetopotrebno,koddrugihmainamoraseobezbeditiprikljuniureaj
zainstaliranjedijagnostikeopremezaotkrivanjekvarova.Komponenteautomatskemainekojesetrebaju
esto menjati, moraju da obezbede lako i bezbedno uklanjanje i zamenu. Pristup ovim komponentama
morabititakavdaseomoguidaseovizadaciizvresapotrebnimtehnikimsredstvima(alati,merilaisl.),
uskladusapredvienommetodomradakojijespecificiraoproizvoa.
Maina mora biti projektovana, izraena i opremljena tako da potreba za intervencijom rukovaoca bude
minimalna. Ako se intervencija rukovaoca ne moe izbei, mora se omoguiti da se ona izvri na
jednostavanibezbedannain.
SvakumainukojasestavljanatriteRepublikeSrbijeiliputauupotrebuuRepubliciSrbiji,moradaprati
originalnouputstvoproizvoaailinjegovogzastupnikanasrpskomjeziku,iliprevodtoguputstvanasrpski
jezikzajednosaoriginalnimuputstvomnajezikuproizvoaailinjegovogzastupnika,akosemainauvoziu
RepublikuSrbiju.
Uputstvo za mainu, sastavlja proizvoa, njegov zastupnik ili uvoznik. Izuzetno, uputstva za odravanje
kojasunamenjenaspecijalizovanomosobljukojisustranidravljani,akojezapoljavaproizvoailinjegov
zastupnik, mogu biti sainjena na jednom od slubenih jezika drava lanica Evropske unije (EU) koji
specijalizovanoosobljerazume.
zikam@minrzs.gov.rs
101

Uputstvazaupotrebusadre,naroitosledeepodatke:
a) poslovnoime,odnosnonazivipunuadresuseditaproizvoaainjegovogzastupnika;
b) oznakumainekojajenavedenanasamojmaini,osimserijskogbroja
c) deklaracijuousaglaenostiilidrugidokumentkojisadripodatkeizdeklaracijeousaglaenostigdesu
navedene karakteristike maine, osim serijskog broja i potpisa lica koje je sainilo deklaraciju o
usaglaenosti;
d) optiopismaine;
e) crtee,dijagrame,opiseiobjanjenjakojasupotrebnazaupotrebu,odravanjeipopravkumaine,kaoi
zaproverunjenogispravnogfunkcionisanja;
f) opisradne(ih)stanice(a)zakoju(e)sepretpostavljadae(ih)zauzimatirukovaoci;
g) opispredvieneupotrebemaine;
h) upozorenjauvezisanedoputenimnainimaupotrebemaine,kojisusepokazalikaomoguinaosnovu
iskustava;
i) uputstva za montau, postavljanje i prikljuenje, ukljuujui crtee, dijagrame i sredstva za
privrivanje,kaoiodreivanjepostoljailiinstalacijenakojusemainamorapostaviti;
j) uputstvakojaseodnosenapostavljanjeimontaumaine,radismanjenjabukeilivibracija;
k) uputstvazaputanjeuradiupotrebumainei,akojepotrebno,uputstvazaobukurukovalaca;
l) informacijeopreostalimrizicimaiporedmerapredvienihuprojektumaine,bezbednosnomzatitomi
odgovarajuimdopunskimmeramazazatitu;
m) uputstvaobezbednosnimmeramakojetrebadapreduzmekorisnik,ukljuujui,kadjetoodgovarajue,
obezbeivanjelinezatitneopreme;
n) bitnekarakteristikealatakojesemogupostavitinamainu;
o) uslove pod kojima maina ispunjava zahteve stabilnosti za vreme upotrebe, prevoza, montae,
demontae, kad je van upotrebe, za vreme ispitivanja ili za vreme predvidivih kvarova, otkaza, ili
oteenja;
p) uputstvazaobezbeivanjebezbednogvrenjaprevoza,pomeranjaiskladitenja,sanavoenjemmase
maineinjenihrazliitihdelova,kadseoniuobiajenoprevozeodvojeno;
q) nainpostupanjausluajunezgode,kvarailioteenja,usluajublokiranja,kaoinainpostupanjakoji
omoguavabezbednodeblokiranjeopreme;
r) opis postupaka podeavanja i odravanja koje mora da obavi korisnik, kao i preventivnih mera
odravanjakojetrebauzetiuobzir;
s) uputstvazabezbednopodeavanjeiodravanje,ukljuujuimerezatitekojetrebapreduzetiutokutih
postupaka;
t) specifikacijerezervnihdelovakojetrebakoristitikadutiunazdravljeibezbednostrukovalaca;
u) informacijeovrednostimaemisijakojeseprenosevazduhom,ito:
Aponderisaninivozvunogpritiskauradnimstanicamakojiprelazi70dB(A),atamogdetajnivone
prelazi70dB(A),tomorabitinavedeno;
vrnuCponderisanutrenutnuvrednostzvunogpritiskauradnimstanicama,kadvrednostzvunog
pritiskaprelazi63Pa(130dBuodnosuna20Pa);
Aponderisani nivo zvune snage koji emituje maina kada Aponderisani nivo zvunog pritiska u
radnimstanicamaprelazi80dB(A).
Vrednostiemisijamorajudabuduilistvarnoizmerenezamainu,ilidabuduutvrenenaosnovumerenja
izvrenihkodtehnikiuporedivemaine,slinemainikojeeseizraditi.
Uuputstvimamorajudabudunavedenipodaciuvezisavibracijamakojemainaprenosinasistemaka
rukailinacelotelo,ito:
najviavrednostvibracijakojimajeizloensistemakaruka,akoprelazi2,5m/s2.Kadovavrednostne
prelazi2,5m/s2tomorabitinavedeno:
najviavrednostkorenasrednjegkvadrataubrzanjakojemjeizloenocelotelo,akojetavrednostvea
od0,5m/s2.Kadovavrednostnijeveaod0,5m/s2tomorabitinavedeno;
mernanesigurnost.
zikam@minrzs.gov.rs
102

UMESTOZAKLJUKA
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (Slubeni glasnik RS, broj 101/05), Poslodavac moe
zaposlenimadatinaupotrebuopremuzarad,sredstvoiopremuzalinuzatitunaraduiliopasnematerije,
samo:
1. akoraspolaepropisanomdokumentacijomnasrpskomjezikuzanjihovuupotrebuiodravanje,
odnosnopakovanje,transport,korienjeiskladitenje,ukojojjeproizvoa,odnosnoisporuilacnaveo
svebezbednosnotehnikepodatke,vanezaocenjivanjeiotklanjanjerizikanaradu;
2. akojeobezbediosvemerezabezbednostizdravljekojesuodreenetomdokumentacijom,uskladusa
propisimaobezbednostiizdravljunaradu,tehnikimpropisimaistandardima.
3. Izuzetno,kadaposlodavacnijeumogunostidaobezbedidokumentacijuizstava1.taka1)ovoglana,
duanjedatudokumentacijupribaviodpravnoglicaregistrovanogzaposlovekontrolekvaliteta
proizvoda.
Ovimzakonomureujesesprovoenjeiunapreivanjebezbednostiizdravljanaradulicakojauestvujuu
radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi spreavanja povreda na radu,
profesionalnihoboljenjaioboljenjauvezisaradom.
Problemi koji se javljaju na terenu, odnosno pri korienju opreme za rad koja u upotrebi pre 1. januara
2012.godine,odnosnoprestupanjanasnaguPravilnikaobezbednostimaina(SlubeniglasnikRS,broj
13/10) su to takvu opremu za rad ne prati propisana dokumentacija na srpskom jeziku za upotrebu i
odravanje, odnosno pakovanje, transport, korienje i skladitenje, u kojoj je proizvoa, odnosno
isporuilac naveo sve bezbednosnotehnike podatke, vane za ocenjivanje i otklanjanje rizika na radu.
PredloenimizmenamaZakonaobezbednostiizdravljunaradu,preciznijeiuskladusapropisimaooptoj
bezbednosti proizvoda i tehnikim zahtevima za ocenjivanje usaglaenosti definisani su uslovi pod kojima
poslodavacmoedatinaupotrebuopremuzaradisredstvaiopremuzalinuzatitunaradu.
OpremazaradzakojusuPravilnikomopostupkupregledaiispitivanjaopremezaradiispitivanjauslova
radne okoline, propisani preventivni i periodini pregledi i ispitivanja, uskladiti sa potrebama i zahtevima
trita.
LITERATURA:
[1]Zakonobezbednostiizdravljunaradu(SlubeniglasnikRS,broj101/05);
[2]Zakonotehnikimzahtevimaiocenjivanjuusaglaenosti,(SlubeniglasnikRS,broj36/09);
[3]Pravilnikopreventivnimmeramazabezbedanizdravradprikorienjuopremezarad(Slubeniglasnik
RS,broj23/09);
[4] Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (Slubeni
glasnikRS,br.94/06i108/06);
[5]Pravilnikobezbednostimaina(SlubeniglasnikRS,broj13/10);
[6]VodizaprimenuPravilnikaobezbednostimaina(SlubeniglasnikRS,broj13/10);
[7]DirektivaSaveta89/655/EEZod30.novembra1989.godine,saizmenama;
[8]DirektivaSaveta2006/42/EEZod17.maja2006.godine;
zikam@minrzs.gov.rs
103

UNAPREENJEPERFORMANSIUPRAVLJANJAUPOTREBOM
SAVREMENOGMEHATRONSKOGSISTEMAZAUPRAVLJANJE
MilunTodorovi,AutoaakSrbija*
DarkoStanojevi,UniverzitetuBeograd,Mainskifakultet
Rezime: Smanjen upravljaki napor je vana bezbednosna injenica koji moe biti direktno u vezi sa
tehnikim karakteristikama upravljakog sistema na vozilu. Iz tog razloga, javlja se stalna potreba za
unapreenjem performansi upravljanja kao to su lako odravanje eljenog pravca pri kretanju vozila
odnosnolakoupravljanjeimanevrisanjevozilomkaoispontanovraanjeupravljanihtokovaizzaokretau
pravolinijskipoloajiamortizacijaudarakojisepriloojamortizacijimanifestujukaoporemeajinavozaa.
Uovomradupredstavljenasumoguaunapreenjaperformansiupravljanjakojabiseostvarilauvoenjem
iprihvatanjempotpunogsavremenogmehatronskogsistemazaupravljanjesteerbywire.
Kljunerei:Upravljakisistem,UpravljanjeSteerbywire,Mehatronika,Performanse
UVOD
Osnovni zadatak upravljakog sistema na motornim vozilima je da obezbedi eljeni odnosno odreeni
pravackretanjavozila.Poredovogosnovnogzadatka,sistemzaupravljanjenamotornimvozilimamorada
ispuni i odreene zahteve koji se postavljaju pred jedno projektovano reenje sistema za upravljanje kao
to su: pravilnu kinematiku zaokretanja upravljanih tokova, to se u sistemu za upravljanje ostvaruje
izvoenjem prenosnog mehanizma u obliku trapeza, zatim, lako upravljanje uz to manju zadatu silu na
toku upravljaa pri relativno malim uglovima zaokretanja toka upravljaa, visoku manevrivost vozila uz
spontano vraanje upravljanjih tokova iz zaokreta, to manje prenoenje udarnih optereenja sa
upravljanih tokova na toak upravljaa itd. Osnovna dva podsistema u okviru sistema za upravljanje su:
upravljaki mehanizam i prenosni mehanizam. Pored ova dva osnovna mehanizma, dananji sistem za
upravljanjeobaveznopodrazumevabarservomehanizam,odnosnopojaiva[03].
Prema nainu konstrukcijskog izvoenja, upravljaki mehanizmi se dele na vie tipova. Najee
konstrukcijskoizvoenjekojejeuprimenikodputnikihvozilajeupravljakisistemsazupastimprenosom,
tojestsazupastomletvom.Postojinizrazloga,akojiseodnosenavelikibrojprednostiuodnosunaostale
nainekonstrukcijskogizvoenjazbogegajebaovokonstrukcijskoreenjenajeeuupotrebi.[03]
Smanjenupravljakinaporjevanabezbednosnainjenica.Tenjadasevozauobezbeditojemoguivei
komforiudobnostprivonjikaoidaseomoguidobaroseajprofilaputa,jedirektnouvezisasmanjenjem
upravljakog napora. [05, 06] S tim u vezi, sistem za upravljanje na motornim vozilima je stalni objekt
istraivanja, dok se unapreenje performansi upravljanja zasniva na ve dobro poznatim i prihvaenim
ueemelektronskihsistemauokviruautomobilskeindustrije.
Unapreenja funkcija pojedinih konvencionalnih dobro poznatih sistema na vozilu su takva da se tei
ostvarenju poveanja aktivne bezbednosti samog vozila. Upravo, uee elektronskih kontrolnih sistema,
ulogu unapreenja mogu ostvariti. Veliki broj istraivanja dokazala su mnogobrojne prednosti dobijene
ueemelektronskihsistemakaotosu:poboljanjeperformansi,veistepenbezbednosti,pouzdanostsa
smanjenomproizvodnomioperativnomcenomkotanja.
U okviru unapreenja projektovanih reenja pomou elektronskih sistema, izmeu ostalih pronalazi se i
sistemzaupravljanjenamotornimvozilima.Osnovniprojektovaninainupravljakogsistemanavoziluje
isto mehaniki: upravljaki ulaz koji zadaje voza na toku upravljaa prenosi se upravljakim stubom
(vratilom) do prenosnog mehanizma (redukcionog mehanizma) koji ima za zadatak da obezbedi prenos
upravljakogpokretanatokoveitakoomoguieljeni,zadatipravackretanjavozila.
Sobziromnarazliitevrsteitipovevozila,istomehanikiprojektovaninainsistemaupravljanjanijebiou
mogunosti da u potpunosti ispuni sve zahteve koji se postavljaju pred upravljaki sistem, i to, jedan od
najvanijih zahteva a koji se odnosi na lako upravljanje i smanjenje upravljakog napora kao i to manje
prenoenjeudarnihoptereenjasaupravljanihtokovanatoakupravljaaasamimtiminatelovozaa.
*Autoaakdoo,BulevarMilutinaMilankovia9b,11070Beograd,Srbija
milun.todorovic@autocacak.co.rs
104

Smanjen upravljaki napor daje mogunost vozau da lake zaobie prepreke na putu a samim tim i
mogueincidente,uzgredpruaiveistepenkomfornostiprivonji.toveeispunjenjenavedenihzahteva
je glavna inicijativa za razvojem upravljakog sistema, pa tako najpre imamo pojavu uea servo
mehanizma odnosno pojaivaa. Servomehanizam koristei hidraulini pritisak snabdeven od motorno
upravljake pumpe, snabdeva i na taj nain dodaje obrtni moment zadat od strane vozaa na toku
upravljaapajetakoupravljakinaporsmanjen.
Pored svih meu reenja kao to su elektromotorno upravljanje, by wire tehnologija, najznaajniji
napredakurazvojusistemazaupravljanjejeeventualnouvoenjesteerbywiretehnologijeupravljanja.
Steerbywiretehnologijaupravljanjaobeavanajznaajnijedokazeuperformansamaupravljanjavozilom
ibezbednosti.Steerbywiretehnologijaupravljanjaomoguavakompletnoodvajanjevezeizmeutoka
upravljaaitokovanaputu.Uvezisatim,ovatehnologijajeprojektovanadananajboljimoguinainda
reipitanjeuticajamomentatokovapriskretanjukojadelujekaoporemeajnaupravljakisistemasamim
tim i na samog vozaa. Uvodi se, glavna strategija upravljake kontrole koja je tu da naglasi prednosti o
znanju povratne informacije koja se suoava sa poznatim poremeajem. Na slici 1, prikazana je steer by
wire projektovano reenje sistema za upravljanje, dok je na slici 2 prikazana pojednostavljena ema
modifikacije konvencionalnog sistema za upravljanja sa zupastom letvom u steer by wire upravljaki
sistem.
Slika1:Steerbywireprojektovanoreenjasistemazaupravljanje[04,01]
Slika2:Modifikacijatradicionalnogupravljakogsistemazazupastomletvomusteerbywireupravljakisistem[05]
Zadatihitnimanervitokomvonjenatokuupravljaamogudirektnougrozitibezbednostsamogvozaa.
estosetakvimanervizadajupogrenompercepcijomvozaautokuvonje,prilikompotrebezaobilaenja
potencijalnihpreprekanaputu.Takoe,estjesluajdapogrenomprocenomvozaizadajusuviemale
ulazenatokuupravljaaitimeneobezbeujudovoljnozaokretanjevozila,totakoemoepredstavljati
potencijalnu opasnost na putu i za samog vozaa koji upravlja tim vozilom kao i drugim uesnicima u
saobraaju.Postavljasepitanje,dalijemoguekontrolisatitakvemanerveodnosnoishitreneulazezadate
natokuupravljaailisuviemalezadateulazenatokuupravljaaodstranevozaa?
Dopojavenavedenihnaprednihtehnologijasistemazaupravljanje,kaotosudrivebywireisteerby
wire tehnologije koje podrazumevaju visoko uee elektronskih komponenti kao to su davai mere
zaokretanja vozila, davai ugla zaokretanja upravljanih tokova, aktuatori povratnosti, elektronske
105

kontrolne jedinice itd., nije se moglo razmatrati eliminisanje pojava, kao to su pogrenom procenom,
pogreno zadati ulazi na toku upravljaa. Takoe, nije se moglo razmatrati ni eleminisanje prenoenja
udarnih optereenja sa upravljanih tokova na toak upravljaa a samim tim i na telo vozaa, koji se
manifestuju kao poremeaj na sam sistem za upravljanje pa i na samog vozaa. Meutim, uvoenjem
pomenutihsavremenihtehnologijaupravljanjamoesediskutovatiopotencijalnojkontrolisvihnavedenih
potekoa.
Istraivanjapokazujudajeprihvatljivagrekapriupravljanjupotpunoautomatizovanihvozila2%uglatoka
upravljaa pri zaokretanju. [02] Prilikom kretanja vozila velikom brzinom, ak i najmanja promena u
upravljakomuglumoeizazvatiznaajnoodstupanjeodprvobitneputanjevozila.Svenavedeneinjenice,
predstavljajusmernicezarazvojperformansiupravljanja.
SPOSOBNOSTAKTIVNOGUPRAVLJANJASTEERBYWIREUPRAVLJAKOG
SISTEMA
Sa aspekta unapreenja performansi upravljanja, najistaknutija prednost steer by wire tehnologije
upravljanjajesposobnostaktivnekontrole.Aktivnakontrolajedirektnouvezisaneprekidnimznanjemo
stanju vozila u zaokretu, to jest o dinamikom ponaanju vozila i omoguava modifikaciju dinamike
upravljanjavozilom.
Funkcijaizvrenjaaktivnekontroleseusteerbywireupravljakomsistemuobavljananekolikonaina.
Prvinainjemogunostpoznavanjapotpunepovratneinformacijeostanjuvozilauzaokretu,koja,uslovno
reeno,dajesignalvozaudapoveailismanjiupravljakiulazzadatnatokuupravljaa.Natajnainse
obezbeujeadekvatnoodravanjeravnoteeizmeubezbednostiiodgovornostipriupravljanjuvozilom.
Drugi nain je mogunost oitavanja upravljakog obrtnog momenta, koje se obezbeuje pomou
postavljenihaktuatorausistemu.Upravljakinapor,prizaokretanjuupravljanihtokova,jedirektnouvezi
sa pomenutim upravljakim obtnim momentom, koji se stvara posredstvom sila koje se javljaju izmeu
podloge (puta) i upravljanih tokova.Zato se moe rei da poznavanje upravljakog obrtnog momenta
neposredno vodi ka poznavanju stanja vozila, koja je kljuna i najosetljivija injenica bilo kog dinamikog
sistemaupravljanjainajbitnijazaprocenustanjavozila.
Elektronska kontrola steer by wire upravljakog sistema, prua mogunost da se elektronskim putem
poveailismanjiulazniodzivkojizadajevozanatokuupravljaa.Umestoiznenadnihnametanjasteerby
wiresistemvriinteligentnuintegracijuupravljakihprilagoavanjautokuhitnihmaneravaisvetoucilju
obezbeenjaneophodnestabilnostiutokuvonje.[02]
Postoji vie zahteva koje je neophodno ostvariti sa aspekta aktivne kontrole, a to su: bri odziv sistema,
odsustvo oscilatornog ponaanja vozila pri kretanju, preciznost pri upravljanju sa minimalnom pojavom
greaka.
UNAPREENJEPERFORMANSIUPRAVLJANJA
Dobro razumevanje karakteristika dinamike upravljakog sistema je od sutinskog znaaja za preciznu
kontroluupravljanjem.Dabiseupotpunostiobezdedilaprocenastanjaodnosnoponaanjevozilaprilikom
upravljanja,neophodnojeidentifikovatisledee:uticajporemeajnogmomentakojisejavljaposredstvom
silaizmeuupravljanihtokovaitla,kompletnostanjevozilapriskretanjuiugaobonogklizanjaodnosno
bonoklizanjekojesemoeokarakterisatikaomerazanoenja.
Steerbywireupravljakisistemposedujedavaekojimaseomoguujemerenjeioitavanjesignalakoji
su zasnovani na povratnosti, meri zaokretanja ili uglu bonog klizanja ili kombinaciji navedenih i time se
moeobezbeditisveobuhvatnijakontrola.
Uticaj poremeajnog momenta kao i mera zaokretanja mogu se precizno izmeriti ve dobro poznatim
davaima kao to su konvencionalni potenciometri i davai zasnovani na hallowovom efektu. Meutim,
glavnapreprekaupotpunomopisivanjudinamikeupravljakogsistemapredstavljapreciznoidentifikovanje
uglabonogklizanjaodnosnomerezanoenja.Nepostojinaindaseugaobonogklizanjaodredidirektnim
106

putem,tesestimuveziugaobonogklizanja,uslovnoreeno,moesamoproceniti.Stepenproceneugla
bonogklizanjaunajviojmeriodreujenivokontrolepriupravljanju.
Prednostipoznavanjauglabonogklizanjasudvostruke.Merazaokretanjaiugaobonogklizanjazajedno
kompletno opisuju kretanje vozila u ravni puta. Procene mere zaokretanja same nisu dovoljne. Primera
radi,vozilomoebitipodprihvatljivommeromzaokretanja,aliuvekpostojimogunostbonogzanoenja.
Vanostpoznavanjauglabonogklizanjaogledaseutometojevozaposebnoosetljivnabonoklizanjei
tokomvonjeteidaugaobonogklizanjabudemali.Poznavanjebonogklizanjajeveomavanozasamu
percepciju vozaa u ponaanju i moe se rei da kvalitet vozakog iskustva strogo zavisi od kvaliteta
povratneinformacijeouglubonogklizanja.[06]
Upraksi,sloenostuproceniuglabonogklizanjapredstavljapreprekuuuvoenjusveobuhvatnekontrole.
Sistemi stabilnosti koji su ve dostupni u proizvodnji vozila omoguavaju procenu mere klizanja pomou
integrisanogakcelometra,aliovametodaprocenejesklonaneizvesnosti.Primeraradi,direktnaintegracija
meraabonogubrzanjabimogladaakumuliragrekedavaailineeljenerezultatemerenjagraeputai
uglanagiba,meutimtakavpristupnijedovoljanuprocenibonogzanoenja.
Najbolji vid procene ugla bonog klizanja se prema steer by wire upravljakom sistemu ostavaruje
integracijiom GPS sistema, Globalnog pozicionog sistema (Global Position System) i INS sistemom (Inerial
NavigationSystem)inercionalnognavigacionogsistema.Naslici3prikazanjepoloajintegrisanogGPSai
INSauokvirusteerbywireupravljakogsistema.
Slika3:PoloajintegrisanogGPSiINSsistemauokvirusteerbywireupravljakogsistema[04]
SobziromnamogunostgubitkasignalaGPSglobalnogpozicionogsistema,neophodnojepostavljanjeiINS
inercionalnognavigacionogsistema.PeriodigubitakaGPSsignalaseposebnoodnosenareimvonjeu
gradskim uslovima. Zato procena mere bonog zanoenja nije mogua samo postavljanjem GPS sistema.
Upravo iz tog razloga za procenu mere bonog klizanja postavlja se i INS sistem, tako da zajednikim
implementiranjem funkcioniu na sledei nain: GPS merenja uklanjaju greke od strane procene INS
sistema;iobrnutoINSsistemdopunjujeGPSmerenjatesenatajnainobezbeujevisokstepenprocene
stanjauglabonogklizanjaasamimtimiukupneprocenestanjavozila.Natajnainsepercepcijavozaau
toku vonje moe okarakterisati kao unapreena i ovakvo reenje u okviru steer by wire upravljakog
sistemapruavisokstepenkontrole.
Druginainzaodreivanjebonogzanoenjajekrozprocenuupravljakogobrtnogmomenta.Krozpovratni
obrtni moment tokova, koji je veinom uzrok otpora koji voza osea prilikom zaokretanja toka
upravljaa,upravljakiobrtnimomentjedirektnouvezisauglombonomklizanjatokovaitavieuvezi
sa stanjem samog vozila u toku vonje. Ova injenica je od izuzetne vanosi za vozila koja su opremljena
steer by wire sistemom jer se upravljaki obrtni moment moe lako proceniti od strane postavljenih
davaaiaktuatorapovratnosti.
107

STEERBYWIRESISTEMUPRAVLJANJAUSERIJSKOJPROIZVODNJIVOZILA
Steerbywireupravljakisistem,zasadasemoeokarakterisatikaosistemupravljanjakojijejouvekufazi
akademskih istraivanja. Sam projektovani nain ovog sistema je takav da omoguuje direktno odvajanje
mehanike veze izmeu toka upravljaa i upravljanih tokova u cilju potpunog odstranjenja uticaja
poremeajnogmomentanasamsistempainasamotelovozaa.Todajemnogobrojnetehnikeprednosti
kaotosu:
Odsustvoupravljakogstuba(vratila)omoguilojedaunutranjidizajnvozilapostaneznatnouproen,
Toakupravljaakodsteerbywiresistemaupravljanjamoebitimodularnosastavljensakontrolnom
tablomvozilatestogapostajelakopodeivizalevoidesnoupravljanjevozilom,
Odsustvo upravljakog vratila obezbeuje vei korisni prostor u prostoru predvienom za pogonski
agregat(motor)vozila,
Bezdirektnemehanikevezeizmeutokaupravljaaitokovanaputu,buka,vibracije,neravninena
putukojestvarajuoptereenjakojaseprenosekroztoakupravljaanemajuvieudelaidejstvanatelo
vozaa,
Utokueonogsudara,manjajeverovatnoadaetoakupravljaanaruitibezbednosniprostorvozaa,
Optimizacijaupravljakogizlazaioseajatokomupravljanja[06]
Bezobziranaovajnavedeninizprednostisteerbywireupravljakogsistemauodnosunakonvencionalni
upravljaki sistem, proizvoai automobila dananjice jo uvek zaziru od uvoenja kompletnog steer by
wireupravljakogsistemauserijskuproizvodnjuautomobila.Razlogtomejetojouveknemajuvisoko
poverenjeupozdanostelektronskihsistemakojipodrazumevasteerbywireupravljakisistem.
Nesumnjivojedaovajsistemdajemogunostvozaudabeskonanoprilagodiupravljakekarakteristike,
meutim,smatrasedabisteerbywireupravljakisistemabioprihvatljivzamasovnotrite,onbimorao
bitivisokopouzdanakoneipouzdanijiodsamogkonvencionalnogsistemazaupravljanje.Toseposebno
odnosi na elektronski deo sistema, s obzirom da on u sluaju steer by wire upravljakog sistema
predstavljajedinuvezukomunikacijeizmeutokaupravljaaiupravljanihtokovaiusluajueventualnog
otkazabidolodogubitkapotpunekontrolenadupravljanimvozilom.Tobiznailodapojavagrekeubilo
kom delu sistema bi trebalo biti izuzetno retka, i greka ne sme nikad dopustiti da se preokrene u
katastrofalnu.(gubitakupravljakekontrole).
Prema poslednjim informacijama, upravljaki sistem koji se nalazi u serijskoj proizvodnji vozila a koji je
prihvatio skoro kompletni projektovani nain steer by wire upravljakog sistema je elektronski sistem
upravljanja putnikog vozila NISSANQ50 Infiniti, plasiranog u decembru mesecu 2013. godine. [04]
Naime, radi se o tome da je NISSAN prihvatio kompletan projektovani nain, ali se nije u potpunosti
oslonio na pouzdanost elektronskih komponenti koje u sluaju steer by wire upravljakog sistema
predstavljajujedinuvezuizmeuupravljanihtokovaitokaupravljaa,vejeradibezbednostiisigurnosti,
ipakzadraomehanikuvezuizmeutokaupravljaaiupravljanihtokova,uviduspojnice,(slika4islika
5)alikojajeaktivnasamousluajuotkazaelektronskihkomponentiiusutinipredstavljarezervnuvezu
ilipodrkuuokviruNISSANsteerbywireupravljakogsistema.
108

Slika4:PrikazmehanikevezeNissansteerbywireupravljakogsistema[04]
Slika5:ematskiprikazmehanikevezeNissansteerbywireupravljakogsistema[04]
ZAKLJUAK
Samogunouaktivnogupravljanjaiinformacijomostanjuvozila,upravljakekarakteristikevozilamogu
biti zaista unapreene i promenjene. Neeljeni efekti kao to su podupravljanje ili nadupravljanje koji se
mogu javiti tokom vonje kod konvencionalnih sistema za upravljanje, uvoenjem steer by wire
upravljakog sistema mogu biti uklonjeni. Meutim, uvoenje steer by wire tehnologije deluje kao
idealnopodrujezaakademskoistraivanjejeridaljepostojeproblemiuvezisasamimsistemomkojebi
trebaloreititosejasnovidiikodsluajaNISSANQ50Infinitiputnikogvozila.
Prelazaknasteerbywiretehnologijuneotklanjajednostavnopotrebuzamehanikimkomponentama.U
otklanjanjumehanikevezeizmeutokaupravljaaiupravljanihtokova,steerbywiresistemmorada
seupotpunostiosloniiskljuivonaelektronskekomponentekojebigarantovalebezbednofunkcionisanje
upravljakogsistema.Kaopredlog,kakobiseupotpunostiusvojiosteerbywireupravljakisistemonbiu
praksi morao da obavezno sadri i dijagnostiki sistem, koji bi brzo i precizno identifikovao greku i istog
trenutka preuzeo korektivnu meru. Takav vid strategije upotrebljen je u avionskoj industriji i to u fly by
wire tehnologiji, odakle i potie ideja o steer by wire tehnologiji upravljanja na motornim vozilima.
Meutim, za razliku od avio industrije, vozilo je predmet mnogih razliitih radnih uslova i ogranienja.
Primeraradi,suvianbrojdavaa,aktuatoraikontrolerauokvirusteerbywireupravljakogsistemaimali
bi visoku cenu kotanja kao i to da je pogodnost njihovog postavljanja ograniena u odnosu na samo
projektovanoreenjesistemazaupravljanjepaiuodnosunasamekoncepcijegradnjemotornihvozila.U
odnosunapredstavljenezakljukeinaiznetukonstantacijudabisteerbywiresistembioprihvatljivza
109

masovnotritesamousluajuakobibiopouzdanijiiodsamogkonvencionalnogupravljakogsistemaito
posebnousegmentuelektronskihsistemakojeseugraujuiprojektovanoreenje,jasnojedaovajsistem
predstavljairokopodrujeiinicijativuzadaljaistraivanjaupogleduunapreenjaperformansiupravljanja
motornihvozila.
LITERATURA
[1]D.Peter,R.Gerhard.Electricpowersteeringthefirststeponthewaytosteerbywire,1999.
[2]E.J.Bedner,H.H.Chen:Asupervisorycontroltomanagebrakesandfourwheelsteersystems,2004.
[3]Janiijevi,N.,Jankovi,D.,Todorovi,J.Konstrukcijemotornihvozila,MainskifakultetBeograd,1987.
[4]http://www.infinitiq50.org
[5]Stanojevi,D.,Vasi,B.,Bralovi,P.(2012):Savremenamehantronikareenjasistemazaupravljanje,
XXXVIINaunostruniskupOdravanjeMainaiOpreme,MainskifakultetBeograd
[6]Stanojevi,D.(2011):DipomskimasterradSavremenamehantronikareenjasistemazaupravljanje
steerbywire,MainskifakultetBeograd
110

NUMERIKOANALITIKAMETODAZAODREIVANJEOTPORA
OKRETANJUOBRTNIHSTRUKTURAUPOTREBOMAKVIZICIONO
SOFTVERSKOGMODULA
Prof.draslavMitrovi,MainskifakultetUniverzitetauBeogradu,Aerotehnikiinstitut*
Prof.drNebojaPetrovi,MainskifakultetUniverzitetauBeogradu,Aerotehnikiinstitut
dr.GoranVorotovi,laboratorijaCIAH
dr.Vesnaeumavi,ViennaUniversityofTechnology,InstituteofComputerLanguages
DraganStamenkovi,laboratorijaCIAH
Rezime: Odreivanje otpora okretanju obrtnih struktura, koje su nezaobilazan element veine mobilnih
mainskihsistema predstavljavaanfaktoruprojektovanju,ispitivanjuieksploataciji.U tomkontekstu,u
radu je predstavljen moderan metod odreivanja otpora okretanju koji je fokusiran na kombinaciju
numerikih podataka sa digitalnog enkodera i analitike funkcije koja reprezentuje te podatke. Rad
obuhvata paralelne aktivnosti na izradi i analizi matematikog modela odreivanja otpora okretanju
korienjempoznatihpostulatamehanike,izradiakvizicionelinijeiodgovarajuegsoftverskogpaketa,kaoi
eksperimentalnoj verifikaciji metode kroz ispitivanje transportnog valjka kao odlinog reprezentativnog
uzorkazbogjednostavnegeometrijskekonstrukcije.Dobijenirezultatisemogukoristitizabrzoipouzdano
odreivanje karakteristike otpora okretanju uz upotrebu jednostavnog mobilnog sistema. Na kraju rada,
date su smernice daljeg rada autora na ovoj problematici, uz mogunosti formiranja i razvoja baze
podataka ispitivanih ureaja, kao i usavravanje akvizicionog sistema u pogledu minijaturizacije i
mobilnosti.
Kljunerei:moment,akvizicija,softver,funkcija.
UVOD
Integracija digitalne tehnologije u sve aspekte industrije predstavlja nezaobilazan faktor u razvoju i
implementaciji raznih oblika matematikih modela. U tom smislu, i problematika odreivanja otpora
okretanju obrtnih struktura nije izuzetak. Poznato je da otpori okretanju predstavljaju znaajan aspekt sa
stanovita energetske efikasnosti mainskih sistema u celini. Otpor okretanju transportnih valjaka, elisa
vazduhoplova,obrtnihelemenatapogonskihagregataislino,samosunekiodprimeragdekarakteristika
otpora okretanju predstavlja znaajnu komponentu. Bez obzira na postojanje drugih vrsta otpora u
pomenutimmainskimsistemima,otporokretanjumoepredstavljatii10%ukupnihgubitakauinstalaciji
to je sa stanovita energetske efikasnosti izuzetno nepovoljno. U tom smislu, neophodno je izvriti
optimizaciju obrtnestrukture,pravilnimprojektovanjem,odgovarajuomregulativomu vidustandardai,
konano, pouzdanom verifikacijom struktura u skladu sa postavljenim zahtevima. Ovaj rad je fokusiran
upravonaprocesverifikacijekrozintegracijumatematikogmodelaihardverskosoftverskihreenjaucilju
odreivanjakomponenteotporadigitalnimputem.
Kao primer, u radu je razvijen model i hardversko softverska podrka za odreivanje otpora okretanju
transportnih valjaka. Problematika je interesantna upravo iz razloga to je dobrim delom obraena po
pitanju standarda i propisa sa jedne strane, dok je sa druge strane posebno obraivana u poslednjih par
godinauvielaboratorijaMainskogfakultetauBeogradu.
NaosnovuistraivanjakojasusprovedenanaMainskomfakultetuuBeogradu,kaoinaosnovustandarda,
otpor okretanju transportnih valjaka se moe predstaviti kao zbir otpora okretanju zaptivnih elemenata,
kotrljajnih leajeva koji su ugraeni u valjke i otpora koji zavisi od masti za podmazivanje. Kako je teko
odreivatiprethodnopomenuteparcijalneuticaje,toseupraksi,otporokretanjuodreujeiskljuivokao
globalnakomponenta.
Vejereenodajeproblematikaodreivanjaotporaokretanjuobraenaujednomdelumeunarodnihi
domaihstandarda.Standardkojiseestokoristizadefinisanjeprocedureispitivanjavaljakasagraninim
vrednostimarezultatajeDIN221123(ispitivanje)iDIN221122(graninevrednosti).Predmetnistandard
*MainskifakultetUniverzitetuBeogradu,KraljiceMarije16,11000Beograd,Srbija
cmitrovic@mas.bg.ac.rs
111

propisuje da se ispitivanje otpora okretanju odvija pri uestanosti obrtanja transportnog valjka od 650
o/min, stacionarnoj radnoj temperaturi koja se postie nakon 60 minuta eksploatacije, pri emu je valjak
optereenradijalnomsilomintenziteta250N.ematskiprikazinstalacijekojasezahtevaovimstandardom
jeprikazananaslici1.
Slika1ematskiprikazinstalacijepremaDIN221123.
PrincipmerenjasesvodinaodreivanjerezultujuekomponenteFRkojasegeneriekaoposledicadejstva
momentaokretanjutransportnogvaljka.
Merni lanac koji se koristi kod prethodnog reenja podrazumeva postojanje davaa sile koji obino
funkcionie na induktivnom principu i principu mernih traka. Postojanje ovakvog sistema podrazumeva
precizno merenje rezultujue sile i rezultati koji se dobijaju uz korienje statistike obrade podataka
predstavljajukorektnareenja.
Drugi princip, koji je interesantan sa stanovita brze procene otpora se zasniva na poznatim analitikim
jednainamadinamikeravnoteemomenatakojidelujunavaljak.
Matematikimodel
Digitalizacija pojave otpora kotrljanju zahteva multidisciplinaran pristup fomiranja modela i njegovu
implementaciju u hardversko softversku podrku. Analitike jednaine dinamike ravnotee momenata
integriu reenja dobijena empirijskim putem. Reenja, koja predstavljaju istu digitalnu formu i njihova
komplementarnostsaanalitikimoblikommorajubitisavisokimstepenomkorelacije.shodnoprethodnom
modelmoraukljuitiikorelacionuanalizuproblema.
Utokueksploatacijenatransportnivaljakdelujuoptereenjakojasuprikazananaslici2:
Slika2Dinamikaravnoteamomenata.
112

Veliinekojesuoznaenenaslicipredstavljaju:
MPogonskimoment(generisanodstraneelektromotoraiprenesentransportnomtrakom),
MtrOtpornimomentokretanju,
FnRadijalnakomponentasile
RReakcijavezevaljka.
Uslovravnoteesilajeoblika:
= .(1)
dokjeuslovravnoteemomenata:
..(2)
IPredstavljamomentinercijetransportnogvaljka,
jeugaonoubrzanje(usporenje)transportnogvaljka.
Predmetna metoda podrazumeva odreivanje vremena zaustavljanja valjka nakon prestanka dejstva
aktovnogpogonskogmomentasadirektnomakvizicijomodgovarajuegbrojaobrtajauvremenskojosi.U
tomsluajudinamikajednainaravnoteedobijaoblik:
.(3)
odnosno,
.(4)
Poslednja jednaina jasno ukazuja da je moment otpora okretanju transportnog valjka mogue odrediti
merenjem usporenja do zaustavljanja istog. Kako merenje ukljuuje akviziciju broja obrtaja i vremena za
odgovarajue brojeve obrtaja, to se i ugaono usporenje moe predstaviti kao funkcionalna zavisnost
diferencijalaugaonebrzinepovremenu:
.(5)
[rad/s]ugaonabrzinavaljka
n[o/min]uestanostobrtanjavaljka.
Eksperimentomjeutvrenodafunkcionalnazavisnostbrojaobrtajaivremenaimaoblikpolinomadrugog
reda(slika3):
..(6)
Slika3Kvadratnafunkcija.
113

odnosno:
(7)
VrednostpoetnogtrenutkajemogueodreditiukljuivanjemstandardnevrednostiizstandardaDIN22112
(650o/min)
.(8)
gdesedobijareenjekvadratnejednaine:
..(9)
Reenje koje je validno prema prethodnoj jednaini se nalazi u rasponu od vremena odvajanja aktivnog
momentadotrenutkazaustavljanjavaljka.
Diferenciranjemosnovnerelacijemnoenjemsakoeficijentom :
..(10)
sledi:
(11)
..(12)
Mnoenjemprethodnerelacijesamomentominercijesledijednainapromenemomentaotporaokretanja
valjkaufunkcijivremena:
.(13)
(14)
Konano, deljenjem momenta otpora sa
spoljanjim poluprenikom transportnog valja sledi
jednainaotporaokretanja:
....(15)
Iz prethodnih relacija evidentna je potreba za
odreivanjem momenta inercije valjka. Kako metoda
predviabrzeverifikacijepopitanjuotpora,tojezaprvu
aproksimacijudovoljnotanokoristiti standardnuformu
odreivanjamomentainercijevaljkakojaimaoblik(slika
4):
Slika4Aproksimacijaispitivanogvaljka
.(16)
[
]gustinamaterijala
visinavaljka
poluprenicivaljka
Kao to je napomenuto, neophodno je odrediti stepen korelacije dobijenih eksperimentalnih podataka u

odnosunausvojenipolinomdrugogstepena.Stepenkorelacijeseodreujeprekorelacije:
114

..(17)
gdesusumekvadrataostatakaitotalnasumauuzorkun:
.(18)
..(19)
...(20)
MERNOAKVIZICIONIMODEL
Prethodnoopisanmatematikimodeljeintegrisanumernoakvizicionujedinicukojajeposebnorazvijena
zaovuprilikuiijajeemaprikazananaslici5:
Digitalni
enkoder
Interfejs
Personalni
raunar
Slika5ematskiprikazakvizicionelinije.
Broj impulsa u jedinici vremena koji se generiu na digitalnom enkoderu reprezentuju broj obrtaja
transportnog valjka. U cilju preciznog opisa usporenja valjka najvea brzina oitavanja iznosti 1 Hz.
Konkretno, ovo je znaajno iz razloga razmatranja korienja metodologije za potencijalno ispitivanje
hladnihvaljaka.
Interfejs je napravljen na platformi mikrokontrolera iz porodice PIC sa zadatkom da registrovane impulse
transformieubrojanuvrednostiizvriprosleivanjevrednostinaportRS232personalnograunara.
Personalni raunar je opremljen softverom koji prospelu informaciju sa digitalnog enkodera prihvata,
procesirapremarazvijenommatematikommodeluiobraujeuciljuodreivanjasileotpora.
SOFTVERSKOREENJE
Proces prevoenja matematikog modela u programsko reenje definisan je opisom zahteva kroz
izvedenu funkcionalnu zavisnost otpora okretanju. Ovaj izvor predstavlja vodi za realizovani proces
kaoizakonaanpodatakootporuusmislusnimanjadobijenihpodataka.Procesjepodrazumevaostrogu
sledljivosti matematikog modela prvenstveno radi detektovanja greaka u jedinici vremena (kroz
odreivanjestepenakorelacije)azatimizbogneophodnoggenerisanjaizvjetajaogrekama.Nakrajuje
izvrenotrajnopohranjivanjerezultatakrozfazupostprocesiranja.
Izgledrealizovanogsoftverajeprikazannaslici6:
115

Slika6Izgledsoftverskogpaketazaodreivanjeotporaokretanju.
Kao to se sa slike moe videti, ulazni parametri softvera su prenici valjka, duina valjka, i gustina
materijala od kojeg je valjak izraen. Prenik toka rotacionog enkodera je konstantna veliina koja je
integrisana u softver. Programsko reenje je realizovano u MS Visual Studio okruenju i mogue ga je
koristitiubilokomWindowsoperativnomsistemu.
Posebna stavka postrocesinga je mogunost zapisivanja snimljenih podataka. Za ovu priliku izvrena je
detekcija usporenja valjka ispod 1000 o/min, nakon ega je akviziran proces zaustavljanja. Nakon
zaustavljanja,softveruprocesorskomvremenu,obrauujepodatkepremapredstavljenommatematikom
modelu,prikazujerezultatobradenaekranuipripremaihzatrajnopohranjivanjenaharddiskraunara.
REZULTATIMERENJAIZAKLJUAK
Nakon formiranja akvizicione linije obavljen je set merenja na probnom stolu koji je posebno razvijen za
potrebe verifikacije ovog rada. Obavljen je niz merenja na hladnom valjku iji se rezultati mogu
reprezentovatidijagramomsaslike7:
Sa slike je evidentno rasipanje podataka u odnosu na analitiku zavisnost. Stepeni korelacije u svim
eksperimentimasubiliiznad0.91tomoebitiindicijadajereenjezahladnevaljkeupotrebljivo.Vreme
merenja se kretalo u proseku ispod 6 sekundi sa frekvencom oitavanja od 65 Hz. Nesavrenost povrine
valjka,neuravnoteenost,kaoiprevelikabrzinaoitavanjauslovilesurasipanjepodataka.
116

Slika7Prosenirezultatiispitivanja.
Dobrafunkcionalnazavisnostkojaseodraavaeliminacijomvelikebrzineoitavanjapredstavljaperspektivu
za serijsko korienje predloene metodologije. Striktno praenje zahteva standarda kroz stepen
zagrejanosti valjka, a prema rezultatima dobijenim hladnom probom, obezbeuju kvalitetne procene
otporaokretanju.Utomsmislu,neophodnojeobraditiveibrojuzorakasaciljemuspostavljanjakorelacije
izmeu rezultata dobijenih hladnom i toplom probom gde e se potencijalna upotreba predmetne
metodologijeupotpunostipokazatiopravdanom.
LITERATURA
[1] Slobodan B. Toi, Transportni ureaji, mehanizacija transporta, Mainski fakultet, Institut za
mehanizaciju,Beograd1999,
[2] Prof.drRadivojeMitrovi,drMilanTasi,prof.drGradimirIvanovi,dipl.in.ma.arkoMikovi,mr
Zoran Stameni, Tehniko reenje Probni sto za ispitivanje radijalno optereenih valjaka, Mainski
fakultet,Beograd2010,
[3] StandardiDIN221122,DIN221123,DeutschesInstitutfrNormung,2010.
117

POLIMERNIKOMPOZITIZAZATITUODHABANJAIMASEZA
PODLIVANJEPRIMENAUINDUSTRIJI
RadivojDjordjevi,HENKELAdhesiveTechnologies*
Rezime: Henkel je va profesionalni partner koji vam nudi radikalno nova, visokotehnoloka reenja za
odravanjeindustrijskeopreme.irokasortimankompozitnihproizvodabaziranihnapolimernojkeramicii
mase za podlivanje, predstavljaju jedinstvenu platformu za generisanje reenja koja su optimalno
prilagoena za odravanje opreme u itavom nizu industrijskih sektora, svuda gde su uslovi rada vae
opreme ekstremno teki i gde su neplanirani zastoji nedopustivi. Cevni razvodi, kuita i radna kola
industrijskih pumpi i ventilatora, mlinovi, razmenjivai toplote i kondenzatori, puni transporteri,
reduktori,kuitaleaja,motori,iraznisastavnideloviopremeisistemaupetrohemijskojindustriji,industriji
papira, energetskim postrojenjima, metalopreraivakoj industriji, industriji vaenja i prerade ruda,
industrijigraevinskihproizvodaimnogimdrugimindustrijskimsegmentima.
Klunerei:Polimernikompoziti,masezapodlivanje,pouzdanokvalitetno,brzo,racionalnije
UVOD
KakoHENKELLOCTITEtehnologijomobuzdatirazornusnagufluida
Nafluidimapoivavelikibrojindustrijskihprocesa.
Hemijska industrija, rudarstvo, energetika, farmaceutska industrija i industrija graevinskih proizvoda, u
svojim osnovnim procesima sadri fluide. Isto je i sa prehrambenom industrijom, ili industrijom prerade
duvana.Fluidisuusvojimrazliitimoblicimairazliitimtehnolokimfunkcijamasveprisutni.Bezobziradali
seradiofluidukojiimasamopomonufunkciju,ilijefluidosnovniradniiliprocesnielement,fluiduvek
imarazornodejstvonatehnolokuopremusakojomjeuinterakciji.Torazornodejstvojetrojako:
1.razaranjemehanikomabrazijom,
2.razaranjehemijskimdejstvom,
3.razaranjehidrodinamikimdejstvom.
Mehanikaabrazijanastajeusluajevimakadafluidusvomsastavusadrivrsteestice,kojeudodirusa
radnim komponentama opreme, erozivnim dejstvom razaraju kontaktnu povrinu i odnose material.
Rezultat je degradirana povrina, sa promenjenom geometrijom na mikro i makro nivou. Promena
geometrije radnih povrina po pravilu ima negatvni efekat na funkciju opreme. . U svojoj fnalnoj fazi,
mehanikaabrazijadovodidoperforacijeilidrastnogmehanikogslabljenjanoseestrukture,touoba
sluajadovodidoprestankafunkcijeopremeizastojuradupostrojenja.Tipianprimerrazaranjaovevrste
prisutanjenarudarskojopremi.
Fluidi, bez obzira na njihov sastav, uvek dovode do odreene hemijske ili elektrohemijske interakcije sa
hidraulikominstalacijom.Usluajufuidavelikogreaktvnogpotencijala,ovainterakcijadovodidopojave
znaajnihrazaranja.Zarazlikuodmehanikog,hemijskorazaranjejeprisutnoakiufazimirovanjaSistema.
Tipianprimerjeelektrohemijskodejstvovodeikorozivniprocesikojigaprate.
Interakciju fuida i opreme karakterie i trei oblik razornog dejstva. Ono je posledica vrlo kompleksnih
hidrodinamikihprocesakojenazivamokavitacijom.Kavitacijadovodidopovrinskeerozije,slinoefektma
kojinastajuabrazivnimprocesima.
Erozivni procesi izazvani kavitacijom nastaju i u sluaju fuida u kome postoji potpuno odsustvo tvrdih
estca.Kavitacijasesastojiutomedasepododreenimuslovimaustrujifuidaformirajudiskontnuitetu
obliku upljina. Fluid poseduje prirodno svojstvo reparacije ovih upljina. Proces reparacije se ostvaruje
velikom brzinom, implozijom, koja generie udarni talas vrlo velike energije. Kada se implozija desi uz
zidove pumpe, propelera, zaptvke ventla ili cevovoda, udarni talas uzrokuje pojavu koncentrisanih
optereenja,kojavremenom,lokalnimzamorommaterijala,dovodedoodvaljivanjapovrinskihzrna,ime
se uspostavlja proces erozije. Dugotrajnim delovanjem, ovaj inkrementalni proces stvara vrlo velika
*HENKELAdhesiveTechnologies,BulevarOsloboenja383,11000Beograd,Srbija
radivoj.djordjevic@henkel.rs
118

oteenja.
Razorno dejstvo fuida je teko spreit u potpunost, ali se njegove razmere mogu smanjiti odgovarajuim
tehnikimreenjima.
Polazeiodoveinjenice,kaoiinjenicedajehidraulikaopremaskupa,idanjenzastojdovodidovelikih
trokova, Henkel je svoje istraivake napore usmerio u pravcu razvoja tehnologije za reparaciju opreme
ove vrste. u pitanju je irok kompleks istraivakih aktvnost koji se u modernom inenjerstvu prepoznaje
kaonovatehnikadisciplinainenjerstvopovrina(surfaceengineering).
HENKELPolimernikompoziti
Kompozitpredstavljakombinacijudvailivieraznorodnihmaterijalaizmeukojihseuspostavljamehanika
simbiotska veza. Ovakvim spojem se stvara novi materijal izuzetnih osobina, kakav ne postoji u prirodi.
Henkeljeutehnologijikompozitaprepoznaoreenjezareparacijuhidraulikihkomponentiinstalacija.
Problem oteenja radnih povrina hidraulikih komponent (pumpi, ventlatora, ventla.,.) i instalacija u
praksisemoereitinadvanaina:
zamenompohabanihdelovanovim,ili
reparacijomoteenihpovrina.
Ovadrugamogunostjeracionalnija.Tradicionalno,reparacijaseizvoditehnikomnavarivanja,kojomsena
oteenupovrinutermikimpostupkomnanosidodatnimaterijalupotrebnojdebljini.Ovatehnologijasa
sobomnositriosnovnaproblema:
1. Problemmetalurkekompatbilnostosnovnogidodatnogmaterijala;
2. Problemtermikihnaprezanjaosnovnogmaterijaladokojihdolazitokompostupkareparacije;
3. Problemtehnolokekompleksnostprocesaisatmuveziproduktvnost,osetljivostnasubjektvnifaktor,
trokoviiekolokozdravstveniaspekt.
Novitehnolokiprodoriuinenjerstvupovrinanuderadikalnonovemogunostitakostvarajualternatve
tradicionalnim tehnolokim postupcima. Umesto reparacije zavarivanjem, LOCTITE je razvio sopstvenu
tehnologijubaziranunapolimernimkompozitma,kojomsurazreeniprethodnonavedeniproblemi:
1. Adhezionavezanamolekularnomnivouupotpunostrazreavaproblemmetalurkekompatbilnost;
2. Postupakhladnognanoenjadodatnogmaterijalaupotpunosteliminienegatvneefektetermikih
naprezanja,ukljuujuiizaostalenapone;
3. Postupakhladnognanoenjapastoznogmaterijalaomogavaizuzetnuproduktvnost,lakoiprecizno
nanoenjeioblikovanje,nisketrokove,azahvaljujuipogodnimhemijskimsvojstvima,gotovonultI
utcajnaokruenjeizdravljeradnika.
Izovetehnologijeproistekaojeirokasortmanprozvodakompozitnogsastava,dobijenihkombinovanjem
keramike i polimera LOCTITE PC polimerni kompoziti, ili dobijenih kombinovanjem metalnih prahova i
polimeraLOCTITEAEtenimetali.
119

LOCTITEPCpolimernikompoziti
Sutna se sastoji u tome da se keramika u obliku keramikih kuglica, koje poseduju inherentno svojstvo
ekstremne vrstoe, kombinuje sa odgovarajue formulisanom epoksidnom smolom koja, kao i svaki
polimer,posedujeinherentnosvojstvoilavost.
Epoksidna smola se ovde javlja kao vezivni element, koji ispunjava meuprostor izmeu kuglica,
istovremeno uspostavljajui jake adhezione veze koje polimerizacijom prevode ova dva raznorodna
materijala u jednu kompaktnu stabilnu i vrstu strukturu. Ovako dobijen materijal razreava fziku
kontradikciju ekstremno visoke vrstoe i visoke elastnost, to ga ini izuzetno otpornim na abrazivne
efekte,ahemijskainertnostistovremenootporniminaoksidacioneprocese.
Porednavedenog,ovakoformulisankompozitjeupastoznomstanju,razliitekonzistencije,toomoguava
njegovojednostavnonanoenjenapovrinekojeserepariraju,sanultImtermikimefektom.
Posle nanoenja, kao to je to uvek sluaj sa adhezivima, aktvira se proces polimerizacije koji nanet
reparatvni materijal vrsto vezuje za osnovni materijal, naravno, pod uslovom da je povrina osnovnog
materijalakojisereparirapripremljenanaodgovarajuinain.
AsortimanLOCTITEPCproizvodazareparacijubaziranihnakonceptupolimernihkompozitanavedenjeu
tabeli.Tosureenjapaljivoprojektovanazairokspektarspecifinihprimenaipokrivajusveindustrijske
sektore. Uzavisnostiodizabranekonzistencije, navedeni proizvodisuraspoloiviuvarijantiza nanoenje
pahtlom ili etkom. LOCTITE PC kompoziti su izuzetno pogodni za reparaciju velikogabaritnih povrina.
Pored poslova odravanja, LOCTITE PC proizvodi se mogu primenjivati i kod prve ugradnje, kao dodatni,
zavrnislojnekefunkcionalnepovri,specijalizovanzaostvarivanjedelikatnihzahteva,prihvataekstremnih
dinamikihoptereenja,habanjaiagresivnoghemijskogdejstva.
LOCTITEAEtenimetal
Slinim pristupom, formiraju se i teni metali, gde se metal odgovarajueg svojstva ili kombinacija vie
metalauoblikupraha,kombinujesaodgovarajueformulisanomepoksidnomsmolom.Ovimsedobijanovi
materijalkompozit,kojiomoguavaprimenumetala,odnosnonjegovonanoenjeioblikovanjeuhladnom
stanju, dakle sa nultim temperaturnim efektom. Posle polimerizacije, kada naneti kompozitni materijal
preeuvrstostanje,moguajeobradaprimenomkonvencionalnihmetodaobrademetalarezanjem.
Tenimetalisupogodnizareparacijuvelikihoteenja,najeekuitakomponentihidraulikihinstalacija,
gdejeneophodnododavanjeveekoliinereparaturnogmaterijala.
Reparaturnimaterijalmoradaposedujenekolikospecifinihsvojstava:
Prvo,mehanikasvojstvareparaturnogmaterijalamorajudabuduvrloslinaoriginalnommetaluod
kogajeizraenokuite.
Zatim,tajreparaturnimaterijalmoradaimaodlinasvojstvaadhezijenaoriginalnimaterijalkuitai
takoe,daprinjegovomovravanjunedolazidoskupljanja.
120

Nakraju,tajmaterijalmoradaimasvojstvamehanikeobradljivostiskidanjemstrugotine,kakobiseu
zavrnojfazireparacijeostvarileiodgovarajuegeometrijskekarakteristikerepariranogdelakuita,
izradiliodgovarajuiotvoriiliurezalinavoji.
Asortiman LOCTITE AE proizvoda za reparaciju jako irok. Ova paleta je prilagoena razliitim zahtevima
ugradnje,poevoddodatogmetalnog punioca,vrstoenasmicanjeisabijanjeitehnolokihosobenosti,
odnosnobrzineovravanjainainananoenja.
SLUAJIZPRAKSE:ReparacijaradnogkolapumpeHAK150
Kao i za sve situacije u kojima se koriste adhezivi, za praktinu primenu polimernih kompozita kljuna je
tehnoloka disciplina i promiljanje. Nepotovanje procedura koje se za svaki konkretan LOCTITE PC i AE
proizvodpreciznodefiniu,stvararealneosnovezaneuspehprojekta.Vrhunskitehnikipotencijalmoese
ostvariti tek ukoliko su svi elementi procedure primene striktno ispotovani. Osnova ove procedure je
prikazana na sledeem konkretnom primeru: reparacija radnog kola etvorostepene industrijske pumpe
HAK150upogonuRTBRBB,Bor.Konstrukcijaovepumpeprikazanajenapriloenojslici.
PosaoreparacijepoverenjekompanijiBEOEKORizBeograda,lokalnomsertifikovanomHenkelpartneru
za primenu LOCTITE polimernih kompozita. Zadatak reparacije odnosio se na revitalizaciju radnog kola
pumpe.
prenikradnogkola468mm,
prenikotvorazapogonskuosovinu85mm,
materijalnerajuielik.
Radnokolojedonetonareparacijusaizraenimerozivnimoteenjimanaobeboneploe,nastalihpod
dejstvom mehanike i kavitacione abrazije, kao i sa lokalnim masivnim oteenjem ivice jedne od bonih
ploaradnogkola.ulazniuvodnikradnogkolajetakoesadraomasivnaerozivnaoteenja,posebnona
spoljanjemcilindrinomprstenuzaoslonjenje(uleitenje)radnogkola.
Konvencionalni pristup u reparaciji navedenih oteenja baziran je na navarivanju, to je vrlo delikatan
zadatak,presvegazbogvelikihtemperaturnihdeformacijakojenastajukaoposledicatankihzidovabonih
ploaradnogkolaivelikekoliineuneteenergije.
Drugi problem je mehaniki debalans i problem geometrijskih odstupanja koja nastaju usled inherentne
nepreciznost u polaganju dodatog materijala tehikom zavarivanja. Ovakvo radno kolo je gotovo savrena
situacijazaprimenuLOCTITEPSIAEpolimernihkompozita.
Postupakrevitalizacijezapoinjeienjemimehanikompripremomsvihpovrinaradnogkolakojeebit
reparirane. Ova pripremna operacija izvedena je peskiranjem krupnozrnim kvarcnim peskom kako bi se
dobilapovrinskahrapavostsA3.Poredpostizanjapotrebnehrapavost,peskiranjemsevriiuklanjanjesvih
121

neistoa,presvegarazliithnaslagastranogmaterijalaimasnoa.Zavrnoodmaivanjesevrihemijskim
postupkomsaLoctite7063,kojiisparavabezostataka.
Posleobavljenepripreme,vriseprvosaniranjelokalnogoteenjajedneodploaradnogkolaprimenom
Loctite 3463 Metal Magic Steel Stick. Ovaj proizvod se pre nanoenja plastikuje runim gnjeenjem. Na
mestu oteenja, pre nanoenja Loctite 3463 polae se armirajua mreica. Preko te mreice nanosi se
pripremljeni teni metal Loctite 3463 i rukama oblikuje tako da dobijena forma priblino odgovara
originalnojgeometriji.
ZatimsledizatitabonihploaradnogkolaprimenompolimernogkompozitaLoctite7227,kojisenanosi
etkom ili pahtlom. Ovim keramikim kompozitom se ispunjavaju sva mikro oteenja i oslojava
kompletnaradnapovrinaboneploeradnogkola.Uciljuostvarivanjapotrebnedebljinezatitnogsloja,
nanoenjesevriutriprolaza.
Reparacija cilindrine povrine za radijalno oslanjanje radnog kola na telo pumpe sa strane usisnika,
ostvarenajeprimenomLoctite3474MetalSetproizvoda,kojiposleovravanja,poredodlinenosivosti
na pritisak, poseduje i odlina svojstva samopodmazivanja. Pre nanoenja je izvrena dodatna priprema,
takotojepomoustruganarezanafinazavojnicadubine0.5mm.Uistomstezanjujeizvrenonanoenje
Loctite 3474 Metal Set, postepenim utiskivanjem pahtlom. Posle ovravanja, izvrena je obrada
repariranepovrinestruganjemnazadatumerud=2100.6/0.7.Dabiseostvarilazahtevanahrapavostod
1.6m,izvedenajeoperacijazavrnogfinogbruenja.
122

Zavrnaoperacijakodrevitalizacijeobrtnihdelovajebalansiranje.Merenjemjeutvrenznaajandebalans
radnog kola pumpe od 150gr. Debalans je kompenzovan dodavanjem potrebne koliine kompozitnog
materijalauvidutankogsloja,kakobisezadralaosnovnageometrijaradnogkola.
LOCTITEMASEZAPODLIVANJE(MARINECHOCKING)
LOCTITEMASAZAPODLIVANJEjedvokomponentniproizvodnabaziepoksidakojasekoristizapodlivanja
motora,generatora,reduktora,pumpi,kuitaleaja,ubrodogradnji..itd.
NainpostavljanjatemeljaiinstalacijemainasuodpresudnevanostizaapsorbcijutoploteIdinamikih
pokreta.
Temelji su veza sa tlom, a LOCTITE MASE ZA PODLIVANJE se koriste za povezivanje maina sa
temeljima.Primenomovogproizvodatoseodradjujetano,preciznoIdobijasedugoronapouzdanost.
Prednostiovogproizvodasu:
visokaotpornostnapritisak(150N/mm2)
samoniveliui
123

neskupljase
otporannahemikalije
ovravanasobnojtemperature
otporannavibracije
PrednostiuodnosunastandardnopodlivanjesuboljaotpornostnavibracijeusleddobreadhezijenaelikI
beton, spreava koroziju, bolje priguenje vibracija, dobra otpornost na hemikalije, dugo vreme za rad,
kontrolisanaegzotermalnareakcija.
Na slikama je prikazan primer primene LOCTITE MASE ZA PODLIVANJE kod montae glavnog reduktora u
jednojfabriciuPoljskoj.
Primenajemnogoboljajerpostojimogunostpopunjavanjarazliitihzazora,jednostavnonanoenje,velika
snagakompresije,otpornostnavisoketemperature.
JojedanprimerprimeneLOCTITEMASEZAPODLIVANJE.
ZAKLJUAK
PrimenomLOCTITEPOLIMERNIHKOMPOZITAZAZATITUODHABANJAIMASAZAPODLIVANJEuindustriji,
moemo mnogo bre, ekonominije i pouzdanije da reavamo probleme kako u odravanju, takodje i u
serijskojproizvodnji.
Primena je jednostavna, odvija se na sobnoj temperature I ne iziskuje skupe maine ili neke posebne
zahvate,odnosnopripremezaprimenu.
MnogefirmekojesuprepoznaleprednostiovetehnologijekoristeistuuciljubrzogIkvalitetnogreavanja
problema.U mnogim situacijama i ne postoji drugo reenje aktuelnih problema (npr. debljina zida ne
dozvoljavastarumetodunavarivanje).UovakvimislinimsituacijamaLOCTITEproizvodisusepokazalikao
najpouzdanijametoda.
124

PRAKTINIASPEKTIPRIMENESRPSISO\IEC17020:2012UOVLAENOJ
LABORATORIJIZAKONTROLISANJEVODOMERAJKP"BVK"
IvanaKosioti,JKP"BEOGRADSKIVODOVODIKANALIZACIJA"*
Milanelebi,JKP"BEOGRADSKIVODOVODIKANALIZACIJA"
DejanHini,JKP"BEOGRADSKIVODOVODIKANALIZACIJA"
elimirAntelj,JKP"BEOGRADSKIVODOVODIKANALIZACIJA"
Rezime:PreduzeeBeogradskivodovodikanalizacijajejedanodnajvanijhelemenatasistemapruanja
komunalnihusluganateritorijiBeograda.
Vrlovaansegmentsvakodnevnogivotakorisnikauslugavodovodnogpreduzeajekvalitetvode.Ujedno
se namee i potreba korisnika da kontrolie nain merenja isporuene vode. Vodomer je merilo koje se
koristizamerenjezapreminevode.Vodomermorapravilnoraditidabitanomerioproteklukoliinuvode.
Utomsmisluneophodnojekontrolisanjeiocenausaglaenostimetrolokihkarakteristikavodomeraprema
zahtevu standarda SRPS ISO/IEC 17020:2012. Kontrolisanje se obavlja u prostorijama laboratorije koja
zadovoljava zahteve standarda SRPS ISO/IEC 17025:2006. Sa aspekta potovanja propisa iz oblasti
metrologije u radu se razmatraju nain usaglaavanja zahteva merila prema evropskim smernicama,
praktinaprimenastandarda,kaoiunapreenjekvalitetakontrolevodomera.
Kljunerei:laboratorija,vodomer,akreditacija.
UVOD
Preduzee Beogradski vodovod i kanalizacija je osnovano 1892 godine. Planskim razvojem JKP BVK se
unapreuje i to poev od revitalizacije proizvodnih i distributivnih segmenata, preko modernizacije
upravljanja i organizacije, do kvalitetnog unapreenja komunikacije sa graanima. Beogradski vodovod i
kanalizacija je sloen vodoprivredni sistem koji se sastoji od velikog broja hidrotehnikih objekata i
ogranizacionihcelina.Postepenunjihovihmeusobnihzavisnostiiintegrisanosti,BVKsigurnopredstavlja
najsloenijegradskopreduzee.
Davne1920.godineubeogradskomvodovodujemontiranaprvaradionicazaispitivanjevodomera.Proces
modernog ispitivanja poeo je 1940.god., kada je nabavljen, za to vreme, tehnoloki napredan ureaj. U
posleratnomperiodunastavljenjeprocesopremanjatadanjeispitivanice,takodajesvedo1969.godine
ispitivanica ila u korak sa tadanjim zahtevima. Vrh modernizacije postignut je 2007.godine kada je iz
sredstava donacije nemake vlade ispitivanica opremljena visoko kvalitetenim ureajima. Ubzo potom,
ispitivanicaulaziupostupakakreditacije,ipremazahtevimastandardaSRPSISO/IEC17020:2002,igodine
2011.,postajeakreditovanalaboratorijazakontrolisanjevodomera.Sledeivaandogaajzalaboratoriju
jeizdavanjereenjaoovlaivanjulaboratorijeodstraneMinistarstvazaprivredu.
OVLAENALABORATORIJAZAKONTROLISANJEVODOMERAJKPBVK
U BVSu, ukupan broj mernih mesta na kojima se nalaze vodomeri, po prenicima i najzastupljenijim
proizvoaima,prikazanjeusledeojtabeli:
Proizvoa
vodomera
INSA
EWT
13
20
25
14002 115067 13397

510
17691 2583
14512 132758 15980
Prenik vodomera (mm)

30
40
50
80
100
150
200
Vodomeri koji se nalaze na mrei

1055
9104
4368
1292
275
190
2752
672
191
44
1245 11856 5040
1483
319
35
4
39
10
4
0
158605
24641
183232
Opseg prenika vodomera koji se kontroliu u laboratoriji za kontrolisanje JKP Beogradski vodovod i
kanlizacijaje13200mm.
Uzavisnostiodsvognazivnogprotokavodomerisemogupodelitinakuneiindustrijskevodomere.
*JKP"BEOGRADSKIVODOVODIKANALIZACIJA", KnezaMiloa27, 11000Beograd,Srbija
ivana.sotic@bvk.rs
125

Kunivodomerisekoristezamerenjezapreminevodenamestimamanjepotronje,nazivnogprotokado
10m/hikontroliuseulaboratorijiJKPBVK,dokseindustrijskivodomerikoristezamerenjezapremine
vodenamestimaveepotronje,nazivnogprotokapreko10m/hitakoesekontroliuulaboratorijiJKP
BVK.
KlasatanostivodomeraseoznaavaslovnimoznakamaA,BiC.Odpomenutihklasatanosti,naureajima
ulaboratorijiJKPBVKmogusekontrolisativodomeriklasetanostiAiB.Oostaleklasevodomeraseine
nalazeuBeogradskomvodovodnomsistemu.
Kontrolisanje vodomera je faza kojom se tanost merila dovodi u zakonom dozvoljene granice greke.
Najveadozvoljenagrekamerenjavodomerazahladnuvoduugornjojmernojzoniprotoka(QtQQmax)
je2%,audonjojmernojzoniprotoka(QminQ<Qt)je5%odizmerenezapreminevode.
Postupak kontolisanja se vri na automatizovanim ureajima za kontrolisanje, a u zavisnosti od prenika
vodomera.Izvetajokontrolisanjusakompletnimpodacimaseformiraubazipodataka,kojajeneizbrisiva.
Laboratorijaposedujetriureajazakontrolisanjevodomeraito:
UreajzakontrolisanjekunihvodomeraDN15DN25
UreajzakontrolisanjekunihvodomeraDN15DN40
UreajzakontrolisanjeindustrijskihvodomeraDN50DN200
Slika1LaboratorijazakontrolisanjevodomeraJKPBVK
SRPS17020/2012PRIMENAUJKPBVK
Svakaorganizacijakojaelidaseovlastizaobavljanjeposlovaoveravanjavodomera,umetrologijimorabiti
akreditovana po standardu za kontrolna tela SRPS ISO/IEC 17020:2012 Ocenjivanje usglaenosti
Zahtevi za rad razliitih tipova tela koja obavljaju kontrolisanje. Ovaj meunarodni standard sadri
zahteve za kompetentnost i nepristrasnost tela koja obavljaju kontrolisanje i za njihove aktivnosti
kontrolisanja.OnseprimenjujenakontrolnatelatipaA,BiC.LaboratorijaJKPBVKjekontrolnotelotipaC,
toznaidamoepruatiuslugesvojojmatinojorganizacijuidrugimkorisnicima.
Laboratotorija JKP BVK je definisanjem procedura kontrolnog tela, i primenom zahteva standarda SRPS
ISO/IEC17020,upostupkuakreditacije,obezbedilaiispunjenjezahtevastandardazaakreditacijuipotvrdila
da je kompetentna za obavljanje poslova kontrolisanja vodomera. Akreditacija laboratorije je vaan i
neophodan uslov za ovlaivanje laboratoratorije za obavljanje poslova overavanja merila u zakonskoj
metrologiji.
Poslovnikom o kvalitetetu laboratorije za kontrolisanje JKP BVK su definisani i dokumentavani optim
kriterijumi za osposobljenost Laboratorije za kontrolisanje vodomera JKP BVK, da obavlja poslove
kontrolisanjavodomeraiodnosesenaoptezahteve,zahtevezastrukturu,zahtevezastrukturu,zahteve
zaprocesizahtevesistemamenadmenta.
OPTIZAHTEVI
Laboratorija za kontrolisanje vodomera JKP BVK je obezbedila razdvajanje obaveza i odgovornosti unutar
organizacije. Aktivnosti kontrolisanja se sprovode nepristrasno. Takoe,obezbedila jeu svom radu
nezavisnost od svih uticaja. Zarade, i ostala lina primanja zaposlenih ne zavise od broja i rezultata
obavljenih kontrolisanja vodomera. Svi zaposleni u Laboratoriji za kontrolisanje vodomera su upoznati sa
ivana.sotic@bvk.rs
126

zahtevom standarda koji se tie nepristrasnosti. Formirana je Izjava o nepristrasnosti pa su oni svojim
potpisomsvetoipotvrdili.
KontrolnoteloimapohijerarhijinajvierukovodstvoitoRukovodiocaSektoramerenjaikontrole,Izvrnog
direktora za poslovno tehniku podrku i Direktora JKP BVK. Najvie rukovodstvo je privreno
nepristrasnosti,tojetakoeidentifikovanoIzjavomonepristrasnosti.Osobljekojepripadarukovodstvui
drugim organizacionim celinama JKP BVK ne moe ni na koji nain uticati na rad Laboratorije za
kontrolisanjevodomera.
Pozahtevustandarda,Laboratorijajeidentifikovalarizikeposvojunepristrasnost.FormiranajeListarizika.
UokviruovogzahtevastandardaKontrolnotelojepokazalokakorizikesvodinanajmanjumoguumeru.
Rizicikojejekontrolnoteloprepoznalosu:laboratorijakaoimalacmerila,servisvodomerakojijeusklopu
Pogonavodomera,uticajnanainradaispreavanjereavanjaidentifikovanihproblema,servisvodomera
usklopulaboratorije,finansijskazavisnostodrezultatamerenja,sklapanjeugovoraimarketinkeaktivnosti
unutarlaboratorije.Popitanjuotklanjanjarizika,kontrolnotelojeprvoprepoznaloizvorerizikaapotomi
preduzelo niz neophodnih mera poput npr. injenice da je servis organizaciono posebna celina tako da
vodomer ne moe da servisira i kontrolie ista osoba, pa sve do injenice da laboratorija ima potpuno
zatituunutarorganizacije,imasvojemestotrokovaitanodefinisaneposlovepremaKataloguposlovate
na taj nain osigurava adekvatno razdvajanje odgovornosti i ovlaenja izmeu kontrolisanja i drugih
aktivnosti.
Dabiseobezbedilapoverljivostkojajetakoezahtevstandarda,dokumentovanajeIzjavaopoverljivosti.
Poto je Laboratorija JKP BVK odgovorna za upravljanje informacijama dobijenim ili nastalim tokom
obavljanjaaktivnostikontrolisanjavodomera,potpisivanjemIzjaveopoverljivostijezagarantovanazatita
poverljivihinformacijaivlasnikihpravaklijenatalaboratorijezakontrolisanjevodomera.Osimrukovodstva
JKP BVK i kontrolnog tela, koje je potpisalo Izjavu o poverljivosti, pristup informacijama imaju samo
predstavnici pravosudnihorganaukolikosuiminformacijeneophodnezareavanjepostupkakojisevodi
predsudom.
ZAHTEVIZASTRUKTURU
LaboratorijaJKPBVKjedeopravnoglicakomejepravnuodgovornostodrediladrava.Onajeovlaenada
obavljaposloveoveravanjavodomerazahladnuvoduudodeljenomobimuakreditacije.
LaboratorijazakontrolisanjevodomerafizikijeodvojenaodostalihdelatnostiSektoramerenjaikontrole
kojebipotencijalnougrozilenjenunepristrasnostinezavisnost.
Veliina, organizacija i sastav Laboratorije za kontrolisanje vodomera je podesan za kompetentno
obavljanjesvihtehnikihfunkcija.ZaposleniuLaboratorijizakontrolisanjevodomeraispunjavajuusloveu
pogledu strune spreme, radnog iskustva i obuenosti za primenu metode kontrolisanja vodomera. Svi
potrebniresursineophodnizakorektnoobavljanjetehnikihfunkcijakaotosuprostor,opremailjudstvo
suobezbeeni.
Organizacionaema(prikazananaslici2)prikazujeodgovornostiistrukturuizvetavanjauJKPBVK.
Slika2

ivana.sotic@bvk.rs
127

PogonvodomeraimaOdeljenjakojasufizikiodvojenaisarukovodiocima,odgovornimefuPogona
vodomera,kakojeiprikazanouOrganizacionojemiPogonavodomera(slika3).Uprikazanojemise
jasnovididajeLaboratorijaizdvojenaikaoorganizacionacelina.
Slika3
KontrolnoteloimatehnikogrukovodiocasapotrebnomkvalifikacijamaiiskustvomuraduLaboratorijeza
kontrolisanjevodomera.Tehnikirukovodilacjeodgovoranzakorektnoobavljanjeprocesakontrolisanjai
svedrugetehnikeaktivnostikojeseobavljajuulaboratorijizakontrolisanjevodomera.Takoe,njemuje
poverenaodgovornostzavrenjenadzoranadposlovimakojeobavljazaposlenoosobljeinadcelokupnim
funkcionisanjemLaboratorijezakontrolisanjevodomera.
ZAHTEVIZARESURSE
Zaposleni u laboratoriji poseduju potrebnu kvalifikaciju, imaju radno iskustvo na poslovima kontrolisanja
vodomera, svi su zavrili odgovarajue interne obuke, i to je najvanije poseduju znanje o zahtevima za
kontrolisanjekojetrebadasprovedu.LaboratorijaJKPBVKimadokumentovaneprocedurezaizbor,obuku,
zvaninoovlaivanjeipraenjekontroloraidrugogosobljaukljuenoguaktivnostkontrolisanja.Osobljeje
upoznato sa metodama i procedurama kontrolisanja i prati performanse svih kontrolora i drugog osoblja
koje je ukljueno u aktivnosti kontrolisanja. Rezultati praenja se koriste kao sredstvo za identifikaciju
potrebazaobukom.Kadaseuoipotrebazaobukomosoblja,rukovodstvolaboratorijepraviplanobuke.
Obuka je obavezna za sve zaposlene u laboratoriji u sluajevima kada se pojavi novi tip vodomera, nova
metoda kontrolisanja ili nova oprema za kontrolisanje. Predvieni vid obuke je i gostovanje u drugoj
laboratorijisaistimobimomakreditacije.
Osoblje koje je na obuci podvrgnuto je posmatranju sve dok se ne stekne poverenje u njegovu
kompetentnostdasamostalnoobavljaaktivnostikontrolisanjatakodajeremeenjekontrolisanjasvedeno
naminimum.Nadzornadkontrolorimaseobavljapermanentno,iproveravasedalisuzaposlenisavladali
metode i postupke kontrolisanja i da li su kompetentni da samostalno vrednuju rezultate kontrolisanja.
Nadzor obavlja, po pravilu tehniki rukovodilac Laboratorije za kontrolisanje vodomera i svoja zapaanja
upisujenazapisKartonpraenjaradazaposlenogulaboratorijizakontrolisanjevodomera.Opremakoja
sekoristiulaboratorijijesmetenaustalnomobjektupreduzea.Svaopremakojaimaznaajanuticajna
rezultate kontrolisanja je definisana i jedinstveno identifikovana putem zapisa Lista ureaja i opreme,
procedure Odravanje ureaja i merne opreme i etaloniranje. Sva oprema se odrava u skladu sa
proceduromOdravanjeureajaimerneopremeietaloniranjeiuputstvimaproizvoaaopreme.Merna
opremakojaimaznaajanuticajnarezultatekontrolisanjajeetaloniranapreputanjauradpremazapisu
Lista i plan etaloniranja merne opreme, procedure Odravanje ureaja i merne opreme i etaloniranje.
Programom etaloniranja opreme se osigurava da su merenja koje je kontrolno telo izvrilo sledljiva do
nacionalnih ili meunarodnih etalona za merenje. Izmeu rokova periodinih etaloniranja, oprema se
redovnoproverava.Proveravasenjenaispravnostifunkcionalnost.Podacioovimkontrolamaopremese
unose,sazapaanjimaostanjuopreme,ukartonopremeilimerila.
ivana.sotic@bvk.rs
128

ZAHTEVIZAPROCES
Laboratorija za kontrolisanje vodomera koristi standardnu metodu za kontrolisanje. Metoda je opisana
jasnosadefinisanimzahtevimazaocenjivanjeusaglaenostiproizvodakojisekontroliupremaproceduri
Kontrolisanje i overavanje vodomera, prema uputstvu proizvoaa opreme. Kontrolisanje se vri na
vodomerima dostavljenim laboratoriji za kontrolisanje vodomera uz pratei radni nalog. Kontrolisanje se
vrinasvimuzorcima,inevriseuzorkovanjekomada.Metodekontrolisanjasustandardizovane,opisane
udomaempropisu.Kontrolnotelokoristisistemradnognalogazakontrolisanjekojimseosiguravadase
pristupaposlovimakontrolisanjavodomeranaosnovudefinisanihzahteva,daseosobljukojeizvodiusluge
kontrolisanjamoguizdatijednoznanauputstva,inaravnodasemoeproveritidalisuispunjenizahteviiz
radnognaloga.
Prorauniiprenosipodatakasaispitnelinijesupredmetodgovarajuihprovera.Kontrolnotelojeosiguralo
davodomerikojitrebadasekontroliu,budujedinstvenoidentifikovanikakobiseizbeglazabunaupogledu
identiteta takvih vodomera, putem zapisa Zahtev za overavanje merila, Kontrolisanje i overavanje
vodomeraiPodaciomerilimauzzahtevzaoveravanje.Vizuelnimpregledomseutvrujedalipodacikoji
sudostavljeniodgovarajupredmetimakontrolisanja.Zaposleniulaboratorijiimajuobavezudaproveredali
jevodomerkojitrebadasekontroliepripremljennaosnovuzapisaZapisnikaopreispitivanjuzahtevaza
overavanje merila, procedure Kontrolisanje i overavanje vodomera, na nain opisan u navedenoj
proceduri. Svaka oigledna anomalija o kojoj je obaveten ili koju je kontrolor primetio mora da bude
zapisana.
ZavodomerekojinisuusaglaeniilikojinisupogodnizakontrolisanjeioveravanjeizdajesezapisReenjeo
odbijanju, procedure Kontrolisanje i overavanje vodomera. Rukovanjem opremom i postavljanjem
vodomera na ispitnu liniju na propisani nain prema Uputstvu za rukovanje ureajem za pregled
vodomera, garantuje se da nee doi do oteenja sa obzirom da su vodomeri robustni i nisu podloni
oteenjuunormalnimuslovimarada.Posaokojeobavljakontrolnoteloobuhvaenjezapisima:Sertifikat
okontrolisanjuvodomera,Zapisnikooveravanju,izvetajokontrolisanjuvodomera.Kontrolnoteloima
dokumentovanu proceduru Prigovori i albe, za prijem, vrednovanje i donoenja odluka o prigovorima i
albama i odgovorno je za sve odluke na svim nivoima procesa postupanja sa prigovorima i albama.
Zaposleniulaboratorijikojiprimiprigovorilialbujeodgovoranzaprikupljanjeiverifikacijusvihpotrebnih
informacijauveziodgovorailialbe.
ZAHTEVISISTEMAMENADMENTA
Sektor merenja i kontrole iji je Laboratorija za kontrolisanje vodomera sastavni deo, uspostavila je i
odrava sistem kvaliteta u skladu sa zahtevima ISO 9001: 2008. Kontrolno telo je definisalo i
dokumentovalo svoju Politiku kvaliteta kao i svoje ciljeve kvaliteta. Rukovodilac kvaliteta Laboratorije za
kontrolisanje vodomera i Direktor JKP "BVK" su svojim potpisom potvrdili opredeljenost Laboratorije da
ispuni sve zahteve sistema kvaliteta referentnog standarda i dali proklamovanoj politici kvaliteta status
obaveznosti.
Kontrolnotelojeobezbedilodase,unutarLaboratorijeutvrdeciljevisistemakvaliteta.Ciljevisumerljivii
usklaeni sa Politikom kvaliteta. Laboratorija za kontrolisanje vodomera ima imenovanog rukovodioca
kvalitetakojijeiefSlubezaupravljanjeikontrolusistemakvalitetaistandardizacijuiimadirektnuvezusa
najviim rukovodstvom JKP "BVK" i odrava sistem menadmenta kvalitetom prema standardu ISO
9001:2008. Sva dokumentacija, procesi, sistemi, zapisi itd.u vezi sa ispunjenjem zahteva ovog
meunarodnog standarda su ukljueni, i pozivaju se na dokumentaciju sistema menadmenta ili su
povezani sa njom. Rukovodilalac kvaliteta stalno preispituje efektivnost u dostizanju konzistentnog
ispunjavanja sistema kvaliteta i njegovu usklaenost sa trenutno vaeim standardom. Rukovodilac
kvalitetaodravasistemkvalitetaistalnopratieventualneizmenestandardainatajnainredovnoaurira
sistemkvalitetauodnosunaeventualnonovezahteve.Osvakojnastalojizmeniobavetavasvezaposleneu
laboratoriji za kontrolisanje vodomera. Interne provere su dokumentovane procedurom Sprovoenje
internih provera sistema kvaliteta, da bi se verifikovalo ispunjavanje zahteva ovog meunarodnog
standardaidajesistemmenadmentaefektivnoprimenjeniodravan.
ivana.sotic@bvk.rs
129

ZAKLJUAK
Kakojecenavodevedanasaiubudueesasvimizvesnobitiglavnipokretapromenausmislukvaliteta
merenja,moesereidalaboratorijaJKPBVKuvelikojmerimoeispunitizahtevekakopotroaatakoI
vodovodnogsistema.
Laboratorija JKP BVK je prethodnih godina imala tri nadzorna ocenjivanja od strane Akreditacionog Tela
Srbije. Neusaglaenostikoje su postojale, zaposleni Laboratorije su shvatali afirmativno, pa su korektivne
mere i analize uzroka koje su i sprovodili u predvienom roku, dovodile do poboljanja sistema i naina
funkcionisanja.
Postupakakreditacijeuzakonskojmetrologiji,trebaposmatratikaoivisistemkojiseneprestanorazvijai
poboljava, kako u odnosu prema primeni standarda, zakonskoj regulativi, tehnikotehnolokom
napretkuumetrologiji,takoipremaproceduramakontrolnogtelaifizikojmogunostiispunjavanjadatih
zahteva.
LITERATURA:
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
ZakonometrologijiSl.glasnikRSbr.30/2010
PravilnikooveravanjumerilaSl.glasnikRSbr.01/2012
IS9000:2005,Sistmimndmntkvlittmsnvirnik
IS9001:2008,SistmimndmntkvlittmZhtvi
ISO 9004:2009, Rukvnj s cilm stvrivnj drivg usph rgnizci pristup prk
mndmntkvlittm
SRPSISO/IEC17020:2012cnjivnjusglnstiZhtvizrdrzliitihtipvtlkbvlu
kntrlisnj
SRPS ISO/IEC 17025:2006 Opti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za
etaloniranje
SRPSISO/IEC17000:2007cnjivnjusglnstiRnikiptiprincipi
PK9200000PrirunikkvlittKPBVK
PK1500000Prirunikkvlittsistmpslvnthnikpdrk
PR5301000002Srvisisklditnjvdmr
PR5301000003Kntrlisnjivrvnjvdmr
PR5301000004Prigvriilb
PR5301000005drvnjurimrnprmitlnirnj
PR5301000006bukiprnjrdkntrlridruggsbl
PR9200000001Uprvlnjdkumntim,
PR9200000002Plnirnjprnjprispitivnjsistmkvlittidgvrnstrukvdstv,
PR9200000003Sprvnjintrnihprvrsistmkvlitt,
PR9200000004Krktivniprvntivnmr,
PR9200000010Uprvlnjzpisim,
PR9200000011SprvnjintrnihbukuKP"BVK",
Uputstvzrukvnjurmzprgldvdmr,INDSNviSd
SP01Prvilkrditci
S P02 Prvil uu u mulbrtriskim prnjim i prgrmim z ispitivnj
spsblnsti
SP03Prvilzstvrivnjprihvtlivsldlivstimrnj
SP04Prvilzkrinjsimblkrditci
SP06Prcnmrnnsigurnsti
unrdnirniktrminuzknskmtrlgiiprdstvlnzvninprvdOIMLpublikci
V1 International Vocabulary of Terms in Legal Metrology dvzin frncusknglsk izdnj
2000.Gdin,Dirkcizmridrgcnmtl

ivana.sotic@bvk.rs
130

ANALIZARASPOLOIVOSTIIPOUZDANOSTIPROIZVODNOGSISTEMASA
POLUATOMATIZOVANIMLINIJAMA
MirkoVujoevi,UniverzitetuBeogradu,Fakultetorganizacionihnauka,JoveIlia154,Beograd
Nevenaivanovi,UniverzitetuBeogradu,Fakultetorganizacionihnauka,JoveIlia154,Beograd
DraganaMakajiNikoli,UniverzitetuBeogradu,Fakultetorganizacionihnauka,JoveIlia154,Beograd
Rezime: U ovom radu se analizira raspoloivost i pouzdanost poluautomatizovanih proizvodnih linija jednog
proizvodnog preduzea. Raspoloivost proizvodnih linija je posmatrana kao verovatnoa da e se one nalaziti u
operativnom stanju u bilo kom trenutku, dok je pouzdanost posmatrana kao verovatnoa da e proizvodna linija
obaviti proizvodnju jedne proizvodne serije bez zastoja. Analiza je vrena na osnovu realnih podataka o zastojima u
raduproizvodnihlinijakonkretnogproizvodnogsistemakojinarazliitimpoluautomatizovanimproizvodnimlinijama
proizvodiirokasortimanproizvodazazavrneradoveugraevinarstvu.
Kljunerei:raspoloivost,pouzdanost,proizvodnja,maine
UVOD
RaspoloivostipouzdanostproizvodnihlinijaproizvodnogsistemaBanjaKomercBekamentD.O.O.kojiposeduje
irokasortimanproizvodazazavrneradoveugraevinarstvu,znaajnoutienaukupneposlovnerezultatepreduzea
[1]. Proizvodni program obuhvata sedam razliitih grupa proizvoda. Za pojedine proizvode, linije su postavljene na
klasian nain: maine su rasporedjene u fiziki udaljenim halama, koje povezuju puni transporteri i/ili transportni
radnici sa odgovarajuim sredstvima. Druge proizvodne linije su delimino automatizovane, od doziranja potrebnih
sirovina, do pakovanja gotovih proizvoda u odgovarajuu ambalau i formiranja palete. Raspoloivost sistema (ili
komponente) predstavlja verovatnou da se sistem (komponenta) nalazi u operativnom stanju u bilo kom trenutku
vremena. Pouzdanost je verovatnoa da e sistem uspeno, bez otkaza, obaviti funkciju za koju je namenjen, od
poetkadokrajaprocesa[2,3,4].Raspoloivostipouzdanostsuizraunatenaosnovurelnihpodatakaoraduiotkazima
sistemaupolugodinjempeiodu.
OPISPROIZVODNIHPROCESA
Jedandeoproizvodnjeseobavljanaklasiannain,runimdoziranjemsirovinaipokretanjemradasvakemaineod
strane radnika, dok je u hali Robot proizvodnja automatizovana. Na primer, proces proizvodnje lepka, iz grupe
proizvodamainskimalteri,nakonobradekamena,odvijaseuautomatizovanojhaliRobotnanainkojijeilustrovan
naSlici1.Komponentesedozirajuusilose,ukoliinamaodreenimpremarecepturi,azatimsesjedinjujuumealici.
U cilju boljeg umeavanja komponenti, vri se automatsko doziranje u mealicu, kako bi se izbegao faktor ljudske
greke. U zavisnosti od veliine are, proces umeavanja traje od 15 do 20 min. Po zavretku procesa meanja
navedenihsirovina,prakastamasasesputaubunker,kojijepovezansamealicompunimtransporterima,odakle
sesipaudakove.PaletasadakovimasetransportujedomainekojajeoblaePVCfolijom,takodaproizvodbude
zatienodvlageiatmosferskihuticaja,zatimseskladitinapredvienomesto.
Slika1.ematskiprikazhaleRobotukojojseproizvodimainskimalterBKMal220
*Fakultetorganizacionihnauka,JoveIlia154,11000Beograd,Srbija
mirkov@fon.bg.ac.rs
131

Proces proizvodnje koloranta BKColor predstavljen je na Slici 2. Redni brojevi oznaavaju redosled
aktivnostikojedovodedostvaranjagotovogproizvodazapakovanogukutije.Poredbrojeva,datisuinazivi
tihaktivnosti.Operacije1,2i3seodnosenaprijemsirovinainjihovoskladitenje.Naruenaambalaase
primaipakujeumagacinnamenjenzatusvrhu(4).Zatovremeskladitisepristiglakalcijumkarbonatna
sirovina(CaCO3)(5)iobraujeprimarnomdrobilicom(6).ElevatoromsebelikamenprenosidoSilosakugla
mlina.PunimtransporteromseizsilosaCaCO3prenosiuKuglamlin,kojiusitnjavakamendo0,2(7).Kada
su na raspolaganju sve potrebne ulazne sirovine za proizvodnju koloranta, poinje proces odmeravanja
koliina aditiva, pigmentirane paste i emulzije (8, 9, 10). Uduvavanjem vazduha se puni silos iz koga se
dozirajusirovineumealicu.Odmerenekoliinesvihsastojaka(voda,aditivi,pigmetniranapasta,puniocii
emulzija)dozirajuurotacionidisolver(11,12,13,14,15)iumeavaju1h40min,doksenesjedineibuduu
upotrebnom stanju. Prenos koloranta vri se pumpom do prihvatnog koa (16), a zatim pumpom do
puniliceplastinihboicakolorantomBKColor(17).Napunjeneboicesepakujuukutije(18)iskladitena
mestopredvienozagotoveproizvode,spremnezaprodaju(19).
Slika2.ProcesproizvodnjekolorantaBKColor
Uovomradujeizvrenaanalizaproizvodnihlinijanakojimaseproizvodeetiriproizvoda:lepakzastiropor
StirolFix WDVS, mainski malter BK Mal 220, fasadni malter BK Kul i kolorant BK Color. Proces
proizvodnje ova etiri proizvoda prikazan je na slici 1. Proizvodnja svakog od proizvoda poinje sa tri
zajednikefaze,nakonegasenjihovaproizvodnjanastavljanarazliitimproizvodnimlinijama(A,B,CiD
saslike3).
mirkov@fon.bg.ac.rs
132

Slika3.ProizvodnelinijeproizvodaStirolFixWDVS,BKMal220,BKKuliBKColor
mirkov@fon.bg.ac.rs
133

PRIKUPLJANJEPODATAKAOOTKAZIMA
Ukoliko u toku proizvodnje doe do neeljenih prekida usled kvara, proizvodni radnik se obraa efu
odravanjamaina,kakobisekvarutokraemvremenskomrokuotklonioiproizvodnjanastavilasvojim
tokom.UtakvimsluajevimavodiseEvidencijaozastoju,kojasadri:
Podatkeoopremi
Opiskvara
Defektaa(odreivanjeuzrokaotkazainainasaniranjakvara)
Potrebanmaterijalzasaniranjeotkaza
Vremezastoja
Podatkeoizvriocu
Obrazaczavodjenjeevidencijeozastojurazlikuje:
Prijavukvara
Investicionoodravanje
Dokvarovanajeedolaziuprimarnojobradikamenakodmaina:vibrododava,drobilica,ekiar,sitoza
osejavanje, puni transporter, dok se pri samom meanju sirovina uglavnom ne javljaju otkazi. Kod
automatizovane proizvodnje u hali Robot dolazi do greaka ukoliko senzori detektuju pogrene pokrete,
nagomilajudakoveilineprenosenijedan.
Zbog habanja, troenja lagera, tupljenja potrebnih otrih strana ekiara sprovodi se periodino i
preventivnoodravanjeuskladusapropisanimuputstvomzasvakumainu.Poredtoga,utokuradadolazi
donepredvienihintervencijasektoraodravanjamainazbogeletkrinihimainskihkvarova.Zabeleeni
su sluajevi optereenja elektromree usled ega dolazi do otkaza sklopke; pucanja sita na maini za
osejavanje granulacija kamena; zaguenja materijala; greke senzora u robot hali; otkaza lagera; pucanja
remenogkaia;otkazapneumatskihklipovaitd.
PodatkeozastojimaiopravkamaefodravanjamainaunosiusvojDnevnik,poredostalihaktivnostikoje
obavljautokuradnogdana,azatimprepisujeupojedinanekartonesvakemaine.Zasvakumainupostoji
fascikla u koju ulaze popunjen Obrazac o svakom zastoju i karton Evidencija zastoja u koji se upisuju svi
otkazi i opravke na toj maini. Podaci upisani u Evidenciju zastoja koriste se za praenje opravki (delova)
maina,aliseneobraujustatistiki.Posebnosevodiraunaopreventvnomodravanjupostanjukaou
primeru maine ekiar koja sitni kamen pomou etvorougaone glave, pri emu se koristi samo jedna
strana,dokjeotra.Kadasekorienastranaistroi,okreesenovaizamenacelogtogdelasevrinakon
habanjasveetiristrane.Zbogtogajebitnoevidentiratikolikootrihstranajepreostaloiprocenitikadase
oekujepotrebazanovimdelom.
Na osnovu podataka iz Evidencije zastoja, u periodu od 7.11.2012. do 15.7.2013. godine, posmatrane su
mainepotrebnezaodabraneproizvodnelinije,datumotklanjanjakvara,opispopravkeitrajanjezastojau
sistemu.Uperioduod7.11.2011.do11.3.2013.godineproizvodnjaradiujednojsmeniod8asova,dokse
od 11.3.2013. do 15.7.2013. godine radi u dve smene, od 7h do 21h. Za potrebe analize pravljene su
sledeedvetabeleijisudeloviovdeprikazanikaoTabela1iTabela2.
Tabela1obuhvatadeopodatakaozastojimanamainamaklasinognainaproizvodnje,nakojimasevri
primarnaobradasirovina(gdenajeenastajukvarovi)iomainamazaproizvodnjugotovoihproizvoda.
Tabela2obuhvatadeopodatakaootkazimaautomatizovanehaleRobot.UnjojseproizvodisamoBKMal
220 nakon primarne obrade kamena koja je univerzalna za sve proizvode do razdvajanja granulacija te
sirovine.
mirkov@fon.bg.ac.rs
134

Tabela1Deopodatakaizevidencijeozastojimamainaklasineproizvodnje
Maina
M1
M32
M33
Datum
intervencije
14.1.2013.
12h
2.4.2013.
Vibrododava
10h
30.4.2013.
14h
Niskopritisni
11.3.2013.
kompresor
12h
29.4.2013.
Pneumatski sektorski 16h
dozator
10.7.2013.
15h
Vrstapopravke
Trajanje
zastoja
Trajanje
rada
Zamenaklinastogremena
1h
7h14h
Oprunatrakaielik
3h
7h21h
Zamenaploausmerivaa
2h
7h21h
Skinuta klopka nepovratnog

1h30min
ventila
Leaj do lananika 6308
2h
pukaoizamenjen
Leaj do lananika 6308
2h
pukaokavez
7h21h
7h21h
7h21h
Tabela2DeopodatakaizevidencijeozastojimahaleRobot,MainaM19
Maina
Automatskapunilica2
(automatskopunjenjevrea)
ianitransporter
RobotFUJI
Sistemzaotpraivanje
Datum
popravke
22.6.2013.
13h
28.6.2013.
14h
7.5.2013.
8h
30.4.2013.
15h
16.3.2013.
16:30h
Trajanje
zastoja
Varenje i obrada osovine 1h
nadrauvrea
Limovi nosaa drai vage 1,5h
prohromski
Zamenjena nosea traka 3h
PU500x5850
Zamenjena 2 kaia na 2h
griferu i napravljeno jo 2
rezervna
Zamenjene filter vree 4h30min
25kom
Vrstapopravke
Trajanje
rada
7h21h
7h21h
7h21h
7h21h
7h21h
U proizvodnom sistemu Bekament od posebnog znaaja je automatizovana hala Robot. Pouzdanost

robota se smanjuje usled nebezbednih uslova rada, visokih trokova odravanja i drugih neprilika. S
obzirom da robot koristi elektrine, mehanike, elektronske, pneumatske i hidrauline delove, problem
pouzdanosti i pogodnosti za odravanje predstavlja izazov zbog raznolikosti uzroka koji izazivaju otkaze.
Prirodaotkazarobotamoebiti:
sluajniotkazikomponenata
sistemskegrekehardvera
softverskegreke
ljudskegreke.
Srednjevremedootkaza(MeanTimeToFailure)MTTFraunatojepomouformule:
MTTF=(TpTdf)/N
gdeje:
Tpvremeposmatranjamaine,izraenouasovima
Tdfvremeneradamaineusledotkaza,izraenouasovima
Nukupanbrojotkazauposmatranomperiodu.[5,6,7]
mirkov@fon.bg.ac.rs
135

OBRADAPRIKUPLJENIHPODATAKA
Izraunavanjeraspoloivostimaina
U posmatranom periodu, za svaku mainu izraunato je ukupno vreme rada (Up Time), ukupno vreme
nerada(DownTime),srednjevremeopravke(MTTR),intenzitetopravke(),srednjevremeizmedjuotkaza
(MTBF), intenzitet otkaza () i raspoloivost maine (A). Za svaku mainu je napravljena radna tabela po
obrascukojijeilustrovanuTabeli3zaVibrododava.Pregledparametarapouzdanostizasvemainedatje
uTabeli4.
Tabela3Radnatabelazavibrododava
M1Vibrododava
Od
Od
Od
7.11.12.
14.1.12h 14.1.13h
7h
Period
Do
Do
Do
14.1.13h 2.4.10h
14.1.13.
12h
Vreme
413
655
rada
Vreme
1
Nerada
MTTR
vremenerada/brojotkaza
1/MTTR
MTBF
vremerada/brojotkaza
1/MTBF
A
uptime/(uptime+downtime)
Od
2.4.10h
Do
2.4.13h
Od
2.4.13h
Do
30.4.14h
337
Od
30.4.14
h
Do
30.4.16
h
Od
30.4.16h
Do
15.7.21h
901
[h]
2306
6
2
0,5
769
0,0013
0,997404844
mirkov@fon.bg.ac.rs
136

Tabela4Parametripouzdanostimaina
Nazivmaine
M1Vibrododava
M2Trakastitransporter(primarnodrobljenje)
M3Primarnadrobilica(Mlinsaekiima)
M5eljusnadrobilica(primarnodrobljenje)
M9SitozaosejavanjeBalerina(primarnodrobljenje)
M10Elevatornadzorna
M11Punitransporter(nadzorna)
M12Punitransporter3
M16Punitransportersabirni1xM
M20Punitransporter5
M23Mainazapakovanjeobojenihgranulaudakove
M24Punitransportergranulate
M25Planetarnamealica
M26Punitransporterplanetarnamealica4t
M27Punitransporter6
M30Punitransporter(kuglamlin)
M31Kuglamlin
M32Niskopritisnikompresor
M33Pneumatskisektorskidozator
M34Disolver3t(teniprogram)
M35Pumpazautakanjeakrilata
0,5
0,33
0,83
0,33
0,43
0,25
0,2
2
0,36
0,25
0,25
0,33
0,143
0,77
1
0,1
1
0,67
0,5
0,2
0,2
0,0013
0,0009
0,0024
0,002
0,00125
0,00054
0,00043
0,00043
0,00083
0,00043
0,00043
0,00038
0,00042
0,000434
0,000433
0,00043
0,0004
0,00107
0,0009
0,000427
0,000435
A
0,997404844
0,997398092
0,997108434
0,997108434
0,997088
0,997863
0,997856
0,999783
0,997735
0,998264
0,998264
0,998876
0,997034
0,999436
0,999567
0,995730
0,999602
0,998401
0,998285
0,997869
0,99783
HalaRobotjerazmatranakaojedinstvensistemM19uokvirukogasenalazi8delovamaina.UTabeli5su
prikazani izraunati podaci za 8 maina koje ine celinu automatizovane hale. Kada se nakon prorauna
pojedinanih vrednosti intenziteta otkaza i raspoloivosti delova, primeni osobina slaganja vie
eksponencijalnihraspodelazacelokupan,dobijaseintenzitetotkazazahaluRobot:
19=0,004614,
odnosno, dobija se da je raspoloivost hale Robot proizvod raspoloivosti svih delova te automatizovane
hale:
A19=0,986318.
Tabela5ParametripouzdanostihaleRobot
Nazivmaine
Automatskapunilica2(automatskopunjenjevrea)
Automatskapunilica3(automatskopunjenjevrea)
Automatskidodavavrea(automatskopunjenjevrea)
ianitransporter
Transporterdorobota
RobotFUJI
Strehood
Sistemzaotpraivanje
0,8
1
0,25
0,33
0,33
0,5
0,25
0,22
0,00075
0,00038
0,000432
0,000432
0,0004
0,000454
0,0011
0,000614
A
0,986318
0,999619
0,998276
0,998733
0,998734
0,999091
0,995485
0,997243
U posmatranom periodu praenja rada na nekoliko maina sa slike 3 nije bilo ni kvarova ni poslova
odravanja koji bi prouzrokovali zastoje proizvodnje i zato se nije procenjivala njihova raspoloivost i
pouzdanostvejeprihvaenodasuuovojanalizitevrednostijednakejedinici.
mirkov@fon.bg.ac.rs
137

Odreivanjeraspoloivostiipouzdanostiproizvodnihlinija
Uskladusaproizvodimaiodgovarajuimproizvodnimprocesima,definisanesuetiriproizvodnelinije,A,B,
CiD(slika3).Raspoloivostproizvodnelinijeizraunavasekaoproizvodraspoloivostimainakojeine
proizvodnuliniju,tojepredstavljenoutabeli6.
Tabela6Raspoloivostproizvodnihlinija
i=A,B,C,D
LinijaA
LinijaB
LinijaC
LinijaD
j=(1,2,,37)
StirolFixWDVS
A1* A2* A3* A4*
A5* A6* A9* A10*
A11*A12*A13*A14*
A15
BKMal220
A1*A2* A3*A4*
A5* A6* A9*
A16* A17* A18*
A19
BKColor
A1*A2*A3*A4*A5*
A6* A7* A8* A30*
A31*A32*A33* A34*
A35*A36*A37
AA=0,9817
AB=0,97
BKKul
A1* A2* A3* A4* A5*
A6* A9* A16* A17*
A20* A21 * A22* A23*
A24* A25* A26* A27*
A28*A29
AC=0,9739
AA=98,17%
AB=97%
AC=97,39%
AD=97,7%
Ai=
Aj
%
AD=0,97697
UTabeli7.prikazanisuproraunatiseintenzitetiotkazaposmatranihproizvodnihlinija.
Tabela7Intenzitetiotkazazaproizvodnelinije
i=A,B,C,D
LinijaA
LinijaB
LinijaC
LinijaD
j=(1,2,,37)
StirolFixWDVS
1+2+ 3+4+5+
6+ 9+ 10+ 11+
12+13+14+15
BKMal220
1+2+3+4+
5+ 6+ 9+
16+ 17+ 18+
19
B=0,01449
BKKul
1+2+3+4+5+6+
9+16+17+20+21+
22+ 23+24+25+26+
27+28+29
C=0,011607
BKColor
1+2+ 3+4+5+
6+ 7+ 8+ 30+
31+ 32 + 33+ 34+
35+36+37
D=0,010262
i=j
A=0,00925
Pouzdanostsvakeproizvodnelinijejeposmatranakaoverovatnoadae,kadasepokreneproizvodnja,ona
tei bez zastoja. Kako se svaka proizvodna linija sastoji iz razliitih maina, ukupno vreme proizvodnje na
svakojodnjihjerazliito.
PouzdanostproizvodnihlinijaA,B,CiDizraunavasenapomouformule:
P=eiTm
priemujei,(i=A,B,C,D)intenzitetotkazapoluautomatizovanelinijezakojuseraunapouzdanost,aTm
vremepotrebnodasepoluproizvodobradiuciljustvaranjafinalnogproizvoda.
U Tabeli 8. data su vremena obrade svake maine za odreenu sirovinu, odnosno poluproizvod. U
poslednjem redu tabele je prikazano ukupno vreme proizvodnje na svakoj proizvodnoj liniji, intenzitet
otkazaipouzdanostsvakeodnjih.
mirkov@fon.bg.ac.rs
138

Tabela8Vremenaobradeproizvodapomainamaipouzdanostlinija
Proizvodnalinija
A
Maina
min
M1
M2
M3
M4
M5
M6
M9
M10
M11
M12
M13
M14
M15
2
1
20
1
20
10
8
1
1
1
7
4
3
B
Maina
min
M1
M2
M3
M4
M5
M6
M9
M16
M17
M18
M19
2
1
20
1
20
10
8
1
5
1
50
C
Maina
min
2
1
20
1
20
10
8
1
5
1
4
1
3
1
100
1
1
4
4
D
Maina
min
M1
M2
M3
M4
M5
M6
M7
M8
M30
M31
M32
M33
M34
M35
M36
M37
2
1
20
1
20
10
1
1
1
12
1
1
30
1
10
4
Tm=79min
Tm=1,32sat
=0,00925
Tm=119min
Tm=1,98sat
=0,01449
M1
M2
M3
M4
M5
M6
M9
M16
M17
M20
M21
M22
M23
M24
M25
M26
M27
M28
M29
Tm=188min
Tm=3,13sat
=0,011607
PA=0,98789
PB=0,97167
PC=0,96428
PD=0,98036
PA=98,79%
PB=97,17%
PC=96,43%
PD=98,04%
Tm=116min
Tm=1,93sat
=0,01026
ANALIZADOBIJENIHVREDNOSTIRASPOLOIVOSTIIPOUZDANOSTIPROIZVODNIH
LINIJA
NajveuraspoloivostimalinijaA,anajniulinijaB,Tabela7.Takavishodmoesepripisatibrojumaina
kojiineteproizvodnelinije,jeruproizvodnjilepkaStirolFixWDVS(linijaA)uestvuje13mainadokjeza
mainskimalterBKMal220(linijaB)potrebnoangaovati18maina,odkojih10ulaziusastavhaleRobot.
Kvarove u automatizovanoj hali Robot tee je predvideti, detektovati i sanirati. U posmatranom periodu,
automatizovana linija je tek uvedena u poslovanje i zbog toga je kao celina izazivala vei broj zastoja. Iz
razgovora sa zaposlenima, godinu dana nakon poetka rada hale Robot, zakljuuje se da su poetni
problemiprevazieni,odnosno,dasupreleanedejebolesti.
IzTabele8semoevidetidalinijaAimanajveupouzdanost(0,9879,doklinijaCimanajmanju(0,9643).
Velika razlika u trajanju proizvodnje ovih linija objanjava razliku i u pouzdanosti. Razlika izmeu
pouzdanostilinijaBiDnepotieodduinenjihovogtrajanja,veodintenzitetaotkazamaina,kojeihine.
ProizvodnalinijaAimanajveuvrednostiraspoloivostiipouzdanosti.Poredtogatosadrinajmanjibroj
maina i ima najkrae trajanje procesa (79 minuta), maina na ovoj proizvodnoj liniji su retko dolazile u
stanjeneispravnosti.ProizvodnalinijaBimanajniuraspoloivost,zatotosadrivelikibrojmainakojese
estokvare.Meutim,ovaproizvodnalinijanemanajniupouzdanost,odnosnonjenapouzdanostjevea
odpouzdanostiproizvodnelinijeCzbogznaajnokraegtrajanjaproizvodnogciklusa.ProizvodnalinijaCje
mirkov@fon.bg.ac.rs
139

jedinakojaimaveiprocenatraspoloivostiodpouzdanosti.Zanjenurealizacijupotrebnojenajviemaina
(19)inajvievremena(188min),pajenajniinivopouzdanostiuodnosunaostalemaineopravdan,zbog
najduegprocesaproizvodnje.
ZAKLJUAK
Uovomraduopisanjepostupakanalizeraspoloivostiipouzdanostipoluautomatizovanihproizvodnihlinija
zaproizvode:BKStirolFixWDVS,BKMal220,BKKuliBKColor.Izraunavanjeraspoloivostiipouzdanosti
pomenutih parametara zahteva podatke o otkazima maina, trajanju zastoja i o potrebnom vremenu
obradeproizvodanasvakojodmaina.Podacioraspoloivostiipouzdanostimainaisistemavanisuza
planiranjeproizvodnje.
UBekamentu,podatkeootkazimamaina,efodravanjarukomprepisujeizsvogDnevnikauformulare,
u okviru Evidencije zastoja. Tooduzzima dosta vremena i oteava njihovuobradu i analizu. Zaposleni u
odravanjunastojedakvarotkloneutokraemrokuiosposoberadproizvodnelinijeipoklanjajudovoljno
panjetanommerenjuvremenazastojaiodgovarajuojpreciznojevidenciji.
Za potrebe ovog istraivanja su u toku prikupljanja potrebnih podataka formirane radne tabele u ije su
kolone,izEvidencijezastoja,prepisaninazivimaina,datumpopravke,vrstapopravke,trajanjezastojai
trajanjeradnesmeneutokudana.Zakljuakkojisemoeizvestinakonprikupljanjapodatakajestedabitaj
proces bio bri, laki i primenljiviji ukoliko bi se otkazi maina evidentirali elektronskim putem. Zatim bi
pomou aplikacije za obradu podataka, lake mogle da se odrede verovatnoe da je sistem (maina) u
stanju ispravnosti (raspoloivost), ili da nee doi do otkaza od trenutka kada proizvodna linija pone sa
radomdotrenutkakadajeproizvodgotov(pouzdanost).
Analizom je, pored ostalog, utvreno: (a) poslovi odravanja su najee zamene potronih delova u
primarnom odeljenju, koje ini zajedniku osnovu svih proizvodnih linija; (b) otkazi maina u procesu
umeavanjaproizvodazaviseodproizvodnelinije;(c)prilikompakovanjagotovihproizvoda,uglavnomne
dolazidokvarova.
Izaunatesuraspoloivostizasvakumainudabiseodredilaraspoloivostiproizvodnihlinija.Zaplaniranje
proizvodnjeiputanjauradodreenelinije,potrebnajeinformacijaoispravnostimaina,neophodnihza
realizacijuproizvodaiprocenjenaverovatnoadaecelaproizvodnalinijaraditibezotkazaodpoetkado
kraja.Pouzdanostproizvodnihlinijaodreenajenaosnovuintenzitetaotkaza()ipotrebnogvremenada
svakamainaobradipoluproizvod.
Na osnovu dobijenih vrednosti zakljuuje se da proizvodna linija A ima najvee vrednosti raspoloivosti i
pouzdanosti, tojeilogino,zbognajkraegtrajanjaproizvodnjeinajmanjegbrojaotkaza,asamimtimi
najmanjegintenzitetaotkaza.LinijaBimanajniuraspoloivostiniupouzdanostodveinelinijazaostale
proizvode. To se objanjava veim brojem maina, kombinovanjem klasinog dela proizvodnje sa
automatizovanomhalom,najveemzabeleenombrojuotkazautokuradaiduimtrajanjemproizvodnje.
Linija C ima najveu verovatnou otkaza u toku rada, ali i najdui proces proizvodnje (dva puta dui od
proizvodnelinijeA).LinijaDsesmatrauspenom,jersenaveembrojumainanegokodlinijeA,desioisti
brojotkaza.Optizakljuakjedasveproizvodnelinijeimajuzadovoljavajuinivoposmatranihperformansi,
alidatrebateitiproizvodnjibezzastoja.Naosnovudiskusijakojesupodstaklidobijenirezultati,smatrase
dabisevremedootkazamainamogloproduitiukolikobisepoboljaoplanpreventivnihkontrolamaina,
njihovih potronih delova, lagera ili zamena ulja. U cilju breg saniranja kvara u sistemu, potrebno je
planirati i realizovati redovne obuke zaposlenih koji rade na opravci maina i ustanoviti njihovu radnu
pripravnostdabiusluajuotkazamainadelovalibrzoiefikasno.
mirkov@fon.bg.ac.rs
140

LITERATURA
[1]Oficijelnisajtkompanijehttp://www.bekament.com/(15.11.2013.)
[2].,.,.,.,
,1993.
[3]W.R.BlischkeandD.N.P.Murty,CaseStudiesinReliabilityandMaintenance,NewJersey,JohnWiley&
Sons,2003.
[4]D.J.Smith,Reliability,MaintainabilityandRisk,Practicalmethodsforengineers,ElsevierLtd.,2011.
[5]B.S.Dhillon,Designreliability:fundamentalsandapplications.BocaRaton,Florida,CRCPressLLC,1999.
[6]G.W.A.Dummer,M.HTooley,andR.C.Winton,AnElementaryGuidetoReliability,Oxford,
ButterworthHeinemann,1997.
[7]LiteraturaizpredmetaAnalizapouzdanostiirizika,uelektronskomobliku
http://www.laboi.fon.rs/cir/osnovnestudije/izbornipredmeti/analizapouzdanostiirizika/literatura
(25.11.2013.)
mirkov@fon.bg.ac.rs
141

IMPLEMENTACIJASISTEMAMENADMENTABEZBEDNOU
INFORMACIJANASLUAJUUPRAVEZAZAJEDNIKEPOSLOVE
REPUBLIKIHORGANA
TijanaPikula,Upravazazajednikeposloverepublikihorgana,Beograd,Srbija*
DanijelaGaevi,Upravazazajednikeposloverepublikihorgana,Beograd,Srbija
VjekoslavBobar,Upravazazajednikeposloverepublikihorgana,Beograd,Srbija
Rezime: Jedan od najvanijih prioriteta u uslovima dananjeg poslovanja organa dravne uprave
predstavlja bezbednost informacija. Problem stvaraju brojne pretnje kojima su izloeni kako
informacije tako i nosioci informacije (hardverski I softverski). Najbolji temelj informacionoj
bezbednosti predstavlja implementacija standarda ISO 27001:2005, to je Uprava za zajednike
poslove republikih organa (u daljem tekstu UZZPRO) prepoznala i preuzela korake ka
implementaciji istog. Naravno, treba naglasiti da je ovaj standard harmonizovan sa standardom
ISO 9001:2008 koji je takoe implementiran na nivou celokupne organizacije UZZPRO, ime je
znatno olakan postupak implementacije ISO 27001:2005 u UZZPRO. U ovom radu akcenat je
stavljennapodrujeprimeneiimplementacijeISO27001:2005standardananivoujednespecifine
organizacionejediniceuUZZPROSektorazainformacionokomunikacionetehnologije.
Kljunerei:UZZPRO,bezbednostinformacija,ISO9001,ISO27001,zatita,imovina
UVOD
UredbomoUZZPRO[1]VladaRepublikeSrbijedefinisalajenainioblastradaidelovanjaUZZPRO,
kaoinjenoorganizacionoureenje.Kaotakva,UZZPROvristrune,tehnikeidrugezajednike
poslove za potrebe Narodne Skuptine Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, Vlade
Republike Srbije, Ustavnog suda, ministarstava, posebnih organizacija i pravosudnih organa kroz
sledeeorganizacionejedinice[1]:
Sektorzainformacionokomunikacionetehnologije
1. Sektorzainformacionokomunikacionetehnologije
2. Sektorzafinansijskomaterijalneposlove
3. Sektorzapravneiinformacionodokumentacioneiadministrativneposlove
4. Sektorzainvesticijeiinvesticionoitekueodravanje
5. Sektorzaposlovesaobraaja
6. Sektorzaugostiteljskeusluge
7. Sektorzareprezentativneobjekteibirotehnikeposlove
8. Grupazaposloveinternerevizije
Imajui u vidu, da u oblasti svog poslovanja UZZPRO raspolae velikom koliinom informacija
razliite prirode (nekada I sa odreenim stepenom tajnosti), to je u obavezi da uspostavi
standarde i neophodne resurse za efikasnu zatitu podataka od neovlaenog pristupa,
zloupotrebe ili odavanja informacija. Upravo polazna osnova za ovu, izuzetno sloenu aktivnost,
jesteimplementacijastandardaISO27001uposlovneproceseiaktivnostiUZZPROa.
SviposlovniprocesiuUZZPROsudeterminisaniiopisanikrozmapuprocesa(videtisliku1)ipo
svojoj sadrini obuhvataju postupke rada, procese koji se odnose na aktivnosti menadmenta
UZZPRO, obezbeenje resursa, realizaciju i merenje karakteristika usluge, odnosno analizu i
poboljanjeistih.Outsourceprocesisaslike1predstavljajuprocesekojezaUZZPROobavljatrea
*Upravazazajednikeposloverepublikihorgana, Nemanjina2226, 11000Beograd,Srbija
tijana.pikula@uzzpro.gov.rs
142

K O
K O
strana obavezno angaovana po ugovoru u postupku javne nabavke, a u skladu sa vaeim

Zakonomojavnimnabavkama.
Usvakomodprocesasaslike1raspolaesesavelilkomkoliinomspecifinihinformacijagdese
kaoosnovniciljnameeadekvatnokorienjeistihiodgovarajuazatita.
Slika1.MapaprocesaUZZPRO
BEZBEDNOSTINFORMACIJAUUZZPRO
Usavremenimuslovimaposlovanjaorganadravneupravekrozkonceptelektronskeupraveulae
senapordasesveaktivnostiorganadravneupravetojemoguevieautomatizuju.Sastavnideo
svihaktivnostiuraduorganadravneupravejesuinformacije.
Informacijaposvojojprirodipredstavljapodataksaodreenimznaenjem,odnosnoznanjekojese
moeprenetinabilokojinain(pismom,audio,vizuelno,elektronskiilinanekidruginain)[2].
Bezbednostinformacijajeouvanjepoverljivosti(dajeinformacijadostupnasamolicimakojasu
ovlaenazarapolagawetominformacijom),integriteta(zatitapsotojawa,tanostiikompletnosti
informacije) i raspoloivosti informacija (da autorizovani korisnici imaju mogunost ptistupa
informaciji);poredtoga,mogutakoebitiobuhvaeneidrugeosobinekaotosuverodostojnost,
nadlenost,neporecivostipouzdanost[3].
Bilokojioblikdainformacijeimaju,ilisredstvaprekokojihseonezajednikikoristeilinakojimase
uvaju, one uvek treba da budu zatiene na odgovarajui nain. Samim tim, bezbednost
informacija predstavlja zatitu od irokog opsega pretnji kako bi se osigurao kontinuitet
poslovanja, na minimum sveo rizik u poslovanju i na maksimum povisio prihod od investicija i
povoljnihposlovnihprilika[4].
Bezbednostinformacijasepostieimplementacijompogodnogskupakontrola,ukljuujuipolitike,
procese, procedure, organizacione strukture kao i softverske i hardverske funkcije. Ove kontrole
treba uspostaviti, implementirati, nadgledati, preispitivati i poboljavati, kada je to neophodno,
kako bi se u organizaciji osiguralo ispunjavanje specifinih bezbednosnih i poslovnih ciljeva. Ovo
trebaraditiusprezisadrugimprocesimaupravljanjaposlovanjem[4].
143

Sistemmenadmentabezbednouinformacija(SMBI)jedeosveukupnogsistemamenadmenta,
zasnovan na pristupu poslovnom riziku, sa ciljem da uspostavi, primenjuje, nadzire, preispituje,
odravaipoboljavasigurnostinformacija.Zahtevisadraniuovommeunarodnomstandardusu
generikitoznaidasuprimenljiviusvimorganizacijama,bezobzirananjihovuvrstu,veliinui
delatnost[5].
StandardISO27001imazaciljupravodaobezbedipomenutupoverljivost,integrritetidostupnost
informacijezainteresovanimiovlaenimstranamakrozuspostavljanjeodgovarajuegmehanizma
kontrole zatite informacija. Ovaj standard propisuje zahteve za implementaciju, kontrolu i
unapreenjeomenutogSMBI.
Kaotakav,ovajstandardzahtevapostojanjedokumentazvanogIzjavaoprimenljivosti(Statement
ofApplicabilitySOA)kojisadripopisbezbednosnihkontrolasobjanjenjimazatosupojedine
kontroleukljuene,odnosnoiskljuene.PoredosnovnogdelastandardaISO27001(poglavljaod4
do8)postojideoAneksAukomesenalazikatalog133kontrole(mere)zasmanjivanjerizikana
prihvatljivnivo[6].
Slika2.VremenskidijagramimplementacijeprojektaSMBIskoracimaPDCAkruga[6]
Imajuiuviduprethodneodredniceobezbednostiinformacija,UZZPROjeprepoznalapotrebuda
svojeinformacijezatitinanainkakotoodreujeISO27001.
Meutim,dabisetakveaktivnostiuspenorealizovalepotrebnojepreciznodefinisatiimovinus
kojomraspolaeUZZPRO,zatimutvrditiklasifikacijuraspoloivihikorienihinformacijaidefinisati
potencijalne incidente koji dovode do naruavanja bezbednosti informacija. U svim ovim
aktivnostima,UZZPROserukovodilaPDCApristupom(Plan,Do,CheckiAct)kojijebazinipristup
u implementaciji ISO 27001 [3], a koji e na primeru UZZPRO biti detaljno opisan u narednim
odeljcima.
IMOVINAIUPRAVLJANJEIMOVINOMUUZZPRO
ZaprimenuISO27001veomajevaanpojamimovine.Podimovinomsepodrazumevasveonoto
imanekuvrednostzaorganizaciju,imeorganizacijaraspolae,shvaenouiremsmislu(objekti,
finansijskasredstva,znanje,licenceitd),paakiinformacija[3].
SvainformacionaimovinaUZZPROsektorazaIKTpodeljenajeusledeekategorije:
1. Raunari(kojisuuzavisnostiodvisinerizikapodeljeninaetiritipaA,B,CiD),
2. Tehnikasoba(UPSureaji),
144

3. Serversobasakomunikacionomopremom,
4. Komunikacioniormari,
5. Eksternidiskovi,
6. RFIDkartice,
7. USBureaji
8. Softveriiaplikacije
9. ZaposleniUZZPRO
SvaimovinauUZZPROjeoznaenaidodeljenojevlasnitvonadtomimovinomkrozodgovarajuu
prateudokumentaciju(reverse).Samimtimsvakivlasnikjeodgovoranzatuimovinuipreuzima
naseberizikzanju.
KLASIFIKACIJAINFORMACIJAUUZZPRO
Svi zaposleni u UZZPRO se moraju ponaati u skladu sa kategorijom klasifikacije informacije i
doslednoprimenjivatipravilakojasudefinisanazaodreenukategoriju.Kodsvakogklasifikovanja,
treba definisati procedure za postupanje kako bi se obuhvatili tipovi aktivnosti u obradi
informacija:a)kopiranje;b)skladitenje;c)prenoenjepotom,faksimilomielektronskompotom
d) prenoenje govorom, ukljuujui mobilne telefone, govornu potu, telefonske sekretarice; e)
unitenje[7].
Imajui u vidu navedeno, u okviru UZZPRO, klasifikacija informacija sa aspekta bezbednosti
izvrenajepremasledeimkategorijama:
1. Javne (Informacije koje nisu poverljive, ali ije objavljivanje nije bez ikakve implikacije za
UZZPRO.GubitakovakvihinformacijamoebitiprihvatljivzaUZZPRO).
2. VlasnitvoUZZPROInterne(Informacijekojesuogranienenapostupkeupravljanjaikojima
seodobravapristupiznutra,anedozvoljavapristupspolja)
3. Poverljivipodacikorisnika(Informacijadobijenaodkorisnikaubilokojemoblikuzadaljiradna
poslovimaUZZPRO.Originalniprimercitakvihinformacijanesmejubitipromenjeninabilokoji
nainbezpismenedozvoleodkorisnika.Najviimoguinivozatite,integriteta,poverljivostii
dostupnostitrebaprimenitikaojedanodvitalnihfaktoraposlovanja)
4. Poverljivi podaci UZZPRO (Informacije koje se prikupljaju i koriste u UZZPRO pri obavljanju
poslovnih zadataka zaposlenih, kontakti i nalozi korisnika, i upravljanje svim aspektima
korporativnog finansiranja. Pristup ovim informacijama treba da bude vrlo ogranien unutar
UZZPRO.Najviimoguinivointegriteta,poverljivostiidostupnostijeodvitalnogznaajazarad
UZZPRO).
DEFINISANJEINCIDENTANARUAVANJABEZBEDNOSTIINFORMACIJAUUZZPRO
Vrlo je vano da organizacija blagovremeno prepozna incident koji moe da narui bezbednost
njenihinformacija.Podincidentomsepodrazumevajedanilinizneoekivanihdogaajauvezisa
bezbednouinformacijazakojepostojeznatniizgledidaekompromitovatiposlovneaktivnostii
zapretitibezbednostiinformacija[8].
Prirodaovihincidenatamoebitinamernailisluajna.Zanamerneincidenteuobiajenojedase
kae da isti predstavljaju unapred planirane i razraene akcije iji cilj je naruavanje integriteta
informacije. Po svojoj prirodi, sluajni incidenti predstavljaju neplanirane spoljanje upade u
sistemUZZPROineadekvatnoupravljanjeinformacijamaodstranezaposlenihusistemuUZZPRO.
Prema klasifikaciji NISTa (National Institute of Standards and Technology) incidenti se mogu
podelitiusledeekategorije[9]:
145

1. Greke i kvarovi najei uzrok grekama i kvarovima su ljudske radnje u organima dravne
uprave.Procenjujesedajegotovo65%napadaprouzrokovanogrekamaikvarovima.
2. Prevare i krae mogu se dogoditi aktivnostima unutar (zaposleni) ili spolja (udaljeni napad)
organadravneuprave.
3.Sabotaeodstranezaposlenihzaposleniimajupristupinformacionomsistemuiinfrastrukturi
nakojojseistinalazi,takodaznajuukojimdelovimasistemajemogueprouzrokovatinajveu
tetu.
4. Gubitak fizike i infrastrukturne podrke prekid u napajanju elektrinom energijom, prekid
komunikacija,poplava,poar,zemljotresi,itd.
5. Napadai (hakeri) Napada osoba koja svoj znanje koristi kako bi ugrozila bezbednost
raunarailipodataka.
6.Zlonamerniprogrami(malware)crvi,virusi,trojanskikonji...
7.Otkrivanjeprivatnostikorisnika
Kada se posmatra UZZPRO, a imajui u vidu prethodnu podelu incidenata, mogu se navesti
nekolikokritinihsituacijakojesemogusvrstatiuincidentepobezbednostinformacijauUZZPRO
(aliseneograniavajusamonanjih):
Gubitakopremeilisredstva(moebitinamernoilisluajno)
Ljudskegreke(mogubitinamerneilisluajne)
Neispravnofunkcionisanjesistema(moebitinamernoilisluajno)
Preoptereenjedelovasistema(moebitinamernoilisluajno)
Krenjefizikesigurnosti/zatite(moebitinamernoilisluajno)
Neusklaenostsapolitikama,proceduramai/iliuputstvima(moebitinamernoilisluajno)
Nekontrolisanepromeneusistemu(mogubitinamerneilisluajne)
Prekrajiuvezisapristupom(mogubitinamerniilisluajni)
Neispravnofunkcionisanjehardverai/ilisoftvera(moebitiizazvanonamernoilisluajno)
ISKUSTVA,PROBLEMIIBENEFITIUIMPLEMENTACIJISTANDARDAISO27001U
UZZPRO
UZZPRO je jedan od retkih organa dravne uprave u Srbiji koji je pristupio implementaciji
standardaISO27001usvomposlovanju.Samaspecifinostdravneupravepredstavljalajeizazov
za implementaciju ovog standarda imajui u vidu glomazne administrativne i birokratske
procedureuraduorganadravneuprave.
Pri tome, glavni problem implementacije ovog standarda nalazio se u tome to zaposleni u
UZZPROnisuimalisvestosamojimplementacijiovogstandarda.Kodveinesejavilonegodovanje
i otpor prema promenama, a naroito ako su navikli da neki proces obavljaju na svoj nain, a
odobrenimdokumentomiliprocedurompropisanojedrugaije.Takoe,jedanodproblemabioje
manjaktehnikihivremenskihresursa.
Vrlo je vana i interna komunikacija izmeu zaposlenih i rukovodstva kao i definisanje njihovih
ovlaenja i odgovornosti u implementaciji sistema. U ovom segmentu, menadment UZZPRO je
daoodgovarajuupodrkutojeznaajnodoprinelouspenojimplementacijistandardaipripremi
zadobijanjeodgovarajuegsertifikata.
Imajuiuvidusliku2izprethodnogodeljka,uUZZPROjerealizovanosledee:
PlanuovomdeluizvrenojedefinisanjepodrujaradaUZZPROukojimajepotrebnoprimeniti
ISO27001standard(istasuprikayananaslici1),zatimizvrenajeprocenarizikazanaruavanje
146

integritetainformacijaimajuuvidutipivrstuinformacije,pripremljenajepolitikabezbednosti
informacija, uraena evidencija imovine, kreirana SOA izjava i na kraju Plan aktivnosti
izvrenojeprihvatanjeiodobrenjemenadmentauUZZPRO.
Do U ovom delu izvrena je priprema odgovarajue dokumentacije (procedure, uputstva i
zapisi), realizovan je trening za 32 zaposlenih i podignuta svest zaposlenih o potrebi
implementacije, definisana je procedura upravljanjem incidentima i izvrena implementacija
ISO27001.
Check U ovom delu realizovano je testiranje i praenje primene definisanih procedura i
uputstava kao i provera voenja potrebne dokumentacije, pre svega zapisa. U tom pravcu,
realizovano je nekoliko internih provera to od strane zaposlenih u UZZPRO koji su proli
odgovarajuitrening,toodstranekonsultantskekuezaimplementacijuISO27001.
ActUovomdelu,nakonrealizovanihinternihproveraidobijanjasaznanjataoddefinisanih
dokumenata nije u potpunosti mogue primeniti u praksi izvrena je identifikacija moguih
poboljanjanakonegasepristupiloprimeniistihupraktinomraduUZZPRO.
ImplementacijastandardaISO27001uUZZPROobuhvatilajesledeeaktivnosti:
odreivanjeopsegaigranicesistemazaupravljanjebezbednouinformacija,
definisanjepolitikesistemazaupravljanjebezbednouinformacija,
evidencijuimovineUZZPRO(zauvanje,prenosiobraduinformacija),
procenurizika,
definisanjedokumentaSOA,
pripremadokumentacije,
implementacijasistemazaupravljanjebezbednouinformacija,
planiranjeiprovoenjetreningaipodizanjasvestiobezbednostiinformacija,
izradaprocedurazaupravljanjeincidentimaikontinuitetomposlovanja,
definisanjeodgovarajuihzapisa,
sprovoenjemonitoringa(pregledaitestiranja),
reviziju,
identifikacijuiimplementacijupoboljanja.
Svakaodnavedenihaktivnostikaoposledicudobilajeodgovarajuidokument(procedura,zapis,
politika).
NekiodbenefitakojejeUZZPROdobilaoduvoenjastandardaISO27001moguseklasifikovatina
sledeinain:
PoveanjeefektivnostiiefikasnosticelokupnoginformacionogsistemaUZZPRO
Dokumentovaniproceduralnoureensistem
Smanjenjerizikaodosteenjaigubitkainformacija
Kontrolisanpristupinformacionomsistemu
Obezbeensistemkojijeposebnoorjentisannaupravljanjerizikominaupravljakeaktivnosti,
smanjenjerizikanadozvoljenuiminimalnumeru
Bezbednouvanjeiskladitenjepoverljivihinformacija
Razvijasesvestzaposlenihusmisluznaajazatiteinformacija
Poboljanjeposlovnihprocesa
Smanjenjeincidenataiboljerazumevanjeuzronika
PravilnomprimenomzahtevastandardaISO27001,UZZPROjeunapredilaposlovneperformansei
poboljala svoje poslovanje to za posledicu ima kvalitetniji, efikasniji i efektivniji rad UZZPRO u
njenomodnosupremadrugimdravnimorganima.
147

ZAKLJUAK
Uvoenjem sistema bezbednosti informacija u UZZPRO minimizirani su rizici koji se javljaju u
poslovanju UZZPROa. Samo uvoenje predstavljalo je veoma zahtevan i dug proces koji je
zahtevao aktivno uee svih zaposlenih to je sa jedne strane i bila barijera koju je trebalo
preskoiti. Posebno je bila znaajna obuka zaposlenih koja je sprovedena u UZZPRO i svest
zaposlenih za bezbednost informacija i na koji nain je mogue izbei i otkloniti uoene
neusaglaenostikaoizatititisvojeinformacionevrednosti.
Krozsamprocesimplementacijesvakakojenajvanijabilapodrkanajviegrukovodstvainjihova
svest o vanosti i znaaju uvoenja ISO 27001 u poslovanje UZZPRO. Tokom procesa uoeni su
moguibenefitikojeeUZZPROosetitipouspostavljanjusistemaiunjegovojpraktinojupotrebi.
Budue aktivnosti na ovom polju bie kontinuirano poboljanje postojeih i efinisanje novih
dokumenata sa krajnjim ciljem koji obuhvata sertifikaciju sistema menadmenta nakon
sprovedene interne provere to se oekuje do kraja tekue godine, nakon to se izvri nekoliko
internihprovera.
LITERATURA
[1] UredbaoUpravizazajednikeposloverepublikihorgana(SlubeniglasnikRS,63/13)
[2] http://www.cqm.rs "Standardi serije ISO/IEC 27000 najbolja poslovna praksa za sigurnost
informacija",ZbornikradovaFestivalkvaliteta,maj2007.,datumpristupa:27.05.2014.godine
[3] ISO/IEC27001:2005InformationSecurityManagementSystemsRequirements
[4] SRPS ISO/IEC 27002:2010 Informaciona tehnologija Tehnike bezbednosti Pravila prakse za
menadmentbezbednouinformacija
[5] http://www.edrustvo.org "Efekti primene ISO 27001 standarda za sistem menadmenta
sigurnostiinformacija",ZbornikradovaYuInfo,mart2010,datumpristupa:28.05.2014.godine
[6] http://www.scribd.com/doc/211832809/13358536ImplementacijaStandardaZa
InformacijskuSigurn
[7] http://www.singipedia.com/attachment.php?attachmentid=1087&d=1279703355
"Implementacija ERPa uz primenu bezbednosnih ISO standarda", Master rad, Univerzitet

Singidunum,2009,datumpristupa27.05.2014.godine
[8] ISO18044:2004,http://www.iso.org/iso/catalogue_detail.htm?csnumber=35396
[9] NationalInstituteofStandardsandTechnology,
http://www.nist.gov/director/quality_standards.cfm

148

OBRADAIANALIZASIGNALADOBIJENOGMERENJEMUBRZANJA
PRILIKOMISPITIVANJAUDAROM
DraganStamenkovi,UniverzitetuBeogradu,Mainskifakultet
VladimirPopovi,UniverzitetuBeogradu,Mainskifakultet
GoranVorotovi,UniverzitetuBeogradu,Mainskifakultet
IvanBlagojevi,UniverzitetuBeogradu,Mainskifakultet
Rezime:Ispitivanjeudarom(engl.crashtest)danasjesastavnideoispitivanjagotovosvakogtipamotornog
vozila,aliidrugihsistemaikomponenata.Zapotrebeispitivanja,potrebnojenamnotvupozicija,kakona
samom vozilu, tako i na manekenima, postaviti davae ubrzanja kako bi se zabeleila ubrzanja, odnosno
usporenja prilikom udara. Tako zabeleena ubrzanja koriste se za ocenu ispunjenja kriterijuma, kao i za
indirektno odreivanje vrednosti sile, brzine i energije udara. Da bi se zapisi ubrzanja preveli u oblik
pogodanzadaljuanalizu,potrebnoihjefiltriratikoristeiniskopropusnifilter(najeeCFCiliBatervortov).
Nepravilnaprimenafilteramoedovestidoizoblienjasignala,tomoeprouzrokovativelikegrekeudaljoj
analizi. U ovom radu bie predstavljene neke od tehnika za filtriranje zapisa ubrzanja i njegovu kasniju
analizu, a sve u cilju stvaranja uslova za dobijanje to potpunije slike o bezbednosnim karakteristikama
ispitivanogmotornogvozila.
Kljunerei:udar,filter,obradasignala
UVOD
Razvojsavremenogmotornogvozilanemoesezamislitibezsprovoenjaispitivanjaudarom(engl.crash
test, impact test), a sve u cilju poveanja bezbednosti, kako vozaa i putnika u vozilu, tako i peaka.
Procedura ispitivanja definisana je meunarodnim standardima [13]. U ovom radu je prikazan metod
obrade signala sa davaa ubrzanja (akcelerometara) tokom ispitivanja udarom u cilju to preciznijeg
odreivanja vrednosti sile, brzine, deformacije, a samim tim i energije deformacije. Ovde se mora
napomenutidaorijentacijaudaranemauticajanaprimenjivostmetode.
Naunapreddefinisanamestanavoziluimanekenimasepreizvrenjasamogudarapostavljaodgovarajui
broj akcelerometara. Njihova funkcija je da sistemu za akviziciju prosleuju signale koji odgovaraju
ubrzanjima/usporenjima prilikom udara. Pored toga to se dobijene vrednosti ubrzanja/usporenja koriste
zaporeenjesareferentnim(kritinim)vrednostimaubrzanja(posrednoisile),onesekoristeizaposredno
odreivanje brzine i preenog puta (samim tim i energije deformacije). Stoga svaka greka prilikom
merenjaianalizeubrzanja/usporenjadovodidojoveihgreakaposrednodobijenihveliina.
OBRADASIROVOGSIGNALA
Prilikom ispitivanja udarom za merenje ubrzanja
najee se koriste davai bazirani na
piezolektrinim komponentama ili mernim trakama
(slika1).Poeljnojedafrekvencijauzorkovanjabude
to vea (preko 9600 Hz). Zapis ubrzanja sa
ispitivanja potrebno je filtrirati prema iskustvenim
preporukama [4,5]. Tabela 1 prikazuje frekvencije
odsecanja filtera za razliite primene prilikom
ispitivanjaudarompremaSAEJ211/1[5].
Slika1.Davaubrzanjabazirannamernimtrakama
dstamenkovic@mas.bg.ac.rs
149

Slika2.Siroviifiltriranisignalubrzanjainjegovavezasabrzinomideformacijom
150

Naslici2prikazanjesirovizapisubrzanjanajednojpozicijiprilikomispitivanjajednogtipaapsorberaudara.Naistoj
slici prikazan je isti signal filtriran koristei Batervort (Butterworth) niskopropusni filter 3. reda sa frekvencijom
odsecanjaod100Hz.
Prilikom filtriranja signala neizostavna pojava je njegovo izoblienje (takoe prikazano na slici 2) koje je potrebno
korigovati primenom neke od poznatih metoda [6,7], kako bi se omoguila procena vrednosti sile i energije
deformacije.
Metodakojasepredlaeuovomradujerunokorigovanjesignala.Prilikomovakvogkorigovanjasignalapotrebnoje
obezbediti da maksimalne vrednosti sile, deformacije i energije deformacije odgovaraju istom trenutku u vremenu
(slika2).Vrednostsileuovomsluajuodreenajekaoproizvodmaseapsorberaivrednostiubrzanja(preprekaukoju
je vren udar smatra se apsolutno krutom). Brzina prilikom udara dobija se integraljenjem ubrzanja po vremenu, a
daljim integraljenjem (takoe po vremenu) na taj nain dobijene brzine dobija se vrednost deformacije. Energija
deformacijedobijaseintegraljenjemsileudarapodeformaciji.
Na slici 2 jasno se moe videti da do izoblienja signala dolazi u poetnom delu zapisa, kada ono dovodi i do lano
prikazanihvrednostiubrzanjausuprotnomsmeruodoekivanog.
Tabela1.Frekvencijeodsecanjafilterazarazliiteprimene[5]
Maneken
Vozilo
Primena
simulacijaudaravozilaucelini
analizakomponenata
integraljenjeuciljuodreivanjabrzineideformacije
glava
ubrzanje
sila
vrat
moment
kima
rebra
grudniko
grudnakost
deformacija
sila
slabina
moment
ubrzanje
karlica
sila
moment
sila
butnakost,koleno,cevanica,lanak
moment
deformacija
Frekvencijaodsecanja
100
1000
300
1650
1650
1000
300
ubrzanje
1650
1000
1650
1650
1000
300
Kao kriterijumi zadovoljenja prilikom ispitivanja udarom uzimaju se maksimalna, ali i srednja vrednost
ubrzanja/usporenja, maksimalna sila, maksimalna deformacija i ukupna energija deformacije. Srednja vrednost
ubrzanjadobijasedeljenjemvrednostipovrineoznaenesivombojomnaslici2savremenomtu.
Naslici2setakoemoezapazitidamaksimalnojvrednostiubrzanjaodgovarabrzinaapsorberajednakanuli(v=0),
ali i maksimalne vrednosti sile Fmax, deformacije max i energije Emax. Slika 3 prikazuje zavisnost sile udara i energije
deformacijeprilikomistogudarakojijekorienzailustracijunaslici2.
ZAKLJUAK
Pogrena analiza podataka dobijenih sa davaa ubrzanja prilikom ispitivanja udarom moe dovesti do pogrenih
zakljuaka to moe imati ozbiljne posledice po bezbednost uesnika u saobraaju. Stoga je jako bitno sprovesti
valjanuobradusirovogsignalasadavaaubrzanja.
Metodapredloenauovomradusastojiseodrunogkorigovanjaizoblienogsignalauzimajuiuobziroekivanioblik
dijagrama siladeformacija, na osnovu rezultata kvazistatikih ispitivanja, ali i vodei rauna da se maksimalne
vrednostisile,deformacijeienergijedeformacijepostignuuistomtrenutkuvremena.Prikazanametodasepokazala
uspenom u korigovanju izoblienja to je omoguilo dobijanje relevantnih podataka o bezbednosnim
karakteristikamaispitanogelementa.Daljaistraivanjabieusmerenanaautomatizacijupredstavljenemetode.
151

a)
b)
Slika3.Zavisnostsile(a)ienergije(b)oddeformacijeprilikomispitivanjaudarom
ZAHVALNOST
Ovaj rad rezultat je projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije broj TR35045
("Naunotehnoloka podrka unapreenju bezbednosti specijalnih drumskih i inskih vozila", rukovodilac Prof. dr
VladimirPopovi).
LITERATURA
[1] ISO 3560:2013 Road vehicles Frontal fixed barrier or pole impact test procedure, eneva: Meunarodna
organizacijazastandardizaciju,2013.
[2] ISO 15828:2004 Road vehicles Offset frontal impact test procedure, eneva: Meunarodna organizacija za
standardizaciju,2004.
[3] ISO 17949:2013 Impact test procedures for road vehicles Seating and positioning procedures for
anthropomorphic test devices Procedure for the WorldSID 50th percentile male sideimpact dummy in front
outboardseatingpositions,eneva:Meunarodnaorganizacijazastandardizaciju,2013.
[4] ISO6487:2012RoadvehiclesMeasurementtechniquesinimpacttestsInstrumentation,eneva:Meunarodna
organizacijazastandardizaciju,2012.
[5] SAEJ211/1InstrumentationforimpacttestPart1Electronicinstrumentation,Vorendejl:SAE,2014.
[6] M.Huang,VehicleCrashMechanics,BokaRaton:CRCPress,2002.
[7] I. Harmati, A. Rvid, P. Vrlaki, Approximation of force and energy in vehicle crash using LPV type description,
WSEASTransactionsonSystems,2010,7(9),734743.
152

MAINTENANCEASANELEMENTOFSTRATEGYOFTHESERBIAN
RAILWAYTRANSPORT
NadaStanojevi,Institutzaistraivanjaiprojektovanjauprivredi*
DrStanislavGlumac,InstitutKiriloSavi,
MiloVasi,MainskifakultetUniverzitetauBeogradu
1.INTRODUCTION
Institute for research and design in industry (Serbia), under the leadership of Italferr (Italy) and with
international partners NEA (Netherland) and Witteveen+Bos (Netherland), was engaged in realization of
GeneralMasterPlanforTransportinSerbia(GMPTS).GMPTSwasmadeforperioduntil2027anditsmain
objective is to contribute to expanded, improved and safer transport networks, which will attract new
investmentstothepoorerregions,improvethequalityofregionallife,promotetradeandcontributetothe
improvementofrelationswithneighbouringcountries.
Although, the GMPTS applies to all types of transport (road, railway, IWW, air and intermodal), for this
occasion, special focus is given to maintenance as one of the elements for the development of railway
transport.Thepaperpresentstheanalysisoftheinitialstateoftherailwaytransportsystem,bottlenecks
and potential problems in the further development of rail transport in Serbia. Identified projects, which
shouldcontribute toachievingtheobjectivesofGMPTS,arepresentedthroughtwoscenariosfirstDo
minimum scenario which analyze minimal investment, and second, socalled Total scenario. Taking in
accountthattheGMPTSwasacceptedbySerbianGovernmentduring2010,thispapermakesareference
tothedoneorabouttobedoneelementsofthePlan,sofar.
2.RAILSECTORBACKGROUND
Serbian Railways operates a network of 3240 km approximately. This network consists of the rail lines
which are the part of PanEuropean corridors, lines of international importance connecting Serbia with
neighboring countries, and regionallocal lines. Traffic maintenance costs on the lines with low traffic
intensityhavebeenconsideredasoneofthemostdominantproblemsofSR.Asaconsequencefromthe
falling apart of former SFRY and the transition period during the 90s of the last century, traffic level on
mostpartsoftheSerbianrailnetworkrapidlydecreased.
The conditionoftherollingstockwithinSerbiavariesgreatly.A largenumberofvehiclesneededforthe
dailytraffic,arestandingintheworkshopsoronsidingsmainlyduetodamageandlackofspareparts.
Very small investments have been made during the last 1015 years on rolling stock and maintenance
facilities.Themanagersoftheworkshopshavetheopinionthatworkshopcapacityismorethanthedouble
thanwhatisrequiredtoday.Theequipmentisnotsuitableformodern,efficientoverhauls.
3.THEEXISTINGTRANSPORTSYSTEM
Serbian Railways operates a network of 3,809 km approximately. This network consists of the rail lines
which are the part of PanEuropean corridors, lines of international importance connecting Serbia with
neighbouringcountries,andregionallocallines.RailwaynetworkintheRepublicofSerbiaisolderthanone
century(thefirstrailwaylineinSerbiawasputintooperationin1884),andmorethan55%ofalllineswere
builtinthe19thcentury.PE"SerbianRailways"networkcapacitiesandtypesofuseareillustratedbythe
followingtables./1/
*Institutzaistraivanjaiprojektovanjauprivredi,VatroslavaLisinskog12a,11000Beograd,Srbija
nstanojevic@iipp.rs
153

Table31:Typesofraillineuse/1/
Typesofuse(lineusability)
Lengthinkm
LinesinoperationSerbianRailways
3,240
LinesinKosovoandMetohija
334
Linesusedasindustrialtracksonly
39
Temporarilywithouttraffic(bridgeswerepulleddown)
16
Linesthatareoutofanyservice
180
Table32:Serbianrailnetworktypology/1/
Totalnetworklength
3808,7km
Singletracklines
3533,2km
Doubletracklines
275,5km
Narrowgaugelines
21,7km
Nonelectrifiedlines
2612.685km
Electrifiedlines
1196.051km
ThebackboneoftheSerbianrailnetworkistheCorridorX(SalzburgLjubljanaZagreb)idBelgradeNi
Preevo (SkopjeVelesThessaloniki) with branches over Subotica on the Hungarian and Dimitrovgrad on
theBulgarianborder.Intotalthisrepresentsalengthof872km.
Besides Corridor X its branch lines, such as BelgradeVrbnica(Bar), (Budapest) SuboticaNiPreevo
(SkopjeAthens),SuboticaVrbnica(VinkovciSarajevo)andBelgradeVrac(TimisoaraBucharest)arealso
includedwithintheinternationalagreements.
Themainproblemsoftherailwaynetworkareconnectedwiththelackofresourcesformaintenanceofthe
infrastructureandrollingstock,whichstronglylimitthelevelofserviceintermsofoperatingspeedwhichis
generally much lower then the initial design speed. As a consequence the railway traffic share of the
transportindustryhasbeenconstantlyfallinginrecentyears./5/
Theperformancesofrailnetworkinfrastructure,thequalityofrailrollingstock,havetobeinmuchhigher
level to meet the actual needs of modern transportation market. Only in this case the number of
transportedpassengersandtheintensityoffreighttransportwillbesignificantlygreaterthanthecurrent.
The main lines have in general been designed for a maximum speed of 120km/h. Again the Belgrade
Vrbnica (Bar) line makes an exception from the general rule. Due to its difficult topography and many
sharp curves, it has mainly been designed for 80100km/h. The same holds more or less for the most
difficultsectionsoftheNisPresevoandNisDimitrovgradlines.
However, the present permissible train speeds are far below the design speeds on most lines and line
sections.
From the total number of established restricted speed running during the 2006., rail maintenance works
werethemainreasonfor108ofthemonthe161kmoftracklength,andbecauseoftherailobjectsbad
condition401restrictedspeedrunningisintroducedonthe886kmofrailtracklength.
As mentioned the track components are of good types. However, the history of renewals in the track
infrastructureshowsalowintensity(Figure31.).
nstanojevic@iipp.rs
154

Figure31.Historyofrenewalsinthetrackinfrastructure,Source:PESerbianRailways
nstanojevic@iipp.rs
155

4.FUTUREDEVELOPMENTOFSERBIANTRANSPORTSYSTEM
4.1Railproblemsandbottlenecks
Thefigurebesideillustratesthelocationsofthecapacityproblemsontherailwaynetwork.
Thenumberofcriticallinksincreaseswithrespecttosituationinbaseyear.Usedcapacitylowerthan1is
on73%ofthetotallength.On27%oftherailnetworkusedcapacityisgreaterthanone.Ontheselinks37%
oftotaltrafficisperformed.ThemostoftheserailsectionsbelongtoCorridorXlines.Thereasonforthese
capacityproblemsliesagaininaverypoormaintenancelevel.Withthetrafficincreasefrom2006to2027a
greatpartoftheSerbiansectionsofCorridorXcouldbecritical.
Serbia Rail Bottlenecks DoMinimum (2027)
Daily trains / Daily capacity (-)
> 1.0 (32)
0-1.0 (87)
Figure41:RailFlowtoCapacityratioin2027inthe"DoMinimum"Scenario/2/
4.2.ProjectsidentifiedbyGMPTS
The first priority action is to make available sufficient funds and execute proper maintenance of the
infrastructure and rolling stock. Because of the considerable backlog in the maintenance actions, a
substantial amount of extraordinary maintenance will have to be carried out in order to bring the line
standards at least not too far from the original design standards. A Specific Study at this regard is
recommended,startingwithafulldiagnosticstudyofthenetworkconditions.
IdentifiedRailwayprojectsare:
1. Stara Pazova Subotica: the rehabilitation of the existing one track, its upgrading to 160 km/h,
maximumoperatingspeedtheconstructionofasecondtrackandtheimplementationofERTMS.Project
considerstheraillinewhichisthepartofCorridorX.CorridorXrepresentsabackboneoftheSerbianrail
networksystem,anditsimprovementhasastrategicimpactforSerbiaaswellasforEU
2. VelikaPlanaStala:therehabilitationoftheexistingdoubletrack,itsupgradingto160km/handthe
implementation of ERTMS. Project considers the rail line which is the part of Corridor X. Corridor X
representsabackboneoftheSerbianrailnetworksystem,anditsimprovementhasastrategicimpactfor
SerbiaaswellasforEU.
nstanojevic@iipp.rs
156

3. unis Trupale: the rehabilitation of the existing double track, its upgrading to 160 km/h and the
4. StaraPazovaid:therehabilitationoftheexistingdoubletrack,itsupgradingto160km/handthe
5. Resnik Klenje Mali Poarevac Velika Plana: the rehabilitation of the existing one track, the
construction of a second track, its upgrading to 160 km/h and the implementation of ERTMS. Project
considerstheraillinewhichisthepartofCorridorX.CorridorXrepresentsabackboneoftheSerbianrail
networksystem,anditsimprovementhasastrategicimpactforSerbiaaswellasforEU.
6. Stalac unis: the construction of a new double track line with design speed of 160 km/h maximum
operating speed and the implementation of ERTMS. Project considers the rail line which is the part of
CorridorX.CorridorXrepresentsabackboneoftheSerbianrailnetworksystem,anditsimprovementhasa
strategicimpactforSerbiaaswellasforEU.
7. Ni Preevo: the rehabilitation of the existing one track, its upgrading to 160 km/h, maximum
operating speed the construction of a second track and the implementation of ERTMS. Project considers
theraillinewhichisthepartofCorridorX.CorridorXrepresentsabackboneoftheSerbianrailnetwork
system,anditsimprovementhasastrategicimpactforSerbiaaswellasforEU.
8. NiDimitrovgrad:therehabilitationoftheexistingonetrack,itsupgradingto160km/h,maximum
operating speed the construction of a second track and the implementation of ERTMS. Project considers
theraillinewhichisthepartofCorridorX.CorridorXrepresentsabackboneoftheSerbianrailnetwork
system,anditsimprovementhasastrategicimpactforSerbiaaswellasforEU.
9. ResnikMladenovacVelikaPlana:therehabilitationoftheexistingonetrack,theconstructionofa
secondtrack,itsupgradingto160km/handtheimplementationofERTMS.Projectconsiderstherailline
whichisthepartofCorridorX.CorridorXrepresentsabackboneoftheSerbianrailnetworksystem,andits
improvementhasastrategicimpactforSerbiaaswellasforEU.Upgradingofthislineandconstructionofa
secondtrackisanalternativeforthelineResnikKlenjeMaliPoarevacVelikaPlana.
10.RegionalLineRehabilitation:therehabilitationofallregionalnetworktodesignspeed.Themainreason
forproposingaprojectofregionalraillinesrehabilitationisthefactthattheyareinverypoorcondition.
11.ValjevoLoznica:theconstructionofanewsingletracklinewithadesignspeedof120km/h.Valjevo
and Loznica has the strategic importance for Serbia considering the possibility to make a connection
betweenSerbiaandBosniaandHerzegovina.
12.BelgradeVrbnica(Bar):therehabilitationoftheexistingonetracklineanditsupgradingto120km/h.
ThislinealsohasagreatstrategicimpactforSerbiabecauseitallowsfastapproachtoportBar.
13.Belgrade Airport Batajnica: the construction of a new double track line with design speed of 160
km/h maximum operating speed and the implementation of ERTMS. This line will connect a center of
BelgradewithairportandalsoallowpassengerflowstoNoviSad.
14.Belgrade Vrac: the rehabilitation of the existing one track line and its upgrading to 120 km/h
maximumoperatingspeed.ThislineisalsoofstrategicimportanceforSerbia,becauseitisconnectingthe
countrywithRomania.
4.3.Investmentandmaintenancecostsofrailprojects
Foralldefinedrailprojects,theinvestmentandmaintenancecostsaredeterminedinthefollowingtable.
nstanojevic@iipp.rs
157

Table41:Investmentandmaintenancecostsofrailprojects/3/
Invest
Length
Projecttype
ment
(km)
cost
Mainte
nance
cost
Economic
costflow
(5%)
555
9.6
729
88
212
2.4
85
Upgrading160km/h&ERTMS
40
97
2.1
72
StaraPazovaid
87
207
5.8
212
ResnikKlenjeMali
PoarevacVelikaPlana
Doubletrack160km/h&ERTMS
91
365
4.6
401
Stalaunis
Newdoubletrack160km/h&
ERTMS
17
128
0.9
98
NiPreevo
156
630
8.9
598
NiDimitrovgrad
104
440
5.3
480
ResnikMladenovac
VelikaPlana
76
363
3.9
505
10
Regionallines
Rehabilitationdesignspeed
1491
1042
44.7
691
11
ValjevoLoznica
Newsingletrack120km/h
110
220
3.3
188
12
BelgradeVrbnica(Bar)
Upgradingsingletrack120km/h
287
448
9.2
487
13
BelgradeAirport
Batajnica
ERTMS
21
254
1.1
182
14
BelgradeVrac
104
125
3.3
98
No
Railsection
StaraPazovaSubotica
185
VelikaPlanaStala
unisTrupale(Ni)
The proposed plan for railway projects development is passed to the Master Plan analysis for project
prioritizationStudy.Howeveritmustbestressedthatinfutureacarefulattentiontothemaintenanceof
the system, both infrastructures and rolling stock must be given both in terms of financial resources,
organisationandprocedures.ThelackofpropermaintenancecouldoffsetthebenefitsoftheDevelopment
Projects.
Public enterprise Serbian Railways has a permanent problem with insufficient investments in
maintenance of rail lines which reflects to unacceptable decrease of transport performances and
competitivenesswithintheinternationaltransitandregionaltraffic.
Very expensive foreign credits are used for renewal very short rail sections along with increasing the
numberofnonpermanentspeedrestrictionsontheotherrailsectionsatthesametime.Thismeansthat
thetotaltechnologicalperformancesofraillinescontinuetodecrease,soitisrecommendedforPESRto
changeapproachtothisveryimportanttechnicalandtechnologicalissue.
For this reason, considering the time interval until realization of here proposed projects, Consultant
proposes higher level of maintenance consisting on rehabilitation of rail and station tracks on main lines
belongingtoCorridorX,soastoincreasethespeedoftheselinesonnearlydesignedspeedsandD4load
level(axleloadof22,5tonesandloadpermeter8tones).Thisaimcouldbereachedbyapplyingamodern
constructiontechnologiesandimplementinganewrailtracksC49type,newelasticconnectingequipment,
newconcretesleepersandnewswitchesonmainpassingthroughstationtracks.
Main effect of rail lines rehabilitation would be increasing rail infrastructure reliability and transport
competivenessofPESRonCorridorX,andasthesecond,thepossibilitytoperformtherehabilitationfor
main part of regional lines on rail network of Serbia with used spare parts remained from main lines
rehabilitation.
nstanojevic@iipp.rs
158

The Master Plan supplies an initial ranking of transport projects to be implemented, giving some very
generalprojectcharacteristicsandstandards.
4.4. Futuredemandafterprojectimplementation
The transport model simulated future demand assigning it to the different networks according to their
respective development. Scenarios with strong infrastructure development show a larger demand
(generateddemand)forbothpassengerandfreight.So,accordingtothescenarioanalysedforthetarget
year2027,differentflowsonthenetworkareelaborated.
Figure42:RailtrafficflowsonTotalScenarionetworks(2027)/2/
Table42showsforthetwoscenariosanalyseddailypassengerandfreightflowsontherailwaynetworks.
Mode
Table42:Passengerandfreightdemandindifferentscenarios
Dailypassengerdemand:MillionsofPassenger km
2006.
2027.(DoMin.)
2027.(Total)
Rail
2.69
3.57
16.66
nstanojevic@iipp.rs
159

Mode
Table42:Passengerandfreightdemandindifferentscenarios,extension
DailyFreightDemand:Millionsoftons km
2006.
2027.(DoMin.)
2027.(Total)
Rail
15.61
42.07
62.62
Finallydemandgrowthratesandgrowthfactorsareshowninthetable5.Averageyearlyrateofgrowthof
passengerdemandis1.35%inthe"DoMinimum"Scenarioand9%inthe"Total"Scenario,whileforfreight
theyearlygrowthrateincreasesfrom4.83%inthe"DoMinimum"to6.84%in"Total"Scenario.Railtraffic
flowsonTotalScenarionetworks(2027)areshownonfigure42.
Scenario
Table43:PassengerandFreightdemandgrowthfactorsandrates
PassengerDemand
FreightDemand
Growthfactor Averageyearlygrowthrate
Growthfactor
Averageyearlygrowthfactor
DoMinimumScenario 1.33
1.35%
2.70
4.83%
Totalscenario
9.07%
4.01
6.84%
6.19
5.WHATISDONESOFAR
SerbianRailwaysarefacingcontinuousimprovementoforganizationalperformanceandeffectivedecisions
basedonanalysisofdataandinformation/4/.Thereforefinalisedstudiesandprojectsareseriouslytreated
with firm determination to provide sufficient funds for specific projects that will improve the quality of
services.
In line with projects indentified in GMPTS Serbian Railways has done many activities in order to support
envisagedstrategyacceptedbySerbianGovernment.Below,Table6showssomeofongoingprojectsinthis
moment.
Manydiverseactivitieshavebeendonesofar,butforthepurposeofthispaperseveraladditionalprojects
canbesingledout.
Computerised management and maintenance system for the Serbian railway network for the
managementandmaintenanceoftherailwaynetworkinSerbia.
TheservicesspecificallyincludeaerialsurveyoftherailwayassetsalongthepanEuropeanCorridorXand
alongtheSerbianstretchoftheBelgradeBarlinehavingthepurposeofcreatingadatabaseoftheentire
infrastructureunderexamination;proposalforaneworganisationplanandanewsetofproceduressuited
tointroducinganintelligentdiagnosisandmaintenancesystemfortheinfrastructure.
The new system is based on development of highly advanced software for analysing data from the
diagnostics vehicles;crossreferencing data from the diagnostics vehicles with the database;automatic
definition of maintenance strategies for each single component of the infrastructure. Activities ended in
October2013.
Table51:SomeofplannedorongoingprojectsinSerbianRailways
No.
Railsection
Projecttype
Type
Expected
start/enddates
StaraPazovaSubotica
Design
2015/2017
StaraPazovaid
Rehabilitationof
bottlenecks
Start/end
2013/2014
Stalaunis
ERTMS
Design
Start2014
NiPreevo
Design
Ended
nstanojevic@iipp.rs
160

No.
Railsection
Projecttype
Type
Expected
start/enddates
NiDimitrovgrad
Rehabilitation
Start2014
ResnikMladenovac Velika
Plana
Rehabilitationof
bottlenecks
Start/end
2013/2014
12
BelgradeVrbnica(Bar)
Rehabilitationof
bottlenecks
Start2014
RevisionofNationalStrategyupto2021andpreparationofActionPlanforSerbianRailways
In February 2012, the activities related to the revision of the Strategic Plan for the modernization of the
railway network for the Balkan countries began. The services started with the collection of data and
existing studies, which were backed by a series of technical inspections on the network. The aim is to
provide an overview on the progress of the investment in the railway sector. This was followed with a
reviewofthetransportmodeldevelopedduringtheGeneralTransportPlanandthepreliminaryestimate
ofinvestmentalternativesdesignedtomatchsupplytodemandfortransport.ActivitiesshallendedinJuly
2013.
These elements will enable the preparation of the new Strategic Plan for 20122021, and the related
Investment Program for the 20122016 period. The Plan will also include proposals for institutional
restructuring of the railway sector and a preliminary framework for environmental issues related to the
InvestmentProgram.Itwillfocusonthemodernizationof1183kilometresofthemainnetwork,composed
ofCorridorX(thelinerunningthroughSerbiaconnectingCroatiatoMacedonia)anditstwobranches(the
branchXbtowardsHungaryandXcbranchtowardsBulgaria)andtheBelgradeBaraxis.
NotonlythatSerbianrailwaysisfocusedontheinfrastructureimprovements,italsoconsidersthefactthat
conventional railway transport in Serbia has to follow tendencies and scopes of European Community
directives in order to achieve major goal same level of transport services /5/. Therefore one of the
prerequisite for achieving this goal will be harmonisation with European Community standards and
requirements,especiallywithinsafetymanagementsystemandinteroperability.
5.REFERENCES
[1] ***,(2009.),GeneralMasterPlanforTransportinSerbiaFinalReport,JV:Italferr,IIPP,Witteveen+Bos,
NEA,Belgrade
[2] ***,(2009.),GeneralMasterPlanforTransportinSerbiaAnnexIIRailmode,JV:Italferr,IIPP,
Witteveen+Bos,NEA,Belgrade
[3] ***,(2009.),GeneralMasterPlanforTransportinSerbiaProjectBookRailprojects,JV:Italferr,IIPP,
Witteveen+Bos,NEA,Belgrade
[4] Simi,T.,(2008.),NaelakvalitetaosnovabuduegmodernogposlovanjaelezniceSrbije,Journalof
AppliedEngineeringScience(Istraivanjaiprojektovanjazaprivredu),No19,pp2733
[5] Petrovi,P.,(2009.),Interoperabilnostsistemakonvencionalniheleznica,JournalofAppliedEngineering
Science(Istraivanjaiprojektovanjazaprivredu),No2324,pp714
nstanojevic@iipp.rs
161

ZNAAJPOUZDANOSTIPNEUMATIKANAMOTORNIMVOZILIMA
DarkoStanojevi,UniverzitetuBeograd,Mainskifakultet
DrGradimirDanon,UniverzitetuBeogradu,umarskifakultet
NadaStanojevi,Institutzaistraivanjaiprojektovanjauprivredi,Beograd
Rezime:Jedanodosnovnihzadatakakojisepostavljajupredpneumatikekaosistemanamotornomvozilu
jeiobezbeivanjevisokepouzdanostiprikretanju.Znaajpouzdanostipneumatikaogledaseuinjenicida
supneumaticijedinisistemnamotornomvozilukojijedirektnoukontaktusatlom,istimuvezieventualni
potpunipaideliminiotkazipneumatikamoguznaajnouticatinaukupnubezbednostvozilaprikretanju.
Radukazujenaznaajistraivanjaiprouavanjapouzdanostipneumatikainanajeeuzrokezanastajanje
njihovihotkazakaoinaposledicekojesemogujavitizbognastalihotkaza.
Kljunerei:Pneumatici,Pouzdanost,Otkaz,MotornaVozila
UVOD
Pneumatici se mogu okarakterisati kao kompleksni tehniki sistemi, koji svoj osnovni zadatak ispunjavaju
zahvaljujui svojoj promenljivoj i prilagodljivoj strukturi, koju sainjavaju ak 37 razliitih materijala
ukljuujui gumu, a, elik, vlakna i razliite hemikalije. Razvoj pneumatika u pogledu konstrukcijskih
karakteristika, prati intezivni razvoj automobilske industrije. Ispunjenje projektovane pouzdanosti kao i
zahtevanikvalitetpneumatikarezultatsuodgovornogikvalitetnogradaproizvoaapneumatika,saradnje
sa proizvoaima vozila, razvoja savremenih postupaka prorauna, novih materijala i tehnologija,
laboratorijskihiputnihispitivanja.Primeraradi,dobropoznatiproizvoaipnematikaDUNLOP,razvilisu
internipristupocenjivanjaperformansi,pouzdanostiikvalitetaproizvedenihpneumatika.DUNLOPsvaki
noviproizvedenipneumatiktestirapremapistupu3/15/50.Oznaka3/15/50imasledeeznaenje:
Broj3brojkriterijumaperformansikojesetestirajupremasistemuEUzaoznaavanje
pneumatika;(slika1)
Broj15proseanbrojkriterijumaperformansikojeseocenjujupremanezavisnomtestiranjuod
stranenajveihevropskihautomobilskihorganizacijaipublikacija;
Broj50brojtestovakojimaseizlaesvakinovidizajnpneumatikaDunlop.[03]
Poprviputuvedena2012.godine,standardizovanaetiketaEUzapneumatikezasnivasenaanalizisvakog
pneumatikaprematrikljunakriterijumaperformansi:
Efikasnostpotronjegoriva;
Prianjanjenavlanimpodlogama;
Spoljanjabukaprikotrljanju.(slika1)
Nezavisnitestovi pneumatikapredstavljaju vaan izvor informacija o performansama pneumatika. Ovi

testoviseobino sastoje od uporednih analiza pneumatika razliitih proizvoaa, unutar odreene
kategorijecenailiperformansi,podraznoraznimvremenskimuslovimaiuslovimanaputu.Testiranjemse
ocenjujuperformanseupogledukoenja,prianjanjaiupravljanjaumokrim,suvimizimskimuslovima.
Broj50testiranjesvakognovogpneumatikanaosnovuvieod50kriterijumaperformansi.Nekiodnjih
su:upravljanjenamokromputu,koenjenamokromputu,upravljanjenasuvomputu,koenjenasuvom
putu, prianjanje u krivinama, izdrljivost, unutranja buka, spoljanja buka, akvaplaning u krivinama,
akvaplaning na pravcu, prianjanje na mokrom putu, stabilnost pri velikim brzinama, otpor kotrljanja,
kilometraaitd.
dstanojevic@iipp.rs
162

Slika1:KriterijumiperformansikojesetestirajupremasistemuEUzaoznaavanjepneumatika[03]
POZDANOSTIODRAVANJEPNEUMATIKA
Mnoga vea transportna preduzea, koja poseduju vee vozne parkove imaju, ili bi trebalo da imaju
postupak tehnikog odravanja vozila i opreme gde su obino definisani postupci prijema, pregleda,
defektae, preventivnog i korektivnog odravanja i servisiranja vozila. S tim u vezi trebalo bi da postoji i
poseban deo koji se odnosi na pneumatike. Obino se briga o pneumaticima sastoji u sledeem: prijem i
skladitenje pneumatika a kasnije slanje otpisanih pneumatika na reciklau. U meuvremenu, vre se
preglediitehnikoodravanjepneumatikakojepodrazumevaredovnekontrolestanjapneumatika,zamene
pneumatikanavozilimaitd.
Bezbednost vozila u velikoj meri zavisi od samog stanja pneumatika. Na osnovu statistikih podataka o
odravanju pneumatika koje obino postoje u velikim transportnim preduzeima, pokazalo se da
pneumatici predstavljaju najvei deo trokova odravanja u voznom parku. Pored svih konstrukcijskih
delova koji jedan pneumatik sadri, najvee spoljno optereenje prima ustvari osnovni nosei element
pneumatika (vazduh pod pritiskom), ak 95% spoljnjeg optereenja, dok ostalih 5 % preuzimaju karkasa i
protektor.Upravoiztograzloga,nedovoljnonapumpani(aliiprepumpani)odnosnonepropisnonapumpani
pneumaticiuvelikojmeriutiunasameperformansepneumatikakaoinanjihovupouzdanost.Sobzirom
dasupnematicijedinisistemanamotornomvozilukojijedirektnoukontaktusapodlogomkojomsevozilo
kree,jasnojedauticajnasamunjihovuukupnuaktivnubezbednostvozilaveliki.[01,02]
Sam pritisak vazduha u pneumaticima kao i njihova pohabanost ima veliki uticaj na upravljake i kone
karakteristike. Kod nepropisno napumpanih pneumatika pojavljuje se njihovo preterano zagrevanje to
moe izazvati intezivno i neravnomerno habanje protektora, zamor karkase i ono to je najvanije
celokupnupoveanuosetljivostnaotkaze.
Svedopojaveotkaza,pneumatikjeuupotrebi.Najeeseotkaziuoavajunaspoljnojgumi,kojimogubiti
postepeniusledpostepenoghabanjagumeprotektora,zamoranoseestruktureilisluajnogkaraktera.Kao
ikodostalihtehnikihsistema,ikodpneumatikeseotkazimogugrupisatiunekolikogrupapremaduini
odnosnotrajanjukorienja,odnosnousluajupneumatikapremapreenojkilometrai.
Prema projektovanom vremenu trajanja ili ivotnom veku, pnematik ne bi trebalo da bude podloan
otkazima. Meutim, ne tako retka je pojava da pneumatici otkazuju iznenada pod uticajem razliitih
eksploatacionihuslovavozilasobziromdasupredmetrazliitihporemeajatokomkretanjavozila,akojise
odnosenareaktivnesileimomentekojisestvarajuizmeupodlogeikretaasapneumaticima.Stimuvezi,
postavljasepitanjedalijemoguerazvitimodelpouzdanostipnemautikakojibipredvideouzrokenjegovih
otkazautokueksploatacije?
Upomenutimokolnostima,dapneumaticiotkazujuiznenadapoduticajemrazlilitihporemeaja,postavlja
sepitanjedaliseupotpunostimoemooslonitinaanalitikipristupprilikomanalizeverovatnoepojave
dstanojevic@iipp.rs
163

stanja u otkazu pneumatika. S obzirom na postavljeno pitanje i tenjom da se u najveoj moguoj meri
predvidipojavastanjauotkazupneumatika,inedostatakanalitikogpristupa,navodinatodasuempirijske
metodesveobuhvatnije.
Zaempirijskipristup,neophodnojeposedovatiodreenubazupodataka.Kadasupneumaticiupitanju,to
bibilipodaciootkazimapneumatikauzavisnostiodpreenekilometraevozila,izodreenebazepodataka
otehnikomstanjuiodravanjuvoznogparkazakojibiseanaliziralaverovatnoapojavestanjauotkazu
pneumatika, odnosno pouzdanost pneumatika. S obzirom da su takve informacije obino ogranieno
dostupne, cilj nije da se takvim pristupom odredi potpuna analiza pouzdanosti sistema pneumatika na
odreenom voznom parku, ve da se upotrebom slinog hipotetikog pristupa doprinese razumevanju
realnih stepena otkaza i pouzdanosti pneumatika na motornim vozilima. Zato se prilikom analize
pouzdanostimoemopozvatinavedobropoznatealateanalizepouzdanosti.[01,02]
Metodologijaanalizepouzdanostibimogladasezasnivanastatistkominestatistikompristupuzadobro
razumevanjepouzdanostipneumatika.
Nestatistiki pristup se zasniva na identifikovanju razliitih vrsta otkaza pneumatika upotrebom FMEA
(FailureModeEffectsCriticallyAnalysis)analizaoblikaiposledicaotkaza.Otkazikaotosupoduzorkom
nedovoljne napumpanosti, preoptereenja, prepumpanosti, pod uzrokom strukturnih defekta odnosno
uroenih mana, prekomerne brzine kretanja vozila se meu ostalima prepoznaju kao uzroci otkaza
pneumatika(slika2).
Slika2:Primeranalizeuzronikaotkazapneumatikanaosnovubazepodatakaodreenogvoznogparka[04]
FMEA metoda omoguava prepoznavanje i procenu potencijalnih otkaza i njihovih uzronika,

identifikovanjepotrebnihaktivnostikojeeliminiuismanjujuposledice.Naprvommestusuotkazinastali
kao posledica nedovoljne napumpanosti pneumatika. To je jedan od najeih uzronika otkaza.
Nedovoljno napumpani pneumatici izloeni su konstantnom zagrevanju, naroito pri velikim brzinama
kretanja. Poveanje temperature pneumatika moe dovesti do odvajanja gazeeg sloja ili iznenadnih
eksplozija pneumatika. Uzrok pojave ovakvih otkaza u vezi je sa nepropisnim pritiskom u pneumaticima,
odnosno proverom pritiska vazduha u pneumaticima. Za preventivno otklanjanje ovakvih otkaza, najbolji
nainjepreventivnakontrolapritiskavazduhaupneumaticimaodstranesamogkorisnikavozila.Napredniji
nain je upotreba TPMSa (Tyre Pressure Monitoring System), sistema za praenje i merenje pritiska
vazduhaupneumaticima.Naslici3datjeprimeranalizepojavaotkazarazvrstanprematipovimaotkazaza
jednu ispitanu populaciju pneumatika voznog parka. [05] Za ispitanu populaciju ustanovljeno je da 85 %
dstanojevic@iipp.rs
164

otkaza pneumatika se pronalazi u navednim vrstama otkaza. Svaki od ovih otkaza moe dovesti do
katastrofalnihposledicateseutomeogledavanostpouzdanostipneumatika.[04]
Slika3:Primeranalizepojavaotkazarazvrstanprematipovimaotkazazajednuispitanupopulacijupneumatika[04]
Zastatistikipristup,kaotojevenapomenuto,neophodnajebazapodatakaootkazimapneumatikaza
koji bi se vrila analiza pouzdanosti za odreeni preeni broj kilometara. Na osnovu takvih prikupljenih
podataka, tei se odreivanju dobro poznatih veliina kao to srednje vreme do pojave stanja u otkazu,
raspodela otkaza, histogram otkaza, funkcija rizika. Dolaskom do takvih podataka, mogu se obezbediti
adekvatne preporuke za transportno preduzee a i za proizvoae pneumatika za koje se vri analiza
pouzdanosti, kao to su odgovarajue preporuke po pitanju garancije. Pored toga, korisnici ispitanih
pneumatikamogudobitiiadekvatnepreporukepopitanjuodravanjaispitivanepopulacijepneumatikaina
tajnainproduenjanjihovogvekatrajanja.
ZAKLJUAK
Na osnovu veeg broja istraivanja, nesumnjivo je dokazano koliki uticaj imaju pneumatici u samoj
eksploataciji vozila. [01, 02, 05] Njihov uticaj najvie se uoava kod velikih voznih parkova, ija su vozila
izloena najrazliitijim uslovima eksploatacije i od kojih se oekuje da neometeno prelaze veliki broj
kilometara.Uispunjenutihzahtevapneumaticiigrajukljunuulogutejeirazmatranjenjihovepouzdanosti
odvelikogznaaja.Najboljividunapreenjaprocesaodravanjabiobiorazvojmodelanjihovepouzdanosti,
kojibiunapredpredvideoeventualneotkaze.Takavmodel,mogaobisedaljerazvitiuinformacionisistem
odravanja pneumatika, ijom bi se implementacijom ostvario veliki broj benefita po velika transportna
preduzea. Odgovori na pitanja kao to su koji su to benefiti i kako bi trebalo definisati i formirati
informacionisistemodravanjapneumatika,predstavljajudobresmernicezadaljaistraivanja.
dstanojevic@iipp.rs
165

LITERATURA
[1] DanonG.,Gavri,M.,Vasi,B.(1999):Pneumaticikarakteristike,izbor,odravanje,NiroOMO,
Beograd
[2] Petrovi,M.(2013):Razvojmetodologijezaproaktivnoodravanjepneumatikanamotornimvozilima;
doktorskadisertacija,Mainskifakultet,Beograd
[3] http://www.dunlop.eu
[4] PaganOrtiz,P.(2008):ProjectReliabilityonautomobiletires,Rensselaerpolytechnicinstitute
[5] Stanojevic,D.,Vasi,B.,Petrovi,M.,Dangubi,M.(2012):PrimenaTPMSsistemakaoreenjeza
proaktivnoodravanjepneumatika,NSSPneumatici2012
dstanojevic@iipp.rs
166

ELEMENTIANALIZEUTICAJNIHFAKTORANAVIJEKTRAJANJAELINIH
UADIMEHANIZMAZADIZANJEISPUTANJETERETANASREDSTVIMA
OBALNELUKEMEHANIZACIJEULUCIBAR
Dedaelovi,LukaBarAD,Obala13.julab.b.,85000Bar,CrnaGora
GojkoLjutica,LukaBarAD,Obala13.julab.b.,85000Bar,CrnaGora
Rezime: Rezultati analize prekida procesa pretovara u Luci Bar, po razliitim vremenskim intervalima,
ukazujunaznaajnouee(pobrojupojavljivanjaiduinitrajanja)prekidazbogotkazasredstavaobalne
lukemehanizacijekojapredstavljajuelementetehnologijeizvrenjaodreenepretovarneoperacije.Skupu
uzrokapomenutihotkazasredstavamehanizacijepretovarapripadajuioteenjaelinihuadimehanizma
zadizanjeisputanjetereta.
Uradusu,nakonsaetogosvrtanaosnovnevarijanteprevazilaenjaprekidaprocesapretovaraizazavnih
otkazima sredstava mehanizacije, detaljnije analizirani faktori uticaja na vijek trajanja elinih uadi
mehanizma za dizanje i sputanje tereta na sredstvima obalne luke mehanizacije u Luci Bar, kako bi se
upotpunile osnove za identifikacije uzroka njihovih oteenja koja mogu prouzrokovati otkaz, odnosno
prekidprocesapretovara.Konkretnirezultati analizaprikazaniuraduseodnosenasredstvaobalneluke
mehanizacije(pretovarnimostovi)uLuciBar.
Kljunerijei:pretovar,otkazsredstvamehanizacije,oteenjeelinogueta;
1.UVOD
Pretovarnamehanizacijaspadaukljunetehnolokeelementeluke.Mogueje,pritome,izdvojitisljedee
sutinske aspekte njene znaajnosti [1], [2]: poveanje efikasnosti realizacije odgovarajue varijante
transportnog lanca roba; redukcija trokova odgovarajue varijante transportnog lanca roba putem
smanjenja trokova pretovarnih operacija u luci; poveanje ukupnog kapaciteta luke; poveanje kvaliteta
pruenih lukih usluga; smanjenje zadravanja sredstava transporta u luci po osnovu pretovarnih radnji;
poboljanjestepenaiskorienjatransportnihsredstava(brodova,vagona,kamiona);poveanjesigurnosti
priradu,smanjenjebrojaprofesionalnihbolestiinezgodapriradu;itd.
Uradovima[3],[4],[5]suanaliziranirazliitiaspektiprekidaprocesapretovaraizazvanihotkazomsredstava
luke mehanizacije. Posebno su, pri tome, razmatrane varijante prevazilaenja prekida procesa rada i
osnovne posljedice tih prekida. Izveden je zakljuak da su mogue tri osnovne varijante prevazilaenja
prekidaprocesaradaizazvanogotkazomsredstvalukemehanizacijeS:sredstvosezamjenjujetehnoloki
adekvatnim sredstvom S11; sredstvo se zamjenjuje tehnoloki neadekvatnim sredstvom S12; nije mogue
obezbijeditizamjenuzasredstvoSizastojtrajedonjegoveopravke.
Pomenute varijante se ne odnose na eksterno (iznajmljivanje, ...) obezbjeenje alternativnog sredstva,
jer, u praksi, posebno kada su u pitanju odreene kategorije sredstava luke mehanizacije (portalne
dizalice,pretovarnimostovi,...)tesevarijantenemogukonkretizovatisapotrebnimstepenomefikasnosti.
Svaka od identifikovanih varijanti prevazilaenja prekida izazvanog otkazom sredstva mehanizacije je
praena brojnim negativnim posljedicama poremeajima procesa pruanja lukih usluga: smanjenje
produktivnosti rada; prazan hod u dozvoljenom vremenu za izvrenje usluge (sa visokim rizikom da se
prekoraidozvoljenovrijemezaizvrenjeodreenelukeusluge);smanjenje stepenaiskorienjaresursa
angaovanihuprocesuizvrenjauslugeutokuijerealizacijesedesiozastoj(radnesnage,sredstavaluke
mehanizacije,lukihalata,operativneobaleimanipulativnihpovrina,itd.);smanjenjepotencijalnihzarada
neposrednihizvrilaca;negativanuticajnamotivacijuizvrilaca,direktnoiliindirektnoukljuenihuproces
realizacije kritine usluge; negativan uticaj na stepen povjerenje prema luci od strane korisnika lukih
usluga;isl.
Potosuotkaziizazvanioteenjimaelinihuadimehanizmazadizanjeisputanjeteretanasredstvima
obalne luke mehanizacije u Luci Bar, u periodu 2001.g. 2014.g. [6], imali znaajnu frekvenciju
*LukaBarAD,Obala13.julab.b.,85000Bar,CrnaGora
deda.djelovic@lukabar.me
167

pojavljivanja, u cilju definisanja kljunih podloga za odgovarajue postupanje sa ciljem apsolutne

minimizacije ili eliminacije odnosne kategorije otkaza, sprovedena je analiza iji su osnovni rezultati
prikazaniunarednimsegmentimarada.
2.SAETIPRIKAZPROBLEMA
elina uad, kao elementi pogona dizanja i sputanja tereta na sredstvima obalne luke mehanizacije
(portalne dizalice, pretovarni mostovi, ...), su elementi koji rade u uslovima visokih optereenja (esto
bliskim kritinim optereenjima). Znaajna oteenja ili kidanja elinih uadi imaju za posljedicu otkaz
sredstvamehanizacije(prekidpretovarneoperacije),apovlaesasobomibrojnerizikepoljudeukljueneu
procespretovara,teret,lukeobjekte,itd.
Za pretovar suvih rasutih tereta u Luci Bar se koriste tri pretovarna mosta nosivosti 12t, sa vitlima na
pokretnimkolicimasadvabubnja(doboa)605mmodkojihjejedanzaotvaranje/zatvaranjegrabilice,a
drugizanoenjegrabilice.Nabubnjevimajenamotanoelinoue
dobo 605
22mm,duineL=45m,unakrsnopletenosa36ica(Slika1.).
Tokom rada pretovarnog mosta, ue je izloeno dinamikim
optereenjimausljednaglihkoenja,usljedhabanjauetaootvore
brodskihskladita,itd.
U 22, L=45m Rezultati analiza potvruju da su, u dominantnom procentu,
razlozi znaajnog oteenja ili kidanja uadi povezani sa:
neadekvatnim izborom elinog ueta, nestrunom montaom
ueta, nepotovanjem propisa pri izlivanju zavrnih konusnih
KRITINO
aura,razliitimprenicimauadigrabilicaiuadipogonadizanjai
konusna aura
sputanjatereta,itd.
Posebnokritinomjestojedioelinoguetanaizlazuizkonusne
grabilica
aure (Slika 1.), koji je izloen spoljanjim uticajima, kao to su:
Slika1.
oteenje od tereta koji je predmet pretovara, pravljenje petlji i
uvijanje od torzionih momenata ueta promjenljivog smjera. Ovi
momentipotiuodnepravilnogodmotavanjauetaprimontai,pogrenogsmjeranamotavanjauetana
doboiusljedpogrenogpovezivanjagrabilice.
U presjeku konusne zasvrne aure i elinog ueta pri izlivanju otopljenim metalom dolazi do uklanjanja
slojamazivakojejenaneenoufabrici,korodiranjautokueksploatacijeilomaica.
Svevieseprihvatalivenjeepoksidnimsmolamakojeproduavajuvijektrajanjaelinogueta.Ukolikose
spoj ne ostvari pravilno, po procedurama predvienim meunarodnim standardima, rezultat e biti
prijevremenokidanjeicanaovomkritinommjestu.
Na osnovu statistikih podataka [6], ustanovljeno je da je, u periodu 27. 11. 2001.g. 10. 05. 2014.g.,
trajanje stanja u otkazu pretovarnih mostova zbog oteenja/kidanja elinih uadi pogona dizanja i
sputanjateretabilo:zapretovarnimost"A"272h;zapretovarnimost"B"429h;zapretovarnimost"C"
463 h, pri izuzetno malim koeficijentima efektivnog iskorienja pretovarnih mostova u posmatranom
periodu:zapretovarnimost"A"4,25%;zapretovarnimost"B"7,9%;zapretovarnimost"C"9,8%.
Podaci o broju kidanja elinih uadi pogona dizanja i sputanja tereta na pretovarnim mostovima, u
posmatranomperiodu(27.11.2001.g.10.05.2014.g.),susistematizovaniutabelikojaslijedi(Tabela1.).
Tabela1.Brojkidanjaelinihuadi
Pretovarnimost
A
B
C
Brojkidanjaelinihuadi
19
21
24
168

Sa druge strane, prema raspoloivim podacima iz razvijenih evropskih luka, broj kidanja elinih uadi
pogona dizanja i sputanja tereta na dizalicama je jako nizak (pri relativno visokim vrijednostima
koeficijentaefektivnogiskorienja).
3.FAKTORIKOJIUTIUNAVIJEKTRAJANJAELINIHUADI
Razmatranjaobuhvaenaovimpoglavljemsuzasnovanasunaliteraturnimizvorima[7],[8],[9],[10],[11],
[12],[13],[14].
Faktorikojiutiunavijektrajanjaelinihuadisumnogobrojniimogusepodijelitiudvijegrupe:unutranji
faktori i spoljanji faktori. Unutranji faktori su: konstrukcija ueta, kvalitet ueta, itd., dok su meu
spoljanjim faktorima uticaja na vijek trajanja uadi posebno vani: faktori koji se odnose na sredstvo
mehanizacije; faktori koji se odnose na pretovarnu operaciju za iju se realizaciju koristi sredstvo
mehanizacijeieksploataciju/odravanjeelinogueta;faktorikojiseodnosenaodnoselinoueostali
elementi konstrukcije sredstva mehanizacije; Analitika faktora uticaja na vijek trajanja ueta je data u
narednojtabeli.
169

KVALITETIZRADE
SPOLJANJIFAKTORI
UTICAJA
FAKTORIKOJI
SEODNOSENAODNOS
ELINOUEOSTALI
ELEMENTI
KONSTRUKCIJE
SREDSTVA
MEHANIZACIJE
SPOLJANJIFAKTORIUTICAJA
FAKTORIKOJISEODNOSE
NASREDSTVAMEHANIZACIJE
SPOLJANJIFAKTORIUTICAJA
FAKTORIKOJISEODNOSE
NAPRETOVARNUOPERACIJU/EKSPLOATACIJU
ODRAVANJEUETA
PROIZVODNJA
UADI
kvalitetice
prenikice
stanje
povrineice
brojstrukova
otpornostna
koroziju
prenikigustina
jezgra
brojicau
strukovimaiuetu
otpornostna
deformacije
vrstajezgra
USLOVIRADA
neobuenost
predmet
pretovara
skladitenje
neiskustvo
okolinauticaj
podmazivanje
terensko...
mehanika
oteenja
vrstapretovarne
operacije
sjeenje
dimenzijeljeba
abrazija
dubina,visina
pretovara
frekvencija
izmjene
centriranjekotura
optereenjau
idoboa
jedinicivremena
uvrtanje
hemijskiuticaji
MEHANIZACIJE:STANJ
odnosprenikadoboai
prenikaueta
(Dd/d)
vrstanamotavanjauadi
nadobo
brojslojeva
namotavanjauetana
dobo
stanjepovrine
zatezanjeueta
kotura
statika
stanjepovrina
naprezanja
doboa
dinamika
naprezanja
vijektrajanja
ODRAVANJE
ELINOGUETA
tolerancije
odnosprenikakoturai
prenika
prenikaueta
(Dk/d)
/ice,struka,ueta/
RUKOVALAC
/NAINRADA/
NAPREZANJA
EIODRAVANJE
izduenjeueta zazorizmeuica
SREDSTVO
prenikueta
konstrukcija
strukova
MATERIJAL
KONSTRUKCIJA
UNUTRANJIFAKTORIUTICAJA
FAKTORIKOJISEODNOSE
NAELINOUE
FAKTORIKOJIUTIUNAVIJEK
TRAJANJAELINOGUETA
stanjeljebovana
dobou
montaa
ugradnja
/procedura/
/zamjenaueta/
170

zazorizmeu
strukova
tipjezgra
...
nainismjer
pouavanja
prekidnasila
iceiueta
modul
elastinosti
korakueta
neraspletivost
neodvrtljivost
...
fabrika
podmazanostica
iueta
smjernamotavanja
uetanadobo(smjer
uetasmjerljebovana
dobou)
kontaktnanaprezanja
pritisakue
/kotur,dobo/
ugaokontakta
ue/kotur,dobo/
vrstakrajnjegprikljuka
/uka,kuka,konusna
aura/
odnosprenikauetai
prenikaprikljunog
ureajagrabilice
smjerpouavanja
noseeguetaiueta
prikljunogureaja
/grabilica/
dimenzijei
rastojanje
ljebova
naglopodizanje/
sputanje
njihanjetereta
vibracije,
nemiranrad
iznenadna
optereenja
rastereenja
prevlaenjepreko
otrihivica
preoptereenje
udarna
optereenja
/grabilicomotlo,
.../
vrijeme,
temperatura
/spoljanjauticaj
naduinu
izduenjeueta/
uhodavanje
ueta
spajanjeuetaza
spojnicu
izlivanje
konusneaure
nakrajuueta
171

3.1.Uticajnainaspajanjauadipretovarnogmostaigrabilicenavijektrajanjauadi
NapretovarnimmostovimauLuciBarsemontirajudvoeljusneetvorounegrabilicesadvanoseauetai
dvauetazazatvaranjegrabilice(Slika2.).
POZICIJA:
S
22,L=45m, unakrsno lijevo-
22,L=45m, unakrsno desno
22,L=45m, unakrsno lijevo-
Z
S
Slika2.emavezivanjagrabilicenapretovarnimmostovima
Prispajanjuuadipretovarnihmostovaiuadigrabilicemorajusepotovatislijedeapravila:
A/SMJERPOUAVANJAUADIMORABITIISTI/SS,ZZ/
Prilikomspajanjauadizazatvaranjenapretovarnimmostovimasagrabilicom,morasevoditiraunadaje
ue za zatvaranje sa lijevim smjerom pouavanja spojeno sa grabilinim uetom sa lijevim smjerom
pouavanja, a ue za zatvaranje sa desnim smjerom pouavanja sa desno pouenim grabilinim uetom
(Slika3.).Utomsluaju,torzionimomentna"Demagovoj"spojnicijejednaknuliM=0/proporcionalansiliu
uetu i preniku ueta M = kFd/. U suprotnom, ako je grabilino ue sa lijevim smjerom pouavanja
povezanosauetom pretovarnogmostazazatvaranjesadesnimpouavanjem,obauetaenastojatida
uvruspojnicu/Demagspojnicu/uistomsmjeru,odnosnotorzionimomentebitirazliitodnuleM0i
zbogtogabidolazilodorasplitanjaijednogidrugoguetapodteretom(Slika4.).Ovajtorzionimomentse
pri radu /namotavanjuodmotavanju ueta na dobo pretovarnog mosta/ prenosi do kritinog presjeka
ueta (na izlazu iz konusne aure, gdje su ice obino nepodmazane ili korodirale), pa dolazi do njihovog
postepenogkidanja,apotomikidanjastrukovaicijelogueta.Tajtorzionizamorukritinompresjekublizu
spojeva "Demag" spojnica je najei uzrok kidanja i zamjene ueta. Ako se ue u odnosu na svoju
podunuosuuvijaimadui,aakoseodvijaimakraivijektrajanja.
B/PRENIKIKONSTRUKCIJAUADIMORAJUBITIISTI
Slinaopasnostzakidanjeelinoguetajavljaseiusluajevimakadajesmjerpouavanjaisti,alikadasu
uadrazliitekonstrukcijeiliimajurazliiteprenike(Slika5.).Tadasutorzionimomentiusmjerenijedan
protivdrugog,alisu,ipak,njihovevrijednostirazliitezbograzliitihprenikauadi.Na"Demag"spojnicije
momentrazliitodnule/M0/ionse,prinamotavanjuodmotavanjuuetanadobo,prenosidokritinog
presjeka/izlazuetaizkonusneaure/iizazivakidanjeica,strukova,azatimiitavogueta.
Ue sa veim torzionim momentom /u sluajevima kada uad imaju razliite prenike ovo je obino ue
veegprenika/seodvijapodteretom,auvijaseuesamanjimmomentom/obinouemanjegprenika/.
Naalost,ulukojpraksisuprisutnisluajevispajanjauadirazliitihprenika.
172

M-
M+
M-
M+
Sl.3
M+
M-
M+
M-
Sl.4
M- M+
M-
M+
Sl.5
5.ZAKLJUAK
Da bi se izvrila aposlutna minimizacija ili eliminacija prekida procesa pretovara izazvanih otkazom
sredstava mehanizacije zbog oteenja/kidanja uadi pogona dizanja i sputanja tereta, nephodno je
realizovatisljedeeosnovneaktivnosti:uspostavitisistemprikupljanja,sistematizacijeiobradepodatakao
otkazima sredstava mehanizacije zbog oteenja/kidanja uadi, identifikovati faktore uticaja koji
uslovljavaju oteenja/kidanja uadi, predzimati potrebne preventivne i korektivne mjere u skladu sa
karakteromdejstvaidentifikovanihfaktorauticaja.
LITERATURA:
[1] StipaniLjubo:Mehanizacijalukailukihterminala,Istarskanaklada,Pula,1982.g.
[2] elovi D.: Osnove upravljanja procesima eskaploatacije i odravanja sredstava mehanizacije
pretovaraulukama,Fakultetzapomorstvo,Kotor,2008.g.
[3] eloviD.:Uticajotkazasredstavalukemehanizacijenaparametreprocesaizvoenjamanipulacijasa
teretima,Zbornikradovasa3.DQMkonferencijeupravljanjeodravanjem2000,aak,2000.g.
[4] eloviD.:Analizaprekidaprocesaradausledotkazasredstavalukemehanizacije,CDradovasaXXIV
majskogskupaodravalaca,Budva,2001.g.
[5] elovi D.: Uloga procesa upravljanja rezervnim djelovima u smanjenju negativnih efekata prekida
procesaradausledotkazasredstavalukemehanizacije,ZbornikradovasaXXVIYUMOmajskogskupa
odravalaca,NoviSad,2002.g.
[6] Dokumentacijasektorazarazvojitehnikooperativneposlove,LukaBar,Bar,2009.g.2014.g.
[7] DedijerS.:Osnovitransportnihureaja,Graevinskaknjiga,Beograd,1989.g.
[8] SerdarJ.:Prenosilaidizala,Zagreb,1965.g.
[9] BuriM.A.:Pretovarnamehanizacija,Podgorica,2009.g.
[10] TehnikadokumentacijapretovranimostoviCeT",Milano,Italia.
[11] Katalogelinihuadi,Novkabel,NoviSad,Srbija.
[12] Katalogelinihuadi,Elka,Zadar,Hrvatska.
[13] Katalogelinihuadi,Unis,Viegrad,BosnaiHercegovina.
[14] Katalogelinihuadi,CASAR,Kirkel,Germany.
173

MAINTENANCEANDMANAGEMENTOFVEHICLEFLEETBASEDON
CONDITIONANDLIFECYCLECOST
KristinaJakimovska,UniversitySs.CyrilandMethodiusFacultyofMechanicalEngineeringSkopje
IgorGjurkov,UniversitySs.CyrilandMethodiusFacultyofMechanicalEngineeringSkopje
Abstract: This study develops a model for estimating the costs per vehiclekilometre of the vehicle
configurations, based upon a summed up component analysis of user's total cost. Various methods of
maintenance such as preventive and corrective maintenance are taken into consideration. Experience has
indicatedthatalargeportionofthetotalcostformanyvehiclesisthedirectresultofactivitiesassociated
with their operation and maintenance. Whereas first cost occurs only once in getting the activity started,
operationandmaintenancecostswillbeexperiencedcontinuallyovertheusefulvehiclelife.Thetimingof
their occurrence differs substantially, however, in that operating and maintenance costs occur until the
vehicleisretiredfromservice.ALifeCycleCost(LCC)analysisisaprocessofidentifyingandevaluatingcosts
associatedwithacquisitionandownershipofaproductduringitslifecycle.Ittakesintoaccountallcostsof
acquiring,owninganddisposingofavehicleandisespeciallyusefulwhenvehiclealternativesthatfulfillthe
same performance requirements, but differ with respect to initial costs and operating costs, have to be
comparedinordertoselecttheonethatmaximizesnetsavings.
Keywords:LifeCycleCostLCC,LCCmodel,availability,ownershipcost,userstotalcost
LIFECYCLECOST(LCC)
Lifecyclecostisthetotalcostofownershipofmachineryandequipment,includingitscostofacquisition,
operation, maintenance, conversion, and/or decommission (SAE 1999). LCC helps change provincial
perspectivesforbusinessissueswithemphasisonenhancingeconomiccompetitivenessbyworkingforthe
lowest long term cost of ownership which is not an easy answer to obtain [8]. As with most engineering
tools,LCCprovidesbestresultswhenbothengineeringartandsciencearemergedwithgoodjudgmentto
build a sound business case for action. LCC includes every cost that is appropriate and appropriateness
changeswitheachspecificcasewhichistailoredtofitthesituation.
LifeCycleCostsmayhelpvehiclefleetsmanagerstoenvisagetheircostsforthenextyearandthusmake
them more successful in their budget making. Moreover, LCC awareness may also help vehicle
manufacturersinmakingmarketcompetitivevehicles.
A primary guidance for a vehicle life cycle cost evaluation represents a standard [1]. According to such
standardthevehiclelifecyclecostscanbedividedintosixperiods:
1.conceptanddemanddeterminationperiod
2.designanddevelopmentperiod
3.manufacturingperiod
4.installationperiod
5.operatingstateandmaintenanceperiod
6.disposalperiod
Thetotalcostsincurredcanbedividedintotwomajorparts,i.e.acquisitioncostsandownershipcosts.
LIFECYCLECOSTANALYSISOFVEHICLE
TheLCCmodel,asisthecasewithanyothermodel,isasimplifiedversionofreality.Itsummarizesspecific
characteristics of the product during its life cycle and transforms them into costs. In order to be more
realistic,itshould[2]:
have all the characteristics of the product being analysed, including the environment it is used in,
maintenancestrategy,operation,logistics,etc.;
*UniversitySs.CyrilandMethodiusFacultyofMechanicalEngineering, KarposhIIbbP.O.Box464,1000Skopje,MK
kristina.jakimovska@mf.edu.mk
174

becomprehensiveandcompriseallfactorsrelevanttoLCC;
besimpleandeasilyunderstandableandallowfortimelychangingofdecisionsandmakingcorrectionsor
modifications;
becreatedinawaythatwillprovideindependentassessmentsofanyLCCitem.
Insomecasesaseparatemodelmayberequiredtomakefurtherresearchesofthisissue,whereasinsome
othercasescommerciallyaccessiblemodelsmaybeapplicable.AsimpleLCCmodelisinfactacalculation
structure containing conditions and factors which may allow anycost assessment be referred to any LCC
itemcontainedtherein.EachLCCmodelhasitsownflexibilityandapplication.Itisimportanttoknowthe
contents and conditions in which LCC models are applied in order to ensure the suitability of their
application[9].
Beforeselectingamodel,thescopeofinformationneededshouldbecomparedwiththeresultsthatare
expected from such model application. A person acquainted with the respective model details should
controlitandestablishalltheapplicablecostfactors,empiricconnectionsandothermodelconstantsand
variables.Therefore,beforeapplyinganyexistingLCCmodel,itshouldbecomparedwiththelifecyclecosts
being assessed. To achieve that, costs factors and other parameters of a known example, along with an
operatingscenario,shouldbeusedtoassessthescopewithinwhichsuchmodelmayprovideactualresults.
Analyticalstudiesandestimatesoftotalcostsaremethodsforfindinglifecyclecosts.TheobjectiveofLCC
analysisistochoosethemostcosteffectiveapproachfromaseriesofalternativessotheleastlongterm
cost of ownership is achieved [3]. LCC analysis helps engineers justify equipment and process selection
based on total costs rather than initial purchase price. The sum of operation, maintenance, and disposal
costsfarexceedprocurementcosts.Lifecyclecostsaretotalcostsestimatedtobeincurredinthedesign,
development, production, operation, maintenance, support, and final disposal of the product over its
anticipatedusefullifespan.
Morespecifically,thisstudydevelopsamodelforestimatingthecostspervehiclekilometreofthevehicle
configurations,baseduponasummedupcomponentanalysistiedto:
1.Acquisitioncost,i.e.vehiclepurchasecostCPC
2.OperationcostCTRV
3.MaintenancecostCMC
4.DisposalcostCDC
LCC=CPC+CTRV+CMC+CDC(1)
2.1Acquisitioncost
Acquisitioncost,seeingfromthemanufacturerspointofview,canbeexpressedbythe
followingequation[4]:
CPC=CCD+CDD+CM+CS+CRG(2)
CCDcostsonconceptanddemanddeterminationperiod
CDDcostsonvehicleproposalanddevelopmentperiod
CMmanufacturecosts
CSvehiclesaleperiodcosts
CRGwarrantyperiodrepaircosts
Fromtheuserspointofview,theacquisitioncostismanifestedthroughthepurchasepriceofthevehicle.
2.2Operationcost
Operationcostcanbeexpressedbythefollowingequation[4]:
CTRV=CG+CFOL+CPA+COT+CPT+CVG(3)
CGfuelcosts
CFOL working fluid costs, oil and motor lubricant costs (if there are not included in the maintenance
stage)
175

CPAtyresandaccumulatorbatterycosts(iftherearenotincludedinthemaintenancestage)
COTvehicleinsuranceandroadtraffictaxcosts
CPTmotorwaytollcosts
CVGdrivercosts
Thevehiclefuelcostcanbeexpressedbythefollowingequation:
CG=gecGS ()(4)
ge(l/km)fuelconsumptionforappropriatevehicle
cG(/l)fuelsingleprice
S(km)vehiclemileage
Itshouldbenotedthatfuelconsumptionisbasicallyavariablesizeandthatitdependsonvehicletechnical
condition.Forarealdisplayofsuchacost,measuringshouldbemadeoftherealfuelconsumptioninreal
exploitation conditions. Tyres and accumulator battery costs in this case are taken within corrective
maintenance. Working fluid costs and oil and motor lubricant costs are not considered out of the
maintenanceprocess.
2.3Maintenancecost
Maintenancecostconsistofthefollowingthreeelements:
CMC=COMP+COMC+CTC(5)
2.3.1Costsonvehiclepreventivemaintenance
In general, preventive maintenance costs are most accurately fixed according to the preventive
maintenancescheduleprovidedbyvehicle manufacturerson thebasisoftheirownmarketresearchand
experienceandtargetedtoashighcompetitivenessoftheirvehiclesaspossible.
The total cost amount required to be spent on preventive maintenance during the operating state
apparentlydependsonthenumberofpreventivemaintenanceoperationsrequiredtobeperformedonthe
vehicle during its usage, and on the cost amount required for carrying out such preventive maintenance
operations.Forthepreventivemaintenancecost,thefollowingequationcanbeused[4]:
COMP=tcM (6)
toperatingtime
cM average costs on preventive maintenance applied to an operating time unit that these costs are
dependentonthevehiclereliabilitylevel,i.e.failurerate
2.3.2Costsonvehiclecorrectivemaintenance
Thetotalcostamountnecessarytospendonvehiclerepairsduringitsoperatingstatedependsapparently
onthenumberoffailureswhichoccurinthevehicleduringitsusage,andonthecostamountnecessaryto
removeeachfailure.Ifthefailurerateisregardedasameasureofreliabilitylevel,itispossibletousethe
followingequationforrepairingsupportcosts[4]:
COMC=tcR (7)
failurerate
toperatingtime
cRaveragepriceofthevehicle,whereasitisestimatedthatthepriceisagaindependentonthevehicle
reliabilitylevel,i.e.onfailurerate
2.3.3Totalcostsonvehiclemaintenance
Vehiclemaintenancegenerallycomprisesthefollowingoperations:
care
preventivemaintenance
correctivemaintenance
176

overhauls(middleandlargescale)
control/inspection
CTC=CC+COMP+COMC+CO+CCI(8)
Figure1:TotalmaintenancecostonIVECOCARGOsmaintenance
Figure1representsmaintenancecostsofIVECOCARGOfor3threecasesofvariousexploitationintensity
expressedinmileagetravelledperyear:
I10000kmperyear(actualsituationinthisvehiclefleet)
II20000kmperyear(recommendedforthispurpose)
III30000kmperyear(intensiveexploitation)
2.4Amortization
Amortization percent is set depending on vehicle category (kilometercategory Km.K) and vehicle
exploitation period (age). Vehicle category is set for every individual vehicle type of the same brand
according to the SUPERSCHWAKE Catalogue [5]. Vehicle exploitation period is set from the date of first
registration(asitcanbeseenfromthetrafficbooklet)tillthedatewhenthevehiclewassold.
2.5Disposalcost
Vehicledispositioncanbeasimportantasvehicleacquisition.Thedisposalprocedureshouldstartaftera
long use when both maintenance costs and vehicle amortization begin to grow rapidly. As this study
reviewsusercosts,onlyfordisposalcostisconsideredthesalepriceofaspecificvehicle.Furthermore,the
dismantlingprocessisnottakenintoconsideration.
Figure2:IVECOCARGOuserscostforthefirstregimeofexploitation
CONCLUSIONS
The article describes methodology of calculating user costs on any vehicle. To carry out this task
successfully, it is necessary to collect and sort dataon the occurrence and relevancy of failures, costs on
177

failuresremoval,preventivemaintenancecostsandcostsonoperatingstate.ThedevelopedLCCmodelon
thevehicleusercostsincludesanyinfluentialelementsfoundintheuseofvehicles.Itshouldbementioned
thatthisstudyservesasaninitialbaseonwhichtodevelopimprovedvehiclelifecyclecostmodels.
Thismodeliseasytounderstandandallowsforrelevantcorrectionsandmodifications.Ithasbeenverified
inthisresearchbyanalysesmadeontherelevantvehicles.
Knowledgeofthevehicleusercostsmayhelpvehiclemaintenanceengineerstoenvisagesuchcostsforthe
nextyearandthuscreatetheirbudgetmoresuccessfully.Thisapproachrelatesannualcostsforoperatinga
singlevehicleinafleettofactorssuchasdistancetravelled,averageoperatingspeeds,fuelconsumption
levels, and considers all additional work hours not driving (i.e. waiting time, loading / unloading time)
where drivers and equipment are "on duty. Moreover, knowledge of such costs may also help vehicle
manufacturersbemorecompetitive.
REFERENCES
[1] InternationalStandard,DependabilitymanagementPart3:ApplicationguideSection3:LifeCycle
Costing,IEC6030033,2005
[2] Blanchard,B.,Fabricky,W.,LifeCycleCostandEconomicAnalysisPrenticeHall,Inc.,EnglewoodCliffs
NJ,122235,1991
[3] Barringer,P.,LifeCycleCostsandGoodPracticesNPRAMAINTENANCECONFERENCEUSA,1626,1998
[4] Furch, J., Determination of vehicle durability time based on life cycle costs and failure intensity
UniversityofDefenceBrno,CzechRepublic,13,2008
[5] SchwakeListe,SuperSchwakeBandI12/06,Eurotaxschwake,117,251254,2006
[6] Jakimovska,K.,ResearchontheuserscostsinmotorvehicleslifecycleMasterthesisontheFacultyof
MechanicalEngineering,Ss.CyrilandMethodiusUniversitySkopje,106150,2009
[7] Blanchard,B.,FabryckyW.,SystemsengineeringandanalysisVirginiaPolytechnicInstituteandState
University,PrenticeHall,Inc.,EnglewoodCliffsN.J.490539,1981
[8] Barringer, P., A Life Cycle Cost Summary, International Conference on Maintenance Societies
ICOMS,110,2003
[9] Frangopol, D., Fllow, Lin, KY., Estes, A., "Lifecycle cost design of deteriorating structures" J. Struct.
Eng.,ASCE,123(3)2001
[10]
Barton,R.,&Associates"EstimationofcostsofheavyvehicleusepervehiclekilometreinCanada",
finalreport,December2006
178

STANDARDSANDCOMPETENCIESOFTHEEUTHEMARKETSTRATEGIES
OFFINANCIALSERVICESINTHEBALKANREGION
NadaVignjeviDjordjevi,TheStateUniversityofNoviPazar
emsudinPlojovi,InternationalUniversityofSarajevo,BosniaandHerzegovina
INTRODUCTION
New members joining the European Union, happily coincided with the economic rise worldwide. The
investment industry has positioned itself at the time of European expansion in the emerging markets.
ExtendedEuropeancapitalmarket,precededbyalongperiodofpreparationofthenewmembers,inwhich
they felt the positive effects of connecting with more mature markets. Experts point out that the World
BankpolicymakerseightnewmembersoftheEuropean.
Unionshouldadoptaproactivestanceintakingfurtherfinancialreformsandthatinadditiontotherapid
growth of the banking system and stimulate growth in the form of nonbanking financial operations.
Increasinglyimportantshareholdersassociatedwiththestrengtheningpowerofinstitutionalinvestors.So
stockholdingstrengthenedwiththehelpofrepresentativesofinstitutionsinthefieldofinsurance,pension
funds and investment funds. All the major part of savings managed by institutional investors. Savings
realized the benefits of financial innovation, which have significantly lowered the cost of the invested
money management services and improve the quality and diversity of investments. This "gathering"
individualsavings,haveimprovedtheefficiencyfrontierrelationsincomeriskandontheotherhand,over
sizedachievetheeconomiesofscaletransactions.Also,depositorscanexpectahigherlevelofrevenuesfor
thesamelevelofrisk.
1.STANDARDANDCOMPETENCESOFTHEEU
Thegeneralobjectiveoftheregionalapproach,whichisdefinedbytheEuropeanCommission,inaddition
totheconsolidationofpeaceandstabilityinSoutheastEuropeandtoencourageandassistitseconomic
regeneration.Basicelementsofthisprocess,theEuropeanCommissionhasdefinedas:
DevelopmentAgreementasthebasisofnewtypesofcontractualEU'srelationswithindividual
countriesoftheBalkans;
Developingandimprovingexistingeconomicandtraderelations;
Developingexistingfinancialassistance,particularlythroughnewfinancialinstruments(CARDS);
Thedevelopmentofpoliticalandbusinessdialogue,includingregionallevel.
The strategy of economic reform and regional cooperation, which represents, in fact, asymmetric trade
liberalization, and on that basis contributes to the changing position of the insurance company only one
side has improved conditions for preferential imports from the Western Balkan countries by granting
"emergency trade measures." Rules has expanded the scope of application of additional preferential
measures, ie dutyfree treatment on 95% of goods originated from countries that are involved in the
association.
The most important institutional sectors in the formation and use of the reservoir at the level of macro
system,hencethecomponentpartsofcommercialsourcesandplacementsare:1.Economy2.Education,
3. Population, 4. Bodies and institutions, 5. Banks and other financial organizations and 6. Foreign
countries. Seen from a development point of view the most important economic sector positions in the
formationofmarketandinsuranceresourcesandtheuseofcredit.Complementaryimportanceofasector
ofthepopulation.
Basedonempiricaldatacanformulateaconclusionthatallsectors,excepttheeconomy,usingsignificantly
less bank loans, but what is their participation in the formation of bank credit resources, while some
sectorsingeneralanddonotuseloansfrombanks.Fromthiswecanconcludethatthebankingsectorisa
policydistinctsectoraltransformationofresourcesforthebenefitoftheeconomy.Ifthepolicyisobserved
*TheStateUniversityofNoviPazar,Vukaaradia bb, 36300 Novi Pazar,Srbija
midass@orion.rs
179

fromtheaspectofshortterm,itcanbepositive,becausetheeconomyprovidesafundinggap.However,
viewedoverthelongterm,thisphenomenoncouldbeseenasasignalthatthemacrosystem,thereare
defectsintheformationofthereservoir,whichshouldtakecertaininstitutionalchanges.
These as wellaschanges intheenvironmentand within thecompaniesthemselves potenciraeall the
complexityofmanagingchangesinmarketingmanagement.Asmanagersofinsurancewillincreasemore
systemic,ratherthanstrictlycommercialandinsuranceoriented.Thismeansthatmanagerswillbemore
in insurance strategists than previous operators, in order to achieve the evolutionary position of
insurance companies in the market conditions. It will be in the full sense of the present innovative,
almostrevolutionarytrendscharacteristicoftheoverallbusinessenvironment.
Latelytherehavebeenmanyconsolidationamongfinancialinstitutions,andonefinancialkoglomeratmay
initselfincludesalltypesoffinancialinstitutions.Manyfinancialconglomeratesofferingservicescomercial
banks,investmentbankingservices,brokerageservices,mutualfunds,insuranceservices.Theyalsohavea
pension fund and work with pension funds of other companies. The most striking example of a financial
conglomerate Citigroup Inc.. which offers services through commercial banks Citybank destroyed,
insurance services through the Traveler's insurance unit and investment banking and brokerage services
throughSalmonSmithBarneyunit.
In the future we can expect a more rapid consolidation within the banking system and insurance, and
increasedcompetition,andfromitwillemergemorefavorableconditionsandagreaterrangeofproducts
thatbankswilloffer.
Rekonfiguration, download, connection pooling and insurance companies through capital competition
faced with various forms of noncapital development and growth of enterprises. The globalization of
businessactivityfavorstheestablishmentofvarious"jointventure"investmentsandstrategicalliancesin
ordertotakeadvantageofopportunitiesintheregionalmarket.
Resistance of top management changes may represent one of the major obstacles to the successful
implementation of a transformational process. There are a number of reasons, especially in our country,
which is why top management does not undertake changes. Some of the most important are: fear of
change, whereby the process of managing changes immanent resistance, which is a result of fear of the
unknownandexperiencingchangesasathreatandapossiblesourceofuncertainty;
The European Union has adopted an Action Plan for Financial Services, which aims to create a single
financialmarketandtothisendemphasizestwopriorities:a)adoptionofthedirectiveonthetaxationof
income from interest on savings and b) a change in the rules of procedure adopted in the taxation of
companies. Among other proposals are: improvement of the Prospectus Directive in the issuance of
securities or other investment services, updating regulations on accounting of financial institutions, the
adoption of the directive on crossborder use of collateral, the agreement on the merger of financial
institutions,investmentfundsdirectiveandthedirectiveonthecontrolofpensionfunds.
OneofthemostimportantlawsisAntimonopolylaw,oralawthatwouldregulateantimonoplybehaviorof
companiesandindividualsinourmarket.Ithinkthatwouldbehischangingpreventfurthermonopolization
oftheSerbianeconomy,whichisalreadywellunderway,butnoneofauthorizednottoengagethefacts
andthesolutionsputforthpublicly.
Intheareaofoversightofbusinessconfidence(prudentialcontrol)shouldissueadirectivetoliquidatethe
banks and insurance companies, on the treatment of "electronic money", to improve the directive on
moneylaunderingandimproverulesforthesupervisionoffinancialconglomerates.
2.SEGMENTATIONMARKETANDCUSTOMERANALYSISINSTITUTIONALSECTOR
Market segmentation is the process of identifying significant differences in the characteristics of the
customersinordertodividethemarketintotwoormoregroupsofconsumersforthepurposeof:1)the
electionofthosepartsofthemarketthatthecompanythathandlesand2)thecreationofproductsand
programs to meet the different needs of each customer group. The benefits of market segmentation
strategy are multiple: 1) to better identify marketing opportunities; 2) makes it easy to customize the
midass@orion.rs
180

marketingmixtotargetspecificgroupsofconsumers;3)helpstobetterallocatemarketingresources;4)
directsthepositioningoftheproducttotheconsumers,andtocompetition;5)directstheplanningproduct
development.
Market segmentation is dezagregate and indicates that there are different demand curve where until
recentlyitwasassumedthatthereisonlyone.Inastrategytodifferentiatethecompanyistryingtocontrol
themarketandisolatetheirproductsfrompricecompetitionfromothercompanies,usingveryintensive
promotion as a marketing instrument. Segmentation strategy based on the heterogeneity of the market
and the fact that there are a number of smaller homogeneous markets due to different consumer
preferences.
Segmentationasastrategyofadaptingproductstotheneedsanddemandsofcustomers.
Strategyofsegmenationiswinningmarketdepth.
Inordertocreateamarketsegmentationstrategytoensureitisnecessarytodomoreactivitiesandbringa
greater number of decisions. Activities begin with the identification of the dimensions of market
segmentation,tocreatetherelativeprofilesofmarketsegmentsonthebasisoftheseactivitiesprovidefor
totalmarketpotentialforeachsegment.Withineachsegmenttoidentifythefactorsofcompetition,and
thendefinethemarketingmixforservingeachsegment,offeringitsfullrangeofinsuranceproductswere
oftengoinginbankingbusiness.
Marketingenvironmentconsistsofexternalfactors,whichdirectlyorindirectlyaffectthepurchaseofthe
inputs and generate outputs. Marketing environment can be understood as a set composed of six
categoriesofpower:political,legal,regulatory,social,economicandtechnological.Regardlessofwhether
youarechangingfastorslow,powerenvironmentsarealwaysdynamic.Forinsurancecompanieschanges
in the environment creates uncertainty, threats or opportunities. easy future is not entirely predictable,
companies can evaluate what is going to happen. It is safe to say that the same will continue modifying
their marketing strategies in response to a dynamic environment. Marketing directors in the insurance
companiesmustbereadynottomisschangesintheforcesoftheenvironmentandtotakeadvantageof
opportunitiesandbepreparedwhenthedisadvantagesenvironment,otherwisethecompanycanbefound
in big trouble. Environmental analysis is the process of evaluation and interpretation of information
obtained from market research. The management of the company evaluates information concerning the
accuracy,tryingtosolve.the.inconsistencies.in.data.
Establishe significance of certain findings: Rekonfiguration, download, connection pooling and insurance
companies through capital competition faced with various forms of noncapital growth and enterprise
development. The globalization of business activity favors the establishment of various "joint venture"
investmentsandstrategicalliancesinordertotakeadvantageofopportunitiesintheregionalmarket.
Resistance of top management changes may represent one of the major obstacles to the successful
implementation of a transformational process. There are a number of reasons, especially in our country,
which is why top management does not undertake changes. Some of the most important are: fear of
change, whereby the process of managing changes immanent resistance, which is a result of fear of the
unknownandexperiencingchangesasathreatandapossiblesourceofuncertainty;
Management is not aware of the business situation of the insurance companies, because the
maintenance and improvement of competitive advantage depends primarily on the ability of timely
detectingandunderstandingchangesintheexternalenvironment,
Wrongtointerpretorignoretheavailableinformation,asinsufficienttransparencychangesmayhave
resultedinbiasintheassessmentofthecurrentsituation;
Therearenoclearvisionandstrategyforthetransformationprocess,becauseleadershipisacriticalfactor
forthesuccessofmanagementchangeswhichpracticallymeansthattheleaderwhorecognizestheneed
forthechangeandquestionsthebasicassumptionsaboutbusinessandthefunctioningofthecompany;
Interest in maintaining the current situation because it means a loss of privileges or conditions in our
retentionoftheexistingsituationallowsyoutogetovertheprivatesectorandthroughvariousformsof
noninstitutionalprivatizationachievesignificantrevenues;
midass@orion.rs
181

The management of insurance companies should not be too much time devoted to operational issues,
keeping in mind, everyday ways to review the functioning of the company, that management by listed
companies most part of the time is spent removing crisis, emergency situation, which means that
management actions aimed at eliminating the evident crisis situation and less the timely warning of
opportunities and threats: The success of the past can be a cause of blindness in the current situation,
becauseofthemoderninsurancecompanyrequiresnotonlyadequatesensitivityandspeedofreactionto
changesalreadyandstartthechangesthroughinnovation;
Not understanding the insurance company's mission, its competence and the basic ways to achieve
competitiveadvantage,becauseeachcompanyakindcollectionofuniqueresourcesandthecapabilities
thatprovidethebasisforacompetitiveadvantageandstrategy.
Companies must decide precisely how and where to channel your product or insurance products in
selectedmarketsegments.Theneedsanddesiresoftheinsuredinthetargetmarketsmustbematerialized
intheformofamarketingmix.Itisparticularlyimportanttotheinsuredexperiencedserviceinsuranceand
howitispositionedrelativetocompetitiveofferings.Throughanalysis,marketingdirectorofthecompany
seekstodescribethecurrentchangesintheenvironmentandthoseanticipatedinthefuture.Byevaluating
thechangemanagershouldbeabletoidentifypossiblethreatsandopportunitiesrelatedtofluctuationsin
theenvironment.
Understandingofthecurrentsituationandtakingintoaccountthethreatsandopportunitiesarisingfrom
changesintheenvironment,helpsmarketingdirectorsinensuringthatassessmentactionsundertakenand
theresultsofmarketingeffortstopresentanddevelopmarketingstrategiesforthefuture.
Indealingwiththeforcesinthemarketingenvironment,canbeappliedtotwogeneralapproaches:accept
powerenvironmentslikethosethatcannotbecontrolled,ortoconfrontthemandtrytoshapethem.If
the power of the environment are viewed as the same, which is impossible to control, the company
remainspassiveandreactivetotheenvironment.Insteadoftryingtoinfluencethestrengthenvironments,
itsdirectorsseekmarketingandfactorsaffectingtheexpectedserviceaspropaganda,oralpropagandaand
previousexperience.
Externalmarketinghasadirectimpactonthepromotionofinsuranceservicesandindirectlybytailoring
serviceoffersinsuranceinaccordancewiththerequirementsanddesiresoftheinsuredandthecreationof
marketing mix on previous experience and oral propaganda. Given that the indirect impact of the
consequencesofpreviousresults,itisbasedonrealisticpossibilitiesandcapabilitiesofthecompany,which
affectstheformationofpreviousexpectationsandinmostcasesiscompletelyobjective.
Promoting the services offered by the company directly affects the formation of previous expectations.
What is the level of the previous expectations of higher quality to be higher, to get it insured and those
perceived. Increase expected implies the necessity to improve performance objectively measured by
quality,totheperceivedqualitywashigher.Otherwise,theinsuredtendperceptionoflowquality,evenin
conditionswhereitisobjectivelymeasuredqualitysatisfactory.Thereasonliesinthefactthattheyarenot
fulfilled(unreasonably)highexpectations(actuallyatthesametimeislessandtheinitialinclinationofthe
potentialoftheinsuredtoconcludeinsurance,buthigherhisrevoltwhentheyrealizethatthequalityof
servicesdeliveredisnotatthelevelofpromises).
Wrong is the determination of those insurance companies that are prone to stress the major
communicating the benefits and superiority over the competition, as the expectation of greater created,
thegreaterthedangerofafinalimpressionofpoorquality.
Formingacommunityriskisabasicassumptionoftheexistenceofinsurance.Membersofthecommunity
risk(companies,banks,cooperatives,privateindividuals)eachassociateinorderdistributionofrisks,and
forcommonsecurityagainstunpredictableevents,ieofthesamerisksthatthreatenthem.Byforminga
communityriskisobservedthatthebasicmotiveofpurchaseofinsurancebytheinsuredpersonproviding
the possibility of occurrence of adverse events and other equally important motives such as: security,
confidenceandprotection.
The behavior of the insured affects a whole range of factors which may be psychological in nature.
Environmentalfactorsofapsychologicalnature:cognitivebehavior,andaffectivebehavior.
midass@orion.rs
182

Cognitivebehaviorimpliestheprocessofreceivinginformationtoregavanjaspecificproblem.Thestarting
point of knowledge, thinking and beliefs, which are formed under the influence of experience and are
storedinthememoryofconsumers.
Environmentalfactorsthatcanhavevariousformsofinfluenceonthebehavioroftheinsured,theculture,
thefamily,referencegroups,socialclassesandstrata,status,lifestyle,etc.Thesefactorsmayaffectboth
cognitiveandaffectivesystemoftheinsured,anditsbehavior.Culturehasabasicandbroadestimpacton
people's behavior as consumers. Culture defines modes of behavior, rules, customs and norms which its
members adhere. In those countries where there is a tradition of culture of insurance, there is also the
mostdevelopedinsurancemarketandviceversa,unfortunatelyinourcountry,thecultureoftheinsuredis
atalowlevelofobjectiveandsubjectivereasons.
Referencegroupsaregroupswhosebehaviorisaperson'sreputation.Thefamilyistheprimaryreference
group.Itaffectsanumberofwaystotheformationofvalues,beliefsandbehaviorsofindividualsandby
economic status, emotional support, socialization of children and lifestyle. These are some of the most
influentialsociologicalfactorsthatinfluencethebehavioroftheinsured.Fromthemacroeconomicfactors
most influential on the behavior of the insured are: national income, social organization, and regulation.
Thehighernationalincomeandhigherstandardoflivingandthusagreaterneedforinsurance.
3.STRATEGICMARKETINGMANAGEMENTOFFINANCIALINSTITUTIONS
Thefirstphaseofvaluecreationandflowdeliveryoptionvaluesasataskofstrategicmarketingoffinancial
institutions.Segmentation,targetingandpositioningaretheessenceofstrategicmarketing.Creatingand
communicatingvaluesareamatteroftacticalmarketing.Thespacebetweenthemarketingstrategyand
theinsuredpersontowhomitisdirected,andisfilledwithtacticalactivities.
Theaimofmarketingstrategymaybetoincreaseprofitability(increasedsalesofinsurancepoliciesalready
existingpolicyholdersincreasingcustomerloyalty)andincreasingmarketshareinexistingmarketsornew
orbothmarkets(attractingnewcontributors).Also,targetmarketingstrategiesinstitutionscanbebothof
thesemergedintoonewhichisgenerallythepractice.Beforeformulatingtheobjectivesofthemarketing
strategy,accordingtowhichitwould bedirectedsegmentation,targetingandpositioning,itisnecessary
situationalanalysisoffinancialinstitutions.Situationanalysisprovidesrelevantinformationonthesaleof
insurancepolicies,thecostoftheinsurancecompanies,competitiveinsurancecompaniesandavarietyof
factors in the macroenvironment. Then, market data, as defined. Strong market position means that
companies have a large market share and are usually profitable. It is thought that the market share is
usually not required to generate profitability. Profitability is a result of business strategies, such as
providinghighqualityinsuranceservices,etc.providingsuperiorinsuranceservicesfromcompetitorsleads
to greater loyalty of the insured, whereby the company will have fewer costs about attracting new
customers,whichwillleadtoprofitableoperations.Profitimpactonmarketingstrategy(PIMS),isnotonly
used to diagnose problem areas or recognition of opportunity, but also to assist in the allocation of
resources among business units. PIMs can marketing directors of insurance companies that serve as the
formulaofsuccessorprescribedguideforguaranteedsuccessfulstrategicactionplans.Thesemodelsarea
supplement,notasubstituteforyourownjudgmentmarketingdirector.
Characteristicsnonfinancialcompaniesinthebusinessofinsurancerelatingtotheinternalorganizationof
the work itself which includes the internal marketing. Basic characteristics of the nonfinancial business
relatingtothefunctioningandinternalbenchmarking,whosefocusistocomparethespecificactivityofthe
product, service, logistics and other top organizations independent of the type of activity. Internal
benchmarking is very interesting for companies that have jagged organizational structure. Given the fact
thattheinsurancecompanycharacteristicstructureintheformofterritorialdislocatedorganizationalunits
in the form of branches, where the business makes a similar set of operations that can be a very
jedinostavanwaytocompare,recommendedintensiveuseofbenchmarkingforinsurancecompanies.For
example,theinsurancecompanythathasbranchesinvariousregionscanbecomparedtoworkinthem,in
order to find the best practical solution, which provides a distinctive quality to the customer's insurance
productsoridentifypotentialsavings.Branchinsurancecompaniesweconsideredstrategicbusinessunits.
midass@orion.rs
183

Definingtheresearchoftheinsurancemarket
The database includes diagnostic and prescribed information to help in the analysis of marketing activity
and formulating marketing strategies. The analysis focuses on the opportunities, issues, resources and
opportunities. Contents of market research that should help the insurance company when choosing
strategies, identified more than thirty facts that affect the company's operations, and the same would
comprisethefollowing:
Sharesinrelationtothelargestcompetitor
Thequalityoftheproductcomparedtothecompetition
Ratesincomparisonwiththecompetition
Marketingeffortsagainstthecompetition
Modelsofmarketsegmentation
Therateofintroductionofnewproducts
Thestructureoftheproductionprocess
Capitalintensity
Thedegreeofverticalintegration
Capacityutilization.
Theproductivityofcapitalequipment,theproductivityofemployees,budgetsresearchanddevelopment,
advertisingandpromotionbudgets.Thesefactscanbedividedintothreesetsofvariables:(1)thoserelated
to the structure of the markets in which the company competes; (2) that describe the company's
competitivepositionwithinthatmarket;(3)relatingtothestrategychosenbythecompany.
Thecriteriabasedonwhichformsegmentsrelatedtothefundamentalsofsegmentationconsistsofseveral
groups,themostimportantarethefollowing:
Thefirstgroupconsistsofthemostcommonlyusedcriteriasubgroups,whicharerelatedtothegeographic
locationmakesthebuildingsandcustomersontheirdemographiccharacteristicsrelatedto:age,gender,
income,familylifecycle,etc.Itisthesegmentationcriteria,whicharethesimplestandforwhichdataare
generally available in all statistical sources sekudary data. However, what makes them easily accessible,
while placing them in a group of necessary but not sufficient conditions for the realization of the
segmentation and the formation of segments. Some authors call them skeleton skeleton segmentation
whichmustbesupplementedbyothercriteria,primarilythosefromthegroupofconsumerbehavior.
Differentcustomerpreferencesopenproblemofdefiningtheserviceoffersavarietyofmarketsegments,
therefore, it is appropriate on the basis of information on the benefits that customers want and expect
fromamarketsegmentbasedoncriteriafromthegroupofconsumerbehavior:
Usesrequiredbytheservice,
Expectations,
Tendencytowardsbuildinglongtermrelationships,
Willingnesstoengageintheprocessofprovidingservicesrespondingtomarketingfactors(factorsof
supply)thevolumeoftransactions.
EXAMPLE:Todefinemarketsegmentsiscarriedoutmarketresearchrelatedtoqualitativeresearch,focus
groupdiscussions,groupsof610participants,durationof90120minutes.Thistechniqueallowsadeeper
understanding of the behaviors, attitudes, motives, etc. the insured, as well as the collection of large
quantitiesofinformationinarelativelyshortperiodoftime.Resultsoffocusgroupdiscussionscannotbe
generalized to the population, because the sample is too small. Taking into account that the subjects
chosen to advance to the selected criteria, opinions should be considered typical only for this specific
segment of the population: the aim of the research: examining the attitudes of participants towards
insurancecompanies.
Specificationofobjectives:
1. Knowledgeandattitudestowardsdifferenttypesofinsurance,
2. Theuseofandsatisfactionwithservicesinsurancehouse,
3. Trustinthevariousinsurancecompanies:private/public,domestic/foreign,
midass@orion.rs
184

4. Theperceptionoftheidealhomeinsurance,
5. Themethodofinformationaboutinsurancecompanies,
6. Perceptionofindividualinsurancecompanies.
The insurance comany can choose between three alternative strategies align its resources with potential
markets:1)massmarketstrategy;2)Thestrategyofconcentrationononemarketsegment,and3)multiple
marketsegmentationstrategy.Strategyorthesocalledmassmarket.undifferentiatedmarketingresponse
when the market is homogeneous in its demands. With one combination of marketing mix, based on a
single product, the company strives to meet the needs of all customers. This strategy is very difficult to
performintheinsurancemarket,primarilybecauseitisnothomogeneousinitsdemands.Thestrategyof
concentrationononemarketsegmentorso.concentratedmarketingstrategyisappropriatewhenthereis
a well defined group (segment). The company produces one marketing mix for the special needs of one
segmentofthetargetfromseveralmarketsegments;itisonebrandofproductsorservicestailoredtoa
group of consumers. Competitive advantage is gained specialization or uniform a good marketing mix
adjustment needs of the target market segment. This segmentation strategy is very present in the
insurancemarket(pensioninsurance,voluntaryhealthinsurance,lifeinsurance,etc.).
Thestrategyassumesmultiplesegmentationorientationinseveralmarketsegmentstoformamarketing
mixforeachsegmentindividually.Thecompanyusesthedifferencesbetweenmarketsegments,tryingto
achievemaximumparticipationinthemarket.Thecompanyneedstohavegreatsources.Createdifferent
framesforeachpricesegment.Thisstrategyofsegmentationintheinsurancemarketcanonlycarryouta
largeinsurancecompany.
Market segmentation is an activity that precedes the selection of target markets, maximizing longterm
workload,longtermincreaseinprofitmaximizingshorttermworkload,increaseshorttermprofits,affects
theorganizationalimage,thereasonsfortheoffensivestrategyfordefensivereasonsstgrategiju,internal
resources/capabilities,relativereadinesstender,etc.
Theattractivenessofthesegmentsareclassifiedintoseveralgroups:
Firstgrowthratetheaverageannualspeedofgrowthofincomesourcesusedbythatsegment.Itcanbe
used and the overall average rate of growth. Of course, when determining the rate of growth of the
segment,tobetakenintoaccountasmuch(ornot)stimulatingbusinessenvironment.
AvailablesecondsegmentsizeOnewaytocalculateistoestimatethetotalincomeofthissegmentduring
the specified time, less inaccessible income, regardless of the invested funds. The second most common
wayistousethesizeoftheentiresegment,itdoesnotmeanthatthemanagerbringsanycourt,which
coulddistorttherealpicture.Thismethodisrecommended.
Thirdpotentialprofitsitismuchmoredifficulttocalculate,duetosignificantfluctuationsdependingon
thesegment.Forexample,fortheevaluationofpotentialprofitsegmentcanbeusedPorter'smodeloffive
factors,suchasthetableno.1:
Table1Porterovmodelafactoroffive
Subfactorspotentials
Rangsegmentprofit
10=smalland
0=largePondering
subfactorpointspondering
subfactors(rankx
ponderingvalue)
1Competitivepowerandcleanliness 50
2Riskofsupstitute
5
3Riskfromsojourned 5
4Powerofsuppliers 10
5Powerofbuyers
30
midass@orion.rs
185

Pointsafactorofprofitpotentials
Provenance:M.McDonal,L.Dunbal,SegmentationMarketplace(MarketSegmentation),Clio,
Belgrade,2003,p.136
Subfactorsaresupstitutestoprofitpotentialis.Ponderingvalueaddedupto100togetpontsafactorof
profitpotentials.
EXAMPLE:
Intheinsurancecase,subfactorscanbe:
Table2
SubfactrosRanksegmentPondering
large,medium,smallxvaluepointspondering
subfactors
Unmetneedsforinsurancesevice
efficiency
35
Unmetneedsfor
Favorsinsurance(certainty 35
Potentialistheprice l
Competitivecleanliness
10
Costsofentrytosegment
10
Origin:Researchbyauthor
Afactorofthreegroups(growthvariableandobtainit)couldbeahundredregards,marketinsuranceto
add, for example, political risk and political elements of the municipality. For inlaw a factor of
attractiveness of the segment pondering the relative greatness to one another, according to specific
requirementsofinsurancecompany.
Table3Segmentationofinsurancemarketandprofitpotential
Growtrate
40
Accessiblesizesegment
Profitpotentialis
40
Total:100
20
ORIGIN:RESEARCHBYAUTHOR
Insomecoincidences,itcanbe,togettoponderinggrowth(Thatneedtosmallothersentences).Elements
ofthese,mayformthecombinationwithaspecificmarketelementsof.
CONCLUSION
Allthe majorpartofsavingsmanaged byinstitutionalinvestors.Savingsrealizedthebenefitsoffinancial
innovation, which have significantly lowered the cost of the invested money management services and
improve the quality and diversity of investments. This "gathering" individual savings, have improved the
efficiencyfrontierrelationsincomeriskandontheotherhand,oversizedachievetheeconomiesofscale
transactions.Also,depositorscanexpectahigherlevelofrevenuesforthesamelevelofrisk.
Currenteffortstowardsimprovingcorporategovernancepracticesconstituteanunavoidableaspectofthe
transition process, as they are directed towards cristaling legal and regulatory framework, building
confidence among domestic and foreign investors and strengthen financial markets and banking system.
Theregimeofmovementofforeigncapitalisarrangedaseriesofregulations.Ofparticularimportanceare:
midass@orion.rs
186

the Law on Foreign Investment, the Law on Securities Market and Other Financial Instruments Act, the
credit relations with foreign countries, the Foreign Exchange Act, the Payment System Act, the Act on
InvestmentFunds.Theregimeofcapitalmovementscomplementsanumberofotherregulations,suchas
laws: the National Bank of Serbia, banks and other financial institutions, insurance, etc. After more than
deceide transitional process, Serbia has largely succeeded in introducing the key legal and economic
institutionsofthemarketeconomy.
LITERATURE
[1] CouncilRegulationEC,No.2007/2000.
[2] DavisG.andUseemM.,TopManagementCompanyDirectorsandCorporateControl,Pettigrewand
Wittington,2003,http://www/calpers.org.
[3] LanningMJandMichaelsEG,ABusinessisaValueDeliverySystem,Clio,Belgrade,2003rd
[4] Keller,K.L,MarketingManagement,12.izdanje,Datastatus,Belgrade2006th,p.36
[5] McDonalL.Dunbal(MarketSegmentation,MarketSegmentation),Clio,Belgrade,2003,p.136
[6] M.BeerandN.Nohria,CrackingtheCodeofChange,HarvardBusinessReview,MayJune,the2000th
[7] VignjeviDjordjeviN,Marfinmarketinginfinance,Europress,Belgrade2005th
[8] 8.VignjeviDjordjevicN,ZarkoviN,Insurancelaw,institutions,management,Finegraf,Belgrade,2010

midass@orion.rs
187

UTICAJPNEUMATIKANABEZBEDNOSTITROKOVEEKSPLOATACIJE
VOZILA
MiloPetrovi,Milped*
DrGradimirDanon,UniverzitetuBeogradu,umarskifakultet
Pneumatici igraju kljunu ulogu u bezbednost vozila i obino predstavljaju najveu stavku u trokovima
odravanja voznih parkova. Vazduh pod pritiskom je osnovna nosea komponenta pneumatika i kod
savremenihpneumatikaprimaido95%ukupnogspoljnjegoptereenja,aostalih5%preuzimajukarkasai
protektor.Nedovoljnonapumpani(aliiprepumpani)pneumaticigubesvojeperformanseipouzdanost.To
utienaukupneperfomansevozilaipoveanjeverovatnoedasesaobraajnanezgodadogodi.
UTICAJPNEUMATIKANABEZBEDNOSTSAOBRAAJA
Pneumatici su deo sistema (vozila) ija je funkcija prevoz ljudi i robe, bez izazivanja preteranog rizika od
teteilipovrede.Postojedveglavneoblastiukojimaotkazipneumatikamoguuticatinabezbednost.Tosu
potencijalnetetei/ilipovredepovezanesaodravanjempneumatika,odnosnomontaom,demontaom,
popravkama i otkaza pneumatika do kojih dolazi u toku vonje, u tom sluaju je situacija u pogledu
bezbenostiiposledicamnogosloenijaiopasnija.
Nedvosmislenojeutvrenodapneumaticiimajuvelikiuticajnaponaanjevozilapriupravljanju,pogonui
koenju, kao i da pritisak vazduha i pohabanost pneumatika utiu na performanse vozila. [1] Nedovoljno
napumpani ili preoptereeni pneumatici se preterano zagrevaju to za posledice ima: intenzivno i
neravnomerno habanje protektora, zamor karkase i poveanu osetljivost na otkaze. Razloga za otkaze
pneumatikaimadostaimogusepodelitiutrigrupe:
Uprvugrupuspadajuotkazikojisuposledicagubitkavazduhaizpneumatika.Ovdespadajuprobojialii
otkaziusleddugotrajnevonjesaneodgovarajuimpritiskomvazduha;
U drugoj grupi su otkazi usled oteenja bonica koji mogu nastati zbog kontakta boka pneumatika sa
ivinjakomiliivicomrupeili(mnogoee)zbogzamoramaterijalabonicedokogadolaziusledstalnih
optereenja i rastereenja pri prolasku kroz kontakt. Zamor je intenzivniji u sluaju da je pneumatik
nedovoljnonapumpanilipreoptereen;
Treu grupu ine katastrofalni otkazi pri kojima dolazi do separacije protektora ili pojasa. Ovi otkazi
mogu biti posledica greaka u proizvodnji ili protektiranju pneumatika, ali i dugotrajnih termo
mehanikih preoptereenja pri eksploataciji nedovoljno napumpanih ili preoptereenih pneumatika.
Separacijaprotektoramoeuznaajnojmeridaugroziupravljivostvozila.Opasnostjemanjausluaju
otkaza nekog od udvojenih pneumatika. U takvim situacijama iskusan voza moe da zadri kontrolu
nad vozilom. Meutim, ukoliko se radi o pneumatiku na upravljakoj osovini voza odmah i potpuno
gubikontrolunadvozilom.Posledicesusletanjesaputa,prevrtanje,sudarsadrugimvozilom...
Postojijasnaivrstavezaizmeustanjapneumatikaipritiskavazduhaupneumatikuinivoabezbednosti.
Problem je to tu vezu nije uvek lako kvantifikovati. Tome doprinosi i injenica da se, prilikom uviaja
saobraajnih nezgoda, tehnika neispravnost vozila veoma retko oznaava kao uticajni faktor u procesu
nastankanezgode.Ovenezgodeinemanjeod0,4%odsvihsaobraajnihnezgoda,kojesusedogodileu
Srbiji izmeu 2002. godine i 2011. godine [23]. Neto vee je uee tehnikih uzroka u saobraajnim
nezgodama sa nastradalim licima (0,61%) i jo vea u onim sa poginulim licima (0,8%). Sve je to daleko
manjeodstvarnoguticajakojitehnikaispravnostvozilaimanaverovatnoudasenezgodadogodi,teinu
nezgodeiposledicekojeimanaljudeiimovinu.Pneumaticiseu[29]akinepominjukaouticajnifaktoru
procesunastankanezgode.Ukolikobisezadralisamonazvaninimstatistikimpodacimaosaobraajnim
nezgodama to bi nas dovelo na pogrean zakljuak o (ne)vanosti vozila i pneumatika za bezbednost
saobraaja.
injenicajedapneumatici,premazvaninojstatisticinisuestuzroksaobraajnihnezgoda,alipredstavljaju
najeirazlogzaprinudniprekidvonje.Prema[2]oko53%svihpozivaslubizapomonaputevimaAAA
*Milped,Savskinasip7,Beograd
milos.petrovic@milsped.com
188

(The American Automobile Association, Inc.) u 2001. godini odnosilo se na probuene pneumatike. Slini
podacisuiiz2002.godinekadajebilo2,4milionapozivavozaakojisuostalinaputuizistograzloga.Broj
otkazajeverovatnobioiveiukolikoseuobziruzmeiinjenicadajeznaajanbrojvozaasamreionastali
problem.
Otkazipneumatikasuestapojavaikodkomercijalnihvozila.Udonjojtabelisuprikazanirezultatiprovere
tehnikogstanjakamionasprovedenihsvojevremenouSAD.
Tabela1.RezultatiproveratehnikogstanjakamionanatehnikompregleduuSAD
Utvreninedostaci
Brojkontrolisanihvozila
Procenatodukupnogbrojavozila
Konice
355.814
18,7%
Pneumatici
180.703
9,5%
Oslanjanje
79.948
4,2%
Upravljakisistem
40.214
2,1%
Ostaliuoeninedostaci
759.351
39,9%
Beznedostataka
485.990
25,6%
1.902.020
100,0%
Ukupno
Analizapodatakaizgornjetabelepokazujedajenaprvommestu,pobrojuutvrenihneispravnostisistem
zakoenjesa18,7%,adadrugomestodrepneumaticisaueemod9,2%.
Prema rezultatima istraivanja sprovedenim u SAD pneumatici su, kod takozvanih tehnikih nezgoda
komecijalnihvozila,verovatanuzroku21%nezgoda.
Tabela2.UtvreniuzrocitehnikihnezgodakamionauSAD
Verovatniuzroknezgode
Brojnezgoda1998.godine
Odukupnogbrojanezgoda
Konice
3.574
36,8%
Pneumatici
2.037
20,9%
Upravljakisistem
538
5,5%
Pogonskagrupa
384
4,0%
Tokovi
Vezasaprikolicom/poluprikoliciom
307
231
3,2%
2,4%
Ostalasvetla
77
0,8%
Ogledala
38
0,4%
Signalnasvetla
38
0,4%
Oslanjanje
1.576
16,2%
922
9,5%
9.722
100,0%
Ostalo
Nepoznato
Ukupno
Iz gornje tabele se vidi da kao uticajni faktori u procesu nastanka nezgode ponovo dominiraju konice i
pneumatici.Ovojerazumljivosobziromdajeiprilikomtehnikekontrolekodovihureajauoennajvei
brojneispravnosti(Tabela1).
UzrociotkazapneumatikaumomentuprednastanaksudaraprikazanisunaSlika8[3].
*Milped,Savskinasip7,Beograd,
189

Ostalo
27%
Nedovoljno
odravanje nebriga
36%
Oteenja u radu
(proboji,
zasekotine
15%
Loa montaa ili

Greke u
opravka
proizvodnji
7%
15%
Slika8.UzrociotkazapneumatikauzronikanezgodasapovreenimilipoginulimlicimauNemakoj
Sa slike 1 se vidi da je nebriga ili loe odravanje verovatni uzrok 43% otkaza pneumatika koji su za
posledicuimalisaobraajnunezgodusapoginulimilipovreenimlicima.
Istraivai iz SAD su u okviru studije [4] detaljno analizirali saobraajne nezgode sa cele teritorije SAD u
periodu2005.2007.godine,iprocenjivali,nezavisnoodzvaninekomisije,dalisutehnikinedostaciili
otkazi pojedinih komponenata direktno ili posredno doprineli da se saobraajna nezgoda dogodi [4].
Istraivanje je bilo fokusirano na laka vozila i moment pred sam sudar. Posebna panja je obraena na
dogaaje kao to su: eksplozije pneumatika, ispumpani pneumatici, nedostaci na spoljnoj gumi ili toku
ukljuujui i degradaciju materijala od kojih je spoljna guma izraena. Analizirani su pritisak u
pneumaticima, dubina dezena pneumatika, konstrukcija vozila, iskustvo vozaa, faktori puta i klimatski
usloviutrenutkusaobraajnenezgode.
UTICAJPNEUMATIKANATROKOVEEKSPLOATACIJE
Vekpneumatikajeogranienvekomnoseestrukturekarkasespoljnegume.Dokonanogotkazakarkase
dolaziusledciklinihnaprezanja,odnosnozamoramaterijalaodkojihjekarkasanapravljena.Odreenibroj
pneumatikastradairanije,usledoteenjaodvrstihpredmeta,rupanakolovozu,nailaskanaivinjakili
slino.Veknoseestrukturekomercijalnihvozilaje,uposlednjihnekolikodecenija,produennaviestotina
hiljadakilometara,aotpornostnaprobojepoveanaupotrebomelinihvlakanainovihmeavinagumei
viestrukojeduiodvekaprotektora.Uvelikimvoznimparkovimajeuobiajenodasepohabaniprotektor
zamenjujenovim(spoljnagumaseprotektira)ivraaueksploataciju.Postupakseponavljasvedokstanje
karkaseispunjavaodgovarajueUNECEpropise[5,6].
Istipneumatikmoeimatirazliitivekiperformanseurazliitimuslovimaeksploatacije.Tozavisiodvelikog
brojaspoljnihiunutranjihfaktora.Spoljnifaktori,atosuoninakojekorisniknemoeznaajnijeuticatisu
put,atmosferskiusloviidonekemerekarakteristikevozila.Naime,korisnikprilikomkupovinebiravozilo
koje e zadovoljiti njegove potrebe, odnosno bira vozilo za neku pretpostavljenu namenu. Kasnije tokom
eksploatacije moe ali veoma malo uticati na promenu performansi ili karakteristika jednom nabavljenog
vozila.Unutranjifaktoriupotpunostizaviseodznanja,obuenostiitehnikedisciplinevlasnika,odnosno
vozaaikvalitetaslubeodravanja.
Pneumatiksekoristisvedopojaveotkaza.Otkazisenajeejavljajunaspoljnojgumi,mogubitipostepeni
usledhabanjagumeprotektora,zamoranoseestrukturei/ilisluajniuslednasilnihoteenja.Otkazimogu
se grupisati na po duini korienja, odnosno preenoj kilometrai. U skladu sa teorijom pouzdanosti
definisanesutrigrupeotkazaproizvoda(gdesepodrazumevajuipneumatici)[7]:
Uprvugrupuspadajuraniotkazikaoposledicadeijebolestiproizvoda.Njihovimoguiuzrocimogu
bitigrekeumaterijalu,proizvodnji,montaiiliupotrebiproizvoda.Intenzitetovihotkazaimaopadajui
trendiuobiajenonezahvatavieod1%do2%pneumatika.Touglavnomvaiizapneumatikegdese
verovatnoapojaveovihotkazamoesmanjitiodgovarajuomzavrnomkontrolom.
Druga vrsta otkaza ima zajedniki pridev sluajni. Intenzitet otkaza je priblino konstantan. Radi se
otkazima koje nije mogue uvek predvideti, a posledica su spoljnih uticaja ili propusta u procedurama
rukovanjaiodravanja.
190

Trea grupu ine otkazi istroenja sa stalnim porastom intenziteta otkaza. To mogu biti otkazi zbog
pohabanostiprotektorailiotkaziusledzamoranoseestrukturepneumatika.
Zavisnostpromeneintenzitetaotkazanekogproizvodaiprotokavremena,brojaciklusailipreenogbroja
kilometaraimaoblikkadenakojojrazlikujemodvevanetake.Prvataka(A),predstavljagranicuranih
otkaza i poetka sluajanih otkaza. Druga taka (B) predstavlja poetak otkaza usled istroenja ili zamora
materijala(Slika).
Slika2.Intenzitetotkazaufunkcijiduineradapneumatika[55,52]
Analiza otkaza pneumatika je sloen problem. Tu se radi o meavini razliitih vidova otkaza, odnosno
funkcijaraspodeleotkazasesastojioddveilivierazliitihraspodela,zasvakiodranijespomenutihdelova
ivotnogciklusapneumatika.[8]
UTICAJPRITISKAVAZDUHAUPNEUMATIKUNAPOTRONJUGORIVA
Otporkotrljanja
Osnovniuzroktroenjaenergijeprislobodnomkotrljanjutokajehisterezis,odnosnounutranjetrenjeu
karkasi (gumi i kordu). Histerezis je glavni uzrok koji sa oko 90% 95% uestvuje u ukupnom troenju
energije.Klizanjeukontaktuiaerodinamikiotporisuodmanjeguticaja.Klizanjeukontaktuuestvujesa5
do 10% ukupnih gubitaka pri kotrljanju, dok uee otpora vazduha ne prelazi 4%. Na donjoj slici 3
prikazana je raspodela normalnog pritiska u kontaktu, podune sile, obimne brzine i brzine u kontaktu
voenogtoka.Priulaskuukontaktduinaelementaprotektora(naslicioznaenasaL)sesabijanaduinu
L(gdeje <1).
191

Slika9.Raspodelapritiska,tangencijalnihnaponaiobimnebrzine
ukontaktuvoenogtoka[9]
Raspodela pritiska po duini kontakta nije simetrina i vertikalna reakcija u kontaktu Z je pomerena u
pravcu kretanja u odnosu na vertikalnu osu toka za odreenu vrednost ef. Otpor kotrljanja i koeficijent
otporakotrljanjazaviseodvrednostiefiintenzitetavertikalnereakcijeitonasledeinain:
Rf Gt
ef
e
, odnosno f f
rd
rd
gde je: Rf otpor kotrljanja; f koeficijent otpora kotrljanja; ef normalno rastojanje vertikalne reakcije
toka Z od ose toka; Gt vertikalno optereenje toka; rd dinamiki poluprenik toka, definisan kao
vertikalnorastojanjeosetoka(kojiseslobodnokotrlja)odpovrinekolovoza.
Otporkotljanjutokaodreujeseeksperimentalnoinjegovavrednostzavisioditavognizainilaca,kaoto
su: tip i konstrukcije pneumatika, brzina vozila, tip i sastav kolovoza, vertikalno optereenje i pritisak
vazduhaupneumatiku,veliinaobrtnogmomentanatoku.
Postoje empirijske formule preko kojih se moe izraziti zavisnost koeficijenta otpora kotrljanja, na nekoj
vrstikolovoza,odbrzinekotrljanjatoka:
f f o 1 k v 50 ili f f o k v v2
gdeje:fotabelarnavrednostkoeficijentaotporakotrljanja(Tabela3);vbrzinakretanjavozila(km/h);k
koeficijent(0,0065h/km);kvkoeficijent(0,5x106h2/km2).
Porast koeficijenta otpora kotrljanja sa poveanjem brzine kretanja objanjava se poveavanjem broja
ciklusadeformisanjapneumatikaujedinicivremenainedostatkomvremenadasematerijalpneumatikau
potpunosti regenerie rastereti izmeu dva prolaska kroz kontakt. Otpor kotrljanja pneumatika bez
desenanasuvimkolovozimajeniinegokodpneumatikasadesenom.
192

Koeficijent otpora kotrljanja se razlikuje od podloge do podloge. Otpor kotrljanja je vei na hrapavim i
neravnim kolovozima. U narednoj tabeli su date vrednosti ovog koeficijenta za razliite vrste i razliita
stanjakolovoza.
Tabela3.Koeficijentiotporakotrljanjanarazliitimkolovozima[10]
Vrstaistanjepovrinekolovoza
fokoeficijentotporakotrljanja
Dobarbeton
0,0100,018
Lobeton
0,0150,020
Dobarasfalt
0,0100,012
Loasfalt
0,0160,023
Dobarmakadam
0,0100,023
Lomakadam
0,0180,035
Brzina kretanja utie i na zagrevanje pneumatika. Otpor kotrljanja opada sa poveanjem temperature u
materijalupneumatika.Nadonjojsliciprikazanajezavisnostotporakotrljanjaodtemperaturepneumatika.
Kaomerazagrevanjapneumatikauzimasetemperaturaramenaspoljnegume.
Slika10.Uticajvremenaradanaotporkotrljanjaitemperaturupneumatika[10]
Posle nekog vremena rada temperatura i otpor kotrljanja se stabilizuju. Preterano visoke temperature
izazivaju privremene ili trajne promene u gumi, od koje je pneumatik prevashodno izraen. Na
temperaturamaiznad200oCdolazidodevulkanizacijegumeiraslojavanjastrukturepneumatika.
Veadeformacijapneumatikaukontaktuznaiiveiotporkotrljanjaiobrnuto.
Slika5.Promenaotporakotrljanjaufunkcijipritiskapumpanjaioptereenja[10]
193

Saslikesevididasulinijekonstantneradijalnedeformacijepriblinohorizontalne.Ovoznaidaseotpor
kotrljanjanemenjaznaajnozapropisaneparovenormalnihoptereenjaipritisakapumpanja.
PrilikomskretanjasilaotporakotrljanjaFjepoduglomuodnosunaosutoka.Veliinaotporakotrljanja
zavisiodveliineotporakotrljanjauravnitoka(FR),uglaklizanja()ibonesile(Fy):
F FR cos Fy sin .
Sapoveanjemuglaklizanjarastebonasilaiotporkotrljanja(Slika6).
Slika6.Uticajuglaklizanjanaotporkotrljanja[10]
U nekim situacijama otpor kotrljanja moe bizi predstavljen kao snaga koju pneumatik troi pri kotrljanja
(P).Utomsluajusekoeficijentotporakotrljanjamoeizraunatinasledeinain:
f
P
R v Rf
.
f
Gt v Gt v Gt
Uticaj koenja/pogona prikazan je na donjoj slici gde su promene koeficijenta otpora kotrljanja
predstavljeneufunkcijiiskorienogprijanjanjaprikoenjuipogonu[11].
Slika7.Uticajiskorienogprianjanjanakoeficijentotporakotrljanja[11]
Ostali faktori koji utiu na otpor kotrljanja su profil pneumatika (odnos H/B) i neke druge konstruktivne
karakteristikepneumatika.Sasmanjenjemprofilapoveavaseradijalnakrutostkarkase,smanjujeradijalna
deformacija i histerezisni gubici u materijalu, to utie na smanjenje otpora kotrljanja. Smanjenje broja
slojevaplatana u karkasi, korienjem savremenih materijala, takoe smanjuje otpor kotrljanja. Na isti
nainutieismanjenjeuglavlakanakorda,odnosnopoveanjeradijalnekrutosti.Montaapneumatikana
irinaplataksmanjujeradijalnudeformacijupneumatikaiutienasmanjenjeotporakotrljanja.
194

Zagrevanje pneumatika, koje je posledica histerezisa u materijalu, moe se smanjiti korienjem prirodne
gumeielinihvlakana.Danassekoristeceloelineradijalnespoljnegumekojeimajumanjibrojplatanai
kojesekoristebezunutranjegume.
Nosivostpneumatikazateretnavozilajedodesetputaveanegokodputnikihvozila.Koliinaugraenog
materijala je vea, odnosno pritisci pumpanja su vii. Koeficijenti otpora kotrljanja pneumatika za
komercijalna vozila se kreu izmeu 0,5% i 1,2% od normalnog optereenja toka i nii su nego kod
putnikih vozila. Nie vrednosti se odnose na "iroke" pneumatike (wide ili super single tires), koji se
koriste umesto udvojenih, na prikolicama i poluprikolicama. Na slici 8 date su uporedo promene otpora
kotrljanjazadvanavedenasluaja.
Slika8.Otporkotrljanjaudvojenihiwidetireili"irokih"pneumatika[11]
Radijalnipneumaticikojisemontirajukaoudvojeninaistuosovinusuveomaosetljivinarazlikeuobimu.
Malarazlikauobimuuzrokujepojavuvelikesileipodunogklizanjaukontaktuvoenogtoka.Ovojeuzrok
pojaanoghabanjapneumatika.
Visokecenegorivaiproblemiglobalnogzagrevanjaatmosfereuticalisudaseuposlednjihnekolikogodina
pojaaju aktivnosti na poveanju energetske efikasnosti saobraaja i smanjenju emisije CO2 u atmosferu
(efekat staklene bate). U svim ovim aktivnostima pneumatici su bili u centru panje i to iz vie razloga.
Savremeni automobili troe mali ali veoma znaajni deo raspoloive energije osloboene sagorevanjem
gorivanasavlaivanjeotporakotrljanja.
Slika9.Absorpcijaenergijekojaseutroizasavlaivanjeotporakotrljanja[12]
Saslike9sevididanajvieenergijeabsorbujuprotektor,pojasevi,karkasaukruniiramenimapneumatika
(70%), a ostatak se absorbuje u bokovima i stopi u podjednakom procentu (15%). Energija utroena za
savlaivanje otpora kotrljanja iznosi samo oko 4% utroene energije pri kretanju u gradskim uslovima,
odnosnooko7%nadrumu[12].
195

Slika10.Raspodelaenergijedobijenesagorevanjemgorivakodautomobilasrednjeklase:(a)ugradskimuslovi;(b)na
otvorenomputu[12]
Sagornjeslikesevidiida,poredsvihunapreenjanamotorimaitransmisijisavremenihautomobila,samo
13%, odnosno 20% od ukupne energije se iskoristi za kretanje vozila, odnosno za savlaivanje
aerodinamikih otpora, otpora kotrljanju i koenje. Ostatak ide na termodinamike gubitke u motoru,
napajanjeagregata,radnapraznomhoduigubitkeuprenosu.Izovihodnosasledidajeefikasnost,bolje
reinefikasnostautomobilaunajboljemsluajusvega0,2.Toznaidase20%raspoloiveenergijetroina
savlaivanje otpora kotrljanju, odnosno da bi smanjenjem otpora kotrljanja pneumatika za 10% smanjili
potronjugorivaza2%.Tojeonatvrdnjakojumoemonaiutekstovimaveineproizvoaapneumatika.
Slinovaiizakomercijalnavozilastimtosemorauzetiuobzirdasukodnjihotporkotrljanju(veamasai
akdo18tokova)iotporvazduhu(velikaeonapovrina)veinegokodputnikihvozila.
Tanije relacije, odnosno mogue utede, mogu se videti iz donje tabele, gde su prikazani rezultati
simulacije (po razliitim metodama) promene potronje goriva za sluajeve promene otpora kotrljanju za
10%.
Tabela4.Promenapotronjegorivapripromeneotporakotrljanjuza 10%[56]
Modelsimulacije
GM(GeneralMotors)[13]
NationalEnergy
TechnologyLaboratory(NETL)[13]
Ross[36]]
EnvironmentalEnergyAnalysis,Inc.(EEA)[35]
10%smanjenja
koeficijentaotpora
kotrljanju
Grad
Autoput
1,08
1,6
10%poveanja
koeficijentaotpora
kotrljanju
Grad
Autoput
1,44
1,87
0,7
1,95
0,67
1,72
0,95
1,28
1,86
1,96
0,95
1,27
1,86
1,91
Kod desetoprocentnog smanjenja otpora kotrljanju smanjenje potronje goriva je izmeu 0,7% i 1,28% u
gradskimuslovimaipriblinodvaputavienaputu(od1,6%do1,96%).Kodpoveanjaza10%poveanje
potronjegorivajeizmeu0,67%i1,44%ugradskim,odnosnood1,72%do1,91%uputnimuslovima.
196

Nominalna vrednost otpora kotrljanja u navedenim simulacijama je bila 0,008, a odstupanja 0,0008.
Davnih sedamdesetih godina su studenti u svojim elaboratima koristili vrednosti koeficijenta otpora
kotrljanjuod0,02.Proizvoaipneumatikasuodtogvremenapunouradilidaseotporkotrljanjasmanji.To
semoevidetiisadonjeslike11preuzeteiz[14].Vrednostiotporakotrljanjususeuperioduodnetovie
od20godinapreopolovile.
Slika11.SmanjenjeotporakotrljanjuMilenovihpneumatikaod1978.goddo2000.god.[14]
Ovopredstavljaoptitrendinevaisamozajednogproizvoaapneumatika.Znaajovihrezultatajejo
vei ukoliko se uzme u obzir da su i ostale performanse pneumatika unapreene, odnosno da smanjenje
otporakotrljanjunijedegradilodrugasvojstvapneumatika.
Otpor kotrljanja se meri u skladu sa ISO 18164 [15]. Oekivana preciznost dobijenih rezultata, na osnovu
procedura definisanih ovim standardom iznosi 5 %. Ono to se mora rei je da na nivo rezultata, osim
tehnikemerenja,utieivrstaistanjepodlogenakojojseispitivanjevri[14].
Objektivno gledano proizvoai pneumatika su uinili veoma mnogo da se energetska efikasnost
automobila povea jer tu postoje i nekakva ogranienja. Kada bi pronali pneumatike kod kojih bi otpor
kotrljanju bio jednak nuli potronja goriva bi se smanjila za maksimalno 20%. Oigledo da nije sve do
pneumatikaidadaljapoboljanjatrebatraitiusaradnjisaputnimiautomobilskiminenjerima.
Uticajotporakotrljanjanapotronjugoriva
Veliki broj autora se zadnjih tridesetak godina bavio uticajem pritiska vazduha i optereenja na otpor
kotrljanja. U radu [16] dati su rezultati istraivanja efekata optereenja toka, brzine kretanja i pritiska
vazduhaupneumatikunagubitkeprikotrljanju.Istraivanjasuobuhvatilalaboratorijskamerenjaitermalne
tehnike modeliranja. U radu [16] data je jednaina za otpor kotrljanja celog pneumatika. Jednaina je
jednostavnazakorienjeiuobziruzimaoptereenjetokaidimenzijekontaktapneumatika.Primenljivost
jednainepotvrenajenizomprimera.Istiautorjeuradu[17]postavioirelacijeizmeuotporakotrljanju
pneumatikaipotronjegorivavozilanakojisumontirani.
Na osnovu gornjih radova, ali i mnogih drugih moe se tvrditi da su optereenje i pritisak vazduha u
pneumaticimavanioperativniparametri.Potvrenojedaseotporkotrljanjamenjakadaseoviparametri
menjaju kao i da manji otpor kotrljanja znai niu potronju goriva. Veza izmeu optereenja i otpora
kotrljanja, odnosno potronje goriva je upravo proporcionalna. to je optereenje (pri istom pritisku
vazduha)veetosuotporipotronjagorivavei.Usluajuuticajapritiskavazduhanaotporkotrljanjaveza
je obrnuto proporcionalana. Vii pritisak vazduha u pneumatiku (uz konstantno optereenje) znai nii
otporkotrljanjainiupotronjugoriva.
U radu [18] analizirana su laboratorijska merenja otpora kotrljanja za razliite uslove optereenja toka i
razliitepritiskevazduha.Rezultatianalizedatisuudonjojtabeli.
197

Tabela5.Relativnapromenaotporakotrljanjazarazliiteparovevrednostioptereenjepritisak[18]
Optereenje
Pritisakvazduha
Izmerenotporkotrljanja
Napomena
Z1
p1
f1
Z1
0,25p1
2f1
1,1Z1
1,21p1
f1
Propisanevrednosti
1,2Z1
1,44p1
f1
Propisanevrednosti
1,3Z1
1,69p1
f1
Propisanevrednosti
1,5Z1
2,25p1
f1
Propisanevrednosti
2Z1
p1
2f1
Neodgovarajuipritisak
2Z1
1,5p1
1,63f1
Propisanevrednosti
Iz tabele se vidi da izmeu otpora kotrljanja i optereenja toka (ukoliko se pritisak ne menja) postoji
linearnaveza.Vezaizmeuvrednostipritiskavazduhaupneumatikuiotporakotrljanjujemalosloenijai
moedaseizrazinasledeinain[18]:
f C1 Z
f C2
1
p 0,5
gde je: C1 konstanta koja zavisi od dimenzije i konstrukcije pneumatika (C1= 0,010 za pneumatik za
komercijalnavozila11R22.5iC1=0,0078zaputnikipneumatik195/75R14;ZvertikalnooptereenjeuN;C2
konstantakojazavisioddimenzijeikonstrukcijepneumatika(zapneumatik295/75R22.5C2=3814,5,aza
pneumatik195/75R14C2=3814,5);pmanometarskipritisakvazduhaupneumatikuukPa.
Na osnovu u to vreme raspoloive literature (1991. godina) Wicks and Sheets su zakljuili da se otpor
kotrljanja pneumatika menja obrnuto proporcionalno odnosu izmerenog i propisanog pritiska. Ukoliko se
ovajobrazacprimenidobijasedaesepotronjagorivapoveatiza0,55%ukolikosepritisakupneumatiku
smanjisapropisanih2,4barna1,4bar.
Tabela5.Promenapotronjegorivaza1barpromenepritiskavazduha
Izvor
Predvienopoveanjepotronjegorivau%za1bar
WicksandSheets[19]
0,55
USDepartmentofEnergy[9]
0,43
Clarketal.[20]
0,150,86
HallandMoreland[21]
0,150,58
ContinentalTire[17]
0,230,46
U.S.EPA[22]
0,48
ShvatajuiznaajotporakotrljanjazaekonomijutransportaiivotnusredinuEUjedonelanekolikopropisa
saciljemdasesmanjipotronjagorivakodnovihvozilainjihovihkomponentiukljuujuituipneumatike.U
aprilu2009,EvropskiParlamentjeizglasaostandardzasmanjenjeemisijeCO2(ECRegulation443/2009)koji
predviasmanjenjesa162g/km(vailou2008.godini)na130g/kmzasvavozilaregistrovanado2015god.
Propisisustupilinasnagu2012god.Zahtevanosniavanjeemisijebieostvarenopresvegaunapreenjem
tehnologije motora. Dodatno snienje od 10 g/km (na 120 g/km) bi trebalo ostvariti unapreenjem
198

performansi pneumatika i uvoenjem sistema za praenje pritiska u pneumaticima (TPMS). Do 2020

zahtevanojesmanjenjeemisijeekvivalentnogCO2na95g/km.
U2009sutakoeusvojenejodvebitneEvropskeregulative:
EC661/2009Ovaregulativadefinieminimalnezahtevezasnienjeotporakotrljanjaod2012,nivoe
usporenjaprikoenjunamokrimkolovozima,nivobukeodpneumatikaiugradnjuureajazapraenje
pritiskavazduhaupneumaticima(TPMS)nasvaputnikavozilaproizvedenaposle2012.godine.
EC1222/2009definienainoznaavanjapneumatika.
EC1222/2009regulativajebazirananaeljidasekupcupredoenajvanijasvojstvapneumatikakrozjasnu
diferencijaciju njihovih merljivih kvaliteta. Svi novi putniki, pneumatici za dostavna vozila, pneumatici za
kamione i pneumatici za autobuse posle jula 2012 (u prodaji od novembra 2012.) moraju imati jasno
naznaenooznake.Pneumaticiebitirangiranipogrupama(oznaenimslovimaodAdoG)uzavisnostiod
veliineotporakotrljanja,putakoenjanamokrimkolovozimainivoabukekojupravepneumatici.Zasada
suprotektiranipneumatici,pneumaticizaeksploatacijunaivanureenihputeva(onn/off)ipneumaticiza
trkeiskljueniizobavezaoznaavanja.
Tabela7.Oznaavanjepneumatikauzavisnostiodveliineotporakotrljanja[18]
Pneumaticizaputnikavozila
C1
Otporkotrljanjau Energetsk
N/t
aklasa
f6,5
A
6,6f7,7
B
7,8f9,0
C
Prazno
D
9,1f10,5
E
10,6f12
F
12,0f
G
PneumaticizalakateretnavozilaC2
Otporkotrljanjau
N/t
f5,5
5,6f6,7
6,8f8,0
Prazno
8,1f9,2
9,3f10,5
10,6f
Energetska
klasa
A
B
C
D
E
F
G
PneumaticizatekavozilaC3
Otporkotrljanjau
N/t
f4,0
4,1f5,0
5,1f6,0
6,1f7,0
7,1f8,0
8,1f
Prazno
Energetsk
aklasa
A
B
C
D
E
F
G
Zaodreivanjeotporakotrljanjapneumatikakoristiselaboratorijskiinstrumentzamerenjesilakojenastaju
uprocesukotrljanjapneumatikapodoptereenjem(SlikaiSlika).
Slika12.Izgledlaboratorijskeopremezamerenjesilakojenastajuprilikomkotrljanjatokapodoptereenjem[18]
Naosnovuizmerenihvrednostiulaboratorijskimuslovimakorienjemformulezavisnostiotporakotrljanja
odizmerenihsiladobijamopreciznopodatkeootporukotrljanjazaposmatranipneumatik.
199

Slika13.emaopremezalaboratorijskaispitivanjaotporakotrljanja[18]
Oznaavanje novoproizvedenih pneumatika u skladu sa EC uredbom No 1222/2009 daje mogunost
kupcimadalakeprepoznajuiodaberukvalitetnijepneumatike.Predlogizgledaoznakekojubipneumatici
trebalodanoseod2012.godine.Izboromenergetskiefikasnijihitiihpneumatikaostvarilobiseznaajno
smanjenje emisije CO2 i ogranien uticaj na sniavanje buke u saobraaju. Na donjoj slici 14 prikazane su
klasepneumatikauzavisnostiodizmerenogotporakotrljanjazarazliitevrstevozila.
Slika14.Oznaavanjepneumatikaotporkotrljanja[18]
ZaocenuBpneumatikzateretnavozilamoradaimaotporkotrljanjaveiilijednak4,1imanjiilijednak5,0
N/t. Za pneumatike za laka teretna vozila granice za istu ocenu su vie (5,6 N/t i 6,7 N/t), a za putnika
vozilanajvie(6,6N/ti7,7N/t).
LITERATURA
[1] Popovi,V.,Vasi,B.,Petrovi,M.,Miti,S.:Systemapproachtovehiclesuspensionsystemcontrolin
CAEenvironment,StrojnikivestnikJournalofMechanicalEngineering57(2011)2,2011,:100109
[2] Forbes,G.(2004),TheSafetyImpactofVehicleRelatedRoadDebris,AAAFoundationforTrafficSafety,
Washington,DC,USA
[3] DEKRAFachschriftNr.55/01
[4] Choi, EH. (2012, April). TireRelated Factors in the PreCrash Phase. (Report No. DOT HS 811 617).
Washington,DC:NationalHighwayTrafficSafetyAdministration
[5] UNECE Regulation No. 108 Retreaded tyres for passenger cars and their trailers,
http://www.unece.org/fileadmin/DAM/trans/main/wp29/wp29regs/r108e.pdf
[6] UNECE Regulation No. 109 Retreaded tyres for commercial vehicles and their trailers,
http://www.unece.org/fileadmin/DAM/trans/main/wp29/wp29regs/r109r1e.pdf
[7] Tarum,C.(1999),ClassificationandAnalysisofWeibullMixtures,SAEpaper1999010055,p7.
[8] Popovi, V., Vasi, B., Petrovi, M.: The possibility for FMEA method improvement and its
implementation into bus life cycle, Strojniki vestnik Journal of Mechanical Engineering 56(2010)3,
2010,:179185
[9] Moore,F.,D.(1975):TheFrictionofthePneumaticTyres,Elseveir,1975,p.220.
[10] Danon, G., Gavri, M., Vasi, B.(1999), Pneumatici karakteristike, izbor eksploatacija, NIRO OMO
Beograd,p211.
[11] Clark, K. S. (1982): Mechanics of the Pneumatic Tires, US DOT, National Highway Traffic Safety
Administration,D.C.20590,1982,p.931.
200

[12] TiresandPassengerVehicleFuelEconomy:informingconsumers,improvingperformance,Committee
for the National Tire Efficiency Study, Special report 286, Transportation Research Board of the
NationalAcademies,2006,p178
[13] http://www.safetytrack.net/2012/03/goodyearsamttechnologypreservestireairmaintenance/
[14] Hall,D.,Moreland,J.:Fundamentalsofrollingresistance,RubberChemistryandTechnology;Jul/Aug
2001;74,3;pp.525539.
[15] http://www.ustra.org/documents/ISO_18164_2005_DAmd_1.pdf
[16] J. D. Clark and D. J. Schuring (1988) Load, Speed and Inflation Pressure Effects on Rolling Loss
DistributioninAutomobileTires.TireScienceandTechnology:April1988,Vol.16,No.2,pp.7895.
[17] P. S. Pillai and G. S. FieldingRussell (1992) Tire Rolling Resistance from WholeTire Hysteresis Ratio.
RubberChemistryandTechnology:May1992,Vol.65,No.2,pp.444452.
[18] Pillai, P., S. (2004), Effect of tyre overload and inflation pressure on rolling loss (resistance) and fuel
consumption of automobile and truck/bus tyres, Indian Journal of Engineering & Materials Sciences,
Vol.11,October2004,pp.406412
[19] Moore,D.(1975),TheFrictionofthePneumaticTyres,Elseveir,1975,p220.
[20] Morinaga, H.: Development of Sensing Algorithm for Intelligent Tire, Technology Expo 2006, 7, 8, 9
March2006,Stuttgart,Germany.
[21] NHTSA(2001).TirePressureSpecialStudyVehicleObservationData,August,2001.DOTHS809317.
Washington,DC:NationalHighwayTrafficSafetyAdministration.
[22] Petrovi, M., Vasi, B., Danon, G., Stanojevi, D., Dangubi, M., Kolundija D., Sovrovi, V., Beli, D.
(2012): Unapreenje sistema odravanja pneumatika u SP Lasta A.D., : Institut za istraivanja i
projektovanjauprivredi,p.93.
[23] http://www.abs.gov.rs/doc/Statisticki%20izvestaj%20o%20stanju%20BS%20u%20RS%20za%202012.p
df
201

AKVIZICIONISISTEMZAISPITIVANJEVOZILAUREALNIMUSLOVIMA
EKSPLOATACIJE
Doc.drSaaMiti,UniverzitetuBeogradu,Mainskifakultet,LaboratorijaCIAH*
Prof.drBranislavRakievi,UniverzitetuBeogradu,Mainskifakultet,LaboratorijaCIAH
IvanIvankovi,UniverzitetuBeogradu,Mainskifakultet,LaboratorijaCIAH
Rezime: Ispitivanje motornih i prikljunih vozila koja predstavljaju jedno od najeih tehnikih sistema u
upotrebi, predstavlja primaran cilj u procesu projektovanja, optimizacije i odravanja kao i bezbednosti u
celini.Specifinizahtevikojisepostavljajupredvozilosajednestrane,kaoinizstandardaipravilnikakoje
vozilo mora da zadovoljava, sa druge, uslovljavaju postojanje ozbiljnih akvizicionih linija, ije je najee
izvoenje skupo i orijentisano na postprocesing analizu. Ukoliko se osvrnemo na postojee mehatronske
sisteme na vozilima novije generacije, moe se zakljuiti da samo vozilo nudi niz iscrpnih informacija o
sopstvenom stanju. Drugi pravac razmiljanja je mogunost razvoja i integracije akvizicione linije od
dostupnih komponenti sa akcentom na online lokalno zapisivanje podataka, slanje na udaljene lokacije
telemetrijskimsistemom,kaoitrenutnaanalizadobijenihrezultata.Takodefinisansistemmoradabudeu
stanju da prihvata informacije koje su dostupne na vozilu, kao i informacije koje su predmet naknadne
integracije senzora, to moe biti znaajno za starije vozne parkove. Predmetni rad predstavlja idejno
reenje jednog telemetrijskog sistema praenja stanja motornog vozila sa akcentom na sistemsko
povezivanje tehnologija integrisanih na motornom vozilu sa tehnologijom naknadne ugradnje, sve u cilju
kvalitetnedistribucijeiobradepodatakaonlinepristupom.
Kljunerei:akvizicija,telemetrija.mikrokontroler,vozilo,OBD
UVOD
Neophodnost dobrog poznavanja naina rada elektronskih komponenti i softvera potrebnih za izvrenje
zadatka indentifikacije stanja i performansi vozila preduslov je za ostvarivanje zahtevanih karakteristika.
Pretpostavka je identifikacija stanja (performansi) neke komponente sistema praenjem vrednosti
merodavnih karakteristinih parametara. Praenjem ovih parametara, definiu se njihova odstupanja od
graninihvrednosti(minimalnihimaksimalnih)kaoosnovazaupozoravanjedapostojiopasnostodotkaza
(havarije)toimazaposledicuiskljuenjeizrada.
Osnovni problem praenja vozila u dinamikim uslovima eksploatacije je sloenost kontinualnog praenja
parametara rada. Nakon definisanja veliina ije se stanje mora pratiti da bi bili zadovoljeni osnovni
postulati optimalne i bezbedne eksploatacije, potrebno je prei na sintezu elektromehaniko
informacionih tehnika u cilju sveobuhvatne akvizicije podataka. Identifikovani parametri ukazuju na
potrebuintegracijeodreenogbrojasenzora.Ovisenzoriprikazujudinamikoponaanjenadgradnjekaoi
ponaanje podvoska sa aspekta OBDa i kao takvi moraju biti integrisani na vozilu u realnim uslovima
eksploatacije.
Uzavisnostiodparametarakojejeneophodnopratiti,neophodnojeobezbeditiodgovarajuememorijske
jedinice koje bi bile u mogunosti da prihvate koliinu podataka neophodnu za kvalitetnu ocenu stanja
motornog vozila. Konano, adekvatan postprocesing, koji bi bio izveden online metodom ili klasinim
pristupom moe da obezbedi brzu i pouzdanu analizu podataka za potvrdu pretpostavki definisanih
projektom.Setsenzorasepostavljauprethodnodefinisanimzonamavozila.Brojsenzoraiskljuivozavisiod
parametara i broja kanala koje akvizicija moe da procesira. U zavisnosti od metoda snimanja podataka i
veliine memorijskog prostora proces akvizicije moe biti dugotrajan i autonoman u realnim uslovima
potencijalnogispitivanjavozila.
ANALIZAOPRAVDANOSTIPRAVOVREMENEIDENTIFIKACIJESISTEMA
Oslanjajui se na dosadanja iskustva u primeni OBD (On Board Diagnostic) tehnologije na motornim
vozilimakojajeobjedinilaindentifikacijuperformansisistemaiupravljanjeprocesomradasamogsistema
smitic@mas.bg.ac.rs
202

izdvojilismonajboljareenjakojasunampotrebna.Presvegamoralismodaponemoodkontrolerakojisu
namenjenizaindustrijskuupotrebuikojisuusutinizaetakcelepriekojajepoeladaseprimenjujena
vozilainjeneperiferije.Vozilojekaoiuindustrijisistemkojimorabitipraenikontrolisanakipodeavan
uradupadonjegovogiskljuivanjausluajuiznenadnogotkaza.Naravno,tojeuskorijevremeprimenjeno
krozOBDnavozilima,alijeree(skoronikako)korienonanadgradnjamatihvozila.Takvajepraksajerse
izrada nadgradnje vozila (obino teretnih) obavlja u drugim preduzeima koja ne poseduju ili, po
automatizmu,neuvodenajnovijetehnologijedijagnostikeiodravanja.
Ovim putem smo i mi poli skupljajui iskustva mainskih inenjera koji rade na odravanju i izradi
nadgradnjevozila,ielektroinenjerimakoriradenaizradirazvojnihsistemaelektronikezarazliiteprimene
u praksi. Naravno da su teorijska saznanja veoma bitna, ali praktian rad na nekom problemu dovodi do
najrazliitijihiskustavaipoboljanja.
Na taj nain obino i dolazi do stvaranja novih tehnologija
projektovanja i izrade.Treba napomenuti da, iako imaju velike
slinostiOBD,iovajsistemimajujednuvelikurazliku.Poredtoga
to oba sistema vre identifikaciju stanja, OBD izvrava i
upravljanje procesima. Oba su veoma bitna za odravanje i
oslanjajusenaodravanjepremastanjutogovorioaktuelnosti
sistemanadgradnjevozila.Strukturasistemajeprikazananaemi
isastojiseodsledeihkomponentisasvojimulogama.
Davai daju informaciju o stanju odreenih parametara, te
informacije preuzimakontrolnajedinicakojaodluujedalieih
iskoristitizaupozorenje,usvakomsluajuprosleujusenabazni
raunar. Na baznom raunaru se informacije unose u bazu
podataka softvera koji je predodreen za ovu namenu. Na taj
nain dobijamo izvetaj koji u sebi sadri sve podatke o sistemima, podsistemima i komponentama na
vozilu.
ANALIZAHARDVERSKIHKOMPONENTIAVIZICIONOGSISTEMA
Uokviruhardverskihkomponentipostojimnogostavki.Toneznaidamoramoprimenitisvakuodnjih,ali
nampruairiuvidunainfunkcionisanjaakvizicionogsistema.Saznanjimaoveliiniikompleksnostinekog
sistema(nadgradnje),mikonfiguriemobrojiperformansehardverskihkomponenti.Naovajnainnamse
pruajudvemogunosti:
konfigurisanjehardverazatanoodreenitipnadgradnjei
konfigurisanjehardverazaserijusrodnihnadgradnji.
Prvitipjepogodansamozaveomaretkeispecifinenadgradnjevozila,dakle,onihkojihimavrlomaloili
aksamojedno.Ovajtipjeveomaskupjersamposebizahtevapojedinanoprojektovanjeiprogramiranje,
kaoimaluserijuuizradihardverapatodovodidoznaajnogposkupljenjauproizvodnji.
Zadrugitipje,moda,maloteeprojektovanjejermoramohardverprilagoditicelojgamisrodnihvozila,ali
je zato njihova serijska proizvodnja mnogo jeftinija. U ovom radu okreemo se problemima i nainima
reavanjaprojektovanjaakvizicionogsistemaikonfigurisanjuhardverazaserijusrodnihvozila.
Konfigurisanje akvizicionog sistema zavisi od raspoloivog hardvera. On je u poslednje vreme veoma
pojeftinioimnogojepristupanijinaemtritu,madajeutomenajveazaslugadomaihpreduzeakoja
su se odvaila da ponu sopstvenu proizvodnju zasnovanu na inostranim znanjima i dosadanjoj primeni.
Danasseusvetuovatehnologijakontroleiupravljanjaprocesimavemasovnoprimenjujeuautoindustiji
kaoiusvimostalimgranamaprivrede.Takavtoknasvetskomtrituomoguiojevelikipadcenaiuvoznih
komponenata.
Najosnovnijiineophodnihardverskidelovi(komponente)kojeimamonaraspolaganjusu:
smitic@mas.bg.ac.rs
203

Davai(senzori)
Kontroleri(mikrokontroleri)
A/DiD/Akonvertori
Memorija
Komunikacionekomponete(povezivanjesabazompodataka)
RS232
RS485
USB
IR(InfraRed)
RF(RadioFrekvency)
Signalizacija(svetlosnaizvuna)
Konekcijezapovezivanjesadavaimaizakontrolurada
Izvorinapajanjastrujom(AC/DCibaterijsko)
LCDdisplejzaprikazstanjanasamomuredjaju
ulaz/izlaz
napajanje
dava
dava
dava
A/D
kon
memorija
mikrokontr.
dava
LCD
tasteri
Od ovih hardverskih komponenata mogu se izdvojiti tri jasne celine: davai, kontrolna jedinica i izvor
napajanja.Pojasniemosadakarakteristikenekihodnjih.
DAVAI(SENZORI)
Ovdesuprikazanimoguidavaikojisu,moda,inajvanijideoovogakvizicionogsistema.Uzavisnostiod
vrsteparametrakojitrebapratitimoguejekoristitisledeedavae:
Laserskivibrometarzamerenjenivoavibracijanekekomponenteilisistema
Davapritiskameriipretvaraapsolutniirelativniprocesnipritisakustandardnimiliamperskisignal
Davatemperaturemeripromenutemperaturetakotosepromenaotpornostielektronskidetektujei
pretvaraustandardnimiliamperskisignal
smitic@mas.bg.ac.rs
204

Potopninivometarmerinivotenostidirektnimpotapanjemufluid.Senzoripretvarakaelektronikasu
smeteniukuiteodkiselootpornogelika,aukabl,poredilazaprenoselektrinogsignala,upletena
je i cevica za dovod atmosferskog pritiska na negativnu stranu senzora. Ceo uredjaj je
vodonepropustan.
MIKROKONTROLERI
Kontroleri ili mikrokontroleri su srce hardverskog dela akvizicionog sistema. Oni imaju kontrolu nad svim
ostalim hardverom. Kontrolera ima vie tipova i oni su namenski u tom smislu da su prilagodjeni raznim
vrstama operacija koje treba da obavljaju kako i brzinom kojom treba da ih obave. Kada govorimo o
kontrolerima znaajno je pomenuti izmenljive kontrolere. Na samoj tampanoj ploi postoji slot sa
konektorima u koji se postavlja ploica koja na sebi ima integrisan kontroler. Ova opcija postavljanja
kontrolera na samu tampanu plou dvojako je korisna. U prvom sluaju, ako elimo da reprogramiramo
kontroler, mi ga lako skinemo sa svog leita i prinesemo, recimo, baznom raunaru na kome obavimo
reprogramiranjeiopetgavraamounjegovoleitenakontrolnojjedinici.
Pravuprimenumikrokontroleraobavezujeikorienjejoelemenatakojiineveznulogikukaelementima
upravljanjairegulacije.Predstaviemonekeodtihelemenatasafunkcijamakojeoniucelomakvizicionomi
obradnomprecesuimaju.Tosu:
Memorijskekomponente,
Centralnaprocesorskajedinica,
Portovizarazmenupodataka.
emomraspodelefunkcijajednogmikrokontrolerasapristupanjemunutranjimblokovimamoemozavriti
ovokratkopojanjavanjeimesesadovoljnoznanjaizvritinjihovizborzanadaljepredstavljeniakvizicioni
sistem.
A/DID/AKONVERTORISAREGULATORIMA
Analognodigitalni i digitalnoanalogni konvertori predstavljaju spregu izmeu davaa, mikrokontrolera i
izvrnih uredjaja. Kako mikrokontroler moe da prima samo digitalne signale i sa njima da operie to
predstavljaproblemjeroddavaastieanalognisignal.
smitic@mas.bg.ac.rs
205

MEMORIJA
Za skladitenje podataka obino se koristi Compact Flash memorija sa velikom brzinom upisa. Podaci
upisani u ovu memoriju mogu se iitati na bazni raunar sa bazom podataka po prispeu vozila u
laboratorijuidaljeanalizirati.
PORTOVIZAKOMUNIKACIJU
RS232komunikacija
RS232 je danas najstariji nain povezivanja raunara sa nekim externim uredjajem. Njegova sporost u
komunikaciji je neizbeno dovela do razvoja novih brih i fleksibilnijih interfejsa za komunikaciju. I pored
ovoga RS232 je dan danas opstao kao najpouzdaniji nain konekcije tako da se i danas nalazi na slinim
ureajimarenomiranihsvetskihproizvodjaa.
USBkomunikacija
USB komunikacija za brzu komunikaciju sa raunarom. Danas moda najbra komunikacija raunara i
perifernih jedinica je iskoriena i ovom sluaju na kontrolnoj jedinici. Osim velikog prenosa njen princip
povezivanja sa raunarom je skoro identian kao kod RS232, znai fiziki moramo prii kablovima
komandnojjediniciitakouspostavitieljenuvezu.
Ethernetkomunikacija
Eternet(engl.Ethernet)jeprotokolinajkorienijaviemedijumskatehnologijalokalnihraunarskihmrea.
Eternetdefiniekakosestanicevezujunaraunarskumreu,tehnologijukojasekoristizaprenossignala,
potomnainkakostanicepristupajudatojmrei,brzinuprenosa,nainsignalizacijeikodiranjainformacija,
kaoiveliinuiformatpaketainformacijekojisekoristiprikomunikaciji.ZapovezivanjesekoristiEternet
port.
RFkomunikacija
Ovojevrstaradiokomunikacijeipotoimavelikidometpogodnajezavelikesistemesamnogovozila.RF
komunikacija nema veliku brzinu prenosa, ali taj nedostatak nadoknadjuje izbegavanjem mnogih fizikih
radnjikojesupotrebnepriprimenidrugihmetodakomunikacijeraunaraikontrolnejedinicepriiitavanju
podatakaizmemorije.
IRbeinakomunikacija
IR beicna komunikacija za povezivanje sa laptopom ili nekim slinim ureajem. Ova komunikacija se
ostvarujepomouinfracrvenogzraka kojinemavelikidomet,otprilike do15m.Iakojeovakomunikacija
beina,tojenjenanajveaprednost,protokpodatakanijeveliki,aodranjestabilnekomunikacijezavisi
odistogvizuelnogkontaktadvaIRporta.
WiFikomunikacija
WiFijebeinabeinakomunikacijakojapoivanastandarduIEEE802.11.Sviuredjajikojisupovezanina
ovumreusuublizini(pardesetinametara)antenekojaprimaipredajepotrebnesignale.Najeekoristi
opsegoko2.42,48GHz.
NAPAJANJEAC/DCIBATERIJSKO
Obezbeivanje stalnog napona na akvizicionom ureaju predstavlja veliki problem, ceo sistem se obino
nalazi van domaaja elektrine mree. Ovaj problem se reava dvojako, napajanjem strujom preko
smitic@mas.bg.ac.rs
206

akumulatora i baterijskim napajanjem. Drugim reima, napajanje preko akumulatora predstavlja osnovno
napajanje,dokjebaterijskopomonotojestusluajudaakumulatorskonapajanjeotkae.
Za ispravan rad svih elemenata na razvojnom sistemu potrebno je

obezbediti stabilisanih +5V.
PREDUSLOVIINAINPOSTAVLJANJAAKVIZICIONOGSISTEMANAMOTORNO
VOZILO
SLUAJKADASERADIONOVOMVOZILU
Trebapretpostavitidajepostavljanjeakvizicionogsistemauslovprinaruivanjunovihvozila.Utomsluaju
se,prisamomprojektovanjunadgradnje,obezbedjujemestozasmetanjevodovakojivodeoddavaado
kontrolne jedinice. Treba obezbediti i mesto za samu kontrolnu jedinicu, njeno mesto i poloaj odredjuje
njena namena i uloga u samom radu. Kako na njoj postoji vie vrsta prikaza stanja performansi sistema,
loginojedaonabudeudeluvozilakojijedostupanoperateruakvizicionelinije.Kontrolnajedinicamorada
imasvojekuitekojeobezbedjujenesmetanradelektronikeutekimuslovimaeksplatacije,dobruzatitu
od vlage, temperature i vibracija. Najbolje ga je napraviti od metala sa gumenim zaptivkama koji
obezbedjujusiguranulazvodovaod:
davaa,
napajanjaelektrinomenergijomodakumulatora,
izlazazakomandusigurnosnogzaustavljanjaradasistema,kaoi
konektorazaexternedavae(Laserskivibrometar..)
konektorzaiitavanjepodatakaizmemorijekontrolnejedinice.
SLUAJKADASERADIOSTAROMVOZILU
Velikiproblemprimeneakvizicionogsistemanastarimvozilimajesveobuhvatnaraznovrsnostodpodvoska
donadgradnje.Najveiproblempredstavljaraznolikostugradjenihelemenatautavozila.Osimtogavelika
jerazlikautipupodvoska,kakonjegovekonstrukcijetakoinamenesamogvozila.
Svakako da i na ovim vozilima akvizicioni sistem ima svoju primenu, iako cena samog hardvera i softvera
nijevelikakadaseugraujenanovovozilo,jerjecenanovogvozilavisokapajetajudeomali,kodstarih
vozila ona moe da predstavlja relativan problem. Zato je u ovoj varijanti najbolje razmotriti sve
alternativne i jeftinije mogunosti ugradnje akvizicionog sistema a da on ne izgubi na svojoj primeni i
efikasnosti.
Davae kod starih vozila kao i ceo akvizicioni sistem treba prilagoditi za svako vozilo ponaosob imajui u
vidudasuoninajskupljiodhardverskihkomponenti.Ovoreenjejerazumnokadaseradiostarimvozilima.
Takodjeisoftvertrebaprilagodititakodefinisanomakvizicionomsistemu.
smitic@mas.bg.ac.rs
207

DEFINISANJESISTEMAZAAKVIZICIJUNAVOZILU
Sistemzaakvizicijupodatakanavozilubiezasnovannaradumikrokontrolera.Glavnirazlozizbogkojihje
zaosnovnuupravljakujedinicuodabranmikrokontrolersu:
Pouzdanosturadupotvrdjenanaprethodnimprojektima.
Adaptivnostzamanjefunkcionalneizmenesisemadovoljnajeizmenaprograma.
Kompaknostolakavaintegracijusapostojeimsistemomvatrogasnogvozila.
U osnovi sistem e biti podeljen u dva modula (akvizicioni i izvrni) od kojih e svaki imati zaseban
mikrokontroler koji e upravljati radom odredjenog dela sistema. Moduli e medjustobno komunicirati i
timeostvaritineophodnusinhornizacijuuradu.
Blokemasistema
Slediprikazblokemesistemazaakvizicijupodeljenogudvemodularneceline,unastavkutekstabierei
odetaljimavezanimsasvakiodmodulaponaosob.
Akvizacioni
prema
raunaru vozila
Izvrni
antena
antena
GPS modul
GSM/GPRS
modul
mikroOB
D 200
Karakterni
displej
mikrokontroler
(PIC18F45k22)
mikrokontroler
(PIC18F45k22)
Zvuna i/ili
svetlosna
upozorenja
RTC
interni sat
MMC/SD
kartica
Senzor
temperature
Senzor pritiska
Senzor
nivoa vode
u
rezervoaru
Akvizicionimodul
Osnovna uloga akvizicionog modula bie sakupljanje(primarna obrada) relevantnih podataka i njihovo
kondicioniranjezadaljuobraduuizvrnommodulu.Podacikojieseprikupljatisu:
Pozicijavoziladefinisanageografskomirinomigeografskomduinom.
Podaciomotoruvoziladobijeniodraunaramotornogvozila,putemOBDIIkomunikacije.
Vrednostifizikihveliinaprikupljenihoitavanjemanalognihsenzora.
Nakonoitavanjaikondicioniranjapodatakabieformiranzapiskojiebitiposlatizvrnommodulunadalju
obradu. Zapis e biti jedinstveno odredjen vremenskom oznakom(datum i vreme) kojom e upravljati
internisat(RTC).
Izvrnimodul
Radizvrnogmodulamoesepodelitiudveosnovnefunkcije:
smitic@mas.bg.ac.rs
208

Komunikacijaprosledjivanjekondicioniranihpodatakacentralnomsistemuzaobradupodataka.
Signalizacijaupozorenjezaoperatereukritinimsituacijama.
Ukoliko postoji porkivenost GSM mreom, kondicionirani podaci e biti poslati pomou GPRS paketa
centralnom sistemu za nadrzor i obradu podataka, to e omoguiti praenje vozila u realnom vremenu.
Kaorezervnaopcijazauvanjeprikupljenihpodatakakoristiesememorijskakartica(MMC/SD)nakojue
sesmetatisvipodaciprimljeniodstraneakvizacionogmodula.
ZAKLJUAK
Definisanjemerodavnihparametarapraenjastanjavozilajeodsutinskogznaajazaispitivanjevozila,zato
i predstavlja rezultat analiza o objektivnim mogunostima za realizaciju potrebne hardversko softverske
podrke. Koncepcijska postavka sistema monitoringa koji je razvijen podrazumeva nekoliko naina
prikupljanjapodataka:
Stalnodobijanjepodatakauokvirurealnogkorienjasapodvoska(OBDa),
Stalnodobijanjepodatakauokviruproireneakvizicionelinije.
Ovakokoncipiranipodacipredstavljajuznaajnupomoipodrkusaaspektaispitivanjavozila.
LITERATURA
[1] BlanchardB.S.,FabryckyW.J.,SystemsEngineeringandAnalysis,PrenticeHallInc.,NewJersey,1998.
[2] .Mitrovi,B.Vasi,Informatikaumainstvu,MainskifakultetUniverzitetauBeogradu,2000
[3] Ivan Blagojevi, Goran Vorotovi, The posibilites for acquisition and usage data concerning a large
number of vehicles functioning in real terms of exploitation using expanded OBD technology, 2004
Conference'VirtualProductDevelopment(VPD)inAutomotiveEngineering',2004Graz/Austria
[4] http://www.mikroe.com
smitic@mas.bg.ac.rs
209

ANALIZAEMISIJEESTICAAIPRIMENOMDPFREGENERACIJE
Doc.drSaaMiti,UniverzitetuBeogradu,Mainskifakultet,LaboratorijaCIAH*
Doc.drIvanBlagojevi,UniverzitetuBeogradu,Mainskifakultet,LaboratorijaCIAH
IvanIvankovi,UniverzitetuBeogradu,Mainskifakultet,LaboratorijaCIAH
Rezime:Dizelmotorisuklipnimotorikodkojihseupaljenjesmeevrinaraunenergijesabijenogvazduha.
Prednostidizelmotorasuekonominost,pouzdanostivelikiizlaznimomenti.Najveinedostacisupoveana
emisija azotnih oksida i estica ai. estice ai nastaju kao posledica cepanja ugljovodoninog lanca
goriva u delovima smee sa nedostatkom kiseonika, usled ega se ugljenik kristalie. One su otrovne ,
kancerogene i ometaju rad motora. Uklanjanje estica vri se primenom DPF regeneracije, koja
podrazumeva taloenje estica ai u filteru i povremena sagorevanja nagomilanih estica posredstvom
kasnog sekundarnog ubrizgavanja. Analiza termodinamikih efekata tokom procesa regeneracije unutar
DPF filtera, ukupne mase, broja i veliine estica pri razliitim reimima rada motora i stepenima su
parametrikojisemorajupratiti.Ispitivanjemjepokazanodasetemperaturapotrebnazapoetakprocesa
regeneracije filtera estica ostvaruje u dva stepena. Regeneracija se odvija na temperaturi oko 700 C.
Trajanjeregeneracijekod tekogreimaradaiznosioko5min,akodlakogoko10min.Namasuukupne
emisije estica znaajno utiu i estice veliine manje od 30 nm. Dosadanja znanja o termodinakim
procesima u filteru tokom regeneracije su produbljedna, usled ega je mogue ostvariti doprinos u
odreivanju optimalnog trenutka za poetak regeneracije, primenu odgovarajue strategije ubrizgavanja
kao i pravilno definisanje vremena regeneracije.Time je ostvarena manja emisija estica ai, optimalno
zagrevanjeDPFfiltera,utedaupotronjigorivaismanjenaemisijaCO2.
Kljunerei:dizelmotor,regeneracija,DPFfilter,esticeai
U svetu automobila, dizel motori su atraktivni zbog njihove male potronje, pouzdanosti i visokog
momenta. Sa druge strane oni su jedan od glavnih izvora prakaste materije (PM) i azot oksida (NOx) u
gradskimsredinama.Kaotojepoznato,ovizagaivaisupovezanisaekolokimizdravstvenimpitanjima.
Zahvaljujui konstantnom unapreivanju dizel motora, dobri rezultati u smislu smanjenja mase PM
postignuti su poboljanjem sistema za sagorevanje i upotrebom jo efikasnijih ureaja za tretiranje posle
samog pogonskog agregata. Meutim smanjenje mase estica ne mora uvek biti praenosmanjenjem
ukupnog broja estica.U stvari u novim generacijama motora, smanjenje mase estica je propraeno
poveanjembrojaesticamanjihod100nm(ultrafineestice).Dokazaniopasniefektipoljudskozdravlje
dovelisudopropisanihstandardaukljuujuitakoeibrojestica.
VrsteDPFfiltera:
Kordierite(cordierite)protonifilter
Najeekorienfilterjenapravljenodkordierite(keramikimaterijalkojisetakoekoristikaopodrka
katalitikogkonvertera(jezgra)).Kordieritefilteriomoguujuodlinufiltraciju,jeftinisu,iimajutermike
osobinekojeihinelakimzaugradnjuuvozila.Glavnamanajeutometoovajmaterijalimarelativnonisku
takutopljenja(oko1200C)injegovapodlogajepoznatapotopljenjuprilikomregeneracije.Ovajproblem
senajeejavljaakojefilternapunjenvienegoobinoiveijeproblemkodpasivnihsistemanegokod
aktivnih,osimakonepostojiotkazsistema.Jezgrafilteraizgledajukaojezgrakatalitikogkonvertorakoja
imajualternativnikanalkrozkojiprotiuizduvnigasoviiprolazekrozzidiesticesezadravajunaulaznoj
povrini.
Silikonkarbidprotonifilter
DruginajeekorienimaterijalzafilterjesilicijumkarbidiliSiC.Onimaveu(2700C)takutopljenjaod
kordierite, meutim nije toliko termiki stabilan, inei problem pri ugradnji. Mala SiC jezgra su
napravljena iz jednog komada, dok su vea napravljena iz segmenata koja su odvojena specijalnim
smitic@mas.bg.ac.rs
210

cementomtakodatoplotnoirenjejezgrabudepreuzetoodstranecementa.SiCjezgrasuobinoskuplja
od kordierite, meutim oba se proizvode u slinim dimenzijama i esto mogu zameniti jedno drugo.
Jezgra filtera izgledaju kao jezgra katalitikog konvertora koja imaju alternativni kanal kroz koji protiu
izduvni gasovi i prolaze kroz zid i estice se zadravaju na ulaznoj povrini. Karakteristike zida filtera su
sledee:irokougaonafiltracija(prenikfiltriranihesticaje0,2150m),visokaefikasnostfiltracije(moe
bitido95%),visokemehanikekarakteristike,visokatakakljuanja.
Filteriodkeramikihvlakana
Filteri od keramikih vlakana su napravljeni od nekoliko razliitih tipova keramikih vlakana koji spojeni
zajednoineporoznustrukturu.Ovastrukturamoebitiformiranaubilokojioblikimoebitiprilagoena
razliitimaplikacijama.Poroznostmoebitikontrolisanadabiseproizveovelikiprotok,niskaefikasnostili
visokaefikasnost,niskazapreminskafiltracija.Prednostnadzidnimfilterimajetoproizvodeniipritisak.
Keramikifilteriuklanjajuesticeugljenikaskoroupotpunosti,ukljuujuiifineesticeprenikamanjegod
100 nm sa efvikasnou od 95% u masi i vie od 99% u broju estica u irokom opsegu radnih uslova
motora.Potokonstantnitokaimoeblokiratifilter,neophodnojedasevriregeneracijasagorevanjem
esticaai.SagorevanjeesticaaiproizvodivoduimalukoliinuCO2.
Tokmetalnihvlakanakrozfiltere
Nekajezgrasunapravljenaodmetalnihvlakanageneralnovlakanasuutkanaumonolit.Takvavlakana
imaju prednost da se kroz monolit moe pustiti elektrina struja za zagrevanje jezgra za potrebe
regeneracije,dozvoljavajuifilterimadaseregeneriunaniimtemperaturamaizduvnihgasovai/iliniim
protokomizduvnihgasova.Jezgrametalnihvlakanaimajutendencijudabuduskupljaodkordieriteiliod
jezgrasilicijumkarbida,igeneralnonijezamenjivsanjimazbogelektrineinstalacije.
Veliina emitovanih estica ai iz sadanjih dizel motora je obino mnogo manja od pore filtera, i DPF
(DieselParticularFilter)(slika1.)neradidirektno,kaosito,negokrozdrugemehanizmefiltriranjakaotosu
duboki krevet(deep bed) iaava torta(soot cake). Tokom akumulacije ai u novom i istom DPFu,
ocenjenojedamehanizamfiltracijedubokikrevetpreovladavauprvojfazi.esticeaisuzarobljeneu
poramafilterakrozfiltracijuilimehanizmomnanoenja.Braunovadifuzijajepreovlaujuimehanizamza
hvatanjeesticaaimanjihod200nm,ipresretanjejeglavnimehanizamzahvatanjeveihestica.Kako
DPF nastavlja da se puni, estice uhvaene na povrini filtera formiraju takozvanu aavu tortu, to
znaajno poveava efikasnost filtracije. Kako se estice sve vie hvataju tako filter opstaje sve zapueniji.
Shodno tome, pritisak u izduvnom sistemu se poveava to rezultira poveanom potronjom goriva i
emisijomCO2.
Slika1.UnutranjostDPF
smitic@mas.bg.ac.rs
211

Nagomilana a se eliminie pomou regeneracije filtera tokom koje nagomilana a sagoreva usled
egzotermike reakcije. Aktivni DPF je preovlaujua tehnologija za dizel motore putnikih vozila i
regeneracijaseaktiviraputemkasnogsekundarnogubrizgavanja.Sekundarnoubrizganogorivooksidieu
DOCu to rezultira poveanjem temperature u izduvnom sistemu koja pokree oksidaciju estica ai
nagomolanihnazidovimaDPFa.
Tokom regeneracije, gasoviti zagaivai kao i emisija estica, u smislu mase i broja, se u velikoj meri
poveavaju. Posebno se emituje veliki broj nanoestica. tavie, broj estica praen aktivnom
regeneracijom se poveava poto je efikasnost filtera smanjena. Ukljuivanje faze regeneracije u test
emisije izduvnih gasova je trenutno u razmatranju. Posebno, vozila opremljena sa DPF sistemom koji se
periodinoregenerietrebadabudutestiranaisaibezregenerecijetokomciklusatestiranja.tavienivoi
emisijetrebadabuduodreeniteinomoddvarazliitanivoaemisijepremauestalostiregeneracije.Stoga,
uestalostregeneracijefilteraizgledakaovaanfaktorzarazmatranje.
Koliinaainagomilanaufilterujekljuniparametarzadefinisanjeoptimalnihuslovazapoetakitrajanje
regeneracijei da se smanji negativan uticaj na rad motora i na potronju goriva. Regeneracija preterano
napunjenog filtera, u stvari, moe dovesti do oteenja DPFa, dok se za nedovoljno punim filterom
regeneracija obavlja po ceni poveane potronje goriva i emisijeCO2. Zbog ovog razloga veliki napori su
utroeninaodreivanjeuestalostiregeneracije.Posebnapanjajeposveena:
optimalnojnapunjenostiDPFazapoetakregeneracije;
strategiji ubrizgavanja za efikasno sagorevanje ai, izbegajajui teke termomehanike stresove
keramikogjezgra:
trajanjeregeneracije
ZAKLJUAK
Poetak i kraj regeneracije umnogome zavisi od koliine ai u filteru. Ipak za optimizaciju sekundarnog
ubrizgavanja, u svakoj radnoj taki motora, trebaju biti uzeti u obzir svi razliiti faktori kao to su
temperatura motora, protok gasova, koncentracija kiseonika i tako dalje. Istovremeno, potrebna je
definisati razliite parametre kao to su temperatura filtera spremnog za regeneraciju, odgovarajua
koliinagoriva,brojifazasekundarnogubrizgavanjaitd.Regeneracijaseodvijanatemperaturioko700C.
Trajanjeregeneracijekodtekogreimaradaiznosioko5min,akodlakogoko10min.Namasuukupne
emisije estica znaajno utiu i estice veliine manje od 30 nm.Kompletna analiza korelacija izmeu
strategije regeneracije i ponaanja DPFa u pogledu termodinamikih efekata i emisije estica jo nije
opisana.
LITERATURA:
[1] Carlo Beatrice , Silvana Di Iorio, Chiara Guido, Pierpaolo NapolitanoIstituto Motori Consiglio
NazionaledelleRicerche,Naples,Italy,26January2012
[2] I.S.AbdulKhalek,D.B.Kittelson,F.Brear,TheInfluenceofDilutionConditionsonDieselExhaustParticle
SizeDistributionsMeasurements,SAEPaperNo.1999011142,1999.
[3] J.Adler,Ceramicdieselparticulatefilters,InternationalJournalofAppliedCeramicTechnology2(2005)
429439,doi:10.1111/j.17447402.2005.02044.x.
[4] R. Allansson, P.G. Blakeman, B. Cooper, H. Hess, P.J. Silcock, A.P. Walker, Optimizing the low
temperature performance and regeneration efficiency of the continuously regenerating diesel
particulatefilter(CRDPF)system,SAEPaperNo.2002010428,2002.
smitic@mas.bg.ac.rs
212

OMO 2014 Zbornik Radova PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

OMO 2014 Zbornik Radova PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

XXIXNAUNOSTRUNISKUP

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

U navedenom modelu prikazano je 18 aktivnosti procesa odravanja, po normiranom redosledu i

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

odravanja, a u skladu sa naprednom svetskom praksom, treba da se vri permanentna optimizacija

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

Ovakav sisttem regulacije prua mo

Sekundarni krug ine upravljaki sistemi za podizanje etke, transslatorno pomeranje no

Radni fluid pod pritiskkom ukljuu

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

Usvojeni akcioni planovi za

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

c) Nemaka tradicija (Humboldtov pristup) koja se bazira na postavkama: jedinstvo nastave i

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

Za spreavanje neugodnih bolova uzrokovanih dugotrajnim radom na raunaru, najvanije je redovno

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup

XXXIX nauno struni skup